P. 1
Ceslav Milos-Zarobljeni um

Ceslav Milos-Zarobljeni um

|Views: 2,013|Likes:
Published by chedica22

More info:

Published by: chedica22 on Mar 22, 2011
Copyright:Attribution Non-commercial

Availability:

Read on Scribd mobile: iPhone, iPad and Android.
download as PDF, TXT or read online from Scribd
See more
See less

12/02/2015

pdf

text

original

CESLAV MILOŠ

ZAROBLJENI UM
Prevela s poljskog
LJUBICA R O S I Ć

PAIDEIA BEOGRAD, 2006.

Ako se dvojica svađaju, a jedan je poštenih 55 posto u pravu, to je veoma dobro i nema razloga da se grize. A onaj ko je 60 posto u pravu? To je divno, to je velika sreća i neka Gospodu Bogu zahvaljuje! A šta da se kaže za nekoga ko je 75 posto u pravu? Pametni ljudi vele da je to veoma sumnjivo. A šta sa 100 posto? Onaj ko kaže da je 100 posto u pravu, gadan je siledžija, strašan razbojnik, najveći lupež-

STARI JEVREJIN IZ POTKARPATSKOG KRAJA

mogao sam lako da prekinem svoje vez. Ovaj lanac bio je često spoljašnje prirode — ipak.itije ispoljavale u mojoj otadžbini. Budimpešti ili Bukureštu igra važnu ulogu. makar donekle odgovoriti na ovo pitanje. Pripadao sam možda najbrojnijoj kategoriji onih koji su od trenutka kad su njihove zemlje postale zavisne od Moskve nas­ tojali da ispoljavaju poslušnost i nove vlasti su ih koristile. Ne bih želeo da me uvrste ni u jedne. ako mije ortodoksija bila daleka. koje anali­ ziram. boraveći na Zapadu. možda je važnije što je bio i u meni samome. Ima ljudi koji veoma dobro podnose izgnanstvo. Kao pesnik samo sam u svojoj zemlji imao svoju publiku i samo sam tamo mogao da objavljujem svoja dela. Nadam se da će promene koje se javljaju u mojim prijateljima i kolegama. . pris­ tajao da budem deo administrativne i propagandne mašine jer. ovo je neka vrsta studije pre svega o toj grupi koja u Varšavi ili Pragu. ali svuda vuče za sobom dugi lanac koji ga vezuje z. Pokušavam da u njoj predstavim kako radi misao čoveka u narodnim demokratijama.raz. Pošto je predmet mojih po. jer to ne bi odgovaralo istini. Teškoća se sastoji u tome što su ljudi koji pišu o današnjoj Srednjoj i Istočnoj Evropi obično opozicioni političari.a jedno mesto. Postavlja se pitanje zašto sam.e sa sistemom čije su se odlike sve iz. koji javno proklamuju svoju razočaranost. kojima je uspelo da se dokopaju inostranstva . ni u druge. Tih godina osećao sam se kao čovek koji može da se kreće dosta slo­ bodno. Spoljašnje: zamislimo naučnika koji ima svoju la­ boratoriju u jednom od gradova Istočne Evrope i kome je do te labora­ torije jako stalo.smatranja bila sredina pisaca i umetnika. Zar bi mu bilo lako da je se odrekne i ne bi li pre pristao da plati visoku cenu samo da ne izgubi to što u njegovom životu ima tako veliki značaj? Ta laboratorija bio je za mene moj matemji jezik.PREDGOVOR Teško mije da u nekoliko reči odredim karakter ove knjige.ili bivši komunisti. Lanac je bio i unutrašnji: bojim se da su to stvari koje se teško mogu uopšteno predstaviti.

pošto nije lišena opasnosti . trebalo je. Tako je bilo i sa mnom.postojali su i ide­ ološki razlozi. bila je malo razumljiva i bliska nadrealizmu.stvara solidarnost među onima koji se njome bave. Osećao sam se solidaran sa svojim kolegama u Varšavi i čin raskida izgledao mije nelojalan. Pre 1939. lukavosti i nejasnih poteza u odbrani izvesnih vrednosti. Predeo Evrope. Najzad . To ne znači da. Da bi se pokrenuli državni aparati. Prim. godine bio sam mladi pesnik. samo da ne izgube otadžbinu.snova paganski.mogla usaditi Nova vera.zahvaljujući pobedama Crvene armije . a nacističke svireposti jako su uticale na sadržinu mojih dela. istovremeno. kao i fran­ cuska poezija.kao što se obično događa kad pesnik želi da saopšti nešto važno svojim čitaocima.i to iskustvo me je mnogo promenilo. Došao je rat i nacistička okupacija. Gibonovo^ delo „ The Decline and Fali of the Roman Empire " zaista zaslužuje da bude čitano u današnje vreme i daje mnoge analogije. Dogodilo se da sam . Osim toga. moja poe­ zija postala je razumljivija . Ova Igra . uveriti u ispravnost ortodoksije. Moj odnos prema novoj svetovnoj religiji a. Pre rata moja interesovanja za društvene probleme izražavala su se u povremenim istupima protiv ekstremno desničarskih grupacija i protiv antisemitizma.bio smatran „dobrim paganinom". prev. odnosno dijalektičkog materijalizma. bio je iz o.zbog same činjenice svog neprijateljstva prema desničarskim totalitarnim doktrinama . 1737-1794. iskoristiti pagane. prema Metodu na kome se ona zasniva {prema Metodu dijamata. već Lenjina i Staljina) bio je sumnjičav. Pod okupacijom sam dobio veću svest o društvenom značaju književnosti. to jest takvim koji će se.Drugi ga osećaju kao veliku nesreću i spremni su da pristanu na svaki kompromis. slično kao drugi. pre svega. naravno. nisam osećao ' Reč je o engleskom istoriografu Edvardu Gibonii (Edward Gibbon). koju sam posebno cenio. . nisu mi bili strani politički problemi. Proveo sam pod njom niz go­ dina . zemlje Istočne Evrope osvojila je Nova vera koja je dolazila sa Istoka. Godine 1945. Mada su moja interesovanja bila uglavnom književna. ipak ne u tumačenju Marksa i Engeba. moja poezija. U intelektualnim krugovima Varšave postalo je tada moderno porediti komunizam s prvobitnim hrišćanstvom. Nije me oduševljavao ondašnji politički sistem. čije su pesme nalazile priz­ nanje u nekim varšavskim književnim kafanama. kako se moglo očekivati. treba uzeti u obzir koliko silno čoveka uvlači Igra: ustupaka i spoljašnjih izjava lojalnosti. na kome se .

<.u godinama 1949-1950. čije su simpatije okrenute ka Istoku. Uporedo s razvojem situacije u narodnim demokratijama. . Trudio sam se da sebe uverim da sam u sta­ nju da sačuvam svoju nezavisnost i odredim izvesna načela koja neču morati da izneverim. To je značilo isto što i zahtevanje od njih da se stopostotno drže filozofske ortodoksije. zahvaljujući upravo tome što sam dugo vremena vagao argumente za i protiv. ni postupak čiji je smisao očigledan. Ona je. cena koju mora da plati za život oslobođen materijalnih briga. Za mnoge ljude činjenica da građanin jedne od zemalja narodne demokratije traži zaštitu na Zapadu nešto je sasvim jasno. Ali. kako pokušaj opisa. mora da je lud. krije u sebi . koji mu donosi prihode u najmanju ruku jednake platama najviših funkcionera. Pisac može tamo da se posveti isključivo književnom radu.dogodilo se to u Parizu . Sve što mogu da učinim jeste da konstatujem da sam otišao.ali. nisam hteo da priznam da sam pobeden. U mojoj zemlji veoma kasno . Emocionalno protivljenje odlučilo je o tome da sam je kategorički odbacio. mislim da su motivi ljudskog delanja komplikovani i ne mogu se svesti na jedan motiv. ko ima obezbeđenu egzis­ tenciju u Varšavi ili Pragu i odlučuje se na bekstvo.jedan od francuskih partijskih psihijatara istakao je tezu da sam verovatno umno poremećen. U njoj je isto toliko opser­ vacije koliko i introspekcije. Smatram da ovakvo bekstvo nije ni dokaz ludila. po mom mišljenju. Bio sam sklon da zatvaram oči na mnoge odvratne činjenice. u kojima sam mogao da se krečem kao pisac. Za mnoge druge. neko. Hteo bih da pokažem da život. bojim se da mogu da predstavim sebe u suviše laskavom svetlu. Godinama sam vodio unutrašnji dijalog s tom filozofijom — kao i dijalog s nekoliko prijatelja koji su je prihvatili.zatraženo je od pisaca i umetnika da bezrezervno podrže „socijalistički realizam". Ipak. U stvari. kao čoveka koji donosi odluke isključivo iz mržnje prema tiraniji. S čuđenjem sam shvatio da za to nisam sposoban. Govoreći to. Treba ga ceniti prema svojstvima svakog pojedinačnog slučaja. Položaj pisca u narodnim demokratijama veoma je dobar. granice. bile su sve tešnje . Sada se trudim da iskoristim . Posle mog raskida . suviše je visoka. mogu da napišem ovu knjigu.voja iskustva. tako i dijalog sa onima koji se izjašnjavaju za staljinizam. samo da bi mi dozvolili da se na miru bavim metrikom stiha i prevodim Sekspira. u zemljama koje su se našle u okviru istočne imperije. i pored svega. kao i dijalog sa samim sobom.na sebi njegov snažni uticaj.

Moj odlazak nije mi ostavio onu mržnju kakva često potiče iz otpadništva i sektaštva. koji mi je bilo dato da upoznam. želeći da izrazi duhovno stanje Parižana koji su sumnjali da je moguća bilo kakva druga civlizacija od one koju su oni poz. možda je nešto od tog čuđenja stiglo na stranice ove knjige. Ipak „razumeti" ne znači ovde i „sve oprostiti". To je.mnoge tajne. osećam čuđenje.odričem pravo da prošlost i budućnost meri sopstvenom merom. Svaki put kad razmišljam o novom društvenom sistemu. Ako mi je suđeno da do kraja života ostanem paganin.navali. „Kako se može živeti i misliti u zemljama staljinizma?" . to ne znači da ne treba da se trudim da što bolje razumem Novu veru. Moje reči su istovremeno protest. Savremenom čoveku koji zaboravlja koliko je bedan u poređenju s onim što čovek može da bude . koji nigde više ne nalaze nadu. 10 . Doktrini odričem pravo da opravdava zločine činjene u njeno ime. prilika da se ispita kako se ljudsko biče prilagođava neobičnim uslovima. jednom reči. „Kako je moguće biti Persijanac?" — pitao je Monteskje. koju danas ispoveda toliko razočaranih. Možda je bolje što nisam bio jedan od vernika. ogorčenih ljudi.pita­ ju mnogi danas.

čak ako su i s velikom dosadom polagali ispite iz filozofije.I MURTI-BING Tek polovinom dvadesetog veka stanovnici mnogih evropskih zemalja postali su. slično kao i njegov prethodni roman Zbogom jeseni. vrsta nji­ hovih poslova. svesni da komplikovane i za prosečnog smrtnika suviše teške filozofske knjige imaju sasvim neposredan uticaj na njihove sudbine. I. pseud. tvorac Čiste forme. slikar ekspresionist. Bio je to dvotomni roman. Filozof je dotle u njihovim očima bio vrsta sanjara. prev. čije divagacije nisu imale nikakve realne posledice. Njen autor bio je St. autor brojnihJantastično-grotesknih drama. Prim. u Varšavi se pojavila čudna knjiga. nije mogla da računa na veliki broj čitalaca. što ničemu ne služi. brutalnih erotskih scena koje su se nalazile odmah pored čitavih stranica diskusija o Huserlu. slikar i pisac. Karnapu i drugim savremenim teoretičarima saznanja. Porcija hleba koji su jeli. njene uzroke i moguće posledice. pisac. njihov lični život i život njihovih porodica počeli su da zavise. pun novih reči. Jezik koji je autor upotrebljavao bio je težak. kao nešto. pod naslovom Nenasitost. kako su mogli to da konstatuju. Vitkjevič^ filo­ zof. 11 .1 9 3 9 ) . filozof. trudili su se da je što pre zaborave. koji su obavljali marksisti. nije se uvek mogla razlikovati ozbiljnost od lakrdijaštva. teoretičar umetnosti. najznačajniji predstavnik katastrofizma u književnosti. 1 8 8 5 . Vitkaci (Stanislavv Ignacy W y t k i e w i c z . ' Stanislav Ignaci Vitkjevič. koje je Vitkjevič sam stvarao. uglavnom na neprijatan način. Veliki rad misli. a tema je izgledala kao čista fantazija. Normalni jedači hleba. Samo su malobrojni pojedinci razumeli značenje te ravno­ dušnosti. Osim toga. od ovakvog ili onakvog rešenja sporova oko načela kojima dotle uopšte nisu poklanjali pažnju. mogao je lako izgledati u njihovim očima kao još jedna vrsta jalove zabave. Godine 1932. Ova knjiga.

a njihov mir. MurU-Bing je bio mongolski filozof koji je uspeo da proizvede sredstvo koje prenosi „pogled na svet" organskim putem. Sve se to događalo u trenutku kad se govorilo da je zapadna civilizacija ugrožena i u zemlji koja je bila izložena prvom udaru s Istoka: ta armija je bila mongolsko-kineska. u nekom bliže neodređenom budućem vremenu. to jest mogle bi to biti tridesete ili četrde­ sete. koje se uostalom isto tako moglo dobro definisati kao sadašnjost. Čovek koji proguta Murti-Bingove pilule potpuno se menja. okružena luđacima. Junaci romana. erotske perverzije. nalazio se u pilulalama u nekako kondenzovanom obliku. stiče vedrinu i sreću. uoči velike bitke. Tada se u gradovima pojavljuje veliki broj preprodavača koji tajno prodaju Murti-Bingove pilule. uostalom. aristokratija i viša vojna lica. vođa zapadne armije. Ovaj Murti-Bingov „pogled na svet" koji je. prethodno mučeni filozofskom „пепа­ 12 . osta­ jao je u oštrom kontrastu s napetošću njihovog okruženja. Čovek koji je gutao Murti-Bingove pilule prestajao je da bude osetljiv na bilo kakve metafizičke elemente. rasprostranjena upotreba narkotika. Sredinu predstavljenu u romanu činili su muzičari. jer im nedostaje bilo kakva vera i osećanje smisla za ono što rade. Čitava knjiga nije bila ništa drugo do studija o raspadu: luda muzika zasnovana na diso­ nancama. koji su se još njima bavih. Sve više ljudi podvrgavalo se tom lečenju pilulama Murti-Binga. takve simptome kao što su divlji ekscesi umetnosti koja preživljava „nenasitost formom" tretirao je već kao gluposti prošlosti. beskućnost misli koja uzaludno traži oslonac. slikari. stečen na taj način.Radnja romana odigravala se u Evropi. filozofi. Problemi s kojima se dotle borio odjednom postaju prividni i nedostojni brige. u koga su imali beskrajno poverenje. komplikovane psihičke bolesti. Vitkjevičevi junaci su nesrećni. Dolazak mongolsko-kineske armije nije sma­ trao više tragedijom svoje civilizacije i medu svojim sugrađanima živeo je kao zdrava individua. Istočna armija je zauzela zemlju i započeo je novi život realizovanog murti-bingizma. Sa blagonaklonim osmehom gledao je na ljude. ili pedesete godine. lažno obraćanje na katoli­ cizam. Ova atmosfera apatije i besmisla širi se po celoj zemlji. predstavljao moć mongolsko-kineske armije. otišao je u vrhovnu koman­ du protivnika i predao se. tačnije u Poljskoj. U odlučujućem trenutku. To se u prvom redu odnosilo na nerešive ontološke teškoće (kojima se pasionirano bavio sam autor). U nekoliko reči epilog: izbio je rat i došlo je do susreta zapadne i istočne armije. za šta mu je uz velike počasti odsečena glava. koja je vladala od Tihog okeana do Baltika.

Čovek mora ili da umre . Njegov autor je ponekad izražavao uverenje da religija. vraća dug toj evropskoj tradiciji. deluje želja za unutrašnjom harmonijom i srećom. Toliko o romanu. takvih kao Vitkjevič. da bi se najzad bacio u plamen i s praskom slamanih krila izvršio prinošenje žrtve u slavu čovečanstva. treba govoriti o razlozima njegovog činjenja i ravnoteži koju s velikim trudom održava. mogu donekle da umanje napetost drame retko sretane u istoriji. pijenjem Murti-Bingovih pilula. sve dok u njima ne ostane ništa. kakav daje rad. oni mogu da vide svuda oko sebe zastrašujuće primere: po ulicama gradova tumaraju još senke neuverenih. filozofija i umetnost doživljavaju svoje poslednje dane. Vitkjevičeva vizija se ostvarila danas u najsitnijim pojedinostima na velikim prostorima evropskog kontinenta. Pokušaću da posegnem za tim velikim željama i govorim o njima. septembra 1939. Uostalom. Ali. dinamičan život.sitošću". Krv je obilno tekla u Evropi za vreme verskih ratova i ko danas stupa na put Nove vere. mada bez njih život ipak ništa ne vredi (bio je tvorac ontološkog sistema koji se nadovezivao na Lajbnicovu monadologiju). Možda svetio sunca. na vest daje Crvena armija prešla istočnu granicu Poljske. pišući umesto nekadašnje dis­ onantne muzike marševe i ode.ili da se preporo­ di na jedan unapred defmisan način. Ljudi na Zapadu često su skloni da razmatraju sudbinu preobraćanih zemalja samo u kategorijama prinude i nasilja. slikajući umesto nekadašnjih apstrakcija društveno korisne slike. nedijalektičkih ljudi. Ovu želju ne treba omalovažavati. osim mržnje. izvršio je samoubistvo popivši veliku dozu veronala i presekavši sebi vene. Da bi se razumela situacija pisca u zemljama na­ rodnih demokratija. Dana 17. godine. Kad bih hteo 13 . miris zemlje. A murti-bingizam za intelektualca predstavlja neuporedivo veću draž nego za seljake ili čak radnike. ispod površine svakodnevnih trčkaranja i zalaganja traje svest o neminovnom izboru.fizički ili duhovno . zaborav. Sudbina potpuno doslednih. osim želje za zaštitom od bede i fizičkog uništenja. To je sveca oko koje on kruži kao noćni leptir. Neuvereni su kao prazne orahove ljuske. onih koji ni u čemu ne žele da psihički učestvuju. postajali su izvrsni primerci šizofreničara. Nova vera daje ogromne mogućnosti za aktivan. opomena je mnogim intelektualcima. otišli su u službu novog sistema. kao da se zaista može analizirati topla krv i samo ljudsko telo. To je pogrešno. Osim običnog straha. unutrašnjih emigranata izjedanih mržnjom. male radosti svakodnevnog života. Ma šta se reklo. Pitanje je mnogo ozbiljnije od pitanja nasilja. Pošto ipak nisu mogli da se potpuno oslobode svoje nekadašnje ličnosti.

naravno. do Nove vere. koja je ipak odlutala u oblasti sve manje dostupne laicima. a svi problemi koji su građane najživlje zanimali bili su stavljani u odnos prema njoj i o njima se rasprav­ ljalo na njenom jeziku. o religiji se moglo govoriti kao o sistemu mišljenja celokupnog društvenog organizma. 14 . uostalom kao svuda. Sredina koju je predstavio Vitkjevič odlikuje se time što u njoj religija više ne postoji. Došlo je do toga da je izuzetno sadržajna umetnost prvobitnih naroda počela da se 1п1ефге11га kao defor­ macija sama po sebi. Praznina. Priznajem da imam veoma mnogo poštovanja prema onima koji se bore sa zlom bez obzira na to da li je njihov izbor ciljeva i metoda ispravan ili pogrešan. Biti u masi: velika želja „otuđenih" intelektualaca. slikarstvo i poezija poslali su nešto sasvim strano pretežnoj većini građana. Otuda bolno osećanje odvo­ jenosti. Dok su najbolji umovi bili zaokupljeni teološkim diskusijama. odvojena od istorijske osnove. Tako jaka želja da su. mnogi od njih prešli put od ekstremno totalitarnih ideja. koje muči inteligenciju. Teorije umetnosti koje su se širile jasno su ukazivale na njenu ulogu kao supstituta religije: „metafizička osećanja" trebalo je da se izražavaju u „napetostima čiste forme". široke mase bile su uvek vezane sa Crkvom samo na emo­ cionalan i tradicionalan način jer su ponestale intelektualna oštrina i obnova. od načina mišljenja i osećanja prvobitnih civilizacija. Čini mi se da postoji nekoliko glavnih čvorišta u njihovom sazrevanju za primanje Murti-Binga. U zemljama narodne demokratije.da opisujem razloge zbog kojih neko postaje revolucionar. religija je već davno prestala da bude filozofija čitavih društava. Na mesto religije došla je filozofija. Ovde ipak želim da se zadržim na posebnoj vrsti: na intelektu­ alcima koji se a d a p t i r a j u . Postepenim fazama došli smo do nepostojanja jedinstvenog sistema pojmova. Razgovori Vitkjevičevih junaka o Huserlu malo mogu da se tiču čak srednje obrazovanih čitalaca. Ali to pripada davnoj prošlosti. a posebno one koji su „tvorci kulture". pokušavajući da je zadovolje. studenta koji se bavi logistikom i radnika u fabrici automobila. ne bih uspeo da budem niti dovoljno rečit. to jest svih klasa. apstrakcije. forma je dobij ala apsolutnu premoć nad suštinom. nastalih po modelu hitlerovske Nemačke. Muzika. koji bi povezi­ vao seljaka koji ore plugom s konjskom zapregom. međutim. niti dovoljno umeren. što uostalom uopšte ne umanjuje njihovu sveže stečenu vatrenost i oduševljenje. dakle.

otplovili su u nepostojanje ili su zado­ voljni ako mogu da dobiju mesto garderobera i dodaju kaput svom neka­ dašnjem radniku. jedan jezik pojmova. koja su mogli da pruže. koji mogu da dovedu do potpune promene političkih shvatanja. Mada se nigde ne pominju. Vratar i lift-boj u izdavačkoj kući čitaju iste klasike marksizma kao direktor firme i pisci koji donose svoje rukopise. simboli priznanja. dobio je mesto na zemlji. bio je vraćen društvu. izgleda da oni deluju i 15 . Umesto svega toga dolazi j e d a n sistem. Velika šizma je srušena. za koga se uoči rata govorilo da „navodno nešto piše". ni mržnja prema licima drugog porekla. ruke s podignutim štapovima.Istina. osnove su zajedničke. usta otvorena za krik. Sistem dijalektičkog materijalizma povezao je sve i filozofija (to jest dijalektika) ponovo je dobila uticaj na život. Ni kult Rase. Zadovoljenja. Gore je bilo kad se posezalo za racionalnim obrazloženjem. Naravno. nedostatak hrabrosti u domišljanju stvari do kraja. metafizički motivi. a nisu hteli da priznaju samima sebi da je bilo kakvo lov­ ljenje „apsoluta". magijsko-religijski mentalitet seljaka. Ali. marševi. a počeli su daje treUraju tako ozbiljno kao što se tretiraju samo znanje i umeće. razlika intelektualnog nivoa koja postoji među njima nije manja od one koja je u srednjem veku delila doktora teologije od seoskog kovača. aristokrate koji su od nauke i umetnosti cenili samo ono što je priznavao snobizam. trgovci zauzeti isključivo novcem . niti preterano ulepšavanje tradicije sopstvenog naroda nisu bili u stanju da otk­ lone osećanje daje čitav takav program improvizacija za trenutnu upotre­ bu i lebdi u vazduhu. koji je dotle posvećivao razmišljanju i pisanju trenutke slobodne od rada za zaradu u banci ili pošfi. lako je konstatovati da su totalitarni programi desnice bili neobično jadno sredstvo. umetnost stvaranu za one koji nisu imali religiju. koje na svakom koraku učvršćuje osećanje v r a ć a n j a n a s t a r o . crvena lica. spajanjem boja ili zvukova. radnik i proučavalac istorije mogu otad da se sporazumeju. svodila su se na kolektivnu t o p l i n u : masa. koja je imala sve manje veze sa životom ljudi i zato ostala okružena opštim prezirom. Oni koji su ga dotle smatrali bezopasnim čudakom: vlasnici fabrika koji su se vozili lepim automobilima. Intelektualac je opet postao k o r i s t a n . od čijeg poznavanja zavise hleb i mleko za decu. On. lični uspeh i sigurnost. Apsurd. On daje naučne osnove i jednim zamahom izbacuje na đubrište ostatke proteklih epoha: postkantovsku filozofiju. Ova zadovoljenja ambicija ne treba uprošćavati: ona su samo unutrašnji simptom društvene nužnosti. Nešto drugo je murtibingizam.

u nekoj zemlji sličnoj onoj koju je opisao Vitkjevič. njihove običaje i to što ih ovoga trenutka zaokuplja. Oni nisu uopšte svesni toga da ništa nije njihovo lično. da shvati. njihova odeća. ili Lajbnicove monade! Ali. upravo zato što podležu iluziji da su svoji. naglo sateranih na akademiju povodom 16 . Jedan od njegovih junaka ide u šetnju. Razmatranje na fiziološkom planu. postojanje upravo toga prolaznika. strogo mišljenje. Kada bi to bile duše. Zamislimo prolećni dan u gradu. ždrali.zlostavljana. naglo uhvaćenih u klopku. I šta dalje? Da li to treba da traje? Takvo pitanje je već skoro istoznačno sa onim koje se naziva mržnjom prema buržoaziji. na primer. patnjom. već preobražava svet i misli širom zemaljske kugle i sam stvara istorijsku formaciju. tih osmeha. umesto da bude njen rob. Ono što ostaje je velika odvratnost prema trajanju pojedi­ nosti. piti. njihovi pokreti. Muči ga nešto što bi se moglo nazvati t i š t a n j e m a p s u r d a . Samo tako apsurdnost njegovog fiziološkog trajanja može da bude iskupljena. koji se ne pokorava. uopšte nenaviknutih na oštro. Zašto ne može da služi kao đubrivo sve dok je zao i glup? Ako intelektualac poznaje muku misli. tog besmislenog vrzmanja. proničući u njihove umove. na mestu prolaznika je još samo vazduh. tih životinjskih i glupih razo­ noda? Uz malo pronicljivosti lako je podeliti prolaznike na niz tipova. one koji su se dosad kikotali.a takođe buržujstvo u ljudima . posmatrajući kako je buržoa­ zija . pili. za koji svaka pojava postoji p o s e b n o : jesti. Stidljiva rumenila inteligenata. kao što je učila Crkva. ona vera im je već poništena. te muke ne treba štedeti druge. Intelektualac zadovoljno žmirka očima.da se mogu zapaziti kod najosetljivijih. Međutim. prema tom mentalitetu. protiču za sekundu. a u stvari nisu ni u čemu svoji. Oni su otelovljena sila inercije. njihova verovanja i pogledi. To je bogata nagrada za poniženje koje je osećao kad je morao da bude jedan od njih i kad mu se činilo da nema izlaza iz tog kruga rađanja i smrti. Neka postane novi čovek. Kakav je razlog postojanja svih tih predstavnika vrste homo. Perspektiva vremena podleže skraćenju: detinjstvo. rađati decu.nema nikakav smisao. pričali glupe viceve i u tome videli lepotu života. tamo se otkrivaju neverovatne gluposti. zarađivati. ljubakati se. da sve pripada istorijskoj formaciji koja ih je stvorila: njihova vrsta zaposlenja. zrelo doba i starost prolaznika skupljaju se u jedno. Treba ga primorati silom. pogoditi njihovu klasnu pripadnost. te jurnjave za novcem. njihova vrsta osmeha. Zašto da ne pati? Treba da pati. najinteligentnijih i najneurotičnijih. umesto drugoga .

Jer.ne zato što bi ih bilo teško odštampati.godišnjice revolucije. Na sličan način. On je nežan i dobar . dobijanje „imprimatura" ne znači da izdavač ocenjuje umetničku vrednost knjige ili očekuje njen uspeh kod publike. njegove. Strah od razmišljanja za svoj račun je njegova odlika. pošto je u skladu s pokretom stvarnosti ili pak sa zakonima Istorije? Rilkeove pesme mogu biti veoma dobre. s nadom da će ih rat spasti od ulaska u kolhoz. znači nešto. a 17 . refleksije ostaće zabava estete. Nužnost. Ovaj radi na spaša­ vanju ljudske vrste. akademiju koja im je mrska . verovao da radi na spašavanju individualne duše. Seljaci koji zakopavaju skuckane zlatnike i slušaju strani radio. Pišući ove reči.daju im zanosne trenutke. Onaj je. Zato u dubini duše intelektualac. sigurno nemaju u njemu saveznika. Ne može se ipak porediti sa srednjovekovnim inkvizitorom. mučeći telo. već zato što će kod njihovog autora impuls za njihovo pisanje biti na samom izvoru pomućen: ponestali su objektivni uslovi za nastanak sličnih pesama. čak najpronicljivije. o kome je reč. u kojima čovek prestaje da ume da piše i misli drugačije nego što treba. To je mnogo zajedljivije pitanje koje se postavlja samome sebi: može li se ispravno rezonovati i dobro pisati ako se ne plovi jednom strujom. psuje i očajan je. to jest . To nije samo pitanje kako smoći hrabrosti i kako istupiti protiv drugih. ali ne čoveka takvog kakav jeste. to znači da je postojalo nekakvo obrazloženje za njih u epohi u kojoj su nastale. ne veruje u pisanje za fioku. koji izvlači iz svog instrumenta. Dijalektički materijalizam (u staljinističkom tumačenju) odslikava ove promene i u isto vreme ih oblikuje: oblikuje društvene i političke uslove. a plodnoj zato što ta struja odslikava promene stvarnosti s naučnom preciznošću. U suprotnom slučaju.prijatelj čoveka. Ne zato što se on boji da dode do opasnih zaključaka. koja je realna. Istovremeno u njemu se javlja duboko neverovanje u vrednost književnosti koja nije snabdevena „imprimaturom". Takvog kakav t r e b a da bude. Čovek (prihvatimo ovu tezu) može da bude samo jedan od instrumenata u orkestru. To je strah od jalovosti. to jest da njen autor ume da se održi u jedino plodnoj struji.koja ima u sebi vitalnost. od onoga što je Marks nazvao bedom filozofije. nisam uopšte oslobođen sličnog straha. „Imprimatur" je znak da knjiga ostaje u skladu s doktrinom. Tek tada glas. a ako su dobre. pesme prepuštene kon­ templaciji ne mogu da nastanu u narodnim demokratijama . Podvrgavajući se cenzuri i posebnim zahtevima izdavačkih komisija. kojim diriguje boginja Istorije.

na njima se mogla zapaziti brza promena raspoloženja. Odgovor referenata je mrvio napadača znat­ no bolje izvedenom argumentacijom koja je. skrećući na bespuće „filozofiranja". jer izvan toga „treba" ne može nastati ništa vredno. A se guta veoma lako. nevidljiva pilula Murti-Binga. koju su primenili referenti. Ko se nade u dijalektičkim kleštima mora priznati da je mišljenje privatnih filozofa. ovi ljudi su mogli da se smeju i šale. Evo sheme: argumentovati i stvarati nužne uslove silom. kao što je to dokazivao primer ruske umetnosti. Smatram li. Svi su smatrali socija­ listički reahzam zvanično nametanom teorijom koja vodi žalosnim rezul­ tatima. potreban mu je izuzetno istreniran um. Kremen i kresivo. uz nemu. Gde god se upute nosiće u sebi oštricu.istovremeno to „treba" mora da prihvati. Pisac se pokorava ne samo zato što se boji za svoju kožu. da je dijalektika. dakle. Bio sam u Poljskoj na kongresima pred­ stavnika raznih oblasti umetnosti gde se prvi put raspravljalo o teoriji socijalističkog realizma. Pokušaji izazi­ vanja diskusija nisu uspevali. Ako je iako. Sala je ćutala.za vred­ nost svoga dela koje. a ne praznina. da bi ispala još jača. To je matematički tačno. Lica slušalaca na tim kongresima nisu bila suviše čitljiva jer je rutina u maskiranju osećanja dostigla već veliki stepen savršenosti. Obično bi se našao neki naduvenko koji je išao u napad. Željena iskra će se pojaviti. ako se nije vodi­ la potpuno načelna diskusija o metodu. Imao sam utisak da učestvujem u spektaklu kolektivne hipnoze. divlje­ nje. Ko kaže A. bila nepobitna? Da.tu neće biti više nikakve granice na kojoj bi se moglo zaustaviti. Čekić i nakovanj. mora reći В . glupost. Odnos sale prema govornicima koji su držali propisane referate bio je izričito neprijateljski. To je prva. Za takvu diskusiju niko od prisut- . Da bi je zapazio. Gnev. ako sav trud mora da bude okrenut ka održavanju na liniji . To su klešta dijalektike. U kuloarima. nepotkrepljeno citatima autoriteta. neverovanje. postaje u ma­ njoj ili većoj meri obična grafomanija. Nisam filozof i moja ambicija nije da proučavam to A. strah. sadržavala sasvim precizne pretnje na adresu karijere i budućnosti nepokornog čoveka. štaviše: potreban je unutrašnji red. Ali ћафпп je već bačen i pogodio je. zamišljenost . Međutim. davana u najrazličitijim jelima koja predstavljaju menu savremenog intelektualca. bila je nepobitna. pun uzdržavanog sarkazma.prolazili su u talasima. Pa ipak. On se boji za nešto dragocenije . ali izrazitu podršku čitave sale. Pritisak organizovane državne mašine nije ništa u poređenju s pri­ tiskom ubeđljive argumentacije.

a što je najvažnije . Kao što sam rekao. već dela iz kojih je naučio. već osećam drugu i treću. ali koji mu donose novac. Dijalektika: predvideti da će kuća izgoreti. On smatra ipak .priznao mi je mladi pesnik . i četvrtu. koga nije čitala publika sastavljena od slikara i pisaca. Kuća gori.ma kako to izgledalo paradok­ salno . Na primeru umetničkih kongresa vidi se disproporcija između naoružanja teoretičara i onih koje on treba da na odgovarajući način obra­ di. čak i kad bi neko hteo s tim da istupi. Svaka rečenica je jezgrovita i uverljiva . „Ne mogu da pišem kao što bih hteo . Dijalektika: predvideti da će umetničko stvara19 .oslobođenje od unutrašnje.uverava intelektualca daje ispravnost na najsavršenijoj . ne treba se čuditi ako pisac ili slikar sunmja u celishodnost otpora. ima trajnu vrednost .jer jedi­ noj . Kad bi imao sigurnost da delo koje stvara. omladinskih organizacija. u kancelarijama i seoskim sobama.sigurno bi se odlučio i ne bi bri­ nuo za štampanje ili učešće na izložbama.i završavam frazu drugačije nego što je trebalo daje završim." Upravo ta unutrašnja nemogućnost . Nije stvar u tome da je svaki teoretičar vrlo inteligentan i obrazovan. Uostalom. Verovatno bi to bila diskusija o Hegelu.u moj sopstveni potok uliva se toliko pritoka. U sredini sam fraze. uzete iz posmatranja života.pokretana je samo u najvišim krugovima mudraca. Diskusija o sličnim temama i to sa strahom . pošto ga potvrđuje iskustvo.nih nije bio pripremljen.da bi takvo delo bilo umetnički slabo . uprkos zvanično pre­ poručivanoj liniji.u čemu se mnogo ne vara. Objektivni uslovi potrebni za realizovanje umetničkog dela. moja predviđanja su ostvarena.što nije zasluga datog teoretičara.strani Metoda. odgovarajuća atmo­ sfera.u većini slučajeva . Istina. a već podvrgavam tu frazu marksističkoj kritici i zamišljam šta će reći teoretičar X i Y . Ipak. nesvesne kontrole. Sukobljavanje teo­ retičara s publikom odigrava se na bezbrojnim sastancima sindikata. u fabrikama. Dakle. na prostoru cele preobraćivane Evrope. To je dvoboj tenka i pešaka. kao stoje poznato. veoma su složena pojava: tu je značajan izvestan krug korisnika umetnosti. I nema sumnje 'da teoretičar izlazi kao pobednik u tim borbama. tvrdnje koje on izgovara sastoje se od bogatog misaonog dostignuća odličnih poznavalaca i komentatora. radeći na takvom delu u pauza­ ma između poslova koje obavlja kao od bede. ali to je isto tako malo uputno kao i upuštanje u osnovne teoretske probleme rezervisane za Najviše. mogli bismo iznositi argumente. da tek što zaustavim jednu. ponestalo je objek­ tivnih uslova. u klubovima. potom prosuti benzin pored peći. mogućnost kontakta s njima. ne bi mu bila data reč.

oštroumlje laži uvek uzgajanih iz zrna istine. ni veseo svet. u dalekom Centru.na­ ravno ne u značenju tradicionalne filozofije. dakle. poreklom determinisanoj nesposobnosti za razmišljanje (klase osuđene na uništenje po zakonu istorije propadaju jer su pogođene slabljenjem razu20 . Rekompenzacija za sve muke je. dozvoljena je lirska poezija. Predviđanja su ostvarena. Zapadni svet je svet iz Vitkjevičevog romana. od novih imena zna se samo za „demokrate" (to je delikatna rasprava koja označava da se nema posla s paganinom). mada to nije ni ugodan. efikas­ nost terora. posle toga smestiti umetnika u uslove u kojima takvo stvaralaštvo j e s t e bez vrednosti. Ako su novi zadaci i problemi teški i sposobni da mnoge dovedu do potpunog sloma . mnogomilionske armije. Primer iz poezije: osim poezije s političkim značenjem.onda su u svakom slučaju to savremeniji zadaci i problemi. velike mase pristalica na svim kontinentima.laštvo koje ne odgovara socijalističkom materijalizmu biti bez vrednosti. Sve je to izvrsno poznato intelektualnim klanovima u Istočnoj Evropi . Uspeh. beskrajno prostranstvo Evro-Azije. prezir prema filozofski neobrazovanim profivnicima i njihovoj buržujskoj. a disciplina mish i obaveza jednostavnosti predstavljaju nešto nesumnjivo dragoceno. 3) razumljiva. koji pobeđuje. Količina estetskih i filozofskih odstu­ panja tamo je vrtoglava. gde čitavi narodi mogu da iščeznu bez traga. Rad zaista istaknutih naučnika i umetnika na Zapadu izmiče pažnji. sigurnost da se pripada novom svetu. za kojom se nije vredno osvrtati. preciznost diskusija (oni koji zaista vladaju su filozofi . Vesti koje prodiru sa Zapada učvršćuju ga u njegovom uverenju. Ne daju samo književnost i umetnost zemalja narodne demokratije intelektualcu potvrdu da d r u g a č i j e ne m o ž e da b u d e . prošlost oponaša prošlost. Tajanstvenost političkih poteza o kojima se odlučuje na vrhu. već dijalekfike). sigurnost ovladavanja čitavom zemaljskom kuglom. ufišanih glasova kad se govori o zaista istaknutim ličnostima. dakle.opise prirode i osećanja prema najbližim osobama). atmosfera pobožnosU. Pesnik kome nije dozvoljeno da m i s l i u stihu ima automatski sklonost ka cizelira­ nju forme i optužuje se za formalizam.ali pozna­ to kao predena etapa. međutim. kako bi proizlazilo iz sopstvene propa­ gande. Taj svet traje kao da nije bilo Drugog svetskog rata. Epigoni oponašaju epigone. pod uslovom daje: 1) vedra. 2) ne sadrži nikakve misaone elemente koji bi kršili opšteprihvačena načela (u praksi to znači .

Kritika života u kapitalističkom sistemu nije ipak teška i može se izvršiti pošteno. a mnogovekovne borbe za odbranu granica njegove otadžbine ili . . Najteže je prevladati osećanje k r i v i c e . delinkvent doživljava to bolno. godine). sa zadovoljstvom je čitao stare pesnike i mislioce. Bez obzira na ovakva ili onakva uverenja. „Mi smo već doživeli prelom . U školi se obraćala velika pažnja na versko vaspitanje. feudalaca. Ako je pisac. Na njemu se može daleko stići. ne može da drži pero u ruci. učio je istoriju svoga naroda. Sada ipak mora da počne da o d o b r a v a (u službenoj terminologiji to se naziva prelaskom iz etape kritičkog realizma u etapu socijalističkog realizma. u svakom slučaju.u ime njene nezavisnosti. jedni oštrije. drugi slabije. stalno i sistematsko pomeranje na zapad granica Imperije. ubistvo. Lojalnost prema prošlosti. zahvalan su materijal za ismevanje. Čitav svet čini mu se crn i bez tračka nade.u mračnim vremenima strane okupacije . Da lije to malo? To je dovoljno da fascini­ ra intelektualca. nisu ga ostavljale ravnodušnim. s licem u šakama".i 21 . čak ako bi oni trebalo da služe uzvišenim ciljevima. izgledala mu je kao pozitivna stvar. tada je nervno uništen i često boluje. Osim toga. . Dotle je. kao što su nanošenje nepravde bližnjem. plaćao minimalan danak: u svojim člancima ili romanima predstavljao je zlo kapitalističkih odnosa.kao ružnih postupaka. Zna da je to rastanak s nekadašnjim sobom i brisanje iz sećanja starih ljubavi i navika. Njegovi roditelji bili su privrženi religiji ili su se bar s poštovanjem odnosih prema njoj. koje zna iz predratnog i ratnog vremena. svesno ili nesvesno. Oni ga gledaju i klimaju glavama sa sažalje­ njem. svaki čovek u zemljama o kojima je reč živi u poretku civilizacije koja se razvijala vekovima. Operaciju koju treba na sebi da izvrši neke njegove kolege imaju već za sobom. bio je ponosan na to nasleđe. pune žrtava i napora njegovih zemljaka koji su težili ka održavanju nezavisnosti države. izdaci za naučna istraživanja kakva nigde više nisu viđena. „Ја stav­ ljam ulog na ovog konja ­ cinično priznaje u trenutku iskrenosti. podsticanje na mržnju . pripremni rad za vladanjem svim ljudima sveta. lažnih umetnika.kažu složno. Osim toga.To je dobar konj.Ali Z se muči. Sami su to prošli. laž. vođa nacionalističkih batinaških oružanih grupa.ma)." Kada nailazi trenutak primanja porcije Murti-Binga u c e 1 i n i. u njemu su ostale emocionalne naslage i ocena takvih postupaka. Sedi u kući u predsoblju na koferu po ceo dan. to je nastalo oko 1950. od deteta su ga učili . znaju dobro tok — i znaju rezultat. pišući. a ličnosti berzanskih šarlatana. Tako se učvršćuje u njemu istorijski fatalizam.

plemićkim kočijama. Nije prijatno predavati se hegemoniji jednoga naroda koji je još uvek. Jedino čupajući s korenjem to što je prošlo bespovratno. Za to vreme čitava Istočna Evropa rado će već upotrebljavati univerzalni jezik. a načelo „nacionalna kultura po formi. to su budale s koфorantskim kap ama.da njegova zemlja pripada civilizaciji koja potiče iz Rima i da predstavlja deo Evrope pa.razmišlja pisac proći će tu fazu kasnije i znatno lagodnije. u kojima bi različiti jezici i različite kulture imali ista prava. o nadovezivanju na najbolje. Evo drugog lica . Možda će uspeti bolje da sačuvaju svoje kulture i svoje jezike. socijalistička po sadržini" u najboljem slučaju označavaće monolitnu jedinstvenost kulture. lice sutrašnjice.dakle. uz očuvanje autonomije. koja će se sve više smanjivati. starački kretenizam političara. koje ga prizi­ va. to jest ruski. Niko ipak nije tako naivan da ovu fasadu tretira ozbiljno. postaće slobodan. Sve dok najzad sin kirgiskih stepa ne bude napasao konje kraj Loare. Sada. mistika institucija koje su se završile. borba traje. Restauracija izvesnog broja istorijskih spomenika ili izdavanje dela starih pisaca neće dovoljno promeniti recite i važnije činjenice: zemlja je postala provincija Imperije i njome vladaju edikti iz Centra. dakle. koji je od njih anđeo. Objašnjava sebi da iracionalne kočnice treba uništiti i da je to nasledno opterećenje . znajući da prolazi kroz kapiju iza koje nema povratka. to je sumrak. to lice prekriva se borama odvratne ružnoće: to je stari poredak. Borba anđela s demonom . Svirepa borba. reklo bi se. primitivan. nauke i tehnike. a koji demon? Evo svetlog lica. priz­ navati apsolutnu superiornost njegovih običaja i institucija. zna to. neprijatno je oprostiti se od snova o fede­ raciji jednakih naroda. kakvu nisu poznavale liberalne epohe. dekadencija. Glasno se govori o patriotizmu. Ali. to je anđeo? Ne. tasovi se vagaju. slabost zapadne Evrope. književnosti i umetnosti. Treba li se čak toliko žrtvovati u ime ujedinjenog čovečanstva? Narodi zapadne Evrope .da. Anđeosko? Sumnjivo. o ujedinjenim državama Evrope.moćno i koncentrisano.to je prodrlo u njega duboko . progre­ sivne tradicije naroda. oseća da čini n e š t o l o š e .i njegove lične prošlosti i prošlosti nje­ gove zemlje. A ipak. o pijetetu prema prošlosti. A ipak. regulisane iz Centra. uz očuvanje u pojedinim zemljama lokalnih ornamenata u vidu folklora. Možda je period nezavisnosti naroda već završen i shčne ideje treba ostaviti u muzej. poznatog mu iz detinjstva . a Sicilijanac gajio pamuk u turkmenskim dolinama i tako će biti realizovan 22 . tu vezu treba kultivisati i ceniti.

Ovakva operacija ipak ne prolazi bez traga. 1 Karl Marks. Zaista. Pisac pregleda novine. trenutak najzad dolazi. Nešto kao metalni zvuk prenosnog zupčanika. za vreme doručka. godine kao carev politički zatvorenik. Prim. Mogu im se oprostiti njihove deklamacije ako su potrebne za propagan­ du. doputovao je u Poljsku poznati sovjetski novinar. prev. 23 . Bio je to stariji gospodin s izgledom buržujskog advokata. poredio je dušu ruskog naroda s kukuljicom i sa strepnjom se pitao kakav li će insekt izleteti iz ovog omotača. Godine 1945. To može da se dogodi noću. njegovi pokreti dobijaju elastičnost. Kakve budale. A l i n e m a d r u g o g p u t a . Ovaj bljesak traje sekundu. gde je putovao 1824. I te vizije bratskog čovečanstva. veštino razmeštanja etapa! Gorko je sve to. u Drezdenu 1832. Konačno. na ulici.Cite Universelle. Pisac s besom razmišlja o komunistima na Zapadu. opisujući svoj odlazak na Istok. To je jasno. Ali Vladar? Poljski nacionalni pes­ nik. kad će se pojaviti sunce slobode: „Da li će svetli leptir uzleteti nad zemljom. I ti proroci Proleća naroda. ali otad počinje poboljšanje. ko zna da laže i sažaljeva ljude. Gospodin velike spretnosti i bez ikakvih skrupula. hšene pune svesti. oni veruju u znatan deo toga što proklamuju o blagoslovenom Centru . povremenih očajanja. j e d n e od nekoliko p e s a m a objavljenih kao dodatak uz dramu Preci III deo. Ali. ili ispasti noćni leptir. Iza nje ostaje posebna vrsta utučenosti koja se često ispoljava u pogledu i u grimasi usta. u kojima propagandisti pozivaju u borbu za oslobođenje kolonijalnih naroda od ugnjetavanja kolonijalnih sila. prljavo noćno pleme?'" I dosad ništa ne nagoveštava veselog leptira. On je već „prošao prelom". nije bilo razloga da se pravi buka ni oko čega. veštino dijalektike! O. Sasvim je jednostavno.i to je već neoprostivo. On ima iza sebe to što toliko drugih još čeka. ipak se ne može naći rešenje bez hege­ monije i bez gvozdene ruke Vladara. i smeška se. vraća se rumenilo. Dakle. O. To je tiha tuga nekoga ko je jeo voće s drveta dobrog i lošeg znanja. Seda i piše „pozitivan" članak i čudi se sam sebi što mu ide tako lako. Mimo otpora. ništa se ne može uporediti s prezirom kakav oseća prema tim sentimentalnim lakrdijašima. Iz p e s m e A d a m a Mickjeviča Put u Rusiju. Prvi put posle dužeg vremena pacijent jede s uživanjem. Na čitavoj zemaljskoj kugli nema drugog spasa. što je uostalom dokazivala upornost s kojom se održavao na svom visokom položaju i pored različitih čistki.

doživevši poodmakle godine. Ovaj novinar, posle obilaska dva-tri poljska provincijska grada, pričao je sa smehom, u krugu lokalnih pisaca, o doživljaju njihove delegacije u Sljonsku. Neko je tamo proneo glas da je doputovala delegacija zapadnih saveznika. Na novinara (njegov trbuh i dobrodušni izgled domoroca podsticali su na takve izlive poverenja) neko se na ulici bacio na njega, počeo da ga grli i radosno viče: „Gospodine! Englezi su doputovali!" „Baš kao u Ukrajini 1919. godine" - završio je svoju priču novinar. Zabavljalo gaje to ponavljanje jalovih nada. Laskalo mu je takođe što je predstavnik zemlje kojom se vladalo prema pouzda­ nim predviđanjima: narod za narodom polako je bogatio kolekciju, onako kao što je trebalo i moralo da bude. Nisam siguran nije li u njegovom smehu bilo takođe one samilosti n a d m o ć i kakvu domaćica oseća prema mišu uhvaćenom u mišolovci. Pisac se „posle preloma" nada da će jednoga dana, upravo kao ovaj dopisnik, doputovati u jednu od novoosvojenih zapadnih zemalja. Posmatranje ljudi, koji ne znaju ništa i moraju sve tek da nauče, daje sigumo trenutak slasti. Domaćica zna da klopka, u koji je uhvaćen miš, nije posebno prijatno mesto boravka. Zasad ipak građani osvojenih zemalja neće mnogo razumeti tu novu situaciju. Zvuči, orkestar, lepršanje nacionalnih zastava, prve najave davno očekivanih reformi dovešće ih u stanje uzbuđenja. Samo on, svedok, kao božanstvo će sezati u budućnost, koja će biti tvrda, jer mora takva da bude, jer takvi su zakoni Istorije. U epilogu Vitkjevičevog romana junaci, koji su otišh u službu murtibingizmu, postaju šizofreničari. U tome takođe stvarnost odgovara nje­ govoj fantaziji. Može se smoći snaga za „prelom" i izvrsno funkcionisati, i pisati i slikati kako treba, ali u dubini postoje stalno još stare moralne i estetske raere, a tako nastaje cepanje. To cepanje je razlog mnogih teškoća svakodnevnog života. Iskorenjivanje pogrešnih misli i odstupanja od normi je zahvaljujući njemu olakšano jer se murti-bingista s velikom pronicljivošću uživljava u svog protivnika. U njemu je istovremeno n o va f a z a i s t a r a f a z a , što zajedno čini od njega iskusnog psihologa i čuvara misli njegove braće, s prepredenošću većom od dovitljivosti sta­ rih čestitih kriminalističkih detektiva. Može se očekivati da će se mlada generacija, vaspitana već od početka u novom sistemu, osloboditi cepanja. To se ipak ne može brzo izvršiti. Trebalo bi se potpuno izboriti s Crkvom, a to, kao što je poznato, ne spada u jednostavne zadatke i zahteva mnogo stфljenja i takta. A čak uz pot­ punu eliminaciju ovog ozbiljnog oslonca iracionalnih podstreka ostaju 24

nacionalne književnosti koje, razmatrajući problem hladno, izazivaju štetan uticaj. Na primer, dela najistaknutijih poljskih pesnika odlikuju se mržnjom prema Rusiji, a doza katoličkog filozofiranja koja se u njima može naći, je zabrinjavajuća. Neke od tih pesnika država mora da štampa i populariše u školama jer to su klasici, smatrani su tvorcima književnog jezika i vesnicima Revolucije. Staviti ih na indeks značilo bi mislifi nedijalekfički i upasti u greh zagriženog levičarstva. Dilema je teška, znatno teža nego u Centru, gde je identifikacija nacionalne kulture s interesom čovečanstva napravila tako velike napretke (i gde takođe postoje proble­ mi, jer mladi, uprkos razumnim ubeđivanjima, traže knjige Dostojevskog). Dakle, tip šizofreničara neće nestati u najbližoj budućnosd. Neko bi mogao da kaže da je lek koji primenjuje Murti-Bing suprotan ljudskoj prirodi. To ne bi bio previše jak argument. Prinošenje masovnih ljudskih žrtava božanstvu od strane Asteka ih sakaćenje sopstvenog tela, što su činili eremiti u prvim vekovima hrišćanstva, ne čine nam se dostoj­ nim pohvale, a ipak to je praktikovano dugo vremena i s uspehom. Motorna snaga savremenih društava postao je kult, koji u pogledu ludila ne ustupa ni po čemu najbrutalnijim zapovestima prvobitne magije: kult zlata. Gledajući iz te perspektive, Murti-Bing ne prelazi granicu zahteva ljudske prirode. Da li čovek, podvrgnut operaciji Murti-Binga, stiče unutrašnju har­ moniju i vedrinu, to je već drugo pitanje. Stiče relativnu harmoniju, dovoljnu za delanje. To je bolje nego trovafi sebe jalovim buntom i ne­ određenom nadom. Seljaci, nepopravljivi u svojim malograđanskim privrženostima, tvrde da „mora doći promena, j e r t a k o ne m o ž e d a b u d e". To je zanimljiva vera u prirodni poredak stvari. Turista je kaže anegdota - hteo da ide na planinu, a kiša je padala već nedelju dana. Prelazeći preko potoka, sreo je gorštaka i upitao ga da li će i dalje padati. Gorštak pogleda nabujali potok i prosudi da neće. Upitan na čemu zasni­ va ovo predskazanje, odgovori: „Jerbo bi se prelilo." MurU-Bing omogućava da se pogledaju slične magične predrasude kao ostaci prošlog perioda. „Novo" se bori sa „starim", a „staro" ne može biti odmah uklo­ njeno. Ono što izgleda poriče savršenstvo Murti-Binga jeste apatija koja se nastanila u ljudima i traje istovremeno s njihovom grozničavom delatnošću. Teško ju je definisati i povremeno se može pretpostaviti daje njeno opažanje iluzija. Konačno, ljudi se kreću, rade, idu u pozorišta, aplaudi25

raju govornicima, odlaze na izlete, vole se, imaju decu. A ipak, ima nečeg neuhvatljivog u atmosferi takvih prestonica narodne demokratije, kao što su Varšava i Prag. Kolektivni fluid koji nastaje iz razmene i sumiranja pojedinačnih fluida je loš. To je atmosfera sile i nesreće, unutrašnje para­ lize i spoljašnje pokretljivosti. Ma kakve reči upotrebili za njeno imeno­ vanje, sigurno je da kad bi Pakao osiguravao svojim stanarima otmene stanove, lepu odeću, najbolje jelo i svakojake zabave, ali terao ih da svakodnevno uživaju u sHčnoj atmosferi, to bi, već bila dovoljna kazna. Nikakva propaganda - ni za, ni protiv - nije u stanju da uhvati suštinu podjednako neprijemčivog i iz prošlosti malo poznatog fenomena. On izmiče svim računima. Ne može postojati na papiru. Priznajući u polu­ glasnom razgovoru da nešto tako ipak postoji, treba tražiti racionalno objašnjenje: to se sigurno „staro", utišano i plašljivo, sveti tako što ispušta cmu tečnost kao ranjena sipa. Ali socijalistička gradnja, ali zalet ka srećnoj budućnosti, koja je osigurana, zar ne bi trebalo da se pokažu dovoljno jaki da uravnoteže otrov? Za to je sigurno još prerano. Kad izraste mlado pokolenje, oslobođeno opterećenja i otrova „staroga", sve će se promeniti. Samo ko je gledao mlado pokolenje tamo, u Centru, nije suviše sklon da postavlja takve horoskope. Dakle, treba odložiti nadu u daleku budućnost, kada će tamo, u Centru i svuda, država svakoga snabdeti sve frižiderima i motociklima, belim hlebom i velikim porcijama maslaca. Tada će najzad biti zadovoljni. Zašto, kad je sve logično, jednačina ispada drugačije nego što treba? Zar je za takav klasični materijal, kakav je čovek, potrebna čak neeuklidska geometrija, a obična nije dovoljna? Kakva nevolja. Šta je, u stvari, čoveku potrebno?

26

a posedovanje znatne količine novca garancijom mira i sigurnosti. daleko od ljudskih pogleda. Društveni položaj ministra ili direktora banke čini mu se nečim ozbiljnim i dostojnim zavisti. komplikovaniji razlozi. Pre nego što su zemlje Srednje i Istočne Evrope ušle u sastav Imperije. preživele su Drugi svetski rat. Naviknut je takođe da podmiruje one svoje fiziološke potrebe. Ipak. Političkih razloga za sumnju Zapad je dao u sasvim dovoljnoj količini tokom poslednjih godina.pitao me je neko od prijatelja u Varšavi. Radnje koje obavlja u svojoj firmi ili kancelariji ocenjuje kao važne i odlučujuće za harmonično funkcionisanje sveta. ne razmišljajući mnogo o tom običaju koji uopšte nije svojstven svim ljudskim skupina27 . na najdiskretniji mogući način. a njegov tok bio je tamo neuporedivo brutalniji nego u Zapadnoj Evropi. To je skoro potpuna sumnja s iskricom nade. a u njegovom glasu bilo je očajanje i očekivanje da ću negirati. Rat nije uništio samo privredu tih zemalja. Odeća koju nose on i ljudi oko njega. koji će hvatati prolaznike i vući ih na klanicu. Čovek ima pretežno sklonost da smatra poredak u kome živi p r i r o ­ d n i m .II ZAPAD „Jesu li Amerikanci z a i s t a tako strašno glupi?" . idući na posao. takva je kakva treba da bude i pomisao da bi i on i njegovi poznanici mogli isto tako dobro da nose rimske tunike ili srednjovekovne oklope izaziva kod njega smeh. nego kao delo ljudskih umova i ruku. po njegovom mišljenju. nastale iz same zemlje. izgledaju mu više kao stene. koje su smatrane intimnim. može pojaviti jahač s lasom. na kojoj spavaju mačke i igraju se deca. Ovo pitanje predsatvlja veoma veran odnos ljudi u narodnim demokratijama prema Zapadu. Ne veruje da se na dobro mu poznatoj ulici. On je srušio nmoge vrednosti koje su dotle smatrane nenarušivim. Kuće koje posmatra. u slučaju intelektualaca u obzir dolaze i drugi. gde će smesta biti ubijeni i povešani na kuke.

Kako lete ovi papiri s tako velikom kohčinom pečata. konferencija. Sve dok se najzad svako ne nastani u svom kvartu. Kako je čudno. Privatnost ljudskih stanova. kreč. prati ovu igru pesmom o velikom vođi. „strogo poverljivo"! Koliko samo sefova. Sada zna da treba brzo proći pored te lutke koja leži u tamnoj lokvi i ne postavljati nepotrebna pitanja. vrzmajući se po svojoj kući. ručnih kolica. kvart C . njihovih porodičnih mirisa. čije trotoare pokriva debeo sloj stakla od prozorskih okana razbijenih bombama. Još nedavno imućni i obožavani. lonce. Kasnije treba steći nove navike. cigla. s natpisom „poverljivo". ali niko nema za to volju.ma. koji je tako hrabar da neće dozvoliti neprijatelju čak ni da se približi granici. na primer. U normalnom evropskom gradu ne naređuje se stanovništvu da prouči plan grada. ah voda je posle nekoliko dana postao prošlost. a po kolovozu vetar nosi papire iz kancelarija. ljudi su izgubili sve što su imali. I ništa. okupilo bi se mnoštvo zazjavala. Jednom rečju. devojaka koje u napetosti kucaju na mašinama! A tu vetar tera te papire ulicom. ima hitnijih stvari. a na trećem spratu usamljena i podesna verovatno samo za anđele bela kada. kuća pokazuje svoju strukturu. krevete. Čovek ide dalje ulicom i zaustavlja se ispred kuće prepolovljene bombom. njihova tophna pčehnjih saća. podriva njegovo poverenje u navodnu prirodnost njegovih dotadašnjih navika. razmenjivale bi se primedbe i komentari. kvart В je za drugu rasu. Zašto da ne? Kvart A je za jednu rasu. iz koje će kiša isprati uspomene na one koji su se u njoj nekada kupali. cigara. ormare. Ipak. Novac menja vrednost iz dana u dan .postaje hrpa besmisleno odštam­ panih pravougaonika.za treću rasu. Pesma je još ostala. ne sluti da ona visi na ivici provalije. nije to stena koja traje vekovi­ ma: malter. kaveze s kanarincima. evakuisanih u panici. proveravajući da li svako stanuje u odgovarajućem za njega kvartu. ljudi koji nose zavežljaje. Određen je rok preseljenja i uhce se ispunjavaju dugim redovima transportnih kola. nije važno što u nekim kvartovi28 . Onaj ko ga je ubio mora da je imao neke svoje razloge. ponaša se pomalo kao Čaplin u Zlatnoj groznici koji. idu poljima i mole seljaka za pregršt krompira. već prva šetnja ulicom. Na gomili krša koji se dimi sedi mali dečak i dubeći šipkom po zgarištu. kako doći do kilograma hleba. svet i dalje traje. Podzemna presu­ da se donosi pretežno bez saslušavanja optuženog. poslužitelja. svako ih može podići i pročitati. građanin bi ranije otrčao do telefona. njihov nameštaj koji čuva uspomene na ljubav i mržnju! A sada je sve na površini. Nailazeći uveče na leš na trotoaru. koliko mesnatih direktorskih podvoljaka. oplate. ključeva.

tako da se čak stiče nova ličnost. Banditski napadi smatrani su nekada zločinom. Stupanje u bračnu vezu znači. jednostavno. i kad ljudi nose imena drugačija nego pre rata. teško je baviti se matičnim knjigama. Kad su žene bez muževa. Ubijanje čoveka nije za njih uopšte komplikovan moralni problem. podiže ruke uvis i biva uguran u kamion. polno opšte na javnom mestu. Svake večeri porod­ ica brine: vratiće se ih neće. Da bi se izbegla slična sudbina. koji je njihov poslednji zemaljski prostor. a muževi bez žena. mimoilazi ovaj ugao ulice. okruženom žicama. za koje se ne zna šta se dogodilo. Dosad se smatralo sigurnim da čovek čitavog života nosi isto ime i prezime. odjednom nailazi na puščanu cev. žena i dece u stočne vagone. koji ih odvoze u specijalno izgrađenu fabriku. A pošto to traje godinama. svi postepeno navikavaju da smatraju grad džunglom. na malom prostoru. što bi trebalo da ima spasonosni uticaj na stanovništvo grada i navodi ga na poslušnost. koji čeka iza ugla ulice. Biće zatvorenik koncentracionih logora ili će ga postaviti kraj zida. Otac porodice ipak mora da izađe iz kuće jer mora nekako da zaradi za hleb i čorbu za ženu i decu. Sada se oko kvarta C grade visoki zidovi. Sada oni koji su izvrših napad na banku dobijaju titule junaka jer opljačkani novac puni kasu podzemne organizacije. ranije potcenjivana. Sada se ipak ispostavlja da je iz raznih razloga preporučljivo promeniti ime i prezime i naučiti napamet svoju novu biografiju. a tela spaljivana u ogrom­ nim krematorijumima. koji odlučuje o njihovoj sudbini. s ustima zalepljenim flasterom.ma kuća. A evo pojavljuje se i jahač s lasom. najbolje bi bilo ne izlaziti iz kuće. nesvestan opasnosti. Prolaznik koji. i streljati. da ne bi izbacivao antidržavne parole. To je marica ili kamion. Blizina smrti ruši kočnice stida. uperenu u njega. a sudbinu čoveka dvadesetog veka istom kao sudbinu pećinskog čoveka koji boravi među čudovištima jačim od njega. Navika stavlja u drugi plan staro ime i prezime. Muškarci i žene kad znaju daje datum njihove smrti zapisao u beležnicu debeh tip s korbačem i pištoljem. mora sada da smesti dve hi­ ljade. To su obično mladići s izgledom maminih maza. Osamnaestogodišnji dečaci i devojčice pre nego što izađu na položaje na 29 . pokriven ceradom. zatvaraju se kapije i tokom više meseci svakodnevno se trpa nova porcija muškaraca. stanovanje zajedno i ova forma venčanja. otad je izgubljen za svoje najbliže. koja je imala dvesta stanovnika. stiče društveno priznanje. tamo su ljudski transporti trovani naučnim metodom.

Narodn i liomesrijat unutrašnjih p o s l o v a ( 1 9 1 7 . Stanovnik Varšave ili Budimpešte takođe je gledao neka­ da u bioskopu bombardovanje Španije ili Šangaj u plamenu.НарбднБШ комиссариат внутренних д е л (rus. Nema institucije. 1 9 3 4 . a čovek je prilagodljivo biće i može se zami­ sliti dan u kome će odlika građanina koji sebe poštuje biti hodanje četvoronoške s nekom vrstom šarene perjanice koju će nositi na zadnjici. smatraju da drugi poredak mora biti „neprirodan" i da. Smatra da su događaji u periodu 1933-1945. Sociološke i istorijske misli. nema običaja i navike koji ne bi mogli da podlegnu promeni.barikadi. i ne brinu za pristojnost koja postoji u drugoj dimenziji. glad i mač. 30 . ako mu je bilo dato da upozna oba. Ljudi u zapadnim zemljama. godine u Evropi najava stvari koje će se dogoditi negde drugde.) . u kojoj za neznanje nije " Н К В Д . Sve čime žive ljudi dar je istorijske formacije u kojoj su se našh. žele da iskoriste svoju mladost koja se verovatno neće nastaviti u zrelo doba. jer ga je naučio u veoma teškoj škoh. kao suprotan ljudskoj prirodi.4 6 ) . Pošto su se rodili i vaspitali u izvesnom društvenom poretku i izvesnom sistemu vrednosti. neće uspeti da se održi. Sve dok se ubrzo nije uverio kako izgledaju takve i mnoge druge intervencije u prak­ si. Proticanje i stalna promena su odlika pojava. O NKVD-u'' je čitao mračne priče. Koji je svet „prirodan"? Da li onaj pre rata ih ratni? Oba su prirodna smatra čovek. Njihov nedostatak mašte je zaista užasavajući. dok se nije ispostavilo da i sam mora imati s njim posla. izgledaju mu neozbiljni upravo zato što nisu imali ona iskustva koja uče o relativnosti njihovih sudova i rđavih misaonih navika.2 4 . A ipak. i njih može stići vatra.takav zaključak donosi na osnovu svojih posma­ tranja i trenutni uspeh Amerike ne budi u njemu posebno poverenje. p o s t o j a ć e s v u d a . Primeri uče da se tako ne događa. a taj način mišljenja u njemu je duboko ukorenjen. prev. dalekoj od njihovog vremena. drugi nastaviti stil života devetnaestog veka i o patnjama svojih dalekih bliskih saznavati samo iz bioskopa i novina. a naročito Amerikanci. Prim. A k o b i l o š t a p o s t o j i n e g d e . Štaviše. to će se verovat­ no dogoditi jer u životu čovečanstva deluje načelo spojenih sudova: teško je poverovati da će kad jedan deo zemaljske kugle doživljava velike poraze. a svest istočnih Evrpljana je s te tačke gledišta neuporedivo više odmakla u razumevanju savremenih događaja nego svest stanovnika država koje ništa naročito nisu doživele. gde će se protiv tenkova boriti s pištoljima i kantama s benzi­ nom.

Istina. naravno. U odlučnim trenucima ti ljudi prave gluposti (na primer. to jest Istorijom.to su ipak samo modifikacije modela koji se ostvaruje spolja. unapred predviđena vidna polja. čovek o kome je reč ne mora uopšte da bude staljinista. gasne komore i krematorijume. Rezonujući tako. a on ima za njega veliku atraktivnu moć. u trenutku demobilizacije. Engleska je uvela u svojoj zemlji socijalno osiguranje i socijalizaciju medicine. fašizam mora izgubiti. Ako se naš čovek čak i nalazi na veoma visokoj lestvici hijerarhije i ima pristup informacijama. Gledajući u njega nalazi potvrdu za to što je očekivao da vidi (navodno. Veruje toj propa­ gandi ne mnogo više nego prosečni Amerikanac svojim novinarima. jer mu govori jezikom razumljivim za njegova iskustva. Ako je svet podeljen između fašizma i komunizma. pošto su navikli da žive u sistemima u kojima zakon ne postoji. Zato je posebno podložan teorijiama koje predviđaju nagle promene u zemljama Zapada. jer. politika svireposti prema stanovništvu koju je Hitler primenio na Istoku ili guranje Italije u rat od strane Musolinija). Fašizam znači rat. a prilikom nastanka antikomunističke histerije u Sjedinjenim Državama ozbiljnu ulogu odigrao je strah od druge velesile . koji mu tvrde da se hitlerizam i staljinizam ni po čemu ne razlikuju. Propaganda kojoj je podvrgnut svim načinima nastoji da ga uveri da su nacizam i amerikanizam identične pojave jer nastaju na osnovi istih ekonomskih odnosa. nema razloga da tamo traje to što je negde drugde prestalo da traje. odmerava šanse i zna da je loše stavljati se na stranu određenu bićem koje je u njegovom veku zauzelo božansko mesto. Iluzorni poredak „prirode" u zapadnim zemljama osuđen je. on je samo čovek. identifikuju obim instrumenta Metoda sa stvarnošću). nije došlo. Na primer. Jedini sistem mišljenja koji mu je dostupan je dijalektički materijal­ izam. prema dijalektičkom materijalizmu (po staljinističkom shvatanju). to 31 . Optički instrument koji upotrebljava konstruisan je tako da obuhvata samo izvesna. Naprotiv. metoda vladanja koja se zasniva na demagogiji. do krize predviđane u Americi. Tamo gde se javlja kriza. malo je ipak upućen u moć i slabosti Zapada.pretila samo loša ocena. što u praksi dovodi do izbijanja na glavne položaje neodgovornih ljudi. jer je to poslednja očajnička daska spasa buržoazije. na naglu katastrofu zbog krize. Ipak. vladajuće klase pribegavaju fašizmu kao sredstvu revolucije proletarijata. u dotle neviđenoj meri. poznavajući sumnjiva dobročinstva sistema izrađenog u Centru. već gubitak života. diplomatski izveštaji koje dobijaju vladari. rado bi video ogromni meteorit koji bi očistio s površine zemlje razlog njegovog mučenja.

Svaki građanin se nalazi u mreži zakona čiji datumi nastanka sežu daleko unazad. u kome se svaki građanin. ali teško primenljivo tamo gde se prestupnikom smatra samo čovek koji je izvršio čin jasno naveden kao kažnjiv po tom i tom paragrafu. neće biti odvezen u rejone u kojima je belim medvedima dobro. drugi kao svakog čina uperenog protiv interesa dik­ tature proletarijata. To je veoma teško. ali za vladajuće malo povoljna. može smatrati snagom ili slabošću. demagogija. Ipak. zavisno od procene. ipak. događaju se i zločini pod maskom zakona. zakon tamo vezivao ruke podjednako vladajućima. međusobne licitacije. predmet se vuče u apelacijama. političke kampanje. ubacivanje u maricu i odvoženje u koncentracioni logor je svakako izvrsno rešenje. apsurdne odluke. to ipak daje zaštitu građaninu: hvatanje na ulici čoveka koji se ne dopada onima koji vladaju. događa se da tamo gde se razbije totalitarni brzi brod prođe nezgrapni splav. pod čijim uticajem svako s podjednakom revnošću priznaje izvršene i neizvršene zločine. najveći i najmanji. Do sada je. U poređenju s takvim splavom borbena galija totalitarne države izgleda sjajno.znači daje samo instrument u rukama Partije. Ovi propisi su mogli da budu uvedeni da bi štitili interese privilegovanih grupa. Puno je dreke i međusobnih psovki i teško je smoći snage za veslanje u jednom pravcu. ali ljudima loše. ali traju. Nije moguće primenjivati ni naučno razrađene torture. s mukom zamišlja sistem. umesto da se vrati kući na večeru.prvi definisanjem prestupa kao svakog čina uperenog protiv interesa nemačkog naroda. Otuda su za stanovnika Srednje i Istočne Evrope neshvatljiva odla­ ganja. Naravno. Nacistički i sovjetski kazneni kodeksi su međutim potpuno saglasni u brisanju granice između kažnjivog i nekažnjivog čina . a jedini kriterijum je efikas­ nost rada. Istovremeno. Amerikanci porede demokratiju sa glomaznim splavom na kome svako vesla na drugu stranu. sračunate na raspoloženja birača. oseća vezan zakonskim propisima. advokati pribegavaju svim mogućim pravnim začkoljicama. Možda je to fikcija. bespomoćno se koprca­ ju. kao i podanicima što se. 32 . Tako ono što se naziva „bezdušni buržoaski forma­ lizam" pruža nekakve garancije da otac porodice. kasacijama itd. Propaganda se stara da uveri građane narod­ nih demokratija da je zakon na Zapadu uvek fikcija i služi interesima vladajućih klasa. Ako želimo da nekoga osudimo treba dobro da se oznojimo da bismo mu kri­ vicu zaista dokazali. mehanizam kolektivnog života je veoma trom i oni koji bi hteli zaista da dejstvuju. makar se interesi čak menjali i njihovo zamenjivanje drugim propisima nije uopšte lako.

Pošto je kopirala sa Zapada modele automobila i aviona. koje crpu zadovoljstvo iz čisto materijalnih koristi savremene civihzacije. plansku privredu i mogućnost bacanja 33 . kako je nazivana u Srednjoj i Istočnoj Evropi. gleda kaubojske filmove. radnica koja za male pare dobija mašinsku reprodukciju modela haljina koje nose filmske zvezde vozi se starim. npr. završio se neuspehom i Japan je potučen Ruzveltovim Sjedinjenim Državama. u kojoj je postojala podela na „inteligenciju" i „narod". „Ideje". i ima u svom stanu električni frižider . pomagana tehnikom. Nailazeći na društvo. Ako se ove odlike smatraju „kašnjenjem" u odnosu na Evropu. koje tamo pronalazi izrazito su zastarele i daleko zaostaju za razvojem privrede i tehnike. mlažnjak. dogodilo se nešto što nema analogiju u prethodnim vekovima: tamo je nastala narodna civilizacija. ne postoji. Istina je da ono što te mase raduje pretežno su lažni sjaj i blesak i da one to plaćaju teškim radom. u najboljem slučaju. čija bi se praunuka. nije samo izvor slabosti. on traži pre svega ideje koje obično proizvodi inteligencija koja je zametak revolucionarnih promena. koji je zabavljaju. u prvom redu u Sjedinjenim Državama. on s teškoćom izlazi na kraj s pod­ jednako antikonceptualnim materijalom opservacija. ipak nisu sigurni da se Rusija. Primat u tom pogledu pripada Zapadu. neobično iritira intelektualca. radar. koja može da izaziva gađenje prefinjenijih osoba. mirnim i razdiranim unutrašnjim konfliktima. televiziju. imala je tu sposobnost u velikoj meri) uvode neodređene podatke u račun. penicilin. nesposobnost čak i za skromnu dozu apstrakcije (buržoazija. vulgarna.Ono što je novo na Zapadu nije lako vidljivo za klijenta Centra. Odrastao u zemlji. Rusija sada izlazi na takmičenje. Pa ipak. Pokušaj da se dostigne Zapad. Stariji smatraju takve pretpostavke apsurdom. „Glupost" američkih masa. zamah u otkrivanju i primeni novih pronalazaka nije zaus­ tavljen. Čisto empirijsko i pragmatično rešenje teškoća. vaspitavano u kultu prema ruskoj nauci. U nekim zapadnim zemljama. atomsku bombu i nemačke podmor­ nice. Bar dosad. u kome „inteligencija". s obzirom na neizmerna prirodna bogatstva.nalazi se na izvesnom civilizacijskom nivou z a j e d n i č k o m s drugima i uopšte ne liči na kolhoznicu kraj Kurska. koji je napravio Japan. znatno naprednija od evropske tehnike. onda treba istovre­ meno reći da „glupost". počinje da veruje da ruska nauka i tehnika zauzimaju u svetu vodeće mesto. Najmlađe pokolenje u Istočnoj Evropi. ali svojim automobilom. ali koja osigurava učešće u proizvodima mašinske indus­ trije mnogomilionskim masama. mogla pribhžiti sličnoj prosečnosti. nemačka.

miri se čovek iz Srednje i Istočne Evrope . Ko zna do kakvih rezulta­ ta može dovesti ova koncentracija volje. koji dovodi često do komičnosti. šta bi se dogodilo? Može se posurrmjati da bi se točkovi velike 34 . Kao što je poznato. nesebičnog rada mnogih naučnika. koji ne donosi brzo nikakve konkretne rezultate. Da h je u njihovim umovima pustoš? Da. a kad dolazi buđenje. tehnike. ne svedoči o dobroj samosvesti . аИ to je pre­ malo. to je nmogo manje od slobode ka n e č e m u .ali ne svedoči o dobroj samosvesti npr. Kad bi ponestali ovi snažni motivi. s kakvom propaganda pripisuje većinu pronalaza­ ka Rusima (mada se istovremeno kopira američka tehnika. Protiv ovoga izgleda da govori prakticizam savremene ruske nauke. propagandni napor za borbu protiv ruskog kom­ pleksa niže vrednosti i podizanje „tehničkog morala" predstavlja dokaz koliki značaj Centar pridaje naučnoj utakmici. Ali šta se događa u umovima zapadnih masa? Nije li to samo duševni san. počev od kon­ strukcije mostova. zamenjivanja ljudskih ruku mašinom (što se izjed­ načuje s postepenim gubljenjem razlike između fizičkog i umnog rada) nesumnjiva. u najsitnijim pojedinosti­ ma). Potrebno je samo vreme. zar staljinizam nije jedina njegova forma? Zar se hrišćanstvo tamo ne povlači i zar te mase nisu lišene bilo kakve vere? Nesumnjivo je tako. Pa ipak. šta nam Zapad može ponuditi? Slobodu od n e č e g a to je mnogo. ah ne razmišljaju o tome da u Imperiji. podvrgnut jednom Metodu. Onda. Da li se ova pustoš ispunjava šovinizmom. kriminalističkim ljubavn­ im romanima i filmovima bez umetničkih vrednosti? Da. postoji materijalna beda i nedostatak tehnike plus staljinizam i da bi bilo veoma zanimljivo zamis­ liti blagostanje i tehniku plus staljinizam. Takav propagandni napor. ne nalazi na prekretnici. a završavajući na motorima. Protiv ovoga govori takode drskost. kao ruskih. Prihvatimo ipak . što se nije ostvarilo još nigde na zemaljskoj kugli. Stvaranje novoga čoveka u Imperiji vrši se pod parolom borbe s bedom (istovremeno izazivanom i suzbijanom) i podizanjem tehnike (istovremeno uništavane i građene).neograničenih suma novca na naučna proučavanja i eksperimente. Ovakva pitanja mogu izgledati veoma principijelna. ali su postavljana. Istina. s prefarbanim znaci­ ma. Malobrojni američki komunisti (pretežno intelektualno raspoloženi sinovi građanskih i malograđanskih porodica) saosećaju s duhovnom bedom masa. prodaja narodnim demokratijama švedskih mašina. na ova pitanje može se odgovoriti drugim pitanjima. za kojom čeznu.da je ovoga t r e n u t k a superiornost Zapada u oblasti potencijala proizvodnje. najveći pronalasci vršeni su usled dugotrajnog.

Kada već bude završen veliki vaspitni rad i omrznutao „metafizičko biće" u čoveku podlegne uništenju. Struje.mašine okretali u praznom. umetnički pokret. To je Nebo. ovakva razmatranja su utopijska. Niko od mislećih ljudi na Zapadu ne tretira većinu ovih sredstava masovne zabave ozbiljno. Ali. Pravi kulturni život Zapada je drugačiji. U kul­ turnoj oblasti ništa na Zapadu ne dobija takve razmere. A retko se događa da se pronađe to n e š t o . po njoj samoj. Ako bismo se ipak osmelili. nisu ih oslobođena njihova braća u Imperiji. Ismevati idiotizam brojnih filmova. besmisleno. Osvrtanje na Zapad u nadi da će se tamo n e š t o roditi rasprostranjenije je među intelektualcima na Istoku nego što to izgleda Zapadu. Zapamtio sam nečiju rečenicu: „Ne bih želeo da doživim ost­ vareni komunizam jer će to sigurno biti veoma dosadno". što je malo verovatno) mase žive fiziološkim životom. šta dalje? Sumnjivo je da li će podražavanje hrišćanske liturgije od strane partije i vrsta bogosluženja pred portretima vođa pružiti ljudima savršene satisfakcije. dakle. ako ipak ne zaokuplja­ ju suviše komuniste na Zapadu. Ljudi na Istoku su naviknuti da ozbiljno tretiraju samo one pojave društvenog života koje se javljaju u organizacionim i masovnim razmerama. koje poznaje sa svojih predratnih 35 . Ta etapa . Ne treba pokušavati da se pronikne u to što je izvan shvatanja. uz to. Naravno. a uticaj kakav vrši kritika te vrste na publiku je značajan. nova načela slikarstva ili muzike. koriste materijalna dostignuća civilizacije. na Istoku per analogiam (tamo sve ima masovni karakter) ona rastu do dostojanstva jedinih reprezentanata „trule kulture Zapada". romana ili članaka je lako (zarađujući uz malo napora honorare i. međutim. a njihov razvoj nailazi na nesavladivu teškoću u vidu doktrine koja vidi cilj u oslobođenju čoveka materijalnih briga za nešto što je. dekadencije i zdravlja. to je omiljeni posao novinara. nova društvena filozofija. Nije to uopšte osvrtanje na propagandu. bestselera i ilustrovanih magazina. ispostavilo bi se da se Nebo ne razlikuje mnogo od Sjedinjenih Država u periodu pune zaposlenosti i da (čak i ako se prihvati ublažavanje straha. reklamirana netalentovanost i polu­ glasno pominjanje veličine.realizovanog komunizma najsvetije je od svetih mesta za vernike i tamo i nije dozvoljeno sezati pogledom. s izuzetkom fil­ mova. oslobađajući se fime znatno neprijatni­ je obaveze entuzijastičkog pisanja o Centru). naučno otkriće. N e š t o je novi genijalni autor. I tamo istočni intelektualac nailazi na varljive privide jer tamo postoji ravnopravnost epigonstva i novatorstva.

Ova zamerka je ispravna. Zatvarajući se u kule od slonovače. stil „sovjetski empire". Višebojna scenarija. pod­ vrgnuta je zakonu osmoze. hšen planiranja. slikarstvo ih čak muzika upadaju u razne bolesti stila. koje s teškoćom klijaju u šumi trulog drveća. istovremeno njihova veza sa svakod­ nevnim životom ljudi je znatno tešnja nego što se to čini površnim posmatračima. Ali. Prosečni građanin tih zemalja nije svestan toga da su nekakav slikar u potkrovlju ili autor nerazumljivih pesama ili omalovažavani muzičar čarobnjaci koji daju formu svemu što sam u životu ceni. a što je možda najvažnije . poezija. zahvaljujući eksperimentima štafelajnog slikarstva. Privredni sistem. osuđene su na jalovost. koji uspevaju da 36 . potpuno je odvo­ jen od života. Ne razmišljaju o tome ni vladajući.na oblik opšte upotrebljavanih mašina. U njegovoj zemlji svako ko pokaže kakve-takve sposobnosti je upotrebljen. Najozbiljnija zamerka isticana protiv kulturnih vrednosti Zapada je njihova elitnost i nepristupačnost masama. na pozorišne dekoracije. ne nove pojave. one pre svega privlače njegovu pažnju. zasnovan na slikanju velikih platana. „nerazumljivo". na ženske mode. „teško". ovi ljudi ponekad crkavaju od gladi. koje su stalno obnavljane.putovanja na Zapad. U poređenju s tim. Centar je osudio sebe u oblasti primenjenih umetnosti (ako se o njihovom postojanju tamo može uopšte govoriti) na neveštu imitaciju primenjenih umetnosti Zapada. Herojski napori Čeha i Poljaka da spasu sopstvene primenjene umetnosti posezanjem za narodnim uzorima verovatno su osuđeni na neuspeh jer postoji uzajamna zavisnost nameštaja. koji ne traće vreme na slične sitnice. Ipak. i dalje traju i izazivaju njegov gnev kao etapa koju je sam savladao. Kada u slikarstvu i vajarstvu važi kult ružnoće. na koji­ ma se vide dostojanstvenici u raznim grupama i pozama. Uništivši eksperiment u umetnosti. stiže smesta do velikog broja recipijenata jer utiče na stil reklame. Jureći nekoristoljubivo za sopstvenom himerom. sprečava pružanje pomoći ljudima koji rade u raznim kulturnim oblastima. U zemljama Zapada neko sa istim takvim sposobnostima ima neznatne šanse. primenjene umetnosti. odsečene od svojih izvora. a malobrojni. tkanine na zidu ili materijala za ženske haljine sa slikarstvom i vajarstvom. dok neposredno pored njih bogati kreteni ne znaju šta da rade s novcem i troše ga onako kako im savetuje njihov pomućeni razum. Rasipništvo talenata u privredi tamo je prosto deprimirajuće. Takav poredak stvari izaziva negodovanje čoveka s Istoka. Na primer. novatorsko slikarstvo. na kojoj se odigrava život zapadnih zemalja. a svaka smelost se smatra formalizmom. na ukrašavanje enterijera.

Dobrodušni klipan ne razne međusobni interes.ljudima Istoka izgleda kao nešto neosporno i naivno bi bilo tražiti među njima pristalice kapitalizma. sigurno bi odgovorili da žele sis­ tem u kome bi privreda bila socijalistička. Mnogi od onih koji su bih u inostranstvu vratili su se u svoje zemlje uglavnom zbog toga. a njeni pokušaji u tom pravcu s neumoljivom pravilnošću pretvaraju se u karikaturu. ništa ne daje i ništa ne zahteva. zaiivaljuju to ne obavezno svojim profesionalnim vrli­ nama. Trebalo bi to ipak da budu trajne vrednosti. dakle ne takve koje proizlaze iz zastarele svesti. Mnogi muzičari. Ekvivalent tog rasipništva u zemljama Nove vere je prihvatanje veštine prilagodavanja političkoj liniji kao kriterijumu selekcije. nego radi­ ti u fabrici ili predavati u školi i za bavljenje svojom pravom strukom nemati više vremena ni snage. vodeći računa o svojim klijentima i postavlja­ jući zahteve. od dleta ili kičice. zahvaljujući čemu do počasti najlakše dolaze mediokriteti. slučaju. umetnik i naučnik u ovim zemljama lakše se snalaze od svog kolege na Zapadu. prosvetne. što je u praksi jednako učtivoj svireposti. naučne i umetničke svrhe . Kad bi se pritisnuh uza zid i primorali da formulišu šta hoće. Ljudi u zemlja­ ma Nove vere znaju da s a m o na Zapadu mogu da postanu dela koja predstavljaju klicu buduće nade. Mada je pritisak Metoda mučan. Traženje n e č e g a proizlazi iz manje ili više jasnog shvatanja činjenice da Nova vera nije u stanju da podmiri duhovne ljudske potrebe. slikati i pisati. Bolje je imati posla s inteligentnim đavolom nego s dobrodušnim klipanom kažu. jednostavno. Strah od bezobzirnosti s kakvom se privredni sistem Zapada odnosi prema radnicima nauke i umetnosti veoma je rasprostranjen medu istočnim intelektualcima. Inteligentni đavo razume međusobni interes i omogućava da se živi od pera. to bi bio trijumf i potvrda Metoda. To nešto što traže na Zapadu sigurno nisu podgrevane parole Francuske revolucije ili Američkog rata za nezavisnost. Da osnovna sredstva za proizvodnju treba da pripadaju državi. koja određuje privredne planove i koristi prihod u higijenske. Ko zna nisu И u laboratorijama usamljeni 37 .dobiju priznanje. I pored toga. po meri sutrašnjice. ali čovek ne bi morao da se bespomoćno kida u zmijskom zagrljaju Metoda. materijalne rekompenzacije nisu uopšte za potcenjivanje. Iščekuju dakle neke znake koji bi mogli da svedoče da istinske kulturne vrednosti mogu da nastaju izvan Metoda. već veoma često. odgovoriće podsmehom. slikari i pisci koji su imali priliku da odu na Zapad nisu to učiniU jer bolje je ovako ili onako komponovati. jer ako bi samo takve postojale. Na argument da fabrike i rudnici treba da pripadaju privatnim licima.

kojima su ljudi skloni da se hrane. jaka i zdrava.ah hoće hleba.nesreće rata. 38 . a ne hors d'oeuvre*". ali pod uslovom da ona bude zemaljska.to ih meci koji udaraju o njihove ivice pomeraju s mesta na mesto i daju im kos položaj. Mnogo puta se razočarao i ne želi previše jeftine utehe koje ostavljaju kasnije utoliko veću potištenost. Prim. Takav trenutak p r e ­ s u đ u j e u svesti čoveka pesnika i filozofa. sma­ traju smećem. nije uopšte vredno. upirani su u njega pogledi puni radoznalosti i divljenja. Jer delo ljudske misli mora da odoh iskušenju brutalne.) . U intelektualcima koji su preživljavali los desastros de la guerra' u Istočnoj Evropi. Prim. Ako ne uspe da odoli. još uvek popularnu na Zapadu. prev. došlo je do nečega što bi se moglo nazvati r e d u k c i j o m o s e ć a j n o g v i š k a . Gladni su . kako do toga stići? Istočni intelektualac je posebno strog sudija za sve što stiže do njega sa Zapada. prev. nage stvarnosti. takođe usamljenih u svojoj eposi. kad se jave u svesti čoveka u takvom trenutku. Samo kad bi mogli da je nađu.mislioci već došli do otkrića koja nemaju manji značaj od Darvinovog ili Marksovog rada. mnoge pravce u slikarstvu i muzici je odbacio. Zagleda kaldrmu i primećuje zabavan prizor: kocke kaldrme kostreše se kao bodljike ježa . Mnoge knjige koje je voleo pre rata. jer nisu odoleU iskušenju.predjelo. bila bi sposobna da pobednički preživi taj dan žigosanja iluzija. Slikarstvo epigona apstrakcionizma izaziva kod njih zevanje. Neko leži pod vatrom mitraljeza na ulici grada u kome se vode žestoke borbe. ' Hors d'oeuvre (fmn) . Psihoanahfički romani izazivaju u njima prezrivi kikot. Ipak. njegove pesme otkrivaju svoju slabost i pokazuju sve odlike zabave sentimentalnog estete. Možda je nekog pesnika obožavala publika književnih kafana i kad je ulazio tamo. koja bi se oslanjala na slično g o l o iskustvo. Verovatno je zaista vredno samo ono što je sposobno da postoji za čoveka u trenutku kad je on ugrožen neodložnom smrću. Međutim. Začuđujuće je da što god je na Zapadu dovoljno jako po njihovom ukusu. Književnost erotskih komplikacija. posmatranje kocki kaldrme je nešto nesumnjivo realno i poezija. Dijalektički materijalizam lako nalazi u njima eho jer je forma z e ­ m a l j s k o g mišljenja. Rat gaje učinio pronicljivim u demaskiranju iluzornih privida i sunmjičavim. Rado bi videli književnost i umetnost izvan kruga Metoda. Samo. vrti se oko problema društvenog sistema i masovnih ' L o s desastros de la guerra (špan.

čiji se primeri mogu naći u folkloru raznih naroda. a ne plameni mač. ovu formu je nemoguće praktikovati u zemljama Nove vere jer bi alegorija. Možda je. po prirodi višeznačna. izlazila iz okvira socijalističkog reahzma i zahteva cenzure. oni koji poznaju Orvela samo po čuvenju čude se što je pisac. može se reći da uvodi živog čoveka koji se ne stidi svojih mish i ima hrabrosti da se kreće sam. I pored toga. iz čijih usta izlaze reči. treba napraviti sarkastičnu grimasu i skupiti usta kao za pljuva­ nje. Istina. Tamo je sve loše: vozovi ne idu tačno. Kosmopolitizam je poštovanje prema kulturi Zapada (buržoaskoj). koji nikada nije živeo u Rusiji. i formom satire u Sviftovoj tradiciji. koja se tamo praktikuje. Istočnim intelektualcima to ipak izgleda nedovoljno.kako pokazuje verska predanost hrišćana u narodnim demokratijama. Termin je nastao u Moskvi i u Rusiji nije ništa posebno novo. jer niko nema novca. Sve što ima snagu na Zapadu obično je ipak samo negacija. u još većoj meri. Kritika Nove vere. s obzirom na „glupost" Zapada. Zvanično je preporučljivo da se ispoljava što veća odvratnost prema Zapadu. izgleda da podupire političku reakciju. Da h ipak hrišćani u zapadnim zemljama koriste na pravi način slobodu? Pre se može doći do zaključka da je ne koriste. ograničena ili prosto iskorenjivana u zemljama Nove vere. izvikana tehnika ne vredi ništa. Pitanje je samo nije li to pobožnost miša u klopci i nije li stigla malo prekasno. da bi hrišćanstvo uspe­ lo da se preporodi. kakvi su citati iz dela autoriteta. u prodavnicama nema ničega. koje dobo poznaju. Još pre sto godina carski istoričari su s odvratnošću govorili o „tru39 . tako. antistaljinističke knjige. Malobrojni su upoznali Orvelovu 1984.verovanja koji ih pasioniraju: to su kako staljinističke. Hrišćanska religija. čiji su oni sami deo. Kad se pomene ime nekog pisca. Mnogi od njih čitali su Kestlerovo Pomračenje u podne. potreban pritisak . bez tih štula. prolaznici su loše obučeni. mogao da sakupi toliko tačnih zapažanja. Štaviše. Već to da na Zapadu postoje pisci koji razumeju funkcionisanje neobično složene mašine. Religija je postala tamo nešto poput običajnih ostataka. jer je borba s kosmopolitizmom jedna od osnovnih obaveza građanina. ona ne ukazuje na put izlaska i ne uvodi ništa na mesto Metoda. izgleda im začuđujuće. Takode. Orvel ih je fascinirao zapažanjem detalja. često je tačna. slikara ili muzičara sa Zapada. (zbog teškoće da dobiju tu knjigu i opasnosti kojoj izlaže njeno posedovanje. ona je poznata samo nekim članovima Inner Party). Mesija se ne pobeduje argu­ mentima razumnih ljudi. stalno izaziva (nezdravo) interesovanje.

Stanovnik države Ajdahoa. međutim. u zemljama narodnih demokratija. kad je reč o zapadnoj muzici. U praksi. već francuski impre­ sionisti. koji su smatrani „naprednim u svom vremenu". Zapadno slikarstvo do devetnaestog veka ne nameće rezerve. treba prevoditi i izdavati sve ruske pisce. Međutim. Mada u istoj meri detaljni propisi stvaraju velike teškoće urednicima. produ­ bio je razhku između „Evrope" i njene „Istočne marke". Balzak. Ispoljavanje razumevanja potreba je međutim mešani repertoar (npr.lom Zapadu". izrađene u Centru). „borba s kosmopoli­ tizmom" nije lišena racionalnog obrazloženja. preporučuje se i treba prevoditi i izdavati sve stare ruske pisce. Berlioz. prevode i izdaju (npr. kao i mnoge pronalaske s tog Zapada. radi se o likvidiranju loše navike: pušač se odučava od pušenja tako što mu se oduzimaju cigarete. međutim. a od zapadnih samo one koji su komunisti (u slučajevima sumnjivih informacija izdavačima se dostavljaju specijalne proskripcione liste autora. oni umeju sebe da uvere u relativnu ispravnost preporuka Centra u tom pogledu. upitan danas šta podrazumeva pod Evropom. s grozničavom delatnošću njenih industrijskih i trgovačkih centara. izrash su iz filozofije trule buržoazije i u umetničkom pogledu znatno više od njih stoje ruski realisti („peredvižnici"). Prostor na kome je postala civilizacija zvana evropska poklapao se manje-više s prostorom na kome se prostirala religija koja je dolazila iz Rima. Tada su upravo na „trulom Zapadu" delali Marks i Engels. vekovima podložnim uticajima Zapada. Mocart. s malobrojnim izuzecima. Bah. Zemlje koje danas predstavljaju zapadne provincije Imperije vekovima su bile istočne periferije. Bah. Zašto ima obrazloženje u Centru je dovoljno jasno: suviše široka uporedna skala ne doprinosi moralnom zdravlju građana. koje je trebalo kasnije. Što se tiče savremenih. nastaju kolebanja već kad su u pitanju kompozitori prošloga veka. Borodin). Dalje na istok već ne ide i naro40 . Razvoj savremene Evrope. Ispoljavanje kosmopolitizma bilo bi sastavljanje repertoara samo od zapadnih dela (npr. Svift). Celokupna ruska muzika pogodna je za repertoar orkestara i solista. Verdi). međutim. Musorgski. Holandiju. U svakom slučaju. uvoziti. Nemačku. Italiju. kako se saznalo. radnicima izdavačkih firmi i muzičkim izvođačima. Čajkovski. Postoje izvesne okolnosti koje čine da propisano neprijateljstvo prema kosmopolitizmu nije baš toliko teško za intelektualce kako bi se moglo očeki­ vati. sigurno će navesti Francusku. Sekspir. borba s kosmopolitizmom izražava se u narodnim demokratijama tako što se preporučuje da se neki stari zapadni pisci.

Jer ove zemlje imaju brojno stanovništvo koje ispoljava posebnu sposobnost u prilagođavanju zahte­ vima tehnike savremene industrije. kasnije šireni na istoku (npr. sa svake tačke gledišta ove zemlje su možda važniji deo ne samo Evrope. njihov radnik više ne podseća na bespo­ moćnog emigranta koji je išao trbuhom za kruhom na Zapad. forme privrede i kulture. nervira u najvećoj meri. njihovi tehničari i naučnici mogu s uspehom da konkurišu svojim zapadnim kolegama. koje ispoljava Zapad. Štaviše. Mada ga kompleks niže vrednosti Rusa. omalovažavanje zemalja Srednje i Istočne Evrope. Prosečno obrazovan Francuz. Belgijanac ili Holanđanin ne zna ništa o Poljskoj. tešku industriju i rudarstvo koji se brzo razvijaju. poljski pesnici s ljubavlju su podražavali forme francuske pesme itd.). prirodna bogatstva. njihovi pisci i muzičari ne mogu se žaliti na nedostatak talenata. polukolonijalni teren. izvršili su uticaj na diplomatske korake američkih političara kojima gubitak „Istočne marke" u korist Rusije ne izgleda kao potez koji bi mogao da ima ozbiljne posledice. odnosno njegova svest podleže zastarelim navikama koje već negiraju činjenice. koji vodi do stalnih potvrđivanja o apsolutnoj prevazi i neprestanim zahtevima za počastima.di koji tamo žive izgledaju mu kao mešavina zaostalih plemena koja nisu dostojna velike pažnje. Odnos Zapada prema njima nije bio hšen protekcionističkog omalovažavanja i nije se dosad mnogo razlikovao od možda suviše pravolinijskog mišljenja stanovnika Ajdehoa. Čehoslovačkoj ili Mađarskoj. njegovi pogledi su značajni. Ako se pretpostavlja da će se Nova vera raširiti svuda. Istočni intelektualac ne smatra ovakvo stanje stvari razumnim i veću so­ lidarnost oseća s Rusom koji sa Zapadom ima stare i neprijatne račune. koje će u tim zemljama nastati. Možda stanovnik Ajdahoa predstavlja „istorijsko kašnjenje". biće veoma zanimljiv primer izvođenja novoga jer u Istoriji ne 41 . Prosečno obrazovan Poljak. crkve i palate u Poljskoj gradiU su italijanski arhitekti. gde je bio upotrebljavan za najcrnje poslove. Ceh ili Mađar zna veoma mnogo o Francuskoj. Zemlje istočne i srednje Evrope bile su „siromašne rođake". čini mu se da potiče iz slabe orijentacije u promeni pro­ porcija. nastala polovinom dvadesetog veka. već čitave zemaljske kugle. Tokom dugog istorijskog perioda novac i moć su se gomilali na zapadu Evrope. uostalom. Ako se pretpostavi da će Centar biti pobeden i neće uspeti da nametne svetu svoju hegemoniju. Pa ipak. one su prvi i zato najinteresantniji eksperimentalni teren izvan Rusije. tamo su se takode proizvodili kulturni modeli. Belgiji ili Holandiji.

postoji povratak na status quo. „Borba s kosmopohtizmom" u stvari nije ništa drugo do pražnjenje retorte koja se ponovo puni novom tečnošću. pošto je bio liberalan i ideje koje su odande prodirale ugrožavale su 42 . U prošlosti se u ovoj retorti proizvodila specijalna supstanca uzajamnim delovanjem uvoženih i domaćih elemenata.svakako. Zašto bi shkarstvo današnjih francuskih shkara. češki ili mađarski intelektualci putovali u Meku slikarstva. „Truli Zapad" u prošlom veku žigosali su ruski patriotski istoričari. mada u stvari uopšte nije ličila na nju. ovoga puta već zapadne marke Imperije. pisane za sasvim drugu vrstu publike? Treba se odučiti od imitacije. Zar onda nije opravdano zaustavljanje tog slepog obožavanja zapadnih uzora. koje je bilo toliko rasprostranjeno medu prosvećenim slojevima „istočne marke"? Posmatrane iz zemalja narodne demokratije. Treba stati na sopstvene noge onako kao što je na sopstvene noge stala nacionahzovana industrija.svakako. Nastavljanje takvih tradicija mirisalo bi na opasnu jeres. na p rimer. trebalo da bude imitirano u Pragu ili u Varšavi? Zašto bi trebalo u tim gradovima igrati engleske komade. i po povratku slikali svoju domaću reku tako da je bila sasvim slična Seni. Relistički pozorišni komadi devetnaestog veka . sada je posta­ la obavezna. Čak posezanje za sopstvenom prošlošću svakoga od naro­ da „marke". nauka i umetnost „marke" postale potpuno zavisne od nove metropole. smatra intelektualac. oslobodivši se zapadnih čari. Bilo kakvo traženje sopstvenih puteva naišlo bi na zamerku zbog titoizma. koja je bila opravdana sve dotle dok je francuski. železnice i fabrike „istočne marke". Danas se uvoženi elemenat pojavljuje u znatno čisti­ jem obliku jer dovoljan broj stražara vodi računa o očuvanju potrebnog poštovanja prema uzorima. Ako je ranije imitacija bila voljna i dobrovoljna. АИ. koje nastaje u zemlji bez dinamičnosti. male države na obalama Atlantika pune su uspo­ mena na nekadašnju. „borba s kosmopolitizmom" može da bude. filmove i modu. Pa ipak. Nikada se više neće vratiti zabavno vreme kad su poljski. dobra terapija. Poseduje takode inscenatorske tradicije koje pozorišni ljudi nazi­ vaju „monumentalnim teatrom". moguće je samo utoliko ukoliko ta prošlost dokazuje paralelne razvojne puteve datog na­ roda s razvojnim putevima ruskog naroda. već prohujalu slavu. gurajući tamo istovremeno svoje knjige. Folklor . književnost. engleski ili belgijski kapital inve­ stirao u rudnike. Poljska ima tradicije romantične drame koju nije moguće realistički postaviti na scenu. u Pariz. ali lišene su bilo kakve dina­ mičnosti. Neprijatnost dolazi otuda što su.

autokratske vlade. Uostalom, nije samo u očima tih branilaca prestola nalazio milost. Dovoljno je pročitati raspravu Lava Tolstoja Šta je ume­ tnost da bi se dobila slika tog prezira prema zapadnoj preteranoj suptil­ nosti (utončeniju), tako tipičnoj za Ruse. Tolstoj smatra Sekspirove komade zbirkom krvavih budalaština, a francusko slikarstvo (bio je to period procvata impresionizma) mazotinama degenerika. Posle revoluci­ je nije bilo teško razviti ove predrasude, kojima je dodata velika zaliha argumenata: Rusija je ponovo imala sistem potpuno drugačiji od Zapada. Nije li ipak ova podozrivost prema Zapadu predstavljala uvek veliku snagu Rusije i nisu li čak carski istoričari posredno radih za revoluciju, negujuči kod Rusa samosvest i veru u posebno pozvanje naroda? Posmatranje Zapada popreko i s podsmehom nije se pokazalo kao loše sredstvo za zaštitu. Zahvaljujući njemu nastao je tip zemaljskog čoveka, strogog, koji se ne povlači ni pred kakvom konsekvencijom, nasuprot čoveku Zapada, koga je suviše opterećivala prošlost, sputavajući sve smelije korake mrežom zakona, verovanja i etičkih privrženosti. Svesni ove, dotle skrivane snage, „Skiti", kako je nazivao svoj narod ruski pes­ nik Blok, započeli su najzad pohod, a njihovi uspesi su ih učvršćivali u uverenju da njihov prezir prema Zapadu nije bio neosnovan. Podražava­ nje te ruske samouverenosti i oslobođenje papagajskih loših navika bilo bi preporučljivo i za narode koji žive između Baltičkog i Sredozemnog mora. Intelektualac, naravno, razume da je iskorenjivani tip kosmopolite on sam jer se osvrće na Zapad, očekujući odande n e š t o. To ne znači ipak da posebno žah zbog zabrana koje uklanjaju iz njegove zemlje bezvredne pariške bulevarske komade ili kriminalističke romane. Mnoge kulturne pojave koje uzbuđuju „ehtu" u zemljama Zapada takođe izazivaju kod njega odvratnost. Zapitan da li bi u njegovoj otadžbini trebalo postaviti na scenu Coctail-party Т. S. Eliota, odlučno bi odgovorio da ne bi, mada Pustu zemlju istog autora može smatrati interesantnim pesničkim delom. Tekovina koje ljudi u Srednjoj i Istočnoj Evropi nikada više neće želeti da se odreknu jeste osećanje odgovornosti za to šta od izdavača ili pozorišta dobija publika: ako se, na primer, neki komad smatra lošim, ne treba ga prikazivati, čak ako bi i mogao da računa na uspeh i puni kasu pozorišta (zamislite samo radnike Praga ih Varšave kako gledaju snobovsku Coctail-party Т. S. Eliota). Međutim zabrana izvođenja Posvećenja proleća Stravinskog i formiranja ukusa slušalaca na Čajkovskom suviše je očigledan apsurd da ne bi izazivao gorke podsmehe. Dakle, kos43

mopolitizam ličnosti koju opisujem je veoma umeren. Ona pravi razliku između onoga što je na Zapadu dostojno poštovanja i toga što ima uspeh zahvaljujući sumnjivoj reklami koja apeluje na ukus „eUta" sumnjive vrednosti. Superiornost slikarstva ruskih realističkih „peredvižnika" nad fran­ cuskim impresionizmom u Moskvi je dokazana. Nažalost, slikarstvo ima tu osobinu da prilikom njegovog ocenjivanja oko gledaoca takođe ima nešto da kaže i najučeniji argumenti neće uspeti da pretvore ružno platno u delo velike umetnosti, stoje za žaljenje. Na svakom koraku, bilo u estet­ skoj ili etičkoj oblasti, nailazimo na taj otpor koji nastranost čoveka pruža mudroj teoriji. Da je odgovarajuće vaspitano dete dužno da potkazuje svoga oca kad primeti da je njegovo ponašanje štetno za gradnju socija­ lizma (od čijeg uspeha zavisi sreća čitavog čovečanstva) - izgleda razum­ no. A ipak, takav postupak izaziva u mnogima neobjašnjivu odvratnost, slično kao što oni više vole Manea od realističkih ruskih slikara devet­ naestog veka. Smelost kojom Rusi vrše svoje intelektualne operacije dostiže, po mišljenju intelektualca narodnih demokratija, opasne razmere, koje ne slute dobro budućnosti njihovih vođa. Dosledno rezonovanje koje, nailazeći na protivurečnost sa stvarnošću, nalaže da se zane­ mari empirija mora najzad dovesti do skupih grešaka. Hitlerova borba s „degenerisanom umetnošću" bila je sigurno simptom iste vrste kao nova etika njegove partije koja naređuje uništavanje „nižih rasa", a u sličnim idejama nalazi se zametak njegovog poraza. Posmatrajući brigu Centra da nauka i umetnost budu skladne s Metodom, intelektualac dolazi do zaključka da ne mogu snaga i mudrost Zapada biti razlog pada Imperije već upravo aberacije kojima vodi Metod. Proglašavajući Mendelovu genetiku pogrešnom. Centar je, površno uzev, upotrebljavao tri grupe argumenata: 1) da je ona suprotna dijalek­ tički shvatanoj Darvinovoj teoriji odabiranja vrsta jer se nadovezuje na one elemente Darvinove teorije koje su odraz društvenih odnosa, to jest nemilosrdnu borbu za opstanak u kapitalističkom sistemu (umesto na borbu za opstanak u okviru jedne vrste treba postaviti saradnju u okviru jedne vrste); 2) da ona ne daje zadovoljavajuće praktične rezultate u poljoprivredi; 3) da može da služi kao osnova za rasističku teoriju jer „bolje stanje" i „gore stanje" individue čini zavisnim od vrste gena. Dakle, svi upotrebljavani argumenti mogu se smatrati znakom težnje za takvom stvarnošću kakva se želi videti. Šta će se ipak dogoditi ako je genetika Mendelovih kontinuatora skladna s naučnom opservacijom? 44

pita intelektualac. Ma koliko glasno aplaudirao govornicima koji satiru zapadne genetičare, nije uopšte siguran nema li tu posla s velikim cirku­ som, po načinu argumentacije sličnom cirkusima nemačkih naučnika, naučno dokazujući to što je u datom trenutku Nemcima bilo potrebno. Odatle je samo jedan korak do sumnje o samom dijalektičkom Metodu. Zar on ne podleže povremeno čitanju iz prirode i istorije znako­ va koje je vesto tamo najpre stavila ruka samoga čitaoca? Dijalektika je „logika suprotnosti", primenjivana, kako kažu mudraci, tamo gde nije dovoljna formalna logika, dakle, na pojave u pokretu. Pošto su, kako ljud­ ski pojmovi, tako i pojave u pokretu koje ljudi posmatraju, „suprotnosti sadržane u pojmovima samo su odraz, prevod na jezik misli tih suprotnosti, koje su sadržane u pojavama". Divno. Šta ipak reći o primeru koji daje Plehanov da bi dokazao nedovoljnost formalne logike: neko pokazuje mladog čoveka, kome jedva niče brada, i traži odgovor na pitanje da li taj čovek ima bradu ili nema bradu. Ne može se odgovoriti da nema jer ima začetke brade. Jednom rečju, brada tek nastaje, u pokretu je, to je tek izvesna k o l i č i n a pojedinačnih dlaka koje će se jednoga dana pretvoriti u nov k v a 1 i t e t, to jest u bradu. Do đavola - gunđa naš intelektualac - pa to su vežbe za rabine iz sedamnaestog veka. Dlake koje rastu na podbratku mladog čoveka uopšte ne brinu kako ćemo ih nazvati. Nema tamo nikakvog „prelaženja kvantiteta u kvalitet", kako to sa zanosom ponavljaju pristalice. Problem: brada ih nije brada, potiče iz jezika koji mi upotrebljavamo, iz naše klasifikacije. Kakva beskrajna gordost pripisivati pojavama suprotnosti, u koje nas upliću naši nevešti poj­ movi! A ipak, pitanje je važno. Sudbina Imperije zavisi od te nesrećne brade. Ako čitava analiza Istorije, izvršena po Metodu, operiše sličnim trikovima, to jest najpre uvodi pojmove, a kasnije uzima njihove suprot­ nosti za suprotnosti posmatranog materijala, onda će lepo izgledati Imperija podignuta na takvim temeljima. A ipak oseća da ga Metod teroriše. Kako to objasniti? Ne priznajući nikome, dopušta da misli da se u samom zametku nalazi laž, što uopšte ne smeta da ispravno posmatra i obrađuje materijal drugim metodima, pri­ pisujući sve uspehe upotrebi Metoda. Jer on izaziva magnetski uticaj na savremene ljude time što na dosad nepostojeći način ističe promenljivost i međusobnu zavisnost pojava. Pošto su se ljudi dvadesetog veka našli u društvenim uslovima, u kojima iščezava „prirodnost", a promenljivost i međusobna zavisnost postaju vidljive čak i najtupljima, mišljenje kate­ gorijama kretanja izgleda daje najsigurniji način da se uhvati stvarnost na 45

a kao što je poznato. može dovesti do sasvim neprijatnih edikata koji emaniraju iz Centra. koliko god se daleko posegne u prošlost.delu. s pokora­ vanjem njihovih zemalja od strane naroda koji nikada nije umeo da vlada. intelektualac bi sigurno odgovorio da je mera njegove ispravnosti snaga onih koji njime vladaju. dakle. Neki pokretni zidovi dijalektičke zgrade su monstruozni i ispunjavaju stanovnike iskrenim strahom za budućnost tako konstruisane građevine. Metod je prerada Marksa na ruski kalup. „ I s k l j u č i v o rep" . potpuno suprotno Marksovim predviđanjima. nastane novi privredni sistem u zaostaloj Rusiji i da revolucija postane poduhvat koji su planirali činovnici Centra. ne raspolažući sličnim savršenim propisima. oni ne poseduju vrlinu umerenosti. čim požele da promene zastareli poredak u svojim zemljama. zašto ne može da se oslobodi njegove draži (mada bi hteo). pa ipak. Ipak.odgovorio je tatica. Njegova funkcija se sastoji. ostaje pri tradicionalnoj arhitekturi koja preti rušenjem. na trenutke se čini da će čitavo čovečanstvo biti primorano da se preseli u pokretljivije apartmane. Metod je tajanstven i niko ga dobro ne razume. Otuda neograničene mogućnosti. zdrav razum bio je veoma retko u Istoriji efikasan vodič po lavirintu ljudskih pitanja. izneverena ljubav ostavlja često talog sarkazma. komplikovan je i ne može se svesti na obrasce simpatija i antipatija. Potrebna je bila takode nesreća da bi Evropljani. da li zmija ima rep?" . mada ima brojne slabe strane. istovremeno držeći govor o tome kako je velika čast živeti u „velikoj staljinističkoj eposi". njihovu moralnu pobunu i taktiku njihovih naslednika koja negira ispravnost moralne pobune. nikada nije upoznao sreću i slobodu. To je nešto poput izneverene ljubavi a. predstavlja oružje u 46 . Njegova elastičnost koju su iskoristili Rusi. „Tatice. Ne čini mu se sasvim neverovatnim da Zapad može izaći kao pobednik iz rasprave s Metodom. kao što je poznato. kad se poredi s konturama statične arhitekture Zapada. On je kao zmija koja je nesumnjivo dijalektičko stvorenje. Metod koristi otkrića Marksa i Engelsa. u „usađivanju osnovnih načela entuzijazma" drugima. a širio vojnim osvajanjem.razmišlja intelektualac. morali da se mire. takode suprotno Marksovim predviđanjima. čak ni u svojoj zemlji i koji. Pitajući sebe pošteno. Oni umeju da grade na terenu potresanim neprestanim zemljotresima zgradu s pokretnim zidovima dok Zapad. Bila je potrebna takva nesreća da. kako sam pakosno to naziva. Kakva sudbina roditi se u takvom vremenu . a to povećava nje­ govu čarobnjačku moć. Pa ipak. Odnos istočnog intelektualca prema Zapadu.pitao je mali Jakubek.

Dok to ne nastane. gajeći tiho nadu da „glupost" Zapada nije tako bez­ granična kao što se pretpostavlja. a istovremeno. u haosu koji nastane moći će da se traže novi načini za preživljavanje i delovanje. Video je on veoma mnogo onih koji su padah u ponor zbog jednog neopreznog nastupa. Ako se Imperija sruši. moćnije od samih tenkova i topova. činilo kako treba! Sve ukazuje na to da ne razumeju. Iskustvo je naučilo istočnog intelektualca da brižljivo odmerava svoje životne poteze. jednog suviše oštro napisanog članka. možda će ipak razumeti? 47 . treba revnosno raditi za pobedu Imperije. ono što je datog trenutka potrebno određuje se pomoću Metoda. A možda će ipak. to se potpuno slaže s njegovim zmijskim karakterom. Kad bi ljudi na Zapadu zaista razumeli mehanizam „velike staljinističke epohe" i kad bi delali. Dobra strana Metoda je to što se pomoću njega u datom trenutku može dokazati ono što je vladarima potrebno.rukama vladara Centra.

a naročito predstavnici intelektualne elite. čak i soba. nedostaje im ta unutrašnja koncentracija. koja se izražava u spuštanju glave ili u očima koje nemirno lete. To što neko glumi ne uzima mu se za zlo i ne dokazuje uopšte njegovu nepravovernost. ljubav prema takvim. u kojoj se stanuje. Važno 48 . Spolja. pre nego što izađe iz usta. Ove protivurečnosti nije lako sasvim shvatiti jer imamo posla s potpuno novom pojavom koje nema u tolikoj meri ni kod Rusa (vladajućeg naroda). s tom razlikom što mesto gde se igra nije pozorišna scena već ulica. ni da glasno govori o ovim stvarima. one tamo ne postoje. Osmeh koji se jav­ lja u neodgovarajućem trenutku. zar je moguće da odnosi među ljudima mogu da budu tako j e d n o s t a v n i ? Svakodnevna gluma razlikuje se od glume u pozorištu po tome što svi igraju pred svima i jedni o drugima znaju da igraju. mogu da budu razlog opasnih sumnji i prekora. niti kod pristaUca Nove vere na Zapadu (kojima pomaže neznanje). Ne samo da svaka reč koja se izgovara treba da bude brzo ocenjena.počev od nosača i šofera taksija .oni su sasvim opušteni. Teško je drugačije definisati vrstu odnosa koji vladaju tamo među ljudima nego kao glumu. A ipak postoje i predstavljaju stvarni život tih glumaca. kancelarija. glasno se smeju. To je velika veština koja zahteva budnost uma. Niko od građana iz zemalja narodne demokratije nema mogućnosti ni da piše.ne nailazi ni na kakav otpor . interpretirani su kao znak političkih sklonosti. pričaju sve što im padne na pamet. pogled koji ne izražava to što treba da izražava. fabrika.III KETMAN Rasuđivanje intelektualca izloženog pritiscima vlasti Imperije i Metoda puno je protivurečnosti. Dolazak na Zapad za čoveka s Istoka je veliki šok jer u kontaktu s drugima . Takođe način ponašanja. s tačke gledišta posledica koje može da izazove. sala za konferencije. kakvi su iz nužde skoro svi ljudi u zemljama zavisnim od Centra. a ne drugačijim kravatama. ton glasa.

Ako neko osuđuje zapadnu kulturu na hladan i uzdržljiv način. Pravi refleksi u pravom trenutku javljaju se već automatski. Posle dugog treninga dolazi do tako čvrstog srastanja s ulogom. na kome gradi svoju ulogu. Pesnik koji piše propagandno delo ne ograničava se uopšte na čisto racionalistički prilaz. Ne izražava sebe. poezija Nove vere može se definisati kao izraz društvene kon­ vencije koja se prelama kroz individualni temperament. da igra Sida: potrebna je urođena sposobnost za emotivno pražnjenje u ulozi Sida. u njemu dovoljno razvijen. Najbolji primer takve pesme-slogana su neke pesme nemačkog pesnika 49 . Dobijeni rezultat podseća na pesmu za pevanje u maršu jer je cilj isfi: stalo im je do stvara­ nja kolektivne veze koja ujedinjuje kolonu vojnika koja se kreće napred. Njegov psihički stav često nameču oni koji ga okružuju. Ako se upražnjava dovoljno dugo. može se definisati kao izraz individualnog temperamenta koji se prelama kroz društvenu konvenciju. to znači da joj je u stvarnosti privržen. takva kakvu poznajemo dosad.kao što je poznato . Međutim.znatnu dozu glume. to što se javlja u zemljama narodne demokratije pre bi se moglo nazvati svesnom masovnom igrom nego spontanom adaptacijom. To se javlja i u književnosti. a ona reguliše čak i njegove gestove. čak ako je mlad i dobro građen. svako ljudsko ponašanje ima u sebi . Pa ipak. time pokazuje da u njemu ima bar 10 procenata mržnje. već idealnog građanina.je samo da igra dobro. da se više ne može razlikovati šta je svoje. Tako trkač koji je postao trkač zato što je imao dobro oblikovane noge. i bračni parovi u krevetu razgovaraju mitingaškim sloganima. razvija ih još više. vežbajuči trčanje. Slično kao što se pre­ vodilac „zaražava" duhom originala. ne može svaki glumac. svesna igra razvija one odlike individue kojima se ona u svom glumačkom poslu najradije služi. Zato su najprilagodeniji novoj situaciji pesnici obdareni dramskim talentom: pesnik stvara lik idealnog revolucionarnog pesnika i piše tu pesmu kao monolog ove osobe. Srastanje s nametnutom ulogom donosi olakšanje i omogućuje smanjenje napetosti pažnje. a šta usvojeno. tako pesnik koji stvara s mišlju daje ideal pesme ona koja može biti horski recitovana na mitingu. Naravno. prazni se emocionalno. Čovek reaguje na okolinu. Poezija. na sceni j e s t e Sid. i ako to čini sa žarom. o kojoj tako glasno viče. koji igra na primer Sida. jer veština dobrog ulaska u svoju ulogu pred­ stavlja dokaz da je taj deo njegove ličnosti. U pozorištu glumac. Uostalom. Ako neko drži govor pun mržnje prema Zapadu. naštimovavši sebe na samom početku na odgovarajući ton.

onaj ko poseduje ne treba da izlaže svoju osobu. Gluma praktikovana u tako velikim razmerama nije se često događala u dosadašnjoj istoriji ljudske vrste. a od 1861. godine . Po mišljenju ljudi na muslimanskom Istoku. a spolja pokazivati svečano oduševljenje. da bi se drugima zabranio prist­ up u njega. Pa ipak. do 1858. Podudarnosti između ketmana i običaja upražnjavanih u zemljama Nove vere toliko su začuđujuće da ću sebi dozvoliti duže citate. nailazimo na frapantnu analogiju u islamskoj civilizaciji na Bhskom Istoku. svoju imovinu i svoje dostojanstvo zaslepljenosti. a ispoljavati znake ljubavi. pruža onima koji se maskiraju izvesne. poseduje iracionalnu draž čisto osećajnog kvaliteta. a ne može mu se poreći dar za pronicljivo posmatranje. Šta je ketman? Njegov opis našao sam u knjizi Gobinoa Religions et Philosophies dans l'Asie Centrale. nasamarujući tako protivnika (koji takode nas nasamaruje). Ne samo da je tamo dobro poz­ nata igra primenjivana za odbranu svojih misli i osećanja. ludosti i pakosti onih koje se Bogu dopalo da dovede u zabludu i održi ih u zabludi". do 1863. to što je u nama čuvano od očiju nepozvanih. u sebi se smeškati. i to ne najmanje. Stalno maskiranje. ostaje još dosta toga što primorava na budnost. Dakle. a misliti da je crno. već se preporučuje pribegava50 . mrzeti. „Ра ipak ­ kaže Gobino ­ ima slučajeva kad ćutanje nije dovoljno. satisfakcije. Govoriti da je nešto belo. a što nije formulisano u recima.francuski poslanik). pokušavajući nevešto da opišemo ovu novu vrstu običaja. čak ako se ne treba obavezno slagati sa zaključcima ovog veoma opasnog pisca. Čovek se sklanja u unutrašnje svetilište. Istovremeno. znati. Uspeh u igri posta­ je izvor zadovoljstva. treba ćutati o svojim pravim uverenjima ako je to moguće. Ne samo da se tada javno treba odreći svojih pogleda. Gobino je proveo više godina u Persiji (od 1855. koje je uto­ liko lepše ukoliko treba veću cenu platiti. a simulirati neznanje. dobija za nas posebnu vrednost jer nije nikad jasno formulisano. već se ona pretvorila u trajnu instituciju i dobila naziv: ketman. Tada se ne treba kolebati. čovek počinje da iznad svega ceni ličnu prepredenost.Bertolda Brehta koje dominiraju nad delima drugih istočnih pesnika jer se kod Brehta vidi potpuna svest o procesu. Mada je poistovećenje igre i privatne misaone svojine daleko uznapre­ dovalo. kad se ono može smatrati priznanjem. godine bio je sekretar francuskog poslanstva. ma kako da stvara teško podnošljivu kolektivnu atmosferu.

kako priznaju njegovi čak najvatreniji učenici.nje svim lukavstvima samo da bi se protivnik prevario. razoružavaš opasnu zver. kao što je priznao u razgovoru s Gobinoom jedan Persijanac. on je pre svega jadan slepac. Z b o g m n o g i h jasno izraženih materijalističko-ateističkih pogleda. Ipak.1 0 3 7 ) . „u Persiji nema ni jednog savršenog muslimana". Poput Aristotela.. koji je bio avicenovac^: „. ne možemo se čuditi ako. u njemu su vidljivi i jasni elementi materi­ jalizma i ateizma." „Ketman ispunjava ponosom onoga ko ga primenjuje. koje je zaslužio. koristiti sva sredstva za uvođenje u zabludu. Koliko li samo radosti istovremeno!" Kako daleko može da ide ketman dokazuje primer osnivača jedne od sekti. Tada će se ispovedati sve vere koje mogu da se dopadaju. godine spalili Avicenina dela kao jeretička. Jedan je od glavnih pred. tebi. makar on bio ministar ili moćni kralj. Odbacio je d o g m u o uskrsnuću tela. što nije izložio dragocenu veru odvratnom kontaktu s nevernikom i najzad što je. ali davati solidne osnove. koračaš u sjaju pred svojim neprijateljima." Dakle. pružati dokaze za njihove optužbe ' A v i c e n a ( 9 8 0 . vršiti svi obredi koji se smatraju najbesmislenijim. ortodoksni vernici su 1160.. 51 . međutim. krivotvoriti sopstvene knjige. ništa što bi moglo da uputi na trag ideja. Na taj način čovek će steći veliko zadovoljstvo i zaslugu što je zaštitio i sebe i svoje.On se takođe bojao mula. dronjavom i glad­ nom. Rugaš se nein­ teligentnom biću. smatrao je da je materija v e č n a i nestvarena.kaže Gobino . Evo opisa propovedničkih pohoda Sadre. lišen je pristupa na jedino ispravan put i čak u to ne sumnja. Nekima je ketman služio u njihovom pripremnom periodu. nisu svi bili oprezni kao Hadži-Seik-Ahraed. uvodeći veoma precizno red u doktrinu koja danas nosi njegovo ime.stavmka aristotelizma na arapskom Istoku. koji prividno ponizno drhtiš pred vesto obmanutom moći. Prim. Ali svuda se tvrdi da je praktikovao ketman i da se krišom odlikovao velikom hrabrošću. oči su pune svetlosti. navukao na njega sramotu i duhovnu bedu. Zahvaljujući njemu vernik dostiže stanje trajne nadmoćnosti nad onim koga je pre­ vario. koje mu se danas pripisuju. varajući ovoga drugoga i učvršćujući ga u zabludi. naučnik i lekar. za čoveka koji primenjuje prema njemu ketman. Ž i v e o je u Persiji. arapski filozof. Nije se moglo izbeći izazivanje njihove podozrivosti. Iako u A v i c e n i n o m s i s ­ temu ima puno nedoslednosti i kompromisa. prev. kad bi se ipak osetili dovoljno jaki da otvoreno proklamuju jeres. „Mada je ostavio za sobom mnoga teološka dela . Hadži-Šeika-Ahmeda.nikada nije otkrio jasno u svojim knjigama.

čineći čuda od veštine. Sami su zahtevali da vodi njihovu maštu složenijim pitanjima. uglavnom je ćutao. metafizičar i ko je zaista bio. starao se da se predstavi pokorno svim tamošnjim mučtehidima' ili doktorima. s molitve na otkrovenje. ketman u njegovim pre­ ciznijim i strožim formama svuda je upražnjavan u narodnim demokrati­ jama. preplićući sve bogato izjavama o svojoj uzornoj veri. Kad bi stizao u neki grad." Ketman islama i ketman dvadesetog veka u Evropi izgleda da se raz­ likuju samo po tome što bi se hrabrost. lažne silogizme. do koje je išao Sadra. Pa ipak. S doktrine ablucije prelazio je na doktrinu molitve. osećanje superiomosti nad onima koji nisu dostojni da se približe poznavanju istine predstavlja jedno od glavnih zadovoljstava u tajanstvenom životu koji uglavnom ne obiluje zado­ voljstvima. Uznosili su ga do nebesa. stručnjak kompetentan da samostalno rešava verska pitanja. koristeći prećutkivanja.priznati muslimanski (šerijatski) pravnik. Pitali su ga za njegovo učenje. iz kojih su samo upućeni mogli da nadu izlaz. Posle neko­ liko dana. ispovesti pred naprednijim učenicima. postizao je konačno cilj i širio avicenizam u čitavom sloju obrazovanih.značilo bi podvrći se beskrajnim proganjanjima i izložiti opasnosti budućnost filozofskog preporoda koji je planirao. Zato se prilagodio zahtevima vremena i pribegao tom velikom izvrsnom sredstvu. imam. a kad je najzad ocenio da može da nastupi otvoreno. odbacivao islam i pokazivao se samo kao logičar. slagao se sa svakom rečju koja je dolazila iz tih dostojanstvenih usta. nisu varke. kazivao je jedino ideje pozajmljene iz najpravovernije šiitske teologije i ničim nije odavao da se bavi filozofijom. To su slučajevi demaskiranog ketmana. pri čemu su od najveće koristi u otkrivanju devijacija ljudi koji praktikuju ketman shčne vrste: prepoznavajući s lakoćom kod drugih akrobatske trikove. Slično kao u islamu. kakvo je ketman. Prim. prev. čije iskorenjivanje donosi tolike nevolje vladari­ ma. Miictehid) . ukla­ njao je zastore. uzimao je kao tekst doktrinu ablucije ili nešto slično i raspredao je naširoko i nadugačko o propisima i sum­ njama savesti naj suptilnijih teoretičara. Sedao bi u ugao njihovog salona. poricanje samome sebi. Smesta se prihvatao toga. s otkrovenja na božje jedinstvo i tamo. Nije odbijao. videći da je tako blag. govorio je skromno. Devijacije. Takvo postupanje oduševljavalo je mule. 52 . morala za njega u Evropi smesta tužno završiti. zaboravljali su da ga nadziru. mučtehidi su mu sami predlagali javna predavanja. kraj njihovih talara. koje sami ' Miičtehid (tur. rečenice dvostrukog značenja.

Nemoguće je navesti sve ketmane koji se mogu pronaći u zemlja­ ma narodne demokratije. Pisac koji nije posvetio nijedno delo istaknutim ruskim ličnostima ili pak životu Rusa. njega nije oslobođen ni partijski vrh pojedinih zemalja. mnogomilionske mase koje upražnjavaju ovaj ketman u zemljama narodne demokratije moraju da upotrebljavaju posebno lukava sredstva maskiranja. na svakom koraku. Pošto je Tito postupio kao Sadra. a mera veštine je preduprediti bar za dan sličnu optužbu.primenjuju. time se osiguravaju. Ne može se definisati jednostavno kao nacionahzam. vatreno aplaudiranje ruskim muzičarima i glumcima itd. pevušenje ruskih pesama. Najsigurniji način za očuvanje od prigovora je glas­ no. On je rasprostranjen. Potrudiću se ipak da se zadržim na njihovim glavnim grupama i porodicama. Između Slovena Srednje Evrope i Nemaca vekovima je postojala mržnja. nazivi devijacija ne mogu da stignu da srede taj vrt pun neočekivanih primeraka. pa ipak. Propagandne rasprave s pristalicama „nacionalnog puta u socijalizam" u pojedinim istočnim prestonicama naučile su publiku koji obrti i koje reakcije mogu da je izlažu prigovoru da neguje u sebi te pogubne tendencije. nošenje ispod pazuha ruskih časopisa i knjiga. postupajući pomalo kao prirodnjak koji vrši opštu klasifikaciju. ne može smatrati da se smestio na sasvim sigurnoj strani. Pošto je broj vrsta ketmana skoro neograničen.ili vojnika oslobodilačke armije. Kod radnika i seljaka on je više emocionalan i zasniva se na posmatranju . pošto su mnogi za vreme rata bih na terenima kojima je neposredno Rusija upravljala . ne samo medu širokim masama. koriste prvu priliku da uvale u nevolju protivnika ili prijate­ lja. Nacionalni ketman. 53 . koga je opisao Gobino. koja bi mogla da ih snađe od strane čoveka koga uništavaju. manifestovanje divljenja dostignućima Rusije u raznim oblastima. ili.Rusa u njihovom svakodnevnom životu. kod Slovena je ona bila obojena respektom prema spoljašnjim odlikama civilizacije primetnim kod Nemaca. Odlika ljudi koji upražnjavaju ovaj ketman jeste bezgraničan prezir prema Rusiji kao varvarskoj zemlji. objavljivan iz Centra s opštevažečom snagom. nacionalni ketman nalazi obilnu hranu. množi unutrašnje ograde kod onih koji su po svojoj spoljašnjostiizuzetno verni. Kako je dotle postojala vehka razlika u životnom standardu i civihzacijskom nivou između Rusije i zemalja koje se danas nazivaju narodnim demokratijama u korist ovih drugih. Svaki novi komen­ tar uz propise Nove vere. i objavio svoju jeres čitavom svetu. ograničavajući se na teme svoje zemlje.

zasnovane na bezobzirnoj svireposti nisu nužne. starao se da se pred mulama time ne izda. ipak. dakle. Kod mlade inteligencije radničkog porekla izgleda da prevladava stav. Drugi. Izjašnjavanje protiv ove tvrdnje značilo bi brisanje Nove vere i uvođenje na njeno mesto druge vere. ne može da stvara smetnje tamo. koji ne treba da smeta Centru u njegovim spoljašnjim akcijama. njihovo stanovništvo je razboritije. koji bi izrazi­ la sažeta misao: „socijalizam . saobraćajna mreža je gušća. čak jako privržen svom ketmanu. a čak su nepotrebne jer postoji viši stepen društvene discipline. takav ketman se izražava samo praktičnim merama. Dakle. izdajica i mora podeliti Titovu sudbinu. verni musliman. „nacionalni put u socijalizam" je osuđen i učinjeno je mnogo da bi se dokazalo daje svako ko se protivi potpunoj primeni ruskog uzora u najsit­ nijim pojedinostima i pokoravanju diktaturi Centra. izrazio svoj odnos prema Rusiji omalovažavajućim odmahivanjem ruke. Evropske zemlje . gde se islam bori s nevernicima za svoje postojanje.idu dalje u rasuđivanju znatno više su pozvane za reahzovanje socijalizma od Rusije. zatvaraju se u ketman. taj oganj.ne". srednji Evropljanin bi. industrija ne mora da počinje od stanja bliskog nuli. što mu uostalom ne smeta da oseća strah od ogromnih masa koje se izUvaju iz dubine evro-azijskog kontinenta. takve koja se neposredno nadovezuje na Marksa i Engelsa. bolju sposobnost organizacije. kad bi mogao. Rusija . češća u velikim gradovima Rusije nego u narodnim demokratijama. koje ne štete Centru u njegovoj svetskoj borbi ali su odbrana nacionalnih interesa tamo gde je to još moguće. veći deo zemljišta je obrađivan. to jest istupiti protiv Centra i oslabiti njegov vojni potencijal. odbacujući misao da je ovaj fatalizam mogao jednostavno da bude izaz­ van politikom Centra prema narodima potčinjenim od nje. slično kao što se mnogi tobožnji pobornici Nove vere u stvari nalaze izvan nje. transporta ili rukovanja mašinama. čiji je sim54 . Sadra. Ona se zasniva na veri u „sveti oganj" Lenjinove revolucionarne epohe. tj. Pa ipak. Izvesne metode.da. Stvar se ne odigrava ipak na čisto emocionalnom planu. koji se u stvari nalazio izvan islama. To je retka vrsta.Međutim. Ketman revolucionarne čistote. videći u Titovom savezu sa Zapadom primer istorijskog fatalizma. zapažajući poredenjem veću uglađenost svojih običaja. i tu počinju suptilnosti doktrinamih razlikovanja. koji je jedino sredstvo za vođenje revolucije svetskih razmera. na primer.

u kojima je izginulo toliko dobrih komunista. piše pohvalne recenzije o slikarskim izložbama i pretvara se da su mu pro­ jekti sumorne teške arhitekture novih zgrada veoma uverljivi. Tako smatra onaj ko upražnjava ketman revolucionarne čistote. mada ponekad suprotna zdravom razumu. Čovek dobrog ukusa ne može tretirati suviše ozbiljno rezultate zvaničnog pritiska u kulturnoj oblasti. ali mrlja koju danas još treba tolerisati. U tom svetlu njegova dela dobijaju odlike mudre efikasnosti i opravdana su možda izuzetnom istorijskom situacijom. Ipak. godine. okovi koje je On stavio raskinuće se. ako ne bi bio kao On. Književnost je pod uticajem nametnutih teorija postala phtka i bezbojna. Estetski ketman. mada aplaudira pesmama. svođenje umetnika i naučnika na ulogu povlađujućih lakeja. Ovakav ketman bio je veoma čest. kakav je sadašnji pojavu prevejanog tiranina treba smatrati poželjnim znakom. Tamo se mogu naći (ako imamo posla s dobro situiranim intelektualcem) reprodukcije dela umetnosti zvanično 55 . Da On nije primenio izuzetan teror 1937. obeležene procvatom književnosti. koju ruski narod izaziva kod drugih naroda. nauka je podređena direkti­ vama koje su dolazile odozgo.bol npr. „Sveti oganj" nije se ugasio. „Sveti oganj" je prigušen. kolektivizacija je izvršena na nemilo­ srdan način. ako ne i sveopšti u Rusiji za vreme Drugog svetskog rata i današnja njegova forma je pre­ porod jednom već izneverene nade. pad životnog standarda građana. u logorima prinudnog rada propali su milioni građana Sovjetskog Saveza. pesnik Majakovski. istrebljenje čitavih nacionalnih grupa . rusko pozorište koje je nekad bilo vodeće u svetu hšeno je slobode eksperimentisanja. a čak Ga treba podržavati. uništeno je slikarstvo. zar se ne bi našlo više ljudi voljnih da pomažu Hitleru nego što ih je bilo? Zar npr. Revolucionarno delo nije podleglo sili koja je udarala spolja. Potpuno se menja u četiri zida svoje kuće. ovaj „oganj" će ponovo buknuti s nekadašnjom snagom. prema neruskim narodima primenjena je okrutna pohtika. smatrajući Ga odgovomim za strašnu sudbinu ruskog naroda i za mržnju. Možda u izuzetnim periodima. godine označilo je kraj ove epohe. odvažio na slična dela? A ipak. pozorišta i muzike. ne podiže efikasno moral ruske vojske pred licem pretećeg rata? On je odvratna mrlja na svetloj Novoj veri. a odnosi među narodima srediti se na novim i boljim načelima. Kada se postigne pobeda. Samoubistvo Majakovskog 1930. Rusija se suprotstavila Hitleru. On mrzi iz sveg srca Njega.ko bi se. Masovne čistke. današnja linija u nauci i umetnosti. nije siguran daje On nepotreban.

Pesnici velikih gradova posvetih su mnoge stranice svojih dela opisima ovog radosnog uranjanja u rezervoar svakodnevnog života. sjaju svetlosti. komadima mesa s raznim nijansama drečavog crvenila pružaju radosti. narodnim vajarstvom. veća je nego što bi to mogla da izrazi rečenica „ту home is ту castle". Nikada valjda nije detaljnije proučavano koliko su čoveku potrebni doživljaji koji se neprecizno nazivaju estetski. slikama svetaca. tajni. rad mašte čoveka u masi je erotske vrste. Sluh hvata odlomke arija. jer s pojavom gostiju igra ponovo počinje. Ovaj luksuz privatnosti mu je opraštan ako njegov stvaralački rad. Telvizijski ekrani u privatnim stanovima koji krišom gledaju kako se ponašaju građani pripadaju još budućnosti. pomorandže. ozon. ploče sa savremenom muzikom i bogata zbirka knjiga starih autora na raznim jezicima. muzikom i plesom. po koje nije obavezno posezati za slikama impresionista ili Holanđana. Izgleda da se nadražujuća i okrepljujuća moć ovoga učešća u masi zasniva na osećanju m o g u ć n o s t i . Mislim na najveće pesnike velikih gradova. ako je čovek sam.žigosane kao buržoaske. U gradovima oko nailazi na šarene izloge prodavnica. odjek mašina. Bodlera i Vitmana. odećom. pruža estetska pražnjenja ritmom običaja. Plivač koji se prepušta talasu i ima osećaj beskonačnosti ambijenta koji ga okružuje ima slična osećanja. Samo kod neznatnog broja pojedinaca koji pripadaju izvesnoj sredini ovi doživljaji su vezani sa umetničkim delima. voća. za kojom se juri. mada predat otupljujućem radu ruku. smehove. pomešan sa cvrkutom ptica. parfemi. crkvenim obredima. gde osim toga nema mogućnosti za izolaciju. to jest na Balzaka. koji obavlja u slično uređenom ate­ ljeu. život seljaka. donosi očekivane propagandne efekte. raznovrsnost ljudskih tipova. 56 . mašta čita s lica prolaznika njihov privatni život. Čulo mirisa beleži mirisne oblasti koje se smenjuju: kafa. dekoracijama od cveća izrezanog od papira. stalnog iznenađenja. benzin. pariške pijace sa svojim gomilama povrća i cveća. Da bi zaštitio svoj položaj i stan (koji ima po milosti države). slušajući strane radio-stanice i čitajući dobre knjige postiže trenutak opuštanja. pečeni kikiriki. intelektualac je spreman na sve žrtve i sva lukavstva jer vrednost izdvajanja u društvu. naravno. štaviše. vašarima. Većina crpi prolaznu estetsku radost iz same činjenice boravljenja u potoku života. a njegova uzbuđenja su na granici fizioloških uzbuđenja. Takođe. dovikivanja. riba raznih oblika i boja. Oko se raduje odeći. a npr. dakle.

uticala u podjednakoj. Količina estetskih doživljaja koje dobija stanovnik gradova Nove vere je. odeči. pesma. koji određuje sadržinu komada i vrstu deko­ racija (ove druge ne bi trebalo da daju mogućnost za isticanje dekoraterove mašte). slikarstva. kvadratni muškarci i žefte kratkih nogu. dakle. jer postoji magija pozorišta. koji gube svoj ekonomski smisao. recimo iskreno. Na selu. Čak i kad se pojavi potrošačka roba. sa širokim bedrima. Arhitektura novih zgrada je monumentalna i sumorna (ne govorim o rekonstrukcijama). oslonac ove kulture bili su pretežno srednji ili bogatiji seljaci. mode. Sekspira. Otuda ogroman uspeh koji kod publike imaju dela starih autora. fab­ rike. čija konačna kruna mora da bude baraka ih pak zidani blok. ako ne i većoj meri nego način ishrane. preterano negovan zahvaljujući važećim estetskim uzorima: iste trbušaste žene i kvadratni muškarci mogli bi potpuno da promene svoj izgled pod uticajem filma. Gradove ispunjava rasni tip na koji dobro gledaju vladajući: malog rasta. u stvari želja za poistovećivanjem s uzorom. ples). traju još ostaci specifične seljačke kulture koja se lagano tokom vekova taložila. jer njihova fantastičnost pobeduje čak i u granicama naturalističke inscenacije. Hronični nedostatak potrošačkih dobara čini daje masa jednolično siva i jednolično siromašna. To je pro­ leterski tip. lakoća i veselost u arhitekturi su iskorenjivane kao formalizam.u zemljama Nove vere gradovi gube svoje nekadašnje karaktere. i to lošeg kvaliteta. gde čitava dotadašnja običajna forma treba da bude likvidirana preobražajem seljaka u zemljoradnike. čijem se razvoju posvećuje mnogo pažnje. mesta okupljanja puna su velikih crvenih platana sa sloganima i za­ stava. Borba s njima i njihovo maskiranje moraju da vode nestanku seoske odeće. Ipak. na 57 . neobično ograničena. ona je jednog. prosečnom tipu. Glad za č u d o m je u zemljama Nove vere tako velika da bi ona trebalo da navede na razmišljanje vladare. i nužnostima novog privrednog sistema. čak ako je ona sputana naređenji­ ma socijalističkog realizma. izrazu lica. ali verovatno ih ipak ne navodi. orna­ mentike kuća. gde je „ugledanje". jer oni gledaju na te želje kao relikte prošlosti. Likvidiranje malih privatnih preduzeća daje uhcama hladan i zvaničan izgled. nas­ tanjen mnogim porodicama. Ulice. Javlja se izvesna protivurečnost između zvanične zaštite folklora (muzika. negovanju privatnih vrtova i tome slično. Jedino privlačno mesto je pozorište. Strah parališe individualnosti i nalaže im da budu što shčnije po gestovima. ukidanjem katoličkih praznika i prestankom vašara. kao što se to dogodilo u Americi. npr. Sa zatvaranjem crkava.

58 . po uzoru na građevine zidane u Čikagu i oko 1900. Neki predstavnici likovnih umetnosti toliko su odvažni da skoro otkrivaju svoj ketman. Mnogi od njih se opredeljuju za univerzitetske karijere jer proučavanja istorije književnosti daju bezbedan pretekst za udubljivanje u opštenje s delima velike estetske vrednosti. filmu i folklornim predstava­ ma). Mada se i tamo vidi napredak. Šta ipak učiniti s mišlju da estetski doživljaji nastaju uglavnom zahvaljujući onome što izrasta organski i da je povezivanje boje i harmonije sa Strahom podjednako teško zamishti kao drečavo perje ptica koje žive u severnoj tundri. gde je sloboda fantazije malo veća. zašto se ne bi pristupilo planiranom zadovoljavanju ljudskih estetskih potreba? Ovde ipak ulazi­ mo u opasnu oblast demona Psihologije. dakle. sunčana arhitektura. Treba imati ogromno poštovanje prema takvim naporima (uzmimo u obzir da su npr. propagirajući potrebu za estetikom u svakodnevnom životu. Slikari traže oduška za svoja interesovanja u ilu­ stracijama za knjige za decu. Možda će se 2000. ne vidi se razlog da bi to što se smatra formalizmom u slikarstvu i arhitekturi. Rado pišu knjige za decu. Pisci čeprkaju po starim tekstovima. Podizani su već neboderi. harmonični oblici. značilo bi tvrditi da je ukus Centra loš. stvaranjem specijal­ nih ustanova koje bi projektovale uzorke tkanina. godine. Nalaze čak podršku inteligentnijih dijalektičara iz partijskog vrha i novac za slične poduhvate. moglo da bude u dužem periodu u primenjenim umetnostima. svetla. Plaćajući dug zbog postavljanja na scenu savremenih dela. bile zemlje koje su prednjačile u dekoraciji enterijera). Povećava se takode broj prevodilaca stare poezije i proze.seoske radnike mogu se primeniti iste opaske koje važe za gradsko stanovništvo. Priznati da su ljudskom oku potrebne vesele boje. a kod radnika književnosti i umetnosti u raznim varijantama eskapizma. U ovakvim pokušajima. najbolje se vidi racionahzacija estetskog ketmana: pošto je u socijalističkoj privredi sve planirano. Poljska i Čehoslovačka pre Drugog svetskog rata. pozorišni režiseri se zalažu za mogućnost postav­ ljanja na repertoar Lope de Vege ili Sekspira. nameštaja. On se izražava u podsvesnoj čežnji za čudom (koje nastoje da kanališu u pravcu kontrolisanih razonoda. to jest pozorištu. godine zvanično uvesti tamo umetnost koja se danas na Zapadu smatra savremenom. gde izbor drečavih boja može biti opravdan pozivanjem na „naivnu" dečju maštu. pored Švedske i Finske. uostalom. stakla i keramike za industriju. tumače i objavljuju stare autore. U ovakvim uslovima estetski ketman ima sve šanse za razvoj. Pa ipak.

Rezultati postignuti u ime nekoristoljubivog traženja istine su trajni. starao sam se da događaje u njemu predstavim što vemije. plove veliki brodovi. Čak je i veliki poljski pesnik Mickjevič. to jest za sticanjem 59 . pisanih iz nužde. u laboratorijama ide napred sa svojim proučavanjima. mogu da se služe mojim imenom. Evo. Ova analiza daje ipak veoma dobar i pronicljiv uvid u istorijske pojave i nije istoznačna s Metodom i Novom verom. ako zahvaljujući tome imam pristup laboratoriji i novac za kupovinu naučnih instrumenata. Ako je u pitanju naučnik.razmišlja čovek . nečiji život nije ocenjivan na osnovu povremenih pane­ giričkih dela. bio je u klopci. moram da platim pravo na bavljenje svojom profesijom izvesnim brojem podaničkih članaka i pesama.Ketman profesionalnog rada. on učestvuje na kongresima. Naravno. zar vrednost ovog prevoda nije nešto trajno? Evo mog romana. svejedno je kako će ono biti predstavljeno i za čiju slavu upotrebljeno. oni su veoma dobro prihvaćeni i doneh su mi nmogo novca. a pošto ste pristalica Metoda i Nove vere. Napisana je uz upotrebu marksističke analize. zaštićeni ste od napada. možete napisati to u uvodu. Ipak. računaju se vaše objavljene knjige. jer ču podignut vodom. pribegavši lukavstvu. kad se. morao da mu posveti svoju poemu i u posveti nije štedeo pohvale. Ako ste pisac. Marks je bio genijalan posmatrač. a Puškin je zaista veliki pesnik i njegova vrednost ne podleže promeni zato što danas služi Njemu kao sredstvo propagande. Evo prevoda duge poeme iz šesnaestog veka. na kojima drži svoje referate strogo propisane u skladu sa preporukama partijske linije. pokazao je ko je zaista bio i njegovo lukavstvo ne uzima mu se za zlo. jer on zauzima mesto proroka. izvukao iz Rusije. koji ima isti zadatak kao posvete kraljevima i carevima u proteklim epohama. Ipak. Pošto sam se našao u uslovima na čiju promenu nemam nikakav uticaj. Predstavljeni primeri pokazuju da ketman profesionalnog rada nije sasvim neugodan za vladare. Treba učiniti sve što zahtevaju. Tako nastaje ketman profesionalnog rada. a galama političara prolazna. jer. a imam samo jedan život i taj život prolazi . ali moj napor je usmeren na držanje za stenu.trebalo bi da se trudim da učinim od njega nešto najbo­ lje. Ja sam kao Ijuskar zakačen za stenu na dnu mora. operišući naučnim metodima i u tome vidi životni cilj. propasti i od mene neće ostati ni traga. Nada mnom se va­ ljaju bure. mrzeći cara. Podražavajući ga. rasprava o Sviftu. On predstavlja ozbiljnu pokretačku snagu i jedan je od razloga ogromne težnje za obrazovanjem. čija je tema uzeta iz daleke prošlosti. Evo mojih pre­ voda s ruskog. Ako uspešno realizuje svoje delo.

vikao je Fadejev. u zemljama zavisnim od Centra. zavisnog samo od političkih fluktuacija.znanja ili veštine u nekoj specijalnoj oblasti. u jednom od svojih govora obrušio se na Lenjingradski univerzitet. Kome je potreban Landor? Ko je za njega ikada čuo?! . Ipak. vršenje hemijskih eksperimenata. pojava je zaista neobična. koji ne mogu da rezonuju drugačije nego dogmatski i koji su ove prve pokušaje podigli do dosto­ janstva verske dogme. Sve njegove intelektualne i emotivne sposobnosti stavljene su na probu. ono što je najvažnije. a čak je verovatno da je Rusija u stanju da nametne svoje ludilo čitavom svetu i da će do buđenja doći tek posle dvesta ili trista godina. za one koji upražnjavaju ketman preporučljivi su takođe umerenost i oprez.o v o m izdanju iz 1985. pokušavajući da se prilagodi i živi u kalupčićima. Prvi pokušaji naučne obrade društvenih problema učinjeni u devetnaestom veku su interesantni. prev. inženjeri i lekari su potrebni. Jer. Nadzornik književnosti u Centru Fadejev. Prim. To ipak ne smeta da se uživa u posmatranju. Međutim. treba se ponašati što razboritije. Nije isključeno. jer je jedna studentkinja napisala magistarski rad o engleskom pesniku Savedžu Landoru. Sin radnika koji postaje na primer hemičar dobija t r a j n o unapređenje. niti da reši teškoće proizvodnje i podele dobara. Istina. Našavši se u samom centru istorij­ skog ciklona. građenje mostova. ah izgleda ne po njegovoj meri. umetnost pesničkog prevoda. ali površina mora je promenljiva i buma. konstruisanim po knjizi. g o d i n e je izostavljen. To što se događa u Rusiji i u zemljama zavisnim od nje je neka vrsta ludila. Skeptički ketman. Sin radnika koji postaje službenik organa bezbednosti isplivava na površinu tamo gde se kreću veliki brodovi. 'Skeptički ketman u B I G Z .^ On je rado upražnjavan u intelektualnim krugovi­ ma.u suštini su oslobođeni laži. Nikada verovatno čovek dosad nije bio izložen takvom pritisku i nikad se verovatno nije tako grčio i savijao. Oni su ipak stigli u ruke Rusa. koje s lakoćom uništavaju nepokorne. to znači spolja potpuno podlezati silama. u kojoj se može isprazniti svoja energija i zahvaljujući kojoj se može zaštiti od sudbine funkcionera. 60 . na kome je došlo do nedo­ pustivih pojava. ali veoma nevešti. Čovečanstvo ne može niti da izađe na kraj sa svojim znanjem. povremeno se odozgo čuju potmula gunđanja mržnje prema građanima koji upražnjavaju ketman u oblasti humanističkih nauka. lečenje bolesti . Dakle. država koristi ovaj ketman jer hemičari.

Ljudi na vlasti tolerišu ovu 61 . nikakva metafizička vera ne može da se ispolji. na primer u književnosti. tako što dopušta potpuni cinizam. ni fond pojmova savremenog čoveka nisu za to sazreli. On se javlja naročito u zemljama s katoličkom prošlošću. pošto se zasniva na potpunom nedostatku vere u racionalnost Metode. Oni se bore za održanje katoličkih institucija i to im često uspeva jer dijalektičari rado vide tzv. danas ne postoje nikakvi načini jer ni jezik. utoliko pre što za njeno ispoljavanje. dakle. Međutim.Ko gleda ovaj svakodnevni spektakl odricanja i ponižavanja zna više o čoveku od bilo kojeg stanovnika zapadnih zemalja u kojima je jedini način pritiska novac. dakle. Ovaj ketman se zasniva na o d l o ž e n o m uverenju u metafizičko načelo sveta. Neki vemici katolici služe čak u policiji državne bezbednosti i o d l a ž u svoje katoličanstvo u ovom poslu koji uglavnom nije lišen okrutnosti. To ne znači da se u budućnosti čovečanstvo neće vratiti boljoj i očišćenoj religiji. Duhovna hrana koju te mase dobijaju od Nove vere lošeg je kvaliteta. zahvaljujući posebn­ im razlozima. dakle. pomaže. u skladu s obavezujućom linijom. Čovečanst­ vo se uči da misli u racionalističkim i materijalističkim kategorijama. štaviše. poslušne u političkim pitanji­ ma. Metafizički ketman. a unutra su bile potpuno trule i ispuštale zadah truleži. Dragi se trade da sačuvaju hrišćansku zajednicu u krilu Nove vere i javno nastupaju kao katolici. Međusobna igra je veoma dvoznačna. Ovaj ketman ne smeta spoljašnjoj aktivnosti. a čak. Gomilanje ovog načina opažanja je posao tvrdice koji krišom prebrojava svoje monete. služe kao sred­ stvo za odbranu zastarelog društvenog poretka. Najviše primera u Imperiji može da pruži Poljska. koji primorava široke mase da se probude iz letargije. Pa ipak. preko Centra. Novoj veri treba pomagati ne otkrivajući svoju privrženost Tajni. Centar se vara misleći da je hrana koju može da ponudi tim masama dovoljna. Ovaj ket­ man ima brojne vrste. treba pozitivno ceniti to što je Nova vera preorala temelje i srušila na njima fasade koje su samo spolja bile izvrsne. Ko zna nije li Nova vera nužno čistihšte i ne vrši li se gesta Dei per barbaros. Od drugih zemalja Španija je poznavala dobro katolike koji su saradivali s komunis­ tima. elastičnost u prilagođavanju promenljivoj taktici. ono je postavljeno pred neodložne zadatke i uvučeno u klasnu borbu. Dakle. nezemaljske religije podležu raspadu i. „napredne katolike" i „katolike-patriote". takvom u kojoj. da čovek koji je sledbenik ovog ketmana smatra epohu u kojoj živi antimetafizičkom.

a čak ih šalju u inostranstvo kao uzorne primerke koji treba da svedoče divljacima na Zapadu o toleranciji Centra prema neciviUzovanim plemenima. kao i na hca koja su van veroispovesti. mada đavo dobro zna da misle da ga varaju i time je zadovoljan. a u slučaju otpora. iskorenjivanje ove devijacije još uvek je uzaludno. to jest u kome se vidi interesovanje autora za tragičnost života neće imati šansu da se pojavi u pozorištu. koja ju je stvorila. pošto se njeni izvori s teškoćom mogu razlikovati od izvora svake rehgije.vrstu katolika kao nužno prolazno zlo jer još nije došla etapa u kojoj se religija može potpuno iskoreniti. Njihova odbrana od konačnog poniženja je metafizički ketman: varaju đavola koji misli da je njih prevario. Jedna od najopasnijih zamerki piscima je sumnjičenje njihovih pesama. Na primer. Jer. ali to je i sredstvo za istreb62 . metafizičke sklonosti svake vrste su neoprostive. pozoršnih komada ili romana zbog „metafizičkog reziduma". izmicale su njenom razumevanju). Sto se tiče poezije. Marks je obožavao grčke tragičare. a ne vrač ili šaman. Istina. ali nema ni govora da bi im mogao podleći savremeni pisac. Nekim starim piscima. ne priznaju samo katolici ovaj ketman. drveće i cveće. Uostalom. Zbog toga grčki tragičari nisu smatrani prikladnim pozorišnim repertoarom. da nestane s površine književnog života. to jest mesta šamana i vračeva divljih plemena. a ruska inteligencija. opraštaju se ove slabosti. na primer Šekspiru. „napredni katolici" su svesni ne mnogo počasnog mesta koje im određuje vlast. Oni nastupaju na raznim vladin­ im priredbama. Pošto je pisac civilizator. dakle. pozorišni komad koji uvodi „čudno­ vatost". Međutim. To je veoma dobro sredstvo za istrebljenje legija loših pesnika koji vole da se javno ispovedaju o svojim panteističkim uzletima. Književnost zemalja koje posle Drugog svetskog rata nisu podvrgnute uticajima Nove vere ispoljavaju posebno jake sklonosti u tom pravcu. Nova vera je ruska tvorevina. imala je u najvećoj meri razvijen prezir prema svim umetnostima koje ne služe direktno društvenim ciljevima (druge. ne zaboravljajmo ipak da je veza Nove vere s Marksom veoma površna. pesniku je dopušteno da opisuje planine. koji se tolerišu do trenutka kada će divljake moći da obuku u pantalone i pošalju u školu. tragičnost ljudskih sudbina vodi ka misli o tajni ljudskog predodređenja. To što je rečeno o katolicima može se primeniti na druge veroispovesti. a bolje je imati posla s poslušnim nego s nepokornim bogomoljcima. nesumnjivo sasvim društvene funkcije. ona je posebno izložena proganjanju. ah dovoljno je da oseti onaj neodređeni Vordsvortijev zanos na izletu na Tintem Abiju pa da bude žigosan.

ali pogodnih zbog svog imena. Etika Nove vere zasniva se na načelu da je dobro sve što služi interesima revolucije. Od njih se zahteva skoro askeza. „Novi čovek" je tako vaspitan da bi za normu svog ponašanja trebalo da priznaje isključivo opšte dobro. Takve pojave kao ljubav prema novcu. pijanstvo. Etički ketman. odnosno za kontempla­ tivni stav koji izaziva sumnju da je po temperamentu metafizičar. Što je nečiji položaj u partijskoj hije­ rarhiji viši. Nažalost. Pošto korektno ponašanje građana u njihovim međusobnim odnosima pomaže pitanju socijalističke izgradnje i revolucije . to jest stvari revolucije. Slikar može biti isto tako lako optužen za korišćenje sažetosti i sintetičkih obhka (forma­ lizam). predani samo jednoj stvari. skroman 63 .o građanskom moralu se vodi veoma mnogo računa. to je s većom budnošću praćen njegov lični život. Muzičar treba da vodi računa o tome da njegove kompozicije budu lake za prevođenje na jezik svakodnevnih radnji (oduševljenje poslom.ljenje poezije uopšte i njenu zamenu delima s reklamnim vrednostima pesmicama kakve su emitovane u Americi na radiju. na primer sklonost prema luksuzu ili pijanstvu. Kad bi svi građani mogli da se smeste u ćelije i puštaju samo na političke sas­ tanke i posao.) i da ne ostaje ništa teško za shvatanje. a ovaj čin književnost Nove vere tretira s ozbiljnošću jednakom onoj s kojom je katolička književnost tretirala zavetovanja novih monaha. a često i podržavaju jer ove sla­ bosti. ništa sumnjivo. nesređena erotika diskvalifikuju člana Partije i onemogućavaju mu zauzimanje važnijih položaja. Zato u partij­ skom vrhu zasedaju ljudi sa svim odlikama asketa. kao i za preterano uživanje u lepoti sveta. njihove slabosti se tolerišu. ako je metafizički ketman tolerisan kod „divljaka". predstavljaju garan­ ciju njihove poslušnosti. Što se tiče nekih Ijudi-instrumenata. pa s tom neugodnošću treba računati. treba praviti ustupke ljudskoj prirodi. onda (čak i ako pripada­ ju Partiji). to bi nesumnjivo bilo najpoželjnije. on se ne oprašta umetnicima koji se smatraju vaspitačima društva. narodne zabave itd. Priraštaj stanovništva moguć je samo za­ hvaljujući seksualnim odnosima muškaraca i žena. a zlo sve što tim interesima šteti. On mish i reaguje kao i drugi. Etički ideal Nove vere je ipak puritanski. Zato. Zato se ulazak u Pariju ne razlikuje mnogo od ulaska u manastir. To je centralna tačka Nove vere: „vaspitanje novog čoveka". Zahtevi postavljani članovima Partije u tom pogledu su posebno strogi. to jest kod ispovednika hrišćanske religije. hšenih stvarnog uticaja.

Oni čine ustupke očiglednim ljudskim slabostima u oblasti fiziologije.na poslu i u zabavi. ako se i dogodi. a loše kad je u Strahu. Ljudi koji su njime pogođeni. Brižljivo posmatra svoju okolinu i javlja vlastima o svim mislima i delima svojih drugova. mentalitet mudra­ ca Nove vere izgleda zagonetan. Potkazivanje je bilo i jeste poznato u raznim civilizacijama.je. Ova druga vrsta izgleda da je privilegovana u zemljama Nove vere. Posle završenog posla ide se na politički sastanak ili specijalna predavanja . u principu zasnovanu na saradnji i bratstvu. Ne žele da priznaju da ljudsko biće ima i druge slabosti. „Novi čovek" nije uopšte samo postulat. ono nikada nije bilo unapredeno u vrlinu. saosečanje i bes. da se oseća dobro kad može da smanji napetost pažnje. makar takvim kao što su sklonost ka poboljšanju sopstvene sudbine na štetu bližnjih. U civilizaciji Nove vere pre­ poručivano je kao osnovna vrlina dobrog građanina (mada se korišćenjem parafraze brižljivo izbegava sam naziv). osim toga. On postaje stvarnost. Rad u kancelariji ili fabrici u zemljama Nove vere je težak. vredan. od koje više neće biti povratka. zadovoljava se onim što mu pruža država. Pa ipak. To je verovatno drugačija vrsta od one koja je imala najveće izglede da preživi u borbi za novac na početku industrijskog ka­ pitalizma. na primer. On nije redak među ličnostima na visokim partij­ skim položajima. Kad se o tome razmišlja. menjaju etiku. mogu se podehti na dve vrste: bučne i brutalne. Iskrenost sagovornika. to će podići njihovu vrednost u očima pretpostav­ ljenih. uopšte uzev. da bi te naveli na odgovarajući ton i izvukli poveravanja koja će im poslužiti za pisanje raporta o tebi. boravi uvek među svo­ jim kolegama .otrov. povezane s drugim. Ove slabosti. Pedeset ili sto godina vaspitanja po takvim načelima može da učvrsti ljudsku vrstu. Etika zasnovana na kultu zajednice daje nešto što je s tačke gledišta dobra društva u celini . loš je znak: oni simuliraju opuštenost i bezbrižnost. a najveće izglede za preživljavanje u ovoj borbi dobijaju najprevejaniji pojedinci.i tako se produžava dan bez trenutka popuštanja pažnje. a takođe povučene. privatni život ograničava na noći provođene u kuči. da mu laž ipak ne prija jer je prati unutrašnja budnost. Etički ketman nastaje iz osećanja da etika lojalnosti prema zajednici ima brojne slabe strane. mada su sposobni da 64 . Ono je osnova na kojoj se zasni­ va Strah svih od svih. u etiku borbe svih sa svima. one koji ujedaju ćutke. Psi čuvari. ne samo zbog količine uloženog napora: više iscrpljuje nužna pažnja na sveprisutne i budne oči i uši.

hladnokrvno pobiju mihon ljudi u ime revolucije. oni koje treba najviše sumnjičiti za omalovažavanje „predrasuda" pokazuju neo­ bjašnjivu lojalnost prema svojim prijateljima. Kad nailaze na konflikt između veza ličnog prijateljstva i interesa stvari kojoj služe. Etički ketman je. obratno. Obično su okruženi velikim poštovanjem kao ljudi kristalne čestitosti. Život u stalnoj unutrašnjoj napetosti razvija ta­ lente koji su u čoveku uspavani. U poređenju s njima on je naivno dete. ako se za to pojavi potreba. On čak i ne sluti na koje je visine lukavosti i psihološke pronicljivosti kadar da se uzdigne kad je priteran uza zid i kad mora da bude ili vest. Preživljavanje najprilagodenijih umnoj akrobatici stvara dosad u savremenoj Evropi malo poz65 . To dovodi do začuđujućih iznenađenja. na taj način su ponovih iskustvo samoga Marksa. strasno se bave potkazivanjem. gurnula ih je u mladosti na put revolucije. a potiskivana etika je trajala tamo vekovima. toliki je da on često izmiče sredstvima prifiska. „Intelektualisanje" je prezriva definicija primenjivana na one koji su bez zamerke kao teoretičari. To ih ipak ne oslobađa čestih sumnjičenja za „intelektualisanje". štiteći prijatelja ili uzdržavajući se od optuživanja. Revolucionar mora da bude bezobzi­ ran i radije da seče ljudsko drveće naslepo nego da razmišlja da li je neko drvo zaista trulo. nanose štetu tome što je za njih najdragocenije. ali kojima suvišna osetljivost na etičke probleme smeta u akciji. kada i kod koga će se taj ketman javiti. jedan od najsnažnijih u zemljama narodne demokratije jer je etika Nove vere tamo usađivana jedva nekoliko godi­ na. ipak. pa čak i strancima. ta sposobnost za saosečanje. u kojima on može da bude primenjen. Nikad se ne može pred­ videti. Ovaj ketman sreće se pretežno kod starih komunista. Oni koji daju sve razloge za pretpostavke da se ne bave potkazivanjem. ili da pogine. činilo bi se spolja manje ili više sličnih njemu. naravno. Ovaj ketman koji otežava kontrolu nad umovima građana brižljivo je iskorenjivan. Njihova sposobnost za saosečanje i pružanje pomoći skoro je neograničena uostalom ona. dugo odmeravaju problem u svojoj savesti i nemilosrdni su samo ako su sasvim sigumi da. trude se da nekako nadoknade svoju surovost i u hčnim odnosi­ ma su pošteniji i bolji od ljudi koji poštuju pojedinačnu etiku. broj situacija. jer su mu nepoznate perspektive koje ketman otvara ljudskoj prirodi. Stanovnik zapadnih zemalja uopšte nije svestan toga da milioni nje­ govih bližnjih. borave u svetu koji je za njega fantastičan kao svet stanovnika Marsa.

Slično kao što su teolozi u periodima stroge ortodoksije izražavali svoje poglede pomoću rigoroznog jezika. to jest upražnjavaju ketman.) . Sloboda je za njih teret. tamo su prihvaćeni izvestan poseban stil. ne to šta je neko rekao. Još veće komprimovanje dobijaju oni koji moraju da skrivaju svoja komunistička uvere­ nja. običaj koji nije naročito čest u zapadnim zemljama. Kako se plaća .natu ljudsku vrstu. uzalud pokušavaju da ukrote tu reku koja se razliva široko po šljunku i jalovici u jedno. a naročito tamošnji intelektualci. beda. Otuda neprestana malaise^". ali može biti i drugačije. M a l a i s e (franc. našao se otpor i taj otpor određuje njih same. Para koja se isparava u vazduh komprimovana je pod pritiskom. Ne znaju šta se kupuje i po koju cenu.političkim emigrantima. Nesumnjivo je da nužnosti. Prim. kako padaju junaci ketmana i oko čega su vodeni ratovi. mnogo bi se varao. Onaj ko bi merom intelektualnog života Srednje i Istočne Evrope smatrao monotone članke koji se pojavljuju u tamošnjoj štampi i stereotipne govore. prev. terminologija i jezički ritual. od čijeg rezul­ tata zavisi sudbina petnaest laboratorija ili dvadeset umetničkih ateljea. To je samo spoljni omotač. Niko ko ne živi tamo. sve što misle i osećaju isparava se u neizmemo prostranstvo. već šta je hteo da kaže. Da bi se ocenile ove vrline. razvijaju intelekt. Ketman kao društveni običaj nije lišen vrlina. zidom ograđeno korito.nevolja. ljudi angažovani u ovim ratovima koji podsećaju na neobično teške partije filozofskog šaha odnose se sa omalovažavanjem prema svojim zemljacima . nji­ hov osećajni i intelektualni život suviše je rasplinut. Naravno. saznavši kako ga je neko u emigraciji nazvao izdajicom (ili svinjom). takvim. Najsrećniji su izgle­ da od njih oni koji su postali komunisti: sistem u kome žive je zid o koji se udaraju. Hirurg ne može smatrati mesara sebi ravnim u veštini. pate od posebne vrste taedium vitae. tako je tamo važno. ne zna koliko se titanskih borbi tamo vodi. koji je preporučivala Crkva. 66 . najzad. Zapadni ljudi. prikri­ vajući svoju misao pomeranjem zapete. Ili. umetanjem „i". Čeh ili Mađar smeška.to u inostranstvu ne znaju. a ne nekim drugim redosledom razmatranih problema. upravo u trenutku kad je ovaj izdajica (ili svinja) angažovan u igri. čiji je rezultat ketman. isto kao što se izvežban u preciznim postupcima Poljak. upotrebljavajući drugo poređenje. dovoljno je pogledati život zemalja na Zapadu. Nikakvi rezultati do kojih dolaze nisu o b a v e z u j u ć i : može biti tako.

Ketman se zasniva, kao što se jasno vidi, na realizovanju sebe u p r ­ k o s nečemu. Čovek koji praktikuje ketman pati zbog prepreke na koju nailazi, ali kad bi prepreka naglo bila uklonjena, našao bi se u praznini, ko zna da li mnogo neprijatnijoj. Unutrašnja pobuna je ponekad potreb­ na za zdravlje i posebna je vrsta sreće. Ono što može da se kaže, biva mnogo manje interesantno od emotivne magije odbrane sopstvenog svetilišta. Izgleda da je za većinu ljudi nužnost življenja u stalnoj napetosti i budnosti tortura, ali mnogim intelektualcima istovremeno to stvara mazohističko uživanje. Onaj ko upražnjava ketman laže. Da li bi ipak bio manje lažan ako bi mogao da govori istinu? Slikar, koji se stara da prokrijumčari nedozvoljenu („metafizičku") opijenost lepotom sveta o svom životu u kolhozu, bio bi izgubljen ako bi mu se dala potpuna sloboda jer lepota sveta mu se čini utoliko veća, ukoliko mu je manje dozvoljeno da je predstavlja. Pesnik sanja o tome šta bi mogao da napiše da nije sputan svojim političkim obavezama, ali možda bi se to, što je tako lepo u snu, potpuno rasplinulo u trenutku u kome bi bio lišen tih obaveza. Ketman je dobročinstvo: neguje maštanje. Čovek uči da voli ograde, podignute oko njega. Ko zna, ne nalazi li se u čoveku, u nedostatku unutrašnjeg c e n t r a , tajna uspeha Nove vere, njena velika draž za intelektualce. Podvrgavajući čoveka pritisku. Nova vera stvara centar a, u svakom slučaju, stvara u njemu osećaj da taj centar postoji. Strah od slobode nije ništa drugo do strah od praznine. „U čoveku nema n i č e g - rekao mi je moj prijatelj-dijalektičar - iz samog sebe ništa nećeš izvući, jer tamo nema ničega. Ne možeš otići od ljudi i pisati u pustinji. Ne zab­ oravi daje čovek funkcija društvenih sila. Kome se prohte da živi sam, propašće." To je sigurno tačno. Ali, sumnjam da se to može smatrati nečim većim od zakona našeg vremena. Kad bi čovek osećao da u njemu nema n i č e g , Dante ne bi mogao da napiše Božanstvenu komediju, Montenj svoje Oglede, a Sarden da naslika nijednu mrtvu prirodu. Priznajući da u njemu nema n i č e g , danas prihvata b i l o š t a - makar i znao da je to bilo šta loše - samo da bi se našao zajed­ no s drugima i da ne bi bio sam. I dok tako smatra, njegovom ponašanju se ne može mnogo zameriti. Bolje je uzgajati izrasli ketman i podvrga­ vati se pritisku, a zahvaljujući tom pritisku imati trenutak osećanja da se p o s t o j i , nego rizikovati poraz, ukazujući poverenje mudrosti prošlih vekova, koji su tvrdili daje čovek božansko biće. A kad bi pokušao da živi bez pritiska i bez ketmana, da izazove sud67

binu i kaže: „Ako doživim neuspeh, neću sebe žaliti?" Ako je moguće živeti bez nametnutog otpora, ako sam sebi mogu da stvorim vlastiti otpor, onda nije istina da u čoveku nema ničeg. To bi bio čin vere.

68

IV ALFA ILI MORALISTA

Istorija poslednjih petnaestak godina u Srednjoj Evropi obiluje situacija­ ma pred kojima gube značaj svi epiteti i teoretska razmatranja. Napor ljudi da savladaju ovakve situacije odlučuje o njihovim sudbinama. Rešenja koje svako od njih prihvata su različita, zavisno od onih neu­ hvatljivih činilaca koji sačinjavaju individualnost čoveka. Pošto su ovi zamršeni putevi sudbine miliona najuočljiviji kod onih koji profesionalno beleže promene koje se javljaju u njima samima i u drugima, to jest kod pisaca, priče o njihovim životima upotrebiću kao primer. Potrudiću se da skiciram nekoliko potreta istočnih pisaca. Čovek, koga ću nazvati Alfa, jedan je od najpoznatijih proznih pisaca istočno od Elbe. Bio mi je blizak prijatelj i vezuju nas uspomene na mnoge teške trenutke koje smo zajedno preživeli. Teško mi je da se odbranim od uzbuđenja, prizivajući njegovu ličnost. Pitam se čak treba li baš njega da podvrgavam analizi. Ipak, učiniću to, jer ljubav mi ne bi smetala da objavim članak o njegovim knjigama, u kojima bih rekao manje-više isto što ću reći. Alfa je pre Drugog svetskog rata bio visok, mršav mladić s rožanim naočarima. Objavljivao je svoje priče u jednom desničarskom nedeljniku koji u književnim krugovima nije uživao dobro mišljenje pošto su se književni kružoci u Varšavi sastojali pretežno od Jevreja ili ljudi koji su nerado gledali na rasističke i totalitarne čežnje ovog časopisa. Urednik časopisa bio je u neku ruku pronalazač Alfe i imao razloga da čestita sebi na izboru jer se Alfin talenat brzo razvijao. Ubrzo je nedeljnik počeo da štampa njegov roman. Roman se pojavio u izdanju jedne od najvećih izdavačkih firmi i podigao veliku prašinu. Alfina glavna interesovanja bila su okrenuta ka tragičnim moralnim konfliktima. U to vreme mnogi mladi ljudi podlegali su lepoti proze Džozefa Konrada. Alfa je posebno bio osetljiv na način Komadovog 69

sasvim se menjao kad je počinjao da piše: otad je boravio samo u najvišim registrima tragedije. a sam Alfa.i moralne čistote. Lagani pokreti.pisanja jer je bio sklon da postavlja svoje junake dostojanstveno i monu­ mentalno. bilo je dostojanstvo kardi­ nala. Da li je bio zaista katolički pisac . zahvaljujući njemu. Mali ljudi sa svojim jakim strastima u noči. to je više cenio iskupljujuću radnju. Destilovao je svoje rečenice. A trka za čistotom u književnom radu i nadmenost međusobno su se povezivale: bila je to subhmacija samoga Alfe. Hteo je da bude pisac . Stoje više brinuo za svoj privatni. Njegove ambicije sezale su znatno dalje od sticanja imena autora dobro napisanih knjiga. pražnjenje u boljem ja. Želeo je da svaka od njih bude ne samo opis. pružanje prstena za celivanje ­ to je čistota gesta. Ta potreba za čistotom. kakva je za njega bilo pisanje. ekspresionizam. Opčinjavala ga je noč. da bude nezamenljiva i deluje samim svojim zvukom. koje bi moglo da zadovolji njegovu ambiciju. Mučio ga je problem čistote . Bio je takav katolik kakvi su bih mnogi od nas: bio je to period interesovanja za 70 . takva je bila uglavnom scenerija njegovog pozorišta. Monumentalnost. Alfa. mada nije pisao komade. Neko je za njega rekao da. nezemaljskom čistotom. Dostojanstvo. mada smo se sretali često i vodili najiskrenije razgovore. navlači dugu odeždu maga.po tome su njego­ va mladalačka dela bila zajednička Konradovim delima. stekao je titulu najdarovitijeg katoličkog pisca. i time joj više davao značaj svečanog obreda. na koje je prebacivao sve svoje nade. dostojanstvenoj ulozi. bila je karakterna crta Alfe koji je u odnosu s ljudima voleo da bude nadmen i ide na koturnama. ravnodušnog sveta . postoje komični glumci koji čitavog života sanjaju o najozbiljnijoj. več i da se uklapa kao komad muzičkog dela. pre nego što uzme u ruku pero. egzistencijalizam i tome slično Ne mogu da odredim da li je Alfa bio kato­ lik. ogromnost vanljudskog.teško je reći. tamo deluju slični motivi. već samo pripovetke i romane. i čistote tona u tome. široko je reklamiran kao katolički roman. čutanje. nesređeni život. rekao bih. što je pisao. što u katoličkoj zemlji kakva je bila Poljska nije bila mala stvar. Roman koji sam pomenuo i koji je bio njegov prvi veliki uspeh. U dvadesetom veku broj katoličkih pisaca je nez­ natan. ogromnost i tajanstvenost ogrtale su njihove sudbine ogromnom draperijom. koji je i bio obdaren izvrsnim osečajem za humor u razgovoru.moralni autoritet. Alfin stav bio je metafizički i tragičan. рпфпг. njegovo drugo ja. Takozvana preobraćanja intelektualaca obično su sumnjive vrste i ne razlikuju se od prolaznih obraćanja na nadrealizam.

tragično osećanje je kao Velsov Nevidljivi čovek koji je. a što je najvažnije . pojmove.katoUčki jezik je odmah uvodio uzvišeni ton. jednostavno. tu su se ispoljile slabe strane Alfinog talenta. Bilo bi netačno tvrditi da je na sve te „intelektualne katolike" uticala samo književna moda: pokreti davljenika koji se hvata za slamku ne mogu se svesti samo na modu. Pa ipak. po tome su se razlikovali od katoličkih književnika i novinara tout court. a na nevidljive ruke stavlja rukavice. Junak Alfinog romana bio je sveštenik . Ah.moglo je da bude isto tako bretonsko ih flamansko selo. kao što su greh i svetost. Alfa je posle objavljivanja romana počeo da se kreće u krugovima „intelektualnih kato­ lika" i levice. Alfa je sa svojim tragičnim osećanjem sveta tražio forme: reči. Komunisti su sa odvratnošću gledali na uticaje Žaka Maritena kao na znak degeneracije. tretirajući veoma ozbiljno pitanje piščevog moralnog autoriteta. želeći da se pojavi među ljudima.tomizam i pozivanja u književnim diskusijama na Žaka Maritena. konkretnih ljudi. Selo koje je opisao bilo je univerzalno selo . prihvatanje katolicizma sa svim njegovim konsekvencijama bilo je veoma daleko od njih. Radnja se odvijala u selu.nesumnjiv uticaj francuskih katoličkih romanopisaca. Bernanosa. ali bio je to takođe izraz Alfinih težnji za stvaranjem čistih i jakih likova. u prvom redu. ali upravo zato nije bilo stvarno selo. Likovi su ostavljali utisak kao da su preobučeni u strane im kostime (u periodu 71 . odrastao u gradu. „intelektualni katolici" davah su svoju boju nekim književnim krugovima. Osetljiv na mišljenje koje je važilo u njegovom okruženju. aU nisu se suprotstavljali „intelektualnim katolicima" pošto su oni bili neprijateljski raspoloženi prema idejama ekstremne desnice. tama duše i milost mogli su se obuhvatiti doživljaji opisivanih osoba. zauzet građenjem konflikata. koji je zadovoljavao čežnju za kardinalskim purpurom. tkanine. njihova politička uloga bila je poseb­ na: odnosili su se sa odvratnošću prema totalitarizmu i rasizmu. Svako je tražio u katolicizmu nešto drugo. morao stalno da prikačinje sebi nos od izrezanog papira. čije poli­ tičke ideje nisu bile oslobođene kulta „zdravih sistemskih formi" (to jest Italije i Nemačke) i hvaljenja antisemitskih sukoba. imao je slabo izvežbane oči: nedostajalo mu je posmatranje pojedinosti. nikada nije imao posla sa seljacima. bilo bi takođe netačno smatrati književne diskusije koje operišu terminima tomističke filozofije pojavama katoli­ cizma. Alfi toHko potreban. raskinuo je s desničarskim nedeljnikom i stavio svoj potpis na javno saopštenje protiv antisemita. da zavija lice. Katolicizam mu je davao jezik: takvim pojmovima.

konačno. Alfa je shvatio da se uvalio u laž jer je boravio među idejama o ljudima. niti knjigu pripovedaka koju je objavio dobrim knjigama. a liberah i levica nisu imali razlo­ ga da napadaju odluku jer. dakle. Alfa u dubini duše nije smatrao svoj roman. Književnici su živeli u intelektualnom getu svojih kafana i što su više patih zbog svoje izolovanosti od života širokih narodnih masa. drama odigravala u jedva skiciranim deko­ racijama. trenutak kad je postao svestan da sa njegovim pisa­ njem nešto nije u redu bio je odlučujući za čitav njegov dalji život. To što je znao o čoveku bilo je zasnovano na njegovim sopstvenim unutrašnjim doživlja­ jima u četiri zida njegove sobe. Vlada je tih godina otvoreno koketirala sa ekstrem­ nom desnicom. Položaj koji je stekao omogućavao mu je negovanje svoje omiljene uzvišenosti. Alfa je dobio za nju državnu nagradu koja mu je donela veliku sumu novca. presvučeni u formu romana. Zeleo je da dosUgne čistotu moralnog tona .ah. nagrađivanje katoličkog pisca činilo joj se mudrim pote­ zom. Nije samo njeno prvo izdanje brzo rasprodato. Tražio je način kako da u čitaocu izazove poželjan emocionalan odjek: naravno. Mučan osećaj koji je ostao u Alfi posle objavljivanja njegovih prvih knjiga bio je njemu samome težak za definisanje. da bi bila istinska. one su negovale ekstremni naturalizam koji se izražavao u opisima pojava iz oblasti fiziologije ili su bile psihološki traktati. takođe izvesne političke koristi koje su dolazile s nagrađivanjem Alfe. svako je tada mogao da veruje i piše u skladu sa svojim uverenjem. snažno oslonjena o iskustvo i posmatranje. Obuzela gaje velika sumnja. smatran je tvorcem duboke i plemenite književnosti. Tako se. a ne među živim ljudima. onda je Alfina sumnja dobila veće razmere. to je čudniji i nerazumljiviji postajao njihov stil. 72 . bila je snažno spojena i kritičari su skoro oduševljeno primili knjigu. Možda je žiri koji je dodeljivao nagradu uzimao u obzir. Ipak. Igrao se katolicizmom. Ako su njegove kolege pisci takode sumnjah u vrednost svoga dela koje je lebdelo u praznom. njegove kolege mogle su da računaju da će njihove knjige stići do šire publike verovatno samo kao senzacija ne mnogo velike vrednosti. ipak. međutim. inače je laž. Njegov katolicizam nije bio ništa više od maske kojom se poslužio. čistota mora biti zemaljska. I pored popularnosti i novca. pokušavajući da pokriju sopstvenu golotinju dragocenom starinskom odeždom.bukoličke književnosti gospodičići su preoblačeni u pastire) i svi su go­ vorili jednako. osim umetničkih vrednosti romana. postupajući onako kao što su postupali mnogi intelektualci dvadesetog veka. desnica je morala biti zadovoljna.

slično kao što slikar koji je izvesno vreme slikao kubistički. Alfa je tokom tih godina s uspehom ostvarivao svoj ideal pisca moralnog autoriteta. čitava zemlja je bila je obuhvaćena konspirativnom mrežom i zaista postojala je u njoj „podzemna država". Zavedeni prividima. Nije trebalo misliti na trenutak kada će se istopiti.nalazeći takve reči kao što su „milost" ili „greh". Sve je to podizalo moral naroda koji je bio pokoren. kulturni život nije mogao da se uguši. Osim toga. malo previše dobar kao što su pokazali događaji krajem rata. Nemačka vladavina u Evropi bila je okrutna. čitalac reaguje snažno. prevazilazilo najsmeliju i najstravičniju maštu. Bih smo kao ljudi na santi leda koja se topi. što nam je bilo dato da vidimo. On je ipak razumeo da uopšte nije bio zdraviji od svojih kolega koji bar nisu skrivah svoju žalosnu golotinju. lake za raznošenje. starali smo se da pišemo. stalno je neko nestajao od nas. Istina. naš grad i zemlja postah su deo Hitlerove imperije. Njegovi sudovi o tome koji su postpuci ispravni. Pa ipak. Rekao bih daje to. jer na Istoku su živele rase koje su prema nacionalsocijalističkoj doktrini zasluživale ili potpuno istrebljenje ili korišćenje za težak fizički rad. Ratni izveštaji davali su podatke o našoj trci sa smrću. s čuđenjem konstatuje da ga stalno nazivaju kubistom. Organizovana su mnoga podzemna predavanja i književne večeri. Poznati nam raniji opisi užasa izazivali su sada smeh kao naivne i dečje priče. u načinu na koji je autor upotrebio reči i pojmove ima nešto od zloupotrebe. Njegovo ponašanje bilo je ponašanje uzornog piscagrađanina. Izvođene su čak podzemne pozorišne predstave. a koji nisu 73 . Nazvan katoličkim piscem. zašto onda ne bi postojala i podzemna književnost. аИ se još uvek borio. deportovan u koncentracione logore ih ubijen. znao je da katolički pisac nije. Ništa se tu nije moglo. poznate mu iz detinjst­ va. Trebalo je da pišemo: bio je to jedini način da se zaštitimo od očajanja. suprotstavljajući ga stvaralaštvu njegovih kolega koje je nosilo odlike dekadencije. potpuno drugačijoj od onoga što se moglo znati iz bilo kakvog iskustva ih književnosti. Štampanje časopisa. kritičari su ubrajali njegovo stvaralaštvo u zdravu i plemenitu književnost. Podzemne publikacije otiskivane su na šapirografu ili ilegalno štampane kao časopisi. Ali. Tokom pet i po godina živeli smo u dimenziji. A ipak. brošure i knjige malog formata. živeli smo i pošto smo bili pisci. Izbio je rat. ali nigde toliko okrutna kao na Istoku. Alfa je posumnjao u realnost kon­ flikata koje je sam stvorio. novina i knjiga na jeziku pokorenog naroda bilo je zabranjeno. To je bio dobar moral.

Broj komunista u Poljskoj bio je uvek neznatan. To uopšte ne znači da je imao komunističke sklonosti. Još uoči rata oprostio se od svog desničarskog patrona koji je proklamovao potrebu za uvođenjem u zemlji sopstvenog totalitarizma (ovog patrona streljao je Gestapo prve godine rata). Na njegove ruke stizao je novac iz podzemnih fondova i on je delio novac kolegama kojima je bila potrebna pomoć. Kao većina njegovih prijatelja želeo je dalekosežne društvene reforme i vladavinu naroda. Nade masa stanovnika okretale su se ka Zapadu. starao se o pisci­ ma početnicima. Kad su nemačke vlasti pristupile sistematskom ubijanju tromilionskog jevrejskog stanovništva u Poljskoj. Uvek osetljiv na moralna mišljenja okoline (njegova osetljivost mogla se uporediti s osetljivošću barometra). Ne bih preterao ako bih rekao da smo zajedno proveli ratne godine. dostavljani redom „klubovima" koji su se tajno okupljali i tamo ih glasno čitali. Njegov stav nosio je obeležje istinske humanosti. a saradnja Rusa s Nemcima posle pakta Molotov-Ribentrop stvorila je posebno nepovoljne uslove za aktivnost pristalica Moskve. uniformama i kricima „Heil Hitler" . bio je u veoma velikoj meri upućen u konspirativne stvari. Alfin izgled prosto je bodrio. stupajući u službu u nemačkoj izdavačkoj firmi. Često sam se viđao sa Alfom. njada je za pomoć Jevrejima pretila smrtna kazna.nosio je 74 . Bio je inicijator i jedan od urednika podzemnog književnog časopisa čiji su primerci. ponašao se nonšalantno i da bi istakao svoj prezir prema potkovanim cipelama. glasno su osuđivali to zverstvo. Alfa je pri­ padao onim stanovnicima našega grada koji su žestoko reagovali na masovna ubistva. uprkos svim nevoljama. ali mnogi od njih u sebi su mislili da ono nije sasvim bezrazložno. Bio je odlučni protivnik nacionalizma koji je našao u Nemačkoj tako košmarno otelovljenje. a „podzemna država" zavisila je od emigrantske vlade u Londonu. Alfa nije mogao da se sa simpatijom odnosi prema zemlji koja skoro ni u kome nije budila prijateljska osećanja.smatrani su u književnim krugovima nekom vrstom proročanstva i često su se njemu obraćali da razreši nije li neko prešao granice načela nepisanog patriotskog kodeksa. antisemiti nisu smatrali nužnim da suviše brinu. borio se perom protiv ravnodušnosti drugih i sam je pružao pomoć Jevrejima koji su se skrivali. pisani na mašini. usudio se da javno ne pruži ruku jednome od pisaca koji je u Varšavi pristao da sarađuje s Nemcima. Komunističko podzemlje bilo je slabo. Tihim priznanjem postao je vrsta vođe svih pisaca u našem gradu.

ironične iskrice u očima iza naočara i pompeznost s kakvom je koračao ulicama grada. Moral Alfinih junaka bio je laički sa znakom pitanja. Pre rata Alfa je bio sklon da naziva taj moralni imperativ katoličkim. niti strano moralnim željama čoveka. Dogodilo se jednom da smo se vračali iz posete zajedničkom prijatelju koji je živeo u selu. odlučili smo da putujemo. Mislim da je Alfa bio pošteniji u tim pripovetkama nego u svojim predratnim delima. bol zbog gubitka bliskih. Stvarna tragičnost događaja stavljala je u drugi plan izmišljene tragedije. Njegov visoki rast. koje su ušle u sastav knjige. Sada se bojao laži. Postojala su još samo elementarna osećanja: strah. niko izgleda nije ostao živ. Doputovah smo u Varšavu i išli ulicama veoma zado­ voljni životom. mada su nam domaćini preporučivali voz koji kreće pola sata kasnije. godine. Istovremeno je veoma snažno izražavao duhovno stanje tih bezbrojnih podzemnih boraca koji su ginuli u borbi s nacizmom. ova knjiga prevedena je na mnoge jezike. Te godine bile su iskušenje za svakog pisca. osetio je u rukama materijal i napisao niz pripovedaka. s pauzom. bilo je to vedro letnje jutro 1940. Bila je to prva velika racija za Osvjenćim. Kad su njegovi junaci na samrfi upi­ rali pogled ka nemom nebu. čiji je talenat tražio istinsku. u kome je ha­ rala kuga terora . prepirah smo se kojim ćemo vozom ići. što je neimenovano. ali ta pauza još nije bila vera. nisu mogli tamo da pročitaju ništa osim nade da je njihova vernost oslonjena o nekakvo načelo sveta i da to načelo sveta nije uopšte besmisleno. Alfa. a ne izmišljenu tragediju. saosečanje sa zlostavljanima. Izvirio sam kroz prozor. Nije uzalud Konrad bio omiljeni autor Alfinih mladalačkih godina. Koliko se sečam. Alfa i ja smo prošli ulicama pet minuta pre početka racije.činih su siluetu koja je poricala zakone rata. ali moćno i čisto. Ko nije uspeo da nade izraz za kolektivna očajanja i nade. Alfin kišobran i bezbrižnost donosili su sreću. stideo se svoje profesije. konstatovao je samo da taj imperativ postoji. mršavost. Tek što sam se vratio kući i zatvorio vrata. uhvaćenih toga dana na ulica­ ma. izdate posle rata. Zašto su oni stavljah svoj život na kocku? Zašto su prihvatali mučenja i smrt? Šta ih je na to navodilo? Nisu imah oslonac u ljubavi 75 . U Osvjenćimu je kasnije ubijeno nekohko miliona ljudi iz raznih zemalja Evrope. Bila je to lojalnost nečemu u čoveku.kišobran. mržnja prema ugnjetačima. Nismo pojma imali da će ovaj dan biti zabeležen kao crni dan u istoriji grada. ali tada je taj koncentracioni logor bio tek u zametku. Iz prvog velikog transporta ljudi. tamo je vršena racija. začuo sam na uhci vrisku. Predmet svih pripovedaka može se definisati kao lojalnost.

um je bio izložen sumnji. Uz njenu pomoć trebalo je izvesti revoluciju. povezivali su se pozivanjem na čast „zemlje bez kvislinga". Vernost može biti osnova individualne odluke.vernost tome što su nazivah imenom otadžbine ili časti. Program komunista bio je mnogo bolje obrazložen od programa „podzemne države". Da je tu pripovetku pisao sovjetski autor. zavisne od Londona: zemlju je. U drugoj polovini rata došlo je u „podzemnoj državi" do ozbiljne krize političke svesti. trebalo da oslobodi Crvena armija. Pošto se udaljio od katohcizma. Patriotski kodeks njegove sredine 76 . traže se racionalni ciljevi. Alfa je postao više hrišćanski pisac nego ranije. Dakle. ali tamo gde se radi o odlukama koje se tiču sudbine stotine hiljada ljudi. Obrazlažući potrebu žrtava samo vemošću. Zapadne armije bile su daleko. Kakvi su mogli da budu ti cilje­ vi? S istoka se približavala pobednička Crvena armija.prema Fireru kao Nemci. samo vernost . izdani bi se prezrivo okrenuo od čoveka koji je podlegao podloj slabosti. Sreću se pred streljačkim vodom i izdani oprašta onome koji ga je izdao. niti u Novoj veri kao komunisti. Umirati i izlagati druge smrti . usmerena protiv iracionalnih raspoloženja koja su se širila u pokretu otpora. pretpostavljajući da je etika lojalnosti nastavak etike hrišćanstva i da je suprotna etici društvenih ciljeva. Alfa. vemost nije dovoljna.skoro sport. Podzemna borba s okupatorskom silom povlačila je za sobom velike žrtve. a što je bilo snažnije od naziva. u ime kakvog poretka su svakod­ nevno umirali mladi ljudi . Ova raspoloženja približavala su se histeriji. Konspiracija je postala cilj sam po sebi. Iracionalni snovi da će se dogoditi nešto što će zadržati pohod Crvene armije. stoje bilo sasvim jasno. a istovremeno srušiti Hitlerov režim. To nije bio previše siguran oslonac za trezvenije umove. To ne može biti opravdano nikakvom utilitarnom etikom: nema razloga da se oprašta izdajicama. broj ubijenih i likvidiranih u koncentracionim logori­ ma stalno je rastao. koji je u svojim pripovetkama proklamovao etiku vernosti. izdaje svog prijatelja jer se boji da umire sam. U jednoj od Alfinih pripovedaka dečak koga su mučili žandarmi. Niko nije umeo da da odgovor.to pitanje postavljah su sebi mnogi od onih čiji je zadatak bio podržavanje morala drugih. Sumnjivo je da li je većina njih verovala u Hrista. Medu intelektualcima podzemlja mogla se primetiti posebna razdraženost. znajući da će biti streljan. U tom trenutku počele su da dejstvuju podzemne komunističke organizacije kojima su se priključili neki pred­ stavnici levog krila socijalista. U ime kakve budućnosti. mogao je lako naći oko sebe njenu karikaturu.

na primer u Americi. ako iz njega treba da se regrutuju oni koji će u budućnosti vladati zemljom . postoje Crvena armija već isterala Nemce (borbe su se tada vodile kraj kapija Berlina). Dva meseca je nad Varšavom stajao stub dima i plamena. Zahvaljujući tome spasao se i uspeo je da prođe kroz zonu. posle ustanka bio je pustinja ruševina. Nekoliko sati proveli smo u nekad nam dobro poz­ natom kutku grada. koja je po običajima i privrženostima naslednica poljskog sitnog plemstva. de ne govorimo o anglosaksonskim zemljama. doputovao sam s Alfom u Varšavu i lutali smo zajedno po brežuljcima ruševina koji su se uzdizali tamo gde su nekada bile ulice. njegovo stanovništvo je deportovano.stoje izgledalo neizbežno u slučaju dolaska u zemlju emigrantske vlade iz Londona. u stvari. opažao je da je izolovan od širokih masa naroda. Pišući satiru o konspirativnoj inteligenciji. tog sloja koji više nije poznat u zapadnim zemljama Evrope. jer je zapažao slabost sistema. u kojoj su hvatali stanovništvo koje je odlazilo na prinudne radove i u koncentracione logore. nisu drage intelektualcima. kad je počinjao zaista da razmišlja. Tome sigurno treba pripisati karakter njegovih pripovedaka koje su nastale u tom periodu. zavisnim od Moskve. U pripovetkama je predstavio dobro mu poznate likove manijaka konspi­ racije. u Poljskoj su tokom poslednjih neko­ liko decenija vršeni stalni pokušaji pobune intelektualaca protiv inteligen­ cije čiji su deo i sami bili: bilo je to isto što i pobuna intelektualaca pro­ tiv middle class. Njegova satira je takode otkrivala društvenu osnovu konspirativne histerije: nema sumnje daje „podzemna država" bila tvorevina. Predstavnik inteligencije. postajao je radikal. Alfa se uveravao da je ovaj sloj sa svojim brojnim zastranjivanjima najgora najava za budućnost. inteligencije. u kvartu koji se graničio s poljima. a kolovozi bez kaldrme pretvoreni u groblja. Pišući. pre svega. šljahte (čak ako je to inteligencija seljačkog porekla). visok dva-tri kilometra. Upravo tada kad je prolazio taj proces gorkog i nemoćnog podrugivanja izbio je ustanak. Kao mnogi njegovi prijatelji. Tamo je 77 . a oni kvartovi koji nisu bili srušeni bombama i vatrom teške artiljerije . U uličnim borbama poginulo je oko dvesta hiljada ljudi. Alfa je stanovao u dalekom predgrađu. prvi put je posegnuo za svojim osećanjem humora. Sada nismo mogli da ga prepoznamo. Alfa je osetio da je u zamci. Uspeli smo se po obroncima crvenih cigala i ušli u fantastični mesečev krajolik. nastojeći da povrati vezu s masom. Posebne odlike ove inteligencije.esesovski odredi su spalih grad.zabranjivao mu je da se približava malobrojnim grupacijama. godine. Aprila 1945. koji je pre ustanka imao preko milion stanovnika.

čuven po vrli­ nama šljahtinskog dvora? Išli smo dalje i naišli na ugaženu stazicu. Kraj krsta sveže zasađeno cveće. Temperatura konspirativnih raspoloženja dosezala je tada tačku ključanja. Istina. upućen samo nebu. silazili smo dole preko gomila krša i pred nama su izranjale stalno nove scene pustoši i razaranja. Razmišljali smo o tragu koji ostaje posle ljudskog života. Kako je snagom volje održavao sve slabiju snagu i. Cilj ustanka bilo je izbacivanje Nemaca i zauzimanje grada. Podzemna armija htela je da se bori. muva se branila. Zašto? Ko je izmerio nje­ govu mudrost ili ludost? Da li je to bila Lajbnicova monada koja je u svemiru imala svoje predodređenje. Kad je bitka u gradu počela i kad se ispostavilo da Crvena armija. u trenutku kad se Crvena armija pri­ bližavala prestonici. Tu je ležao nečiji sin. majka je pronašla put do njega i ugazila stazicu svojim svakodnevnim posetama. Dunuo je vetar i savijeni limovi. tako da Crvena armija zatekne tamo poljsku vlast koja već funkcioniše. koji je bio kao stenoviti rt. Mora da je Alfa tada razmišljao o istom o čemu i ja. prekasno je bilo za razmatranja. U jednoj od jaruga nabasali smo na daščicu pričvršćenu za me­ talnu šipku.vladala potpuna tišina. Ova stazica nas je odvela u jarak među brdima. Ko je bio poručnik Zbišek? Kakve su bile njegove patnje za koje neće saznati niko od živih? Zamišljali smo kako je puzao ovim putem. Ove reču zvučale su kao krik iz smrskane zemlje. ili se sin poštanskog činovnikarukovodio zapovešću časti. koju mu je ulio otac. Na dnu jarka stajao je nevešto sklepan krst. Odjednom se začulo tutnjanje poput pozorišnih gromova. Među korovom su se videle zarđale mašine. a na stepenicama spaljene vile našli smo knjige sa saldom gubitaka i zarada. ne kreće u pomoć. izbio je. koja stoji na drugoj strani reke. a nemačka vojska koja se povlačila vodila borbe na pretpoložajima grada. Balansirajući da ne bismo pali. Izvukli smo se iz ruševina u skoro netaknuto dvorište. Bilo je to dozivanje pravde. osećajući daje ranjen. počeli su da udaraju jedni o druge. kao stoje poznato. koji je sigurno takođe kasnije pao. Bio je to ustanak muve protiv dva džina. koji je obeležio nat­ pisom jedan od njegovih drugova. Na daščici smo pročitali natpis mrkom bojom (boja je izgledala kao krv). započet po naređenju emigrantske vlade u Londonu. ali njeni vojnici bili su pretežno naoružani samo 78 . Jedan džin stajao je preko reke i čekao da drugi džin zgnječi muvu. mislio samo na jedno: na ispunjenje zadatka. tragedija se odi­ grala do kraja s tačnošću svih propisa. a na njemu šlem. Varšavski ustanak. držeći se na zidu. Natpis je glasio: „Put patnji poručnika Zbišeka".

džin je dva mese­ ca slao na grad svakih nekoliko minuta svoje bombardere koji su izbaci­ vali tovar s visine od pedeset metara. imšavi astmatičar. granatama i kantama s benzinom. stiskajući u ruci rukopis muževIjevih pesama. fizički ništa jači od Marsela Prusta. sin radničkog kvarta. autor komada o Homeru. dugo ju je čekao i najzad je morao da se pomiri s mišlju da nije živa. Nosih su na Zapad oslobođenje od Hitlera i oslobođenje od dotadašnjeg poretka koji su hteli da zamene dobrim. kakvih je mnoštvo moglo da se nađe u tom mesečevom krajoliku. Ova tradicionalna prestonica pobuna i ustanaka bila je sigurno najmanje potčinjen grad na prostoru koji je tre­ balo da se nade pod uticajima Centra. Kao prepreka obaranju kapitalizma u Poljskoj stajale su „podzemna država" i emigrantska londonska vlada. od dvadeset dve-tri godine. Muvu je najzad zgnječio. tako mu se sada etika lojalnosti njegovih tragičnih 79 . istrenirana u podzemnoj borbi s Nemcima i beskrajno fanatična u svom patriotizmu. Pesnik Karol. oni koji su mogli da zadaju vladi najveće nevolje. dok je u pozadini Crvene armije uredovala već druga poljska vlada. obasipajući vatrom s prozo­ ra tenkove SS-a.kao i svi koji su preživeli . tokom godina okupacije pretvorio se u podzemnu tvrđavu. Kasnije. to jest intehgentska omladina. Alfin gnev bio je usmeren protiv onih koji su izazvah poraz: eto. poginuo je na straži. Sam grad. U plitkim grobovima. i njegov nerazdvojni drug. to je bio primer do čega dovodi vernost koja ne računa ni na koga i ni na šta. Sažaljenje je ipak suvišno osećanje tamo gde govori Istorija. Pomagao je napade svojih odreda tenkovima i upotrebljavao najtežu artiljeriju. pesnik Marek. Alfa je osećao . Uništenje Varšave predstavljalo je nesumnjivo pluseve: ginuli su u njoj. ležali su njegovi bliski prijatelji. a ubrzo je i njega samog zgnječio stфljivi drugi džin. Kao što je nekada Alfa posumnjao u svoje katoličke reči. Idući tako sa mnom po ruševinama Varšave. Tako je propala najveća nada poljske poezije.pištoljima. međutim. Međutim. to jest svojim sop­ stvenim poretkom. kad nailazi na istorijske nužnosfi.gnev. Ne vide se nikakvi logični razlozi zbog kojih bi Rusi trebalo da pruže pomoč Varšavi. punu tajnih štamparija i skladišta oružja. odleteli su u vazduh na barikadi pod koju su Nemci podmetnuli dinamitski tovar. pripremljena u Moskvi. U prilog pružanja pomoći moglo bi da govori samo sažaljenje prema milionskom stanovništvu grada koje je ginulo. upravo u uhčnim borbama. Alfa je takođe znao da je osoba koju je najviše voleo u svom životu deportovana posle ugušenja ustanka u koncentracioni logor u Ravenzbriku. po završetku rata. Pesnik Kšištof. Njegova žena Barbara umrla je od rana u bolnici.

taj nepopravljivi poljski šljahtić! A. Oni su nastupali kao istorijska sila. bili su niža rasa koju je trebalo uništiti. Trebalo je živeti i raditi. Komunizam se borio s fašizmom. Varšavski ustanak bio je labudova pesma inteligencije i kraj sis­ tema koji je ona branila. Zato se ne treba čuditi što je Alfa. eto. Malobrojna grupa poljskih komunista. a između dve sile dospeli su Poljaci sa svojom etikom koja se nije oslanjala ni na šta. To nije bila „blaga revolucija". Bilo je to poput luđačkih juriša konjica konfederata u Američkom građanskom ratu koji nisu sprečih pobedu Severa. koji su proveli ratne godine u Rusiji i došh sada sa istoka da bi organizovali državu po načelima 80 . Znali su da nema nade u pobedu i da je njihova smrt samo gest pred ravnodušnim svetom. Za Nemce ustanici nisu bili čak nikakav neprijatelj. Zaista. To ne bi služilo ničemu. Džozef Konrad. kao što je pisala štampa nove vlade. Svedočanstvo toga bio je najveći grad u zemlji koji je ležao u ruševinama.razmišljao je Alfa . ne pitajući čak postoji h neka vaga koja odmerava njihova dela. zatražio je da ga pošalju na borbenu liniju jer je smatrao da je najveći dar koji čovek ima trenutak slobodnog izbora. u dvadese­ tom veku. nije bilo više mesta za imperativ otadžbine i časti koji bi se oslanjao na bilo kakav cilj.morao bi da obraća pažnju na društvene ciljeve i društvene posledice. koja je upravo nastajala na ruševinama stare. Za Ruse su bili „poljski fašisti". U trenutku pada ustanka revolucija se u stvari već završila: put do nje bio je otvoren. starajući se da umiri stanovništvo. odmah izjavio da želi da služi novoj Poljskoj. obožavalac Hajdegera. Njegove knjige čekao je ljudski mravinjak istrgnut iz obamrlosti.ratnih priča učinila kao praznina koja lepo zvuči. istina nametnutih odozgo. Alfa nije krivio Ruse. Barbara. dvorska zemlja deljena je seljacima. Pisac se nalazio pred novim obavezama. Nije bilo granica tim ludostima dobrovoljne žrtve. izmešan vehkim štapom rata i društvenih reformi. Mirili su se s njom. Njena cena bila je krvava. puštanja u rad fab­ rika i rudnika. kao većina njegovih kolega. ali ništa manje efikasnih. Karol. koga su njegovi pretpostavljeni upotrebili za rad u štampi. nova vlada se energično latila obnove. kao što je pokazivao primer ovoga grada. Marek i hiljade takvih kao oni. tri sata kasnije više nije živeo. Mladi filo­ zof Milbrand. a ne osvrtati se na ono što je prošlo. Moralista te epohe . on je bio jedan od odgovornih za to što se dogodilo. Zar nije video oči mladih zagledane u sebe kad je čitao svoje priče na tajnim književnim večerima? Upravo je ta omladina ginula u ustanku: nepoznati poručnik Zbišek. osim na ver­ nost. Zemlja je bila razorena.

Vedrog prolećnog jutra sedeo sam sa Alfom u kancelariji „Poljskog filma" i radili smo na 81 .još kada su boravili u Moskvi . kao i mnogi drugi pisci i umetnici. zemlja nije želela njihovu vladu. Bila su potreb­ na njihova imena na stranicama glasila. Partija je morala da bude ponovo organizovana i trebalo se pomiriti s činjenicom da od novih članova koji su prilazili većinu predstavljaju prevejanci koji koriste konjukturu. godine u starom. Program postupanja prema raznim kategorijama stanovništva izradili su poljski komunisti . na ulicama se čuo neprestani prasak ručnog oružja . u zemlji je bilo neobično malo Staljinovih pristalica.to su vojnici pobedničke Crvene armi­ je izražavali svoju radost zbog brzog povratka kući. Noć u kojoj je stigla vest o osvajanju Berlina obasjana je bila eksplozijama raketa i topovskih metaka. zasnovan na preciznom poznavanju uslova u zemlji. trebalo je dozvoliti učešće u vlasti levom krilu socijalista. sklonili smo se tamo posle razaranja Varšave. a čak konzervativci. čemu treba pripisati i maske pod kojima je istupala Partija i uzdržanost njenih parola. Alfa je od vremena raskida s desničarskim nedeljnikom uživao dobar glas u sada najuticajnijim krugovima. a u tome su najviše mogli da pomognu pisci čuvenih imena i poznati kao liberali. Prve njihove javne izjave bile su oprezne i brižljivo odmerene. Na taj način vlada je stvarala spoljašnje znake koji su svedočili da dobija podršku čitave kulturne elite. Nije bilo sumnje da se samo strpljivo dozirajući i postepeno povećavajući doze doktrine pagansko stanovništvo može povesti ka shvatanju i prihvatanju Nove vere. Tada. Sada su se pisci ponašali pomalo kao device: htele bi. o etici poštovanja koju nosi revolucija prema čoveku. ko je mogao da bude koristan. Alfa je potpuno odgovarao tim zahtevima. Zadaci koji su stajali pred njima bili su neobično teški. još uvek je bila u perspektivi komplikovana borba sa seljačkom partijom jer su posle Jalte zapadni saveznici zahtevali bar pri­ vide koalicione vlade. Nije mu zamerano što se za vreme rata držao daleko od marksističkih grupica. Bio je to članak o humaniz­ mu. Pisci koji su održavali slične kontakte mogli su se nabrojati na prste jedne ruke. Koliko se sečam. ali se boje. godine svako.i to je bio mudar pro­ gram. nije se uopšte zahtevalo da bude crven: u stvari. nije bilo važno to šta su govorili. Bio je maj 1945. radosno je dočekivan. Zato je najvažnije bilo nastojati da se uspostavi veza između grupice komunista i zemlje. I Alfa i ja. Alfa je govorio u njemu. Ipak.lenjinizma-staljinizma. to jest 1945. Njegov članak pojavio se na prvoj strani vladinog književnog nedeljnika. prihvatila gaje raširenih ruku. srednjovekovnom gradu Krakovu.

okrećući lice prema sunčevim zracima. Alfa je preživljavao moralni konflikt.verovao je u to . drugi su hvatah kukom od žice ceduljice koje su izbacivane kroz prozor na pesak iz susednih ćelija. Nije mogao da bude samo jedan od mnogih.scenariju. bile su uvek ogromne. stav­ ljali smo noge na sto ili na naslon fotelje. Zapazili smo na parteru. Roman koji je počeo da piše trebalo je . hodali po sobi. Sada. da se u Poljsku vratila emigrantska vlada iz Londona. a ujedno opšte drame. Čitavog svog 82 . Primer ironičnih šala Istorije. neke su hvatali u šumama ili gradovima i stav­ ljali iza rešetaka. morao je da pred­ vodi i. Povezivanje filmskiii fabula je uglavnom naporan posao. Napolju je bilo dvorište s mladim drvećem. mnogi od njih umeli su to da učine dovoljno brzo i da se pretvaraju da nikad nisu bili aktivni u podzemlju. Mislim da mu se već tada nazirao plan njegovog prvog posleratnog romana. Mada je njihov neprijatelj bio Hitler. Roman koji je napisao bio je delo zrelog talenta i ostavio je na njegove čitaoce veliki utisak. Osećao je u sebi snagu koja je dolazila iz njegove hčne.da ga uzdigne na prvo mesto medu pisce koji rade u novoj situaciji. ali istovremeno je predstavljao ponav­ ljanje konflikta. nije se razočarao. Njegovo osećanje tragičnosti života tražilo je novo ruho u kome bi mogao da se pojavi. usred stalnih opasnosti. nalazi dovoljno razloga za sopstvenu uzvišenost. kroz koji je ulazio cvrkut vrabaca. Ti pisci su se trudili da promene svoj stil i sadržinu svojih knjiga. kao što se vidi iz cele njegove biografije. Verujući u sebe. predvodeći. kao što je lako bilo pogoditi. poznatog mnogim njegovim zemljacima. Ne znam šta je osećao gledajući prozore tih zatvorskih ćelija. mnogo mladih muškaraca. u prozorima s rešetkama. koji je bio njegov lični konflikt. drugi su stalno boravili u šumama. Ovi. jedni od onih čija je šlepa požrtvovanost izazivala u Alfi grizu savesti. pušili mnogo i stalno nas je mamio prozor. sada je trebalo što pre da zaborave svoje konspiracijske sklonosti. kao politički sum­ njivi. Bila su to braća onih koji su se borili i ginuli u Varšavskom ustanku. ali to nije bilo moguće postići bez promene svoje ličnosti. vojnici podzemne armije. pretežno veoma mladi momci. sada su pak sma­ trani klasnim neprijateljem. Stojeći sa Alfom kraj prozora ćutke smo ih posmatrali. Neki su pokušavali da se sunčaju. ovi vojnici „podzemne države" bili bi poštovani i slavljeni kao heroji. smešteni su u zatvor. Bili su to. a iza dvorišta velika zgrada. naviknuti da žive tokom ratnih godina sa oružjem u ruci. Alfine ambicije. nedavno pretvorena u sedište službe državne bezbednosti i zatvor.

Izašao je odande neklonuo duhom i vrativši se u svoju razorenu otadžbinu. pomogao. Takvu sliku zemlje predstavljao je Alfa u svom romanu i možda bi se njegova knjiga mogla uvrstiti u pubhcističku književnost koju piše neko ko govori u ime zdravog razuma. Osećao je sažaljenje i prema starom komunisti. da učini da rade škole i univerziteti. omladina. Ovaj zaključak nametao se svakome s velikom očiglednošću. Međutim. ističući kontraste karaktera. proveo je niz godina u nemačkim koncentracionim logorima. vaspitana za vreme rata u načelima slepe vernosti. Ubijati partijske radnike. ovoga puta za borbu s novim neprijateljem. Alfa je napisao tragičan roman. U njegovom pred­ ratnom romanu taj lik je bio sveštenik. Alfa je pravio moralne konflikte. značilo je izjašnjavati se za produženjem haosa. pilo je i pokušavalo da obezbedi sebi karijeru. bila je sada potpuno izgubljena. društvo koje je trebalo da svojim stvaralačkim radom preobrazi nosilo je odlike moralnog raspada. Njegov talenat nije bio realan. neustrašivi borac. da nije postojalo nešto po čemu se Alfa uvek iz­ dvajao od drugih pisaca: sažaljenje. i prema onima koji su ga smatrali neprijateljem. Starije pokolenje inteligencije pre­ davalo se još besmislenim maštarijama. A Partija je bila jedina snaga koja je u tim uslovima mogla da osigura mir i obnovu zemlje. Ovaj komunista. osim borbe s neprijateljem u ime časti. naviknuta na avanturistički život u podzemlju. vršiti atentate na železnice koje prevoze hranu. sada je junakom učinio pred­ stavnika Nove vere. Alfin stari komunista bio je isto tako redak primerak. da da ljudima mogućnost da zarađuju za svoj nasušni hleb. Samo luđaci su mogli da se odluče na slične činove bez ikakvog logičkog opravdanja jer su vršeni bez ikakve nade. to jest starog komunistu. ali njegovi karakteri su se kretah u svetu koji je teško bilo videti. Samo iz sažaljenja prema obema stranama koje su se međusobno borile pisac je mogao da stvori tragediju. Taj čovek bio je kao dija­ mant. napadati radnike koji su se trudili da pokrenu uništene fabrike. kojeg su im nametnuli Rusi. i s Partijom. Imajući u sebi sažaljenje. vidljiv u njegovim predratnim delima. Treba reći da mu je nedostatak talenta. Čovek nije trebalo da bude komunista da bi to konstatovao.života Alfa je kružio oko lika moćnog i čistog junaka. našao se pred haosom koji su njegova jasna svest i jaka volja trebalo da promene u nov društveni poredak. kao što je redak primerak u poljskom selu bio župnik koga je 83 . pošto nije znala ni za kakve druge ciljeve delatnosti. očekujući pomoć od zapadnih saveznika. železnice i linijska plovidba. lai. i dalje je pokušavala da sklapa tajne zavere.

Što se tiče društva. to jest raznovrsnih specijalista. a istovremeno samo najvišim naporom volje može sebe da natera na život naglo hšen smisla. ne vizijom socijalizma po ruskom uzoru. rudnika. Stidi se svojih privatnih stavri. Mladi su bili izgubljeni i lišeni svakog vodstva. nepo­ mična stena. u kojoj je reč „komunista" još uvek imala uvredljivo značenje. izgubio je u koncentracionom logoru svoju voljenu ženu: On je asketa ideje. fanatičnih i prevejanih.menjala se motivacija dela. Alfa zbog cenzure to nije mogao da kaže. tako i radnici i seljaci. kad je ponestalo predstavljanje višestrane potke događaja . sposobna da u budućnosti povede svet ka dobrome. pisac-posmatrač morao bi da nađe tamo ne samo primere dezintegracije. Kako inteligencija. čiji je zločin bila služba „podzemnoj državi". Može se shvatiti zašto je Alfa u zemlji. U čitavoj zemlji vršene su racije tih mladih. železnica. gine . Ipak. U tom poslu oni su se rukovodili osećanjem obaveze prema kolektivu i profe­ sionalnom čašću. ali njihovi teroristički činovi bili su u podjednakoj meri rezultat demoralizacije koliko i očajanja. s velikim zanosom pristupali su radu. Naravno. U trenutku kad su njegove misli i osećanja najčistiji.ubija ga čovek koji u njemu vidi samo agenta Moskve. nisu se nalazili tamo zbog atentata koje su vršili. istupa kao potencijalna snaga. a njihovo ponašanje često je imalo odlike minule epohe. škola ili pozorišta bilo delo inteligencije. zavisnoj od Londona. čijem je preobražaju pristupao stari komunista. pa ipak. jer to je njegov privatni bol. Ipak. 84 . tamo gde ljude tretira kao instrumente. već su oni najenergičnije delovali. u prvom trenutku nije Partija. koja obično predstavlja domen sličnih mu ljudi. Naprotiv. želeo da pokaže staroga borca kao uzor više etike. a prodirući u tu stenu nailazimo tamo na to što je najhumanije: na čežnju za dobrotom i na patnju. već samo zato što su za vreme rata pripadali podzemnim grupacijama koje su se borile protiv Hitlera. koje smo Alfa i ja videli na prozorima zatvora. njegovo izrazito sažaljenje prema tim mladićima omogućavalo je čitaocu da naslućuje nedorečenosti. Pa ipak. Njihovo političko mišljenje bilo je naivno. Već sama njegova ličnost je monumentalna i izaziva saosečanje zbog bola koji ne želi da prizna nikome. Alfm komunista nije prikazan u svo­ joj spoljašnjoj delatnosti.Alfa pre rata učinio svojim junakom. To je titan razderana srca. Mladići. Jednom rečju. on je kao nema. a upravo je pokretanje fabrika. ta etika obaveze davala je ozbiljne rezultate. ova etika može biti ocenjena tek u primeni na konkretne zadatke. inteligentnih. pun ljubavi i praštanja.

u čitavoj Alfinoj knjizi video se gnev z b o g t o g a š t o je i z ­ g u b i j e n o. Taj gnev je i Alfi i mnogima drugim bio potreban za pos­ tojanje. Satirični odnos prema konspirativnoj inteligenciji, vidljiv u nje­ govim pripovetkama pisanim pri kraju rata, sada se pojavio u poglavljima romana koja su ismevala apsurdne nade u nagle političke promene. Pa ipak, u stvarnosti ove nade, koje su često kod inteligencije dobijale smešnu formu, nisu bile strane ni radnicima, ni seljacima. Alfa nikada nije izbliza poznavao radnike i seljake, pa je utoliko lakše mogao da pripisuje veru u magično potiskivanje Rusije posebnim odlikama inteligencije, koja se nije odlikovala političkom maštovitošču. Roman ove vrste, dakle, zasnovan na suprotstavljanju etike Nove vere pobedenoj etici, imao je za Partiju ogroman značaj. Knjiga je odmah posle objavljivanja široko reklamirana. Alfa je dobio za nju 1948. godine državnu nagradu, a njen tiraž je brzo dostigao broj od 100.000 primeraka. Alfa se nije prevario, smatrajući da njemu pripada prvo mesto medu pisci­ ma u zemlji. Jedan od gradova poklonio mu je lepu vilu i opremio je skupocenim nameštajem. Koristan pisac u zemljama narodnih demokrati­ ja ne može se žaliti na nedostatak pažnje. Dijalektičari su dobro razumeli da junak Alfinog romana nije bio uzor „novog čoveka". Da je bio komunista moglo se videti samo iz autorovih tvrdnji. Pojavljivao se na stranicama romana u pripremi za delo, a ne na delu. Nije teško bilo zapaziU da je Alfa svog starog junaka, koji je nosio svešteničku mantiju, sada preobukao u komunističku jaknu. Mada se jezik pojmova menjao, ostajao je nepromenljiv tragični i metafizički Alfin stav i mada se stari komunista nije molio, čitaoci se ne bi začudili kad bi se iz njegovih uvek zatvorenih usta naglo razlegle reči Jeremijinih tužbalica: tako su se dobro reči proroka slagale s njegovom ličnošću. U suštini. Alfa se nije popravio od predratnog vremena; nije uspeo da se ograniči na čisto utilitarnu etiku koja se izražavala u racionahstički predstavljenom delovanju. U njegovom junaku bili su i kralj Lir i Faust. Još uvek su postojali i zemlja i nebo. Junak je takode bio veoma shčan Pejrolu iz Konradovog Gusara. Nije se moglo ipak tražifi suviše. Alfa nije bio u Partiji, ah pokazivao je razumevanje, učio je, a to je dokazivalo, više od ličnosti komuniste, tretiranje terorističke omladine. Prerano je bilo zahtevati od pisaca „socijahstički realizam"; trenutak za to nije došao, oni su bili tek u početnoj školi; termin „socijalistički realizam" nije bio upotrebljavan jer mogao bi bez potrebe da uplaši pisce i umetnike; slično su seljaci uveravani da u Poljskoj nikada neće biti kolhoza. 85

Dan odluke za Alfu došao je tek dve-tri godine posle objavljivanja romana. Stanovao je u svojoj lepoj vili, potpisivao je brojne političke deklaracije, učestvovao u komitetima i putovao po zemlji, držeći preda­ vanja 0 književnosti u fabričkim klubovima i domovima kulture; ova piščeva putovanja, organizovana u velikim razmerama za mnoge su bila mučna obaveza, međutim, Alfi su pričinjavala zadovoljstvo jer je na taj način upoznavao radničku omladinu, njen svakodnevni život i probleme koji su je zaokupljali. Alfa je prvi put zaista izlazio izvan svog intelektu­ alnog klana. Uz to, izlazio je kao poštovani pisac; s obzirom na visok rang pisaca u narodnim demokratijama, mogao je da se oseća ako ne kao kar­ dinal, onda bar kao dostojanstveni kanonik. Preobražaj zemlje (u skladu s planovima Centra) je napredovao; došao je trenutak kad je ocenjeno daje situacija dovoljno zrela da se pisci zauz­ daju i od njih zahteva otvoreno izjašnjavanje za Novu veru sa svim kon­ sekvencijama; „socijalistički realizam" objavljenje na kongresima pisaca kao jedini preporučljiv stvaralački metod. Izgleda da je Alfa preživeo ovaj trenutak posebno bolno. Nečuvena veština Partije dovela je pisce a da to nisu skoro ni opazili na vrata obraćanja u drugu veru. Sada je bilo moguće ili naglo se pobuniti i pasti na dno društvene lestvice, ili proći kroz vrata. Polovičnost, plaćanje jedne monete Bogu a druge Caru, nije bilo moguće. Niko nije zahtevao da se pisci formalno upisuju u Partiju. Ipak, rezonujući pravilno, ako se prihvatala Nova vera - ništa za to nije predstavljalo prepreku. Takvo rešenje pre bi pokazivalo veliku hrabrost: ulazak u Partiju znači ne smanjenje, već povećanje obaveza. Za Alfu, koji je posebno vodio računa o svom dostojanstvu romanopisca, koga su najviše cenili partijski krugovi, samo je jedna odluka bila moguća. Od njega se očekivalo da progovori kao pisac - moralni autoritet i svojim postupkom da primer kolegama. Alfa je tokom prvih godina novoga poretka zaista postao privržen revoluciji. Najzad, bio je narodni pisac, njegovi čitaoci regrutovali su se iz radničkih masa. Njegov predratni roman, koji je toliko hvaljen, rasprodat je tada u jedva nekoliko hiljada primeraka. Sada je i on, kao i svaki pisac, mogao da računa na veliki broj čitalaca. Više nije bio izolovan; govorio je sebi da je potreban - ne nekolicini snobova iz kafane, već toj novoj, radničkoj omladini, kojoj se obraćao u svojim putovanjima po zemlji. Čitava ta promena bila je zaslu­ ga pobede Rusije i Partije zavisne od Centra. Iz toga je trebalo izvući zaključke i prihvatiti ne samo praktične rezultate, već i filozofske osnove. Za Alfu to nije bilo lako. Sve češće su ga napadali zbog sklonosti prema 86

monumentalnom tragizmu. Pokušavao je da piše drugačije - ali kad je zabranjivao sebi nešto, što je bilo u samoj prirodi njegovog talenta, nje­ gova proza postajala je plitka i bezbojna, cepao je svoje rukopise. Postavljao je sebi pitanje da li če, videvši svakodnevno oko sebe nove tragične konflikte, svojstvene životu u velikom kolektivu, uspeti da se odrekne njihovog pokazivanja. Zemlja je postajala veliki kolektiv, razlozi ljudskih patnji bili su več drugačiji nego u kapitalističkom sistemu, ali nije izgledalo da se smanjuje, naprotiv, količina patnji je rasla. Previše je znao o Rusiji i previše je znao o nemilosrdnim sredstvima koja su upotre­ bljavali dijalektičari prema „ljudskoj materiji" da ne bi imao trenutke sumnje. Bio je sasvim svestan da će, primajući Novu veru, prestati da bude moralni pisac-autoritet i postati pisac-pedagog, koji u svojim knjiga­ ma ne pokazuje to što njega samoga muči, već to što je smatrano korisnim. Od tada će deset ili petnaest stručnjaka ocenjivati svaku njegovu rečenicu i razmišljati nije li napravio greh čistog tragizma. Ipak, povratka nije bilo. Alfa je rekao sebi da je u svojoj praktičnoj delatnosti već komunista. Pošto je rekao tako, ušao je u Partiju i smesta objavio veliki članak o sebi kao piscu. Bila je to samokritika, to jest čin koji u hrišćanstvu nosi naziv ispovest. Drugi pisci pročitali su taj članak sa zavišću i užasom. Da Alfa svuda i u svemu mora da bude prvi - izazivalo je zavist; da se pokazao tako vest i postupio kao rudar-stahanovac", koji prvi objavljuje da će ost­ variti neobično visoku normu - ispunjavalo ih je strahom; rudari ne vole svoje drugove previše sklone sakupljanju počasti za teranje drugih na speed-up^^. Alfina samokritika bila je promišljeno napisana. Može se smatrati klasičnom ispovešću pisca koji se odriče prošlosti u ime Nove vere. Prevedena je na strane jezike i štampala su je staljinistička glasila na Zapadu. U ovom članku Alfa je osudio svoje stare knjige. Upotrebio je pri tome poseban trik: otvoreno je priznao ono, što je odavno tajno mislio o manama svojih dela; da bi otkrio ove mane, nije mu uopšte bio potre­ ban Metod; Alfa je znao za te mane još ranije, pre nego što se približio marksizmu; sada je svoju moć opažanja pripisao zaslugama Metoda. Svaki dobar pisac zna daje loše dozvoliti sebi da naseda na reči koje lepo zvuče i emotivno su efektne, ali su prazni pojmovi. Afla je tvrdio u svom članku da je upao u ovu grešku jer nije bio marksista. Takode je davao na
" Stahanovac - vi.šestriiki udarnik (u S S S R ) . Prim. prev. " S p e e d - u p (engl.) - ubrzanje. Prim. prev.

87

je mudar. Dokazujući daje istin­ ski slobodan čovek samo građanin Sovjetskog Saveza. Sečam se da kad nam je u okuženom gradu Alfa čitao svoje pripovetke. Samo strast istine mogla bi da ga spase da ne postane ono što je postao. Mislim da je ono po čemu su se razlikovale naše sudbine bilo sadržano u maloj razlici naših reakcija u trenutku kad smo hodali po ruševinama razorene Varšave. tom najvišom veštinom. pun uzvišenosti. mada su znale da je ovakvo rezonovanje dijalektički ispravno . uprošćavajući sliku događaja shodno . zato nam se činilo da je neposredno transponovanje tih patnji u tragičnu teatralnost neskromno. Alfa se i sada borio za palmu prvenstva. Ponekad je bolje zamuckivati od prevelikih uzbuđenja. Po povratku je objavio knjigu o „sovjetskom čoveku". već takvim koji se tek trudi da ovlada Metodom. Za videći mu na uspesima. Unutrašnji glas koji nas zadržava kad treba previše da izrazimo . Teško mi je da strogo osuđujem Alfu. Uostalom.dotle nisu upotrebljavale ovaj trik. odmah pored nas. njegove kolege nazivale su ga „bludnicom s principima". kao i onda kad smo posma­ trali zatvorenike. s izuzetkom fiction. Osećao sam da je pisanje o tim stvarima za mene nemoguće: moguće bi bilo samo kazivanje c e be istine. Ovaj ton je dopuštao sumnju da je Alfa. Kažem „u književnom getu". Istina. ništa manje nego u kafanama pre rata. pravio iste i dalje: uživao je u faltama nove svešteničke mantije. a ne njenog dela. Odmah potom Alfa je pozvan u Moskvu. osećah smo se čudno zbunjeni: njihova kompozicija bila je suviše glatka.znanje (u skladu sa zapovešću pokornosti) da ne smatra sebe komu­ nističkim piscem. Taj glas verovatno nije bio nepoznat Alfi. to isto osećao sam učestvujući u događajima u vreme nacističke okupacije u Varšavi: svaka forma opisa mogla bi da bude na njih primenjena. Alfi uvek svojstven. Hiljade ljudi je umiralo u mukama. U književnom getu Alfu nisu voleU. za koje je mogao da zahvali plemenitosti svoga tona. Njegove kolege koje su pisale pohvale Centru. osuđujući svoje greške. Sam sam bio na tom putu koji ima sve odlike neizbežnosti. Začuđujući je u članku bio svečan ton. Kao nekadašnjem katoliku Partija mu je poverila da drži predavanja protiv politike Vatikana. nego govoriti uglađenim rečenicama. koje su obrađivale temu „na Иси mesta". tada ne bi napisao svoj roman o starom komunisti i demoralisanoj omladini.oni su sada bili zatvoreni u svojim kolektivnim domovi­ ma i klubovima. dopustio je sebi samilost u okvirima sigurnim od zamerki cenzure i stekao priznanje. jer uprkos visokim tiražima knjiga i putovanjima pisaca u fabrike .

Ne zna se. To je druga strana medalje dijalektike: za duhovnu ugodnost. kakvu ona daje plaća se.željama Partije. ali nema više ničeg zajedničkog s telom i krvi ljudi. Oko Alfe je živelo i živi mnoštvo radnika i seljaka. možda bi nikome poznat seljak ili sitni poštanski činovnik trebalo da budu postavljeni na višem mestu u hijerarhiji zasluga prema ljudskoj vrsti nego Alfa-moralista. čije reči su nevešte ah. konačno. unutrašnji glas koji čuju ne razlikuje se od te naredbe koja često piscima zatvara usta i zahteva: sve ili ništa. sve dok najzad sve što se govori ne postane savršeno logično. 89 . Jedno odstupanje povlači za sobom drugo i treće. uglađeno i zatvoreno.

na jeziku zarobljenika. godine.Nationalsozialistische Deutsche Arbeiterpartei (iiem. crnih. U sebi je bio uveren da dominira nad svojim sagovomicima. znajući moć te imperije. Njegove izjave bile su pune uzdržane ironije. 1942. a istovremeno Beta je smatrao da ih ne cene sasvim opravdano. odnosno gaječi u sebi nadu za koju smo znali da je iluzorna. Zarađivao je za život baveći se raznim poslovima . Tada. Bila su to obično polufiktivna zaposlenja u fabrici ili kancelariji. u Varšavi. inteligentnih očiju. živeli smo bez vere. starijim od njega: pripadalo im je uvažavanje od strane pesnika početnika. koja nije smatrana nečim nemoralnim. napadao je i odmah se stidljivo povlačio. kolonizacija i iseljenje dela stanovništva dalje na istok. Beta je imao dvadeset godina. Naša okupirana zemlja bila je deo imperium germanicum i. u njegovom ponašanju mogla se zapaziti preterana stidljivost koja obično skriva ogromne ambicije. Kad je govorio.) .N e m a č k a Nacionalsocijahstička radnička partija. nije neverovatno da su se ove odlike javljale posebno onda kad je Beta razgovarao sa ntmom ih sa drugim piscima. Beta je bio student podzemnog univerziteta i živeo je bujnim životom konspiracijske " N S D A P . jer su oštećene bile nemačke vlasti.V B E T A I L I N E S R E Ć N I LJUBAVNIK Kad sam ga upoznao 1942. Beta je bio jedan od onih mladih koji su počeli da pišu tek za vreme rata. Prim. ona su davala dozvolu za posao i pri­ liku za operacije na crnom tržištu ili za kradu. Planovi NSDAP-a" prema našem narodu bili su nam jasni: uništenje obrazovanog sloja.teško je tačno odrediti izvore izdržavanja ljudi u gradu stavljenom van zakona. On je znao bolje. bila je potrebna prevelika količina optimizma da bi se moglo verovati u mogućnost pot­ punog poraza Nemačke. Bio je živ momak. godine. prev. u njegovim recima se osećala mešavina arogancije i pokornosti. Znojile su mu se šake. u njemu je bila klica zaista velikog pisca. Istina. Istovremeno. 90 .

Beta je bio sklon da se sarkastično smeje. Liberah starijeg pokolenja koji su još uvek ponavljali fraze o poštovanju prema čoveku dok su unaokolo ubijane stotine hiljada ljudi . njegovi drugovi su slegali ramenima. Varšavska konspirativna omladina bila je i dalje pod jakim uticajem tih još nedavno popularnih ideja. upotrebljavajući primitivne klišee i lošu boju. Okupirane ulice Varšave bile su mračne. zagledao unutra.povratak u predratni status quo. ni drugu . Većina zema­ lja Istočne Evrope imala je pre rata poludiktatorske vlade. Konspirativni sastanci u zadimljenim i hladnim stanovima. Beta nije imao nikakvu veru . Način sticanja vlasti bio je van diskusije: oni koji su hteli da steknu vlast trebalo je da stvore „pokret" i izvrše pritisak na vladu da im dozvoli da zajednički vladaju ih da uzmu vlast silom. Nije dobijao na to zadovoljavajući odgovor. Bilo je to vreme nacionalističkih pokreta.da. dakle. Čitanje njegovih heksametara ipak nije bilo radostan posao.ni religijsku veru. odlepljujući s mukom prst od omota odštampanog lepljivom farbom. to što se događalo u godinama koje su prethodile ratu bilo je loše. Eto jezgra tame: ne samo nikakve nade u oslobođenje. Beta je pokušavao da ih satera uza zid.omladine. Nemci su ugnjetavali poljski narod. naravno. Bio je to svet kraja i pada. Borba radi borbe. trebalo se boriti. Njeno rezonovanje bilo je nejasno. a eto. jer dobru je bilo teško dobiti. uzore su davale Namačka i Italija. ni prema Musoliniju. Parlamentarni sistem izgleda da je pripadao drevnoj prošlosti. Video je stvari bolje i jasnije od njih. nije se odnosila sa simpatijom ni prema Hitleru. Kad je Beta govorio da je to samo suprotstavljanje poljskog nacionalizma nemačkom.i imao je hrabrosti da u svojim pesmama to prizna. kad smo osluškivali neće li se na ste91 . odmah sam se uverio da imam posla s pravim pesnikom.ostavljali su utisak žalos­ nih iskopina. mada. S ogromnim ulaganjem rada i napora. Borba . već nikakve vizije sutrašnjice. ali u ime čega? Niko od mladih nije verovao u demokratiju. na čijim se sastancima pila votka. Njihovo patriotsko oduševljenje za borbu s Nemcima činilo mu se kao čisto iracionalni refleks. Kad sam dobio ovu svesku i. Posmatrajući svoje drugove. Kao nagrada za one koji ne padnu u bici i možda dočekaju pobedu Anglosaksonaca . pitajući koje vrednosti žele da brane i na kakvim načelima treba da bude zasnovana buduća Evropa. To nepostojanje bilo kakve vizije navodilo je Betu na pretpostavku da živi u svetu u kome ne postoji ništa osim gole sile. vatreno se diskutovalo o književnim i političkim temama i čitala ilegalna glasila. svoju prvu knjigu poema otisnuo je na geštetneru.

hijerarhijski složeni. Kontemplacija čulne lepote je moguća samo onda kad umetnik oseća ljubav prema onome što ga okružuje na zemlji. s kakvom umetnik predstavlja. Stidi se spontane ljubavi. Ipak. Kao što sam rekao. podrugljiv smeh pokolenja" . to jest zatvorile su se za njim kapije „koncentracionog sveta". Ipak. Ovaj karakter Betine poezije može se delimično pri­ pisati njegovoj pripadnosti nesrećnom pokolenju i nesrećnom narodu. magla. Nasuprot svojim kolegama koji su bili aktivni. njegova poezija nije bila poezija tužbalica. „Iza nas ostače staro gvožde . jabuku ili drvo. na primer. niko od njih nije dovodio u sumnju smisao žrtve u toj meri kao Beta. nasuprot snarti. Kad gaje Gestapo uhapsio posle 1943. jer su bili verni svojoj otadžbini i pokušavali da traže obrazloženja u hrišćanstvu ili neodređenoj metafizici. Sve je to postojalo u Betinim pesmama: sivilo. turobnost i smrt. boravili smo na dnu imperije kao na dnu ogromnog kratera i nebo gore je bilo jedini elemenat čiju smo svojinu delili s drugim ljudima na zemaljskoj kugli. proveo najpre niz nede92 . imali su u sebi i turobnost obreda u katakombama.I gluhi. glavni motivi bili su poziv u borbu i vizija smrti. Bila je to poezija stoicizma. ova smrt je bila čak previše stvama: svi ti najmlađi pesnici Varšave izginuli su pri kraju rata. koja je kod mladih pesnika raznih epoha predstavljala romantični rekvizit. Slike koje je upotrebljavao Beta bile su magla koja se kovitla i od potpunog raspada spašavao ih je samo suvi ritam heksametra. onda je Beta sada dospeo u najniže krugove pakla. Imao je on ipak hiljade braće u svim zemljama Evrope: strasne i iz­ neverene. Podseća na mesečara koji održava ravnotežu dok ide. Ako ipak oseća samo gađenje. na predstavljanje samo u glavnim crtama delića zapažene materije. Ako je život u Varšavi malo podsećao na raj. normalnim poretkom postupanja. Njegove pesme nisu imale u sebi nikakvu afirmaciju sveta. Iz umetnosti se može mnogo pročitati: Bahov svet ili Brojgelov svet bili su sređeni. on je osećao potrebu za racionalističkim osnovama za delova­ nje. godine. onu afir­ maciju koja se izražava u umetnosti sa simpatijom. nesposoban je da se zaustavi u mestu i posmatra.pisao je u jednoj od svojih pesama. U njima je bila vidljiva duboko poremećena ravnoteža. U pesmama njegovih vršnjaka takode je nedostajala vera. ili od ruku Gestapoa ih u borbi. u našem gradu se gov­ orilo da je do toga došlo zbog izdaje jedne od levičarskih grupa.penicama začuti koraci gestapovca. osuđen je na stalno kretanje. Tada bi. bojama i zvucima. Moderna umetnost sadrži mnoge primere slepe strasti koja ne nalazi zasićenost u oblicima.

Na vrhu su vladari logora. Ta knjiga bila je posvećena „VII američkoj armi­ ji. svaki trenutak odlučuje o životu i smrti. Betu smo smatrali izgubljenim. stražari imaju naređenje da pucaju u ljude koji prelaze tu liniju. koju su napisali Beta i dvojica nje­ govih drugova iz logora. to jest svi Jevreji manje sposobni za rad.lja u zatvoru. preživeo je dve godine u Osvjenćimu.u nemačkim logorima to se obavljalo injek­ cijom fenola ili u gasnoj komori. koji svakim danom padaju sve niže jer njihov nebranjeni organizam ne može da izdrži rad. 93 . za svakog ubijenog iza te linije dobijaju tri dana odmora i pet maraka. ali nijedna od njih nije tako jeziva kao Betine pripovetke. Tamo se 1946. Jedna od Betinih pripovedaka sastoji se od opisa serije opasnosti koje Beta izbe­ gava u toku jednog dana: 1) Stražar nudi Beti hleb. posle njih dolaze logoraši kojima je uprava logora poklonila poverenje. godine pojavila knjiga Bili smo u Osvjenćimu. Betu su s transportima drugih zatvorenika poslali u Dahau i tamo su ga oslobodili Amerikanci. ovaj rov predstavlja stražarsku liniju. Najniže stoje slabi i nesnalažljivi. koja nam je donela oslobođenje iz koncentracionog logora DahauAlah". Život u koncentracionom logoru zahteva stalnu napetost pažnje. treba da preskoči rov. A ipak. da bi uzeo hleb. sledeći društveni sloj su snalažljivi logoraši koji umeju da nadu načine za sticanje hrane i tako održe svoju snagu. Po izlasku iz logora Beta se nastanio u Minhenu. Beta u svojim pripovetkama jasno definiše svoju „klasnu" pripadnost: spadao je u snalažljive i zdrave i h v a l i s a o se svojom snalažljivošću i spretnošću. U „koncentracionom svetu". Beta ne negoduje . šta je Beta preživeo u „koncentracionom svetu" može se pročitati u knjizi pripovedaka u kojima je dao opis svojih iskustava. Najzad ih snalazi smrt . kao što je poznato. a potom bio deportovan u koncentracioni logor u Osvjenćimu. O svemu tome saznah smo tek posle rata. Treba umeti reagovati na pravi način. Čitao sam mnoge knjige o koncentracionim logorima. ponekad ucenjivanjem ili podmićivanjem. Beta shvata stražareve namere i odustaje od mamca. Naravno. Šanse za preživljavanje u tom logoru bile su male. Jer. drugi put skanjeranjem. Iz Minhena se Beta vratio u Varšavu i tu izdao knjigu svojih pripovedaka. kad se Osvjenćimu približavala Crvena armi­ ja. a može se umeti samo onda kad se zna odakle dolazi opasnost i kako je izbeći: jednom šlepom poslušnošću. Kao i druge odvedene u logore. brzo se stvara posebna društvena hijerarhija. izvan koncentracionog društva bile su mase ljudi koji su ubijani odmah po dolasku u logor.on izveštava.

skače s bicikla crven od besa: .Šta se tu događa u tom poludelom komandu?'* Zašto ti ljudi tamo idu s privezanim štapovima? Ovo je vreme rada! . Otišao sam brzo na svoju stranu. prev. a takođe komplikovanom igrom koja se vodi između Bete i njegovog druga logoraša Rusa Ivana." Tako je.2) Stražar čuje kako Beta prenosi drugom logorašu vest o osvajanju Kijeva. Beta je ponosan na to što on uspeva dok drugi.kaže za svoje drugove logoraše. žderu travu i lepljivu glinu da ne bi osećali glad.) . misterioznim potkazivanjem (tako da na njemu ne ostane mrlja dostavljanja) dovodi do pretresa. dajući mu. Beta sprečava stražara da podnese izveštaj o ovom prestupu. 3) Beta izmiče ispod ruke opasnog kapoa brzim izvršenjem naređenja.Ako ne umeju.dreknu kapo na mene. domaćin iz Harmenca. gusku pronalaze. Skidam kapu. A za sebe: „Dobro je raditi kad si doručkovao četvrt kilograma slanine s hlebom i belim lukom i zalio konzervom kondenzovanog mleka.) . račun je izravnan. . Ivana je pretukao esesman.Andrej treba da ih sredi.podoficirski čin S S . Opazi da je Ivan ukrao gusku.Oni ne umeju da hodaju. sit. stari sat kao mito. preko posrednika. Unteršarfirer''*. Grk se zakloni rukom. zdrav. Prim." Detalj koji se tiče Betine odeće (unaokolo su polu"Unteršarfirer (Unterscharfiirer) (nem.Šta si stao kao glupi pas? . još živi leševi" . dakle. zajauka i pade. Prim. udaren straga biciklom. U stalnom isticanju da je on sam dobro obučen. idu tužni. pored njega stradaju. prev.radni odred u koncentracionom logoru. . stade na štap i zanjiha se. ima mnogo običnog sadizma. „KJCĆU se da bi izbegli udarce. nadgleda ih Rus Andrej): „Odskačem. 94 . Evo fragmenta (reč je o grčkim logorašima koji su bili previše slabi da bi dobro marširali. U^s! Potrčah stazom. Andrej mu stavi štap na grlo. onda ih treba pobiti! A znate h da je opet nestala guska? . sreduj ih! Kapo je naredio! Andrej dohvati štap i udari iz sve snage. ' ' K o m a n d o (žarg. za kaznu su im privezali štapove za noge. manje snalažljivi. Beta odlučuje da se osveti i strpljivo čeka priliku. dan koji opisuje Beta ispunjen izbegavanjem opasnos­ ti. Ivan je ukrao Beti parče sapuna. -Andrej.

. Kazjik me udari šakom po kolenu. . možeš imati vaške. U obilnoj literaturi o užasima dvadesetog veka retko se može naći izveštaj o činjenicama posmatranim očima saučesnika zločina (autori se " B u k s a . penji se ovamo na buksu i žderi. Kad se naždereš. odvajani su mladi. a starije i žene s decom smesta su odvozili kamioni u gasne komore i krematorijume. nameštam se ugodno za spavanje. zlata. ali ja sam toliko dugo strašno gladan. . Ja tu ne spavam. prev.saka na k o m e je spavalo o b i č n o po n e k o l i k o logoraša.krevet od da.Tadek .odgovorih tiho.govorili su im da idu „na preseljenje".nagi bednici): „Odlazim u hladovinu. Za ovo poslednje veče. brilijanata i hrane . neupotrebljiv: „и tom trenutku. naborano i još starije. tek što je stigla od mame. stavljam ispod sebe sako d a n e i s p r l j a m s v i l e n u k o š u l j u (podvukao C." Snalažljive i jake uprava logora je upotrebljavala za izvesne posebne radove koji su im davali mogućnost da se snabdeju odećom i hranom. Kad je voz (kratko nazivan „transport") ulazio u kapije logora. 95 . Zatim se pojavilo Bekerovo lice. ogromna lobanja i pogledale su nas snebivljive. koji je uvećavao bogatstvo Rajha i uprave logora.Tadek. imam jednu molbu za tebe. . Beta opisuje svoj rad na „transportu". Imam u bloku divnu lenju pitu. U ovu brigadu uvlači ga Francuz Anri.rekoh. М. naginjuči se prema njemu. dakle. Penji se na buksu.Ej.dođi. Odmaramo se kako ko može. ostatak ponesi sa sobom u dimnjak. Logoraš Beker treba da bude spaljen kao suviše slab. idem u dimnjak. Prim. žmirave oči.). Jedan od najviše traženih poslova bilo je istovarivanje vagona koji su dovozili u Osvjenćim Jevreje iz raznih gradova Evrope.Tadek. Rad logoraša se sastojao u iznošenju prtljaga.Poznaješ tog Jevrejina? .uhvatio me je za rame .Tadek. Daj mi nešto da poje­ dem. .To je Beker . Nagnuo sam se još niže i pogledao mu izbliza oči: bile su mirne i prazne. Ti Jevreji su vozili sa sobom kofere pune odeće.Pričaj . na ivici bukse" ispuzala je odozdo nekakva seda." A evo scene „klasnog" kontrasta. . Čivute. smesta je isterivana preplašena masa iz vagona. .

.m o l i t v a uz jutarnja i večernja z v o n a kod rimokatolika. Transport kommen. Dolazak „transporta" razložen je u niz činova.Alles verstehen . Zbunjeni su. lakomo žderu buđave grudve hleba." I ČIN . odgovornost se prenosi sa izvršilaca naređenja više.Anđeo Gospodnji. Nekoliko citata daće bolju predstavu o Betinoj književnoj meto­ di nego opis. sve više. primenjivano na koncen­ tracioni logor.. da bude uključena u sve antologije književnosti koje predstavljaju sudbinu čoveka u totalitarnim sistemima. U malim prozorima s rešetkama videla su se ljudska lica.reče neko i svi se podigoše u očekivanju. prev. kao neispavana. voz je krenuo lagano duž stanice. železničar koji je stajao na kočničkoj platformi nagnuo se.^'' Stiže „transport" . Počinje recima: Angelus Domini.obično stide te uloge). ne znaju šta će raditi.pitaju. Uostalom. prazna je reč: velika mašina je bezlična. teško i neujednačeno disala. Lokomotiva je prodorno odzviždala. " Angelus . muškarci koji su. leno i rav­ nodušno gledala uzvišene ljude u zelenim uniformama. Ne vole da tegle.. kao u pozorišnom komadu. Smiruju se: neće tovariti šine na automobile niti nositi grede. halapljivo miču vilicama kao veliki neljudski insekti. . zabrektala. toranj daleke crkvice. Grede i šine ih zabrinjavaju. zviznuo.ILI OČEKIVANJE „TRANSPORTA" „Oko nas sede Grci. raščupane . -Niks. PROLOG .odgovaraju na krematorijskom esperantu. na svoj način pričala. alles Krematorium. uvela. saučesništvo.Was wir arbeiten? .ILI DOLAZAK „TRANSPORTA" „Raznolikoprugasta masa ležala je ispod šina u uskim pojasevima senke.. s koje su upravo zvonili „Angelus". Betina pripovetka o „trans­ portu" morala bi.Prim.prestrašene žene. po mom mišljenju. mahnuo rukom. ako takve antologije jednom nastanu. 96 . bleda. compris? . blisko i nedostižno zelenilo drveća. Iza okuke su izlazili teretni vagoni: lokomotiva ih je gurala otpozadi.

žaleći se na sav glas: . trči za njom. ščepao je za kosu dok je padala i ponovo podigao uvis. zubima se uhvatio za odeću. ti. zagledali stanicu čutke.Gut gemacht^'. pruža ručice plačući: . povezani očajničkim zagrljajem. On je grčevito zario prste u njeno telo. Ja ću ti pokazati.i bacio joj je dete kraj nogu. Stigao ju je. imali kosu. očajnički krici. koje će ići pešice. mornar iz Sevastopolja. Ali dete trči za njom. Malo dete od nekoliko godina. usta su očajnički hvatala vaz­ duh. .) .Ah. tako treba kažnjavati loše majke . huli. blad' jevrejskaja! To ti od svog deteta bežiš. preklinje. brzo ide žena. uzmi to dete u ruke! . koje će živeti. krupnom ručetinom stegao joj grlo koje je htelo da viče i bacio je zamahnuvši kao tešku vreću žita na kamion. . žuri jedva primetno ali grozničavo. hoće da stigne medu one koje neće otići kamionom. Lice mu je bilo iskrivljeno od besa. na njihova mesta su se penjali drugi i isto tako nestajali.reče esesovac koji je stajao kraj automobila. to nije moje dete. jebit tvoju mat'. nije moje.ILI SEGREGACIJA Neka bude dovoljno nekoliko scena: „Evo. . Sa prozora su se naginjala ljudska lica. 97 .egzotična stvar. Tada je unutar vagona počelo nešto da se komeša i gruva u drvene zidove. to nije moje! .Mama.Evo ti! Uzmi i to! Kučko! . .Ščepao ju je oko pasa. Oči su mu bile mutne od votke i vrućine. nije! Ah odjednom stiže je Andrej. zaklanjajući rukama lice. prev. Ona histerično vrišti.viče his­ terično žena i beži. Krici i krkljanja postajah su sve glasniji". ne beži! . gospodine.oteše se potmuli. lepa. hoće da živi. kurvo! . ne može daje stigne. Udahnuvši nekoliko gutljaja vazduha ljudi s prozora su nestajali. Prim. Prolazili su lagano. ti." „Evo dvoje ljudi je palo na zemlju. Mlada je. mama. mama! . Hoće da se sakrije. II ČIN .Vode! Vazduha! .Ženo. zdrava. sve dok prigušena čizmom ne počne da " G u t g e m a c h t (nem.Mama.Dobro si uradio.Gospodine. jednim snažnim udarcem ruke obo­ rio s nogu. rumenog bucmastog lica heruvimčiča.To nije moje.

" U n d morgen die g a n z e Welt (nem. tužno šapće: . Prim.ILI RAZGOVOR SVEDOKA „Spušta se hladno i zvezdano veče. Prolazimo pored odreda SS koji s automatskim oružjem ide na smenu straže. jedna masa. .pevaju na sav glas"." „Drugi nose devojčicu bez noge. -1 šta im kažeš? . Spaliće je živu.. ja . . . . svega mi je dosta! . prev. a kasnije ćemo se sresti u logoru. Najgori su transporti iz okoline Pariza: uvek čovek naiđe na poznanike. dosta mi je. jedna volja. Na visokim stubovima pale se anemične svetiljke. Idu kao pod konac. drže je za ruke i za tu jednu preostalu nogu. neizmemo je tiho.I sutra c e o s v e t .Zašto? . Sosnovjecki transport već gori.od Božića preko mojih ruku je prošlo valjda milion ljudi.Već posle prvog transporta? Zamisli.„Gospodo.. topao dan.. iza kruga svetlosti (.. . Transport je iznosio ukupno petnaest hiljada ljudi.Zamenio si cipele? ." III ČIN .). zajedno s njima..Und morgen die ganze Welt^''. 98 . Izgleda da će biti vedar.Čoveče. Rascepljuju ih kao drvo i uteruju kao životinje u kamion. A šta bi ti rek'o?" EPILOG Te večeri u Osvjenćim je stiglo mnogo vozova. nad nama se diže noć.krklja i ućuti. to boh." „Bacaju je na kamion među leševe.) . . Iz krematorijuma se dižu gusti stubovi dima i povezuju gore u ogrom­ nu crnu reku koja se veoma sporo valja nebom iznad Birkenaua i iščezava iza šuma prema Tšebinji.Nisam..Da idu na kupanje. nebo postaje sve prozračnije. „Dok se vraćamo u logor zvezde počinju da blede.pita me Anri. čovek uz čoveka. Suze joj teku niz hce. noć se razvidnjava. boh. Ležimo na šinama.

Ipak. koja traju dok traje običaj civilizacije. onda ako oni tebi prvi naškode. U svojim pripovetkama Beta je nihilista. Njegova pažnja nije koncentrisana na čoveka. boji se laži: bilo bi laž predstavljati sebe kao posmatrača koji sudi. zar se. a možda ne . glasi sasvim drugačije nego što se može pret­ postaviti iz njegovih pripovedaka: držao se herojski i bio primer drugarstva). Ljudska vrsta u Betinim pripovetkama je n a g a . za koga se zna šta je: životinja koja hoće da živi . ne bi li i u njoj samoj pred snu-ću strah bio jači od ljubavi.) . Običaj civilizacije je krhak. "Tough (engl. gleda trezveno i ne štedi sebe. Neće se sačuvati onda prema njemu poštovanje. Dovoljna je nagla promena uslova i čovečanstvo se vraća u stanje prvobitnog divljaštva. ako bi ih zatvorili u Osvjenćim. 99 .žilav. otporan. ne bi pretvorili u životinje? Opasno je čoveka izlagati za njega suviše teškim iskušenjima. trebalo bi da razmisli. To je nepisani ugovor. žena koja čitajući o ovom činu na ugod­ nom kanabeu osuđuje onu svoju nesrećnu sestru. to je i z n e v e r e n a l j u b a v prema svetu i ljudima. Shvatio je da je njegova prava oblast proza.ko bi to mogao unapred da kaže? Bih su u „koncentracionom svetu" brojni slučajevi kad je ljudsko biće nalazilo u sebi snage za najčistije žrtve. Izvan toga. Lako je osuditi ženu koja hoće svoje dete da otera u smrt. hodajući ulicama engleskih ili američkih gradova.Iskustva iz koncentracionog logora stvorila su od Bete pisca.njegova pažnja je usredsređena na „koncentracionom društvu". Prim. Naprotiv. Koliko li je samo iluzija u mišljenju poštovanih građana koji. koju su preneli nje­ govi drugovi iz logora. prev. dok je u stvarnosti on. bio podvrgnut svim zakonima podlosti. Ovakvi slučajevi se neće naći u Betinim pripovetkama. istrajan. platilo životom da bi spasio druge. A ipak. Beta želi da bude t o ug h^. kao i drugi. Beta želi da ide do kraja. Pod nihilizmom ne podrazumevam ipak amoralnost. isto kao i drugi. da tačno predstavi svet u kome za protest nema više mesta. svako se spašava kako može i uzalud bismo kod Bete tražili slike ljudske soli­ darnosti (istina o Betinom ponašanju u Osvjenćimu. To je užasan čin. Za logoraše važi izvesna etika: sme se nanositi šteta drugima. Možda da. lišena dobrih osećanja. on proizlazi iz etičke pasije. smatraju sebe bićima punim vrlina i dobrote. Opisujuči ono što je video. samo da bi spasla život.

Ko hoće da promeni čoveka. Beta se dugo kolebao. već p o j e d i n a č n o g čoveka. Beta je morao da teži nečemu. Bio je kao nastavak života u logoru. u kojoj je boravio. doneo je odluku da se vrati. proklamujući parole demokratije i slobode. takav kakav je bio. pijanstvo. nemilosrdan i netolerantan. Eto. bio je sanjani kraj rata: ponovo se vraćao zakon džungle. Okrutna politika okupatorskih vlasti prema milionima doskorašnjih robo­ va izazivala je gnev. grozote i prljavštine bliskih. neka promeni društvene uslove. Bio je u sebi u stalnom pokretu. Beta se. Osećao je da ne može da ostane u stanju revolta i ničemu nepodređenog besa. ništa tamo ne izaziva takvu odvratnost kao pisac koji pokazuje čoveka od strane elementarnih sila gladi i ljubavi. već zakoni društvenog sistema u kome je smešten. sve zle sile oslobođene u čoveku u godinama hitlerizma i dalje su trijumfovale. kad su počeh da mu stižu književni časopisi koji izlaze u Poljskoj. Možda njegovo ogorčenje ne bi bilo tako duboko da je bio sposoban da se posle tih godi­ na patnji za trenutak z a u s t a v i u je^dnoj tački i vidi ne masu potre­ sanu velikim paroksizmom kraja rata. krađa. Kao mnogi bivši logoraši našao se pred problemom: da se vrati u zemlju ili da postane emigrant. Poljska se našla u sferi uticaja Rusije.Hemingvejevoj. Betine marksističke simpatije iz vremena rata nisu bile ozbiljno uteme­ ljene. najzad. Beta je bio pronicljiv .njegovi opisi dobijaju nečuvenu brutalnost.i pored toga što se njegova pronicljivost okre­ tala pre svega ka otkrivanju apsurda. čovek gazio slabije ih se odnosio prema njima s hladnom surovošću. ipak s nepoverenjem odnosio prema moćnoj ruskoj državi. Bio je jedna ozleđena rana. koja se u koncentra­ cionom logoru smatraju pozitivnim: snalažljivost i preduzimljivost. Demoralizacija. lice mu se krivilo u grimasu besa i ironi­ je. Ljudska masa. ponovo je. Beta daje sebi posebna svojstva. Svet. Pripadao je ljudima koje u Rusiji nazivaju „trulež Zapada". Izgleda da su 100 . Kad su ga Amerikanci oslobodih iz Dahaua. Zahvaljujući „klasnom" suprotstavljanju jakih i slabih .u čemu se Beta ne udaljuje od istine . podmićivanje. Žestina njegovog stila približavala gaje više književnosti poput Zoline . Betina uverenja mogla bi da se svedu na jednostavno načelo da vlast nad čovekom nemaju nikakve njegove dobre namere. Njom je upravljalo nekoliko primitivnih impulsa.Preterano pošten.od savremenika . i dalje mu je izgledala kao n a g a . Beta je počeo da upozna­ je život izbeghca u Zapadnoj Nemačkoj. za njega je bio nepodnošljiv. kao svi Poljaci. Imao je te simpatije jer marksizam tretira čoveka trezveno. koju je uostalom čitao s ljubavlju.

imao je velike književne ambicije. a ne onako kao što je t r e b a l o da ga vidi. postizao se važan cilj „psihološke pripreme" naroda. opisivanje bestijalnosti hitlerizma smatrano je najpoželjnijim. Vladao je dobro jezikom. nametanih piscima u Centru. masovnim ubistvima Gestapoa i logorima. Sa gledišta kanona. otvarale su se neograničene mogućnosti. Oprostio se od prijatelja i vratio u Varšavu. imah su mnogi njegovi zemljaci. godine. Naravno. ako je imao makar malo talenta. 1) logoraši bi trebalo da se okupljaju u tajne organizacije. mogao da nade čitaoce knjiga pisanih na matemjem jeziku? Osim toga. u Poljskoj nije bilo ni govora o socijalističkom realizmu. bila je zločin. Iskustva koja je imao. mada je ta armija branila „gospodsku" Poljsku. tamo je postojala mogućnost za menjanje sveta. Politički ispravna tema ne bi ipak spasla Betu od napada kritičara kad bi hteli da pri­ menjuju ortodoksne kriterijume. Godine 1948.ga na to navela uglavnom dva motiva. Objavljujući svoje pripovetke u časopisima i zgrćući velike honorare uzimao je. teme. to što mu je pripadalo. koja je bila trn u oku Sovjetskom Savezu. Betina književna karijera započela je munjevitim tempom. Šta je trebalo videti u koncentra­ cionom logoru? Nije teško navesti. Vlada nije žalila novac za podržavanje književnika. o kojima je pisao bile su svima bliske i razumljive. koncentrišući svu pažnju čitalaca na nemačke zločine. sama tema je politički bila besprekorna. a tolerancija je išla čak tako daleko da je dozvoljeno bilo blagonaklono pisati o borbama poljske armije s Nemcima 1939. 101 . Zato je rastao broj knjiga o partizanskim borbama. bio je pisac početnik i nikome poznat . Beta je koncentracioni logor opisivao onako kao što ga je sam video. Lansiranje ovog pravca u narodnim demokratijama je smatrano preranim. uostalom. u Poljskoj se odigravala revolucija. Odatle su dolazili svi propusti. naročito zato što se mržnja celog poljskog nar­ oda okretala skoro u podjednakoj meri protiv Rusa. čije je stanovništvo živelo u podrumima srušenih kuća i svojim rukama uklanjalo gomile šuta. Njegova knjiga pripovedaka o „koncentracionom svetu" smatrana je prvorazrednim književnim događajem. pred svakim autorom. časopisi i knjige u Poljskoj bili su smesta razgrabljeni. Njegov stil je bio jezgrovit i agresivan. tovareći ga na bedna konjska kola: tako je počinjala obnova toga grada. tamo je bilo mesto za čoveka razdira­ nog besom. kao i Nemaca.gde je. 2) lideri tih organizacija trebalo bi da budu komunisti. Bilo je to dobro za Betu jer je njegova knjiga predstavljala najočigledniju suprotnost načinima pisanja koje su upražnjavah sovjetski autori. izvan svoje zemlje. Ah novine.

Partija je otkrila da u njemu postoji retko i dragoceno blago: istinska mržnja. američkoj književnosti.mučnina. Uporedo s upoznavanjem dela teoretičara lenjinizma-staljinizma. trebalo ga je obrazovati.kameni. koji se pojavljuju na stranicama knjige. Naravno. prev. Beta je upi­ jao dijalektički materijalizam kao sunder vodu. lukave smicalice i samozavaravanje individua bili su laki za dešifrovanje. uveravao se da je to bilo upravo to što je tražio. Beta je bio oštrouman. bilo je značajno samo kretanje materije. Možda bi Beta. bilo je u njemu materijala za pravog komunističkog pisca. koja je u njemu postojala. Verovatno mu to ipak ne bi bilo dovoljno: na intelektualne spekulacije gledao je s prezrivim osmehom jer video je u logoru filozofe kako se tuku za ogrizine na dubrištu. koje će okretati? Kakvo olakšanje: korisna mržnja. makar izvlačeći se za jezik svojih cipela. trebalo bi da se odlikuju moralnom snagom i junaštvom u ponašanju. Ničeg sličnog nema u Betinim pripovetkama. Dijalektička strana je omogućavala nagli skok i z n a d ljudske vrste. Poljske pisce ona je cenila kao nezrele za „preokret". Ubrzo je izdao novu knjigu. Već sam njen naslov može se smatrati simboličnim za autorovo raspoloženje: Kameni svet . Jurila je napred bespotrebno: ima li nečeg jednostavnijeg nego usmeriti njen tok u željenom pravcu. 102 . znači. Beta je bio mlad. Mržnja. viđenje ljudske vrste kao istorijskog materijala. njeni kritičari su Beti ukazali na glavne grehe: zamerali su mu da su njegova dela slična iskvarenoj. Ljudske misli nisu imale značaj. Prim.3) svi zatvorenici Rusi. Ove primedbe kritičara bile su održavane u tonu ubedivanja. a čak postaviti nad njom velike mlinove. Materijalistička strana tog sistema zadovoljavala je njegovu potrebu za brutalnom istinom. odnos­ no. Partija je to zapazi­ la. La nausee (franc. da su pesimistička i da nema u njima nikakve ideje o „svesnoj borbi" (to znači borbi u ime komunizma). zaista. to jest za prihvatanje socijalističkog realizma. Čovek treba da se oslobodi svojih okova. mogla se uporediti sa silovitom rekom koja uništava sve na putu. da je bio Francuz. Posmatrajuči ga pažljivo. ipak. mržnja u službi društva! U začetku Batine mržnje bilo je isto ono što je Sartr nazvao „1а nausee^'": gađenje prema čoveku kao prema f i z i o l o š k o m biču. postao egzistencijalista. determinisanom prirodnim i društvenim zakonom i podvrgnutom razor­ nim uticajima vremena.) . 4) trebalo je pokazati diferencijaciju logoraša prema njihovim političkim pogledima.

Ton ove knjige može se izraziti uzvikom: „Pričali ste mi o kulturi. o religiji. maskirani gnev. Njegova knjiga ima za temu f i n a l e civilizacije. i Bete i njegovih drugova. Glasno.nemilosrdan i nag. Kameni svet je Srednja Evropa posle završetka Drugog svetskog rata i Hitlerovog poraza.već se brisala granica između književnosti i propagande. imao je neiscrpne zalihe tema: u njegovoj knjizi pojavljuju se ljudi različitih nacionalnosti i različitih društvenih položaja. ali prelomni momenat je prevaziden. tendenciozno . skice onoga što je video pripovedač. Takva vlast nad ljudskom maštom ima uspeh: izgleda da on ne proizlazi iz ljudskih namera i iz sticaja povoljnih okolnosti. američki vojnici i oficiri. U ovom sugerisanju čitave ljudske situacije spoljašnjim opisom Beta je bio majstor. moguća za realizovanje samo zahvaljujući pobedničkoj moći Istoka. o moralu . Ispod uzdržanih autorovih reči krije se neizmerna odvratnost prema civilizaciji čiji je plod bio hitlerizam. bivši hitlerovci. kao i za mnoge njegove drugove. koja je od njih pravila prestrašene primitivce koji se brinu samo za spašavanje sopstvenog života. Ubrzo se uve­ rio da je čitava ta briga za književno majstorstvo nepotrebna. Pošto je Beta proveo dugo vremena u Nemačkoj u američkoj zoni. 103 .nastavak je mogao da donese još borbi. ili nova civilizacija. Medu partijskim piscima (a Beta je ušao u Partiju) vršila se licitacija na pristupačnost i uprošćenje . Stavlja znak jednakosti: hrišćanstvo je jednako kapitahzmu. kapitahzam je jednak hitlerizmu. Hitlerova vladavina bila je konačno ispunjenje vremena kapitalizma u Evropi i istovetna s pobedom revolucije koju je nosila Rusija u svetskim razmerama . Sadržina knjiga. silovito.a pogledajte do čega je to dovelo!" Za Betu. logoraši. Čitaoci tih knjiga bih su postavljeni pred dilemom: ili stara civilizacija. nemačka buržoazija koja ne razume šta se dogodilo. razumljivo. Kameni svet']e bio poslednja Betina knjiga u kojoj se trudio da upotre­ bljava umetnička sredstva koja su bila smatrana efikasnim u zapadnoj književnosti: uzdržanost.jednostavno. već da predstavlja odraz najvišeg zakona epohe (a Rusija i njen sistem bili su samo za dlaku od poraza u Drugom svetskom ratu). hvaljen je utoliko više ukoliko je jače pritiskao pedalu. Knjiga se sastojala od veoma kratkih pripovedaka koje nisu imale skoro nikakvu radnju . skrivenu ironiju.eto šta se od njega tražilo. u čiji su se dekadentni karakter uverili na vlastitoj koži. bila je u prvim posleratnim godinama nemoć čoveka prema zakonima Istorije: ljudi čak s najboljim namerama upadali su u mašinu nacističkog terora. Naprotiv.

Beta je počeo u svoje pripovetke da uvodi sve više neposrednu publicis­ tiku. pre nego što gaje Gestapo uhapsio. Gledajući lice tog uvaženog nihiliste. u svojim pripovetkama iz koncentracionog logora Beta je bio pravi pisac: ništa nije krivotvorio. sada se držao pravo. sve svoje znanje književnog zanata. razmišljao sam o tome kako je svako književno spisateljstvo strma ravan i koliko napora mora uvek da ulaže pisac da ne bi skliznio ka tome što je lakše. Može se čak reći da.stvar nije tako jednostavna. nikome nije želee da ugađa. na potpunom nonkonformizmu onih starih: oni su dejstvovali uprkos svom okruženju. odakle je slao reportaže. zahvalju­ jući političkoj sklonosti.i na toj osnovi gradio nešto između trenutnog snimka i članka. Nijedan novinar nije sposoban da služi tako dobro nekoj stvari kao pisac koji ima za sobom period nekoristoljubivog književnog rada. s izrazom lica čoveka koji je sigururan u sebe: bio je suv. Poslednji put video sam ga 1950. to jest na sve što se događalo izvan okvira Imperije. Nova vera.mislio sam . Betini feljtoni. Nekadašnji stidljivi pesnik postao je potpuno homo politicus. već lovio uhom aplauze partijskih dru­ gova. Mnogi istaknuti autori u svojim delima izražavali su poli­ tičke strasti. Nije bilo u njemu nekadašnje stidljivosti i pretvorne smemosti. prelazeći perom po papiru. koja ne prizna­ je nekoristoljubivu umetnost. bar Svift. postalo već jednoznačno i stereotipno. njegovo delo dobija veoma mnogo. a to zrno je učinilo da se kao rastvor kristalizuje. Moralna zapovest koja ga navodi na te napore u stvari je iracionalna. uperenim protiv Amerike. Eto . koju pisac želi da saopšti svojim čitaocima. Od vremena svoje zrelosti u Varšavi.o borbama na Malajima ili o gladi u Indiji . koncentrisan na aktivnost. godine. dok je Beta. Uzimao je. Svoju mržnju je praznio u napadima na podlost kapitalizma. svake nedelje pojavljivao se njegov zajedljivi feljton u zvaničnom nedeljniku. neku vest iz štampe . izgleda. uz svu svoju zajedljivost i jezičku preciznost. Putovao je takođe često u Istočnu Nemačku. Bitna razlika između velikih pisaca koji kritikuju političke institucije svog vremena i ljudi Betinog tipa zasnivala se. na primer. U tom periodu već je bio glavni propagandist. Beta je upotrebljavao u svojim otrovnim člancima. spuštene glave. tako da je sve što je otad pisao. Mada je dovodio u sunmju sve unutrašnje imperative u čoveku. Kasnije je uneo jedno zrno politike. Ranije je išao malo poguren. uništava tu zapovest. mnogo se promenio. bili su tako plitki da je sama ta pojava poniženje proznog pisca koji mnogo 104 . Stendal ili Tolstoj. to znači zahvaljujući nekoj važnoj poruci.

Njihovo pošteno pred­ stavljanje zahtevalo bi udubljivanje u motive strana koje se međusobno bore. Beta sam ostaje pri svome. Istovremeno stvara takvu napetost propagandne atmosfere da pisci počinju da se nadmeću u primitivizmu umetničkog zanata. mada je bio visokokvalifikovani specijalista. ipak.usledio je odgovor. ne može da izađe na kraj s njim. To je gnev usmeren protiv s a m o z a v a r a v a n j a da bilo šta zavisi od ljudske volje. on je povezan sa strahom da se ne postane žrtva sopstvene naivnosti. Zamislimo da on treba da predstavi neki događaj međunarodne politike. Psihički proces koji se javlja kada takav intelektualac drži u ruci pero veoma je komplikovan." Ovaj odgovor nije bio uopšte lišen hipokrizije. Tada u pomoć dolazi gnev. ove pojave se međusobno nalaze više u funkcionalnoj nego uzročnoj vezi. postavio sam pitanje zašto tako pos­ tupaju s Betom. Jer bio je dovoljno inteligentan da bi razumeo da upropašćava svoj talenat. vršeći čin osvete nad ljudskim namerama. probudila moju radoznalost. prihvatao se posla koji su lako mogle da obavljaju razne marionete. Želi da bude što korisniji. da treba uti­ cati na mase neposrednijim. izvrsno razume uzajamnu zavisnost pojava. Partija je stalno isticala svoju brigu za književnost: želi najbolju književnost. Kad je Beta u svojim pripovetkama iz koncentracionog logora pokazivao samoga sebe kao sitog. treba sve svesti na najprostije i najbrutalnije činioce.obećava. Ipak. Smatra da danas nije vreme za umetnost. smatra sebe pronicljivim i dovoljno jakim da bi mogao da prođe bez „ideahstičkih predrasuda". . gnev oslobađa od potrebe analize. kojima su te strane podvrgnute.U tome je sva nesreća što urednik nedeljnika N. s njihove tačke gledišta bio bi veoma koristan kad bi pisao pripovetke i romane. jednom reči . pokazujući da ih potpuno određuje nekoliko elementarnih zakona.što je moguće svestranijoj analizi. dobro 105 . oseća svoju superi­ ornost. od čijih je odluka zavisilo smeštanje književnika više ili niže u hijerarhiji. istina je bila daje Beta s a m želeo da se posvećuje novinarstvu i. to jest interesi Partije. piše jedino feljtone. pošto je svet brutalan. nisu zahtevali da se od Bete napravi potpuna ništarija. Zašto je to činio? U razgovoru s nekoliko književnih zvaničnika. jer njihovi interesi. Autor razume da to nije nimalo tačno: ljudska glu­ post i ljudske dobre namere ne utiču ništa manje od nužnosti ekonomske borbe. primitivnijim sredstvima. „Niko ne traži od njega članke . gnev odmah uvodi red u komplikovani lavirint zavisnosti. primoravati ga na pisanje članaka značilo je loše ekonomisati s talentima. u nužnosti. U njemu je delovala volja koja se često mogla sresti kod istočnih intelektualaca: samouništenje intelekta.

i mržnje. i pored toga što traju u vremenu. ali podlegao je sve bržem kretanju: sve brže. Delovao je kao vojnik koji maršira u koloni. u stvari. predstaviti sve nago . dis­ ciplinu i veru. dok se se u pozadini dizali crni dimovi iz krematorijuma Osvjenćima. pojedinačni čovek nisu prestali za njega da imaju bilo kakvo značenje i Beta se našao ne medu stvarima. „Und morgen die ganze Welt" . ova filozofija bila je parodija one iste filozofije koja se nalazi u osnovama Lenjinove i Staljinove doktrine. bedni društveni talog humanizma. prostituciju svojih sestara i borbu svih sa svima za novac.i kretanja. nečuvenom trenutku. osloboditi se iluzija. Beta je zaista sam došao do stadijuma kada reč više nije dovoljna i zato nije mogao da se zadovolji pripovetkama ili romanima koji. poniženje miliona nezaposlenih i gnusna zastranjivanja kulturne elite. koji je zatvorio Betu u koncentracioni logor. sve veče doze . Kad je nestala nada u socijalizam.reč se pret­ vara u borbeni poklič i to je več samo nesavršena zamena čina. Želeo je red i čistoću. Pisanje članaka na njega je delovalo kao narkotik.a oni .u tako istorijskom jedinom. tu. prihvatio je drugu ponuđenu mu filozofiju istorijskog uspravljanja. Nemac. sve dok pojedi­ načno drvo. Mladi Nemac gledao je tada raspad i haos Vajmarske republike.obučenog i ciničnog. U rađanju nacizma ležala je veli­ ka ekonomska kriza i kriza strukture društva. S kakvim se prezirom samo odnosio prema svim onim svo­ jim zemljacima koji nisu želeli da se priključe radosnom maršu! Mrmljali su nešto o moralnim načelima. U stvari.pevali su vojnici SS. postupao je slično kao kasnije. Nikada nije uspeo da gleda i analizira bez mržnje. kad je pisao svoje političke feljtone. Ostavljajući pero imao je osećanje izvršenog čina. nemačke mase koje su pošle za Hitlerom nisu to učinile bez dubokih psiholoških razloga. Nacizam je bio masovno ludilo. Njegovo grozničavo oduševljenje novinarstvom nije bilo teško objasniti. vidljivi su bili spas nemačkog naroda i promena sveta . več među političkim poj­ movima. Pa ipak.ta težnja se javljala u njemu stalno. mada. iduči sve dalje ka nagosti sveta dolazi se do tačke u kojoj intelekt nema više ništa da kaže . s kojima je novi pokret bio u sukobu. ne mogu biti samo poklič. Njeno značenje bolje bi izrazila stisnuta pesnica. a ipak. Uprostiti. 106 . bio je možda nekada takođe razočarani ljubavnik sveta kao Beta pre nego što je propaganda Partije stvorila od njega zver. odmah. u članku nije bilo nijedne njegove lične misli i to isto govorile su hiljade drugorazrednih novinara na prostoru od Elbe do Tihog okeana. izazi­ vali su čuđenje: eto. Oblici sveta bili su za njega sve jednostavniji. plačljivi vernici podlog Isusa.

ni hladni. njegova inteligencija i oduševljenje gurali su ga na delo dotle su umereni. U štampi su se pojavili brojni članci njegovih prijatelja . Uostalom. Istorija je s nama! Evo. pa se moglo lako pretpostaviti da je i sam taj konflikt opažao. Partija se opraštala od svog pisca koji je najviše obećavao. mali su i slepi ljudi koji. ponašao se suviše ner­ vozno. osećao se jak miris plina koji se ispa­ ravao. Oni koji su posmatrali Betu poslednjih meseci njegove grozničave aktivnosti smatrali su da je između njegovih javnih iskaza i mogućnosti njegovog bistrog uma postajao sve veći konflikt. ni vatreni ljudi lavirali. trače vreme na oživljavanje u sećanju malo značajnih detalja! Betin veliki talenat i neobična inteligencija nisu bili dovoljni da postane svestan opasnosti koje se kriju u zanosnom maršu. Naprotiv. Pronađen je ujutru mrtav u svom stanu u Varšavi. hulje. Nije razmišljao u šta se pretvara čak najplemenitija fdozofija istorijskog događanja kada kao sredstvo prihvata osvajanje zemlje oružanom silom. nje­ gov talenat. 107 . izdajice. na čije se prihvatanje primorava. usuđuju da tvrde da ipak nije mnogo dobro zatvarati ljude u logore i zastrašivanjem primoravati ih na ispovedanje političke vere? Koga zatvaraju u logore? Klasne neprijatelje. bolji poredak. spušten je u grob uz zvuke Intemacionale. u trenutku kad zemaljska planeta ulazi na nov kolosek. Kovčeg. Istorija.i žudeo za zemaljskim izbavljenjem. Vikao je da ih treba uništiti. Prema neprijateljima koji žele da spreče sreću čovečanstva odnosio se s mržnjom. Verovao je . umesto da obuhvataju celinu gigantskog zadatka. zar nije istinska? Eto.koji se događa jednom u hiljadu godina .pisaca iz Poljske i Istočne Nemačke. „А sutra ceo svet!" Dva­tri meseca pošto sam napisao ovaj Betin portret saznao sam za njegovu smrt. Slavina plinskog štednjaka bila je odvmuta. bolji poredak i nadohvat ruke. Beta je preuzeo odgovornost. često je govorio o samoubistvu Majakovskog. A vera. pokušavajući da mrskom ćesaru daju samo onoliko koliko je nužno. vidimo njenu živu vatru kako kulja! Zaista. Zar nisu štetočine oni koji se.usuđivali su se da pominju svoje sitničave moralne skrupule! Kako je teško boriti se za novi. prekriven crvenom zastavom. kad se u svom okruženju sreću ljudi koji robuju smešnim predrasudama! Beta je u svojim feljtonima video novi.

Očima putnika pojavljuje se iznenada iza šumskog zastora. Sarski basen. litvanski i beloruski. Tokom mnogo vekova postojanja Vilno nije izgubilo svoj karakter šumske prestonice. ponovo Litvanci. Tokom poslednje polovine veka on je pripadao raznim državama.VI GAMA ILI ROB ISTORIJE Govoreći o Gami. skriven u velikoj kotli­ ni. koje su gradili italijanski arhitekti u baroknom stilu. sačuvah su mnoge običaje i navike koji nisu bili nigde drugde poznati. Upotrebljavam prošlo vreme jer danas je ovaj grad mog detinjstva sahra­ njen lavom isto kao Pompeja. Litvanci. U vreme mojih školskih i univerzitetskih godina grad je pripadao Poljskoj. U svetu postoje tačke koje zadaju posebne probleme nastavnicima geografije i istorije: Trst. Legenda kaže da je neki litvanski voda lovio u prašumi i zaspavši kraj ognjišta usnio je proročanski san. Nemci. Takva problematična tačka je grad Vilno. Pod uticajem tog sna. Gradom su vladali redom: Rusi. Šlezvig-Holštajn. Poljaci. video je na svo­ jim ulicama razne armije i svaki put moleri su imali mnogo problema. Tornjevi njegovih nekoliko desetina katoličkih crkava. prevlačeći ponovo bojom firme na radnjama i nazive ustanova na zvanično važeći jezik. svojom belinom i zlatom čine oštar kontrast sa crnilom borova. treba da prizovem sliku grada u kome sam išao u školu i započinjao univerzitetske studije. podigao je grad. Danas je on prestonica Litvanske Socijalističke Sovjetske Republike. On leži u predelu šuma. ih mešavinom tih jezika. pod čijim se nazivom krije jednostavna činjenica da Rusija uspešno ostvaruje uputstva careva kad je reč o teritorijalnoj ekspanziji. jezera i potoka. Unaokolo se prosti­ rala zabačena provincija Evrope. a stanovnici te provincije koji su govo­ rili poljski. Većinu njegovih nekadašnjih stanovnika ili 108 . Stanovnici su svaki put dobijali nove pasoše i starali se da se prilagode novim zakonima i naredbama. ponovo Nemci i ponovo Rusi. na mestu gde je spavao.

Nekada su u ovim zgradama šljahtinske sinove učili jezuiti. ili su preseljeni na zapad. u toj zgradi. Ako je grad bio provincijski. ma gde bih pečeni. Bio je nezgrapan dečak crvenog lica. beskorisne su. koji je vodio žestoke i uspešne ratove s Moskvom. osim zemljoradnje.zavod u kome su dresi­ rani medvedi. čuvene po čudima. podignutom na kapiji. 109 . njihove crvene i zelene jakne sveducale su od zimskog sunca na tlu ružičastog snega. rođeni na mestima udaljenim nekoliko hiljada milja. Od poslova. Italijanska arhitek­ tura i Bhski istok mešali su se u Vilnu. a nekada „medveđu akademiju" . lekovite trave i male đevreke. Nedeljom su gomile pobožnih ispunjavale usku uhcu. a crkve koje su osnovan Utvanski kneževi i poljski kraljevi. Ove arkade i hodnici mogli bi biti podjednako dobro u Padovi ili Bolonji. upoznao sam Gamu. uvek su nosili isti naziv. nad čijom se kapelom. profesori svetovnjaci predavali su mladima čiji su roditelji bili pretežno mali zemljoposednici. na teritorije s kojih su iseljeni Nemci. Veliki vašari za vreme svečanih katohčkih praznika privlačili su u grad seljake iz okolnih sela koji su po trgovima izlagali na prodaju proizvode od drveta. ovi devreci. I upravo tamo.su poubijali nacisti ili deportovali Rusi u Sibir. seoski konji dobijali su napad ludila od straha. koji je potiče od varošice koja se proslavila u istoriji samo time što je imala dobre pekare. nalazila slika Bogorodice. kad bi ugledali auto. U lavirintu njenih dvorišta s nadsvođenim tremovima neznanac bi morao da zaluta. u mnogim selima još uvek je. onda su oni koji su dolazili po znanje iz zabačenog sela bili dvostruko provin­ cijski. o kojima se starao poljski kralj. Univerzitet. neotesan i bučan. po starom običaju. U uskim uličicama jevrejskih kvartova petkom uveče kroz prozore videle su se porodice kako sede pri svetlosti sveca. Bio je to jedan od najznačajnijih centara jevrejske književnosti i studija u Evropi. za osvetljenje upotrebljavan luč. nanizane na kanape. hodaju sada njegovim uhcama. sitni zakupci i jevrejski trgovci. U vreme kad sam se našao među studentima. a život grada razvijao se laganim ritmom koji se menjao manje od oblika vlada i granica kraljevstava. Univerzitetska zgrada imala je debele zidove i niske zasvođene sale. U proleće i u jesen blatnjavi putevi činili su komunikaciju u selu skoro nemogućom. Tada ipak još niko nije očekivao masovna ubistva i masovne deportacije. Drugi ljudi. biskupski dvor i katedrala bili su najdragocenije zgrade grada. Zimi su se strme ulice punile dečacima i devojčicama na skijama. U starim sinagogama razlegale su se reči hebrejskih pro­ roka.

koji je uostalom bio omiljeno oruđe jednog dela omladine. godine u jednoj od zapadnoevropskih pre­ stonica. siromašni i nesvesni neobičnih događaja u koje ćemo biti kasnije umešani. Gama je poticao sa sela. Njegovu rezidenciju štitila je kovana kapija od gvozdenih ploča. penzionisani oficir poljske armije. smatrao sam ih štetnim glupacima koji drekom i buđenjem međusobne mržnje u raznim nacionalnim grupama oslobađaju sebe obaveze da misle.nije umeo da govori normal­ no . ja sam se prema nacionalistima odnosio s odvratnošću. Obojica smo bili veoma mladi. njeno prezime se može naći u starim spiskovima tamošnje šljahte. Bila je 1931. Gama je bio žestoki antisemit. oslonjen o ivicu uličnog slivnika. hteo je da dejstvuje. godina. porodica je bila nastanjena u tom kraju odavno.i mišljenje koje je tim glasom izražavao. Bio je to njegov pohtički program. koji je dužan da vodi računa o tome da njegova krv ne bude zagađena. ponekad se pamti ono što se tada gledalo. Gama nije bio katolik . vidim Gamine noge. Što se tiče njega. Kad bi se zazvonilo. Govori o krvi i zemlji. bez obzira na njihovu rasu i matemji jezik. imao je farmu. njegov prodoran glas . zaškripale bi šarke i videlo se veliko dvorište u kome je stajalo nekohko 110 .stanovništvo je poznavalo samo rad u šumama na obradi drveta i kućnu radinost. ali odbijalo me je Gamino ponašanje.bio je pravoslavac. Nasuprot većini svojih kolega. već vladajućem narodu. Moji argumenti protiv rasne teorije izazi­ vah su u njemu gađenje: smatrao me je čovekom kome misao smeta u akciji. Međutim. posle izvesnog vremena u otvoru pojavljivalo se oko. Njegov glas se razlegao nada mnom. 0 tome da vlast u državi ne treba da pripada svim građanima. Posetio sam Gamu 1949. okruglo kamenje kaldrme i njegov štap. Gamina majka bila je Ruskinja i u kući su se govorila oba jezika. sklone anti­ semitskim izgredima. Sečam se našeg razgovora o rasizmu. Njegov otac. povezi­ vala su nas zajednička interesovanja za književnost. veroispovest je nasledio od majke. gde je bio ambasador crvene Poljske i poverljivi član Partije. bilo je u njemu razdraženo osećanje superiomosti. Događa se da neki razgovori posebno ostaju u sećanju. Nisu to uvek reči. Nosio je uvek debeo štap. Možda je to nacionalističko oduševljenje poticalo kod njega iz činjenice što je Gama pokušavao da na taj način nadoknadi svoje nedostatke: u provinci­ jskoj škoh njegovo mešano. Istina. Naši prvi razgovori nisu slutili blisko sporazumevanje. polurusko poreklo i njegova pravoslavna veroispovest morah su mu donositi mnogo neprijatnosti od strane primi­ tivnih drugova.

) . Isto mišljenje imali su i brojni predstavnici intelektualne elite: katolici. za svaki slučaj. Što se tiče velikih lumena komunističke književnosti.sjajnih automobila. odvodio ga je do najboljeg stola. dale su njegovom ponašanju pomalo pretvomu blagost. Gledajući tog nonšalantnog čoveka kako poluzatvorenim očima posmatra publiku iza boca šampanjca postavljenih u ledu. аИ. Hl . tepihe i goblene iz onog vreme­ na. godine su izbrisale s njegovih pokreta nekadašnju grubost. Gama se dobro osećao u toj zapadnoj prestonici. pogledom se obuhvataju pročelje zgrade i njena krila. Prim.šef sale. pratili ^Maitre d'hotel (franc. klanjajući se. Velike sale. lako bi se moglo pomisliti da je engleski squire^ koji je uspeo da spase nešto od svog imetka.pomoću borbe sabljom među prevmutim klupama i stolovima. Njegova spoljašnjost smeštala ga je u društveni sloj iz kojeg je poticao: sitnu šljahtu koja je nekada u Poljskoj strasno lovila. maitre d'hoteF. sale za prijeme i svoju kancelariju. malo poguren. Jedan engleski biolog govorio je za njega da je čaroban čovek. pa čak i konzervativci. Kod njega su dolazili najis­ taknutiji predstavnici nauke i umetnosti Zapada. U palati je Gama imao svoj apart­ man. isprepletane latinskim. Voleo je da posećuje noćne lokale i kabaree. postane domaćin osamnaestovekovne palate. a u slučaju potrebe . Sagradio ju je u osam­ naestom veku neki aristokrata za svoju ljubavnicu. Unutrašnjost je sačuvala svoj stari karakter. podjednako su ga cenili i kao izaslanika Istoka koji je obožavao. imao je izduženo rumeno lice čoveka koji provodi vreme s puškom i psima. libe­ rali.) . Naravno.vlastelin. prev. Bila je to jedna od najlepših palata ove lepe prestonice. liberalan i lišen fanatizma. naoružan pištoljem. kao i zbog njegove oštroumnosti u marksističkoj oceni književnih problema. pobedivanje protivnika protestnom drekom u horu. Squire (eng. Prim. Visok. po službenoj dužnosti. Levo od ulaza bila je stražara dežumog vratara. strasno pila i političkom delatnošću smatrala svečane besede. Gama me je sreo usred pozlata i mermera. bio je srdačan. Kad se stane na sred­ inu dvorišta. Prema podređenima koji su ga često. pokrivenim pozlaćenom oplatom. Sloboda njegovih pokreta bila je sloboda čoveka svesnog svojih privi­ legija. vaspitanog u jednom od najzabačenijih mesta Evrope. imale su nameštaj. koji je čuvao tamo. sa zidovima. oni nisu poznavali njegovu prošlost i nisu znali kakva se cena plaća za to da se od neotesanog mladića. Tamo su ga znali i kad je ulazio. prev.

pripisu­ jući odlike prirodnosti tome što je za Gamu bilo trik. njegovo rumeno lice postajalo je tada purpurno. Već na aerodromu se uveravao da je upao u klopku. u nastupu dobrog raspo­ loženja.razmenjivali su međusobno primedbe posle posete u ambasadi. izmenjujući šale sa Gamom. izazivala mu je jezu u srcu. Pravili su grešku. ostav­ ljajući u inostranstvu ženu i decu. prodorni. Ta " B o n viveur (franc. nije licemerna." Činilo se da čak i njegove netaktičnosti dolaze iz široke. 112 . diplomata je ulazio u avion. odnosio se s dobrodušnim prezirom. Takode je u svojim kancelarijama. vukao sekretare ambasade za noseve ili ih snažno šljiskao po zad­ njici.) . na plave oči navirala je krv. Svest o igri nije ga činila srećnim. a svaki odlazak u Varšavu predstavljao je dokaz lojalnosti prema vladi i produžavao je boravak u inostranstvu. U vedrom raspoloženju. vesto je upotrebljavao svoje dobrodušne manire. Diplomate za koje je postojala sumnja da neće da se vraćaju iza gvoz­ dene zavese Gama je svojim čarobnim osmehom uveravao o svojoj bla­ gonaklonosti prema njima. Nadziranje vernos­ ti personala predstavljalo je veoma važan deo Gaminih obaveza. povremeno. Tim bodežom umeo je da zadaje udarce koje niko nije očekivao.kako je samo širok u svojim pogledima i kako civilizovan . divlji ton. Bio je sklon i da podleže napadima nezadrživog gneva. od koga se nije rastajao ni danju ni noću. Delinkvent je razmišljao: Gamina dobra volja bila je očigledna. Osipao je paljbu na glupake u Varšavi koji ne razumeju kako se sređuju stvari na Zapadu. Istovremeno.veseljak. nije se video nikakav rizik. hladnoća tog bodeža. Ne treba se čuditi što ga zapadne diplomate. naučnici i umetnici nisu smatrali mnogo komplikovanim bon viveur-om. Prim. Svestan svoje spo­ ljašnjosti seoskog squire-a. koja se često odlikuje preteranom iskrenošću.u njegovim noćnim ekspedicijama. Nesputanost s kakvom je govorio o pitanjima koja su drugi komunisti smatrah škakljivim budila je poverenje kod sagovornika. Nosio je u nedrima ne­ vidljivi bodež. Oni koji su ga veoma dobro poznavali mogh su da pod privid­ nom otvorenošću vide hladnu proračunatost. a u glas se vraćao stari. prev. Pošto bi učinio ono stoje trebalo. ali. posle čega je predlagao zajed­ ničku vožnju avionom na dva-tri dana u Varšavu da bi objasnio tamošnjim glupacima kako treba resiti neko pitanje koje je bilo razlog za razmenu mnoštva telegrama. Gama je sedao u prvi avion koji je išao u suprotnom pravcu. Nikakav komunista. u svakom slučaju. otvorene prirode. a ako je čak i komunista .

Ručkovi su koštali tamo malo.pisaca početnika . koji će kasnije postati istaknuti ekonomista 113 . na njega je u znatnoj meri mogao da utiče slučaj koji mu se dogodio kad je bio u škoh: u lovu je slučajno ubio svog prijatelja. kod nas je postojala želja za slavom i volja za menjanjem sveta. ali zajedničke u jednom osnovnom elementu: bilo je to nešto što je onemogućavalo harmoničan zajednički život s vršnjacima. dakle. ali bili su toliko loši koliko jef­ tini i predstavljali omiljenu temu pakosnih pesama koje su opevale jedin­ stvenu tvrdoću kotleta i razvodnjenost čorbi. mada se taj isti železnički mašinovođa dičio prezimenom jednog od najpoznatijih rodova u Poljskoj. nikoga nisu interesovaU. Gamin otac .kao što sam rekao . Nijedan od nas nije poticao iz proletarija­ ta. Univerzitetski restoran. Osim toga. moglo je da formira njegove dalje odluke. Ovi unutrašnji motivi prevelike ambicije nisu laki za praćenje. Stefan . predstavljala je dokaz poverenja. Dok su naše kolege interesovale studije i osiguranje radnih mesta. Istovremeno. koje je nastalo usled tog slučaja. Naša grupa .funkcija smatrana je počasnom. vodeći diskusije o poeziji i deleći jedni drugima lovore koji.tada student književno­ sti i pesnik početnik .bio je penzionisani oficir. u kome smo se hranili. Vraćam se ipak u prošlost. tj. pesnik Teodor (koga je kasnije streljalo poljsko podzemlje kao propaga­ tora Partije) nosio je skoro aristokratsko prezime. nešto. u zadacima političke policije. Tada Gama nije poznavao ukus šampanjca. drugačije kod svakoga. nosio je latinski naziv kao mnoge institucije tog univerziteta koje su čuvale stare tradicije „mensa". Važnije je možda bilo remećenje društvene ravnoteže. moglo je da natera na traženje kompenzacije. Osećanje krivice. bio je sin železničkog mašinovođe. Poticali smo iz intehgencije koja je u tom delu Evrope bila sinonim za osiromašenu šljahtu ili malograđanstvo.pesnik. ali njegova majka je već bila samo činovnica u banci. Svi smo bili pobunjeni protiv svoje sredine.mislim da je osećao svoju porodičnu situaciju. govornik. U svakome od nas mogle bi se otkriti duboke traume iz detinjstva ili iz dečačkih godina.u budućnosti će ipak zainteresovati mnoge ljude i odigrati ulogu u istoriji naše zemlje. Gamin bodež radio je najbolje tamo gde je bio potreban talenat psihologa. Pesnik Ježi bio je sin provincijskog advokata. pisac i političar (Nemci su ga kasnije ubili). inteUgencija i talenat bili su skupo plaćeni remećenjem unutrašnje ravnoteže. Henrik. U dimu loših cigareta sedeli smo tamo. što je stvaralo osećanje različitosti. Gama . osim nas. kao što obično biva u sličnim slučajevima.

„Levica" je (ako je ispravno tako nazvati konglomerat raznih grupaci­ ja) predstavljala teren delovanja kako vlade Pilsudskog. U periodu godišnjih izbora za „Bratsku pomoć". U praksi je to značilo neprijateljski odnos prema kolegama Jevrejima.što je pretpostavljalo suprotstavljanje „intelektu­ alaca" sloju „inteligencije". vodile su se borbe između dva tabora recima. čiji se program . bojažljivo se borila za naklonost mladih. Tražili smo oslonac i nismo mogli nigde da ga nađemo. bio je polu-Nemac: njegova majka bila je čerka trgovaca u Regenzburgu. Našu grupu neki su zvah „klub intelektualaca" . pokušavala je da protežira „levicu".zavisno od grupacije . Rešenje teškoća videli su u nekakvoj. tako i komunista. koji teško radi ili pije votku. Društveni status svih nas bio je neodređen. mi nismo mogli da nađemo sebi mesto u „inteligenciji" koja se okretala više ka prošlosti nego budućnosti. obećavajući reforme. Bile su to godine velike ekonomske krize. moj otac je otišao iz sela u grad i postao je inženjer. bio brutalan tip s prljavim licem. Videći radikalizovanje univerziteta. nedovoljno određenoj. građanstvo je bilo slabo. u Bavarskoj. Mišlju smo boravili u dvadesetom veku. Naša grupa bila je izvesno vreme oslonac tih poteza 114 . Nezaposlenost je pogodila ogroman broj stanovništva. Ovaj radikalizam je dobijao dvojake forme: jedni . menzom itd. Postojala je podela na „intehgenciju" i „narod". pri čemu su „narod bili radnici i seljaci. Ipak. bila je radikalno raspoložena. Naša situacija se u nekom pogledu može uporediti sa situacijom osiromašenih rodova na jugu Sjedinjenih Država.kolebao od socija­ lizma do varijante New Deal-a. Nismo bih izolovani u tom ostajanju u praznom: zemlja nikada nije doživela pravu industrijsku revoluciju. „nacionalnoj revoluciji". Univerzitetska omladina. Pobuna protiv sopstvene sredine je obično stid zbog sopstvene sredine. koji su kao budući pravnici i lekari predstavljah profesionalnu konkurenciju.). koja je bila neka vrsta automatske studentske vlade (ona je upravljala studentskim domovima. Moja porodica pripadala je litvanskoj šljahti. a često i pesnicama. Poludiktatura Pilsudskog bila je blaga. koja je živela bez novca i bila hšena nade u dobijanje posla po završetku studija. radnik je. za jedne. ka pojmovima i običajima koji su nam izgledali smešni i zaostah. neko kome se trebalo moliti. Protiv ovih nacionalista istupala je „levica". Bez jasnog programa dejstvovanja. ali tradicije naših porodica vračale su nas unazad.poticao je iz neuspele trgovačke porodice. nastojeći da zadobije vođe.doživljavali su porast nacionalizma. za druge mit.kao Gama na početku svog boravka na univerzitetu .

Ispod arkada uni­ verziteta šetali su parovi držeći se za ruke. Naše kolege Stefan i Henrik smatrani su mladim „vladin­ im" političarima koji u zemlji najviše obećavaju. međusobne intrige i zavisti. Pisao je pesme i objavljivao ih u časopisima koje je izdavala naša grupa. Gama je imao onu veštinu tehnike koju zahteva savremena poezija. nervirali su 115 . u vrbacima su se drali slavuji. uzeti kajak na pristaništu i pri svetlosti izlazećeg sunca ploviti rekom. gledali smo u nebo i pevali neartikulisane pesme ushićenja. drveće je prekrivalo zelenilo . žalosti zbog nepoloženih ispita. niti napada kritičara. vlada je napustila pokušaje da sklepa „vladinu levicu" i počela da koketira s nacionalistima. poplavljenom lavom. pa ipak. ležeći poleđuške na vodi. čija je brza struja jurila među peščanim urvinama i ostrvcima borova . tu je doživeo neuspehe. netaknuta ljudskim stopalom. na reci su se pojavljivali brodići.a nigde mi kasnije zelenilo nije izgledalo tako radosno. ali to što je pisao bilo je kao ustajali ribnjak. Ustati u zoru. Ježijevih i mojih pesama.ako ne i pravi totalitarizam u lokalnom izdanju . njihov stil bio je ličan.sve više je trijumfovao. mehanizam događaja je gurao vladu sve više udesno. na kojoj su se mešali odrazi oblaka. Na ostrvima. čiji su čitavi arhipelazi izranjali na sredini jezera kao veliki buketi.na univerzitetu. trava je bila bujna. Neka ovo što sam rekao bude dovoljno za opštu sliku politike u gradu Pompeji. Pravili smo takođe izlete na obližnja jezera. Nasuprot Teodorovih. Ovaj opis obuhvata niz godina.bila je to velika sreća. U štampi su se pojavljivali naše pesme i članci. Uz tvrde kotlete u menzi menjale su se teme razgovora: sporovi oko značenja metafora u poeziji ustupali su mesto diskusijama o teorijama Žorža Sorela. upravo kad smo morali da spremamo ispite. oni kojima je zavideo mislim da su pisali glupo. prema „vladinoj levici" i prema katoličkoj levici nije osećao mnogo simpatija. svakog proleća. bes i sarkazam. koji su se najčešće javljali. Nacionalizam . Gama se veoma brzo rastao s nacionalistima. Međutim. Za to vreme. Ti pokušaji završeni su neuspehom. dugi splavovi plovili su iz šuma u strugare. U stvari. preko njih se prelazilo ćutke. Skakali smo u grupi u vodu i isplivavali daleko na glatku površinu. u njima se osećala nekakva nedarovitost. Mladi političari koji najviše obećavaju raskinuli su sa vladom i otišli još više ulevo. ritmička inkantacija izražavala je osećanja autora. nje­ gova dela nisu bila predmet pohvala. potom su došli na red Marks i Lenjin. vozeći šetače na obližnje plaže. Preživljavali smo svoja ljubavna razočaranja. ipak.

kad smo ga poredili s odnosima koje smo mogh da posmatramo izbliza. trebalo je te konflikte smatrati konfliktima posedničkih klasa dva naroda i zaboraviti stare antagonizme. oslonjen o sitnu buržoaziju i osiromašenu inteligenciju.posle kratkog perioda samostalnosti. predstavljao nam se kao svet progresa.bila je kompro­ misna i nemoćna. ponovo pretvorila u 116 . Poljaci su tokom mnogih veko­ va bili u stanju permanentnog rata s Moskvom. U našim razgovorima počela je sve češće da se pojavljuje reč „Rusija". ali privlačili su pažnju. bilo je jasno da je budućnost tamo. gurao je vladu u sve oštriju diskriminaciju. Živeli smo ne dalje od sto milja od granice Sovjetskog Saveza.u slučaju pobede komunizma. tokom čitavog devetnaestog veka. Da bi se pristalo na komunizam. Zemlja je išla ka nekoj varijanti onoga što se događalo u susednoj Nemačkoj . Razmatrajući stvar racionalno. Naša grupa sve više se radikalizovala. nisu izražavale ništa.a ta Nemačka pretila je ratom i potpunim uništenjem Poljske. stečene zahvaljujući Versajskom mirovnom ugovoru . Onaj svet. Društveni filter bio je smišljeno uređen: seljačka i radnička omladina nije mogla da bude primljena u srednje škole i na univerzitete. veći deo Poljske nije postao provincija carske države. Trebalo je smatrati da bi se Poljska . To je značilo izvršiti pot­ puno pre vrednovanje pojma nacionalnost. Gamine pesme bile su sistem brižljivo odabranih metafora. Široke mase nisu imale nikakav uticaj na vlast. To ne znači da smo o njemu imali temeljnije znanje od stanovnika Pariza. koje je lako bilo zamisliti kad su se preko radija slušali Hitlerovi govori? Odlučiti se za komunizam ipak nije bilo lako. Naša zemlja bila je u stanju paralize.premašivali su ipak mogućnosti radnika i seljaka. Posle bankrotstva „vladine le­ vice" pojavilo se pitanje: kakva levica? Socijaldemokratija u našoj zemlji delila je mane svih socijaldemokratija na kontinentu . Kasnije je tas prevagnuo u korist Moskve. troškovi studija . u stvari.mada niski . Nacionalistički pokret. Neizmerno komplikovani problemi nacionalnih manjina (a naša zemlja bila je zemlja s visokim procentom manjina) rešavani su u potpuno šovinističkom duhu.čitaoce. Bilo je vreme kad su dve zemlje imale jednaku moć i poljski kraljevi u svojim pohodima stizali do „istočnog Rima". Zar se može iko čuditi što smo na Rusiju gledali kao zemlju u kojoj je nađeno rešenje svih problema koji su nas mučili . poznat iz knjiga. ne samo to. Granica je bila hermetički zatvorena. Ipak.i zemlju koja je jedino mogla da spase od nesreća. Nalazili smo se na periferiji sveta koji se razlikovao od sveta na Istoku kao što se raz­ likuju dve planete. sve dok najzad.

Bilo je to već po završetku studija većine člano­ va grupe: period rata u Španiji. Odreći se lojalnosti prema sopstvenoj državi i uništiti patriotska osećanja.zajedno sa drugima . Mislim da se pišući pesme. Ipak. brzo je evoluirala ka komunizmu. išao u prvomajskim povorkama. nastupao na mitinzima. kolebljivim pesnicima. Gama je pisao članke. Stefan i Henrik postali su staljinisti. Period između nacionalizma i staljinizma bio je za njega period ponora. Ježi i ja smo se povukli. ni zanos zadovoljene ambicije. Mnogi su s negodovanjem primili 117 . Grupa u kojoj se našao Gama počela je da izdaje jedan od takvih časopisa.našao na optuženičkoj klupi. nesposobnim za akciju. besmislenih pokušaja i razočaranja. u koju su se trudili da zavrbuju što veći broj liberala. Takav je bio program koji poljski komunisti uopšte nisu skrivali. lišene strasti. često na izletima u okolne šume. bila je ile­ galna. usađivana u školi i na univerzitetu: to je bila cena stupanja na put napretka. Partijske vođe shvatale su besmislenost ilegelnog posla i starale se da utiču na javno mnjenje preko simpatizera koji nisu bili direktno angažovani.i grad u kome smo živeli .trebalo je da budu direktno uključeni u Sovjetski Savez. Oni koji su pristali da plate visoku cenu smatrali su nas slabim. Bio je aktivan. Sedajući da piše. komunističkog fronta za „odbranu kul­ ture". U Poljskoj je izlazilo mnoštvo glasila koja su bila na partij­ skoj liniji. Naša grupa se ras­ pala: „Najperspektivniji mladi vladini političari". Nije bio stvoren za književnost. Kad su vlasti zabranile časopis. ublažavajući je na odgovarajući način za nepripremljene čitaoce. Komunistička partija u našoj zemlji bila je neobično slaba. Što se ostatka tiče. Moskovski program nije budio sumnje u tom pogledu. Gama je postao staljinista. ona je očigled­ no trebalo da postane još jedna savezna republika. uhapsile članove grupe i pokrenule sudski proces. te teritorije Moskva je smatrala delom beloruske i ukrajinske republike. ne znam da li je gvozdena doslednost najveća ljudska vrlina. Nije bio sposoban da doživljava zanos pisca . osećao loše. Kontakti sa izaslanicima Partije održavali su se tajno. Možda takva mišljenja nisu bila daleko od istine. Za pripadnost njoj kažnjavalo se po paragrafu koji je smatrao prekršajem svaki pokušaj odvajanja od države dela njene teritorije. Nisu svi bili spremni da plate takvu cenu. Istočne poljske teritorije . osećao je u sebi prazninu. Gama se . književnim dekadentima.ni zanos stvaralačkog procesa. na koju je vlada najviše računala. Ovaj proces bio je velika senzacija i kom­ promitacija za vladu: ta omladina.rusku provinciju.

bezobzirnost vlasti prema talentovanim apsolventima univerziteta. Bilo je to vreme opšteg lutanja. Taj čas je ubrzo stigao. Gama je oslobođen krivice zbog nedostatka dokaza. Hitler je napao Poljsku i pohod njegove armi­ je bio je munjevit. Kraj države bio je obeležen haosom.kao što priliči piscima okruženim brigom sistema . osla­ njajući se na sporazum Molotov-Ribentrop. Objavio je takođe dve knjige pesama na osnovu kojih bi se teško moglo zaključiti o autorovim posebno revolu­ cionarnim tendencijama. Izdržavao se od povremenih objavlji­ vanja književnih radova. Dobili su blage kazne. policija koja je nastojala da se otarasi svojih uniformi. prostaljinistički orijentisane. Branili su ih najbolji advokati u gradu. Željan akcije. zauzela one terene koje je program Partije uvek otvoreno proklamovao kao dostojne da se priključe Sovjetskom Savezu. S vremena na vreme objavljivao je umerene članke o književnosti u levičarskim glasilima. Optuženi su se u svojoj odbrani obilno služili lažima. Čekao je svoj čas. ali proveo je u vojsci samo nekoliko dana. koja je još godinu dana uživala u prijateljstvu moćnog suseda pre nego što ju je on progutao. mladim doktorima prava ili filozofije. Nije mogao da računa na državnu službu jer je bio poznat kao komunista. Slika svega onoga što je tih dana bila zemlja može se uporediti samo sa slikom požara u mravinjaku. Gama je bio mobilisan. objavio je studiju o strukturi novele koja ni u čemu nije otkrivala njegova uverenja. kakav se može dogodi­ ti valjda samo u dvadesetom veku. osnovali su restoran društvene ishrane i startovali s novom vrstom pisanja. Lavov. S istoka mu je krenula u susret Crvena armija i. Tamo je sreo druge književnike. žene koje su tražile muževe. Počeli su brzo da se organizuju. Oženio se.kuću za stanovanje. Rodila mu se čerka. nisu zaostajah za njim ni u poznavanju zakonskih propisa. Putevima su išle hiljade gladnih i prestrašenih ljudi: vojnici koji su se iz razbijene armije vraćali kućama. horde muškaraca za koje nije bilo dovoljno oružja. Sovjetski Savez je grad Vilno velikodušno darovao Litvaniji. bežeći od Nemaca. Iste takve mase kretale su se s zapada na istok. Mase ljudi bežale su s istoka na zapad pod nemačku okupaciju. Borio se s velikim finansijskim teškoćama. Odmah je došao poraz. koje se 118 . Uz podršku nove vlasti dobili su . Gama je emigrirao iz Vilna i preselio se u najveći grad pod sovjetskom okupacijom. obrazova­ njem i inteligencijom dominirali su nad tužiocem. Godine koje su neposredno prethodile izbijanju Drugog svetskog rata Gama je proveo na radu u svojoj profesiji. Specijalizovao se u proučava­ nju književnosti.

to je neprijatan.kako se pričalo . moglo je da bude rečeno na mitingu i napisano u propagandnim novinama. koji su dotle poznavali samo iz ulepšanih opisa. Otac je .u nepoznatom pravcu. Poznavao je gnev. Hiljada za hiljadom odlazila je na istok. na vrata kuća i čatrlja.žene. što je pisao. mržnju. koji su po nalogu Partije i NKVD-a doputovali iz Rusije radi „kulturne privrede" na novostečenim terenima. Već prva hapšenja nalagala su mu da očekuje najgore. Osuđen na moždane operacije (jer to. preživljavale su unutrašnji rascep. stotine hiljada. mada teoretski komunisti. lupali su agenti NKVD-a. Njegovo strahovanje bilo je opravdano jer najgore stvari ubrzo su se dogodile. Gama je u tim novim uslovima brzo stekao poverenje specijalista za književnost. Drhtalo je od straha.uostalom zasnivalo na prevođenju s ruskog i primitivnoj propagandi. majka i maloletne sestre. Među deportovanima našli su se takođe Gamini otac. Gama nije ispoljavao sumnje. uhapšenima nisu ostavljah mnogo vremena za uzimanje najpotrebnijih stvari. muškarce i decu . Konačno. Njegova doslednost dolazila je iz skale njegovih emotivnih mogućnosti. Njegovim uspesima (to nisu bili književnički uspesi. Posle mnogo nedelja ili meseci putovanja. Svirepost osvajača i neprijateljski odnos prema svim Poljacima ispunjavali su ih užasom: prvi put su se susreli s novim. lakše se od drugih sporazumevao s novim vladarima. u logore prinudnog rada u polarnim krajevima ili u kolhoze u Aziji. I taj glas i smeh mogli su da vode pretpostavkama daje Gamdn osećajni život uvek bio veoma primiti­ van. zas­ trašujućim svetom.prokleo sina izroda. Izvesno objašnjenje za mene su njegov glas i vrsta smeha. Bio je odlučan. Nesreće njihove otadžbine. U zoru. Smatran je za jednog od najpouzdanijih. mogao je da bude naštimovan samo na jedan ton. Mnoge njegove kolege. bio je polu-Rus. zaista neizmeme. najzad. Stanovništvo teritorija koje su priključene Sovjetskom Savezu nije se osećalo tako dobro kao malobrojni „pouzdani". Ubrzo su to bile desetine. savetovali su im da se obuku toplo. Iz najbližih sta­ nica. dovele su ih do stanja nervnog sloma. nije bilo napa­ jano unutrašnjim izvorima). već samo uspesi književne politike) pomagalo je takođe dobro znanje ruskog. sarkastičan smeh. prionuo je uz doktrinu. To što je imao da kaže svojim kreštavim glasom i perom. zamandaljeni stočni vagoni odvozili su zatvorenike . Bile su to masovne deportacije. verovatno se s tim povezivala slabost njegovog ta­ lenta. strah. ali bila mu je strana emotivna refleksija. sklonim uprošćavanju. ljudski transporti su stizali na odredišta. koji je pisao u slavu 119 . entuzijazam.

mada je bio na dobrom glasu u NKVD-u. pa mu nisu smetali u objavljivanju pesama. Samo opažanje da oni pate. " B r u n o Jasjenjski (Bruno Jasienski. 1 9 0 1 . Jedan od uhapšenih bio je istaknuti pesnik В. a oni su bili uzrok patnji njegovih zemljaka. ali v e o m a popularan je bio njegov roman Palim Pariz. Majka i devojke vodile su težak život ropkinja. 120 . Prim. njihova dela neće biti ponovo štampana. pošto su pobegli u Sovjetski Savez iz straha od proganjanja. osim toga. pesnik. koji ostvaruje snove čovečanstva. Pisao je p e s m e . pravo i m e Wiktor В. 1 8 9 7 . Prim. Zysman. Naglo. Manje nego bilo kojim drugim veruju poljskim komunistima. prev.1 9 3 9 ) . to ne bi dalo nikakav rezultat a. Gama se bojao. Prim. pesnik i dramski pisac. jednog dana. predstavnik proleterske revolucionarne poezije. Godine 1917-1939. dale su za to posebno mnogo primera. Kad bi komu­ nističke vlasti u Francuskoj hapsile Aragona. ubrzo je umio negde na prostorima na kojima je hiljadu milja skromna distanca. najboljem sistemu. Obožavala ga je cela levica. Poljski komunisti su sumnjičeni za nacionalističke sklonosti.ko bi to mogao znati? Kad bi pokušao da istupi u odbranu svoje porodice. Poginuo je u jednom od logora prinudnog rada blizu polarnog kruga. Brojni poljski komunistički aktivisti. 1 8 9 1 . čak i politički pro­ tivnici. tamo su bili optuženi za izmišljena krivična dela i likvidi­ rani. on je u našoj zemlji ^"Viktor Vandurski (Wiktor Wandurski.vladara. Isto se dogodilo i trojici poznatih poljskih komunističkih pesnika: Vandurskom". jedan od tvoraca poljskog fut urizma. Standeu" i Brunu Jasjenjskom". a komunističke vlasti u Americi Hauarda Fešta . aktivista Poljske komunističke partije. Talas hapšenja na novostečenim terenima nije zaobišao ni malu grupu „pouzdanih". gledajući tragediju svog sopstvenog naroda. Bio je revolucionarni pesnik. predstavljalo je već dovoljan razlog za represiju. a on je imao takvu međunarodnu popularnost kakvu danas imaju pesnici staljinisti: Nazim Hikmet ili Pablo Neruda. Šta je tada osećao . svi veoma poštovali.1 9 3 7 ) . aktivista Poljske komunističke partije. " S t a n i s l a v Rišard Stande (Stanis):aw Ryszard Stande.1 9 3 9 ) . Nekada je roman Jasjenjskog Palim Pariz izlazio u fragmentima u francuskom „Imaniteu". prev. prev. Gama je u to vreme na mitinzima držao vatrene govore o velikoj sreći kakva je živeti i raditi u novom. Njihova imena danas nisu više nigde pominjana.efekat bi bio manje-više isti kao onaj koji je u javnom mnjenju izazvalo hapšenje В. Prema komunistima drugih nacionalnosti Rusi se odnose s nepoverenjem. NKVD je izvršio čistku u krugu kome je pripadao Gama. p o v e z a n sa komunističkom levicom.

kao i svi koji su imali priliku da taj novi poredak iskuse. bio je konačan. U opštoj panici ureda koji su se evakuisah. Njegovi drugovi nerado su gledali na ideju da javno nazovu uhapšene prijatelje fašistima. ­ kao fašiste. Medu njima nije trebalo tražiti „kadrove" za novu Poljsku koja bi. Bio bi to. predstavljao bi dokaz pravovernosti.komunističkih intelektualaca. potpisan nizom imena. Ovaj proglas. suviše drastičan korak. Žena se odnosila prema novom poretku neprijateljski. Iskusniji su objašnjavali Gami da bi takav korak bio poli­ tički sumnjiv. Bežeći iz Varšave koju su Nemci zauzeli sklo­ nio se u sovjetsku zonu. počeo je da obilazi svoje kolege komuniste i predlaže im neodložna efikasna sredstva. izbezumljenih očiju.i medu njima pesnika В. Za njega su to bile godine učenja. Pretpostavljao je da je to tek početak i da će se u sledećoj rundi svi pisci koji su još ostali na slobodi. Gama je tada tek počinjao svoju karijeru i još nije bio prodro u tajne komplikovane političke strategije. Gama je posle hapšenja kolega dobio jak napad straha. U Rusiji je boravilo tada mnoštvo Poljaka. Verovatno nikada u životu nije bio toliko uplašen. Preporučljiva je bila opreznost. kako će se ispostaviti. bio je suviše dobro poz­ nat kao pisac i komunistički govornik. Kao najefikasnije korisno sredstvo smatrao je izdavanje javnog proglasa koji osuđuje uhapšene . Sovjetska vlada ih je smatrala neprijateljskim elementom i tretirala na odgovarajući način. Njihov broj je dosezao mihon i po (ubraja­ jući u njih internirane vojnike i oficire poljske armije). Ipak. nije umeo da dela lukavo. bilo je teško pred­ videti kako će se odvijati događaji u budućnosti. Gama se našao u Rusiji. naišao je na otpor. naći pod ključem. Mogao bi samo da nanese štetu onima koji bi stavili potpise jer bi motiv kukavičluka bio suviše vidljiv. Preporučljivo je bilo početi od male grupe „pouzdanih" . Uznemiren. U gradu je ostavio ženu i ćerku. uspeo je da se zakači za voz koji je išao na istok. Trebalo je to tek da nauči.imao izuzetnu poziciju. a taj rastanak. Rastali su se. Istina. Njegove reakcije još su bile primitivne. koji su napustili svoju zemlju u zamandaljenim stočnim vagonima. Osim toga. Novu muževljevu karijeru nije odobravala. Poljska 121 . Gama nije mogao da ostane u gradu. zajed­ nički život supruga imao je mnoge nedostatke. vlasti NKVD-a i vojske koja je bežala. uostalom. po njihovom mišljenju. Proglas nije izdat. prema dalekovidim planovima Kremlja (od kojih se nije odustajalo ni za vreme vojnih neuspeha). Hitler je udario na Rusiju i za nekoliko dana njegova armija došla je do Lavova. trebalo da postane u budućnosti.

Ovo udruženje postalo je začetak vlade koja do danas ureduje u Varšavi. Gama je u Rusiji sreo svoje kolege s univerziteta s kojima je nekada zajedno sedeo na optuženičkoj klupi. po želji Kremlja. Sada ih nisu mogli naći. Gama je znao da traženje londonskih Poljaka neće biti ovenčano uspehom. Bila je to delikatna stvar. Bila je to armi­ ja zavisna od emigrantske vlade u Londonu. nji­ hov način mišljenja bio je obeležen žigom prošlosti. koji su se sećali predratnog vremena kao izgubljenog raja. Poljska komanda tražila je oficire. šta se moglo drugo učiniti ako ne držati ih u logorima i u dalekim kolhozima? Članovi Patriotskog saveza mogli su da saosećaju s njima kao s ljudima. osnovali udruženje koje je dobilo lep naziv Savez poljskih patriota. petnaestak hiljada poljskih oficira internirao je Sovjetski Savez u skladu s paktom Molotov-Ribentrop. Njihova sudbina. Članovi Patriotskog saveza pristali su još pre rata da plate visoku cenu: u ime logike Istorije bili su sprenmi da ponište nezavisnost sopstvene zemlje. Uostalom.je po računima Kremlja bila najvažnija zemlja: predstavljala je sponu sa Evropom. Deportovani su bili smrvljena ljudska masa koja se nije računala. većinu su predstavljali siromašni ljudi: seljaci. Gama. 122 . Boraveći u Rusiji. Oni su. Slično kao ruski vlastodršci. ali to saosećanje nije trebalo da utiče na poUtičke odluke. bila je tužna jer nisu bili naviknuti na glad i lošu klimu. nije trebalo o njoj pričati. iz logora za prisilni rad na severu izlile su se mase ljudi koje su išle na jug. policajci. zajedno s nekoliko drugih. lugari. razumeo je zašto su oni pominjali predratne godine kao izgubljeni raj. Od ovih poluživih ljudi formirana je armija. sitni jevrejski trgov­ ci). fabrikanti i činovnici. glad i skorbut uništavah su taj ljudski materijal tako efikasno da je tokom malog broja godina njihov problem mogao da prestane da postoji. njihovi leševi prekrivali su ulice gradova jugois­ točne Rusije. Gama je gledao na tu armiju kao na armiju klasnog neprijatelja. Bile su to mase dronjavih bednika u sta­ nju krajnje iscrpljenosti. i kad je sovjetska vlada objavila amnestiju za Poljake. u istom redu sa Englezima i Amerikancima ona je bila samo privremeni saveznik. čija je porodica bila medu deportovanima. tifus. mada ne gora od sudbine miliona drugih stanovnika Sovjetskog Saveza. Kad je poljska emi­ grantska vlada u Londonu sklopila sporazum s Moskvom koji se ticao formiranja poljske armije u Sovjetskom Savezu. s naslednicima šljahtinske i buržujske Poljske. platili su tu cenu u praksi: nije im bilo dozvo­ ljeno da ispolje solidarnost s nesrećnom masom deportovanih (deportovani su ne samo bivši zemljoposednici.

Profesor nije podelio nji­ hovu sudbinu samo zato što komplikovani slučajevi moraju biti . posle boravka u zatvorima i logorima prisilnog rada. lekari. samo da bi ih se lišili. u civilnom životu bili su to nastavnici. nije ipak mogao da izdrži u emigraciji. I pored unutrašnjih kolebanja i trenutaka očajanja (niko neće saznati za to). neostvarene trideset godina. ipak. kadar od petnaestak hilja­ da predstavljao je pozamašan broj i nije sasvim bila neopravdana primena drastičnih metoda. Uzimajući u obzir to da su se uništavanjem ove inteligencije u Poljskoj uspešno bavili Nemci. posle završetka rata.. Po mišljenjima mnogih Poljaka. Gama i drugi članovi Patriotskog saveza. pesnik В. Nekadašnji komunisti.kako naređuje birokratija . koji su izbliza mogli da vide život Sovjetskog Saveza. Oprostio je. Gama i njegovi drugovi iz Patriotskog saveza su istrajah. činovnici . Poljski oficiri su bih „kadar" one Poljske koju je trebalo potpuno promeniti uz pomoć Sovjetskog Saveza: kadar koji brani stari sistem. Vratio se u Poljsku kojom su upravljali Gama i njemu slični. da bi bili ubijeni puc­ njem pištolja u potiljak u obhžnjim šumama.dakle. Posle amnestije izvukao se iz Rusije. Njegovo ime nalazilo se u kartotekama. bio je autor nekoliko naučnih radova koji nisu predstavljali Sovjetski Savez u sasvim pozitivnom svetlu. Dogodilo se to prilično kasno: depeša kojom se zahtevalo neodložno dovoženje profesora u zatvor u Moskvi stigla je na železničku stanicu na kojoj su upravo istovarivani transporti zarobljenika. Ovaj profe­ sor liberalnih sklonosti žalio je kad su hapsili Gamu i njegove drugove. kojoj je privrženost prošlosti smetala u sprovođenju revolucije nametnute spolja. Igrali su 123 . pušten iz zatvora posle amnestije. dolazilo je do promena. u čijim smo zidinama Gama i ja proveli najlepše mladalačke godine. saznavši za uzaludne napore izaslanika londonske vlade da udu u trag interniranih. Ipak. Jedan od njih bio je pesnik В. Jedan od interniranih oficira bio je mladi profesor univerziteta. Većinu njih predstavljali su rezervni oficiri. logika Istorije zahteva takve intervencije. izmenjivali su ironične poglede.Ubijanje interniranili članova oružanih snaga države s Icojom se nije rato­ valo civilizovani narodi uglavnom ne praktikuju. Kad je poljska armija evakuisana iz Rusije na Bhski istok (kas­ nije će učestvovati u borbama u Italiji). pravnici.temeljno ispitani. bio je srećan što napušta zemlju nade. inteligen­ cija. Vlasd su posle mnogih temeljnih proučavanja najzad ušle u trag. Danas svako dete u školi uči napamet njegovu Odu Staljinu. stupali su u armiju lon­ donske vlade. Kasnije.

a sa njom nova poljska armija. Bio je politički oficir u činu majora. poniženja i veste igre! Eto šta znači postaviti ulog na dobrog konja! Gama je radosno pozdravljao varošice. ćerka. samo neznatan broj deportovanih dospeo je s londonskom armijom u Persiju. U Sovjetskom Savezu počela je da se formira nova poljska armi­ ja. kročila je na poljsku teritoriju. U Rusiji je prošla veliko maltretiranje. u skladu s logikom Istorije. Nije bilo oficira. Uspela je posle izvesnog vremena da stigne na kurs za traktoriste. ta armija trebalo je da ude u Poljsku zajedno s Crvenom armijom i posluži kao oslonac vladi zavisnoj od Kremlja. zamenili su ih Rusi. Leto je tamo vrelo kao u tropskim zemljama. Iz Rusije je doveo novu ženu. brat i majka prevalili su propisan put iz centra Evrope u dubinu Azije. koje su bile odmor za oči posle monotonih prostranih ruskih kolhoza. Gama je osećao uzbuđenje dobrog hirurga pre ulaska u operacionu salu. nije bila naviknuta na težak fizički rad. Što se tiče vojnika. dobijanje funte hleba tamo se smatra srećom. Njihove nade su ostvarene. izgledala je neo­ dređenih godina. morala je to da nauči. Njegov džip vozio ga je putevima kraj kojih su stajali spaljeni nemački tenkovi. i seljačke njivice. Crvena armija. U uniformi. Bilo joj je jedva petnaestak godina kad su na vrata stana njene majke u Poljskoj zakucali u zoru agenti NKVD-a. težak rad uništava snagu neodržavanu dovoljnom ishranom. ženu vojničinu. Pošto ga je završila. njena sestra. građanske porodice. godine. smesta pretvaraju u ledenice. poli­ cijski nadzor i beskrajan prostor azijskog kontinenta oduzimaju svaku nadu u bekstvo. koji nisu podlegli besmislenim sentimentalnostima! Oni su donosili poljskom narodu oslobođenje od Nemaca. taj narod je morao biti operisan. zima tako oštra da se suze. Istina. Njena simpatija 124 . jedina šansa za spas. Stiglo je leto 1944. u teškim ruskim cipelama. ka ostvarivanju onoga stoje dotle bila samo diskusija puna citata iz Lenjina i Staljina. U stvari. Eto nagrade za one koji su umeli da misle ispravno. Kako su se samo isplatile godine patnji. ona. Gama je bio među neko­ liko prvih organizatora te armije. ka vlasti.veliku igru. Tas pobede prevagnuo je na stranu Rusije. tamo su morali da upoznaju život azijskih stepa. a ne te bolećive budale iz Londona. vozila je velike ruske traktore po stepama Kazahstana. Za ostale. nisu se mogli žaliti da ih nedostaje. bila je veoma mlada. Mlada devojka. razbijene artiljerijskim mecima. koje od mraza teku iz očiju. bilo je da se dokopaju nove armije nad kojom su politički nadzor vršili NKVD i Patriotski savez. to jest izlazak iz granica Sovjetskog Saveza.

pre se može reći da je to bila mržnja. Crvena armija je stigla do Visle. Ponovo se pojavljivao s velikom snagom ugušen konflikt između dve vrste lojalnosti. zdravica i pesama trovani pozvani rođaci. bila je i njena igra. Dimovi požara zaslanjah su vidno polje. dobivši nove instrukcije. Dan za danom. obično odliko­ vala time što su usred prijateljskih zagrljaja.AK . a vojnike priključivala novoj poljskoj armiji ih hapsila i deportovala ih u dubinu Rusije. podređena emigrantskoj vladi u Londonu. Crvena armija je stajala tada na li­ niji Visle. Tada je sovjetska komanda priredila divan banket na koji je pozvala komandante Armije krajove. Da. Sada je te odrede razoružavala Crvena armija.kako kaže Gama . tako i Rusije. prema starim predanjima.) .poljska konspirativ­ na vojna organizacija ( 1 9 3 9 . Tamo je izbio ustanak protiv Nemaca i odredi Armije krajove ušli su istovremeno s Crvenom armijom. Na teritorijama. Bila je to . Grad je bio preko reke. Iz Lublina je Gama posmatrao kako se isto to. nedelja za nedeljom.praslovenska gozba koja se. koja je još nosila naziv Poljskog komiteta narodnog oslobođenja. počela je da funkcioniše u gradu Lublinu. Pred grupom Patriotskog saveza stajali su veliki zadaci i teškoće. Nova vlada. morao bi da bude uništen.1 9 4 5 ) . U zauzimanju zemlje nisu se očekivale prevelike prepreke od strane zapadnih saveznika. prev. preko kojih je sada išla pobednička Crvena armija dejstvovali su pod nemačkom okupacijom veliki partizanski odredi. ali našla se najzad u Poljskoj i velika igra. kako protiv Nemaca. Praslovenska gozba u tom slučaju ne bi bila dovoljno sredstvo. Uostalom. Grad koji je bio centar otpora. trajala je " A r m i j a krajova (Armia Krajowa ipolj. samo u neuporedivo većoj meri. dolazile su iz neprijateljskog raspoloženja tog naroda. 125 . ovo osećanje delila je sa skoro svim vojnicima poljske armije koja se sastojala od nekadašnjih deporto­ vanih. Radio Poljskog komiteta narodnog oslobođenja pozivao je stanovništvo prestonice na ustanak protiv Nemaca. Gama je s humorom pričao šta se dogodilo u gradu naše mladosti. bila je to takozvana Armija krajova^*. Jer. Za vreme banketa komandanti Armije krajove su uhapšeni. Oficiri Crvene armije su posma­ trali kroz doglede ulične bitke na drugoj strani reke. Kad je ustanak izbio. to je bio ustanak rivala u borbi za vlast. Prim.prema staljinističkom sistemu posle tih iskustava nije bila vehka. radio je počeo da zasipa podstrekače ustanka uvredljivim epitetima.Zemaljska armija) . koju je vodio Gama. u Vilnu. događalo u Varšavi. Prepreke su bile unutrašnje prirode.

trebalo je pokrenuti štamparije. na sredini reke. gledajući na događaje iz perspektive budućnosti. Socijalistički realizam jača male talente i uništava velike. videla sam mnoštvo leševa onih koji su pokušavali da preplivaju. struja nanosi te leševe u peščane plićake. u kojoj se nezavisnost naroda pred­ stavlja kao relikt buržujske epohe? A možda niko? Nagnuti nad stolom. Imala je visoku temperaturu. oni koji su uspeli da preplivaju reku. u uniformama od debelog sukna.tamo borba i požari su se najzad slivali u plameni zid. Vladanje umovima daje osnovu za uprav­ ljanje zemljom. Odlučila sam da plivam. Trebalo je gledati tragediju stotine hiljada. zato sam se trudila da plivam što više ispod vode. davao je sada njegovim dehma odlike iskrenosti. Govorila je: „Naš odred je razbijen i priteran uz reku. Crvena armija je stajala na liniji Visle. Njene oči bile su luđačke. Posle dva meseca borbi. Pucali su u mene. smušeno su pričali o događajima u paklu. Primitivizam. Tokom tih godina postao je bolji pisac nego stoje bio pre rata. Pre svega. Bila sam veoma slaba. U njegovim pesmama progovorio je vlastiti glas koji je nekada veštački pokušavao da priguši: kreštav i prodoran. Njegov skromni talenat nije mogao da postoji samostalno. Hranu je kod nas teško bilo dobiti i bila sam bolesna. Kako je trebalo da postupim? Da ostanem sa svojim ranjenim drugovima? Ali. To je značilo da će svi biti poubijani. Neki su uspeli da se priključe drugim odred­ ima. Ove priče slušali su Gama i njegovi drugovi. Komunistički intelektualci imah su suviše mnogo posla da bi mislili na nesreću grada. pretvaranih u žive baklje. Na sprudovima. zahtevao je podršku doktrine. nisam mogla ni u čemu da im pomognem. uzimati na svoju savest smrt u mukama žena i dece. koga je Gama prestao da se stidi. Napisao 126 . Nemci su bili gospodari gradskih ruševina. jedne od onih koje su uspele da se prebace preko reke na obalu. Ustanici iz razbi­ jenih odreda. koju je zauzela Crvena armija. Od onih koji su ostali na obali svi su bih ranjeni. jer je htela da upotrebi ustanak kao adut u borbi za vlast? Kremlj. Struja je veoma jaka. Šanse su bile male jer je reka osvetljena reflektorima. komunistički intelektualci slušali su priče mlade devojke. Zaista. Gama je bio jedan od glavnih organizatora štampe u Lublinu. jer nije pružao pomoč. Ko je bio kriv? Londonska emigrantska vlada. Reč je osnova tog sistema." Varšava je trebalo da bude prineta kao žrtva. U zoru je trebalo da dođe do napada vojske SS-a. cena koju je trebalo da plati onaj ko je hteo da ostane veran logici Istorije bila je strašna. Gnezda nemačkih puškomitraljeza su svugde.

koja se mrštila kad se on mrštio. Januara 1945. u nezgrapnim cipeletinama. Drugo načelo: 127 . Velika je magija vlasti. stiskao je pružane šake i zabavljao se.čak ni za „pouzdane" lišene patnji i poniženja. naučnika i umetnika. Tamo je spoznao slast diktatorstva. Proces mora da bude postepen. Bilo j epoznato da ništa neće sprečiti takav razvoj događaja kakav će želeti Moskva kao i Gama i njegovi drugovi. Prilazili su mu sa strahom. vrbovati za redakciju i postavljati samo minimalne zahteve. Ni pre rata. sticao valjanu pripremu za posao koji ga je čekao. Gama. Gama je takođe krenuo na zapad. stanovi i zarade. Ubrzo je Gama bio okružen svi­ tom koja mu je povlađivala. nova vlada je bila činjenica. Bilo je među njima intelektualaca koji su uspeli da prežive godine nemačke okupacije.je niz pripovedaka. Posmatrao je nepokorne i one koji su se starali da ne pokazuju koliko im je mnogo stalo do sticanja njegove naklonosti. ni u svojoj podzemnoj aktivnosti nisu bili komunisti. tako da pacijenti ne zapaze kad i kako su se angažovali. u seljačkim gunjevima. godine Crvena armija je započela ofanzivu. Imao je ipak za sobom dobru školu. stegnutim pojasevima. mesta u redakcijama. i brzo se približavala Berlinu. Nije bilo malo ni onih koji su ispoljavali sve odlike daleko poodmakle servilnosti. Prvo i najvažnije načelo: ne plašiti. praskala u smeh kad bi je udostojio da priča viceve. ljudi su nepripremljeni. smatrali su neumesnim da njegovim delima pridaju bilo kakav značaj. ispoljavati libera­ lizam. njihov men­ talitet je sličan mentalitetu glupaka na Zapadu. prešla je Vislu. Možda ne bi mogao tako brzo da postane popularna ličnost da se ponašao kao ranije .kao što sam rekao . bez stanovnika. davati mogućnost za zaradu. počela su da naviru čudno obučena stvorenja . moglo bi se reći: ispod poda. Od njegovih reči za­ visila je mogućnost štampanja. nad kojom su stajale ruševine mrtve Varšave. Iz skrovitih mesta starih kuća. Ipak. Partija ga je poslala u Krakov.plaho vito i brutalno. Godine koje je proveo u Rusiji nisu bile . Sada su ipak znali da je Gama svemoćan. s konopcima umesto pertli. Bile su to priče o borbi s Nemcima i o nacističkim svirepostima. pomagati. Posmatrajuči život u Rusiji i provodeći duge sate u diskusijama o staljinističkoj taktici i strategiji Gama je. Nedopustiva greška bilo bi stvaranje punktova psihičkog otpora. Za mnoge je Gama bio pre rata samo pesnik početnik. tačno prema modelu koji je izdavao tada u Rusiji hi­ ljade stranica proze. kao i ostali njegovi drugovi. grad koji je posle rušenja Varšave prihvatio najveći broj pisaca.u ritama bundi. sa širokim pri­ jateljskim osmehom.

cenzure ili političke policije. kad su izdavačke kuće bile zatvorene. zemljoposednici kojima je konfiskovana zemlja nisu bili zadovoljni. bio je kažnjavan kao neprijatelj naroda koji je klevetao vladu i pokušavao da na taj način širi nemir. Događalo se to putem činjenica: vlada je stavila šapu na sve štamparije i zaposela sva veća izdavačka preduzeća. smesta treba stati na stranu onih koji negoduju i sam glumiti najveću ozlojedenost. našao se još u vreme nemačke okupacije pod nemačkom prinudnom upravom i vlas­ nici su bili praktično lišeni prava na posedovanje. svako od pisaca i naučnika imao je mnoštvo rukopisa iz vremena rata. oni su. vodilo se računa da oni. sačuvaju provincionalni karakter i zahvaljujući tome bolji autori nisu imali želju da u njima objavljuju. U trenutku kad se njego­ vo ime pojavljivalo na stranicama glasila koja je vlada kontrolisala ili nje­ govu knjigu izdavala firma koju je vlada kontrolisala .niko nije mogao da tvrdi da se prema novim vladarima odnosi neprijateljski. kao što su znali Gama i drugovi. Parola su bile sloboda i demokratija. verno odmeravali nove parcele koje su uvećavale njihova mala gazdinstva. bili predviđeni za kasnije. Mase gradskog stanovništva nisu osećale posebnu 128 . naravno. Tada. veći deo imanja. uzimah su. tada nije bilo reči o kolhozima. U gradovima su se vijorile nacionalne zastave. ne samo fabrika i rudnika. kad god se neko usuđivao da govori o kolhozima. Treće načelo: uzimati sve koji mogu da budu od koristi. Naravno. Ne zahtevati suviše: ni od koga se nije zahtevalo. Gama je pridobijao sledbenike novoj vladi. niti nužno zbog svojih javnih izjava. Posle izvesnog vremena date su dozvole nekim katoličkim glasilima i jednom broju malih privatnih izdavačkih firmi. bez obzira na njihovu političku prošlost. postajali su to ne zato što su hteh. Nastojalo se da se omogući odgovarajući izliv nacionalnih osećanja. hapšenja članova Armije krajove odvijala su se krišom. Verno se pridržavajući ovih načela. koliko je moguće. ipak. „u sledećoj etapi". tada treba širiti ruke i govoriti da je teško napraviti nešto sa idiotima koji su zauzeli odgovorne položaje i prave neoprostive greške.ako se primeti negodovanje protiv drastičnosti vladiniii metoda. U skladu s taktikom koju je isprobao Lenjin objavljena je podela zemljišnih poseda među seljaci­ ma. Klasna mržnja seljaka prema dvorovima u našoj zemlji nije bila jaka i isterivanim vlasnicima nije nanošena nepravda. svakoje hteo da objavljuje. s izuzetkom osvedočenih fašista ih onih koji su ispoljili sklonost ka kolaboraciji s Nemcima. ipak.

Nisu se uzbuđivali ni intelektualci. Moglo se ću tati o tome. mrzeli su članovi „legalne" socijalističke partije. ispoljavao je najveće prijateljstvo. Imao ih je u šaci. Mrzeh su seljaci koji su dobijali zemlju. Znao je i to je bio za njega izvor priličnih prijatnosti.treba takođe uzeti u obzir i to da se sve događalo pet godina posle nacističke vladavine koja je uništila poštovanje prema privatnoj svojini. kasnije sam stanovao u Varšavi. njegovo mišljenje moglo je da učini da njihove knjige odbaci izdavačka kuća. stanovništvo čitave zemlje bilo je obuzeto jednim osećanjem: jakom mržnjom. Udarao je u osetljive tačke i posmatrao reakcije. I pored svega toga. One su bile veoma široke. Prestrašenost i bes koji su se pojavljivali na licima sagovornika smesta su ustupali mesto umilnom osmehu: da. Što se njega tiče. Ta vlada nije bila domaća: za svoje postojanje mogla je da zahvali bajonetima strane armije. uglavnom im je ispravna izgledala i radikalna agrama reforma. Bračna ložnica na venčanju vlade s narodom bila je ukrašena nacionalnim amblemima i zastavama. Pohvale ipak. sumnjičen sam bio za simpatije prema komunistima (izgleda da za svaku policiju na svetu razlikovanje staljinističke i antistaljinističke levice pred­ stavlja nesavladivu teškoću) i za suviše blagonaklon odnos prema 129 . baveći se njima. Jedno je bilo sigurno: nije se smelo napisati ništa što bi dovodilo u sumnju savršenstvo institucije Sovjetskog Saveza. jer sam po želji administrativnih vlasti izbačen s posla. Sreo sam Gamu u Krakovu. ali ispod kreveta virile su cipele enkavedeovca. vodio računa 0 njihovim karijerama. To što fab­ rike i rudnici prelaze u vlasništvo države izgledalo im je uglavnom ispravno . Morali su da budu poslušni. omogućavao da zarađuju. Mnogo godina je prošlo od naših diskusi­ ja u menzi. njegova olovka je mogla da precrta s već složene strane časopisa njihove pesme i članke. Interesovalo ih je nešto drugo: granice slobode reči. nisu bile kao kasnije. pomagao im je. Iz našeg univerzitetskog grada sam emigrirao. Mrzeli su takođe oni koji su se dodvoravali Gami. tako treba da bude. obavezne.simpatiju prema tom feudalnom sloju i niko se nije uzbuđivao zbog gubitka njegovog značaja. mrzeh su pisci koji su se starali da izdaju svoje rukopise. tada je došlo do bokserskog dvoboja. koja je dobila nominalno učešće u vladi. O tome je revnosno brinula cenzura. pošto je bio sklon napadima besa. za vreme jedne od njih ubacio sam mu u čorbu kutiju šibica s jasno pakosnom namerom. Tokom tih godina usavršavao sam se u Parizu. Od njega su zavisili njihovi položaji. mrzeli su radnici i činovnici koji su ulazili u Partiju.

uspostavljao je kontakt s masom. naučnik. Tako je počela medu nama igra koja je trebalo dugo da traje. Protiviti se? Ali. pamtio je takode moje otvoreno pismo protiv staljinista koje me je stavljalo manje-više u položaj današnjih zapadnih disidenata. Te naklonosti ni ja nisam bio lišen. Sa gledišta interesa Sovjetskog Saveza. imao sam male grehe na savesti. Susret sa Gamom bio je skoro nežan. Za Gamu i njegove drugove ova raspoloženja bi se mogla izraziti u formuli „ostaci buržujske svesti". pribor za brijanje i jeftino izdanje Gejove Prosjačke opere. pred njim su se otva­ rale neograničene mogućnosti. Sada sam ipak bio potreban i koristan. Posle ratnih iskustava niko od nas . moje pero predstavljalo je vrednost za novi sistem.i to je bilo dobro. Pazili smo da ne pokazujemo jedan drugome zube. To je pomoglo da razbijemo prvi led.nije sumnjao u nužnost reformi. Bojao se. naprotiv. A ipak. Intelektualci koji su proveli rat u zemlji bili su posebno osetljivi na opšta raspoloženja. Sada sam bio izbeglica iz spaljene Varšave. Gama je pamtio naše staro književno rivalstvo koje mu je zadavalo brige.Litvancima i Belorusima (tačno). izvođena pomoću dekreta iz vrha. Ipak. umetnik prestajao je da bude jedinka koja lebdi u praznom. Mase toga naroda osećale su da n i š t a ne zavisi od njih i da ništa neće zavisiti. Tu su bile u pitanju znatno važnije stvari od samog ličnog rivalstva. to jest intelektualci koji su preživeli rat pod nacističkom okupacijom. ipak. u sis­ temu u kome sve postepeno prelazi u državnu svojinu sabotaža pogađa 130 . Tu igru smo vodili svi mi. mada je tako tvrdila propaganda. Bila je to čudna revolucija koja nije imala u sebi ni najmanjeg traga revolucionarne dinamike. seljak koji je dobijao zemlju nije bio zadovoljan. Moja imovina sastojala se od radničkog odela. To nije bila samo igra između mene i Game.čak ni nekadašnji nacionalisti . koje sam imao na sebi. Podela je bila jasna. naš narod trebalo je da se pretvori u narod radnika i seljaka . Sitni vlasnici preduzeća i trgovci osećali su strah sloja osuđenog na uništenje u odgovarajućem trenutku. nije uopšte imao osećanje da fabrike pripadaju njemu. s teškoćom balansirajući nad zamkama cenzure. u kojoj sam izneo svoje rukopise. mada je s velikim samopregorom radio na pokretanju fabrika. ova formula nije obuhvatala istinu. ničim nisam stekao zasluge tokom rata. i prtene vreće na leđima. Intelektualac je počinjao marš na partijsku liniju. ali učtiva. pisac. sa grupom koja je došla sa Istoka. veoma kruta. prema starim univerzitet­ skim kolegama odnosio se s naklonošću. Radnik. Dva psa. Svaka diskusija trebalo je od tad da služi samo jednom cilju: opravdavanju odluka dalekog Centra.

Teškoća se sastojala u tome što je Gama bio pesimista. ja. slao sam nešto što bi moglo da dokazuje da dozrevam za preo­ braćanje. Gama je znao da rizik mog bekstva nije velik: više od bilo koga bio sam vezan za svoju zemlju.to jest istočnoj grupi . I 131 . direktno priključenim Sovjetskom Savezu. posle godina provedenih u Rusiji. u baltičkim zemljama. kao kulturni ataše . Intelektualci (bar većina njih) osećali su da imaju ozbiljnu obavezu. ličnu obo­ jenost. tako i želje da oni koji nisu postali staljinisti budu sada preobraćeni: na taj način njegovi postupci dobih bi potpuno opravdanje. treba popustiti uže. Boravak u inostranstvu davao je znatne koristi: objavljivao sam bezočne poeme i članke. Gama mi je pisao srdačna i lažna pisma. Ostalo je da se računa koliko dugo može da preživi ovakvo stanje stvari. davah su ribaru . Riba je progutala mamac. Bila je to jedino moguća igra. u našoj zemlji je došlo do izvesnih korisnih kul­ turnih procesa koji nisu bili mogući. Kao pisac. Gama nije bio oslobođen osećanja krivice koje je sezalo unazad do njegovog detinjstva. Gama je bio veran Centru. mogao sam da pišem samo na svom maternjem jeziku i samo je u Poljskoj bila publika. Posebna briga koju je ispoljavao prema članovima naše stare grupe poticala je kako iz zajedničkih mladalačkih uspomena. Ne bez Gaminog uticaja. u koji­ ma su vrebale uvrede za Metod. poslat je u Francusku kao kulturni ataše. Ipak. Ježi. kao i deset ili petnaest godina. a preobraćenici nisu bili. U stvari. Igra između mene i Game imala je. Znao je takođe da se bojim da postanem emigrant i osudim sebe na jalovost i pustoš. Prividi kritičkih ocena upućivanih nekom piscu često su varljivi. koji je postao katolički pesnik.u Sjedinjene Države. Samo je otpor misli bio moguć. kad riba proguta mamac. Uže je popuštano i do trenutka kad je ribar odlučio da izvuče ribu. potpisuje đavolsku obavezu. Utoliko manje se računala politička emi­ gracija.sa­ tisfakciju. To je moglo da bude podjed­ nako dobrih pet. I suviše je znao da bi se varao. Naša igra nije se vodila samo u Poljskoj. na primer. osim tih opštih odlika. Kad bih opazio daje struna suviše zateg­ nuta. bio je uvereren daje Istorija isključivo domen đavola i ko služi Istoriji. bio sam pesnik. precenjivao je moju privrženost književnoj karijeri. ispoljavao je zvanični optimizam. koje su odlika svakog izgnanstva. Obojica smo greših. Objavljujući članke i knjige.interese čitavog stanovništva. Kao što je poznato. s kojom sam mogao da se sporazumem. Zapad se nije računao. Znao sam da su njegova pisma lažna. sastavljena pretežno od mladih.

teško je osloboditi se misli da se u ispoljavanjima nečijih osećanja ne krije mrvica pravog prijateljstva.te igre u najbližoj budućnosti nisu izgledale suviše ozbiljne i njihov rezultat je bio unapred rešen.pored svega. Mašta romanopisca često preinačava ljude koje je imao mogućnost da posmatra: zgušnjava boje. Dogodilo se to u Varšavi. služila je isključivo kao instrument za izveštavanje o događajima i ljudima. prev. lišena dara evokacije čulnih stvari. od . preuzeo je dužnost u jednom od diplomatskih predstavništava. Gama je posvećivao mnogo vremena pisanju. Gamin roman je nosio sve odlike tog ideološkog vežbanja koje u Rusiji nosi naziv roman. Ništa od te slikovitosti nije dospelo u Gaminu prozu. Napisao je obiman roman. Prepoznajući bez teškoće stvarna lica u junacima romana. bio je u vreme naše mladosti neobično slikovito mesto . Smatrao sam takode da je dovoljno intehgentan da ne očekuje od mene preobraćanje. pošto su nove vlasti savladale prvi haos. mogao predviđati duži period relativne stabilizacije. Došao je trenutak kad je odlučio da upotrebi svoj bodež. proces u kome je i on sam bio jedan od optuženih.ne samo zbog šuma i brda koji su ga okružavali ili svoje arhitekture. u kome se odigravala radnja. Savršeno bezbojna. Bila je tres chic. Gama je smatrao da je posle nervne napetosti poslednjih godina zaslužio malo mira. a dokaz za to jeste što mogu da napišem ovaj portret. Uživajući u miru. Grad Vilno. Oblačila je najbolje pariške haljine. te pohvale nisu bile tako vatrene kao što se moglo očekivati: u našoj zemlji prozni stil tada još nije podlegao procesu neophodne sterilizacije. mogao sam da konstatujem da Gama u predstavljanju ljudi nije bio tačan. njegov roman bio je besprekoran. s događajima i ljudima nije bilo mnogo bolje. izdat je brzo i recenzenti nisu štedeli pohvale. njegova tema bio je proces grupi mladih staljinista u našem univerzitetskom gradu. Do Gaminog odlaska u inostranstvo došlo je u trenutku kad se. Ubrzo se od vojničine u šlampavim ruskim cipelama pretvorila u salonsku lutkicu s plavom oksidisanom kosom i dugim bojenim trepavicama. ali je promašio. ehminisanje seljačke partije.' N E P N o v a e k o n o m s k a politika. takode zbog mnoštva kul­ tura i jezika koji su tamo koegzistirali. Prim. Politički. to je uglavnom trebalo da bude period NEP-a". 132 . Novu ženu je poslao na vaspitavanje u jednu pedagošku ustanovu u Švajcarskoj da nauči tamo jezike i dobre manire. istina. u kulturnom životu bio je preporučljiv liberalizam. dakle. Udarac je bio jak. Ipak. apsorbovanje socijalista . međutim.

čak previše. bio bi drugačiji i bolji pisac. Spomenici arhitekture i umetnosti nisu ga mnogo interesovaU. Pošto je napisao ovu knjigu o godinama naše mladosti. Tada je to bio mladi Faust . Putovanja su za njega bila intere­ santno ubijanje vremena. mada bi se pokušaj da se demonizuju ondašnja veoma nespretna policija i ondašnje spore sudije teško mogao smatrad uspelim. Poznavao sam ga kad je pisao pesme i bistre književne rasprave. putovao u Afriku. Putovao je. zadovoljavala su takođe ambiciju nekadašnjeg provincijalca. najveće zadovoljstvo сфео je iz igre. Osim putovanja. koji je našao smrt pred nemačkim streljačkim vodom. ali malo je u njemu bilo stvarnosti.bili su redukovani na učešće u političkoj akciji. domišljat i lakom na slavu. Njihovo uverenje da je Gama u suštini „liberalan" nije bilo mnogo daleko od istine: njegova žestina s kojom je negodovao protiv 133 . bio je nesrećan čovek. Zadovoljstva koja je Gama сфео s putovanja.mnogih psihičkih odhka pokazuje one koje su za junake najkarakterističnije. dobro znam kako su veoma komplikovane ličnosti bili ti ljudi. U te gotove forme ubacivao je žive ljude. Naše sumnje da li ćemo uspeti da jednom ost­ varimo te snove ispostavile su se suvišnim: dato nam je bilo da upoz­ namo. za vreme naših diskusija u menzi. unutrašnje rascepljen. koji je posle povratka iz Moskve postao jedan od diktatora državne ekonomije. Henrik. to se više otkrivaju čuda koja izmiču peru. kad pisac žeh verno da predstavi to što je stvarno. Stefan. rastrzanog između dve lojalnosti. A poznavajući ih. nisu bila suviše rafinirana. zabava ove vrste. ako ne bi mogli da se smeste. uvek je za mene predstavljao ništa manju zagonetku. svet je neiscrpan u svom bogatstvu i što je veći napor da se ništa ne propusti od istine. apstraktne tipove političkih aktivista. ironičan. Posetio je niz evrop­ skih gradova. turoban čovek. Gamin roman nosio je naslov Stvarnost. koju je vodio sa strancima. potpuno se promenio od onog davnog vremena kad se kolebao da li da izabere staljinizam. Glavne ličnosti . Ranije. bez ustručavanja im je odsecao glavu ili noge. Gama je počeo pomalo da se dosađuje u inostranstvu. on je bio jedan od najizrazitijih primera tragedije poljskog komuniste.opijen lepotom sveta. često uviđa da nevernost postaje najveća vernost. tip sovjetskog činovnika. uostalom. Stvarao je kako je nalagao Metod. Gamina netačnost bila je druge vrste. sanjali smo o putovanjima. Bio je to više pamflet o predratnoj Poljskoj. posmatranje pojedinosti ljudskog života u raznim civilizacijama nije ga previše oduševljavalo: da je bilo drugačije. Težak.Stefan i Henrik .

prev. već zato što ga je to oslobađalo da se nađe nasamo s četvrtinom tabaka neispisanog papira. jer stvara kod ljudi dobro mišljenje o njemu. iz n j e g o v e zbirke Sagesse {Mudrost). ako se unapred zna šta će tamo biti rečeno. Bio je vatren i dobar igrač bridža.šću? N a v e d e n i stihovi su iz poznate p e s m e b e z naslo­ va Pola Verlena (Paul Verlaine). U stvari. Gama je priređivao partije bridža. toi que voild. slobodnim od posla. Taj vetar istorijske nužnosti oduzimao je smisao književnosti: još jedna vesta ideološka jednačina.kaže francuski stih. Navikao je na takav način života. Kurs je postao oštar. što bi mogao da smatra svojim. Zašto. znajući da je to korisno kao trik. Dobro je poznavao svet Istoka u koji se vraćao: čekale su ga žestoke borbe. Prim. U Poljskoj je došlo do promena. Negodujući. Morao je da ide. Istovremeno je pratio reakciju sagovornika. 134 . Osećao se prazan kao sito kroz koje duva vetar. smejući se u sebi njihovoj prostodušnosti. de ta jeunesse?^'^" . Gama je bio član Centralnog komiteta. Zalio se da ga rad u diplomatiji sprečava da piše. Gama je bio potreban na mestu. Diplomatske obaveze. Šta dalje? Ova tačka zaustavljanja i obračuna u lepoj. da je hteo. bilo je drugačije. Sa žaljenjem je napuštao osamnaestovekovnu palatu i lepu prestonicu. Partija ne voli ipak takva navikavanja na ugodnosti. Govorio je daje suviše umoran od posla da bi mogao da radi nešto drugo osim da igra karte. u kojoj se položaj ministra smatra drugorazrednim jer iznad ministara stoji Centralni komitet Partije. a ne tvorevinom istorijskog determinizma? Približavao se četrde­ setoj i bio je u stanju da gleda jasno. prijemi. zapadnoj prestonici nije davala ništa osim taštine: „Qu'a tufait. Očajanje ništa nije moglo da pomogne.nekih suviše brutalnih metoda staljinizma ne bi se moglo okvalifikovati kao potpuna laž. Gama je igrao bridž ne zato što je bio umoran. I diplomatiju i karte je upotrebljavao kao izgovor pred samim sobom. eto. ^'Šta si učinio. popuštao je uzde. Od pisaca je zatražena najzad stroga pravovernost. U večerima. sa s v o j o m mlado. Gama je smatrao sebe đavolovim slugom. mogao je da postane ministar . još koliko tamo stranica besprekome proze. Šta je učinio sa svojom mladošću? Gde h je to nešto. Gama je u mladim go­ dinama dostigao vrhunce karijere. strah od onih koji su na vrhovhna. političko dresiranje personala. ah đavola koji vlada Istorijom nije voleo.u zemlji. od gnevnog mrštenja obrva Moskve. koji je kao odzvanjanje eha. ako to određuje linija Partije? U blesku sveca treperile su pozlate zidova i velika osamnaestovekovna ogledala. intrige.

Tamo je uredovao Gama. konferencijske sale. Član Saveza poljskih književnika može da bude samo „aktivni" pisac. Gama se nije varao. jedna iskrena reč (makar to bila iskrenost upotrebljavana za vrbovanje pristalica) mogla je da povuče za sobom pogubne posledice.politički nadzornik svih pisaca. Vlada je upra­ vo poklonila Savezu poljskih pisaca tek završenu kuću u Varšavi.mada je i među piscima bilo opasnih osoba koje su dominirale nad Gamom potkovanošću u dijalektičkom materijalizmu i preciznošću rabiniskih umova. Ubrzo posle Gaminog povratka dogodio se jedan od najvećih gafova u njegovoj političkoj karijeri. i pored višegodišnjeg treninga. ali brojevi telefona nisu se nalazili u telefonskom imeniku i davani su samo poverljivim licima. s redovima stolica koje su se podizale kao u amfiteatru. sa službom bezbednosti i sa pred­ stavnicima srodnih saveza. to jest pisac čija se dela pojavljuju u štampi ili izdavačkim kućama (riba koja je progutala mamac izvučena je na obalu. Gama je vatreno uzviknuo: „Da. Služba bezbednosti pri ulazu telefonirala je gore i proveravala da lije sastanak zaista bio dogovoren. Bilo kako bilo. Pristup toj zgradi bio je moguć posle prethodnog telefonskog spora­ zuma. napali smo prvi jer smo jači!" . Stan je dobio u drugoj vladinoj zgradi. Gama je morao takođe ozbiljno da se lati pisanja. linija u Poljskoj bila je već kruta. Bilo je to na mitingu koji je održan neposred­ no posle izbijanja rata u Koreji. Odbacujući „tajnu propagandu".ovog puta već zvanično .i mnogo je napo­ ra bilo potrebno da bi se zataškao ovaj nesrećni istup. i tada nije umeo više da sakrije da ljude tre­ tira kao službu na svom majuru. naravno ne s piscima jer u odnosu na njih imao je nadređeni položaj . Imao je mnogo neprijatelja.Položaj koji je dobio bio je po rangu viši od položaja ambasadora u zapadnoj prestonici. posle čega je uzi­ mala gostu lična dokumenta i dozvoljavala mu da uđe. restoran. sa izdavačima. Osim toga. Gama je postao . stanovi za pisce. direktor savesti. Prave borbe vodile su se više u partijskom vrhu kome je pripadao Gama. U njegovu funkciju je spadalo vođenje računa da se književnost razvija u skladu s hnijom. U njoj se nalazila velika. kancelarije. moderno uređena sala za sastanke. nastanjenoj visokim funkcionerima. Ti trenuci javne brutalnosti (dok je bio ambasador mogao je prema svom personalu da je dozvoljava sebi nekažnjeno) sada su mu zadavali probleme. iz njega je još uvek virio plaho viti šljahtić koji je padao u vatru čim bi mu se neko usprotivio. održavajući brojne konferencije sa piscima. predviđajući novi period intriga i borbi. pisci su morali sada već da pišu i objavljuju pod 135 .

kad bi izbio rat. Gledajući svoju zemlju.pretnjom da će biti isključeni iz Saveza i izgubiti sve privilegije). i daje istorijski determinizam tvorevina ljudskih umova. za inat njemu biće mir i imaće u tom svom otmenom stanu pet pisaćih stolova i na svakome započet roman i svakog dana će urlati od očajanja jer zna da je to što piše kamen. bili bi govori. obdaren moćima. Načelo aktivnosti je tim više obavezivalo visoke funkcionere. Ali. 136 . Gledajući sebe. Jer.ali sanja o jednom: o ratu. zna da njene stanovnike čeka sve veća doza patnje. zna da nijedna reč koju će izgovoriti neće biti lično njegova. zahvaljujući upravo takvim ljudima kao što je on.rekao je neko u Varšavi o Gami . Ponekad ga ipak spopada misao da je davo. letenje avionima. kome je zaveštao svoju dušu." Teško je zavideti tom čoveku na izboru koji je napravio i njegovom znanju otrgnutog s drveta dobre i loše nauke. Lažov sam razmišlja o sebi i smatra daje za njegovu laž odgovoran istorijski deter­ minizam. „On vodi tu borbu s imperijalizmom i propagandu za mir . korespondencija s fronta i ne bi morao svakog dana da seda za pisaći sto i muči se nad romanom.

imao je veštinu zadržavanja slušalaca sve do trenutka najveće napetosti i odmeravanja reči kao i njihovog tona. '"Au ralenti (franc.s usporavanjem. a lauta u ruci i duga kosa tek bi mogle da stvore sliku koja bi odgovarala njegovom karakteru.VII DELTA ILI T R U B A D U R U Srednjoj i Istočnoj Evropi reč „pesnilc" ima malo drugačije značenje nego na Zapadu. Čak bi i odeća starih vremena bolje odgovarala njegovoj spoljašnjosti od sakoa našega veka. kravate je voleo da vezuje u labav veliki čvor Često se događa da su oni koji žele da spoljašnjim odlikama istaknu svoju pripadnost umetničkom klanu u stvari drugorazredni umetnici. kad se smejao. prev. u zamenu za uzbudivanje pesmom i zasmejavanje vicevima. i da se u svojim pesmama bavi svim onim što predstavlja predmet javnog interesovanja. Delta je imao tamnu cigansku kožu. ako se tako može reći. Delta je izvrsno recitovao svoje pesme u velikim dvoranama punim publike. intonacijom glasa zabavljao se sa svetom. onizak. Nametao je svoj talenat au ralenti^". Tradicija zahteva da bude nacionalni „bard". Kod Delte je ipak umetnička nonšalantnost bila deo glumačkog plana koji je praktikovao: svakim svojim gestom. čije pesme mogu da pri­ hvate mnoga usta. tako da se ta napetost ne smanji. bio je dobar glumac. Izgleda da bi se Delta najbolje osečao u vremenu kada su kraljevi i kneževi osiguravah pesnicima mesto za svojim stolom. pevač. to znači. krivila je sardonska grimasa. bio je pegav. isticao različitost svog ritma od ritma okoline. imao je u sebi nešto od kepeca i klovna. kosu je zabacivao unazad s visokog čela. Pesnik nije tamo samo pronalazač lepo sastavljenih rečenica. vladao je dvoranom. u svakom istorijskom periodu ove obaveze pesnika su drugačije shvatane. Istina. onako kako su ga slikali u scenama kneževskih gozbi stari shkari. Prim.) . Ispoljavao je sklonost ka ekscentričnoj odeči. 137 . Njegova glava bila je nesrazmemo velika u odnosu na trup. Njegov ritam bio je sugestivan. njegova usta.

zaustavljao fijaker. Deltin rad davao je opširnu pesnikovu biografiju i bavio se detaljnom analizom okolnosti u kojima su nastala pojedina njegova dela. osim sklonosti prema egzibicionizmu. Alkoholizam (obično su to bili ciklusi koji su trajali po nekoliko dana) uvodio ga je u stanje halucinacije koje se izražavalo radnjama koje se ne događaju drugim pijancima. Pa ipak. „njegovi ljudi". U književnim kafanama voleli su da pričaju o najnovijim Deltinim ludostima. teško bi mu se mogli otkriti uzroci. Preinačavao je svoju biografiju prema trenutnoj potrebi. drugi put restau­ rator. Teško bi ga bilo zamisliti kako sedi za stolom s rečnicima i gramatikom. čarobnjaci koji pdleću kroz 138 . u stvari je pevao. U njegovim pesmama pojavljivali su se bucmasti barokni andeU. porodica je poticala čas iz Češke. Ne zna se odakle je sakupio svoje poznavanje stranih jezika. francuske i nemačke pesnike.pravio velike pauze među recima i. Niko ne zna Deltino poreklo. Njegov otac bio je jednom sakristan. Kratko vreme studirao je na univerzitetu. rasla su mu krila. Rekvizite uzete odande slagao je na način koji je podsećao na njegove pijanačke fantazmagorije. mistifikator . mučen očiglednim dokazom erudicije.eto šta je Delta hteo da bude tada. Hofmana ili Edgara Poa. Bio je tada otelovljena ritmička inkantacija. Ona nije bila slična ničemu u Evropi prve polovine dvadesetog veka. tako su se preruših da nije mogao da ih prepozna. Vozio se fijakerom (pre Drugog svetskog rata ovo prevozno sredstvo je još uvek bilo često u Varšavi). kao i uvek. A. Т. izvrsno se zabavlja­ jući kad se pedantni profesor našao u nevolji. Razlog za njegovu legendu bila je i njegova poezija. Ovi i njima shčni izgredi dokazivali su da je Delta tonuo u svet priča E. Kod Delte granice između fantazije i istine nisu postojale. Šarlatan. boravio u atmosferi latino-italijanske civilizacije. menjao se. Delta je bio drevna pijanica. koje je ostavljao na uhcama i koji je trebalo da mu pokazuju put. bacao ga na kolovoz i pred začuđenom masom flegmatično mokrio na kaput. čas je opet imala tesne veze s Moskvom. kako je govorio. mađa je govorio. Ulazio je u turističku agenciju i tražio čašu piva. skidao kaput. engleske. Zbog toga je bio okružen le­ gendom. gde se proslavio time što je napisao rad o engleskom pesniku sedamnaestog veka koji nikada nije postojao. koja je u našoj zemlji ostavila veoma jake tragove. Svojim poznanicima je dolazio i žalio se da mu je teško bilo da nade adresu jer. bio je to potpuno iracionalan čin. Delta nije padao pod uticaj književnih škola. Crpeo je iz poezije prošlosti. obilato je citirao latinske.

ciklus naslovljen Pesma načelnika grobljanskog odseka. oteti nepoznatom silom (u poslednjem trenutku spašava ih od te sudbine žena. Njegova poezija bila je tragična i komična. rečju . gledajući ga. Ćutljiv. tražio je isplatu smesta. istovremeno. ali dati mu novac značilo je izložiti se riziku da Delta počne svoj ciklus pijanstva i zaboravi na obavezu. gledao je ispod oka. Svojom alogičnošću i mešavinom raznih elemenata podsećala je na modernu poeziju. Posle uzaludnih pokušaja da omekša protivnika. narodne zabave u predgrađima. Rezultati lečenja nisu bili dobri. čime je dovodio urednike u tešku unutrašnju borbu: hteli su da imaju Deltinu pesmu. Delta je vadio pero. nije bila nerazumljiva. ali razlikovala se od nje po jednome: i pored čudnih kombinacija shka. besposličari koji prodaju leptire (konačno. gutao porcije apstraktnosti. Banknota je stajala na stočiču među partnerima. zgrabivši banknotu. napisao je. astronomi koji najavljuju kraj sveta. Neki su nalazili rešenje za to: davali su novac i nisu puštali Deltu ni korak pre nego što preda rukopis. Na svojim knjigama voleo je da stavlja spisak svojih fiktivnih dela. Čitalac se predavao njenoj muzičkoj draži. koja se rado smatra dekadentnom pojavom. Između ostalih. imao je mnoštvo ponuda iz redakcija i radija. Događalo se da Delta aterira u sanatorijum za alkoholičare. Pričalo se o Deltinim pobedama u borbi sa lekari139 . zašto ne bi prodavali leptire?). Pošto se dopadao čitaocima. Kad je bio trezan. Pero je bilo jedini izvor njegovog izdržavanja. pisao pesmu (koja je. besmislena i. Navodio je sumu i nikakvi argumenti nisu ga mogh privoleti na ustupke. Uplitali su se u to gramofonske ploče s Mocartovom i Bahovom muzikom. Delta je objavljivao mnoge humorističke pesme. išao je da pije. na primer. planete kao gospođice u plavim gaćicama. U cenkanjima je bio neumoljiv. Njegova inventivnost u pronalaženju tema izgledala je neiscrpna. shodno njegovom raspoloženju. smejao se neočekivanim autorovim obrtima. rasprodalo. Štaviše. Takve transakcije odvi­ jale su se često u kafani. sećam se ovakvog naslo­ va: Uvod u Ijudožderstvo . turoban.skripta s predavanja. niko ne bi mogao da pretpostavi da je on autor pesama koje su zasmejavale publiku.neprimetno za samoga sebe ulazio je u dimen­ ziju gde su važili zakoni drugačiji nego u svakodnevnom životu. bio mu je potreban novac i nikad ga nije imao jer je honorare smesta trošio na piće. koje su ga kod drugih pesnika samo nervirale. mogla da bude izvrsna ili slaba) i. hvatajući zubima za uho). Živnuo bi samo kad bi ugledao novac. puna smisla.prozor. potpisivane najrazličitijim pseudonimima. lovovi sa sokolima.

Pojmovi i slike koje je upotrebljavao Delta bili su kao snoviđenja. Prim.dubinski bager. Najneobičnija Deltina poema bila je Bal kod Solomona.kako su kolale glasine .vvaterman (franc) . organi­ zovali na biciklima trke po hodnicima. U drugoj njegovoj poemi .pariško pozori.Odlazim u bezdan . katastrofe. kao glumci u Gran-ginjol-u". razvoj nacizma u susednoj Nemačkoj .za one koji su umeh da je primete. ali nisu mogli da predstavljaju nikakav oslonac. travnjaci. ne dozvo­ ljavajući da ih zavedu spoljašnje lakrdijaštvo . ljubavnici i pijanci.ma: u jednom od sanatorijuma . nije bila madona pobožnih. Delta je bio istaknut i . Delta je ispravno nazivan „kraljem besmisla".Večne sumnje". Nezaposlenost. članovi revolucionarnih partija. a Delta je podsmevajući se izvikivao: „Stvarnosti! Mamo sveta! Za tebe je pauke ubijati jedno te isto!" I bio je u pravu kad je govorio: „Oslonjen 0 vaterman" . Fašisti i komunisti u Deltinim pesmama s oduševljenjem su se međusobno ubijali. tolika da su lekari i pacijenti. Svoj književni rad započeo je u godinama velike ekonomske krize. Prim.takav naslov nosila je njegova poema u kojoj naučnici i političari. prev. Šarlatan.njegova pobeda bila je potpuna.na zado­ voljstvo pesnika i da bi se ostvarila „ispraznost nad ispraznostima" Eklezijasta .postoje vrteške. sve je izgledalo izgubljeno. prev.šte koje neguje uzbudljive i nastrane pozorišne komade. kanarinci 1 mačke bivaju najzad počišćeni kosmičkom katastrofom .i odjednom se nebo naoblači.na način koji je tajna Deltinog maj­ storstva . Madona. u njima su se vraćali užas i lepota prošlih vekova. kiša počinje da pada i to oblačno nebo . parovi na travi. sve bližeg „gvozdenog doba". A ipak.uprkos prividi­ ma . Vaterman .a sve je opisano perom koje se zabavlja. Iz njegovih pesama probi­ jala se strašna vizija .povezuje se s Vergilijevom tužnom eklogom i sa zveckanjem mitraljeza.kraja civilizacije.tragičan pesnik.sve je to uticalo na karakter njegovog stvaralaštva. podjednako pijani. Ijuljaške . zaprljani praznim bocama. koja se često pojavljivala u Deltinim pesmama. jurih su jedni za drugima poput brzog voza. Zastoje kralj Solomon priredio bal? Zašto kralj Solomon živi u dvadesetom veku? " Grand Gidgnol . već stilski ornament. mnogo godina pre nego što je u stvarnosti izgubljeno i Evropa je utonula u mrak i svirepost. alkohohčar. Kraj sveta . Ništa tada nije imalo racionalne osnove. opšta beznadežnost.Narodna zabava . 140 ..

Ovaj časopis bio je antisemitski usmeren.takva dela su se pojavila. uostalom. Voleo je svoju fantazmagoriju.u predeo priviđanja i „večne sumnje". njegova poe­ zija . boja i muzike. Liberalna publika je s nevericom prihvatala novu fazu Deltinih izgreda: obožavao je kolone „falangi".pisao je Т.Možda. težnji. Eliot.novu Vartolomejsku noć za Jevreje. primer Italije i Nemačke bio je zarazan. jabuke u cvatu. kojoj je pisao ode. to nije kralj Solomon. Naprotiv. brodove na Visli. Ciganke koje plešu. Kod Delte su razgovori koji se vode na Solomonovom balu podignuti stepen više . Svakom svojom reči Delta je hvalio svet takav. proricao je u pesmama i člancima „noć dugih noževa" . „The women come and go talking about Michelangelo " . „pokreta" koji je nalazio pristalice posebno među mladima.u ekstremno desničarski nacionalizam. godine . želeći da izrazi besmisao. Delta nikad nije ispoljavao političke sklonosd.i tu je još jedna od unutrašnjih protivurečnosti ovog fenomena bila je oslobođena tuge i očajanja. nego jednostavno Solomon? Zašto u salu ulaze besposličari koji prodaju leptire? Ko peva persijske pesme o dulistanu. Njegov veliki tiraž bio je rezultat širenja nacionalističkih raspoloženja u našoj zemlji. kakvim ga je video: klupko apsurdnih zabava. Tematika Deltine poezije bila je deprimirajuća. Bio je sposoban da stvara pesme i himne na svaku temu. Zato je s izvesnim čuđenjem prihvaćeno Deidno obraćanje . iz nje je izbijala snažna afir­ macija života. A ipak. Postoji posebna logika sna i samo takav pesnik kao Delta u stanju je da je slobodno upotrebljava. Izvlačio je iz sebe nit kao svilena buba i obavijao njome sve na šta god je naišao na svome putu. liberale i levicu. pret­ varalo se u spektakl pun pokreta. ružičnjaku? Odakle se naglo pojavljuju horde poli­ cajaca i počinju da plešu divlje plesove? Ne vredi lupati glavu zbog sUčnih pitanja. ženu.to se dogodilo valjda 1937. Bio je pristalica entuzijazma i radosti samih po sebi. činjenica je bila očigledna . šta god je dotakao. Urednik velikog desničarskog nedeljnika dugo je pokušavao da pridobije Deltu. bila su pot­ pisana Deltinim imenom i nosila sve odlike njegovog talenta. Najzad mu je to pošlo za rukom i Deltine pesme su počele da se pojavljuju na stranica­ ma časopisa koji ga je na neki način kupio kao isključivu svojinu. A ipak. ispunjene mnoštvom sveta u nedeljna jutra. 141 . reči i borbi. Svoje podsmehe delio je podjednako grupacijama koje su se međusobno borile. mačke koje spavaju na prozorskim daskama. Može se reći da su teme za Deltu bile samo pretekst. Slični „pokreti" pojavljivali su se tada u svim zemljama Evrope. Voleo je vrteške. S.

za koje se interesovao samo mali krug sladokusaca. čije su pesme bile razumljive samo malobrojnim intelektualcima. Kad je Crvena armija krenula u prijateljski susret s nemačkom armijom.Zašto je Delta tako pisao? Prema rasnim pitanjima bio je sasvim rav­ nodušan. patio bi isto koliko i Delta. Najzad. u četiri zida. Tražio je da pobegne iz te kafane. Kako i za koga . Delta je.eto. Njegovo nepri­ jateljstvo prema Jevrejima (jer nije ga bio oslobođen) nije imalo uopšte rasnu osnovu: ograničavao ga je na Jevreje-pisce koji su posebno bili skloni ka slavljenju književnih „vrednosti" i „neobičnosti". na granici sa Sovjetskim Savezom. Kuda idu moji čitaoci. Tenor. kojom su se interesovali samo malobrojni. što žele moji čitaoci. snaga.da vrši kontrolu i staranje nad njim. šta je želeo. Pošto je nacionalistički „pokret" počeo da dobija masovne razmere. Delta je želeo da ide zajedno s masom. bio pobornik entuzijazma.to je bilo važno. jednom rečju . kao što su želeli stari pevači i pesnici.mecena je morao da ga primorava na pisanje. Svoju profesiju pesnika tretirao je s poštovanjem . primitivnost. Usamljeno razmišljanje s perom u ruci. Teško bi se od Delte mogao naći bolji primer pisca koji se buni protiv izolacije intelektualca u dvadesetom veku. da se bori s njegovim pijanstvom. nije raspolagala tako širokom skalom umetničkih sredstava kao Delta. to im dajem . Osim toga. veli­ ka narodna zabava. Bio je to Deltin konflikt s književnom kafanom. odnosio se prezrivo. Delta nije bio lišen profesionalnih načela. Njegov ponos nije bio neopravdan: „avangarda".to poštovanje nije se ipak protezalo na ono o čemu je pisao i što je proklamovao. izjavljivao im svoju ljubav i molio ih da mu oproste. Delta je mobilisan. koji bi se našao na pustom ostrvu. Lauta u ruci i masa obožavalaca .tvrdio je Delta svakom svojom pesmom. Izvestan broj razoružanih poljskih vojni142 . Masa je mahala štapovima: zdravlje. Prema ezo­ teričnim književnim školama. Lakrdijaš i trubadur. Ismevao je pesnike. Izbio je rat. uzmimo u obzir to da je Delti za život bio potreban mecena . bez nade da će naći čitaoce. S ponosom je pričao o hiljadama mladih ljudi koji znaju napamet njegove pesme. Masa je marširala. bila je stacionirana u istočnoj Poljskoj. kako bi se reklo. ako bi morao da objavljuje u malim magazinima koje čitaju samo snobovi. tada je obično bio pijan) i padajući pred njima na kolena. Imao je mnogo prijatelja medu Jevrejima i istog dana kad su se pojavljivale njegove rasističke izjave dolazio je tim prijateljima (naravno. nije bilo za njega. Razloge ove veze s desnicom ne treba tražiti u njegovim političkim sklonostima. tamo idem i ja. Delta je dospeo u rusko ropstvo. Njegova jedinica u kojoj je bio redov.

u koju je kao polu-Jevrejin mogao da bude uvršćen. koji je stvoren u Varšavi 1940. kolone koje marširaju. kao i drugi zarobljenici. borovi i reči komande. s lopatom. Čitav personal kafane koji se sastojao od njegovih najbližih saradnika je uhapšen. Teško je čak i zamislifi čoveka manje pripremljenog za način života. poslali u gasnu komoru. iz stisnutih usta razlegale su se reči poziva na neodložne akcije. u kome je najvažniji i skoro nerešiv problem bilo punjenje želuca. po naređenju okupacijskih vlasti.skraćenica od Stammlager (nem. Njegovo mršavo jevrejsko lice bilo je naelektrisano žestinom (kao mnogi antisemiti u našoj zemlji bio je polu-Jevrejin). Nacisti su sprovodih u delo antisemitski pro­ gram. za razne poslove. u gorku uspomenu na ljudsko ludilo. 143 . oči su mu vatreno gorele. pre nego što ga kamion. Bio je fanatični patriota. DeUine kvalifikacije za fizički posao bile su sum­ njive. Ostao mi je u sećanju onakav kakvog sam ga video poslednji put u kafani. kao druge.) .ka Crvena armija je predala Nemcima. Tako je Delta postao nemački ratni zarobljenik i bio poslat u dubinu Rajha. ginuli su pred egzekutivnim plotunima i u koncentracionim logorima. Urednik desničarskog časopisa.zarobljenički logor za redove i podoficire u N e m a č k o j za vreme D r a g o g svetskog rata. Oni koji su još nedavno skloni bili da gledaju Nemačku kao uzor sada su postali progonjena divljač. koja recituje Horacija. Prim. nije odveo u poslednju šetnju.ratni zarobljenici bili su pozajmljivani nemačkim seljacima. Odande bi ga sigurno. prev. Gore bi bilo daje ured­ nik podelio sudbinu tromilionske jevrejske mase u Poljskoj. u jedan od štalaga. Mislim da mu je donekle pomoglo to što je tečno go­ vorio nemački. Ipak . koji je istupao kao Delfin mecena. Našao bi se u getu. koja je istovremeno bila sedište njegove tajne grupe i tajnog časopisa koji je izdavao. Uostalom. Streljan je u šumi kraj Varšave: pesak. Nacionalistički „pokret". bila je to blaga forma smrti. sam urednik je prilično dugo proveo u zatvoru u Varšavi. godine. godine je sve to pretvorio u prah i pepeo.preživeo je . ali ne više kao bojkot jevrejskih prodavnica ili uznemiravanje "Štalag . pretežno poljoprivredne . Upotrebljavan je.čudna dvorska budala u dronjama. pun žandarma naoružanih do zuba. Ubrzo posle toga Gestapo je ušao u trag njegove organizacije. postao je jedan od najvećih aktivista podzemlja." Proveo je tamo pet i po godina. U isto vreme u Varšavi je vladao teror: tužni su bili plodovi naciona­ lističke groznice u Evropi. uzbuđena gomila! Izgubljeni rat 1939.

gledajući masu nasmejanih žena. Trčala je ulicom podignutih ruku. Za trenutak traju život i smrt istovremeno. Često mi se događa da. stvorenom za ljubav. godine. kao upravo ta devojka. Devojka nije bila prva i nije bila poslednja medu milionima ljudskih bića čiji je život naglo prekinut. u koju spadaju kolektivne sek­ sualne orgije primitivnih plemena: pitanje zamenljivosti predmeta žudnje ili osećanja zajedništva. uhapšene i deportovane u Rajh. gde je boravio. koji će esesovac šutnuti nogom. Slika geta koji gori suviše je srasla sa svim doživljajima mog zrelog doba da bih mogao o tome da govorim mirno. ponosno podignute brade. radosno. O jednome bih samo hteo ovde da ispričam. vitki vratovi. Taj trenutak kad meci tonu u telo. uništenih smrću. Pošto je isušio tamošnje izvore novca i alkohola. kukova. teško mije da pišem. Telo joj je bilo bujno.niti kao Deltine književne sporove. upomost s kojom se ova slika vraća . kao lepota grudi. kome monogamija ne može dati oduška. Na terenu. kao istovetna i stalno prisutna. čiji sam bio očevidac. Delta je krenuo u Francusku. to je osnova ljubavi prema ljudskoj vrsti: tu ljubav je verovatno nemoguće shvatiti ako se. ne priziva ona jevrejska devojka kao j e ­ d n a od n j i h .i tada mi se uvek pred očima javlja ona ista jevrejska devojka. Meci automatskog pištolja SS pogodih su je u tom protestnom kriku. Drugim recima. Bio je to period 144 . ruku. pijančenje. To je verovatno pitanje koje seže do same sfere. pre nego što na kaldrmi ostane krvavi dronjak u agoniji. sa grudima isturenim napred. podležem poseb­ noj opsesiji. u fazi procvata životnih snaga. vikala je krikom koji razdire srce: „Ne! Ne! Ne!" Nužnost umiranja bila joj je neshvatljiva: ta nužnost umiranja koja je dolazila spolja. ramena. Jedna od najlepših Deltinih pesama napisanih o njegovom boravku u Nemačkoj je pesma o smrti mlade Venecijanke.jevrejskih preprodavača . pesme.i uvek onda kad sam osećam u sebi opijenost lepotom boravljenja medu ljudima . sedeći na terasi pariške kafane ili idući ulicama velikog grada. koja nije imala ničeg zajedničkog s njom. O tragediji varšavskog geta. zajedno s masama takvim kao on. divno. I to je erotska pesma: Venecijanka se pojavljuje u njoj ne kao individua. Delta je 1945. čije linije izazivaju oduševljenje i žudnju . Pisao sam o njoj onda kad se odigravala.navodi na izvesna razmatranja. već kao mladalačka lepota. dejstvovale su i jedinice lon­ donske poljske armije: susret. trenutak je začuđenosti organiz­ ma. nikakvu pripremu u njenom telu. istovetnosti svih žena i muškaraca. Imala je sigurno dvadesetak godina. Gledam žene koje prolaze: bujne kose. Ipak. pozdravljao britanske odrede.

u kontaktu s kojom je mogao da se povrati entu­ zijazam marša? Ta masa bila je u rodnoj zemlji. Čitajući štampu koja je stizala iz Poljske. Deltin povratak bio je povoljan za one koji su vladali književnošću . Sumoma. imala je orijentalni tip lepote: malo grbav. iz svake železničke stanice slao je telegrame ženi. Delta se uveravao da je tamo kurs bio liberalan i da se tek tamo pred njim otvaralo polje rada. godine. žena je smesta primenila oštre represije i prijateljicu isterala iz kuće. Delta je svuda sretao veliki broj Poljaka. Cela Evropa bila je na putu. Poticala je iz porodice gruzijskih emigranata. Postepeno je ipak boravak u Parizu i Briselu prestao da mu se dopada. Delta je bio popu­ laran pesnik. ali ne bez smisla za poslove i dara za držanje muža u šaci. pustoš i ukus poraza. Deltina žena bila je sitna. volela je da na lepim rukama nosi sjajne narukvice. Pisao je patriotske i antiruske pesme koje su odgovarale opštim strastima. Takav pesnik je za vladina glasila predstavljao veću dobit od mnogih suviše revnosnih levičara. Njegov povratak u Poljsku odvijao se uz pratnju svih propisnih skan­ dala: Delta je od luke (doputovao je brodom) bio u stanju alkoholičarske i patriotske euforije. zatvorenika i ratnih zarobljenika vraćali su se u svoje zemlje. mržnja prema Nemcima. Bila je pasivna i privlačna. Izaslanici vlade u Varšavi ubeđivali su ga da će biti dobro prihvaćen i da će mu zaboraviti njegove predratne desničarske greške. gorka emigracija. Kad se najzad pojavio u Krakovu (gde se žena preselila posle uništenja Varšave) u društvu prijateljice koju je doveo iz Brisela. publika rasuta po raznim zemljama. Mogućnosti štampanja bile su male. ličila je na kavkavsku Madonu. cme oči.i propagandom. nacionalne zastave. mršava i cmokosa. Od najrazličitijih emigranstkih komiteta izvlačio je novac. Trebalo je u tom periodu koristiti patriotska osećanja. milioni prinudnih radnika. Gde je bila ljudska masa. pa čak podsticati šovinizam.ponovo kao svojevremeno u Poljskoj 1939. Tamo je takode bila Deltina žena koja je preživela pet i po godina nemačke okupacije.i u ponašanju i u pesmama . novca je takode bilo sve manje.više niko ne obraća pažnju.opštih potucanja . bila je to jaka karta za pobedu: oslobođenje. 145 . „su­ verenitet". radeći kao kelnerica u varšavskim lokalima. Delta je osećao da se pretvara u običnog siromašnog izbeglicu na čije bufonerije . poznat kao pristalica desnice .to je povećalo njegovu vred­ nost. drugi mihoni su bežali ili bili izbacivani iz svoje rodne zemlje. poveći nos. Njegovi predrat­ ni obožavaoci radovali su se stoje preživeo i starali se da učine za njega sve što je bilo moguće.

povećavalo mu je. omogućavati mu karijeru? Ali svako se seća njegove prošlosti kad je bio antisemit i kad je svojim kolegama iz levice pretio „noću dugih noževa"! Sada nikome nije tako izvrsno kao njemu. asistira­ jući svake nedelje tim predstavama. Ni najed­ nom drugom jeziku nije mi se dogodilo da čitam čist apsurd.govorili su . suzbijajući pomoću njih opštu mržnju prema vladi nametnutoj spolja. Deltine pesme su po prirodi bile uvek vedre. To je već bilo dobro. čije bi mesto pre bilo u kafani egzistencijalista u Parizu? To je poludeli malograđanin. Pošto nije imao nikakvih proble­ ma s nalaženjem dobro plaćenih glasila. On ima mnogo sledbenika. bez obzira na to šta je opisivao. bez kojeg je Delti teško bilo da živi. čitaoci Deltinog kabarea stideli su se pomalo tog uživanja koje su nalazili u ovim nastranostima. Entuzijazam reči. Već je počela obnova zemlje. Punio ih je sada optimističkom sadržinom: slikama obnove i srećne budućnosti . koju su svi hvalili. Oni koji su želeli da ih smatraju „sigurnima" i oni koji su se ozbiljno odnosili prema svom marksizmu. Našao je zaista izdašnog mecenu: državu. Uz to. čak su desnica i katolici s nama. Štampajući ga svuda. Delta je ludeo: poeme. Te elemente trebalo je upotrebiti u propagandi. satirične pesme. Njegovo pero bilo je zaista zlatno: svaki pokret perom na papiru . donosilo mu je bogate prihode. ali nedeljnik su revnosno kupovali. Štampati njegove poeme na prvim stranicama časopisa i novina. odnoseći se prema njihovoj naivnosti s blagim osmehom. dijalozi izlazili su iz njegove radionice kao neprekidni potok.pogledajte.tom lakrdijašu takvi skandali. Delta je potreban i koristan -u o v o j e t a p i . stvara se patriotska atmosfera .Delti je uvek bio potreban mecena. su negodovali: kako se mogu dozvoljavati . koristi. junaci „Zelene guske" bili su ljudi.Delta je pisao velikim ukrasnim slovima na dugim rolnama papira . humoristička prozna dela. i bilo je zadovoljenje nacionalne gordosti zbog dobijanja na Zapadu teritorija koje su prethodno pripadale Namačkoj. više nego bilo kada ranije. niti mase raspaljene protiv nacionalnih manjina. Nije bilo više „falange". ravan ovome. takođe je sada nalazio dobru primenu. životinje i predmeti. zadovoljavaju se želje čitalaca. koje je nazvao „Zelena guska". Šta god bi sada napisao.to je bilo još bolje. oni još nisu pripremljeni za 146 . Jedan nedeljnik otvorio je za njega stalnu rubriku u kojoj je redovno objavljivao „pozorišne komade": bile su to kratke scene „najmanjeg pozorišta na svetu". Njegova delatnost predstavljala je predmet sporova. Zar to nije odvratno? Iskusni članovi Partije umirivali su uzbuđene puritance.

Nije brinuo o podudarnosti svojih fantazija sa stvamošću. Dovoljno je bilo da knez. Kao cenjeni pisac dobio je sovjetsku vizu i proveo izvesno vreme u Moskvi. Sada se sam našao pod točkovima automobila. pre rata. Nije spadao u ljude kod kojih je moguće utvrditi da И lažu ili govore istinu. I pored dugog naslova. tačnije rečeno. razumnu književnost. Bio je i te kako „na liniji". Podvrgavajući analizi njegovu poeziju. napisao Elegiju o smrti leptira koga je pregazio kamion. o Moskvi. Deltina oduševljenja imala su sve odlike lukavog podrugivanja. U odgo­ varajućem trenutku Delti će zavrnuti šiju. Šta god je pisao pretvaralo se u operu bufo. sigurne već sada da će moći da mu vrate milo za drago. a on. Delta je jednom. o zahvalnosti koju prema Rusima treba da oseća svaki Poljak. o komsomolskoj omladini. Kretao se u drugoj dimenziji. na kojima su kompetentni faktori proklamovali socijahstički reaUzam kao jedino dozvoljeni stvaralački metod. Odande je slao entuzijastička pisma u stihu i prozi. dobro. elegija se sastojala od četiri reda i završavala zaključkom da je takva sudbina pravedno zadesila leptira zbog njegove lakomislenosti. samo joj jedno zamera: suviše je slična Taormini jer se u njoj jedu isto tako mnogo pomorandže kao na Siciliji. Niti se podrugivao. Delta nije dozvoljavao nikome da ga pretekne. o Lenjinu. o Lenjinu. i to kunića proizvoljne boje. Izgledalo je kao da ona go­ vore: „traži se od mene da hvalim. dokazivali su da se ceo njegov odnos prema svetu zasniva na zabavljanju. Zbog pisama iz Moskve puritanci su proključali.ozbiljnu. Kao što je poznato. Taj spoljašnji podsticaj ipak nije 147 . hvaliću tako da će vam na nos izaći". pristalice ozbiljnosti započele su akciju protiv Delte. Delta nikad nije bio „ozbiljan". Sve je to igra za izvesno vreme. Počinjalo je vreme stro­ gosti i preciznosti. Normalni kriterijumi prema njemu bili su bespomoćni. U jednome od njih je konstatovao da je u Moskvi sve izvrsno. Oni su znah da je Moskva. bavio se umetnošću radi umetnosti. Nije lako ipak bilo odgonetnuti kakve su zaista bile njegove namere. zatraži od njega usluge. koji ga je izdržavao. Mogao se uporediti s mađioničarem koji će svakog trenutka iz svog cilindra izvući bilo koji broj kunića. Pisao je 0 junaštvu sovjetskih vojnika. niti je govorio istinu: pravio je trikove. pomorandže ne voli. Delta je umeo da piše o svakoj temi . Delta. stalna preteranost kao umetničko sredstvo oduzimala je ozbiljnost temama. Kad je u Poljskoj nastao prelaz s uzdržanog divljenja Rusiji na javno idolopoklonstvo.o Madoni. odvratan i mračan grad. Posle kongresa pisaca. to je osnovni zahtev socijalističkog realizma. o maršu nacionalista.

bio presudan za nedostatak spontanosti u Deltinim pesmama. 148 .poluozbiljna. Delta je trebalo sada da pokaže na delu da li je sazreo za konačno poboljšanje. U socijalističkoj privredi ništa ne treba da propada. unapred doneta. takav „gejzir poezije" ne treba da ostane neiskorišćen. U Varšavi je organizovana diskusija o njegovom stvaralaštvu jer. ali . koje su upotrebljavane do vre­ mena dok su bile potrebne. Dakle. kao prethodno. Takvih kneževa već odavno nema. sada je jasno postavljena parola „borbe sa spontanošču stvaralačkog procesa" . Da bi postojao kao pesnik. i Moskva postajali su u njima nešto posebno i malo real­ no. dakle. ponovo je na površini . i nacionalistički mi­ tinzi. kao što je lako pogoditi. Delti je osigurana egzistencija: državna izdavačka kuća naručila je kod njega prevod Sekspirovih komada.važnija. tolerisao ga je izvesno vreme ne zato što su mu se dopadale njegove pesme. I Delta je smesta objavio nekoliko vatrenih.što je značilo da više nije bilo dovoljno pisati na preporučene teme. Presuda ovog suda o greškama bila je. Puritanci su zadovoljno trljali ruke: najzad je Delti zavr­ nuta šija. polupodsmešljiva . Delta je hteo da služi knezu. i Lenjin. Oni koji su odigrali svoje uloge naći će dovoljno posla zavisno od svojih sposobnosti. Knez.mada treba priznati. Lišene nekadašnje bujnosti. Knez je Ijutito mrštio obrve kad su Deltine pesme prestale da budu unosne. njegove pesme se ni po čemu više nisu razlikovale od desetina pisanija drugorazrednih pesnika. Dve-tri godine posle ovoga pada Delta je ponovo doživeo priznanje. bio mu je potreban dobroćudni knez koji se zabavlja i razume da ni njegova vlast.znali su to . „ozbiljnih" poema. neka vrsta pozorišta u oblacima. u predeo živih senki. Mogao je da pokušava još. Ušao je. u čijoj je moći bio Delta.i sigurno. Uredništva su dobi­ la instrukcije da štampaju samo one Deltine pesme u kojima pokaže izra­ zito poboljšanje. niti bilo šta na nebu i na zemlji ne zaslužuje da se zbog toga suviše uzbuđuje i da je pesma . pesma je samo sredstvo za postizanje cilja. Međutim. ponovo samo do izvesnog vremena.nije mogao da se popravi. kako je rekao jedan od činovnika. Odlikovala ih je velika bujnost . i Madona. trebalo je pisati na pre­ poručeni način.

Predmet proučavanja su razne grupe stanovništva. Ona im može u najboljem slučaju osigurad uživanje u ketmanu. Game ili Delte. tajni restorani. rudnika i agrarnom reformom lišeni imovine. U slučaju potrebe može se tom izumiranju pomoći. njihov način razmišljanja komično starovremenski. Njihov broj je neznatan. Naprodv. Sitna buržoazija . Osuđeni su na izumiranje. Istina je ipak složenija. Treba dovesti čoveka dotle da razume. Nikada se dosad nije dogodilo takvo ropstvo svešću kao u dvadesetom veku. smesta se pojavljuju ilegalna trgovina. manje ili više svesni toga. To je ogromna sila. U narodnim demokratijama borba se vodi za duhovnu vlast. Najmanje je važna klasa posednika koji su nacionalizacijom fabrika. Vesti iz raznih zemalja služe glavnoj komandi u Moskvi za određivanje opšte strategije.sitni trgovci i zanatlije . Ne razumeju ili zato što njihov um radi slabo ili zato što radi loše. Svest im ne pomaže da se oslobode okova. skriveni iza pokretnog zida 149 . armijski štab ubada nove zastavice u mapu borbenog terena. U svakoj prestonici Srednje i Istočne Evrope osvetljeni su dugo noću prozori zgrade Centralnog komiteta.VIII NEPRIJATELJ REDA . Još je moja generacija učila u školi da razum služi za sticanje slobode. Kad bude razumeo.nije za potcenjivanje. Engelsa. Sede tamo za pisaćim stolovima ljudi upućeni u dela Marksa. duboko ukorenjena u masi. reči če: evo veraika. Dosta važan deo nji­ hovog rada predstavlja određivanje protivnikovog položaja.ČOVEK Ko god pročita javne iskaze Alfe. ona upravo stvara okove. Tek što se likvidiraju u nekom gradu ili kvartu privatne prodavnice i privatne zanatske radnje. Ko su neprijatelji novoga sistema? To su oni koji ne razumeju. Bete. Oni su žrtve istorijske situacije. Promenom situacije. Lenjina i Staljina. Oni ne predstavljaju problem. prihvatiće.

lako se može pogoditi do čega bi to dovelo. koristeći veliku snalažljivost i svoje pri­ jateljstvo s prodavačicom. To što tamo zarađuje nije joj ipak dovoljno za izdržavanje troje malih dece. Radi kao čistačica u lokalnom uredu. Radnik bi otvorio radnju za popravku vodovodnih uređaja. Dobija za to malo novca. Leti se mogu tamo mogu kupi­ ti zimska odela. Seljaci čine većinu stanovništva u zemlji. politička policija ga je odvela iz nepoznatih razloga. Kad se ne bi suzbijale ove pojave ljudske snalažljivosti. smatrajući je povratkom na stanje nepodnošljivo za nji­ hove pretke. Košulju kupuje od svoje poznanice koja ih je. koji ilegalno prodaje alko­ hol ljudima željnim intimnosti. donosi ih i prodaje: zametak kapitalizma. U državnim i gradskim pro­ davnicama nedostaje najneophodnija roba. Postoji ponuda privatnih usluga. za kojim sede nepoznati ljudi i dugo čekati. Neće kolektivizaciju. To su takođe sitni buržuji. Širili bi polako svoja preduzeća i opet bi se pojavila malograđani kao klasa. nabavlja tamo konce i igle. skakati ujutru na zvuk gonga dvorskog ekonoma ili na sig150 . Žena radnika ide u susedni grad. kupila tri. ponekad čitav sat. obućari i krojači. Ona je špekulantkinja. Gore je što se to pitanje povezuje sa seljačkim pitanjem. Kupovina klupčeta konca ih igle je vehki problem. moći će da kupi sebi košulju: preporod kapitalizma. Radnik radi po ceo dan i nema vremena da stoji u redu u državnoj prodavnici onog dana kad u radnju stiže novi transport robe. jer jedina državna prodavnica u gradiću godinu dana ih nema u skladištu. sve se to naziva krivičnim delom špekulacije. Njegov sused.privatnog stana. I eto sitne buržoazije kao političke sile. Može li se još uvesti sloboda štampe i okupljanja? Kao pečurke izrastali bi listovi zasnovani na toj klijenteli. Kad hoćete da date odelo da vam zakrpe. da se pojavi kelner. Sam radnik u slobodna poslepodneva ide kod poznanika koji pola godine uzaludno čekaju da državno preduzeće pošalje nekoga ko bi popravio puknutu cev u kupatilu. treba da se pomirite s mišlju da će ga zanatska zadruga držati pola godine. zimi letnja. ali najčešće ne onih dimenzija koje su potreb­ ne i lošeg kvahteta. jednom rečju. Čistačica bi se bavila raznosačkom trgovinom. a njen muž je nestao pre godinu dana. Zelja da se popije nešto sa pri­ jateljima prolazi kad se zna da u prepunoj narodnoj krčmi („punkt kolek­ tivne ishrane") treba šesti za sto. Još polovinom devetnaestog veka živeli su u kmetskoj zavisnosti. koji iz straha od represije rade samo za poznanike. Ne treba se čuditi se što se tako događa. pripijeni za svoje njivice od po nekoliko hektara jače nego dućandžije za svoje dućane. okačio bi firmu restorana. Sada prodaje to s malim profitom.

Snaga seljaka je samo u njihovom broju: to je samo onda snaga kad dolazi takav čovek kao Lenjin koji taj broj baca na kocku događaja. kako stanuje. zato su stalno tako popularne šaptane parole „nacionalnih komunista". Mogu da istuku nekog činovnika Partije ih da ga u nastupu očajanja ubiju. Teškoće se pojavljuju i za gradove. krava i svin­ ja. raspoređenog možda na desetine godina. krava i svinja i da bude smatran siromahom. u kome je svaki korak njegovih članova lak za praćenje. Seljaci se dele na „bezemljaše". jer samo koristeći međusobne antagonizme i slamajući solidarnost sela može se postići cilj.nal činovnika koliioza ili sovhoza . Otuda nevolje. Bojeći se da će bid uvršćen u nezgodnu kategoriju. seljak napušta gazdinstvo i beži u grad ili se trudi da gaji što manje konja. Dok postoji privatno seosko gazdinstvo. S nepokornima će se obračunati organi bezbednosd koji se ne mogu žaliti na nedostatak dostava od vremena kad je dostava na suseda jedini način zaštite. a na visinu razrezanih dažbina ne mogu da udču. solidarnost je razbijana zahvaljujući instituciji „udarnika" . usled toga tфi snabdevanje gradova. Većina njih je neprijateljski raspo­ ložena. Parola „radničke solidarnosti" ne znači da se može tolerisati solidarnost kolektiva u fabrici. U seoskoj kući snabdevaju se hra­ nom. Kriterijum za ubrajanje u kategoriju seoskih bogataša nije količina posedovane zeml­ je . kako se oblači. Naravno. ako se želi preduhitrid podzemna akdvnost protivnika je neophodna. rata.prosuđuje se „odoka". razrađuju planove delovanja. Proces asimilacije strukture zemalja. Kontrola koju obezbeduje kolhoz. upotreb­ ljavale su ih za svoje ciljeve. Seljačke pobune su gotovo uvek služile kao instrument. Kad je država jedini kupac nji­ hovih plodova. seljaci su u stanju da stvore brige u trenuci­ ma potresa. ništa više. kako se hrani. prema tome kohko ko ima konja.oni se obavezuju da će 151 . zavisnih od strukture Rusije da se izvrši što je moguće brže. te norme su stalno podizane. Seljaci su inertna masa. ono predstavlja prirodnu bazu partizana. Ali Centar zahteva tempo. onda su nemoćni. na primer. Znatno važniji od seljaka su radnici. U istoriji je poznato malo primera da su ozbiljno ugrozih vladajuće. najčešće neseljačkog porekla. Seljaci ipak nisu opasni. To je razumljivo: ne dopadaju im se norme koje moraju da ispu­ njavaju. Potajna mržnja seljaka dovodi partijski aparat do razdraženosti. spavaju. Vođe. Nervozniji aktivisti krišom pristaju na ustupke: smatraju da kolektivizaciji treba da prethodi zajedničko koriščenje mašina na privatnim njivama i da to može da nas­ tane samo posle dugog pripremnog vaspitnog perioda. „srednje" i „kulake".podjednako je teško.

S jedne strane. leti može da dobije besplatan odlazak na odmor u neko od odmarališta. U umovima radnika mogu se zapaziti razdvojenost. Radnička deca imaju mogućnost da lako društveno napreduju. oseća se suvla­ snikom fabrike. ambivalentnost. Naprodv. S druge strane. ne može da se brani od eksploatacije poslodavca. Ovakvo objašnjenje nema suviše uverljivu snagu. država pripada njima. Nije samo glava porodice zaposlena. veoma je skupa: u njenu cenu se uračunava cena troškova plata mase činovnika. Ima mogućnost da se obrazuje na bezbrojnim večernjim kursevima. nedostaju neophod­ ni rezervni delovi. To se događa pod uticajem dva sredstva: apelovanja na ambiciju i pritiska aparata. kumulacija zarada čini da porodica može da se hrani (u periodima kad su pro­ davnice bolje snabdevene) bolje nego ranije. Zato nije uopšte čudno što u umu radnika loše strane sistema imaju prevagu nad dobrim. zaposlenje nalaze i drugi članovi porodice. isto se događa na svim nivoima državne hijerarhije . radnicima se naređuje da ih remontuju svojim domaćim sredstvima: proizvodnja pre svega. kroz čije je ruke prošla. čak po cenu potpunog habanja mašina. Državni ciljevi nisu identični s ciljevima radnika koji ne smeju da kažu glasno šta u stvari hoće. Predstavnici sindikata (znači. kao i sve drugo u državi. U fabrici su mašine zastarele. oni popunjavaju radna mesta u aparatu. zapisuju. vode statistike. za sporost na poslu prete visoke kazne. Većina proizvedene robe odlazi na Istok. Za kašnjenje od nekoliko minuta. svaki proizvod radničkih ruku je predmet knjigovodstvenih operacija.ispunjavati norme koje ne mogu da dosdgnu njihove kolege. instrumenti su Partije) i fabrička uprava predstavljaju tim koji vodi računa pre svega o povećanju produktivnosti. nedostaju stalno ruke za rad. Radna disciplina je stroga. Ipak. od njih se regrutuje kadar nove inteligencije. Države Srednje i Istočne Evrope proizvode da bi povećale moć Imperije i nadoknadile industrijsku zaostalost Rusije. Ako je dobro viđen od strane Partije. Radnik (u nekim industrijskim granama) oseća profesionalni ponos. Radnicima se objašnjava da je štrajk zločin: protiv koga treba da štrajkuju? Protiv sebe? Jer sredstva za proizvodnju pripadaju njima. Besposlica pripada prošlosti. on može govoriti samo „tako je". Osim toga. Ako bude ispoljavao znake nezadovoljst152 .takođe u državnim grosističkim magacinima i državnim prodavnicama na malo. oni cene korisd koje im obezbeduje sistem. Ako najzad roba stigne do potrošača. odnosno države. Radnici nemaju nikakav uticaj na planove proizvodnje. oni se ne razrađuju prema potrebama građana. U fabrici sede čitavi štabovi činovnika koji broje.

sve se svodi na vladanje umovima. gest ruku sklopljenih za molitvu. Treba takođe pomenuti značaj jedne nove institucije: ono stoje u srednjem veku bila kapela. Dakle. a ne samo psihička pojava. Upražnjavanja kolektivnih verskih obreda neprimetno uvode u stanje vere. Štrajk zahteva izvestan minimum organi­ zacije.ovo Marksovo načelo nije zaboravljeno. u svakoj školi. Samo su radnici klasa sposobna za organizovanje akcije . to jest razumeju istorijsku nužnost procesa. XXVIII) kaže: „Religiozna osećanja pesnika ili filozofa mogu biti održana zah­ valjujući molitvi. radnička masa neče se odvažiti ni na kakve proteste. Edvard Gibon {The Decline and Fali of the Roman Empire. čije umove i dalje pokreću slepe nade i sujeverni strahovi. u svakoj kancelariji. Nova i nečuveno narasla birokratija regrutuje se iz omladine radničkog porekla. Oni su ipak opasni kao znaci da je nezadovoljstvo dostiglo napetost koja može nači oduška u očajničkim činovima. slikarstvo. Prekidanje ovih javnih obreda može da se izvrši tokom malog broja godina. Neobrazovane mase. pevanje pesmi p r e t ­ h o d e veri . sada je klub. štampa. Tome služe: škola. Pamćenje teoloških mišljenja ne može se dugo sačuvati bez veštačke pomoći sveštenika. a neretko i prijatelji. klečanje. on postoji u svakoj fabrici.ona je psihofizička. Uticaj ovih skupova je sličan uticaju crkvenih obreda: mudra Katolička crkva znala je da je vera više pitanje kolektivne sugestije nego individualnog uverenja. Opisujući posledice Teodosijevih dekreta koji su zabranjivali paganske obdrede. ali čuvan: njihovo mišljenje trebalo bi da se zasniva na nenarušivim načelima dijalektičkog materijalizma. hramova i knjiga. ali vršenje javnih bogosluženja izgleda da je jedina trajna osnova religijskih osećanja naroda koja svoju snagu crpu iz podražavanja i navikavanja. važnog dela nacionalne revolucije. Spontani štrajkovi koji povremeno izbijaju opasni su sami po sebi jer posle masovnih hapšenja učesnika mir se brzo uspostavlja. njihove starešine brzo će uveriti da treba da usmere privrženost vladajućim božanstvima 153 . za njega c'e se pobrinuti politička policija čiji su tajni agenti njegove kolege. u njemu se sva­ kih nekoliko dana održavaju sastanci s propisanim referatima. Ipak. na zidovima vise portreti vođa dekorisani crvenom bojom. Put pred njima je otvoren. Put je otvoren.va. pa zato kod partijskih dijalektičara ništa ne izaziva toliki nemir. Ako lideri ispravno rezonuju. meditaciji i studijama. književnost. film i pozorište. Treba dati sve mogućnosti za školovanje i napredovanje najenergičnijim i najpreduzimljivijim jedinkama iz radničke sredine. nijedna akcija nije moguča bez lidera.

istorija i istorija svih oblasti ljudskog stvaralaštva predstavljene su kao rezultat delovanja nesalomivih 1 v e ć o t k r i v e n i h zakona. crpli su svoje znanje isključivo iz popularnih brošurica. 154 . ali izgovaraju propisane rečenice i pevaju propisane pesme. nasleđenom iz devetnaestog veka. Uticaj kluba spada u red pojava kolektivne magije. Bez obzira na vrednost tih teorija treba konstatovati da su u trenutku kad su one dobijale popu­ larnu formu postajale n e š t o d r u g o nego dok su pripadale oblasti naučnih proučavanja. Kolektiv se sastoji od jedinki koje sumnjaju. U narodnim demokratijama materijalistički pogled na svet devetnaestog veka dosledno je protegnut na sve izučavane predmete. usled pojave ogromnog broja čitalaca. na primer Hider. Ljudi koji ispu­ njavaju klub predaju se izvesnom kolektivnom ritmu: misliti drugačije nego što misli kolektiv izgleda apsurdno. podržavajući i propagirajući." Ova lekcija iz drevne prošlosti dostojna je oponašanja. postupajući tako stvaraju kolektivnu atmosferu kojoj i sami podležu. koje su često na naivan način dovodile u sumnju ono čemu su nas učile fizika i biologija. a da ne govorim 0 istoriji Katoličke crkve i apologetici. Škola u narodnim demokratijama ozbiljno se raz­ likuje od škole na Zapadu. pojavile su se brošure koje su popularisale naučne teorije. i pored racionalističkih privida. fizike i biologije učili su nas naučnim zakonima i usađivali nam poštovanje prema materijalističkom pogledu na svet. Lideri dvadesetog veka. dobija emocionalnu obojenost. U devetnaestom veku.veka: one će iskrenom vatrenošću. Na časovima matematike. uprošćena i vulgarizovana Darvinova teorija o poreklu vrsta i borbi za opstanak nije isto što je bila za Darvina i naučnike koji su se sporili s njim. to jest od one škole u koju sam išao u pred­ ratnoj Poljskoj. Ovo povezivanje racionalizma doktrine s magijom nastaje eliminisanjem slobodne diskusije koja uostalom gubi smisao: ako je to što propoveda doktrina jednako istini kao stoje dva puta dva četiri. čime se objašnjava neverovatna zbrka u njihovim glavama. Ovim naučnim zako­ nima nisu bili podvrgnute istorija i istorija književnosti. Na primer. Ona se pretvara u važan sociološki elemenat. neprimetao usvojiU novu doktrinu na čije ih je prihvatnje u početku prisilila duhovna glad. tolerisanje mišljenja da je dva puta dva pet bilo bi prosto nepristojno. Mladi građanin od prvog dana boravka u školi dobija obrazovanje zas­ novano na toj istini. I ja i moji drugovi bili smo podvrgavani dvostrukom sis­ temu vrednosti. Vulgarizovana nauka odlikuje se time što daje osećanje da je s v e razumljivo i objašnjeno.

Nema ipak bekstva s trenutkom kad čovek stupa na mostove koji predstavljaju izvrsna olakšanja u kretanju. prila­ gođene potrebama trenutka.zatvaraju pred čovečanstvom mogućnost sticanja znanja o samima sebi.jer takva proučavanja su oprečna ortodoksiji . teorija „večne materije"). drveća i trava. U trenutku kad su u isečenoj šumi te mahovine i rastinja uništeni poremećeno je načelo simbioze vrsta i nova šuma biće već sasvim drugačiji organizam nego što bi to mogao da pretpostavlja neko ko oma­ lovažava sociologiju biljaka. 155 . Nesumnjivo. Emocionalni i didaktički element doktrine je tako jak da menja sve proporcije.a uništavajući istraživanja u tom pravcu za koja bi bili sposobni naučnici i pisci . pruža odgovor na svako pitanje. zemljišta. Tome treba dodati povezanost prirodnih i humanističkih nauka pomoću materijalizma (na primer. lišajeva. ispunjeni hiljadama nejasnih stvari. svedeni su na nekoliko najopštijih termina.Ona podseća na sistem mostova sagradeniii nad provalijama. Izgledalo je da će se sečenjera šume i rasipanjem semena drveća na tom mestu. nema više mesta. U provalije se ne sme zagledati . Po tim provalijama može se ići smelo napred. zavisno od izabranog metoda i upotrebljenih simbola.što. prilagođena ljudskim planovima. Metod u svojoj postavci naučan . Danas je poznato da nije tako: šuma je organizam koji nastaje kao posledica komplikovanih veza međusobnog uticanja mahovine. a ti odgovori su u stvari stalno ponav­ ljanje u krug nekoliko formula i ne objašnjavaju ništa. zasniva se pretežno na njihovom proizvoljnom menjanju u vaspitne priče. nažalost. pa ćemo zapaziti da je krug izvrsno i logično zatvoren sve do Staljina kao vrhunske tačke istorije od početka života na našoj planeti. ona je opasnija: ona daje iluziju o p o t p u n o m znanju. Za to neće ni da čuju .primenjen na humanističke discipline. tokom određenog broja godina. Nekada je za prirodne nauke šuma predstavljala skup drveća podvrgavanog izvesnim malobrojnim elemen­ tarnim zakonima. Za skromne primedbe pravih naučnika koji konstatuju da su naučni zakoni hipotetični. Staljinistima je strano znanje o uslovima koji su potrebni za postojanje ljudskog rastinja. analiza stare i savremene istorije kao izraza borbe klasa bliža je istini nego predstav­ ljanje Istorije kao privatnih skandala kneževa i kraljeva. obezbedujući pri­ vidnu satisfakciju. ne menja činjenicu da postoje. Vekovi ljudske Istorije. dobiti nova. Dijalektički materijalizam u ruskoj preradi nije ništa drugo do vulgarizacija nauke podignuta na kvadrat. Upravo zato što je ipak bliža istini. slična staroj šumi. podležući iluziji da nikakvih provalija nema.

re156 . Postoje izvesne odlike po kojima se može prepoznati. time se povećava obim doktrine i time manja opasnost preti vladanju filo­ zofa. film i pozorište ilustracija lenjinizmastaljinizma. nepripremljeni umovi. loše rezonuju. raz­ matra sve kao pojave. Njihova krivica ima o b j e k t i v n i karakter Mentalitet neprijatelja je predmet proučavanja dijalektičara.odmah će to smestiti u istorijski kontekst. Reakcionar nije za to sposoban. Razvijmo čitavo rezonovanje. imajući prihčno dobro obrazovanje. slično kao što su živoU svetaca i mučenika služili za ilustraciju teologije. uče da rezonuju. čak detalj odeće . Jasno uviđanje situacije oduzimalo bi tim ljudima svaku nadu. Trebalo bi da budu uklonjeni na marginu društva ne zato što razvijaju nekakvu aktivnost: za to š t a su. posećuje pozorišta i izložbe. ovako izdresirani ljudi dobijaju uverenje da je to što se događa u narodnim demokratijama. jasno je da traže intelektualna izvrdavanja. to jest prolazi kroz škole.o uzrocima pojava i njihovim posledicama. Zahvaljujući izvrsnom sredstvu vulgarizacije. makar privremeno bilo loše. pa ipak. nije sposoban da prihvati međuzavisnost pojava . njegova politička mašta je ograničena. Ovi ljudi su neprijatelji. Bila bi neprecizna tvrdnja da i dalje ne postoji dvojnost vred­ nosti: suprotstavljanje je ipak emotivno. on shvata da u okviru izvesne civilizacije nema slučajnosti. On postupa kao paleon­ tolog koji iz okamenotine odgoneta formaciju koja ju je dala. retko kad može da izdrži konkurenciju tamo gde je reč o racionahzaciji pobuda. Proučava se reakcionar kao društveni tip . Pošto operiše izolovanim konceptima. Kokoška se ne može naučiti da pliva. Svet mu izgleda kao niz naporednih.bio je samo rezultat delatnosti Hitlera i njegovih drugova. Reakcionar. nužno.Radnički sin podvrgnut takvom obrazovanju ne može misliti drugačije nego onako kako zahteva škola. nacizam po njemu . dakle. slično kao što se ne mogu uveriti ljudi opterećeni pripadnošću grupama osuđenim na uništenje. međusobno nepovezanih događaja. Dva puta dva je četiri. makar bio obrazovan čovek. Njegovi tokovi rezonovaanja mogu biti lažni.tu tekovinu dvadesetog veka. Oni su potpuno otporni na uticaje filozofije koja potiče od Hegela. U pomoć škoh dolaze štampa i književnost. Sociološki vaspitan čovek iz svake pojave uspeva smesta da izvuče tokove rasuđiva­ nja . Na primer. Pokažite mu pesmu pesnika iz neke zemlje. sliku.i evo kako se definiše. Postoje ipak ljudi koji čak. to jest takvi koji rezonuju previše slabo. Takođe su slikarstvo. Sto više ljudi „učestvuje u kulturi". čita knjige i časopise. ona je i l u s t r a c i j a toga što mladi uče u škoh.

Reakcionar. U metežu Armistice-a. ostavlja naslage mulja. bez njih se oseća izgubljen. Bio je jedan film s Lorelom i Hardijem.i nekadašnji vrt znači već malo više od izvesne količine kvadratnih metara potpuno promenjene površine. kraj rova podizalo se brdo konzervi kojima se hranio. koje se javljaju u narodnim demokratijama. 157 .na nasilje: ako nekakav čudni slučaj ukloni to nasilje. neko ko želi da primenjuje staru logiku mora se osećati potpuno izbačen iz ravnoteže. prev. pokušava da to tumači na svoj nevešt način „oportunizmom". mada u narodnim demokratijama takvo razhkovanje postaje potpuno neosnovano: tamo gde dijalektika oblikuje život. pokušava da deli svoju okolinu na „komuniste" i „nekomuniste". Sam jezik koji upotrebljava čini ga nesposobnim za to. Dijalektičar zna daje intelektualni i emotivni život čoveka u stalnom pokretu. obara drveće. ne shvata šta predstavlja njegovu suštinu: nedostaje mu neka vijuga u glavi. čak i čitajući mnoge knjige o dijalektičkom metodu. medu kojima boravi su nepromenljivi. "Armistice (engl. pojmovi.volucionarni pokreti nastaju usled mahinacija Moskve i tome slično. Menjajući uslove života menjaju se ljudska verovanja i impulsi. „kukavičlukom". zasnovan na zabavnoj ideji: Lorel kao američki vojnik u Prvom svetskom ratu ostao je po naređenju komandanta u šancu kraj puškomitraljeza kad je četa krenula u napad. On podseća na čoveka kome je popla­ va burne reke potopila vrt i koji se nadao da će posle njenog povlačenja naći stare leje. a voda izlivene reke ne samo da postoji: ona čupa i odnosi čitave delove zemlje. Reakcionar se ponaša slično kao Lorel: zna da treba pucati u avion i ne može da shvati da je avion postao nešto drugo nego što je bio onda kad je izdato naređenje.primirje.) . zaboravljen je i pronađen dvadeset godina kasnije. mora da ima takve etikete. Reakcionar s čuđenjem gleda promene koje se vrše u ljudima.^. valja kamenje . „izdajom". Reakcionar ne obuhvata kretanje.po nje­ govom mišljenju . sedeo je kraj puškomitraljeza i pucao kad je preletao nad njim avion vazdušne linije. Prim. ne podležu obnavljanju usled po­ smatranja. da tretiranje pojedinaca kao karaktera koji čuvaju nepromenljivost u svim okolnostima nema smisla. sve če se vratiti u „normalno stanje". Ozbiljne posledice proizlaze zato na primer u njegovoj oceni psihologije ljudi. svode . Zato se promene. To se događalo pre samog Annistice-a. Posmatrajući kako njegovi poznanici polako postaju pristalice sistema. Pošto je njegovo rezonovanje zasno­ vano na načelu „ili-ili".

posle likvidacije posedničke klase. bili su posednička klasa i većina nekadašnje inteligencije. Ozbiljan faktor koji olakšava vladanje zemljom su politički emi­ granti. okreću se od njih kao od previše opštih. ogromna napetost mržnje koja u 158 . uvek pri­ lagođenog aktualnosti. To nije ravno­ pravni partner. ostaju mu prazne reči i fraze. Reakcionari. Dakle. ne bez zadovoljstva. suviše očigledna. ne mogavši ni na koji način da se privikne na činjenicu da za ljude koji žive u promenjenoj situaciji (i koja se svakoga dana menja) te apstrakcije dobijaju konkretno i sasvim drugačije od ranijeg značenja. ne mogu ipak te formulacije da tretiraju ozbiljno. a ostatak pada intelektualno i društveno sve niže uko­ liko nisu u stanju da „prate" promene koje se javljaju oko njih. nepovoljna za reakcionare. Reakcionar s očajanjem po­ navlja: „čast". može da nađe samo jedan izlaz. Njihovi apeli i govori na radiju podsećaju na pucnje jadnog Lorela na avione. primaju njihove psovke na račun omrznute vlade. Druga je ipak stvar kad se posmatra emotivni život masa. „otadžbina". „narod". Nova inteligencija nema više sa starom zajednički jezik. u tom smislu. Zahvaljujući upravo tome. Njegovi poznanici. ipak su to tendencije lišene intelektualnog izraza. premalo određenih i nemogućih za primenjivanje na stvarnost. Ocena ovakve vrste. Slušaoci koji. Zahvaljujući takvim odlikama dijalektičari smatraju reakcionara čovekom intelektualno od njih nižim i zato malo opasnim. devedeset procenata njih su reak­ cionari. pojavljuje se instinktivno: postoji u njoj nešto poput nejasnog osećanja zbunjenosti. Te mase su vaspitavane (stvara­ njem novih uslova života) i mada su nezadovoljne. Nesrazmera koja postoji između reči. Otuda se javlja odbojnost prema solidarisanju s reakcionarima (instinkt koji oseća slabost svojstven je ljud­ skim masama) i produbljuje se osećanje fatalnosti. superiornost rezonovanja dijalektičara. koji su još pre godinu dana s dopadanjem ponavljah te reči i fraze.Reakcionaru se stalno dešava jedna ista zgoda: ima pojmove i naglo iz tih pojmova ističe sva sadržina. stida da joj oni koji nastupaju protiv dik­ tature intelektualno ne dorastaju. gde god se pojavljuje. Prema prethodno datoj definiciji. dragih Um pohtičarima i iskustva je suviše velika. Intelektualna energija. Reakcionarne tenden­ cije postoje u masama seljaštva i nekadašnje sitne buržoazije. „sloboda". svakoga meseca povećava se intelektualna distanca između njih i programskih reak­ cionara. ne predstavlja veliku teškoću: njeni vitalniji predstavnici prelaze na nove ideološke pozicije. uzimanje inteligencije čvrsto u svoje ruke. vlast nad umovima masa nije ugrožena.

Tu su u pitanju nepredvidljivi elementi. da bi se znalo kako će razvoj društva napredovati. Partija oseća da se u toj oblasti. Profesor Pavlov. u Moskvi mu nisu zbog toga pravili neprijatnosti. tvrdeći daje nemoguće potpuno je promeniti i pošto su se hiljadama godina u raznim civilizacijama pojavljivali božanstva i crkve. Šta se događalo u glavi pro­ fesora Pavlova. koja je izgubila svoj prvorazredni položaj. mogle uništiti iste te potrebe. Tvorac teorije reflekasa! Upravo te teorije koja predstavlja jedan od najjačih argumenata protiv postojanja neke stalne „ljudske prirode". Dogodilo se to u Evropi takode s teologijom. s tačke gledišta Partije. Intelektualni život hrišćanstva razvija se danas na margini Crkve .a to su dve grupe kojima Partija pridaje poseban značaj. išao je svake nedelje u crkvu. Možda bi se. To što je u nekom trenutku na površini (na primer. ponekad je dovoljno pratiti kuda smera misao malobrojnih najosetljivijih jedinki. pošto je bio istaknut naučnik i star čovek. neki književni stilovi). kapitalizam je stvorio naučno mišljenje koje je u Evropi zadalo udarac religiji jer je uklonilo najbolje umove iz oblasti teologije.bora­ vili tamo istovremeno? 159 .njima postoji. pored mnogih slabih tačaka hrišćanstva koje se mogu uspešno napadati. nedostupna svetlu razuma. Tako je slaba logička naoružanost hrišćanstva dvadesetog veka i tako snažno dete u školi upija nov način mišljenja.u malim grupama koje pokušavaju da prilagode hrišćansku fdozofiju novim potrebama veka. kriju iznenađenja i istinske opasnosti.naučni i religijski . pa i pored toga još uvek postoji sfera mraka. ustupa mesto novim elemen­ tima. jako dugo još preživljava kao drugorzredna i trećerazredna sfera (iako su mogući preporodi). Ova mržnja ne može se objasniti samo ekonomskim razlo­ zima. Nije bez razloga Katolička crkva na početku reformacije žestoko branila feudalnu struktu­ ru od kapitalizma koji se rađao. U suštini. unutrašnji otpor koji čovek ispoljava prema razumnom tumačenju pojava tajanstven je. U savremenom društvu može se zapaziti brzo širenje ideja koje su na početku svojina samo šačice umova. ali nije sasvim sigurno kada će do toga doći. ako su dva sistema pojmova . Stalno nailazimo na zagonetke. Pre svega. tvorac teorije uslovnih reflekasa. problem religije. koju je marksizam najmanje proučio. On još uvek traje. Ipak. Crkva je izgubila intelektualce i nije pridobila novonastalu radničku klasu . može se isto očekivati u budućnosti. pretvarajući čitavo čovečanstvo u radnike. negirati ih. religijske potrebe u masama postoje i bilo bi pogrešno. Branioci religije pozivaju se na tu „ljudsku prirodu".

nema većeg značaja: sklonosti postoje. U stvari. istorijski razvoj odvija se prema nesalomivim zakonima koji postoje po volji Boga. Partija zna da je ona sama Crkva. Kad pred licem smrti dolazi taj trenutak apsurdnog otkrića da s v e to n e m a s m i s l a . „Hristos je nov čovek. zadržavajući unutrašnje ograde. zato hrišćanin ne može da istupa protiv jedine. onda se ne smeju takođe iskorenjivati „kulaci". Novi čovek je sovjetski čovek. U svom rezonovanju oni su išli veoma daleko: po njihovom mišljenju. Obred u klubu. film toliko su važni jer sežu dublje. poezija. idolopoklonstvo? Poznavao sam i imao među svojim prijateljima mnogo hrišćana Poljaka. Od toga u kojoj meri će uspeti da kanališe iracionalne ljudske sklonosti i upotrebi ih za svoje ciljeve zavisi njena diktatura nad zemaljskom loptom i promena ljudske vrste. Obnova čovečanstva moguća je samo na način primenjen na prostorima Rusije. Ne. Hristos je sovjetski čovek!" . Takvo rezonovanje često javno upotrebljavaju oni duhovnici koji su instrumenti u rukama Partije. tamo gde vreba emocionalni otpor. postoje voda Komunističke partije Staljin.koji su u političkoj oblasti bili sledbenici stroge staljinističke ortodoksije. Ako se prema Jevandelju ne smeju činiti nepravde bližnjima. I ne treba tolerisati drugu crkvu: hrišćansku.dijalektički mate­ rijalizam naglo pokazuje svoju matematičku strukturu.Da li su ipak sklonosti koje su gurale ljude ka religiji rezultat „ljudske prirode" ili uslovnih reflekasa koji deluju vekovima . on izvršava zakon Istorije. istina svirepe. takvih kao Lenjin i Staljin. odnosno deluje po volji Boga i treba da mu bude poslušan. ovi hrišćani (izuzimajući obične izvršioce poput Marine) čine 160 . dvadeseti vek je vek pobedničke borbe proletarijata koji u tu borbu vodi Komunistička partija. Dakle. ideje koja će stvoriti na čitavoj planeti novu vrstu čoveka.rekao je rumunski patrijarh Justinijan Marina. možda su obredi u čast genija. Ako ljudima ne pripada najviša čast. isto kao što se trebalo poz­ vati na nacionalistička osećanja. nije dovoljno uveriti ljude ispravnim rezonovanjem. jedan od tih zakona jeste borba klasa. Francuza i Španaca . To je neprijatelj broj jedan: u njemu nalazi oslonac svaki skepticizam masa kad je u pitanju radikalna promena čoveka. Čovek pada s promišljeno postavljenih mostova u provaliju i više voli da se preda ma­ giji ikone. roman. Za vreme rata Sovjetskog Saveza protiv Hitlera trebalo je izvući iz zaborava popove. verujući u korekciju Boga koja će biti sprovođena posle izvršenja krvavih presuda opunomoćenika Istorije.

Između hrišćanstva i staljinističke filozofije javlja se suprotnost koju je nemoguće pomiriti: hrišćanstvo se zasniva na pojmu i n d i v i d u a 1n e zasluge i krivice. S hrišćanske tačke gledišta.ima samo jednu manu: u suprotnosti je s posmatranjem činjenica. na koga se još poziva. iskrenih i vernih samima sebi. To ne znači da se iz problema isto­ rijske krivice može izvući banalnim frazama. videti istinski stvarnost može samo onaj ko. Glupost. Ko je reakcionar po definiciji prilagođenoj za privremenu upotre­ bu? Svako ko se protivi neizbežnim istorijskim procesima. Reakcionar je dakle zao čovek i ne treba ga žahti. ocenjuje je prema interesima one klase koja je pokretač napretka. dakle. Tvrdnja da je istorijska krivica automatski individualna krivica ne može biti tretirana drugačije nego kao izvrdavanje osetljive ali lažne savesti. pret­ vara se lagano u Istoriju. kakvi su interesi proletarijata . gledajući je. zao je čovek. dok se među „zločincima" nalazi posebno visok procenat ljudi. osuđene na potiskivanje s istorijske pozornice . Teza o „grehu reakcionara" je opširno obrazlagana neobično vesto smišljenim argumentima: svaka spoznaja je „usmeravajuća". ako prihvata da postoji samo indivi­ dualna zasluga i krivica. Podela na „lojalne" i „zločince" vrši se uz nagrađivanje komformista. Međutim. Sa društvene tačke gledišta. a Bog. ko lažno vidi svet. ti ljudi bili bi najbolja garancija za razvoj društvenog organizma. to znači njegova slika stvarnosti je deformisana pritiskom interesa klasa koje su nazadne. Prethodno obrazloženje je veoma interesantno . to jest politici Politbiroa. mora da radi loše.o tome nas uče dela Lenjina i Staljina. Jer pritisak svemoćne totalitarističke države stvara u građanima emotivne napetosti koje odlučuju o njihovim delima. vidi je lažno. dok Nova vera zamenjuje taj pojam pojmom i s t o ­ r i j s k e zasluge i krivice. to jest proletarijata. Hrišćanin koji odbacuje individualnu zaslugu i krivicu samim tim briše Isusov čin. prostih. ko radi loše. ko pos­ matra stvamost drugačije. služi se ovom posebnom smicalicom kakva je teza da reakcionar ne može biti dobar čovek. to jest nesposobnost shvatanja mehanizma događaja može biti uzrok ogromnih patnji koje 161 .a zbog toga svesno (ili pak nesves­ no) odlučuju se na eskapizam. kukavica i lakeja svih vrsta. zar može ravnodušno da posmatra patnje ljud­ skih bića čiji je jedini zločin bilo to što su ona predstavljala smetnju u ostvarivanju „istorijskih procesa"? Da bi uspavao savest.jedno od većih iaivotvorenja kakva su se mogla posmatrati tokom veko­ va. To krivotvorenje zasniva se na s r a m n o m odricanju od sopstvene vere. oni nemaju druge krivice na savesti osim prezira koji su ispoljavali prema Caru ili neodgovarajuću ocenu njegove moći.

Prelazak s hrišćanstva na kult Istorije odigrava se neprimetno. kako ih nazivaju. i Božje Bogu". U tom smislu poljski komandanti. koji su izdali naređenje za početak Varšavskog ustanka 1944. ili naroda. gde je Crkva uništena rani­ je i uglavnom uspešno .čovek nanosi bližnjima. Po njemu je svaki čovek imao svoju sopstvenu istoriju. Ipak. ali svojom glupošću uvlačio je u bedu ili izlagao proganjanju ljude neuporedivo vrednije od sebe. Tolerisanje. Petra u Rimu. postojanje velikog broja lojalnih poluhrišćana u pokorenom delu Evrope može da ima ogromne posledice kad je reč o ostvarenju političkih ciljeva Imperije. caru carevo. Ako.bila bi jedan od najvećih koraka za konsolidovanje svetske Imperije. Mogao sam da zapazim da od njihove hrišćanske metafizike ostaje postepeno samo frazeologija. Ovaj psihički proces poznaju mnogi hrišćani u narodnim demokratijama. stvara za Imperiju mogućnost izbegavanja jednog od najopasnijih konflikata. drugačija indi­ vidualna krivica tereti komandu Crvene armije koja nije došla da pomogne ustanak . Najveći uspeh Imperije bilo bi nesumnjivo ustoličenje u Vatikanu pape vernog partijskoj liniji. Nije se ona pojavila u Rusiji. Garancija za održanje te podele bilo je hrišćanstvo. kao što se uči danas u školama od Labe do Vladivostoka. Kritičar koji poriče sve vrednosd takvim delima mogao je da radi u dobroj nameri. Prateći evoluciju svojih prijatelj a-katohka koji su prihvadli partijsku liniju. a njihoVa krivica je individualnog karktera. različitu (ili pak uporednu) od istori­ je društvene grupe kojoj je pripadao. Misa koju bi takav papa služio u bazilici sv. To je nesumnjivo nova i posebna tekovina dvadesetog veka. prava sadržina postaje Metod (Bog se pretvara u Istoriju). ah b i v a j u i s a m o slučajevi kad se ovi pojmovi podudaraju. piscima i umetniciraa koji su sezali pogledom u budućnost i čija su dela bila malo razumljiva za njihove savremenike. međutim. krivi su zbog glu­ posti. I od tada suprotnost između ljudske jedinke i Cara nikada nije odstranje­ na.međutim. Hrišćani u službi istočne Imperije rešavaju na poseban način problem postavljen Isusovim recima: „Podajte dakle. istorija svakog čoveka nije ništa 162 .ne zbog gluposti. godine. zbog potpunog razumevanja „istorijskih procesa" (to jest jednostavno zbog prave ocene sile). Specifičnost zalaganja hrišćanastaljinista zasniva se na stapanju u jedno istorijske i individualne krivice. suprotno. uz učešće ličnosti onih pokorenih zemalja u kojima je većina stanovništva katohčke veroispovesd . Primer krivice zbog gluposd jeste odnos raznih društava prema onim misliocima. a čak podržavanje tih „hrišćana-patriota".

gube autoritet u očima vernika.što pri stvarnim reakcionarnim raspoloženjima mnogih sveštenika nije naročito teško. Ne samo zato što ne mogu ništa da 163 . tako da crkva bude koristan instrument u ruci države. Međutim. Tehnika . verovatno ga je nemoguće brzo dostići i tokom dužeg perioda neće moći da se usadi osećanje obaveze drugačije nego održavanjem trajnog terora.i način života koji nastaje usled nje uništava hrišćanstvo uspešnije od nasilnih sredstava: nastaje erozija religijskih verovanja. Drugi deo treba moćno vezaU s državom. Takva Crkva se može održati decenijama sve do trenutka kad će se ugasiti pirodnom smrću usled nedostatka pristalica. ali pod uslovom da mu taj poredak ne smeta u radu na spasenju duše. Ovaj proces ozbiljno je napredovao. a klasa nalazi svoje otelovljenje u Caru jasno je da čovek koji nastupa protiv Cara nastupa protiv samoga sebe. Hrišćani koji na to pristaju dokazuju da više ne veruju u ocenu dela svakog čoveka od strane Boga: na pokornost ih navodi strah od večne osude Istorije. Pa ipak. Suština problema zasniva se na tome da se hrišćanstvo ne galvanizuje neopreznim postupanjem.takvim kao Engleska. Uništavajući u čoveku dualizam i rastapajući ga potpuno u socijalnom elementu . Trebalo bi pre težiti razbijanju Crkve na dve frakcije: jedan deo klera treba iskompromitovad kao reakcionare i „strane agente" . Takvo neoprezno postupanje bilo bi na primer naglo zatvaranje crkava i izdavanje zabrane religijskih obreda. Konflikt između hrišćanstva i Revolucije je osnovni i Partija je svesna toga.jedino je moguće osloboditi se mržnje potrebne za realizaciju novoga sveta. u Srednjoj i Istočnoj Evropi. Potpuno potčinjeni sveštenici . kao član društva treba da se pokori utvrđenom poretku stvari. U visokoindustrijalizovanim zemljama . To je dalek i častan cilj.drugo do refleks klasne istorije. to znači uništavanju u čoveku želje za profitom kao motivom rada. u hrišćanstvu postoji duahzam ocene: čovek je po njemu i „dete Božje" i član društva. Ona teži najvišem cilju koji je ljudska vrsta postavila tokom svoga postojanja: uklanjanja „eksploatacije čoveka od strane čoveka". na to mesto stavlja se motiv obaveze prema kolektivu.uči Partija . slično kao Crkva u Rusiji.koji u nekim slučajevima postaju saradnici poli­ cije . Dakle.mase su se u ozbiljnom procentu udaljile od religije. Sjedinjene Države ih Francuska . mase u narodnim demokratijama ponašaju se kao čovek koji hoće u snu da viče i ne može da ispusti glas. i za religiju postoje sredstva tog poslednjeg oslonca otpora.

Najneuralgičnije tačke doktrine su: filozofija. dozvoli sebi odstupanje od ortodoksije.kažu: ne znaju š t a da kažu. zato je zvanično žigosan. 164 . profesor koji. čovek u svojoj složenosti. nažalost. upotrebljavajući imena Marksa i Engelsa. neka živi. Partija je pravilno i dosledno žigosala najistaknutijeg marksističkog proučavaoca književnos­ ti dvadesetog veka . Ljudska jedinka se pita nije li njeno protivljenje pogrešno: čitavom propagandnom aparatu može da suprotstavi samo ira­ cionalne želje. Lukač je izražavao ovu veru u svojim knjigama. jasno je da ne može bid drugačije: od filozofskih osnova do kolektivizacije sela sve predstavlja jednu čvrstu celinu. Profesor fdozofije koji je sledbenik zastarelih „idealističkih" koncepcija nije naročito štetan: oduzeće mu se katedra.nacionalnih i slobodarskih . Logično gledajući. uverljivo sačinjenu piramidu. to znači. imajući time šansu da podigne mase. obdarenu vitalnom snagom.oni bi morali da budu što brže učinjeni bezopasnim. odnosno prilagođenu novim uslovima. Nisu reakcija i Crkva najveća opasnost. nije ostao bez dubljih i skrivenih razloga: u njemu se video vesnik filozofskog preporoda i vesnik nove književnosti. sve je kako treba da bude. tamo gde je predmet razmatranja. istorija umetnosti i književna kritika. da će u narodnim demokratijama učenje Marksa i Engelsa ući na nove koloseke. nepoznate u Rusiji. vidljiva u njegovim delima. Zar ih se ne treba sdded? Partija budno nadgleda da ne nastupi t r a n s m u t a c i j a tih želja . Najveća opasnost je j e r e s. ionako se zna da je samo muzejski primerak. Odbojnost prema umetnosti socijali­ stičkog realizma. Međutim. Ako se pojavljuju ljudi upućeni u dijalektiku i sposobni da predstave dijalektički materijalizam u novom svedu . Partija zna da proizlazi veoma mnogo: bilo je vreme kad Revolucija nije bila ništa drugo do nijansa misli grupice teoretičara pod vodstvom Lenjina koji su se svađali u Svajcarskoj za kafanskim stolom. odgovarala je opštoj veri u prvim godinama posle Drugog svetskog rata. književnost. koji su izazivali njegovi radovi među marksistima narodnih demokratija.u novu formulaciju. seje zrna iz kojih mogu da izrastu nepredviđeni plodovi. sasvim sigurno entu­ zijazam. ali daće mu se posao na obradi tekstova. različite od književnosti Sovjetskog Saveza. Slično odstupanje od linije u oblasti ocene nekog umetničkog dela može da postane zametak političkih prevrata.mađarskog profesora Lukača. Razlika za delić u premisama jednačina daje preterano velike razlike posle izvršene operacije. Samo glupa buržoazija smatra da iz nijansi misli ništa ne proizlazi.

Onaj ko pri­ hvata u devedeset devet procenata biće već pritajeni neprijatelj jer od jednog procenta razlike može izrasti nova Crkva. odnosno potpunu kontrolu sada i bilo kada. U takvom postavljanju stvari krije se ludost doktrine. Njihovi pokušaji objašnjenja su obično nerazgovetne rečenice: „život je tamo strašno tužan". prinudno glasanje za jednu hstu. bez ikakvog jasnog razloga ih beži u inos­ transtvo? Nije li to jedna od onih provalija nad kojima se podižu vesto konstruisani mostovi? Ljudi koji beže iz narodnih demokratija kao glavni razlog navode obično to da se tamo ne može psihički izdržati. Ovde je nejasna. „Čovek" 165 . prijatelj će biti samo onaj ko prihvata sve stoprocentno. neprijatna tačka čak za najrevnosnije vernike. naročito u književnosti i umetnosti. prinudno podnošenje normi koje radnici postižu kao dobrovoljne i spontane radnje. Partijski dijalek­ tičari znaju da su se slični pokušaji raznih ortodoksija uvek završavali neuspehom. Da bi sprečila sumnje. upravo istorijski razvoj razara formule smatrane važećim. jedini izlaz iz toga je bezrezervno pokoravanje vodstvu. Neprijatelj će u potencijalnom stanju postojati uvek. Ovog puta u Centru ipak upravljaju ljudi koji vladaju dijalektikom. Partija na tačan način interpretira devizu: „Ко nije s nama. posta­ je neprijatelj i biva g u r n u t u spoljni mrak. Nijedan novi intelektualni i politički ferment ne treba da nastane izvan ortodoksnog staljinizma koji nastoji da po svaku cenu sačuva monopol na „progres" i „demokratiju". Intelektualni teror je načelo koje. Ove suprotnosti su svesni na Istoku. ne bi treba­ lo predstavljati prinudno učešće na mitinzima i povorkama. Ipak. pošto ne razmatra stvar logično. ne bi moglo čak da ukloni pobedu u svetskim razmerama. ali s novonastalim nužnostima moraće da modifikuju doktrinu. koje često primenjuju staljinisti daje to samo e t a p a koja proizlazi iz „kapitahstičkog okruženja". Tumačenje.Pokušaji izlaska izvan kruga koji je zacrtao Politbiro u Moskvi završavaju se neuspehom. „imao sam osećanje da se pretvaram u mašinu". Nemoguć za definisanje užas potpune racionalizacije čoveka ne može se preneti nji­ hovim ljudima koji to nisu doživeh. Ako bi ovaj monopol bio prekršen. jeresi bi se širile kao vatra. protiv nas je": ko se ne slaže u najsitnijoj pojedinosti. sadrži u sebi protivurečnost: pojam e t a p a pret­ postavlja planiranje odozgo. Kad je ne bi bili svesni. šta učiniti s neformulisanim željama ljudi? Zašto dobri komu­ nista naglo puca sebi u glavu. Sudovi poje­ dinačnog čoveka mogu da budu uvek pogrešni. Partija se bori protiv bilo kakvog vida poseza­ nja u dubinu ljudskog bića.

jer Partija tretira čoveka isključivo kao rezultantu društvenih sila. zato. biče optužen za buržujske tendencije.on se s ironijom prisećao opisa velegradskog pakla kod savremenih pesnika u stvari. Moram ovde da sprečim mogućnost nesporazuma. dakle. Niko ko nije boravio usred užasa rata i terora ne zna koUko je u svedoku i učesniku jak protest protiv samoga sebe .protiv sopstvenih nemara i sopstvenog egoizma. zvanog „kritičkim"). čak ni pas lutahca . Nisam pristalica suviše subjektivne umetnosti. Prava „pusta zemlja" je mnogo strasnija od izmišljene. Ko god razmišlja o njegovim unutrašnjim potrebama i čežnjama. što počinje da se razvija i osuđuje sve što postaje prošlost. kakvu sliku stvara o sebi. Mogao sam na njoj da ispitujem gde prolazi linija iza koje neistinitost tona dokazuje neistinitost stava . smatra da on postaje onakav tip. već onako kako je r a z u m e . ko god je video milionski grad pretvoren u prah. Rezonujući tako dalje. Ovo načelo primenjivano u praksi znači daje autor u svakoj pojavi dužan da vidi elemente klasne borbe. Shvatajući da je stvamost u pokretu i da u svakoj pojavi postoji istovremeno to što se rađa i to što umire (to znači dijalektička borba „novoga" sa „starim").i da se trudim da tu hniju ne prekoračim. čak ni mačka. To je društveni majmun.kao pojam vrste nije rado viđen. Socijalistički reahzam zasniva se na identifikaciji „novoga" s proletarijatom i proletarijata s Partijom. nažalost. To je potrebno.jer to je jeftina roba. osećalo prema sebi poštovanje. Š t o n i j e i z r a ž e n o . kilometre ulica na kojima se nije sačuvan nikakav trag života. On pokazuje primerne 166 . automatski se uništava sklonost prema takvim istraživanjima. Iskustva ratnih godina naučila su me da ne treba uzimati pero u ruku samo zato da bi se drugima saopštavalo svoje očajanje i svoj unutrašnji rascep . Cilj književnosti je.ali. pakla njihove duše. „novo" i dostojno hvale je samo to što nastaje kao rezultat strategije i taktike Partije. uklanjajući mogućnost izvesne vrste istraživanja. autor bi trebalo da hvali sve stoje progresivno. za čiju je gradnju potrebno prema­ lo napora da bi se. izvodeći sličnu radnju. kao rezultat dobija se književnost pedagoškog karaktera: jer s a m o staljinisti imaju pravo da reprezentuju proletarijat (progresivnu klasu). Ona treba da predstavlja stvarnost ne onako kao što je čovek v i d i (to je bila odhka nekadašnjeg realizma. koris­ na samo za Partiju. Ruševina i patnja su škola društvene misli. Moja poezija bila je za mene sredstvo samokontrole. Ništa ne treba da izlazi izvan opisa njegovog ponašanja kao člana društvene grupe. stvaranje modela postupanja za čitaoce da smeraju u pravcu koji Partija preporučuje.ne p o s t o j i . Književnost socijalističkog realizma je veoma korisna .

film i pozorište preuveličavaju ta stvarna dostignuća. to jest na metafizičku veru. pojavljuje se mnoštvo imitatora i sledbenika. U tome se sadrži tragedija dvadesetog veka. a ono opet nastaje iz prevazilaženja otpora koji se predstavlja kao apsolutni otpor. Ovaj način tretiranja književnosti (i uopšte umetnosti) je lekcija apsolutnog komformizma. književnost. Bio je trenutak kad nisu postojale. A kad uspe da stvori. osim slikanja već gotovih likova prijatelja i neprijatelja. penje se krivulja proizvodnje. jer stvaralački čin prati osećanje slobode. Danas mogu da stvaraju samo oni koji još imaju tu veru (medu njima je izvestan broj staljinista koji praktikuju ketman) ih oni koji stoje na stanovištu laičkog sto­ icizma (koji je sigurno takođe oblik vere). Pogled prolaznika nailazi svuda na skele. Kad bi stanovnik Marsa. Između njihovog nepostojanja i posto­ janja nalazi se stvaralački čin koji je nemoguće razumeti kao podleganje „istorijskom talasu". Za ostale ostaje tužna laž sigumog mesta na „istorijskom talasu". koje su krunisane ili poptpunim poboljšanjem ili potpunim padom .da se nadu u jednom ili drugom taboru. Mikelandelove skulpture su ostvareno delo koje traje.shod­ no tome koje če se sklonosti pokazati u njima jače . nesumnjivo bi došao do zaključka da Istok nastanjuju razumna. Da h ovakav komformizam pogoduje ozbiljnom umetničkom radu? Najblaže rečeno . ocenjivao razne zemlje na osnovu opisa u časopisima i knjigama koji tamo izlaze. rastu nove fabrike. Štampa. sve više je ljudi koji postaju državni funkcioneri i stiču izvestan minimum „političkog obra­ zovanja". To je život grozničavog tempa. Nije uopšte čudno da do sličnog zaključka dolaze mnogi inteligentni stanovnici Zapada kojima Sovjetski Savez i zemlje koje zavise od njega izgledaju kao legendama ostrva sreće.građane. to je građenje u doslovnom značenju te reči. Proces ovih promena. Ko zaista stvara. ipak oni moraju . „Građenje socijalizma" nije samo slogan. ne znajući ništa o pitanjima Zemlje. to jest komuniste (partijske ili nepartijske) i klasne neprijatelje. Nema drugog puta za čoveka osim da poveruje unutrašnjem impera­ tivu i baci sve na kocku zato da bi izražavao to što mu se čini da je istina. trezveno misleća bića. jedinu književnu temu. koji postoji izvan promenljivosti ljudskih stvari. Između ove dve vrste ljudi su oni koji se kolebaju. ispostavlja se takođe da delo potvrđuje nekakav „istorijski talas".sumnjivo je. a Zapad kepeci i degenerici. Taj unuhrašnji imperativ je apsurd ako nije oslonjen na veru u poredak vre­ dnosti. sam je. ljudske mase menjaju se nečuvenom brzinom. To su okviri u kojima se razvija život u narodnim demokratijama. 167 . nove zgrade kancelarija i ureda.predstavlja.

u narodnim demokratijama psihoanalitičari . okreće se protiv dijalektike koju primenjuje Centar: utoliko gore za unutrašnje suprotnosti pojava. Čovek izložen njegovom uticaju bespomoćno se koprca: to je kao borba protiv matematičke igre simbola. I Istorija hn uzvraća podsmehom. što je bilo san teoretičara nije ostvareno i ne može biti ostvareno ako postoji strah svih od sviju. Na Zapadu čovek stoji pred društvom koje podsvesno smatra nečim nevezanim s njim. utoliko gore za stvarnost. koja je po Lenjinu trebalo postepeno da odumre. usamljenosti čoveka. Patnje čoveka u narodnim demokratijama su nove. nisu ni na čemu zasnovana: ortodoksija ne može da oslabi priti­ sak pod pretnjom da će prestati da bude ortodoksija. o kojima se priča. dakle. Oni su pronašli navodno efikasna sredstva za ovladavanje silama Istorije i realizovanje ideahiog društva.i isto tako stvorena je veštačka dijalektika. pre svega. Njegov poraz ili pobeda je javna stvar. koja dobija tako različite oblike u kapitalističkim zemljama.ne bi zaradili ni paru. to jest unutrašnje suprotnosti pojava. dosad nepoznate vrste. Nikad nije sam. Nešto shčno dogodilo se i ruskim revolu­ cionarima. Država. više nego u fantastičnim narkoticima.i u tome leži tajna prave vlasti. mada su para168 . Ako propada.čak pod pretpostavkom da im se dozvoli praksa . tako operisane gusenice žive i dalje. okoli­ na posmatra s preteranom pažnjom. život u velikim masama proizveo je ipak nove bolesti. kaže se da je sam sebi kriv. Obećanja davana s vremena na vreme građanima da će država početi da odumire u trenutku kad se postigne vladanje nad čitavom zemaljskom kuglom. Igra svoju ličnu igru. koja je samo naizgled slična Hegelovoj filozofiji. sintetičkog benzina . u zamenu za to on dobija garanciju da se niko neće previše mešad u njegovu sferu rada. Neka mu pomaže psi­ hoanaliza. Metod je ipak efikasan kad je reč o borbi s neprijateljima. Ako gubi. niti granice između čoveka i društva.Građanin narodnih demol<Tadja nema nervozu. svemoćna je i drži mač nad glavom svakog građanina. nažalost. Najzad se predaje . propada zbog ravnodušnosti okoline: zato što ga. Neko je rekao da je dvadeseti vek vek sintetičkih proizvoda sintetičkog kaučuka. Čovečanstvo je pronašlo uspešna sredstva protiv boginja. Dijalektika. Na Istoku nema suprotstavljanja. društvo mu određuje izvesne granice koje ne treba da pređe. česte neuroze na Zapadu su rezultat. kažnjavajući ga za neopreznu reč. tifusa i sifihsa. Kao što je poznato. koji su nekada dobijah karakter masovnih pošasti. Osnovni cilj: otklanjanje borbe za život. Postoje vrste insekata koji ubadaju gusenice drugih insekata i ubriz­ gavaju u njih otrov.

Protiv nekoga. istupa satiruća moć države. a takođe napada se iznutra: kaže se da je njen otpor izazvan klasnom svešću. raspolaže tenkovima i avionima. pre svega zato što je u toj filozofiji uspeh integralni deo rezonovanja. ko ne žeh da se podvrgne psihoanalitičkim intervencijama. U zgradi Centralnog komiteta stratezi pomeraju zastavice na mapi borbe za vladanje umovima. u njihovo telo insekti-trovači polažu jaja i telo gusenica služi kao živa ostava mladom pokolenju. Ne uzimaju u obzir činjenicu da sami istorijski do'gadaji vode ljude ka tome što je predmet tih dela.kaže se pacijentu .) A nije teško zamisliti dan u kome bi se milioni ljudi. sve više se širi crvena boja koja se na početku . poraz bi otkrio pogrešnost veštačke dijalektike. Građani Istočne Imperije ništa toliko ne žele kao oslobođenje od terora koji vrši njihova sopstvena misao. u njega se polažu jaja staljinističke inteфretacije. (Shčno onaj. Naivni neprijatelji otrova mogu smatrati da če se. ko neće da je prizna. Oči božanstva su tako konstruisana da gledaju svuda kud god se uputi čovek. Sve veći uspesi. koja bi bila pobeđena stvamošću. to je dijalektički materi­ jalizam. Takav dan bi došao ako bi Centar izgu­ bio materijalnu moć. pošto si već marksista . naglo okrenuli protiv nje. samo starci kojima je ostalo malo dana do smrti mogu s izvesnim pravom smatrati da su se već skoro istrgli iz njegove vlasti.lisane. otkloniti opasnost. ne znajući da je njegov dalji život odmeren i upisan u opšti račun. dete se igra u pesku. zatvarajući dela Marksa i Englelsa u sefove i ne pokazujući ih nikome. Kad je um već pripremljen. glas su vešdh žreca skrivenih u njegovoj praznoj nutrini. od njega se nije moguće skloniti. .1944. Filozofija Istorije koja emanira iz Moskve je filozofija-sila.ograničavala na malu grupicu vernih 169 .m o r a š biti staljinista jer izvan staljinizma nema marksizma. Naredbe koje padaju iz njegovih usta. Oni koji nikada nisu iskusili na sebi njihovu magnetsku moć mogu se smatrati srećnima . poslušni toj filo­ zofiji. ne samo zato što bi tada iščezao strah od vojne sile. Samo slepi mogu da ne vide tragičnu situaciju u kojoj se našla ljudska vrsta kad je poželela da uzme svoju sudbinu u sopstvene ruke i odstrani slučaj. i 1945.ali ne zna se da lije to razlog za ponos. Slično se u ljudski um u narodnim demokratijama ubrizgava anesteUčko sredstvo. može biti optužen za to da namerava da na taj način štiti svoje komplekse. ona preo­ bražava mase. Pokorila se Istoriji . Ljubavnici u krevetu obav­ ljaju svoje ljubavne obrede pod njegovim ironičnim pogledom.a Istorija je svirepo božanstvo.

Tamo gde je stajala. slušajući Jevandelje emitovano preko radija.uzviknuo je s tugom jedan partij­ ski dostojanstvenik. a pohod Nove vere na planeti s pohodom hrišćanstva u Rimu koji se raspada. Poredeći sebe s prvim hrišćanima. zavide Apostohma na nji­ hovom daru za posezanje u dubinu ljudskih srca. piramida misli bi se stropoštala. i mudraci su ljudi. 170 . A kad bi čuda ponestalo? U rukama koje aplaudiraju pojavili bi se noževi i pištolji. „Oni su umeli da vrše propagandu! Daleko smo mi od njih!" . dugo ne bi bilo ničega osim krvi i haosa. I njih spopadaju nemiri i strahovi. Ipak.pridošlica s Istoka. Nova (anti)religija čini čuda: pokazuje sumnjičavima nove građevine i nove tenkove.

Verovatnije 171 . koje gone u Kordiljerima vitezi koji se bore verom i mačem.i viknuti: Idiote! Upropastio si život baveći se glu­ postima!" Istina je da mi je teško da se oslobodim razmišljanja o Baltima. davno bila nastanjena pruskim narodom. „Provešćeš svoj život i staćeš pred Zevsa.upitao me je u Varšavi moj prijatelj koji odskora bezrezervno obožava dijalektičku mudrost Centra. koji su doživeli istu sudbinu kao Karibi od ruku obožavalaca Isusa koji govore nemački . nije lišena farisejstva. Kartoteke zločina biće čuvane na mestu udaljenom od ljudi i sigurnom. izgrađena je na krvi nevinih. služeći se sličnim sredstvima.IX BALTI „Ako budeš stalno mislio na te svoje Balte i logore. ali u recima istoričara nema očaja majki i patnje dece. te zločine zamislio u pojedi­ nostima.pretežno sveštenici . oceniće ove činove kao male prestupe u poređenju s veličinom ostvarenog dela. Plemenita ogorčenost na one koji danas pokušavaju da stvore drugačiju civilizaciju. Da je teri­ torija. u kojima autori . Bavljenje sudbinom naroda. posegne za tim tomovima.beleže neizmerna zverstva koja su počinili španski konkistadori u Americi. osedeo bi od užasa ili bi postao sasvim ravnodušan. beskoristan je. dokazuje sentimentalnu prirodu i uglavnom ne vodi ničemu . nazivana hrišćanskom. Ponešto ipak mogu da kažem kao svoje opravdanje.s tim mogu da se složim. čija je tela pogazio slon Istorije. a on će pružiti na tebe prst . a što je još gore. On neće vaskrsnuti Karibe koje je poubi­ jao gubernator Ponse de Leon. što je možda ispravno. znaš li šta će se dogoditi?" . otre­ sajući prašinu i paučinu. Civilizacija. niti će dati pregršt hrane beguncima iz zemlje Inka. nazivana Istočna Pruska. Zaborav pokriva pobeđene i neko ko bi se suviše revnosno udubljivao u registar proteklih zločina.poznato je istoričarima.tu je moj prijatelj napravio preteći pokret kažiprstom . Bes koji se oseća kad se čitaju memoari iz šesnaestog veka. a kad naučnik budućeg vremena.

ali ko zna koje bi razmere dostigli ti porazi kad bi svako smatrao da treba ćutati i odobravati. beda radničkih klasa da. ludilo za zlatom. Narodi koji ih nastanjuju nisu sloven­ ski. Zahtev da se to stoje sadašnje gleda kao prošlost i bez uzbuđivanja glupostima. makar bio udaljen hiljadu kilometara. pisao bih sada odu Generalisimusu. teror revolucija. ritmičke počasti ličnosti istaknutog državnika nije naročito teško (ova vrsta rada podseća na prevodilački rad). u skladu s napretkom. kao što je poznato. ne može biti tako lako izbrisan iz sećanja. Letonija i Litvanija . Zna se samo da su se potamanjeni Prusi služili sličnim jezikom. suvo meso i čaj. posmatraju kroz istorijski teleskop plodovi sutrašnjice kako dozrevaju stu'ov je zahtev. današnji vladari su izvukli zaključak iz jednostavne istine da ono što ne postoji na papiru. jer onaj ko ga je ubio ili izdao naređenje da se ubije sedi na nekoj tački zemaljske kugle za stolom. Pretpostavimo da će se tako dogoditi. bila je 172 .je da tih kartoteka neće uopšte biti jer. Jezik Estonaca je srodan finskom. Uz ovladavanje pesničkom tehnikom. Živi čovek. ne samo razbojnike. Masovna klanja.prostiru se. naš odnos prema stvamosti razlikuje se od našeg odnosa prema prošlosti . na ivici velikog kontinentalnog masiva. nje­ gov glas stiže bar do onih koji (što za njih nije uopšte ugodno) imaju bujnu maštu. Pa ipak.Estonija. A ako čak taj čovek više nije živ. bolje branim plodove sutrašnjice nego moj prijatelj koji odobrava. Meni se čini da. Kad ne bih pristajao na rizik. Zaliv ih odvaja od Finske. Međusobno bliski. Baltičke zemlje . ne postoji u stvarnosti. Slabo nastanjena teritorija tri zemlje. Uzimam na sebe rizik da grešim i plaćam. ne želeći da odobravam. a njegova deca raduju se poklonu koji im je on doneo. Postoji verovatno neka mera koje se ne smemo lišiti jer u protivnom ispostaviće se da su plodovi sutrašnjice koji dozrevaju truli. Činjenica da tako mislim rezultat je toga što su poslednje dve hiljade go­ dina videle. Ako je podvrgavan torturama. od trenutka kad je stanovništvo primilo hrišćanstvo. Od ta tri naroda samo su Litvanci uspeli da u prošlosti stvore veliku državu čije su granice dosezale do Dnjepra i održe je izvesno vreme. sastavljanje zvučne. na stolu su hleb. umesto ovoga što pišem. konkistadore i dželate. to je još uvek sadašnjost.smatrao to neko manom ili vrlinom. jezici Litvanaca i Letonaca dosad su zagonetka za naučnike: ne zna se odakle su stigla ova plemena da bi se nastanila u donjem toku Njemena i Dvine. Baltičko more od Švedske. kako kaže moj prijatelj. već i da su živeli i radili ljudi za koje je zlo bilo zlo i kao takvo moralo je biti imenovano.

delimično zato što su došljaci doneli sa sobom svoj jezik i običaje.bih su svetlost. U tom pogledu podsećale su na Dansku. Usled ko­ lonizacije nastala je dvojezičnost: stvarni vladari . Estonci i Letonci bili su u pretežnoj većini protestanti. NKVD preuzeo je vlast. Standard stanovnika.podvrgnuta jakoj kolonizaciji . Nacionalni jezici postah su jezici novih država. jer rodio sam se tamo. nesalomivom prijateljstvu s moćnim i dobrim istočnim susedom). dakle. bio je viši nego u drugim državama Istočne Evrope. žitarica i živine u Zapadnu Evropu. pod pretekstom da vlade ne obezbeduju valjanu sigurnost sovjetskim vojnicima stacioniranim u bazama. Dobro razvijeno zadrugarstvo olakšavalo je seljaku prodaju njegovih proizvoda. delimično zato što su lokalni rodovi prihvatih jezik i običaje došljaka. a književnost i školstvo nadovezali se na narodne tradicije. stanovništvo tri zemlje brojalo je oko šest miliona stanovnika. po izgledu nji­ hovih kuća.katolici. njihovom načinu ishrane. Bile su to poljoprivredne zemlje koje su održavale ravnotežu budžeta zahvaljujući dobro organizovanom izvozu bekona.a to su bili vlasnici zemaljskih dobara . Litvanci .pretežno nemačkoj i poljskoj. maslaca. u porodici koja je govorila poljski. narod se služio domačim jezikom i sačuvao posebnu kulturu koja potiče iz drevnih vremena. međutim. Sudbina tri zemlje rešavala se u razgovorima između Molotova i Ribentropa. jaja. sudeći po njima. lako će dobiti sliku egzistencije u ovim pribaltičkim teritorijama. miris i drvo tih krajeva. Sva tri naroda odlikovao je žestoki patriotizam koji je često prelazio u šovinizam . s izuzetkom možda Čehoslovačke. Vlade baltičkih zemalja revnosno su dale svoju saglasnost (štampa je posvetila tada mnoštvo članaka trajnom. Ko poznaje životni stil farmera. Ujesen 1939. Godine 1939. na obali reke s litvanskim imenom. godine. malo više od stanovništva Čilea. Moj izveštaj o baltičkim zemljama nije uzet iz knjiga ili časopisa. ne samo u tom pogledu. godine Molotov je zatražio vojne baze. a dotadašnji državni aparat prestao da postoji. Uostalom. Juna 1940. prvo drvo .govorili su nemački (Estonija i Letonija) i poljski (Litvanija).što nalazi objašnjenje u prošlosti. Radikalna agrarna reforma otklonila je uticaje zemljoposednika. Litvanije i Estonije. U vojnom pogledu sve tri zemlje su bile nenaoružane. Posle Prvog svetskog rata tri zemlje su prestale da budu provincije ruske carevine i stekle su nezavis­ nost. surovoj za te narode. prvi miris zemlje. Ti događaji su za 173 . Prva svetlost koju sam video u životu. Crvena armija prešla je granice Letonije. malo manje od stanovništva Švedske.

ona se nije približila Evropi već se udaljila od nje . Invazija Crvene armije za Estonce. čemu venci. bilo je sto puta gore. Najezda Spanaca morala je biti grozno iskustvo za Asteke. što se čita s lica i očiju dobro nam poznatih ljudi.prema načelima organizacije društava koja nikad u Evropi nisu bila poznata. Priznati su ipak kao važeći. čemu kamioni dekorisani portretima.naivno . čemu onda pro­ paganda? Stanovništvo ništa nije razumelo. putevi kojima se kretala njihova misao neispitani.staralo se da preda iscepane. Postojala je samo jedna lista kandidata koju su vlasti istakle. zašto su zvučnici pozivali danju i noću. Ovi izbori nisu ipak ni po čemu podsečali na instituciju. stanovništvo . Mora da je bio to čudan doživljaj za njega: glasati za 174 .mene tako živi. Tokom godina koje su Rusiju delile od pada carstva. Rezultat je bio impozantan. nije hteo da glasa. topili smo se u vodopadima. mitinzi i tribine? Ako postoji jedna lista i nema nikakvog izbora. poznatu dode pod tim imenom.ipak. Mada je podcao iz Varšave i njegovo prisustvo na terenu litvanske države na početku rata bilo manje-više slučajno. Običaji osvajača bili su neshvatljivi. a pošto se isticanje kandidature izjednačavalo s izborom. Nekoliko godina pre izbijanja Drugog svetskog rata postao je staljinista. to ni po čemu nije podsećalo na carizam. Misli i reakcije osvajača bile su podjednako strane za pokorene kao tajne katoličke teologije i pojam kasdljske časti za Asteke. Trebalo je otići: posle davanja glasa dobijao se u pasošu pečat. Na dan izbora otišlo je ipak masovno da glasa. Jedan od novoizabranih poslanika za litvanski parlament bio je moj drug iz rane mladosti. zajedno smo pozdravljali izlaske sunca u dolinama Švarcvalda i među zamcima Rajnske oblasti. kako bi glasovi bili nevažeći. Zatraženi su izbori za parlament. koji su značili „da". kao što je živo samo ono. Ovoj molbi je udovoljeno. Mnogo desetina kilometara prešao sam s njim. ploveći kanuom raznim rekama Evrope. Isdna. Letonce i Litvance nije bila manji šok. postao je poslanik. stariji ljudi su pamdh sumorna vremena carizma . verski obredi nerazumljivi. Prvi čin tako izabrane skupštine bila je molba za uključenje republika u Sovjetski Savez.da je pokazao zlu volju. Istina. ižvrljane listiće. Zašto su onda gradovi i sela bili zasud propagandnim lecima i brošurama. Nepostojanje takvog pečata u pasošu značdo je daje njegov vlasnik neprijatelj naroda . lutali nepristupačnim planinskim stazama. njegova kandidatura je istaknu­ ta (zbog neznatnog broja komunista u tim zemljama svaki je bio rado korišćen).

Zbog neprijateljskih raspo­ loženja stanovništva trebalo je pribeći radikalnom sredstvu. Kaznene ekspedicije su opkoljavale sela i ubijale one koji su ostali u kući. više volelo da se priključi par­ tizanima nego da se izlaže sigumoj propasti. starost i pol. zasnovane na imućnim seoskim domaćinstvima. Sela. bez obzira na njihovu klasnu pripadnost. s decom i ženama.priključenje države. S tačke gledišta novih vlasti. Bila je to novost. to jest masov­ nim racijama. čiji su stanovnici pobegh. s kojom ga ništa nije vezivalo. „Hitleri dolaze i odlaze. Nacisti su pak počeh da ubi­ jaju kategoriju stanovništva koju su. U odnosu na manje grupe stanovništva 175 . bila su prazna i opljačkana. u poređenju s kojom je životni standard drugih građana Sovjetskog Saveza bio sirotinjski. vetar je fijukao u izbijenim prozorima i izvaljenim vra­ tima. Godine. u skladu sa svojom doktrinom. živela na nivou. ovu teritoriju zauzela je nemačka armija. Seljaci su bežali u šume i tamo formirali naoružane odrede. Istovremeno su odvodili u Rajh veliki broj prinudno najmljenih radnika. Godine 1944. velika količina oružja ostalog posle ratnih operacija i izvežbanost u partizanskom ratu podsticah su na otpor. To je samo pojačavalo otpor jer često je čitavo stanovništvo okolnih sela. pred­ stavljala je na neki način skandal. davala je slabe rezultate. tovarenju u vagone i odvoženju u nenastanjene oblasti Evroazije. I tako su stanovnici baltičkih zemalja postali sovjetski građani i morali da se podrede propisima koji su važih za druge. Metoda „produbljivanja klasne borbe u selu". ta masa ljudi koja je. drugoj državi. Tokom 1941. baltičke zemlje je ponovo zauzela Crvena armija i Centar je pristupio asi­ milaciji ove teritorije s drugim teritorijama države. to jest sve Jevreje. mada se od tada u Istočnoj Evropi trebalo privići na slično reprezentovanje pojedinih zemalja strancima koji su u slučaju potrebe menjali čak imena.rekao je On kad je bio već siguran u pobedu nad Nemacima. uostalom. u kojima je Zapadna Evropa počela da uživa u nesigumom i trenucima panike prekidanom miru nisu bile mime za baltičke zemlje. Ovaj zadatak su obavili s velikom preciznošću. Kolektivizacija je ipak naišla na znatne smetnje. pozna­ toj mu samo iz propagandne literature i zvaničnih statistika. pretežno u polama područja. rudnike i kolhoze u daleke krajeve Sovjetskog Saveza. bili pobijeni ili deportovani. to jest iskorišćavanja antagonizama između siromašnih i bogatih seljaka. ah narodi ostaju" . Zatvori su se napunili. smatrali nepoželjnom. spomenik drevne prošlosti. a ubrzo su počele masovne deportacije nekih kategorija stanovnika u logore rada. Najhitniji zadatak bio je uništenje dotadašnje agrarne strukture. Trebalo ju je podvrgnuti vaspitanju.

. to jest do 1950. •^^. ruski jezik će izaći kao pobednik u konkurenciji i preći u višu fazu svesti". „Lithuanian Bulletin". Pokazatelj bi mogao da bude broj došljaka iz udaljenih krajeva Sovjetskog Saveza. Šta treba da učinim? Vođino lice. ali zemlje ostaju". u razgovoru visoki funcioner Centra. Kotao. Kada mladi nauče na litvanskom. Škole i univerziteti svakako upotrebljavaju domaće jezike.šljao. Cilj je uništavanje klasnog neprijatelja. treba da bude čvrsto zatvoren. .1 2 ) . n j e g o v e oči koje tako jasno gledaju dalekosežnim p o g l e d o m .to jest jedna kultura. kao i uvek. Među partijskim vlastima i visokim činovnicima preovlađuju ruska imena. 5 2 . Čvrsto im venijem. a od lokalnih imena jedan deo su pseudonimi uzeti za privremenu upotrebu. Ne znam šta bi p o m i s l i o neko ko bi me v i d e o tog trenutka. Šta treba da učinim? „Sovjetska vlada o d l u č n o se obračunava s narodnim neprijateljima . postići će se cilj . N e w York. tamošnji veći grad Kenigzberg.ova rečenica bi pre trebalo da bude zamenjena drugom: „Narodi dolaze i odlaze.Pгišao sam Staljin ovom portretu. Sa ostrva koja se nalaze uz obale Estonije estonski ribari više ne odlaze u lov. Jer nije cilj uništavanje stanovništva.ši n a sto. Stanovništvo Sovjetskog Saveza treba da bude izmešano: samo rastapanjem pojedinih nacionalnosti u „ruskom moru". Knjige takođe. Koliko su stanovništva izgubile ove zemlje pre nego što je njihova ekonomska struktura prilagođena. to jest pogranični pojas Istočne Pruske nastanjena je čisto ruskim stanov­ ništvom. u gradove administrativni kadrovi i njihove porodice. Ali svakom s v o j o m rečju. g l e d a o sam i razmi. Proces nije završen. letonski ili lit­ vanski jezik. br 4. u kome se kuvaju baltički na­ rodi. „Ljitva to budjet. organ S a v e z a književnika Litvanske Sovjetske Socijalističke Republike.nije mi poz­ nato i verovatno niko ne zna statistiku. 176 . skin uo ga sa zida i postaviv. s licem u šakama. s. april 1 9 5 0 . estonskom ili letonskom kako da budu dobri patrioti Sovjetskog Saveza i kako treba da cene sve što potiče iz Centra. preimenovan je u Kaljinjingrad i više se ne razlikuje od Tule ili Samare. br 7 . tako mirno. Činilo mi se da ovaj pronicljivi p o g l e d probija z i d o v e m o j e male sobe i izleče u prostranstvo da obuhvati čitavu zemaljsku kuglu. " To su tvoje reči. u čijim se zidinama rodio i proveo ceo svoj život Kant. U sela su dovođeni kolhoznici. Teritorija koja je nekada povezivala baltičke države s Nemačkom. s v a k o m kaplju krvi o s e ć a o sam da tog trenutka za m e n e na ć e l o m svetu ne postoji ništa o s i m tog najdražeg. draže Staljine. v o l j e n o g lica. („Pergale" „Pobeda"). Sada znam kako ću postupiti". svakim s v o j i m g e s t o m . no Ljitovcov nje budjet" rekao je 1946. jedan univerzalni jezik. godine . po naredbi upućivanih na mesto koje su oslobodili domoroci. cit. U gradovima se čuje više ruski nego estonski.

ni za šta upotrebile. Poslednja slova pojedinačnih redova bila su blago zade­ bljana i. privreda slabo razvijena. Pretpostavimo daje znatan procenat stanovništva uništila kuga. osećao bi se otprihke tako kao Balt preko Urala: takva je razlika u čistoći. ne znajući ipak ništa o pismu) . agrarna reforma podelila je veće poljoprivredno vlasništvo seljacima. bilo je mučno. Kuga ih zemljotres uglavnom ne izazivaju negodovanje. Konstatuje se katastrofa. Stanovnik Njujorka. Oni koji su bili tamo. Ruke koje stežu kriglu. potvrdiće da ne lažem. Zašto bi to trebalo da traje? Neoprostivi anahronizam kulaštva morao je biti uništen. štedljivost. Porodica se sastojala od majke i dve ćerke. dobijale su se reči „večne ropkinje". higijeni i čak najpovršnijim obeležjima civilizacije. Poticalo je od porodice. slično maski­ ranih znakova očajanja stiglo do osoba koje ga nisu. Proletarijat je bio malobrojan. stalna briga za budućnost. a ne kaznene ekspedicije. A ipak. ako su žive. A procenjujući matematički. U trenutku kada kugu prihvatimo kao istorijsku nužnost. Pismo je suvo i sažeto opisivalo poslove koje su obavljale u kolhozu iza Urala. pismo koje sam imao u ruci. konačno. nose ovoga trenutka vodu iz bunara i majka brine zbog nedovoljne porcije hleba koje one dobijaju od nje kao platu. preseljen u selo u Kongu. nasmejana crve­ na usta. seljačke vrline: vrednoča. jer nisu mogle. Ako je takvo pismo slučajno stiglo do mene (posetio sam čoveka koji gaje dobio. svako mora jednom umreti. ponavljajući ove beznadežne reči: „rob zauvek"? Majka i dve ćerke. koliko takvih pisama je osta­ lo nenapisano i koliko je samo bilo onih koji su mogli da ih napisu umrlo u nepovoljnim oblastima severa od gladi i preteranog rada. marljivost. Jer može se buniti samo protiv n e k o g a . Moraće da se udaju i zatvore u sebi nešto što je ne177 . godine iz baltičkih zemalja u Sibir. Ovde isto tako nema nikoga. Majka će umreti. medveđa otežala dobrodušnost. jer sa takvih deportacija nema povratka. škrtost.Gde je tu razlog za ljutnju? Mali svet baltičkih zemalja bio je svet poz­ nat iz Brojgelovih seoskih slika. čitajući vertikalno. deportovane marta 1949.koliko li je onda drugih. Sto se tiče drastičnih metoda. Možda je spopada takode briga za budućnost ćerki. a standard snižen da bi se tako izjednačio sa standardom stanovništva u ostalim delovima Sovjetskog Saveza. odlažu novine i mirno se dalje doručkuje. ali ćerke moraju ostati zauvek. prestaćemo da ronimo suze nad sudbinom žrtava. i seljačke mane: gramzivost. Ljudi su to izvršili s potpunim uverenjem da izvršavaju istorijsku dužnost. i bilo upućeno rođacima u Poljskoj.

ni prstom neće maći da pomognu. Ne samo da ih ne interesuje sudbina Balta. Murti-bingista sa Istoka nastoji svim silama da tu viziju u umovima učvrsti. Majka je svake nedelje odlazila s debelim molitvenikom u crkvu. radostan život ljudi Sovjetskog Saveza. Radovao sam se kad je uspeo da pobegne iz svoje otadžbine od hapšenja. ni ćerke nisu odlikovale posebnim vrlinama. Njegovo rezonovanje je ispravno. kad ludilu kapitalističkog sveta suprotstav­ lja srećan. Marksa i Darvina. Ipak. Pablo Neruda. Preveo sam mnoge njegove pesme na poljski. duhovnu smrt širokih masa koje danju teško rade. omiljeni u njihovim zavičajima. Komunisti sa Zapada potrebna je vizija zlatnog veka koji se v e ć ostvaruje na zemlji. strana su im bila imena Platona i Hegela. potiče iz Čilea. to je razlika između sledbenika sa Istoka i sledbenika sa Zapada. već su rav­ nodušni i prema drugim vrstama uništavanja. koje koriste murti-bingisti u svojoj pro­ pagandi upućenoj širokim masama. poziva se na ljudsku nepravdu. Nisu čitale nikakvu ozbiljniju knjigu. a uveče su osuđene na trovanje bioskopom i televizijom smatraju nečim sasvim normalnim. Prestajem da verujem kad počinje da piše o tome što ja znam. Devedeset procenata argumenata. jer svaki čovek je dragocen. Na dnu njihovih emocionalnih slogana uvek se nalazi apelovanje na moralnu pobunu. Možda se ni majka. veliki pesnik Latinske Amerike. nešto što neće biti u stanju da prenesu svojoj deci koja govore ruski. Verujem mu kad piše o siromaštvu svoga naroda i cenim ga što ima veliko srce. Ni jedni ni drugi nisu sasvim dosledni. poput racija i prinudnih deportacija. Postavlja se pitanje: da li je dopušteno ih nije dopušteno da se unište tri takva bića u ime viših ciljeva? Murti-bingisti odgovaraju daje dopušteno. Niko 178 . Njihova farma imala je tridesetak hektara zemlje. ali kod kuće je bila rospija i ispoljavala bolesnu škrtost.razumljivo za okolinu. Hrišćani i pseudohrišćani da nije dopušteno. prestajem da mu veru­ jem. izuzev izvesnog broja kilograma proizvedenog sira i maslaca. pišući. Pablo Neruda je komunista. Pošto. Korist za čovečanstvo od njihovog mirnog života u seoskom domaćinstvu. bila je minimalna. kao nagra­ da data mu je moć reči. Verujem mu dok piše o onome što zna. ali ne zaboravlja daje to korisna laž. a ne na sebe. Ćerkama su bile u glavi samo lopice i subotnji plesovi na travi. Deportovane su tri žene jer su bile kulakinje. Razne revolucije su poz­ navale trenutke terora primenjenog na protivnicima novog poretka. Neruda mish na svoju braću. Na primer. ali pošto izreknu tako lepo mišljenje. Hrišćani tvrde da ne treba nikome nanositi nepravdu. Eto.

Tome treba dodati da je revolucija pobedUa u zaostaloj zemlji i da svakoga trenutka. godine. Mada je nevin. tu iverje leti. koje uživa medu kolegama u Partiji. Jedan od njih potiče sa Istoka. Pobedničko izdržavanje ovog iskušenja je izvor moralne snage za njega i poštovanja. sigurnost istorijske nužnosti i vizija dalekih plodova sutrašnjice čine da mu se stvamost koja postoji tokom nekohko decenija ne čini toliko važnom. Stalni otpor tih masa. kao i privatnih prodavača usluga. One su smerale ka rušenju malobrojne klase koja stoji na putu stvaralačkim težnjama i veštački zaustavljanim snagama. Centar je objavio da je već na etapi realizovanog socijalizma i da teži sledećoj etapi. i da manji ili veći procenat nevinih medu njegovim drugovima iz logora ne dokazuje ništa: bolje je osuditi dvadesetoro nevinih. Zna on da je zemlja. Sadašnji trenutak. Zlatni vek pripada budućnosti. razumljivo je što se trenutak terora starih revolucija razvlači u Najvećoj revoluciji na duge decenije. zahteva odlučna sredstva. a broj od dvesta ili trista miliona žrtava neće izazvati veće interesovanje od bogzna koliko francuskih aristokrata. A gde su teror i siromaštvo nikome ne može biti dobro. npr. nego pustiti jednog štetočinu. nepokornost njihove psihe koja koristi svaku priliku za oživljava­ nje starih oblika privrede. izgledaće podjednako kratak. koju je dobro upoznao preko mašinerije skrivene iza scene. godine. posmatran sa distance. dolina siromaštva i škrgutanja zubima. Klasna borba traje dok ekonomska osnova. Drug ga gleda blagonaklono i reči koje 179 . Pun je plemenitog negodovanja i čežnje za realizacijom koja se odvija tamo odakle dolazi njegov drug. od 1917. iz 2950. dakle. očekivati novu etapu.danas ne plače za francuskim aristokratama čije su glave pale na giljotini. to jest komunizmu. Drugi je zapadni komunista. preti regres. to jest seljaka i zanatlija. Njegova pažnja je usmerena pre svega prema bezakonjima sistema u kome živi. Ima za sobom tri godine provedene iza kapija zatvora i logora prinudnog rada t a m o . Dakle. Dosadašnje revolucije bile su ipak sitni događaji u poredenju s revoluci­ jom koja se danas vrši. Treba. bilo u vidu unutrašnjeg raspada ili oružane interven­ cije spolja. Zamishmo susret dvojice ubeđenih sledbenika Centra (opis zasnivam na brižljivom posmatranju sličnih susreta). Ipak. smatrao je gde drva seku. Današnja revolucija ne može se zadovoljiti trenutkom terora potrebnim za učvršćivanje nove vlasti. kao što nam izgledaju godine terora Francuske re­ volucije. Nije pokleknuo i nije promenio svoja uverenja. na koju može da se oslanja klasni neprijatelj. ne bude uklonjena: predmet revolucionarnih dejstava su mnogomilionske mase sitnih proizvođača.

uglavnom stoji više od poezije kamemih umetnika jer sadržina. dostojna tog imena. Kad nema odstu­ panja. ah onda kad je njihova zemlja zauzeta oslobodilačkom armijom. Smišljeni načini potpune izolacije od stvarnosti koju praktikuju pisci murti-bingisti su začuđujući. opet padajući i ponovo se dižući. Moralna pobuna i entuzi­ jazam drugoga su za njega već samo nedostižan l u k s u z moralnog komoditeta. Poznat mi je pesnik koji se posle pakta Molotov-Ribentrop i izbijanja Drugog svetskog rata našao u jednom gradu koji je zauzela Crvena armija. Pitanje Balta je deset puta važnije za svakog savremenog pesnika od pitanja stila. Stvarnost proverava književnost pre ili kasnije. oslobađa reči iz povoja prolazne književne mode. Sentimentahzam. Mogu biti veoma korisni kao misionari medu paganima. Jedina poezija.izgovara tačno odgovaraju očekivanjima. metrike i metafore.prevrćući se. ustajući. kako bi izgledala njegova vera? Iskustvo je pokazalo da većina tih zapadnjaka nervno ne izdržava duži boravak u Centru. da bi odobravanje bilo uspešno. Teškoća odobravanja je u tome što. odvojena od predmeta koji ih je izazvao. U panici je sedao da radi i ispod njegovog pera izlazile su vedre poeme koje su predstavljale blagodat mira i oduševljenje socijalističkom gradnjom. Zapamtio sam pesmu. u umetničkom pogledu. ne vodi dobrom pisanju. Ponekad se samo u očima pojavi jedva primetna iskrica humora. Kad bi čovek koji s njim razgovara z n a o . ne može mu se zbog toga zameriti. Poezija revolucionara. to jest takva koja poriče današnji neljudski svet u ime velike promene. Pomenuo sam Nerudu. Čitalac traži nadu i ne tiče ga se poezija koja shvata to što ga okružuje kao s t a l n o .neće uspeti da se odupre opštem očekivanju i tražiće . Slabost fevolucioname poezije pojavljuje se tamo gde ona počinje da slavi željenu budućnost već kao ostvarenu ili koja se ostvaruje na delu zemaljske lopte. u kojoj je hvalio „srećne. jer zna da je to njegova obaveza. kad bi preživeo isto što i on. njihove unutrašnje sumnje više neće naneti štetu Velikoj stvari. Doza je za njih prejaka. Ako je neko obdaren tim bliže neistraženim unutrašnjim nabojem koji nosi ime poezije . to jest takvo eksploatisanje osećanja da ona postaju cilj sama sebi. mora biti zasnovano na istini. imućne kolhoze" sov180 . danas je eshatološka poezija. Teškoća odobravanja se ne sastoji u tome što su „pozitivne" vrednosti protivurečne samom načelu književnosti. bliska ljudskim željama. Nepodudarnost reči sa stvarnošću sveti se čak ako autor radi u dobroj nameri. Humor je blago začinjen zavišću. Pesnik se mnogo bojao jer su u gradu izvršena brojna hapšenja i stalno je nestajao neko od njegovih prijatelja i poznanika. To je ljudski.

Dvojnost etičkih mera. od kojih je stvorena radna snaga kolhoza. praktikovana tokom nekoliko decenija. Rođaci deportovanih nisu uopšte oduševljeni i uputno je i njih staviti na sledeću listu. silom utis­ nuta na površinu. Teror. Pretpostavimo da priznajemo nužnost terora u periodima revolucija i da bi Balti. Deportovani mogu da požele da beže. improvizovani teror s dugotrajnim terorom. serijska proizvodnja. Strah je uostalom odavno poznat cement društava. primenjivan dugo. Najplemenitije reči imaju tada mrtvilo ornamenta. Osećanja. trebalo da budu u neophodnoj meri uništeni. primenjivanih na to što se događa izvan Imperije i u njenim granicama. Taj strah im se predstavlja kao individualna situacija. Porodice rođaka su nesiguran elemenat i mogu se održati u pokornosti samo pomoću straha da će ih snaći slična sudbina. smatrati giljotinu i deportovanja čitavih nacionalnih grupa. Ipak. deset hiljada je moglo da strahuje zbog nezaposlenosti ili mogućnosti da izgubi posao. truju čitavo delo i daju mu sjaj fabrikata. Dijalektičko rezonovanje može biti sasvim u redu. imučnih kolhoza" pozdravljalo je Nemce kao oslobodioce jarma i tek nerazumna svirepost osvajača uverila gaje da je bilo u zabludi. ali umetnost ne nasta­ je iz dijalektičkog rezonovanja: ona сфе iz znatno dubljih i starijih nasla­ ga. kao antirevolucionama grupa. Ne zna se da li će neko. Elemenat vremena menja kvalitet dela. identičnim pojavama. koja se hrani razumevanjem istorijskih procesa. zahteva stalni aparat i dobija trajnost institucije. onemogućava poštenu književnost. tragična zbog ravnodušnosti 181 . na primer. kad je nemačka armija započela invaziju. koji ima sto hiljada stanovnika. rade bez volje i dosta su nezainteresovani za dobit koji ne ide u njihove džepove. posmatrajuči iz hiljadugodišnje perspektive događaje našega veka. Nekoliko meseci kasnije. stanovništvo „srečnih. skupljanih u čoveku pokolenjima. od gubitka posla. odmah se javlja sumnja može li se izjednačavati trenumi. Međutim. podsticaj može biti samo strah. što nije nikakav argument protiv sistema: dve-tri deceni­ je su suviše kratak vaspitni period. Godina i decenija se ne izjednačuju. U liberalno-kapitalističkoj privredi strah od nedostatka novca. Pa ipak. Ovaj sjaj upo­ zorava čitaoca: pažnja.jetske Ukrajine. Ova činjenica možda neće ići u prilog vladarima-fdozofima koji bi želeli da vide čisto dijalektičku književnost. to je argument protiv pesnikovih pesama. od pada na niži stepen društvenih lestvica gurao je čoveka na napor. U kapitalističkom gradu. Pošto seljaci. ono što nagrađuju kao književnost samo je njen privid. Ovde se ipak pojavljuje g o l i strah.

Ako ipak božanska svest (za božanstvo ne postoji izbor jer onome ko vidi jasno nije potrebno da bira) nije čoveku dostupna. a čak znatno efikasnije. tako i buđenje mržnje prema neprijateljima koji bi tu promenu hteli da onemoguće. imaju teškoće s učenjem ruskog jezika 182 . radio imaju za temu kako tu promenu čoveka. bio slobodan. Ako je sve na svetu podvrgnuto zakonima koji se mogu razumski upoz­ nati. koji je proveo tri godine u zatvorima i logorima prinudnog rada. za koju je to što je nužno i to što bi trebalo želeti. Ipak. Protiv vlasti straha predviđena su sredstva: vaspitavanje novog čoveka. Ogromna literatura služi tom cilju. Goli strah. Jasnost slučaja sastoji se u tome što su oni naglo uključeni i uopšte nisu bili pripremljeni za nove uslove jer nisu prošli ni kroz kakve prelazne stadijume. Njihova sudbina je potpuno ista kao sudbina drugih naroda koji žive u granicama Sovjetskog Saveza. Časopisi. u civilizacijskom pogledu bih su na znatno višem nivou od ostalih građana i.i neosetljivosti okoline. U tom značenju su u pravu pisci narodnih demokratija kada tvrde da se slobodan čovek v e ć rodio. Mladi čovek u Moskvi. ako sloboda nije ništa više od razumevanja te opšte racionalne nužnosti. biće isto tako malo sklon dobrovoljnoj abdikaciji kao Kapital. ako je čovek sposoban da postigne punu svest. nalazi se na lošem putu kada vrši izbor i poseže za Dostojevskim. otuđuje čoveka ništa manje. knjige. uvek će izvestan broj ljudi napraviti pogrešan izbor. a to je sovjet­ ski čovek. pretiće prevratom. Ne vide se razlozi zbog čega bi ih trebalo tretirati drugačije. oni proizvode kolektivnu atmosferu koja pritiska grad kao veliki oblak. postoji ipak pitanje Balta. za koga bi rad prestao da bude Adamovo prokletstvo i postao radost i ponos. film.tada je novo slobodno društvo moguće u budućnosti. Tako će se najzad roditi slo­ bodan čovek. rođen i vaspitan u novom sistemu. doze straha će se smanjivati. ako sto hiljada ljudi živi stalno u strahu. postavljen umesto kapitala. jedno te isto . pitanje je vere. Osim toga. Zlato otuđuje čoveka od njega samoga. Da h će se roditi uz upotrebu primenjivanih metoda. U tom značenju je komunista. pošto nisu Sloveni. a slabljenje napetosti straha. S vremenom kako čovek bude dobrovoljno i s radošću učio da izvršava svoje obaveze prema društvu. čini ga kepecem. Postupanje prema njima nije uopšte nepromišljena glupa svirepost. s tačke gledišta vladajućih filozofa. jer je sredstva primenjivana prema njemu i njemu sličnima smatrao racionalnim i nužnim. Međutim. koji je sličnu dilemu rešavao pesimistički. Goli strah. dakle.

s Krimskog ostrva uspešno je deportovan ceo narod krimskih Tatara). socijalistička po sadržini". koji bi hteh da stvaraju p o s e b n u ukra­ jinsku književnost. Ne žive ni glumci koji su bih ponosni na nacionalno pozorište i otišli suviše daleko. a pošto je ruski narod izvršio revoluciju i odredio modele socijalističke kulture. pa ipak. njen izgovor je bio veoma smešan). nacionalne razlike su ovde ozbiljan problem. to jest stapanje naroda u jednu celinu. U Ukrajini se mogu zabeležiti značajni uspe­ si. Stalno treba imati pred očima daleki cilj. Manje nacionalne grupe. uostalom. već pre legura raznih jezika. Сфес1 iz svojih dostignuća. Nesumnjivo. proces borbe s mržnjom prema svemu što je rusko razvučen je na duge etape. Suprotnost naciona­ lizmu je formula „nacionalna kultura po formi. stvoriče se jedan univerzalni jezik koji. U trenutku postizanja pobede i stadijuma socijalizma na čitavoj zemaljskoj kugli narodi če postepeno prestati da postoje. pre nego što se to dogodi. Ukrajinski pesnici i kritičari. pod uslovom da poštovanje primata ruske nauke bude sačuvano (u jednoj od narodnih demokratija delikatno je odvraćana grupa naučnika od objavlji­ vanja rezultata njihovih naučnih radova jer su ovi rezultati bili suviše dobri i to bi moglo da ostavi utisak konkurencije s ruskom naukom na tom polju). Uputno je podržavanje razvoja nacionalnih kul­ tura. želeći da se takmiče s ruskim 183 . ako boluju od antiruskog nacionalizma. engle­ ski jezik kapitalizma. Zbog toga nacionalizam zaslužuje apsolutno iskorenjivanje. Sve što u kultumom pogledu zbližava dati narod s ruskim narodom vredno je zaštite. neće biti ni ruski. Može se pretpostaviti da će. samo u onoj meri u kojoj to priprema prelazak u sledeću fazu. ni nemački. ne žive više. Postojanje naroda nije moguće racionalno obrazložiti. Takođe je vredno staranja sve što učvršćuje sistem. kako kaže On. a ruski je jezik socijalizma). na znatnim prostranstvima zemaljske kugle biti pri­ hvaćen ruski jezik koji će. Sve više ukrajinskih mladih pisaca prelazi u Moskvu i piše na ruskom. Sto se tiče većih naroda. međutim. ni engleski. u sadašnjoj fazi treba na njega računati kao na činjenicu. a poznato je da je sadržina nacionalnih kultura bila dosad uvek klasna. U naučnoj oblasti mogu se čak podsticati narodi na takmičenje. mogu se likvidirati u celini (npr.(video sam u sovjetskom fdmu malu Estonku kako recituje Puškinove sti­ hove. Nacionalizam se može definisati kao uverenje da se nacionalna kultura zasniva na „nacionalnoj sadržini u nacionalnoj formi". nacionalizam se može kratko defini­ sati kao suprotstavljanje svemu što je rusko. kasnije predstavljati osnovu novog univerzalnog jezika (kaže se da je francuski bio jezik feudahzma.

dostojne divljenja. prev. Nikakve svireposti se ne čine. ali njihov rad bi prestao da se isplati. Ubijaju se oni koje treba ubiti. opterećenu najvećim dostignućima u istoriji. deportuju se grupe koje treba deportovati.bangav. Česi i Mađari više nemaju pretenzije prema Zakaфatskoj Ukrajini. Narodi Srednje i Istočne Evrope bili su do ludila nacionalistički i sprem­ ni da se međusobno masakriraju. kao što majka nosi plod. koja nosi na sebi tako veliki zadatak. U republikama iščezava problem manjine. Pod vlašću Centra prihvataju međusobne ustupke: Poljaci su ustupili svoje istočne teritorije. uostalom. Teško je zahtevati da zemlja. na primer. Jedini problem je pacijent koji se otima i viče. Zadatak je težak jer pojedini narodi su opterećeni sopstvenom prošlošću i skloni da smatraju svojom kulturom . koju je izvršio doktor Bovari. koji je bio hrom. on je nosio u svojoj nutrini revoluciju.pozorištem. težak posao i nedovoljna ishrana . Možda onda ne bi umirali tako brzo. Nemci su prihvatili liniju OdraNisa. Prethodno izlaganje nije lišeno dalekovidosti. muče se oni od kojih treba dobiti priznanja. za to su krivi klima. samo bogohulnik će hteti da poredi s prošlošću naroda koje je ruski narod oslo­ bodio. Kako se ipak može porediti! Ruski narod je veli­ ki narod. Ruski narod je izbavitelj sveta. U baltičkim zemljama stvar je na najboljem putu. sve one prihvataju jedinstven privredni i kulturni model iz Centra i ono što ih još razlikuje je jezik.a to se ne može menjati u sadašnjoj etapi. verovatno ne bi zadržalo da ščepaju jedan drugog za gušu kad bi nestala kontrola Centra). odlučio je da izleči slugu iz mesne krčme. Sve će se promeniti kad se životni standard poveća. 184 .kulturu posedničkih klasa. Prim. snabdeva svoje zatvorenike onako kao što Engleska snabdeva svoje vojnike. Uostalom. samo da bi osvojiU od svog suseda parče teritorije. Njegovu prošlost. Flober u Madam Bovari opisuje operaciju „pied boi^".kulturu svojih kulaka. baltički narodi . uspešno realizovan. predstavlja modifikaciju ranije stvorenih iskustava. adminis­ tracija logora je pokrade. uortačen s apotekarom Omeom. Danas vide kohko je to bilo nerazumno (što ih. Ako lako ginu preseljeni u strane im uslove. Ovaj provin­ cijski lekar. primenjena šema je drugačija i dugoročni program.) . Posle mnogo napora uspeli su da ga " P i e d bot (franc. Što se tiče narodnih demokratija. Suprotstavljaju tu kulturu ruskoj kulturi. pre nego što hrana stigne do zatvorenika. Teško je negirati ispravnost velikog plana. Tada će i zatvorenicima biti bolje.

ono što je nekada fanadzam obećavao svojim izabranicima. koja primenjuje vladajući Centar. ali ponos petla koji šeta po svom dvorištu među kokoškama. ništa manje apsurdan. Flober je očigledno bio pakosnik i ismevao kult napretka gospodina Omea.nagovore da se podvrgne hirurškom zahvatu. zas­ tave. Takođe učešće u demonstraciji uperenoj protiv nekog ministra. posle čega je noga zašrafljena zavrtnjem u sandučić. ali uvek iznenađujuće . Pa ipak. istina. propaganda za vreme izbora. A ipak. portreti vođa. Urlao je od bola. to nauka danas osigurava svim ljudima!" Nažalost. Nacionalni ponos može biti apsurdno osećanje. konstatovao je gangrenu i ampudrao nogu. Pritegnud su šrafovi. Ogromne povorke. štrajkačka akcija ili čitanje opozicione štampe daju trenutke emocionalnog pražnjenja. posle pet dana s pacijentom je počelo da se događa nešto loše. Nacionalni ponos 185 . Jedino je interesantno kako reaguje ljudski materijal. Razumevanju psiholoških motiva treba pripisati sredstva koja utiču na mase. a hromi prohodati! Ali. .Ovo je prilika da se vikne da će slepi progledati. Etape su unapred odmerene i slede jedna za drugom s matematičkom tačnošću.izvikivao je lokalni dnevnik.za ljudski materijal je teško podnošljivo. To uopšte ne znači da operacije koje vrše dobri lekari ne mogu da uspeju. koja je unutra imala gvozdene kuke. Lekar. s kojim imamo posla dobar lekar. Dva prijatelja su odlučila da je očigledno bio slabo zašrafljen. lake za logično tumačenje ех post. ­ Video sam ga još u R usiji. manifestacije mržnje prema neprijateljima. Doktor Bovari se zatrpao medicinskim priručnicima i po njegovom nalogu konstruisana je drvena kutija težine osam fund. verovatno veoma potrebnih. pacijent se osećao sve gore. biološki je koristan. koja je s tačke gledišta zdravog razuma bacanje novca jer postoji jedna lista i rezultat je unapred predviđen. Ipak. Otvoren je sandučić i konstatovano da je noga otečena i prekrivena čirevima. Parlamentarni sistem može biti u mnogim slučajevima fikcija koja osigurava vlast uvek istim društvenim grupama. mogućnost odlaska do glasačkih kutija i davanja svog glasa protiv nekoga ima vrednost osvežavajućeg tonika." Ljudski materijal izgleda da ima posebnu odliku: ne voli kad ga sma­ traju samo ljudskim materijalom. Osećanje da se treba potpuno pokoriti merama određenim u Centru i osloboditi se bilo kakvog uticaja na promene. uvek ostaje sumnja da li je lekar. „Hvala! Tri puta vam hvala! . zavrtnje i kožne remene. Operacija je izvrsno izvedena. pozvan iz susedne varošice. „То je sve u stvari dosadno ­ rekao mi je visoki funkcioner iz zemalja narodne demokratije.

Prijatelj koji me je upozoravao na Zevsov gnev je filozof. onda treba očekivati masovne deportacije i naseljavanje gradova i sela došljacima iz dalekih krajeva evroazijskog kontinenta. Takav trenutak predstavlja se u svesti građana zemalja. ne treba zatvarati oči pred neprijatnom stvarnošću. Praveći svoj svakodnevni proračun reči i dela. slične pretpostavke mogle bi se izvlačiti o na­ rodima koji su stфljivo i nmogo ranije bili vaspitavani. Delovanje je uspešno zahvaljujući ponavljanju istih parola. i može se smatrati da se ni partijski kadrovi ovih zemalja ne bi odrekli tako velikog zadovoljstva. onda jednom mora doći red na druge zemlje. Pa ipak. i pored svega. štampanih u Moskvi. Drugačiji je slučaj s mnogomilionskim masama stanovništva narodnih demokratija. zadržava samo strah. Ipak. nezavisno od drhtanja ljudskog materijala. sve je unapred određeno. putevima. Ako to što se tamo dogodilo posle priključivanja treba da bude p r e f i g u r a c i j a stvari koje će nastati. Što je još gore. Rumuna i Bugara opravdava pretpostavku da ih od klanja svakog Rusa. novim zgradama.ili pak da se pojavi naredba da treba mrzeti one koji su do juče smatrani prijateljima. Može se žaliti zbog zaostalosti tih naroda i izražavati nada da će socijalističko vaspitanje to promeniti. o kojima propaganda voli da go­ vori kao o suverenim.takođe je uzet u obzir: treba da mu služe nacionalne zastave. Letonaca. Ceha. neće ponestafi lepih izdanja Lukrecija. Ništa nije s p o n t a n o . Nedostaje ipak nekakav neuhvatljiv elemenat i ljudski materijal je mučen osećanjem f i k c i j e . železnicama i uspešnom ostvarenju proizvodnih planova. 186 . Priključivanje baltičkih zemalja postalo je važan psihološki faktor. Godinama one u mislima razmatraju taj. može biti doneta odluka koja uklanja čitavu vladu. koliko time kako će se na njih gledati u budućnosti. Provodi život među knjigama i zna da mu. neobični postupak moćne velike države koja nalazi analogiju samo u politici kolonijalnih država. Pripajanje baltičkih zemalja za stanovnika Čilea ili Meksika izgledaće kao beznačajan incident. onog odlučujućeg dana. kao Strašni sud. pošto duhovno stanje Estonaca. negde gore. pomera granice zemlje . Već sutradan. Ako je veliki Sovjetski Savez federacija i može da apsorbuje neograničen broj republika. građanin ih možda ne meri toliko njihovom privremenom korisnošću. koji im padne u ruke. Izražavanje nacionalnog ponosa je očigledno nedovoljno. Poljaka. Litvanaca. U svom profesional­ nom radu može se steći opravdani ponos. Mađara. kad se ide dalje. svakodnevno saopštavane vesti o privrednim ili kulturnim dostignućima zemlje.

ali interesantnih studija dijalektičkog materijalizma. pripisujući mi unutrašnji plamen koji je čitavog mog života bio razlog mojih patnji. ništa loše im se ne bi desilo i njihov život bio bi stvaralački i vedar. Moj prijatelj ne veruje u „filo­ zofiranje". To su reakcionari. utoliko više dostojni prezira što pokušavaju da osporavaju daje to što misle samo odraz istorij­ skih procesa. sakupiće uvek mnogo slasti iz istorije fdozofije. Moj prijatelj me je voleo. zna da su to naučnici koji ne trače vreme i kao on crpu znanja iz dijalektičkog izvora. Ljudi koji su predmet hapšenja i deportacija su glupači i ne treba ih žaliti. u poredenju s kojima su predsednici. to će se više pojavljivati izdanja klasičara i mudri čovek. U stvari. Sva moja poezija bila je o d b a c i v a n j e . Svaki dan protiče mu u napornom intelektualnom radu. što nije dostojno ljubavi. za koji ne pos­ toje oštre slike pojava. Zar samim tim nisam pripadao novim graditeljima sveta koji imaju viziju čoveka nadljudske čistoće? Bio sam sigurno „dobar paganin". iz starih pisaca i iz komplikovanih. jer bio sam mu sličan. to jest prema tupom i maglovitom mentalitetu. Moj prijatelj smatra da su oni koji pate u novom sistemu sami sebi krivi. prezir prema sebi i drugima. srećan je i slobodan jer. koji prezire bednu savremenu književnost. a kad se sretne s ljudima sebi shčnim. s neizbežnom nužnošću stvorio jedino ispra­ van metod dijalektičkog materijalizma. Pobeda Sovjetskog Saveza je podjednako sigurna kao stoje sigurno to da drveće ispušta lišće u proleće. Nije se varao.što više bude rasla Velika Građevina. To su susreti naučnika društvene građevine. podižući se. jer moja ogorčenost bila je ogorčenost boljševika. koji je razumeo nužnost. Njihova opterećenost prošlošću tako je velika da nisu sposobni da razumeju zakone razvoja. svetao i čist. osećaju bol zbog nečega što je nedostojno bola. Čovek. Uvek sam čeznuo za čovekom koji bi bio čvrst. Čovek je društvena životinja. osim razumeva­ nja nužnosti. kraljevi i premijeri protekle ere bili jedva improvizatori. za filozofa ne može postojati ništa bolje od zemlje kojom upravljaju ljudi. Svuda izvan zemalja koje realizuju novoga čoveka morao sam se osetiti beskućnikom. svaka druga sloboda je iluzija. Susreti tih ljudi nemaju u sebi ništa od jalovih i neobaveznih intelektualnih divagacija. izražavanih u njihovim pokretima. jer služe interesima neprijateljskim pro­ letarijatu koji je. Tragaoci za istinom su pajaci. zato što se raduju tome. a njegovo razmišljanje je odraz kretanja materije. Kad bi razumeli. jer je video u meni veliku odvratnost prema buržoaziji. sa stidom sam skretao pogled sa sebe. a gledajući čoveka kakav je. 187 .

s kapama s naušnica­ ma i vunenim maramama. Prevodio bih Sekspira . Zidovi su bili prekriveni portretima i transparentima neizrecive ružnoće. dirnut nečim. sežući pogledom u daleku budućnost. Baveći se dijalektikom i boraveći u krugovima filozofa. njihova privatnost u masi .Imao sam izglede za pravu sreću. zvučnici su urlali propagandne parole. Bila je to ogromna zgrada. znajući da je umetnost koju su stvorili loša i da za to nema spasa. da budem u Sovjetskom Savezu.eto šta me je potreslo. muž . naborane kože. ispunjavala je svaki slobodan prostor i gnječila debeli sloj blata na podovima. uniformama. razočarao sam svoga prijatelja. malu ljudskost. Postao bih možda univerzitetski profesor. Čekao sara voz na stanici jednog od velikih gradova Ukrajine. brižljive reči. njihove gole noge virile su iz dronja. Razgovarali su tihim glasovima na poljskom. kojih sam se više dosećao po pokretima usta. obnovljenoj posle ratnih razaranja. pažljivo. Zbijena svetina u kožusima. mogao bih uostalom s velikom dozom omalovažavanja da se odnosim prema naporima književnika.kakvo uživanje je savlađivati otpor jezika i pronalaziti rečenice isto tako sažete kao rečenice originala! Izvršio bih marksistička proučavanja istorije Engleske šesnaestog veka. I to što sam upra­ vo na njih skrenuo pažnju u masi. 188 . njihovo izdvajanje. S vremena na vreme objavlji­ vao bih pesme koje dokazuju moju privrženost Revoluciji i njenim tvorcima. Tada sam za trenutak shvatio nešto što je ponovo odmah nestalo. žena i dvoje dece.tamne. istina veoma kratko. do jednog događaja koji ću opisati. Gledao sam ih dugo i odjednom sam osetio da mi suze teku niz obraze. mada je bila zima. i moje naglo uzbuđenje bili su izazvani njihovom potpunom r a z l i č i t o š ć u . Pokret ruke koja sipa čaj. U Varšavi. Prolazeći. Ono što me je na to navelo teško mi je da objasnim samome sebi. U mojim putovanjima na početku Drugog svetskog rata dogodilo mi se. sa spuštenim crnim brkovima. Odozgo. muzičara i slikara. Kraj zida smestila se seljačka porodica: muž. bio bih mudrac i mogao bih s pravom da postanem učitelj filozofa. Bila je to ljudska porodica. sipao je čaj iz čajnika u solju i pružao je sta­ rijem sinu. nežno pružanje šolje detetu. Sedeli su na кофата i zavežljajima. Slušao bih Baha i čitao Svifta ili Flobera. Na mermernim stepenicama bilo je mnoštvo siromaha koji su spavah. Žena je hranila mlađe dete. iznad njih. A ipak. kojoj je nešto nedostajalo za običnu. Mislim da moji podvesni motivi idu daleko unazad. Kad bih to umeo da uradim. kao ostrvo u masi. naglo sam se zaustavio. radio bih u skladu sa zakonima Istorije.

kao što veruje moj prijatelj. Pravedna kazna. Znam jedno: ako moj prijatelj bude jeo 189 . ili u Česima sačuvalo moglo je da se sačuva zato što nikada nisu izvrgavani lečenju metodom gospodina Omea. a ne ljudi. ne bih mogao da na njega pokažem prstom jer. divnog čoveka. uz svu svoju savršenost. pošto ne možemo da zaboravimo prošle zločine. koje izdaje državna izdavačka kuća. da koračam po mekom tepihu svoga stana. Mishm na zločine koji postoje i kojih će biti. žele da isklešu novog čoveka iz kamenog masiva. on je delo Istorije. nikada ne bih mogao da za tim svetlom posegnem jer to svetio nije. stotine hiljada deportovanih Poljaka u perio­ du 1940-1941. možda sam se rodio za to da bi mojim ustima progovorili „robovi zauvek"? Zašto bi trebalo da sebe previše štedim i da bih se našao u antologijama klasičara poljske poezije. nalazeći se na strani mrmljanja i gunđanja kojima se izražavaju bespomoćne i potresne ljudske čežnje.klice dobrih sila koje mogu biti razvijene. kao što verujem. dajući joj različita imena. Zaćutimo. Moj prijatelj bi sigurno rekao da su to odvratni smrdljivi glupači koje treba naučiti da misle. Možda su d koje sam posmatrao bili analfabete. Ali. I uvek u ime novog. eto. zrno koje se u njima ili u Baltima. Da li sam mogao. Sada sam beskućnik. i ne vodi li posipanje zrnevlja kamenjem rezultatima. one koji su ubijeni iU potopljeni u barkama Ledenog okeana. Za krugove. nedovoljno i da je pravo na život i smrt. A. Nisam siguran da li su nežnost s kakvom su baltičke žene negovale svoje vrtove. za koje treba pitati nemačke žene koje su preživele 1945. odvaljujući ono što je suvišno. i uvek uz zvuke orkestara. koje drže u svojim rukama. Rastali smo se. istoznačno sa socijalističkom svešću i nalazi se i u glupacima. Videći da je u čoveku svetio. sujeverje poljskih seljanki koje su sakupljale razne vrste trava čudotvorne moči. uzurpacija. bila bi mi data izvrsna proteza dijalektike. Znajući daje u čoveku zločin. vike zvučnika i deklamacija optimističkih poema. odričem se toga što je možda jedi­ ni poziv pesnika? Moj prijatelj prihvata nagu silu. u kojima boravi moj pri­ jatelj. i uživam u Šekspiru? Umesto ruke. godinu u Berlinu. Ne tiče me se da li sam se našao na strani budućih pobednika ili pobeđenih. Treba se učiti opraštanju. uz pesme. monasima. pretpostavka da je čovek tajna zvuči kao najgora uvreda.Poljski seljaci sigurno nisu stajali na vrhovima civihzacijskog razvoja. kojom vrela krv teče od srca do prstiju koja drže pero. dečacima koji izbegavaju društveni rad i kulacima. Ipak. ostavljanje praznog tanjira za putnika za badnju večeru . Da je njihovo znanje. Čini mi se da se varaju. u kvartu privilegovanih.

Siguran sam da bi. 190 . Samo što to što će ih uništiti neće stvoriti u njima slobodnog čoveka. Loše bi ipak bilo kad bi sve glasove. nije bila nužnost. koje su dotakle. antičkog novca ili u uzgajanju retkih vrsta lala. oprostiti. ako nešto s tim darom ne učinim. Mnogi ljudi su pro­ veli svoj život u sakupljanju poštanskih maraka. smatrao simptomima davnih nacionalizama i jadikovkom ponižene reakcije. ruke. Kada. ali teško onima koji to dozive. koju je obožavao. kako kaže moj prijatelj iz Varšave. makar to bile interesantne i beskorisne sklonosti. Osećao sam da. Reći ću mu: „Nisam ja kriv što si me stvorio pesnikom i dao mi dar da istovremeno vidim šta se događa u Nebraski i u Pragu. to ču manje-više moći da dam kao svoje opravdanje. Neka dozvoli nekim drugim piscima Srednje i Istočne Evrope da se pozabave problemima koie su daleko od toga što ga boli. moje pesme će biti za mene bez ukusa. u baltičkim zemljama i na obalama Ledenog okeana. Neka se veliki pesnik Latinske Amerike Pablo Neruda bori za svoj narod. ne treba da zaborave kad drže pero. Oprosti mi". a slava mrska. I možda će mi Zevs. Sada spavaju u svojim krevetima ili predaju se kretenskim zabavama i zaista svakim svojim delom nastoje da zasluže uništenje. Zevs bio prema njima laskav.slatke plodove pobede. koji stižu do njega iz Srednje i Istočne Evrope. ako su u ta svoja zanimanja unosili svu svoju strast. zemaljska planeta biće planski uređena za duga stoleća. Ako moj prijatelj bude imao mogućnost da se uveri da sila. Oči koje su videle ne treba da budu zatvorene. koji nije nazvao idiotima kolekcionare starih moneta i odgajivače lala. naša planeta neće ući u period strašnih ratova i krvavih revolucija. stanem pred Zevsa (bez obzi­ ra na to da li ću umreti prirodnom smrću ili će me stići presuda Istorije). ali traganje se neće završiti i nada će ostati sačuvana.

Miloš predstavlja dva mehanizma koja čoveku iz zemalja Centra služe za prilagodavanje novoj situaciji koja ugrožava njegov identitet. ne može se dopadati ljudima Onaj ko poseže za zabranjenim.8 . a nikada romanopiscem. Česlav Miloš TO Česlav Miloš je uvek sebe smatrao pesnikom. kako je moguće da već formirani. Najveće zlo totalitarističkog sistema on je video u porobljavanju umova.Zdanie".. Prihvatanjem prvog on podleže „zarob" U knjizi razgovora s '^Korespondencja Renatom Gorčinjskom: Renata Gorczyri. Krakovv.šwiata 1988. zreli ljudi postanu pristalice staljinizma.. Uostalom.108. a drugi „ketman".ska.s. . s. Warikowicz-Miio. kako je više puta isticao. U eseju je. pa esejistom. 1992. . Povod za to su dve njegove knjige: roman Osvajanje vlasti i knjiga eseja Zarobljeni um. da se prilagode uslovima koji su im sasvim strani. W y d a w n i c t w o Literackie. Krakovi^ 191 . intro­ spekcije i duboke refleksije.. reč je o nekoj vrsti antropološke ili soci­ ološke studije'*. postao je poznat kad mu je objavljena knjiga eseja Zarobljeni um.Galimara' iskočio sam na površinu""). 7 7 . Dugo je bio smatran političkim piscem i velikim antistaljinistom. naime. To je primer originalne esejistike s elementima autobiografije. sam Miloš je rekao daje „pohtički aspekt samo spoljašnji. u svetu poznata kao knjiga o komunističkom totalitarizmu. Jer. Podroiny .K (1952-1956).. Prvi je „Murti-Bing".GLAS SAVESTI ZA O D B R A N U M O R A L N I H V R E D N O S T I Pisanje je bilo za mene zaštitna strategija Brisanja tragova. Jedno od glavnih pitanja u ovom složenom delu je pitanje kon­ verzije. (SveLski putnik). nr 7 . Ipak. i to hermetičnim pesnikom za malobrojne čitaoce. rekao sve ono što nije mogao da kaže u poez­ iji." koja pokazuje ponašanje intelektualaca u totalitarističkom sistemu.tek kad je Zarobljeni um izašao kod . u stvari. u strašnom ideološkom pritisku vlasti da bi stvorile „novog čoveka". („.

Ide skačući po gorama. »druge avangarde«. čovek se osečao moralno čist. g o d i n e kad su o v e d v e zbirke pripovedaka objavljene zajedno u knjizi Oproštaj s Marijom. važno je da je bio „lojalan" vlasti. Svoje lirske d o ž i v ­ ljaje u p e s m a m a izražavao je najčešće uz p o d s m e h . pomoću kojih Nova vera porobljava ljudske umove. 1 9 0 9 . o kojima je Andžejevski i pisao.u za vreme rata. Iz nje je uzeo „priču" kojom je hteo da pokaže da ljudi o kojima piše Novu veru nisu prihvatali bezrezervno.1 9 8 6 ) . Pored o v o g romana. nastale krajem devetnaestog veka. Var. 192 . Glumili su. nje­ g o v u poeziju krasi sočan i jedar humor. •"Delta .. Posle toga pisao je isključivo prozna dela. 1 9 0 5 . I tu dolazi do vrednosnog pomeranja.Ježi Andžejev.Ježi Putrament (Jerzy Putrament. poslanik u Sejmu. •"Gama . Uz to. Pedesetih godina bio je general­ ni sekretar i zamenik predsednika S a v e z a poljskih pisaca.Kameni svet. i vladari. K a o pesnik debitovao je za v r e m e studija u Vilnu i do 1944.Tadeuš Borovski (Tadeusz Borowski. i oni koji su im podređeni. B i o je jedan od organizatora Prve poljske armije u S S S R . Vrata raja. P o s l e izlaska iz logora napisao je zbirku pripovedaka Oproštaj s Marijom i nešto kasnije . Termin „Murd-Bing" Miloš je pozajmio iz romana Stanislava Ignacija Vitkjeviča Nenasitost da bi ilustrovao povodljivost intelektuala­ ca za lepotama Nove vere. Game"' i Delte''^ čiji su portreti po nuiogo " A l f a . 1 9 1 0 . Najpopularniji njegov roman. On je nesumnjivo bio najpopularniji poljski p e s ­ nik k o d nas tokom šezdesetih i sedamdesetih godina {Servus.).šoj čitlačkoj publici bio je nepoznat sve do 2 0 0 2 . član Centralne komisije partijske kontrole. Septembar. I drugi termin.ljavanju" uma. odnosno prakukovali neku vrstu igre.. Zdruzgotina. Dela: Stvarnost. U periodu 1 9 4 5 . N a d o v e z i v a o se na katastrofizam tzv.. Bete'". dok se prihvatanjem drugoga bori pro­ tiv toga. Maloverni. Dejstvovanje ovih sila („Murti-Binga" i „ketmana").široke poljske čitalačke publike. g o d i n e objavio tri knjige pesama. Osuđivan je onaj ko nije umeo vesto da se služi maskom. pozajmljen je iz lit­ erature. Na. kroz grotesku i fantastiku. Praktikujuči ketman. ""Beta ..1 9 5 1 ) debitovao je kao pesnik za v r e m e rata.1 9 5 3 ) dugo je b i o jedan od najomiljenijih pesnika . I svi su znali za to. ovoga puta iz knjige Zozefa Artura Gobinoa Religije i filozofije u Centralnoj Aziji. Miloš je pokazao na primeru četiri poljska pisca: Alfe". Pepeo i dijamant ( 1 9 4 8 ) odigrao je posebnu ulogu u prvim posleratnim godinama. On je tipični predstavnik »ratnog pokolenja«. Boldin.1 9 5 0 . a potom ambasador u Francuskoj.ski. publicista i političar.mvski vetar. kao poslanik Poljske u Svajcarskoj. Madotm. menjanju ličnosti.1 9 8 3 ) jedan od najvećih poljskih pisaca XX veka. 1 9 2 2 . u kojoj su se svi maskirah. Nioha. dovodeči u zabludu predstavnike vlasti.ski (Konstanty Ildefons G a i c z y n s k i . „ketman".. Začarana kočija.Konstanti Ildefons Galčinj. kod nas je prevedeno j o š nekoliko njegovih knjiga: Tama skri­ va zemlju. Niko nije osuđivao takvog čoveka. književnik. radio je u diplomatskoj službi.. po k o m e je snimljen film.ski (Jerzy Andrzejew.

koja je pretekla istoriju. Čak ne moraju da čine to iskreno. „Nova vera".čemu paradigmatični." Priznaje daje bio cenjen poljski pesnik i prevodilac.. Staljin.... Umesto reči: Rusija. Miloš je objavio 1951. u majskom broju časopisa „Kultura"'^ U njemu piše zašto i u kakavim okolnostima je doneo odluku. „Čuvari". „On". godine. kada je komunizam na Zapadu u nekim krugovima izazivao divljenje. 193 . Bio je „dobar paganin". Veći deo svog života Česlav Miloš je proveo u emigraciji. Moskva... kako kaže.emigrantski časopis za kulturna..štvena i politička zbivanja.. naglo sam presekao svoje veze s poljskom narodnom demokratijom i postao emigrant. Miloš je o komunističkom totalitarizmu pisao u vreme njegovog najvećeg razvoja na istoku Evrope. Stvarnost koju nam je Miloš pokazao možda je manje strašna od Orvelove imaginativne apokalipse. komu­ nizam. veoma bolnu i tešku. a književna karijera bila osigurana.. koji je najpre izlazio u Rimu ( 1 9 4 5 ^ 7 ) . svestan šta to znači. dru. „Pohcija mish". za koga se verovalo da se može preobratiti. „brojevi" („unifi"). Tokom pet godi­ na lojalno sam služio svojoj socijalističkoj otadžbini. Više od trideset godina njegove knjige iz političkih razloga u Poljskoj nisu objavljivane. Miloš govori: „Centar". zastrašujuće vizije u 1984. Počinje ga recima: „То što ću vam ispričati može se nazvati istorijom jednog samoubistva. što odgovara orvelovskom novogovoru: „Okeanija". a od 1947. Njegova dela su dugo bila nedostupna široj čitalačkoj publici. Miloševim junacima dovoljno je da prihvate Novu veru i budu lojalni prema Centru. Ali. Poznavaocima poljske književnosti neće biti teško da pogode ko su oni.. ili pak Zamjatinovom: „Jedinstvena Država". Svoj prvi članak u emigraciji. da napusti zemlju i ostane na Zapadu. „Dobrotvor". važno je samo da dobro „igraju". u Parizu. Učinio sam to u trenutku kad je oponašanje sovjetskih uzora u Poljskoj postalo obavezno za pisce.. ako je već tako. „Veliki brat". trudeći se da što bolje •"„Kultura" . pa ipak kaže: „Boraveći u Parizu. da mu je ime izgovarano s poštovanjem. „proli". Ni posle dobijanja Nobelove nagrade za književnost (1980) on u Poljskoj nije bio potpuno prihvaćen. Smatrao je da gubljenje otadžbine za pes­ nika znači kraj književne karijere. pod naslovom Ne. zašto Miloš nije dao njihova prava imena? Da h je možda time želeo da naglasi njihovu paradigmatičnost ili pak da pokaže da su oni do te mere obezličeni da im čak ni ime nije potrebno? Zato oni donekle podsećaju na „brojeve" ili „unife" iz Zamjatinovog romana Mi.

kao i druge. za druge čak i najveći kolaborant. burno je reagovala poljska emigracija. Jedni su postajali „simpatični cinici". posle koje bolesnik mora provesti izvesno vreme u karantinu. godine." Neke misli iz članka Ne Miloš je kasnije razvio u Zarobljenom umu. veoma su različito reagovala na Milošev članak. bedni crv. a Poljska. Odgovarao je „vernicima": „Ako sloboda treba da se sastoji samo u shvatanju nužnosti. glavni urednik nedeljnika „Vjadomošći"'": „Ako je posle šest godina verne " „ V j a d o m o š ć i " „Ve.u znat­ no manjoj meri . ako se pokaje. Mada s distancom prema Miloševoj diplomatskoj službi. uz tutnjavu tenkova i lepršanje zastava. a same ličnosd tih pohdčara hčile na figure iz vodvilja. i ne tiče me se što ću bid nazvan robom svojih predrasuda i nasledenih navika. Tada sam rekao: Ne!" Miloš govori i o poljskim piscima koji su razhčito reagovaU na zahteve tzv. oni su cenili njegovu želju da se vrati na pravi put i verovali u njegovu iskrenost. kao i . iz poljoprivredne. Organizovana je prava hajka na Miloša. poznata po svojim neslaganjima. a treći da se. pisce pokrste. pretvorena u industrijskopoljoprivrednu zemlju. Nove vere. što su univerziteti puni radničke i seljačke omladine. onda ja. u stvari.one u Poljskoj. nastaje „casus Miloš" na stranicama emigrantske štampe. meni slične. što je izvršena agrarna reforma. 194 . Izlazio je od 1 9 4 6 . moj odnos prema poljskoj emigraciji bio je u najmanju ruku ironičan: na nekoga ko je razumeo dinamiku promena koje se odvijaju u Poljskoj.1 9 8 1 . Nijednu od ovih mogućnosti on nije mogao da prihvati. B a v i o se političkim.sti" . stajem na put kojim će proći Istorija.ispunjavam svoje obaveze i kao pisac.nedeljnik poljske emigracije u Londonu. Dakle. To mi je bilo utoliko lakše jer sam se radovao što je polufedualna struktura Poljske srušena. Dok je za prve kolaboracija teška bolest. londonski i pariški. sukobima i konkurenciji. ima pravo na rehabilitaci­ ju. društvenim i kulturnim pitanjima. odričući se isdne. i kao ataše za kultura u Sjedinjenim Američkim Državama i u Francuskoj. Londonska emigracija veoma je oštro reagovala. Osim toga. koji se teško rastajao od svoje zemlje. Dva najjača kulturna centra poljske emigracije. Na ovu dramadčnu ispovest pesnika-emigranta. drugi se trudili da uguše sve sumnje. Prvi se oglasio Mječislav Gridzevski. sporovi stranaka od po nekoliko ljudi ostavljali su utisak nekorisne zabave. imao sam razloga da se držim nove Poljske koja se kretala ka socijalizmu i tako je bilo do trenutka kad su odlučih da me. Od tada. obrate u Novu veru.

konzervativna londonska emigracija sasula je vatru na njenog autora. U pariškoj „Kulturi" povodom Miloševe knjige preovladuju uglavnom pozitivna mišljenja. Miloševo delo nije odgovaralo njihovim očekivanjima. I opet su najotrovnije strele odapinjane iz Londona. U svom Dnevniku zapisao je: „Miloš je prvorazredna snaga. Paryž 1 9 5 4 . Paryž 1953. a pre toga je radio u diplomatskoj službi nove Poljske. O ksiqice Milosza (O M i l o š e v o j knjizi).smo Redakciji). „Kultura". morao je zajedno s tom slobodom da izabere bar šestogodišnje ćutanje. " Karl Jaspers. 1953. Pa ipak. nr 4. čak i uz saznanje da je Miloš imao pogrešan odnos prema situaciji u Poljskoj. Kad već nije dobila u Zarobljenom umu crno-belu sliku. novog emigranta treba primiti raširenih ruku jer koristi koje je donela njegova pronicljiva „analiza boljševizacije zemlje" daleko nadmašuju štetu koju je prethodno napravio. inače veliki antikomunista. kasnije u Engleskoj i Nemačkoj.'" Najviše pohvala o Zarobljenom umu izrekao je Vitold Gombrovič. ž i v e o je u Vilnu. npr. Pošto je Miloševo delo objavljeno istovremeno na francuskom i poljskom.1 9 8 5 ) . samo malobrojni su ga branili. Ako je Miloš već napustio zemlju. List do Redakcji (Pi. nr 6. Francuski komu­ nisti smatrali su da je Miloš verovatno psihički bolestan kad se odrekao mesta kakvo mu je obezbedila narodna demokratija. koju bi even­ tualno mogla da prihvati. Smatrao je da.. Poznati nemački filozof Karl Jaspers naziva ovu knjigu „dokumentacijom i interpretacijom najvišeg reda". a ubrzo i na svim svetskim jezicima.. što se može videti iz teksto­ va. On ima nešto "•'Jozef M a c k i e w i c z . „Kultura". Do 1945. kao i šta se događa s ljudima u „trenutku preobraćaja.'"' Dve emigrantske sredine (londonska i pariška) vodile su žestoku borbu oko samog Miloševog čina . Jedan od njih bio je Juzef Mackjevič. Juzef Mackjevič ( 1 9 0 2 . a njenu glavnu vrednost vidi u predstavljanju ljudi i njihovih sudbina kada su izloženi ogromnom pritisku. pisac i publicista. francuske levice. objavljivanih uporedo s tekstovima u londonskoj štampi. već i drugih.napuštanja otadžbine koja se još žešće rasplamsala posle objavljivanja Zarobljenog uma. 195 .službe ropstvu gospodin Miloš izabrao slobodu." Pariška emigracija bila je mnogo umerenija. razbijenosti čoveka na dve hčnosti". kritike nisu dolazile samo iz krugova poljske emigracije. od njega se očekivalo potpuno ocrnjivanje svega što se događalo iza gvozdene zavese i prikazivanje isključivo terora i nasilja nad poljskim narodom.

Njegov stav prema poljskom narodu ocenjen je kao „izdajnički". Međutim. Već ova činjenica dovoljno govori s kakvim su je nestфljenjem p oljski čitaoci čekali. pokazala je daje Miloš u Poljskoj sve vreme ipak bio prisutan. on je nazivan „renegatom" i „nezahvalnikom". zahvaljujući odličnom " V i t o l d G o m b r o v i č . Posle 1956. Dnevnik i ( 1 9 5 3 .'"" Hajka na Miloša u Poljskoj dobro je organizovana. Presveta. a onda „ispljuvao i ocrnio" svoj narod u Zarobljenom umu. diskusija vođena na stranicama poljske štampe. R Vujičić. istovremeno. Tada su usledili brojni napadi. Jedini od pisaca u emigraciji koga je ta bura zaista promočila. gde su ga primili predstavnici najviših državnih i kulturnih vlasti. Druge nije. Spada u malobrojne čije reči imaju značenje. 179. godine opet dugo ništa nije pisano o Milošu i njegovom delu. „koja je s teškoćom gradila socijalizam".. Kao čovek. Istina.vratio se nag. što bih nazvao 'voljom za stvarnost' i. Prev. Tek nakon jednog sastanka Saveza poljskih pisaca. Ispostavilo se da je zvanično nepostojeća knjiga Zarobljeni um u užim intelektualnim krugovima bila dobro poznata i analizirana. osećanje za drasdčne tačke naše krize. godine. Zamerali su mu da je bio kukavica. 196 . To je učinjeno prvi put tek 1989. posle promene političkog sis­ tema u ovoj zemlji. od kojih su mu neki bih i prijatelji. Bili su doduše na kiši. Za poljske publiciste on je čovek koji je iskoristio sve privilegije. njegove kolege.1 9 5 6 ) . objavljenje opširan izveštaj o njegovom slučaju u nedeljniku „Nova kul­ tura". Tek nakon dobijanja Nobelove nagrade Miloš je doputovao u Poljsku. Miloš je za mene doživljaj.. Miloš je promočen do gole kože. a na kraju mu je uragan strgao s tela odeću . Uzroci njegovih postupaka traženi su u njegovoj sklonosti ka lagodnom i bogatom životu koji mu zemlja. u periodu 1955-1956. Nekoliko meseci posle Miloševog odlaska u emigraciju svi su ćutah. da bi za izvesno vreme Miloševo ime na orvelovski način bilo gurnuto u zaborav. u socijalističkoj Poljskoj Zarobljeni um zvanično nikada nije objavljen. da se pasivno držao za vreme rata. shčno kao i u onim na Zapadu. str. U ovim diskusijama. sedamdesetih godina. u centru pažnje su dva problema: ocena Miloševe ličnosti u moralnom pogledu i ocena njegovog dela. nije mogla obezbediti. Beograd 1985. Tiraž od sto hiljada primeraka odmah je rasprodat.zlata vredno. Žestoko su ga napali poznati pisci. Miloš je u svojoj zemlji bio anatemisan. ah s kišobrani­ ma. krajem 1951. Pa ipak.

Miloš nikada nije skrivao svoje levičarsko opredeljenje. Posle 1989. govoreći o Zarobljenom umu. devedesetih godina ponovo su se oglašavali. godine. a ne 'komunizam'. socrealizam. Poznati pesnik Stanislav Baranjčak u članku „Ко je za nas Miloš". Renata Gorczynska. Zvanična kritika u Poljskoj odnosila se prilično uzdržano prema svom nobelovcu. cit. Još 1959. U razgovoru s poznatom novinarkom Renatom Gorčinjskom kaže da je ova knjiga daleko od njegovih pravih intereso­ vanja. ima dva džaka i mora sve da strpa u jedan od njih. neki od njegovih kolega. koji se u evropskoj književnosti pojavljuje još u XVI veku. „Polityka". poput pesnika Zbignjeva Herberta*". Mindzj wieszczami (Među bardima). XI 1980.. zas­ novana katastrofa naše civilizacije: „čak ne toliko na masovnom uništenju tela. napisanom odmah posle dobijanja Nobelove nagrade. u stvari. „Tydzien Polski". Smatrao je da je komunizam veoma širok pojam. izrazito desničarske orijantacije. staljinizam. 77. hegelijanizmom. u stvari. Op. п г З .. a prema njegovom delu nimalo naklonjeno. a tada će svaki saveznik biti dobar.stew Barariczak. s."* ističe da je Miloš jedan od malobrojnih koji su bili svesni na čemu je.2 3 . 2 2 . rekao je: „. O tome u: Tadeusz Komendant. Zarobljavanju koje uz to zarobljenik vrši na samome sebi i na svojim bhskima." Zanimljivo je Miloševo viđenje Zarobljenog uma sa izvesne vre­ menske distance. Pa ipak. neki čitaoci imali su priliku da je i ranije upoznaju. zamerio je Milošu što je bio levičar. kohko na masovnom zarobljavanju duša. Warszawa 1995. Njihovi autori bih su najčešće kritičari i recenzenti srednjeg i mlađeg pokolenja.predmet mog napada je Nova vera. sve više su objavljivane i pozitivne kritike. Herbert.funkcionisanju „samizdata". i branio se da ga ne uvuku u 'antikomunizam' koji „vodi pravo u maniju i ludilo. u uverenju da je to jedini put spasa i sigurnosti. u borbi sa samim sobom" jer je bio „dirnut tom istorijskom nužnošću. Neke kritike podsećale su na one iz 1956. 197 . Izgledalo je da je spor oko Miloša i njegovog Zarobljenog uma u novoj Poljskoj konačno bio završen. Kim jest dla nas Milosz. čak i '"'Stani. iz pera Miloševih protivnika. N e w York. kao i da ju je pisao „u periodu velikog unutrašnjeg konflikta.""' Mogli bismo navesti veliki broj autora koji se bave analizom Miloševog dela i o njemu uglavnom govore pozitivno.

" Miloš nikada nije priznao ispravnost ovih argumenata. ali je kasnije s tim istim demonom razgovarala za okruglim stolom. da li je staljinizam bio zasnovan isključivo na teroru i strahu ih i na manipulaciji. ali Miloš je slavljen kao nacionalni bard i idol. Gustav-Herling Gruđinjski ( 1 9 1 9 . Jedinstven odgovor na ključno pitanje Zarobljenog uma. a da on nije tako plemenit kao što ga predstavljaju. „Veoma je neprijatno biti takav prime­ rak nesalomljivog. nr 4. „Kultura". Jer. ističe da je Zarobljeni um „značajno" delo. Autohiografia na cztery тсе (Aut obiografija na četiri ruke). Zarobljeni um upravo zato i nije kritikovan. Poljaci su se onda borih sa izmišljenim. 3. Odbačena je Miloševa definicija totalitarizma kao efikasnog zarobljavanja umova.'^ Ježi Gjedrojć. Gruđinjski je uporno tvrdio da komunizam u Poljskoj nije imao moć zarobljavanja umova. Ulogom koju mu je dodelila „Sohdarnost" Miloš. P o s l e rata ž i v e o je u emigraciji. Najpre je opozicija stvorila sliku totahtamog demona. biti u diplomatskoj " C z e s f a w Mitosz. „Kultura".2 0 0 0 ) . 163. već samo prećutkivan. kritičar i publicista. Nije im odgovaralo to što je Miloš na prvo mesto stavljao problem intelektualnog zarobljavanja. dok se jednostavno radilo o običnom strahu i oportunizmu". ironično konstatuje poljski fdozof Andžej Valicki**. Paryž 1959. " Gustaw Herling-Grudzinski."*' Bio je to odgovor Gustavu-Herlingu Grudinjskom. a da su Miloševe tvrdnje samo ulepšavanje stvarnosti. Andrzej Walicki. Jerzy Giedroyc. Warszawa 1994. Czytelnik.. želeo bih ovde da podsetim na periode u mom životu kad sam se 'bavio prostitucijom'. Odpowiedzi (Odgovori). Paryž 1959. osnivač i urednik pariške „Kulture". Zniewolony umysl po latach (Zarobljeni um posle više godiim). poznati prozni pisac. 34. Ako u posleratnoj Poljskoj nije bilo komunista. ne postoji. nije bio mnogo zadovoljan. nr. 3 4 6 . s. Komentarz thiinacza (Komentar prevodioca). Czytelnik. Pre svega. a tek na drugo fizičku prinudu. Odnos „Solidarnosti" prema Zarobljenom umu uglavnom je bio nega­ tivan. s.Gebels. ali smatra ga „lažnom knjigom" zato što je „kreirala mit ketmana. s. Warszawa 1993. ne može se jasno videti ni problem oslobađanja od komunizma. a ne stvarnim protivnikom. U razgovoru sa Aleksanderom Fjutom kaže daje slika koju je opozicija stvorila o njemu „suviše plemenita". A kako nema prave ocene polidčke prošlosti u Poljskoj. izgleda. 198 . u Napulju.. koga Herbert naziva svojim „idejnim saveznikom". da se njegova moć zasnivala isključivo na teroru i strahu.

XII 1995. . jer ništa tako strašno nisam radio. Ljubica Rosić " Aleksander Fiut. 2 2 . Beograd. 07. Verovali smo da živimo u otvorenom. „Nin". godine preveden je najveći broj njegovih eseja i pesama. slobodourrmom društvu. J . " M . mada ne uvek s razumevanjem. Kestlera. 1994. Beograd.Vv'ydawnictwo Literackie. 2 3 . Zarobljena istina. Czedawa Milosza autoportret przekorny (Autoportret prkosnog Cesla- va Miloša). Te i sledeće godine posetio je Beograd i tada je primljen u SANU. Knjiga veka. u zemljama Varšavskog pakta proskribovanih pisaca.priznaje i konstatuje da je kasnije „veoma strogo osudio te svoje manevre.službi Narodne Republike Poljske neposredno posle rata bilo je nesum­ njivo sraman posao. Godine 1985. postavlja se pitanje . Politika.. knjizi. M . onda je jasno da ona zbog nečega nije odgovarala ondašnjem establišmentu. Štajnera. 199 . Logičan odgovor na postavljeno pitanje bio bi . kad je Miloš dobio Nobelovu nagradu. prikazi i kritike. str. Od 1980."" Za razliku od Poljske. str.. a očigledno jeste. tada jedna od najčitanijih knjiga.da li smo umeli i hteli da iskoristimo tu slobodu? Jedan od poznavalaca Miloševog proznog opusa kod nas jednom prilikom rekao je kako se „zalagao za prevođenje njegove knjige Zarobljeni um na srpski jezik"'*. Zamjatina i mnogih drugih. str 38. a o njima i njihovom autoru napisani su brojni članci. Zarobljeni um je u Srbiji primljen bezrezervno i neosporno. Krak6w 1994. Zinovjeva. kada se pojavilo ovo delo. Solženjicina. Na kraju. do 1987. njegov autor je bio u zenitu popularnosti kod nas. 17. Nisam uopšte bio svestan đavolske situacije u koju sam bio upleten" . " N i k o l a M i l o š e v i ć . Ako je bilo zaista tako..ili nije bilo dovoljno slobode ili ljudi koji bi mogli da je koriste. možda treba podsetiti da su kod nas pre Zarobljenog uma objavljena dela Orvela. već zbog same činjenice. Od šest knjiga Miloševih eseja najveću pažnju privukao je Zarobljeni um. Ne zbog toga što sam radio tamo. jednoj od sto koje su „izvršile najveći uticaj na kulturu i civilizaciju Evrope"" bilo potrebno „zalaga­ nje". 3 3 9 . Ako je posle trideset i dve godine od njenog objavljivanja u Parizu.

čovek IX Balti 7 11 27 48 69 90 108 137 149 1'71 Glas savesd za odbranu moralnih vrednosti (pogovor Ljubice Rosić) .SADRŽAJ Predgovor autora I Murti-Bing II Zapad III Ketman IV Alfa ili moralista V Beta di nesrećni ljubavnik VI Gama ili rob istorije VII Delta ili trubadur VIII Neprijatelj reda .191 201 .

You're Reading a Free Preview

Download
scribd
/*********** DO NOT ALTER ANYTHING BELOW THIS LINE ! ************/ var s_code=s.t();if(s_code)document.write(s_code)//-->