CESLAV MILOŠ

ZAROBLJENI UM
Prevela s poljskog
LJUBICA R O S I Ć

PAIDEIA BEOGRAD, 2006.

Ako se dvojica svađaju, a jedan je poštenih 55 posto u pravu, to je veoma dobro i nema razloga da se grize. A onaj ko je 60 posto u pravu? To je divno, to je velika sreća i neka Gospodu Bogu zahvaljuje! A šta da se kaže za nekoga ko je 75 posto u pravu? Pametni ljudi vele da je to veoma sumnjivo. A šta sa 100 posto? Onaj ko kaže da je 100 posto u pravu, gadan je siledžija, strašan razbojnik, najveći lupež-

STARI JEVREJIN IZ POTKARPATSKOG KRAJA

boraveći na Zapadu. jer to ne bi odgovaralo istini. Pošto je predmet mojih po.itije ispoljavale u mojoj otadžbini. ovo je neka vrsta studije pre svega o toj grupi koja u Varšavi ili Pragu. Pripadao sam možda najbrojnijoj kategoriji onih koji su od trenutka kad su njihove zemlje postale zavisne od Moskve nas­ tojali da ispoljavaju poslušnost i nove vlasti su ih koristile. koji javno proklamuju svoju razočaranost.raz. Budimpešti ili Bukureštu igra važnu ulogu. kojima je uspelo da se dokopaju inostranstva . mogao sam lako da prekinem svoje vez. koje anali­ ziram.ili bivši komunisti. Spoljašnje: zamislimo naučnika koji ima svoju la­ boratoriju u jednom od gradova Istočne Evrope i kome je do te labora­ torije jako stalo. .smatranja bila sredina pisaca i umetnika. Ovaj lanac bio je često spoljašnje prirode — ipak. Tih godina osećao sam se kao čovek koji može da se kreće dosta slo­ bodno.a jedno mesto. Lanac je bio i unutrašnji: bojim se da su to stvari koje se teško mogu uopšteno predstaviti. ako mije ortodoksija bila daleka. Pokušavam da u njoj predstavim kako radi misao čoveka u narodnim demokratijama. pris­ tajao da budem deo administrativne i propagandne mašine jer. Kao pesnik samo sam u svojoj zemlji imao svoju publiku i samo sam tamo mogao da objavljujem svoja dela. Postavlja se pitanje zašto sam.PREDGOVOR Teško mije da u nekoliko reči odredim karakter ove knjige. Ne bih želeo da me uvrste ni u jedne. možda je važnije što je bio i u meni samome.e sa sistemom čije su se odlike sve iz. ni u druge. makar donekle odgovoriti na ovo pitanje. Zar bi mu bilo lako da je se odrekne i ne bi li pre pristao da plati visoku cenu samo da ne izgubi to što u njegovom životu ima tako veliki značaj? Ta laboratorija bio je za mene moj matemji jezik. Teškoća se sastoji u tome što su ljudi koji pišu o današnjoj Srednjoj i Istočnoj Evropi obično opozicioni političari. Ima ljudi koji veoma dobro podnose izgnanstvo. ali svuda vuče za sobom dugi lanac koji ga vezuje z. Nadam se da će promene koje se javljaju u mojim prijateljima i kolegama.

to jest takvim koji će se. kao i fran­ cuska poezija. 1737-1794. Gibonovo^ delo „ The Decline and Fali of the Roman Empire " zaista zaslužuje da bude čitano u današnje vreme i daje mnoge analogije. koju sam posebno cenio.mogla usaditi Nova vera. pre svega. Osim toga. uveriti u ispravnost ortodoksije. nisu mi bili strani politički problemi. .Drugi ga osećaju kao veliku nesreću i spremni su da pristanu na svaki kompromis. trebalo je. Prim. Tako je bilo i sa mnom. godine bio sam mladi pesnik. ipak ne u tumačenju Marksa i Engeba. Ova Igra . prema Metodu na kome se ona zasniva {prema Metodu dijamata. Pre rata moja interesovanja za društvene probleme izražavala su se u povremenim istupima protiv ekstremno desničarskih grupacija i protiv antisemitizma. samo da ne izgube otadžbinu. slično kao drugi.pošto nije lišena opasnosti . Predeo Evrope. Godine 1945.zahvaljujući pobedama Crvene armije . Pod okupacijom sam dobio veću svest o društvenom značaju književnosti.bio smatran „dobrim paganinom".stvara solidarnost među onima koji se njome bave. na kome se . bio je iz o. Proveo sam pod njom niz go­ dina . a nacističke svireposti jako su uticale na sadržinu mojih dela.snova paganski. naravno. zemlje Istočne Evrope osvojila je Nova vera koja je dolazila sa Istoka. Najzad . Da bi se pokrenuli državni aparati. prev. čije su pesme nalazile priz­ nanje u nekim varšavskim književnim kafanama. bila je malo razumljiva i bliska nadrealizmu. nisam osećao ' Reč je o engleskom istoriografu Edvardu Gibonii (Edward Gibbon). istovremeno. moja poezija. kako se moglo očekivati. moja poe­ zija postala je razumljivija . Dogodilo se da sam .kao što se obično događa kad pesnik želi da saopšti nešto važno svojim čitaocima. Nije me oduševljavao ondašnji politički sistem. treba uzeti u obzir koliko silno čoveka uvlači Igra: ustupaka i spoljašnjih izjava lojalnosti. Moj odnos prema novoj svetovnoj religiji a. U intelektualnim krugovima Varšave postalo je tada moderno porediti komunizam s prvobitnim hrišćanstvom. Mada su moja interesovanja bila uglavnom književna.i to iskustvo me je mnogo promenilo. Pre 1939. Osećao sam se solidaran sa svojim kolegama u Varšavi i čin raskida izgledao mije nelojalan. To ne znači da. već Lenjina i Staljina) bio je sumnjičav. Došao je rat i nacistička okupacija. iskoristiti pagane. odnosno dijalektičkog materijalizma. lukavosti i nejasnih poteza u odbrani izvesnih vrednosti.zbog same činjenice svog neprijateljstva prema desničarskim totalitarnim doktrinama .postojali su i ide­ ološki razlozi.

mogu da napišem ovu knjigu. Ona je.ali. Godinama sam vodio unutrašnji dijalog s tom filozofijom — kao i dijalog s nekoliko prijatelja koji su je prihvatili. neko. u kojima sam mogao da se krečem kao pisac. ko ima obezbeđenu egzis­ tenciju u Varšavi ili Pragu i odlučuje se na bekstvo.u godinama 1949-1950. U mojoj zemlji veoma kasno . . po mom mišljenju. Trudio sam se da sebe uverim da sam u sta­ nju da sačuvam svoju nezavisnost i odredim izvesna načela koja neču morati da izneverim.dogodilo se to u Parizu .zatraženo je od pisaca i umetnika da bezrezervno podrže „socijalistički realizam".<. cena koju mora da plati za život oslobođen materijalnih briga. Posle mog raskida . Položaj pisca u narodnim demokratijama veoma je dobar. To je značilo isto što i zahtevanje od njih da se stopostotno drže filozofske ortodoksije. S čuđenjem sam shvatio da za to nisam sposoban. čije su simpatije okrenute ka Istoku. Treba ga ceniti prema svojstvima svakog pojedinačnog slučaja. suviše je visoka. Bio sam sklon da zatvaram oči na mnoge odvratne činjenice. kako pokušaj opisa. mora da je lud. tako i dijalog sa onima koji se izjašnjavaju za staljinizam. kao i dijalog sa samim sobom. ni postupak čiji je smisao očigledan. Ali. i pored svega. granice. samo da bi mi dozvolili da se na miru bavim metrikom stiha i prevodim Sekspira. u zemljama koje su se našle u okviru istočne imperije. nisam hteo da priznam da sam pobeden. zahvaljujući upravo tome što sam dugo vremena vagao argumente za i protiv. Ipak. Za mnoge druge. Smatram da ovakvo bekstvo nije ni dokaz ludila. Emocionalno protivljenje odlučilo je o tome da sam je kategorički odbacio. kao čoveka koji donosi odluke isključivo iz mržnje prema tiraniji. bojim se da mogu da predstavim sebe u suviše laskavom svetlu. mislim da su motivi ljudskog delanja komplikovani i ne mogu se svesti na jedan motiv. bile su sve tešnje . Sve što mogu da učinim jeste da konstatujem da sam otišao.voja iskustva. Za mnoge ljude činjenica da građanin jedne od zemalja narodne demokratije traži zaštitu na Zapadu nešto je sasvim jasno. U stvari.na sebi njegov snažni uticaj. koji mu donosi prihode u najmanju ruku jednake platama najviših funkcionera. Govoreći to. Uporedo s razvojem situacije u narodnim demokratijama. Sada se trudim da iskoristim .jedan od francuskih partijskih psihijatara istakao je tezu da sam verovatno umno poremećen. Pisac može tamo da se posveti isključivo književnom radu. Hteo bih da pokažem da život. krije u sebi . U njoj je isto toliko opser­ vacije koliko i introspekcije.

koji mi je bilo dato da upoznam. To je. to ne znači da ne treba da se trudim da što bolje razumem Novu veru. želeći da izrazi duhovno stanje Parižana koji su sumnjali da je moguća bilo kakva druga civlizacija od one koju su oni poz. 10 . prilika da se ispita kako se ljudsko biče prilagođava neobičnim uslovima. Možda je bolje što nisam bio jedan od vernika.odričem pravo da prošlost i budućnost meri sopstvenom merom. možda je nešto od tog čuđenja stiglo na stranice ove knjige. Savremenom čoveku koji zaboravlja koliko je bedan u poređenju s onim što čovek može da bude . osećam čuđenje. Ako mi je suđeno da do kraja života ostanem paganin. koji nigde više ne nalaze nadu.mnoge tajne. Moje reči su istovremeno protest. „Kako je moguće biti Persijanac?" — pitao je Monteskje. Svaki put kad razmišljam o novom društvenom sistemu. ogorčenih ljudi.pita­ ju mnogi danas. Doktrini odričem pravo da opravdava zločine činjene u njeno ime. Ipak „razumeti" ne znači ovde i „sve oprostiti".navali. Moj odlazak nije mi ostavio onu mržnju kakva često potiče iz otpadništva i sektaštva. „Kako se može živeti i misliti u zemljama staljinizma?" . koju danas ispoveda toliko razočaranih. jednom reči.

I. a tema je izgledala kao čista fantazija. kao nešto. Ova knjiga. Veliki rad misli. vrsta nji­ hovih poslova. Samo su malobrojni pojedinci razumeli značenje te ravno­ dušnosti. Karnapu i drugim savremenim teoretičarima saznanja. čak ako su i s velikom dosadom polagali ispite iz filozofije. teoretičar umetnosti. najznačajniji predstavnik katastrofizma u književnosti. u Varšavi se pojavila čudna knjiga. Filozof je dotle u njihovim očima bio vrsta sanjara. mogao je lako izgledati u njihovim očima kao još jedna vrsta jalove zabave. što ničemu ne služi. pod naslovom Nenasitost. Njen autor bio je St. trudili su se da je što pre zaborave. pseud.I MURTI-BING Tek polovinom dvadesetog veka stanovnici mnogih evropskih zemalja postali su. nije mogla da računa na veliki broj čitalaca. Osim toga. nije se uvek mogla razlikovati ozbiljnost od lakrdijaštva. Bio je to dvotomni roman. Normalni jedači hleba. Vitkjevič^ filo­ zof. Godine 1932. svesni da komplikovane i za prosečnog smrtnika suviše teške filozofske knjige imaju sasvim neposredan uticaj na njihove sudbine. kako su mogli to da konstatuju. Prim. od ovakvog ili onakvog rešenja sporova oko načela kojima dotle uopšte nisu poklanjali pažnju. koje je Vitkjevič sam stvarao. tvorac Čiste forme. ' Stanislav Ignaci Vitkjevič. 1 8 8 5 . filozof. 11 . Porcija hleba koji su jeli. Jezik koji je autor upotrebljavao bio je težak. Vitkaci (Stanislavv Ignacy W y t k i e w i c z . pun novih reči. prev. brutalnih erotskih scena koje su se nalazile odmah pored čitavih stranica diskusija o Huserlu. slikar ekspresionist. slično kao i njegov prethodni roman Zbogom jeseni. pisac. njihov lični život i život njihovih porodica počeli su da zavise. autor brojnihJantastično-grotesknih drama.1 9 3 9 ) . uglavnom na neprijatan način. njene uzroke i moguće posledice. čije divagacije nisu imale nikakve realne posledice. slikar i pisac. koji su obavljali marksisti.

Čovek koji je gutao Murti-Bingove pilule prestajao je da bude osetljiv na bilo kakve metafizičke elemente. U odlučujućem trenutku. vođa zapadne armije. beskućnost misli koja uzaludno traži oslonac. Istočna armija je zauzela zemlju i započeo je novi život realizovanog murti-bingizma. koje se uostalom isto tako moglo dobro definisati kao sadašnjost. stiče vedrinu i sreću. Čitava knjiga nije bila ništa drugo do studija o raspadu: luda muzika zasnovana na diso­ nancama. koja je vladala od Tihog okeana do Baltika. lažno obraćanje na katoli­ cizam. MurU-Bing je bio mongolski filozof koji je uspeo da proizvede sredstvo koje prenosi „pogled na svet" organskim putem. Dolazak mongolsko-kineske armije nije sma­ trao više tragedijom svoje civilizacije i medu svojim sugrađanima živeo je kao zdrava individua. Sredinu predstavljenu u romanu činili su muzičari. to jest mogle bi to biti tridesete ili četrde­ sete. predstavljao moć mongolsko-kineske armije. Junaci romana. komplikovane psihičke bolesti. Ova atmosfera apatije i besmisla širi se po celoj zemlji. To se u prvom redu odnosilo na nerešive ontološke teškoće (kojima se pasionirano bavio sam autor). ili pedesete godine. u nekom bliže neodređenom budućem vremenu. za šta mu je uz velike počasti odsečena glava. Čovek koji proguta Murti-Bingove pilule potpuno se menja. a njihov mir.Radnja romana odigravala se u Evropi. slikari. U nekoliko reči epilog: izbio je rat i došlo je do susreta zapadne i istočne armije. Ovaj Murti-Bingov „pogled na svet" koji je. nalazio se u pilulalama u nekako kondenzovanom obliku. rasprostranjena upotreba narkotika. u koga su imali beskrajno poverenje. uostalom. takve simptome kao što su divlji ekscesi umetnosti koja preživljava „nenasitost formom" tretirao je već kao gluposti prošlosti. Tada se u gradovima pojavljuje veliki broj preprodavača koji tajno prodaju Murti-Bingove pilule. koji su se još njima bavih. osta­ jao je u oštrom kontrastu s napetošću njihovog okruženja. aristokratija i viša vojna lica. tačnije u Poljskoj. okružena luđacima. Vitkjevičevi junaci su nesrećni. erotske perverzije. otišao je u vrhovnu koman­ du protivnika i predao se. Problemi s kojima se dotle borio odjednom postaju prividni i nedostojni brige. Sa blagonaklonim osmehom gledao je na ljude. filozofi. uoči velike bitke. jer im nedostaje bilo kakva vera i osećanje smisla za ono što rade. Sve više ljudi podvrgavalo se tom lečenju pilulama Murti-Binga. Sve se to događalo u trenutku kad se govorilo da je zapadna civilizacija ugrožena i u zemlji koja je bila izložena prvom udaru s Istoka: ta armija je bila mongolsko-kineska. stečen na taj način. prethodno mučeni filozofskom „пепа­ 12 .

miris zemlje. septembra 1939. dinamičan život. Vitkjevičeva vizija se ostvarila danas u najsitnijim pojedinostima na velikim prostorima evropskog kontinenta. Njegov autor je ponekad izražavao uverenje da religija. male radosti svakodnevnog života. Ljudi na Zapadu često su skloni da razmatraju sudbinu preobraćanih zemalja samo u kategorijama prinude i nasilja. Ovu želju ne treba omalovažavati. mada bez njih život ipak ništa ne vredi (bio je tvorac ontološkog sistema koji se nadovezivao na Lajbnicovu monadologiju). osim želje za zaštitom od bede i fizičkog uništenja. Pošto ipak nisu mogli da se potpuno oslobode svoje nekadašnje ličnosti. Čovek mora ili da umre . Uostalom. unutrašnjih emigranata izjedanih mržnjom. Pokušaću da posegnem za tim velikim željama i govorim o njima. izvršio je samoubistvo popivši veliku dozu veronala i presekavši sebi vene. godine. osim mržnje. Kad bih hteo 13 . A murti-bingizam za intelektualca predstavlja neuporedivo veću draž nego za seljake ili čak radnike. sve dok u njima ne ostane ništa. Nova vera daje ogromne mogućnosti za aktivan. Krv je obilno tekla u Evropi za vreme verskih ratova i ko danas stupa na put Nove vere. slikajući umesto nekadašnjih apstrakcija društveno korisne slike. To je pogrešno. Sudbina potpuno doslednih. Da bi se razumela situacija pisca u zemljama na­ rodnih demokratija. Toliko o romanu. takvih kao Vitkjevič. kao da se zaista može analizirati topla krv i samo ljudsko telo. pišući umesto nekadašnje dis­ onantne muzike marševe i ode. Osim običnog straha. Možda svetio sunca. Neuvereni su kao prazne orahove ljuske. opomena je mnogim intelektualcima. deluje želja za unutrašnjom harmonijom i srećom. Pitanje je mnogo ozbiljnije od pitanja nasilja. na vest daje Crvena armija prešla istočnu granicu Poljske. vraća dug toj evropskoj tradiciji.fizički ili duhovno . onih koji ni u čemu ne žele da psihički učestvuju. treba govoriti o razlozima njegovog činjenja i ravnoteži koju s velikim trudom održava. otišli su u službu novog sistema. zaborav. Ali. oni mogu da vide svuda oko sebe zastrašujuće primere: po ulicama gradova tumaraju još senke neuverenih. To je sveca oko koje on kruži kao noćni leptir. pijenjem Murti-Bingovih pilula. Dana 17. nedijalektičkih ljudi. Ma šta se reklo.sitošću". kakav daje rad.ili da se preporo­ di na jedan unapred defmisan način. da bi se najzad bacio u plamen i s praskom slamanih krila izvršio prinošenje žrtve u slavu čovečanstva. filozofija i umetnost doživljavaju svoje poslednje dane. postajali su izvrsni primerci šizofreničara. mogu donekle da umanje napetost drame retko sretane u istoriji. ispod površine svakodnevnih trčkaranja i zalaganja traje svest o neminovnom izboru.

studenta koji se bavi logistikom i radnika u fabrici automobila. Otuda bolno osećanje odvo­ jenosti. Biti u masi: velika želja „otuđenih" intelektualaca. koji bi povezi­ vao seljaka koji ore plugom s konjskom zapregom. Dok su najbolji umovi bili zaokupljeni teološkim diskusijama. Sredina koju je predstavio Vitkjevič odlikuje se time što u njoj religija više ne postoji. niti dovoljno umeren. slikarstvo i poezija poslali su nešto sasvim strano pretežnoj većini građana. Tako jaka želja da su.da opisujem razloge zbog kojih neko postaje revolucionar. nastalih po modelu hitlerovske Nemačke. U zemljama narodne demokratije. a svi problemi koji su građane najživlje zanimali bili su stavljani u odnos prema njoj i o njima se rasprav­ ljalo na njenom jeziku. Postepenim fazama došli smo do nepostojanja jedinstvenog sistema pojmova. ne bih uspeo da budem niti dovoljno rečit. to jest svih klasa. Priznajem da imam veoma mnogo poštovanja prema onima koji se bore sa zlom bez obzira na to da li je njihov izbor ciljeva i metoda ispravan ili pogrešan. Teorije umetnosti koje su se širile jasno su ukazivale na njenu ulogu kao supstituta religije: „metafizička osećanja" trebalo je da se izražavaju u „napetostima čiste forme". forma je dobij ala apsolutnu premoć nad suštinom. Na mesto religije došla je filozofija. do Nove vere. Razgovori Vitkjevičevih junaka o Huserlu malo mogu da se tiču čak srednje obrazovanih čitalaca. Praznina. međutim. koje muči inteligenciju. mnogi od njih prešli put od ekstremno totalitarnih ideja. religija je već davno prestala da bude filozofija čitavih društava. odvojena od istorijske osnove. što uostalom uopšte ne umanjuje njihovu sveže stečenu vatrenost i oduševljenje. Muzika. od načina mišljenja i osećanja prvobitnih civilizacija. pokušavajući da je zadovolje. naravno. koja je ipak odlutala u oblasti sve manje dostupne laicima. a posebno one koji su „tvorci kulture". Ali to pripada davnoj prošlosti. 14 . Došlo je do toga da je izuzetno sadržajna umetnost prvobitnih naroda počela da se 1п1ефге11га kao defor­ macija sama po sebi. apstrakcije. dakle. o religiji se moglo govoriti kao o sistemu mišljenja celokupnog društvenog organizma. Čini mi se da postoji nekoliko glavnih čvorišta u njihovom sazrevanju za primanje Murti-Binga. uostalom kao svuda. široke mase bile su uvek vezane sa Crkvom samo na emo­ cionalan i tradicionalan način jer su ponestale intelektualna oštrina i obnova. Ovde ipak želim da se zadržim na posebnoj vrsti: na intelektu­ alcima koji se a d a p t i r a j u .

koja je imala sve manje veze sa životom ljudi i zato ostala okružena opštim prezirom. Nešto drugo je murtibingizam. Ni kult Rase. a nisu hteli da priznaju samima sebi da je bilo kakvo lov­ ljenje „apsoluta". lični uspeh i sigurnost. Apsurd. Mada se nigde ne pominju. trgovci zauzeti isključivo novcem . koje na svakom koraku učvršćuje osećanje v r a ć a n j a n a s t a r o . bio je vraćen društvu. Ova zadovoljenja ambicija ne treba uprošćavati: ona su samo unutrašnji simptom društvene nužnosti. za koga se uoči rata govorilo da „navodno nešto piše". magijsko-religijski mentalitet seljaka. Sistem dijalektičkog materijalizma povezao je sve i filozofija (to jest dijalektika) ponovo je dobila uticaj na život. Intelektualac je opet postao k o r i s t a n . dobio je mesto na zemlji. izgleda da oni deluju i 15 . crvena lica. Gore je bilo kad se posezalo za racionalnim obrazloženjem. Umesto svega toga dolazi j e d a n sistem. metafizički motivi. ruke s podignutim štapovima. simboli priznanja. aristokrate koji su od nauke i umetnosti cenili samo ono što je priznavao snobizam. nedostatak hrabrosti u domišljanju stvari do kraja. marševi. Ali. Vratar i lift-boj u izdavačkoj kući čitaju iste klasike marksizma kao direktor firme i pisci koji donose svoje rukopise. ni mržnja prema licima drugog porekla. od čijeg poznavanja zavise hleb i mleko za decu. jedan jezik pojmova. umetnost stvaranu za one koji nisu imali religiju. niti preterano ulepšavanje tradicije sopstvenog naroda nisu bili u stanju da otk­ lone osećanje daje čitav takav program improvizacija za trenutnu upotre­ bu i lebdi u vazduhu. spajanjem boja ili zvukova. On daje naučne osnove i jednim zamahom izbacuje na đubrište ostatke proteklih epoha: postkantovsku filozofiju. koja su mogli da pruže. Zadovoljenja. svodila su se na kolektivnu t o p l i n u : masa. koji je dotle posvećivao razmišljanju i pisanju trenutke slobodne od rada za zaradu u banci ili pošfi. usta otvorena za krik. razlika intelektualnog nivoa koja postoji među njima nije manja od one koja je u srednjem veku delila doktora teologije od seoskog kovača.otplovili su u nepostojanje ili su zado­ voljni ako mogu da dobiju mesto garderobera i dodaju kaput svom neka­ dašnjem radniku.Istina. a počeli su daje treUraju tako ozbiljno kao što se tretiraju samo znanje i umeće. Velika šizma je srušena. koji mogu da dovedu do potpune promene političkih shvatanja. On. Naravno. osnove su zajedničke. lako je konstatovati da su totalitarni programi desnice bili neobično jadno sredstvo. Oni koji su ga dotle smatrali bezopasnim čudakom: vlasnici fabrika koji su se vozili lepim automobilima. radnik i proučavalac istorije mogu otad da se sporazumeju.

tih osmeha.da se mogu zapaziti kod najosetljivijih. protiču za sekundu. njihove običaje i to što ih ovoga trenutka zaokuplja. Ono što ostaje je velika odvratnost prema trajanju pojedi­ nosti. Kakav je razlog postojanja svih tih predstavnika vrste homo. Intelektualac zadovoljno žmirka očima. naglo uhvaćenih u klopku. ili Lajbnicove monade! Ali. tog besmislenog vrzmanja.nema nikakav smisao. Samo tako apsurdnost njegovog fiziološkog trajanja može da bude iskupljena.a takođe buržujstvo u ljudima . Jedan od njegovih junaka ide u šetnju. za koji svaka pojava postoji p o s e b n o : jesti. I šta dalje? Da li to treba da traje? Takvo pitanje je već skoro istoznačno sa onim koje se naziva mržnjom prema buržoaziji. Perspektiva vremena podleže skraćenju: detinjstvo. Oni su otelovljena sila inercije. Zašto ne može da služi kao đubrivo sve dok je zao i glup? Ako intelektualac poznaje muku misli. uopšte nenaviknutih na oštro. koji se ne pokorava. naglo sateranih na akademiju povodom 16 . Muči ga nešto što bi se moglo nazvati t i š t a n j e m a p s u r d a .zlostavljana. da sve pripada istorijskoj formaciji koja ih je stvorila: njihova vrsta zaposlenja. ona vera im je već poništena. na primer. pričali glupe viceve i u tome videli lepotu života. Neka postane novi čovek. postojanje upravo toga prolaznika. Zamislimo prolećni dan u gradu. te muke ne treba štedeti druge. kao što je učila Crkva. Kada bi to bile duše. prema tom mentalitetu. Stidljiva rumenila inteligenata. upravo zato što podležu iluziji da su svoji. posmatrajući kako je buržoa­ zija . strogo mišljenje. tamo se otkrivaju neverovatne gluposti. umesto drugoga . te jurnjave za novcem. piti. da shvati. Treba ga primorati silom. ždrali. pili. na mestu prolaznika je još samo vazduh. patnjom. njihovi pokreti. u nekoj zemlji sličnoj onoj koju je opisao Vitkjevič. proničući u njihove umove. To je bogata nagrada za poniženje koje je osećao kad je morao da bude jedan od njih i kad mu se činilo da nema izlaza iz tog kruga rađanja i smrti. ljubakati se. Zašto da ne pati? Treba da pati. umesto da bude njen rob. Razmatranje na fiziološkom planu. njihova vrsta osmeha. Oni nisu uopšte svesni toga da ništa nije njihovo lično. njihova verovanja i pogledi. već preobražava svet i misli širom zemaljske kugle i sam stvara istorijsku formaciju. njihova odeća. one koji su se dosad kikotali. tih životinjskih i glupih razo­ noda? Uz malo pronicljivosti lako je podeliti prolaznike na niz tipova. Međutim. najinteligentnijih i najneurotičnijih. zrelo doba i starost prolaznika skupljaju se u jedno. a u stvari nisu ni u čemu svoji. zarađivati. rađati decu. pogoditi njihovu klasnu pripadnost.

dobijanje „imprimatura" ne znači da izdavač ocenjuje umetničku vrednost knjige ili očekuje njen uspeh kod publike. Ovaj radi na spaša­ vanju ljudske vrste.prijatelj čoveka. On je nežan i dobar . a plodnoj zato što ta struja odslikava promene stvarnosti s naučnom preciznošću. Pišući ove reči. već zato što će kod njihovog autora impuls za njihovo pisanje biti na samom izvoru pomućen: ponestali su objektivni uslovi za nastanak sličnih pesama. a ako su dobre.daju im zanosne trenutke. nisam uopšte oslobođen sličnog straha. „Imprimatur" je znak da knjiga ostaje u skladu s doktrinom. Podvrgavajući se cenzuri i posebnim zahtevima izdavačkih komisija. ali ne čoveka takvog kakav jeste. to jest da njen autor ume da se održi u jedino plodnoj struji. Dijalektički materijalizam (u staljinističkom tumačenju) odslikava ove promene i u isto vreme ih oblikuje: oblikuje društvene i političke uslove. To je strah od jalovosti. Tek tada glas. pesme prepuštene kon­ templaciji ne mogu da nastanu u narodnim demokratijama . To nije samo pitanje kako smoći hrabrosti i kako istupiti protiv drugih. Ne zato što se on boji da dode do opasnih zaključaka. kojim diriguje boginja Istorije. to jest . u kojima čovek prestaje da ume da piše i misli drugačije nego što treba. Seljaci koji zakopavaju skuckane zlatnike i slušaju strani radio. refleksije ostaće zabava estete. Čovek (prihvatimo ovu tezu) može da bude samo jedan od instrumenata u orkestru. Jer. psuje i očajan je. Ne može se ipak porediti sa srednjovekovnim inkvizitorom. od onoga što je Marks nazvao bedom filozofije. akademiju koja im je mrska .ne zato što bi ih bilo teško odštampati. ne veruje u pisanje za fioku. Takvog kakav t r e b a da bude. čak najpronicljivije. to znači da je postojalo nekakvo obrazloženje za njih u epohi u kojoj su nastale. o kome je reč. a 17 . Na sličan način. Strah od razmišljanja za svoj račun je njegova odlika. njegove. To je mnogo zajedljivije pitanje koje se postavlja samome sebi: može li se ispravno rezonovati i dobro pisati ako se ne plovi jednom strujom. pošto je u skladu s pokretom stvarnosti ili pak sa zakonima Istorije? Rilkeove pesme mogu biti veoma dobre. sigurno nemaju u njemu saveznika. koji izvlači iz svog instrumenta. Onaj je. Zato u dubini duše intelektualac. znači nešto. mučeći telo. Istovremeno u njemu se javlja duboko neverovanje u vrednost književnosti koja nije snabdevena „imprimaturom". koja je realna. U suprotnom slučaju.godišnjice revolucije. verovao da radi na spašavanju individualne duše. Nužnost. s nadom da će ih rat spasti od ulaska u kolhoz.koja ima u sebi vitalnost.

Međutim. Pokušaji izazi­ vanja diskusija nisu uspevali. divlje­ nje. Sala je ćutala. Evo sheme: argumentovati i stvarati nužne uslove silom. Da bi je zapazio. ako se nije vodi­ la potpuno načelna diskusija o metodu. Svi su smatrali socija­ listički reahzam zvanično nametanom teorijom koja vodi žalosnim rezul­ tatima. Imao sam utisak da učestvujem u spektaklu kolektivne hipnoze. Ako je iako. Nisam filozof i moja ambicija nije da proučavam to A. ovi ljudi su mogli da se smeju i šale. uz nemu. koju su primenili referenti. pun uzdržavanog sarkazma. To su klešta dijalektike. To je matematički tačno. strah. Čekić i nakovanj.prolazili su u talasima. da je dijalektika. zamišljenost . Gde god se upute nosiće u sebi oštricu. Kremen i kresivo. dakle. na njima se mogla zapaziti brza promena raspoloženja. Gnev. Obično bi se našao neki naduvenko koji je išao u napad. Pa ipak.za vred­ nost svoga dela koje. davana u najrazličitijim jelima koja predstavljaju menu savremenog intelektualca. Odnos sale prema govornicima koji su držali propisane referate bio je izričito neprijateljski. Ko se nade u dijalektičkim kleštima mora priznati da je mišljenje privatnih filozofa. Ko kaže A. nevidljiva pilula Murti-Binga. Ali ћафпп je već bačen i pogodio je. bila nepobitna? Da. nepotkrepljeno citatima autoriteta. neverovanje. bila je nepobitna. Smatram li. mora reći В .istovremeno to „treba" mora da prihvati. Pisac se pokorava ne samo zato što se boji za svoju kožu. Željena iskra će se pojaviti. A se guta veoma lako. glupost. U kuloarima. ako sav trud mora da bude okrenut ka održavanju na liniji . Za takvu diskusiju niko od prisut- . a ne praznina. da bi ispala još jača. potreban mu je izuzetno istreniran um. jer izvan toga „treba" ne može nastati ništa vredno.tu neće biti više nikakve granice na kojoj bi se moglo zaustaviti. On se boji za nešto dragocenije . kao što je to dokazivao primer ruske umetnosti. To je prva. ali izrazitu podršku čitave sale. Odgovor referenata je mrvio napadača znat­ no bolje izvedenom argumentacijom koja je. Lica slušalaca na tim kongresima nisu bila suviše čitljiva jer je rutina u maskiranju osećanja dostigla već veliki stepen savršenosti. postaje u ma­ njoj ili većoj meri obična grafomanija. Bio sam u Poljskoj na kongresima pred­ stavnika raznih oblasti umetnosti gde se prvi put raspravljalo o teoriji socijalističkog realizma. štaviše: potreban je unutrašnji red. Pritisak organizovane državne mašine nije ništa u poređenju s pri­ tiskom ubeđljive argumentacije. sadržavala sasvim precizne pretnje na adresu karijere i budućnosti nepokornog čoveka. skrećući na bespuće „filozofiranja".

ali to je isto tako malo uputno kao i upuštanje u osnovne teoretske probleme rezervisane za Najviše. Svaka rečenica je jezgrovita i uverljiva .ma kako to izgledalo paradok­ salno . Kad bi imao sigurnost da delo koje stvara. ne treba se čuditi ako pisac ili slikar sunmja u celishodnost otpora. omladinskih organizacija. koga nije čitala publika sastavljena od slikara i pisaca. potom prosuti benzin pored peći. Ipak. ponestalo je objek­ tivnih uslova. Sukobljavanje teo­ retičara s publikom odigrava se na bezbrojnim sastancima sindikata.u čemu se mnogo ne vara. nesvesne kontrole. uzete iz posmatranja života.i završavam frazu drugačije nego što je trebalo daje završim. u fabrikama. „Ne mogu da pišem kao što bih hteo .u većini slučajeva .jer jedi­ noj . uprkos zvanično pre­ poručivanoj liniji. Nije stvar u tome da je svaki teoretičar vrlo inteligentan i obrazovan. odgovarajuća atmo­ sfera. Verovatno bi to bila diskusija o Hegelu. mogli bismo iznositi argumente. već osećam drugu i treću. U sredini sam fraze. Diskusija o sličnim temama i to sa strahom . On smatra ipak . mogućnost kontakta s njima.oslobođenje od unutrašnje.uverava intelektualca daje ispravnost na najsavršenijoj . I nema sumnje 'da teoretičar izlazi kao pobednik u tim borbama.priznao mi je mladi pesnik . čak i kad bi neko hteo s tim da istupi. radeći na takvom delu u pauza­ ma između poslova koje obavlja kao od bede.sigurno bi se odlučio i ne bi bri­ nuo za štampanje ili učešće na izložbama. Dijalektika: predvideti da će umetničko stvara19 . u klubovima.strani Metoda. To je dvoboj tenka i pešaka.nih nije bio pripremljen. a što je najvažnije . u kancelarijama i seoskim sobama. i četvrtu. Na primeru umetničkih kongresa vidi se disproporcija između naoružanja teoretičara i onih koje on treba da na odgovarajući način obra­ di. tvrdnje koje on izgovara sastoje se od bogatog misaonog dostignuća odličnih poznavalaca i komentatora.da bi takvo delo bilo umetnički slabo . ne bi mu bila data reč. moja predviđanja su ostvarena. Dakle. Dijalektika: predvideti da će kuća izgoreti. Kao što sam rekao. Istina. da tek što zaustavim jednu. a već podvrgavam tu frazu marksističkoj kritici i zamišljam šta će reći teoretičar X i Y ." Upravo ta unutrašnja nemogućnost . Objektivni uslovi potrebni za realizovanje umetničkog dela.u moj sopstveni potok uliva se toliko pritoka. ima trajnu vrednost .što nije zasluga datog teoretičara. kao stoje poznato. ali koji mu donose novac. na prostoru cele preobraćivane Evrope. Kuća gori. veoma su složena pojava: tu je značajan izvestan krug korisnika umetnosti.pokretana je samo u najvišim krugovima mudraca. već dela iz kojih je naučio. pošto ga potvrđuje iskustvo. Uostalom.

efikas­ nost terora. dozvoljena je lirska poezija. Rad zaista istaknutih naučnika i umetnika na Zapadu izmiče pažnji. prošlost oponaša prošlost. atmosfera pobožnosU. mada to nije ni ugodan. Sve je to izvrsno poznato intelektualnim klanovima u Istočnoj Evropi . Ako su novi zadaci i problemi teški i sposobni da mnoge dovedu do potpunog sloma . 2) ne sadrži nikakve misaone elemente koji bi kršili opšteprihvačena načela (u praksi to znači . dakle. sigurnost ovladavanja čitavom zemaljskom kuglom. koji pobeđuje. Pesnik kome nije dozvoljeno da m i s l i u stihu ima automatski sklonost ka cizelira­ nju forme i optužuje se za formalizam.onda su u svakom slučaju to savremeniji zadaci i problemi. Epigoni oponašaju epigone. prezir prema filozofski neobrazovanim profivnicima i njihovoj buržujskoj. od novih imena zna se samo za „demokrate" (to je delikatna rasprava koja označava da se nema posla s paganinom).ali pozna­ to kao predena etapa. mnogomilionske armije. oštroumlje laži uvek uzgajanih iz zrna istine.na­ ravno ne u značenju tradicionalne filozofije. Predviđanja su ostvarena. u dalekom Centru. ufišanih glasova kad se govori o zaista istaknutim ličnostima. a disciplina mish i obaveza jednostavnosti predstavljaju nešto nesumnjivo dragoceno.opise prirode i osećanja prema najbližim osobama).laštvo koje ne odgovara socijalističkom materijalizmu biti bez vrednosti. dakle. pod uslovom daje: 1) vedra. Primer iz poezije: osim poezije s političkim značenjem. preciznost diskusija (oni koji zaista vladaju su filozofi . Zapadni svet je svet iz Vitkjevičevog romana. ni veseo svet. beskrajno prostranstvo Evro-Azije. već dijalekfike). Vesti koje prodiru sa Zapada učvršćuju ga u njegovom uverenju. Ne daju samo književnost i umetnost zemalja narodne demokratije intelektualcu potvrdu da d r u g a č i j e ne m o ž e da b u d e . Količina estetskih i filozofskih odstu­ panja tamo je vrtoglava. posle toga smestiti umetnika u uslove u kojima takvo stvaralaštvo j e s t e bez vrednosti. Taj svet traje kao da nije bilo Drugog svetskog rata. 3) razumljiva. gde čitavi narodi mogu da iščeznu bez traga. poreklom determinisanoj nesposobnosti za razmišljanje (klase osuđene na uništenje po zakonu istorije propadaju jer su pogođene slabljenjem razu20 . velike mase pristalica na svim kontinentima. sigurnost da se pripada novom svetu. Tajanstvenost političkih poteza o kojima se odlučuje na vrhu. Rekompenzacija za sve muke je. Uspeh. međutim. za kojom se nije vredno osvrtati. kako bi proizlazilo iz sopstvene propa­ gande.

delinkvent doživljava to bolno.i 21 . svesno ili nesvesno. pišući. Zna da je to rastanak s nekadašnjim sobom i brisanje iz sećanja starih ljubavi i navika. ubistvo. Ako je pisac. Tako se učvršćuje u njemu istorijski fatalizam. lažnih umetnika. vođa nacionalističkih batinaških oružanih grupa. Bez obzira na ovakva ili onakva uverenja. kao što su nanošenje nepravde bližnjem.kao ružnih postupaka. godine).u mračnim vremenima strane okupacije . feudalaca. to je nastalo oko 1950. drugi slabije. nisu ga ostavljale ravnodušnim. laž. Njegovi roditelji bili su privrženi religiji ili su se bar s poštovanjem odnosih prema njoj. Osim toga. Osim toga. s licem u šakama". zahvalan su materijal za ismevanje. od deteta su ga učili .kažu složno.u ime njene nezavisnosti. Najteže je prevladati osećanje k r i v i c e . u svakom slučaju. . ne može da drži pero u ruci. u njemu su ostale emocionalne naslage i ocena takvih postupaka. izgledala mu je kao pozitivna stvar. „Ја stav­ ljam ulog na ovog konja ­ cinično priznaje u trenutku iskrenosti. a ličnosti berzanskih šarlatana. Na njemu se može daleko stići. Čitav svet čini mu se crn i bez tračka nade. stalno i sistematsko pomeranje na zapad granica Imperije. izdaci za naučna istraživanja kakva nigde više nisu viđena. čak ako bi oni trebalo da služe uzvišenim ciljevima. Da lije to malo? To je dovoljno da fascini­ ra intelektualca. Operaciju koju treba na sebi da izvrši neke njegove kolege imaju već za sobom. Sami su to prošli. podsticanje na mržnju . koje zna iz predratnog i ratnog vremena. Sada ipak mora da počne da o d o b r a v a (u službenoj terminologiji to se naziva prelaskom iz etape kritičkog realizma u etapu socijalističkog realizma. znaju dobro tok — i znaju rezultat. svaki čovek u zemljama o kojima je reč živi u poretku civilizacije koja se razvijala vekovima. učio je istoriju svoga naroda. U školi se obraćala velika pažnja na versko vaspitanje.To je dobar konj.Ali Z se muči. Dotle je.ma). a mnogovekovne borbe za odbranu granica njegove otadžbine ili . . pune žrtava i napora njegovih zemljaka koji su težili ka održavanju nezavisnosti države. Oni ga gledaju i klimaju glavama sa sažalje­ njem." Kada nailazi trenutak primanja porcije Murti-Binga u c e 1 i n i. Kritika života u kapitalističkom sistemu nije ipak teška i može se izvršiti pošteno. tada je nervno uništen i često boluje. sa zadovoljstvom je čitao stare pesnike i mislioce. pripremni rad za vladanjem svim ljudima sveta. Lojalnost prema prošlosti. jedni oštrije. Sedi u kući u predsoblju na koferu po ceo dan. „Mi smo već doživeli prelom . plaćao minimalan danak: u svojim člancima ili romanima predstavljao je zlo kapitalističkih odnosa. bio je ponosan na to nasleđe.

plemićkim kočijama. primitivan. to je sumrak. tasovi se vagaju. priz­ navati apsolutnu superiornost njegovih običaja i institucija. Borba anđela s demonom . Nije prijatno predavati se hegemoniji jednoga naroda koji je još uvek. nauke i tehnike. socijalistička po sadržini" u najboljem slučaju označavaće monolitnu jedinstvenost kulture. to jest ruski. Objašnjava sebi da iracionalne kočnice treba uništiti i da je to nasledno opterećenje . o pijetetu prema prošlosti. o ujedinjenim državama Evrope. Ali. a načelo „nacionalna kultura po formi. dakle. u kojima bi različiti jezici i različite kulture imali ista prava.to je prodrlo u njega duboko . reklo bi se. uz očuvanje autonomije. znajući da prolazi kroz kapiju iza koje nema povratka. oseća da čini n e š t o l o š e . Svirepa borba. to je anđeo? Ne. slabost zapadne Evrope. Možda će uspeti bolje da sačuvaju svoje kulture i svoje jezike. mistika institucija koje su se završile. koje ga prizi­ va. regulisane iz Centra. to lice prekriva se borama odvratne ružnoće: to je stari poredak. poznatog mu iz detinjstva . koji je od njih anđeo. o nadovezivanju na najbolje. Možda je period nezavisnosti naroda već završen i shčne ideje treba ostaviti u muzej. Sve dok najzad sin kirgiskih stepa ne bude napasao konje kraj Loare.da. Jedino čupajući s korenjem to što je prošlo bespovratno. progre­ sivne tradicije naroda. Glasno se govori o patriotizmu. Evo drugog lica . kakvu nisu poznavale liberalne epohe. zna to. književnosti i umetnosti. to su budale s koфorantskim kap ama. Anđeosko? Sumnjivo. borba traje. Treba li se čak toliko žrtvovati u ime ujedinjenog čovečanstva? Narodi zapadne Evrope . a Sicilijanac gajio pamuk u turkmenskim dolinama i tako će biti realizovan 22 . a koji demon? Evo svetlog lica.i njegove lične prošlosti i prošlosti nje­ gove zemlje. uz očuvanje u pojedinim zemljama lokalnih ornamenata u vidu folklora. neprijatno je oprostiti se od snova o fede­ raciji jednakih naroda. Za to vreme čitava Istočna Evropa rado će već upotrebljavati univerzalni jezik.da njegova zemlja pripada civilizaciji koja potiče iz Rima i da predstavlja deo Evrope pa. Restauracija izvesnog broja istorijskih spomenika ili izdavanje dela starih pisaca neće dovoljno promeniti recite i važnije činjenice: zemlja je postala provincija Imperije i njome vladaju edikti iz Centra. A ipak. dekadencija.moćno i koncentrisano.dakle. tu vezu treba kultivisati i ceniti. postaće slobodan. lice sutrašnjice. koja će se sve više smanjivati.razmišlja pisac proći će tu fazu kasnije i znatno lagodnije. Sada. starački kretenizam političara. A ipak. Niko ipak nije tako naivan da ovu fasadu tretira ozbiljno.

Mogu im se oprostiti njihove deklamacije ako su potrebne za propagan­ du. godine kao carev politički zatvorenik. ipak se ne može naći rešenje bez hege­ monije i bez gvozdene ruke Vladara. I ti proroci Proleća naroda. Godine 1945. Iza nje ostaje posebna vrsta utučenosti koja se često ispoljava u pogledu i u grimasi usta. Ovaj bljesak traje sekundu. On je već „prošao prelom". To može da se dogodi noću. Dakle. oni veruju u znatan deo toga što proklamuju o blagoslovenom Centru . što je uostalom dokazivala upornost s kojom se održavao na svom visokom položaju i pored različitih čistki. Pisac s besom razmišlja o komunistima na Zapadu. za vreme doručka. prev. Konačno. trenutak najzad dolazi. Prvi put posle dužeg vremena pacijent jede s uživanjem. Pisac pregleda novine. Seda i piše „pozitivan" članak i čudi se sam sebi što mu ide tako lako. u Drezdenu 1832. Ovakva operacija ipak ne prolazi bez traga. Sasvim je jednostavno. doputovao je u Poljsku poznati sovjetski novinar. Bio je to stariji gospodin s izgledom buržujskog advokata. ali otad počinje poboljšanje. vraća se rumenilo. hšene pune svesti. Nešto kao metalni zvuk prenosnog zupčanika. povremenih očajanja. Iz p e s m e A d a m a Mickjeviča Put u Rusiju. gde je putovao 1824. na ulici. To je tiha tuga nekoga ko je jeo voće s drveta dobrog i lošeg znanja. ništa se ne može uporediti s prezirom kakav oseća prema tim sentimentalnim lakrdijašima. poredio je dušu ruskog naroda s kukuljicom i sa strepnjom se pitao kakav li će insekt izleteti iz ovog omotača. nije bilo razloga da se pravi buka ni oko čega. Mimo otpora. O.i to je već neoprostivo. Prim. veštino dijalektike! O.Cite Universelle. ili ispasti noćni leptir. Ali Vladar? Poljski nacionalni pes­ nik. On ima iza sebe to što toliko drugih još čeka. I te vizije bratskog čovečanstva. ko zna da laže i sažaljeva ljude. njegovi pokreti dobijaju elastičnost. u kojima propagandisti pozivaju u borbu za oslobođenje kolonijalnih naroda od ugnjetavanja kolonijalnih sila. Zaista. 23 . i smeška se. veštino razmeštanja etapa! Gorko je sve to. Gospodin velike spretnosti i bez ikakvih skrupula. j e d n e od nekoliko p e s a m a objavljenih kao dodatak uz dramu Preci III deo. Na čitavoj zemaljskoj kugli nema drugog spasa. 1 Karl Marks. Ali. Kakve budale. opisujući svoj odlazak na Istok. kad će se pojaviti sunce slobode: „Da li će svetli leptir uzleteti nad zemljom. To je jasno. prljavo noćno pleme?'" I dosad ništa ne nagoveštava veselog leptira. A l i n e m a d r u g o g p u t a .

doživevši poodmakle godine. Ovaj novinar, posle obilaska dva-tri poljska provincijska grada, pričao je sa smehom, u krugu lokalnih pisaca, o doživljaju njihove delegacije u Sljonsku. Neko je tamo proneo glas da je doputovala delegacija zapadnih saveznika. Na novinara (njegov trbuh i dobrodušni izgled domoroca podsticali su na takve izlive poverenja) neko se na ulici bacio na njega, počeo da ga grli i radosno viče: „Gospodine! Englezi su doputovali!" „Baš kao u Ukrajini 1919. godine" - završio je svoju priču novinar. Zabavljalo gaje to ponavljanje jalovih nada. Laskalo mu je takođe što je predstavnik zemlje kojom se vladalo prema pouzda­ nim predviđanjima: narod za narodom polako je bogatio kolekciju, onako kao što je trebalo i moralo da bude. Nisam siguran nije li u njegovom smehu bilo takođe one samilosti n a d m o ć i kakvu domaćica oseća prema mišu uhvaćenom u mišolovci. Pisac se „posle preloma" nada da će jednoga dana, upravo kao ovaj dopisnik, doputovati u jednu od novoosvojenih zapadnih zemalja. Posmatranje ljudi, koji ne znaju ništa i moraju sve tek da nauče, daje sigumo trenutak slasti. Domaćica zna da klopka, u koji je uhvaćen miš, nije posebno prijatno mesto boravka. Zasad ipak građani osvojenih zemalja neće mnogo razumeti tu novu situaciju. Zvuči, orkestar, lepršanje nacionalnih zastava, prve najave davno očekivanih reformi dovešće ih u stanje uzbuđenja. Samo on, svedok, kao božanstvo će sezati u budućnost, koja će biti tvrda, jer mora takva da bude, jer takvi su zakoni Istorije. U epilogu Vitkjevičevog romana junaci, koji su otišh u službu murtibingizmu, postaju šizofreničari. U tome takođe stvarnost odgovara nje­ govoj fantaziji. Može se smoći snaga za „prelom" i izvrsno funkcionisati, i pisati i slikati kako treba, ali u dubini postoje stalno još stare moralne i estetske raere, a tako nastaje cepanje. To cepanje je razlog mnogih teškoća svakodnevnog života. Iskorenjivanje pogrešnih misli i odstupanja od normi je zahvaljujući njemu olakšano jer se murti-bingista s velikom pronicljivošću uživljava u svog protivnika. U njemu je istovremeno n o va f a z a i s t a r a f a z a , što zajedno čini od njega iskusnog psihologa i čuvara misli njegove braće, s prepredenošću većom od dovitljivosti sta­ rih čestitih kriminalističkih detektiva. Može se očekivati da će se mlada generacija, vaspitana već od početka u novom sistemu, osloboditi cepanja. To se ipak ne može brzo izvršiti. Trebalo bi se potpuno izboriti s Crkvom, a to, kao što je poznato, ne spada u jednostavne zadatke i zahteva mnogo stфljenja i takta. A čak uz pot­ punu eliminaciju ovog ozbiljnog oslonca iracionalnih podstreka ostaju 24

nacionalne književnosti koje, razmatrajući problem hladno, izazivaju štetan uticaj. Na primer, dela najistaknutijih poljskih pesnika odlikuju se mržnjom prema Rusiji, a doza katoličkog filozofiranja koja se u njima može naći, je zabrinjavajuća. Neke od tih pesnika država mora da štampa i populariše u školama jer to su klasici, smatrani su tvorcima književnog jezika i vesnicima Revolucije. Staviti ih na indeks značilo bi mislifi nedijalekfički i upasti u greh zagriženog levičarstva. Dilema je teška, znatno teža nego u Centru, gde je identifikacija nacionalne kulture s interesom čovečanstva napravila tako velike napretke (i gde takođe postoje proble­ mi, jer mladi, uprkos razumnim ubeđivanjima, traže knjige Dostojevskog). Dakle, tip šizofreničara neće nestati u najbližoj budućnosd. Neko bi mogao da kaže da je lek koji primenjuje Murti-Bing suprotan ljudskoj prirodi. To ne bi bio previše jak argument. Prinošenje masovnih ljudskih žrtava božanstvu od strane Asteka ih sakaćenje sopstvenog tela, što su činili eremiti u prvim vekovima hrišćanstva, ne čine nam se dostoj­ nim pohvale, a ipak to je praktikovano dugo vremena i s uspehom. Motorna snaga savremenih društava postao je kult, koji u pogledu ludila ne ustupa ni po čemu najbrutalnijim zapovestima prvobitne magije: kult zlata. Gledajući iz te perspektive, Murti-Bing ne prelazi granicu zahteva ljudske prirode. Da li čovek, podvrgnut operaciji Murti-Binga, stiče unutrašnju har­ moniju i vedrinu, to je već drugo pitanje. Stiče relativnu harmoniju, dovoljnu za delanje. To je bolje nego trovafi sebe jalovim buntom i ne­ određenom nadom. Seljaci, nepopravljivi u svojim malograđanskim privrženostima, tvrde da „mora doći promena, j e r t a k o ne m o ž e d a b u d e". To je zanimljiva vera u prirodni poredak stvari. Turista je kaže anegdota - hteo da ide na planinu, a kiša je padala već nedelju dana. Prelazeći preko potoka, sreo je gorštaka i upitao ga da li će i dalje padati. Gorštak pogleda nabujali potok i prosudi da neće. Upitan na čemu zasni­ va ovo predskazanje, odgovori: „Jerbo bi se prelilo." MurU-Bing omogućava da se pogledaju slične magične predrasude kao ostaci prošlog perioda. „Novo" se bori sa „starim", a „staro" ne može biti odmah uklo­ njeno. Ono što izgleda poriče savršenstvo Murti-Binga jeste apatija koja se nastanila u ljudima i traje istovremeno s njihovom grozničavom delatnošću. Teško ju je definisati i povremeno se može pretpostaviti daje njeno opažanje iluzija. Konačno, ljudi se kreću, rade, idu u pozorišta, aplaudi25

raju govornicima, odlaze na izlete, vole se, imaju decu. A ipak, ima nečeg neuhvatljivog u atmosferi takvih prestonica narodne demokratije, kao što su Varšava i Prag. Kolektivni fluid koji nastaje iz razmene i sumiranja pojedinačnih fluida je loš. To je atmosfera sile i nesreće, unutrašnje para­ lize i spoljašnje pokretljivosti. Ma kakve reči upotrebili za njeno imeno­ vanje, sigurno je da kad bi Pakao osiguravao svojim stanarima otmene stanove, lepu odeću, najbolje jelo i svakojake zabave, ali terao ih da svakodnevno uživaju u sHčnoj atmosferi, to bi, već bila dovoljna kazna. Nikakva propaganda - ni za, ni protiv - nije u stanju da uhvati suštinu podjednako neprijemčivog i iz prošlosti malo poznatog fenomena. On izmiče svim računima. Ne može postojati na papiru. Priznajući u polu­ glasnom razgovoru da nešto tako ipak postoji, treba tražiti racionalno objašnjenje: to se sigurno „staro", utišano i plašljivo, sveti tako što ispušta cmu tečnost kao ranjena sipa. Ali socijalistička gradnja, ali zalet ka srećnoj budućnosti, koja je osigurana, zar ne bi trebalo da se pokažu dovoljno jaki da uravnoteže otrov? Za to je sigurno još prerano. Kad izraste mlado pokolenje, oslobođeno opterećenja i otrova „staroga", sve će se promeniti. Samo ko je gledao mlado pokolenje tamo, u Centru, nije suviše sklon da postavlja takve horoskope. Dakle, treba odložiti nadu u daleku budućnost, kada će tamo, u Centru i svuda, država svakoga snabdeti sve frižiderima i motociklima, belim hlebom i velikim porcijama maslaca. Tada će najzad biti zadovoljni. Zašto, kad je sve logično, jednačina ispada drugačije nego što treba? Zar je za takav klasični materijal, kakav je čovek, potrebna čak neeuklidska geometrija, a obična nije dovoljna? Kakva nevolja. Šta je, u stvari, čoveku potrebno?

26

Odeća koju nose on i ljudi oko njega. Naviknut je takođe da podmiruje one svoje fiziološke potrebe. Ipak. Društveni položaj ministra ili direktora banke čini mu se nečim ozbiljnim i dostojnim zavisti. može pojaviti jahač s lasom. na najdiskretniji mogući način. koje su smatrane intimnim. Rat nije uništio samo privredu tih zemalja.pitao me je neko od prijatelja u Varšavi. Političkih razloga za sumnju Zapad je dao u sasvim dovoljnoj količini tokom poslednjih godina. Kuće koje posmatra. po njegovom mišljenju. Pre nego što su zemlje Srednje i Istočne Evrope ušle u sastav Imperije. Ovo pitanje predsatvlja veoma veran odnos ljudi u narodnim demokratijama prema Zapadu. Ne veruje da se na dobro mu poznatoj ulici. On je srušio nmoge vrednosti koje su dotle smatrane nenarušivim. Radnje koje obavlja u svojoj firmi ili kancelariji ocenjuje kao važne i odlučujuće za harmonično funkcionisanje sveta. a njegov tok bio je tamo neuporedivo brutalniji nego u Zapadnoj Evropi. Čovek ima pretežno sklonost da smatra poredak u kome živi p r i r o ­ d n i m . komplikovaniji razlozi. gde će smesta biti ubijeni i povešani na kuke. izgledaju mu više kao stene. preživele su Drugi svetski rat.II ZAPAD „Jesu li Amerikanci z a i s t a tako strašno glupi?" . To je skoro potpuna sumnja s iskricom nade. nego kao delo ljudskih umova i ruku. takva je kakva treba da bude i pomisao da bi i on i njegovi poznanici mogli isto tako dobro da nose rimske tunike ili srednjovekovne oklope izaziva kod njega smeh. ne razmišljajući mnogo o tom običaju koji uopšte nije svojstven svim ljudskim skupina27 . idući na posao. daleko od ljudskih pogleda. a u njegovom glasu bilo je očajanje i očekivanje da ću negirati. nastale iz same zemlje. u slučaju intelektualaca u obzir dolaze i drugi. a posedovanje znatne količine novca garancijom mira i sigurnosti. na kojoj spavaju mačke i igraju se deca. koji će hvatati prolaznike i vući ih na klanicu.

ljudi su izgubili sve što su imali. kreč. svako ih može podići i pročitati. Ipak.ma. čije trotoare pokriva debeo sloj stakla od prozorskih okana razbijenih bombama. Pesma je još ostala. ah voda je posle nekoliko dana postao prošlost. ormare. konferencija. Čovek ide dalje ulicom i zaustavlja se ispred kuće prepolovljene bombom. koji je tako hrabar da neće dozvoliti neprijatelju čak ni da se približi granici. ljudi koji nose zavežljaje. ali niko nema za to volju. kvart C . građanin bi ranije otrčao do telefona. devojaka koje u napetosti kucaju na mašinama! A tu vetar tera te papire ulicom. Sada zna da treba brzo proći pored te lutke koja leži u tamnoj lokvi i ne postavljati nepotrebna pitanja. njihovih porodičnih mirisa. nije to stena koja traje vekovi­ ma: malter. Određen je rok preseljenja i uhce se ispunjavaju dugim redovima transportnih kola. ključeva. prati ovu igru pesmom o velikom vođi. kuća pokazuje svoju strukturu. ponaša se pomalo kao Čaplin u Zlatnoj groznici koji. Sve dok se najzad svako ne nastani u svom kvartu. „strogo poverljivo"! Koliko samo sefova. krevete. s natpisom „poverljivo". okupilo bi se mnoštvo zazjavala. kaveze s kanarincima. koliko mesnatih direktorskih podvoljaka. I ništa. Još nedavno imućni i obožavani. Podzemna presu­ da se donosi pretežno bez saslušavanja optuženog. svet i dalje traje. kako doći do kilograma hleba. već prva šetnja ulicom. vrzmajući se po svojoj kući. poslužitelja. njihova tophna pčehnjih saća. Novac menja vrednost iz dana u dan . a po kolovozu vetar nosi papire iz kancelarija. a na trećem spratu usamljena i podesna verovatno samo za anđele bela kada. Zašto da ne? Kvart A je za jednu rasu. U normalnom evropskom gradu ne naređuje se stanovništvu da prouči plan grada. na primer. iz koje će kiša isprati uspomene na one koji su se u njoj nekada kupali. idu poljima i mole seljaka za pregršt krompira. cigara. podriva njegovo poverenje u navodnu prirodnost njegovih dotadašnjih navika. Kako je čudno. Kako lete ovi papiri s tako velikom kohčinom pečata. njihov nameštaj koji čuva uspomene na ljubav i mržnju! A sada je sve na površini. Jednom rečju. nije važno što u nekim kvartovi28 . razmenjivale bi se primedbe i komentari. kvart В je za drugu rasu. lonce.za treću rasu. ne sluti da ona visi na ivici provalije. evakuisanih u panici. Onaj ko ga je ubio mora da je imao neke svoje razloge. Nailazeći uveče na leš na trotoaru.postaje hrpa besmisleno odštam­ panih pravougaonika. Privatnost ljudskih stanova. Na gomili krša koji se dimi sedi mali dečak i dubeći šipkom po zgarištu. oplate. proveravajući da li svako stanuje u odgovarajućem za njega kvartu. ima hitnijih stvari. cigla. Kasnije treba steći nove navike. ručnih kolica.

a muževi bez žena. podiže ruke uvis i biva uguran u kamion. Kad su žene bez muževa. koji ih odvoze u specijalno izgrađenu fabriku. što bi trebalo da ima spasonosni uticaj na stanovništvo grada i navodi ga na poslušnost. koji čeka iza ugla ulice. Ubijanje čoveka nije za njih uopšte komplikovan moralni problem. A pošto to traje godinama. Prolaznik koji. za koje se ne zna šta se dogodilo. i streljati. tako da se čak stiče nova ličnost. Sada oni koji su izvrših napad na banku dobijaju titule junaka jer opljačkani novac puni kasu podzemne organizacije. odjednom nailazi na puščanu cev. s ustima zalepljenim flasterom. pokriven ceradom. da ne bi izbacivao antidržavne parole. Dosad se smatralo sigurnim da čovek čitavog života nosi isto ime i prezime. A evo pojavljuje se i jahač s lasom. To su obično mladići s izgledom maminih maza. zatvaraju se kapije i tokom više meseci svakodnevno se trpa nova porcija muškaraca. otad je izgubljen za svoje najbliže. Svake večeri porod­ ica brine: vratiće se ih neće. Sada se ipak ispostavlja da je iz raznih razloga preporučljivo promeniti ime i prezime i naučiti napamet svoju novu biografiju. Muškarci i žene kad znaju daje datum njihove smrti zapisao u beležnicu debeh tip s korbačem i pištoljem. a sudbinu čoveka dvadesetog veka istom kao sudbinu pećinskog čoveka koji boravi među čudovištima jačim od njega. svi postepeno navikavaju da smatraju grad džunglom. Banditski napadi smatrani su nekada zločinom.ma kuća. žena i dece u stočne vagone. Osamnaestogodišnji dečaci i devojčice pre nego što izađu na položaje na 29 . polno opšte na javnom mestu. Stupanje u bračnu vezu znači. najbolje bi bilo ne izlaziti iz kuće. Sada se oko kvarta C grade visoki zidovi. stiče društveno priznanje. okruženom žicama. Da bi se izbegla slična sudbina. koji je njihov poslednji zemaljski prostor. tamo su ljudski transporti trovani naučnim metodom. stanovanje zajedno i ova forma venčanja. Navika stavlja u drugi plan staro ime i prezime. To je marica ili kamion. a tela spaljivana u ogrom­ nim krematorijumima. koji odlučuje o njihovoj sudbini. nesvestan opasnosti. koja je imala dvesta stanovnika. teško je baviti se matičnim knjigama. mimoilazi ovaj ugao ulice. i kad ljudi nose imena drugačija nego pre rata. Biće zatvorenik koncentracionih logora ili će ga postaviti kraj zida. uperenu u njega. Otac porodice ipak mora da izađe iz kuće jer mora nekako da zaradi za hleb i čorbu za ženu i decu. Blizina smrti ruši kočnice stida. jednostavno. na malom prostoru. mora sada da smesti dve hi­ ljade. ranije potcenjivana.

i ne brinu za pristojnost koja postoji u drugoj dimenziji. neće uspeti da se održi. Smatra da su događaji u periodu 1933-1945. A ipak. a taj način mišljenja u njemu je duboko ukorenjen. kao suprotan ljudskoj prirodi. Sve dok se ubrzo nije uverio kako izgledaju takve i mnoge druge intervencije u prak­ si.takav zaključak donosi na osnovu svojih posma­ tranja i trenutni uspeh Amerike ne budi u njemu posebno poverenje. gde će se protiv tenkova boriti s pištoljima i kantama s benzi­ nom.) . u kojoj za neznanje nije " Н К В Д . A k o b i l o š t a p o s t o j i n e g d e . glad i mač. Sve čime žive ljudi dar je istorijske formacije u kojoj su se našh. Sociološke i istorijske misli. Stanovnik Varšave ili Budimpešte takođe je gledao neka­ da u bioskopu bombardovanje Španije ili Šangaj u plamenu.НарбднБШ комиссариат внутренних д е л (rus. drugi nastaviti stil života devetnaestog veka i o patnjama svojih dalekih bliskih saznavati samo iz bioskopa i novina.barikadi. 1 9 3 4 . Ljudi u zapadnim zemljama. dok se nije ispostavilo da i sam mora imati s njim posla. Nema institucije. Njihov nedostatak mašte je zaista užasavajući. p o s t o j a ć e s v u d a . ako mu je bilo dato da upozna oba. to će se verovat­ no dogoditi jer u životu čovečanstva deluje načelo spojenih sudova: teško je poverovati da će kad jedan deo zemaljske kugle doživljava velike poraze. i njih može stići vatra. žele da iskoriste svoju mladost koja se verovatno neće nastaviti u zrelo doba. smatraju da drugi poredak mora biti „neprirodan" i da. Prim. nema običaja i navike koji ne bi mogli da podlegnu promeni. 30 . a čovek je prilagodljivo biće i može se zami­ sliti dan u kome će odlika građanina koji sebe poštuje biti hodanje četvoronoške s nekom vrstom šarene perjanice koju će nositi na zadnjici. a svest istočnih Evrpljana je s te tačke gledišta neuporedivo više odmakla u razumevanju savremenih događaja nego svest stanovnika država koje ništa naročito nisu doživele. Pošto su se rodili i vaspitali u izvesnom društvenom poretku i izvesnom sistemu vrednosti. a naročito Amerikanci. dalekoj od njihovog vremena. godine u Evropi najava stvari koje će se dogoditi negde drugde. O NKVD-u'' je čitao mračne priče. Koji je svet „prirodan"? Da li onaj pre rata ih ratni? Oba su prirodna smatra čovek. izgledaju mu neozbiljni upravo zato što nisu imali ona iskustva koja uče o relativnosti njihovih sudova i rđavih misaonih navika.Narodn i liomesrijat unutrašnjih p o s l o v a ( 1 9 1 7 . prev. Proticanje i stalna promena su odlika pojava. Primeri uče da se tako ne događa.2 4 . Štaviše.4 6 ) . jer ga je naučio u veoma teškoj škoh.

to 31 . do krize predviđane u Americi. Propaganda kojoj je podvrgnut svim načinima nastoji da ga uveri da su nacizam i amerikanizam identične pojave jer nastaju na osnovi istih ekonomskih odnosa. Gledajući u njega nalazi potvrdu za to što je očekivao da vidi (navodno. jer. malo je ipak upućen u moć i slabosti Zapada. odmerava šanse i zna da je loše stavljati se na stranu određenu bićem koje je u njegovom veku zauzelo božansko mesto. nema razloga da tamo traje to što je negde drugde prestalo da traje. gasne komore i krematorijume. poznavajući sumnjiva dobročinstva sistema izrađenog u Centru. a on ima za njega veliku atraktivnu moć. Ako je svet podeljen između fašizma i komunizma. to jest Istorijom. vladajuće klase pribegavaju fašizmu kao sredstvu revolucije proletarijata. u dotle neviđenoj meri. koji mu tvrde da se hitlerizam i staljinizam ni po čemu ne razlikuju. već gubitak života. na naglu katastrofu zbog krize. diplomatski izveštaji koje dobijaju vladari. naravno. pošto su navikli da žive u sistemima u kojima zakon ne postoji. Fašizam znači rat. Optički instrument koji upotrebljava konstruisan je tako da obuhvata samo izvesna. Engleska je uvela u svojoj zemlji socijalno osiguranje i socijalizaciju medicine. Jedini sistem mišljenja koji mu je dostupan je dijalektički materijal­ izam. u trenutku demobilizacije. jer mu govori jezikom razumljivim za njegova iskustva. metoda vladanja koja se zasniva na demagogiji. Zato je posebno podložan teorijiama koje predviđaju nagle promene u zemljama Zapada. Tamo gde se javlja kriza.to su ipak samo modifikacije modela koji se ostvaruje spolja. identifikuju obim instrumenta Metoda sa stvarnošću). Ipak. Na primer. što u praksi dovodi do izbijanja na glavne položaje neodgovornih ljudi. prema dijalektičkom materijalizmu (po staljinističkom shvatanju).pretila samo loša ocena. jer je to poslednja očajnička daska spasa buržoazije. politika svireposti prema stanovništvu koju je Hitler primenio na Istoku ili guranje Italije u rat od strane Musolinija). Iluzorni poredak „prirode" u zapadnim zemljama osuđen je. U odlučnim trenucima ti ljudi prave gluposti (na primer. Rezonujući tako. a prilikom nastanka antikomunističke histerije u Sjedinjenim Državama ozbiljnu ulogu odigrao je strah od druge velesile . fašizam mora izgubiti. Veruje toj propa­ gandi ne mnogo više nego prosečni Amerikanac svojim novinarima. Ako se naš čovek čak i nalazi na veoma visokoj lestvici hijerarhije i ima pristup informacijama. unapred predviđena vidna polja. nije došlo. čovek o kome je reč ne mora uopšte da bude staljinista. rado bi video ogromni meteorit koji bi očistio s površine zemlje razlog njegovog mučenja. Naprotiv. Istina. on je samo čovek.

ali teško primenljivo tamo gde se prestupnikom smatra samo čovek koji je izvršio čin jasno naveden kao kažnjiv po tom i tom paragrafu. Tako ono što se naziva „bezdušni buržoaski forma­ lizam" pruža nekakve garancije da otac porodice. može smatrati snagom ili slabošću. Otuda su za stanovnika Srednje i Istočne Evrope neshvatljiva odla­ ganja. mehanizam kolektivnog života je veoma trom i oni koji bi hteli zaista da dejstvuju. 32 .prvi definisanjem prestupa kao svakog čina uperenog protiv interesa nemačkog naroda. Možda je to fikcija. političke kampanje. u kome se svaki građanin. kao i podanicima što se. Do sada je. predmet se vuče u apelacijama. Nije moguće primenjivati ni naučno razrađene torture. Nacistički i sovjetski kazneni kodeksi su međutim potpuno saglasni u brisanju granice između kažnjivog i nekažnjivog čina . najveći i najmanji. s mukom zamišlja sistem. U poređenju s takvim splavom borbena galija totalitarne države izgleda sjajno. Naravno. neće biti odvezen u rejone u kojima je belim medvedima dobro. ali za vladajuće malo povoljna. drugi kao svakog čina uperenog protiv interesa dik­ tature proletarijata. Puno je dreke i međusobnih psovki i teško je smoći snage za veslanje u jednom pravcu. bespomoćno se koprca­ ju. ubacivanje u maricu i odvoženje u koncentracioni logor je svakako izvrsno rešenje. međusobne licitacije. umesto da se vrati kući na večeru. pod čijim uticajem svako s podjednakom revnošću priznaje izvršene i neizvršene zločine. Amerikanci porede demokratiju sa glomaznim splavom na kome svako vesla na drugu stranu. Propaganda se stara da uveri građane narod­ nih demokratija da je zakon na Zapadu uvek fikcija i služi interesima vladajućih klasa. To je veoma teško. Svaki građanin se nalazi u mreži zakona čiji datumi nastanka sežu daleko unazad. sračunate na raspoloženja birača. zavisno od procene. Ako želimo da nekoga osudimo treba dobro da se oznojimo da bismo mu kri­ vicu zaista dokazali. događaju se i zločini pod maskom zakona. advokati pribegavaju svim mogućim pravnim začkoljicama. Istovremeno. događa se da tamo gde se razbije totalitarni brzi brod prođe nezgrapni splav. ipak. zakon tamo vezivao ruke podjednako vladajućima. a jedini kriterijum je efikas­ nost rada. apsurdne odluke. ali traju. kasacijama itd. Ipak. Ovi propisi su mogli da budu uvedeni da bi štitili interese privilegovanih grupa. to ipak daje zaštitu građaninu: hvatanje na ulici čoveka koji se ne dopada onima koji vladaju. makar se interesi čak menjali i njihovo zamenjivanje drugim propisima nije uopšte lako. demagogija. oseća vezan zakonskim propisima.znači daje samo instrument u rukama Partije. ali ljudima loše.

„Ideje". mogla pribhžiti sličnoj prosečnosti.nalazi se na izvesnom civilizacijskom nivou z a j e d n i č k o m s drugima i uopšte ne liči na kolhoznicu kraj Kurska. npr. Bar dosad. U nekim zapadnim zemljama. radnica koja za male pare dobija mašinsku reprodukciju modela haljina koje nose filmske zvezde vozi se starim. počinje da veruje da ruska nauka i tehnika zauzimaju u svetu vodeće mesto. onda treba istovre­ meno reći da „glupost". Pokušaj da se dostigne Zapad. imala je tu sposobnost u velikoj meri) uvode neodređene podatke u račun. kako je nazivana u Srednjoj i Istočnoj Evropi. vulgarna. Nailazeći na društvo. ali koja osigurava učešće u proizvodima mašinske indus­ trije mnogomilionskim masama. ali svojim automobilom. koje tamo pronalazi izrazito su zastarele i daleko zaostaju za razvojem privrede i tehnike. koji je napravio Japan. ipak nisu sigurni da se Rusija. Najmlađe pokolenje u Istočnoj Evropi. on s teškoćom izlazi na kraj s pod­ jednako antikonceptualnim materijalom opservacija. radar. zamah u otkrivanju i primeni novih pronalazaka nije zaus­ tavljen. mlažnjak. koja može da izaziva gađenje prefinjenijih osoba. u kome „inteligencija". i ima u svom stanu električni frižider . penicilin.Ono što je novo na Zapadu nije lako vidljivo za klijenta Centra. „Glupost" američkih masa. pomagana tehnikom. gleda kaubojske filmove. Čisto empirijsko i pragmatično rešenje teškoća. znatno naprednija od evropske tehnike. koje crpu zadovoljstvo iz čisto materijalnih koristi savremene civihzacije. s obzirom na neizmerna prirodna bogatstva. ne postoji. atomsku bombu i nemačke podmor­ nice. nemačka. koji je zabavljaju. mirnim i razdiranim unutrašnjim konfliktima. Primat u tom pogledu pripada Zapadu. neobično iritira intelektualca. završio se neuspehom i Japan je potučen Ruzveltovim Sjedinjenim Državama. nije samo izvor slabosti. u prvom redu u Sjedinjenim Državama. Odrastao u zemlji. Ako se ove odlike smatraju „kašnjenjem" u odnosu na Evropu. plansku privredu i mogućnost bacanja 33 . Rusija sada izlazi na takmičenje. u kojoj je postojala podela na „inteligenciju" i „narod". dogodilo se nešto što nema analogiju u prethodnim vekovima: tamo je nastala narodna civilizacija. televiziju. Stariji smatraju takve pretpostavke apsurdom. vaspitavano u kultu prema ruskoj nauci. on traži pre svega ideje koje obično proizvodi inteligencija koja je zametak revolucionarnih promena. nesposobnost čak i za skromnu dozu apstrakcije (buržoazija. u najboljem slučaju. čija bi se praunuka. Istina je da ono što te mase raduje pretežno su lažni sjaj i blesak i da one to plaćaju teškim radom. Pošto je kopirala sa Zapada modele automobila i aviona. Pa ipak.

zar staljinizam nije jedina njegova forma? Zar se hrišćanstvo tamo ne povlači i zar te mase nisu lišene bilo kakve vere? Nesumnjivo je tako. a završavajući na motorima. najveći pronalasci vršeni su usled dugotrajnog. što se nije ostvarilo još nigde na zemaljskoj kugli. zamenjivanja ljudskih ruku mašinom (što se izjed­ načuje s postepenim gubljenjem razlike između fizičkog i umnog rada) nesumnjiva. Stvaranje novoga čoveka u Imperiji vrši se pod parolom borbe s bedom (istovremeno izazivanom i suzbijanom) i podizanjem tehnike (istovremeno uništavane i građene). Ovakva pitanja mogu izgledati veoma principijelna. Pa ipak.miri se čovek iz Srednje i Istočne Evrope . Ko zna do kakvih rezulta­ ta može dovesti ova koncentracija volje. počev od kon­ strukcije mostova. ne nalazi na prekretnici.ali ne svedoči o dobroj samosvesti npr. a kad dolazi buđenje. Istina. Potrebno je samo vreme. Ali šta se događa u umovima zapadnih masa? Nije li to samo duševni san. Prihvatimo ipak . na ova pitanje može se odgovoriti drugim pitanjima. prodaja narodnim demokratijama švedskih mašina. Protiv ovoga izgleda da govori prakticizam savremene ruske nauke. kriminalističkim ljubavn­ im romanima i filmovima bez umetničkih vrednosti? Da. šta bi se dogodilo? Može se posurrmjati da bi se točkovi velike 34 . ah ne razmišljaju o tome da u Imperiji. Da h je u njihovim umovima pustoš? Da. s prefarbanim znaci­ ma. Onda. Da li se ova pustoš ispunjava šovinizmom. Protiv ovoga govori takode drskost. podvrgnut jednom Metodu. s kakvom propaganda pripisuje većinu pronalaza­ ka Rusima (mada se istovremeno kopira američka tehnika. tehnike. ali su postavljana. to je nmogo manje od slobode ka n e č e m u . Kao što je poznato. Takav propagandni napor. propagandni napor za borbu protiv ruskog kom­ pleksa niže vrednosti i podizanje „tehničkog morala" predstavlja dokaz koliki značaj Centar pridaje naučnoj utakmici. za kojom čeznu.da je ovoga t r e n u t k a superiornost Zapada u oblasti potencijala proizvodnje. šta nam Zapad može ponuditi? Slobodu od n e č e g a to je mnogo. Kad bi ponestali ovi snažni motivi. koji ne donosi brzo nikakve konkretne rezultate. postoji materijalna beda i nedostatak tehnike plus staljinizam i da bi bilo veoma zanimljivo zamis­ liti blagostanje i tehniku plus staljinizam. koji dovodi često do komičnosti. аИ to je pre­ malo.neograničenih suma novca na naučna proučavanja i eksperimente. ne svedoči o dobroj samosvesti . nesebičnog rada mnogih naučnika. Malobrojni američki komunisti (pretežno intelektualno raspoloženi sinovi građanskih i malograđanskih porodica) saosećaju s duhovnom bedom masa. kao ruskih. u najsitnijim pojedinosti­ ma).

a uticaj kakav vrši kritika te vrste na publiku je značajan. uz to.realizovanog komunizma najsvetije je od svetih mesta za vernike i tamo i nije dozvoljeno sezati pogledom. A retko se događa da se pronađe to n e š t o .mašine okretali u praznom. Kada već bude završen veliki vaspitni rad i omrznutao „metafizičko biće" u čoveku podlegne uništenju. Osvrtanje na Zapad u nadi da će se tamo n e š t o roditi rasprostranjenije je među intelektualcima na Istoku nego što to izgleda Zapadu. besmisleno. Zapamtio sam nečiju rečenicu: „Ne bih želeo da doživim ost­ vareni komunizam jer će to sigurno biti veoma dosadno". s izuzetkom fil­ mova. reklamirana netalentovanost i polu­ glasno pominjanje veličine. Pravi kulturni život Zapada je drugačiji. dekadencije i zdravlja. dakle. Ismevati idiotizam brojnih filmova. bestselera i ilustrovanih magazina. Ali. ako ipak ne zaokuplja­ ju suviše komuniste na Zapadu. Niko od mislećih ljudi na Zapadu ne tretira većinu ovih sredstava masovne zabave ozbiljno. Naravno. šta dalje? Sumnjivo je da li će podražavanje hrišćanske liturgije od strane partije i vrsta bogosluženja pred portretima vođa pružiti ljudima savršene satisfakcije. što je malo verovatno) mase žive fiziološkim životom. Ne treba pokušavati da se pronikne u to što je izvan shvatanja. naučno otkriće. Ta etapa . Ako bismo se ipak osmelili. N e š t o je novi genijalni autor. nova društvena filozofija. na Istoku per analogiam (tamo sve ima masovni karakter) ona rastu do dostojanstva jedinih reprezentanata „trule kulture Zapada". po njoj samoj. romana ili članaka je lako (zarađujući uz malo napora honorare i. Nije to uopšte osvrtanje na propagandu. međutim. ispostavilo bi se da se Nebo ne razlikuje mnogo od Sjedinjenih Država u periodu pune zaposlenosti i da (čak i ako se prihvati ublažavanje straha. Ljudi na Istoku su naviknuti da ozbiljno tretiraju samo one pojave društvenog života koje se javljaju u organizacionim i masovnim razmerama. to je omiljeni posao novinara. ovakva razmatranja su utopijska. To je Nebo. I tamo istočni intelektualac nailazi na varljive privide jer tamo postoji ravnopravnost epigonstva i novatorstva. oslobađajući se fime znatno neprijatni­ je obaveze entuzijastičkog pisanja o Centru). nova načela slikarstva ili muzike. umetnički pokret. U kul­ turnoj oblasti ništa na Zapadu ne dobija takve razmere. Struje. a njihov razvoj nailazi na nesavladivu teškoću u vidu doktrine koja vidi cilj u oslobođenju čoveka materijalnih briga za nešto što je. nisu ih oslobođena njihova braća u Imperiji. koriste materijalna dostignuća civilizacije. koje poznaje sa svojih predratnih 35 .

Ne razmišljaju o tome ni vladajući. ovi ljudi ponekad crkavaju od gladi. a što je možda najvažnije .putovanja na Zapad. Herojski napori Čeha i Poljaka da spasu sopstvene primenjene umetnosti posezanjem za narodnim uzorima verovatno su osuđeni na neuspeh jer postoji uzajamna zavisnost nameštaja. Centar je osudio sebe u oblasti primenjenih umetnosti (ako se o njihovom postojanju tamo može uopšte govoriti) na neveštu imitaciju primenjenih umetnosti Zapada. Ipak. „teško". i dalje traju i izazivaju njegov gnev kao etapa koju je sam savladao. a svaka smelost se smatra formalizmom. stiže smesta do velikog broja recipijenata jer utiče na stil reklame. koje su stalno obnavljane. istovremeno njihova veza sa svakod­ nevnim životom ljudi je znatno tešnja nego što se to čini površnim posmatračima. dok neposredno pored njih bogati kreteni ne znaju šta da rade s novcem i troše ga onako kako im savetuje njihov pomućeni razum. odsečene od svojih izvora. Najozbiljnija zamerka isticana protiv kulturnih vrednosti Zapada je njihova elitnost i nepristupačnost masama. Višebojna scenarija. tkanine na zidu ili materijala za ženske haljine sa slikarstvom i vajarstvom. poezija. U poređenju s tim.na oblik opšte upotrebljavanih mašina. U njegovoj zemlji svako ko pokaže kakve-takve sposobnosti je upotrebljen. Prosečni građanin tih zemalja nije svestan toga da su nekakav slikar u potkrovlju ili autor nerazumljivih pesama ili omalovažavani muzičar čarobnjaci koji daju formu svemu što sam u životu ceni. ne nove pojave. Privredni sistem. na ženske mode. Kada u slikarstvu i vajarstvu važi kult ružnoće. zahvaljujući eksperimentima štafelajnog slikarstva. hšen planiranja. slikarstvo ih čak muzika upadaju u razne bolesti stila. na ukrašavanje enterijera. koji uspevaju da 36 . „nerazumljivo". koji ne traće vreme na slične sitnice. potpuno je odvo­ jen od života. osuđene su na jalovost. Takav poredak stvari izaziva negodovanje čoveka s Istoka. koje s teškoćom klijaju u šumi trulog drveća. Zatvarajući se u kule od slonovače. primenjene umetnosti. Rasipništvo talenata u privredi tamo je prosto deprimirajuće. na pozorišne dekoracije. U zemljama Zapada neko sa istim takvim sposobnostima ima neznatne šanse. stil „sovjetski empire". na kojoj se odigrava život zapadnih zemalja. zasnovan na slikanju velikih platana. Ali. Ova zamerka je ispravna. a malobrojni. sprečava pružanje pomoći ljudima koji rade u raznim kulturnim oblastima. one pre svega privlače njegovu pažnju. Jureći nekoristoljubivo za sopstvenom himerom. Na primer. na koji­ ma se vide dostojanstvenici u raznim grupama i pozama. pod­ vrgnuta je zakonu osmoze. novatorsko slikarstvo. Uništivši eksperiment u umetnosti.

prosvetne. Bolje je imati posla s inteligentnim đavolom nego s dobrodušnim klipanom kažu. Inteligentni đavo razume međusobni interes i omogućava da se živi od pera. odgovoriće podsmehom. ali čovek ne bi morao da se bespomoćno kida u zmijskom zagrljaju Metoda. zaiivaljuju to ne obavezno svojim profesionalnim vrli­ nama. ništa ne daje i ništa ne zahteva. Mnogi muzičari. Strah od bezobzirnosti s kakvom se privredni sistem Zapada odnosi prema radnicima nauke i umetnosti veoma je rasprostranjen medu istočnim intelektualcima. Trebalo bi to ipak da budu trajne vrednosti. od dleta ili kičice. po meri sutrašnjice. zahvaljujući čemu do počasti najlakše dolaze mediokriteti. Dobrodušni klipan ne razne međusobni interes. Mnogi od onih koji su bih u inostranstvu vratili su se u svoje zemlje uglavnom zbog toga. nego radi­ ti u fabrici ili predavati u školi i za bavljenje svojom pravom strukom nemati više vremena ni snage. To nešto što traže na Zapadu sigurno nisu podgrevane parole Francuske revolucije ili Američkog rata za nezavisnost.dobiju priznanje. koja određuje privredne planove i koristi prihod u higijenske. što je u praksi jednako učtivoj svireposti. Ljudi u zemlja­ ma Nove vere znaju da s a m o na Zapadu mogu da postanu dela koja predstavljaju klicu buduće nade. Na argument da fabrike i rudnici treba da pripadaju privatnim licima. slučaju. Iščekuju dakle neke znake koji bi mogli da svedoče da istinske kulturne vrednosti mogu da nastaju izvan Metoda. materijalne rekompenzacije nisu uopšte za potcenjivanje. vodeći računa o svojim klijentima i postavlja­ jući zahteve. naučne i umetničke svrhe . I pored toga. Da osnovna sredstva za proizvodnju treba da pripadaju državi. Mada je pritisak Metoda mučan. sigurno bi odgovorili da žele sis­ tem u kome bi privreda bila socijalistička. Traženje n e č e g a proizlazi iz manje ili više jasnog shvatanja činjenice da Nova vera nije u stanju da podmiri duhovne ljudske potrebe. umetnik i naučnik u ovim zemljama lakše se snalaze od svog kolege na Zapadu. jednostavno. slikati i pisati. Ko zna nisu И u laboratorijama usamljeni 37 . jer ako bi samo takve postojale. dakle ne takve koje proizlaze iz zastarele svesti.ljudima Istoka izgleda kao nešto neosporno i naivno bi bilo tražiti među njima pristalice kapitalizma. a njeni pokušaji u tom pravcu s neumoljivom pravilnošću pretvaraju se u karikaturu. Kad bi se pritisnuh uza zid i primorali da formulišu šta hoće. slikari i pisci koji su imali priliku da odu na Zapad nisu to učiniU jer bolje je ovako ili onako komponovati. već veoma često. to bi bio trijumf i potvrda Metoda. Ekvivalent tog rasipništva u zemljama Nove vere je prihvatanje veštine prilagodavanja političkoj liniji kao kriterijumu selekcije.

takođe usamljenih u svojoj eposi. Književnost erotskih komplikacija. bila bi sposobna da pobednički preživi taj dan žigosanja iluzija. Slikarstvo epigona apstrakcionizma izaziva kod njih zevanje. upirani su u njega pogledi puni radoznalosti i divljenja. kako do toga stići? Istočni intelektualac je posebno strog sudija za sve što stiže do njega sa Zapada. Dijalektički materijalizam lako nalazi u njima eho jer je forma z e ­ m a l j s k o g mišljenja. Ako ne uspe da odoli. prev. Zagleda kaldrmu i primećuje zabavan prizor: kocke kaldrme kostreše se kao bodljike ježa .to ih meci koji udaraju o njihove ivice pomeraju s mesta na mesto i daju im kos položaj. Međutim. kojima su ljudi skloni da se hrane. vrti se oko problema društvenog sistema i masovnih ' L o s desastros de la guerra (špan. U intelektualcima koji su preživljavali los desastros de la guerra' u Istočnoj Evropi. Začuđujuće je da što god je na Zapadu dovoljno jako po njihovom ukusu. posmatranje kocki kaldrme je nešto nesumnjivo realno i poezija. Verovatno je zaista vredno samo ono što je sposobno da postoji za čoveka u trenutku kad je on ugrožen neodložnom smrću. Neko leži pod vatrom mitraljeza na ulici grada u kome se vode žestoke borbe. ' Hors d'oeuvre (fmn) .predjelo. njegove pesme otkrivaju svoju slabost i pokazuju sve odlike zabave sentimentalnog estete. mnoge pravce u slikarstvu i muzici je odbacio. došlo je do nečega što bi se moglo nazvati r e d u k c i j o m o s e ć a j n o g v i š k a . prev. Mnoge knjige koje je voleo pre rata. Takav trenutak p r e ­ s u đ u j e u svesti čoveka pesnika i filozofa. Psihoanahfički romani izazivaju u njima prezrivi kikot. Rat gaje učinio pronicljivim u demaskiranju iluzornih privida i sunmjičavim. nage stvarnosti. Mnogo puta se razočarao i ne želi previše jeftine utehe koje ostavljaju kasnije utoliko veću potištenost. još uvek popularnu na Zapadu. jer nisu odoleU iskušenju. Samo kad bi mogli da je nađu. a ne hors d'oeuvre*". Možda je nekog pesnika obožavala publika književnih kafana i kad je ulazio tamo.) . Gladni su . Ipak. koja bi se oslanjala na slično g o l o iskustvo. Prim. Prim. sma­ traju smećem.ah hoće hleba.mislioci već došli do otkrića koja nemaju manji značaj od Darvinovog ili Marksovog rada. ali pod uslovom da ona bude zemaljska. Jer delo ljudske misli mora da odoh iskušenju brutalne. 38 .nesreće rata. Rado bi videli književnost i umetnost izvan kruga Metoda. nije uopšte vredno. kad se jave u svesti čoveka u takvom trenutku. jaka i zdrava. Samo.

Istočnim intelektualcima to ipak izgleda nedovoljno. Već to da na Zapadu postoje pisci koji razumeju funkcionisanje neobično složene mašine. Mnogi od njih čitali su Kestlerovo Pomračenje u podne. Mesija se ne pobeduje argu­ mentima razumnih ljudi. jer je borba s kosmopolitizmom jedna od osnovnih obaveza građanina. izgleda da podupire političku reakciju. u prodavnicama nema ničega. i formom satire u Sviftovoj tradiciji. koji nikada nije živeo u Rusiji. Tamo je sve loše: vozovi ne idu tačno. ona je poznata samo nekim članovima Inner Party). Istina. izlazila iz okvira socijalističkog reahzma i zahteva cenzure. I pored toga. Kad se pomene ime nekog pisca. Da h ipak hrišćani u zapadnim zemljama koriste na pravi način slobodu? Pre se može doći do zaključka da je ne koriste. koje dobo poznaju. Kritika Nove vere. s obzirom na „glupost" Zapada. tako. da bi hrišćanstvo uspe­ lo da se preporodi. Takode. Štaviše. slikara ili muzičara sa Zapada.verovanja koji ih pasioniraju: to su kako staljinističke. Možda je. Sve što ima snagu na Zapadu obično je ipak samo negacija. jer niko nema novca. prolaznici su loše obučeni. često je tačna. antistaljinističke knjige. oni koji poznaju Orvela samo po čuvenju čude se što je pisac. Malobrojni su upoznali Orvelovu 1984. po prirodi višeznačna. izgleda im začuđujuće. stalno izaziva (nezdravo) interesovanje. ona ne ukazuje na put izlaska i ne uvodi ništa na mesto Metoda. ograničena ili prosto iskorenjivana u zemljama Nove vere. Još pre sto godina carski istoričari su s odvratnošću govorili o „tru39 . (zbog teškoće da dobiju tu knjigu i opasnosti kojoj izlaže njeno posedovanje. Kosmopolitizam je poštovanje prema kulturi Zapada (buržoaskoj). treba napraviti sarkastičnu grimasu i skupiti usta kao za pljuva­ nje. Orvel ih je fascinirao zapažanjem detalja. Religija je postala tamo nešto poput običajnih ostataka. Hrišćanska religija. koja se tamo praktikuje.kako pokazuje verska predanost hrišćana u narodnim demokratijama. ovu formu je nemoguće praktikovati u zemljama Nove vere jer bi alegorija. može se reći da uvodi živog čoveka koji se ne stidi svojih mish i ima hrabrosti da se kreće sam. potreban pritisak . iz čijih usta izlaze reči. Zvanično je preporučljivo da se ispoljava što veća odvratnost prema Zapadu. Termin je nastao u Moskvi i u Rusiji nije ništa posebno novo. izvikana tehnika ne vredi ništa. Pitanje je samo nije li to pobožnost miša u klopci i nije li stigla malo prekasno. kakvi su citati iz dela autoriteta. čiji su oni sami deo. a ne plameni mač. u još većoj meri. mogao da sakupi toliko tačnih zapažanja. čiji se primeri mogu naći u folkloru raznih naroda. bez tih štula.

Nemačku. Svift). Tada su upravo na „trulom Zapadu" delali Marks i Engels. Ispoljavanje kosmopolitizma bilo bi sastavljanje repertoara samo od zapadnih dela (npr. Postoje izvesne okolnosti koje čine da propisano neprijateljstvo prema kosmopolitizmu nije baš toliko teško za intelektualce kako bi se moglo očeki­ vati. Sekspir. Međutim. Stanovnik države Ajdahoa. kako se saznalo. oni umeju sebe da uvere u relativnu ispravnost preporuka Centra u tom pogledu. koji su smatrani „naprednim u svom vremenu". vekovima podložnim uticajima Zapada. međutim. Zemlje koje danas predstavljaju zapadne provincije Imperije vekovima su bile istočne periferije. uvoziti. radi se o likvidiranju loše navike: pušač se odučava od pušenja tako što mu se oduzimaju cigarete. borba s kosmopolitizmom izražava se u narodnim demokratijama tako što se preporučuje da se neki stari zapadni pisci.lom Zapadu". Bah. radnicima izdavačkih firmi i muzičkim izvođačima. Italiju. a od zapadnih samo one koji su komunisti (u slučajevima sumnjivih informacija izdavačima se dostavljaju specijalne proskripcione liste autora. Musorgski. Prostor na kome je postala civilizacija zvana evropska poklapao se manje-više s prostorom na kome se prostirala religija koja je dolazila iz Rima. Berlioz. Holandiju. nastaju kolebanja već kad su u pitanju kompozitori prošloga veka. koje je trebalo kasnije. u zemljama narodnih demokratija. Verdi). Zapadno slikarstvo do devetnaestog veka ne nameće rezerve. prevode i izdaju (npr. međutim. treba prevoditi i izdavati sve ruske pisce. Zašto ima obrazloženje u Centru je dovoljno jasno: suviše široka uporedna skala ne doprinosi moralnom zdravlju građana. U praksi. upitan danas šta podrazumeva pod Evropom. Celokupna ruska muzika pogodna je za repertoar orkestara i solista. preporučuje se i treba prevoditi i izdavati sve stare ruske pisce. Razvoj savremene Evrope. Balzak. Dalje na istok već ne ide i naro40 . Čajkovski. s grozničavom delatnošću njenih industrijskih i trgovačkih centara. kao i mnoge pronalaske s tog Zapada. U svakom slučaju. s malobrojnim izuzecima. Bah. međutim. izrash su iz filozofije trule buržoazije i u umetničkom pogledu znatno više od njih stoje ruski realisti („peredvižnici"). kad je reč o zapadnoj muzici. Mocart. Što se tiče savremenih. Ispoljavanje razumevanja potreba je međutim mešani repertoar (npr. Mada u istoj meri detaljni propisi stvaraju velike teškoće urednicima. već francuski impre­ sionisti. izrađene u Centru). Borodin). „borba s kosmopoli­ tizmom" nije lišena racionalnog obrazloženja. sigurno će navesti Francusku. produ­ bio je razhku između „Evrope" i njene „Istočne marke".

gde je bio upotrebljavan za najcrnje poslove. njihovi tehničari i naučnici mogu s uspehom da konkurišu svojim zapadnim kolegama. Štaviše. one su prvi i zato najinteresantniji eksperimentalni teren izvan Rusije. odnosno njegova svest podleže zastarelim navikama koje već negiraju činjenice. Jer ove zemlje imaju brojno stanovništvo koje ispoljava posebnu sposobnost u prilagođavanju zahte­ vima tehnike savremene industrije. njegovi pogledi su značajni. Tokom dugog istorijskog perioda novac i moć su se gomilali na zapadu Evrope. Belgiji ili Holandiji. Možda stanovnik Ajdahoa predstavlja „istorijsko kašnjenje". kasnije šireni na istoku (npr. prirodna bogatstva. Mada ga kompleks niže vrednosti Rusa. Istočni intelektualac ne smatra ovakvo stanje stvari razumnim i veću so­ lidarnost oseća s Rusom koji sa Zapadom ima stare i neprijatne račune. koji vodi do stalnih potvrđivanja o apsolutnoj prevazi i neprestanim zahtevima za počastima. Ceh ili Mađar zna veoma mnogo o Francuskoj. biće veoma zanimljiv primer izvođenja novoga jer u Istoriji ne 41 . njihov radnik više ne podseća na bespo­ moćnog emigranta koji je išao trbuhom za kruhom na Zapad. tešku industriju i rudarstvo koji se brzo razvijaju. crkve i palate u Poljskoj gradiU su italijanski arhitekti. već čitave zemaljske kugle. sa svake tačke gledišta ove zemlje su možda važniji deo ne samo Evrope.di koji tamo žive izgledaju mu kao mešavina zaostalih plemena koja nisu dostojna velike pažnje. Ako se pretpostavi da će Centar biti pobeden i neće uspeti da nametne svetu svoju hegemoniju. Odnos Zapada prema njima nije bio hšen protekcionističkog omalovažavanja i nije se dosad mnogo razlikovao od možda suviše pravolinijskog mišljenja stanovnika Ajdehoa. njihovi pisci i muzičari ne mogu se žaliti na nedostatak talenata. koje ispoljava Zapad. omalovažavanje zemalja Srednje i Istočne Evrope. čini mu se da potiče iz slabe orijentacije u promeni pro­ porcija. izvršili su uticaj na diplomatske korake američkih političara kojima gubitak „Istočne marke" u korist Rusije ne izgleda kao potez koji bi mogao da ima ozbiljne posledice. nervira u najvećoj meri. poljski pesnici s ljubavlju su podražavali forme francuske pesme itd. Čehoslovačkoj ili Mađarskoj. uostalom. Prosečno obrazovan Poljak. Belgijanac ili Holanđanin ne zna ništa o Poljskoj. polukolonijalni teren. Zemlje istočne i srednje Evrope bile su „siromašne rođake". Prosečno obrazovan Francuz. nastala polovinom dvadesetog veka. koje će u tim zemljama nastati. forme privrede i kulture. Pa ipak.). tamo su se takode proizvodili kulturni modeli. Ako se pretpostavlja da će se Nova vera raširiti svuda.

koje nastaje u zemlji bez dinamičnosti. pisane za sasvim drugu vrstu publike? Treba se odučiti od imitacije. ali lišene su bilo kakve dina­ mičnosti. na p rimer. engleski ili belgijski kapital inve­ stirao u rudnike. Bilo kakvo traženje sopstvenih puteva naišlo bi na zamerku zbog titoizma. Nastavljanje takvih tradicija mirisalo bi na opasnu jeres.svakako. ovoga puta već zapadne marke Imperije. koja je bila opravdana sve dotle dok je francuski. АИ. male države na obalama Atlantika pune su uspo­ mena na nekadašnju.postoji povratak na status quo. U prošlosti se u ovoj retorti proizvodila specijalna supstanca uzajamnim delovanjem uvoženih i domaćih elemenata. sada je posta­ la obavezna. već prohujalu slavu. oslobodivši se zapadnih čari. Relistički pozorišni komadi devetnaestog veka . Treba stati na sopstvene noge onako kao što je na sopstvene noge stala nacionahzovana industrija. Poseduje takode inscenatorske tradicije koje pozorišni ljudi nazi­ vaju „monumentalnim teatrom". železnice i fabrike „istočne marke". nauka i umetnost „marke" postale potpuno zavisne od nove metropole. i po povratku slikali svoju domaću reku tako da je bila sasvim slična Seni.svakako. Zar onda nije opravdano zaustavljanje tog slepog obožavanja zapadnih uzora. „borba s kosmopolitizmom" može da bude. Pa ipak. koje je bilo toliko rasprostranjeno medu prosvećenim slojevima „istočne marke"? Posmatrane iz zemalja narodne demokratije. Ako je ranije imitacija bila voljna i dobrovoljna. pošto je bio liberalan i ideje koje su odande prodirale ugrožavale su 42 . Neprijatnost dolazi otuda što su. filmove i modu. gurajući tamo istovremeno svoje knjige. češki ili mađarski intelektualci putovali u Meku slikarstva. moguće je samo utoliko ukoliko ta prošlost dokazuje paralelne razvojne puteve datog na­ roda s razvojnim putevima ruskog naroda. dobra terapija. književnost. Danas se uvoženi elemenat pojavljuje u znatno čisti­ jem obliku jer dovoljan broj stražara vodi računa o očuvanju potrebnog poštovanja prema uzorima. „Truli Zapad" u prošlom veku žigosali su ruski patriotski istoričari. Poljska ima tradicije romantične drame koju nije moguće realistički postaviti na scenu. mada u stvari uopšte nije ličila na nju. smatra intelektualac. trebalo da bude imitirano u Pragu ili u Varšavi? Zašto bi trebalo u tim gradovima igrati engleske komade. Čak posezanje za sopstvenom prošlošću svakoga od naro­ da „marke". „Borba s kosmopohtizmom" u stvari nije ništa drugo do pražnjenje retorte koja se ponovo puni novom tečnošću. Zašto bi shkarstvo današnjih francuskih shkara. u Pariz. Nikada se više neće vratiti zabavno vreme kad su poljski. Folklor .

autokratske vlade. Uostalom, nije samo u očima tih branilaca prestola nalazio milost. Dovoljno je pročitati raspravu Lava Tolstoja Šta je ume­ tnost da bi se dobila slika tog prezira prema zapadnoj preteranoj suptil­ nosti (utončeniju), tako tipičnoj za Ruse. Tolstoj smatra Sekspirove komade zbirkom krvavih budalaština, a francusko slikarstvo (bio je to period procvata impresionizma) mazotinama degenerika. Posle revoluci­ je nije bilo teško razviti ove predrasude, kojima je dodata velika zaliha argumenata: Rusija je ponovo imala sistem potpuno drugačiji od Zapada. Nije li ipak ova podozrivost prema Zapadu predstavljala uvek veliku snagu Rusije i nisu li čak carski istoričari posredno radih za revoluciju, negujuči kod Rusa samosvest i veru u posebno pozvanje naroda? Posmatranje Zapada popreko i s podsmehom nije se pokazalo kao loše sredstvo za zaštitu. Zahvaljujući njemu nastao je tip zemaljskog čoveka, strogog, koji se ne povlači ni pred kakvom konsekvencijom, nasuprot čoveku Zapada, koga je suviše opterećivala prošlost, sputavajući sve smelije korake mrežom zakona, verovanja i etičkih privrženosti. Svesni ove, dotle skrivane snage, „Skiti", kako je nazivao svoj narod ruski pes­ nik Blok, započeli su najzad pohod, a njihovi uspesi su ih učvršćivali u uverenju da njihov prezir prema Zapadu nije bio neosnovan. Podražava­ nje te ruske samouverenosti i oslobođenje papagajskih loših navika bilo bi preporučljivo i za narode koji žive između Baltičkog i Sredozemnog mora. Intelektualac, naravno, razume da je iskorenjivani tip kosmopolite on sam jer se osvrće na Zapad, očekujući odande n e š t o. To ne znači ipak da posebno žah zbog zabrana koje uklanjaju iz njegove zemlje bezvredne pariške bulevarske komade ili kriminalističke romane. Mnoge kulturne pojave koje uzbuđuju „ehtu" u zemljama Zapada takođe izazivaju kod njega odvratnost. Zapitan da li bi u njegovoj otadžbini trebalo postaviti na scenu Coctail-party Т. S. Eliota, odlučno bi odgovorio da ne bi, mada Pustu zemlju istog autora može smatrati interesantnim pesničkim delom. Tekovina koje ljudi u Srednjoj i Istočnoj Evropi nikada više neće želeti da se odreknu jeste osećanje odgovornosti za to šta od izdavača ili pozorišta dobija publika: ako se, na primer, neki komad smatra lošim, ne treba ga prikazivati, čak ako bi i mogao da računa na uspeh i puni kasu pozorišta (zamislite samo radnike Praga ih Varšave kako gledaju snobovsku Coctail-party Т. S. Eliota). Međutim zabrana izvođenja Posvećenja proleća Stravinskog i formiranja ukusa slušalaca na Čajkovskom suviše je očigledan apsurd da ne bi izazivao gorke podsmehe. Dakle, kos43

mopolitizam ličnosti koju opisujem je veoma umeren. Ona pravi razliku između onoga što je na Zapadu dostojno poštovanja i toga što ima uspeh zahvaljujući sumnjivoj reklami koja apeluje na ukus „eUta" sumnjive vrednosti. Superiornost slikarstva ruskih realističkih „peredvižnika" nad fran­ cuskim impresionizmom u Moskvi je dokazana. Nažalost, slikarstvo ima tu osobinu da prilikom njegovog ocenjivanja oko gledaoca takođe ima nešto da kaže i najučeniji argumenti neće uspeti da pretvore ružno platno u delo velike umetnosti, stoje za žaljenje. Na svakom koraku, bilo u estet­ skoj ili etičkoj oblasti, nailazimo na taj otpor koji nastranost čoveka pruža mudroj teoriji. Da je odgovarajuće vaspitano dete dužno da potkazuje svoga oca kad primeti da je njegovo ponašanje štetno za gradnju socija­ lizma (od čijeg uspeha zavisi sreća čitavog čovečanstva) - izgleda razum­ no. A ipak, takav postupak izaziva u mnogima neobjašnjivu odvratnost, slično kao što oni više vole Manea od realističkih ruskih slikara devet­ naestog veka. Smelost kojom Rusi vrše svoje intelektualne operacije dostiže, po mišljenju intelektualca narodnih demokratija, opasne razmere, koje ne slute dobro budućnosti njihovih vođa. Dosledno rezonovanje koje, nailazeći na protivurečnost sa stvarnošću, nalaže da se zane­ mari empirija mora najzad dovesti do skupih grešaka. Hitlerova borba s „degenerisanom umetnošću" bila je sigurno simptom iste vrste kao nova etika njegove partije koja naređuje uništavanje „nižih rasa", a u sličnim idejama nalazi se zametak njegovog poraza. Posmatrajući brigu Centra da nauka i umetnost budu skladne s Metodom, intelektualac dolazi do zaključka da ne mogu snaga i mudrost Zapada biti razlog pada Imperije već upravo aberacije kojima vodi Metod. Proglašavajući Mendelovu genetiku pogrešnom. Centar je, površno uzev, upotrebljavao tri grupe argumenata: 1) da je ona suprotna dijalek­ tički shvatanoj Darvinovoj teoriji odabiranja vrsta jer se nadovezuje na one elemente Darvinove teorije koje su odraz društvenih odnosa, to jest nemilosrdnu borbu za opstanak u kapitalističkom sistemu (umesto na borbu za opstanak u okviru jedne vrste treba postaviti saradnju u okviru jedne vrste); 2) da ona ne daje zadovoljavajuće praktične rezultate u poljoprivredi; 3) da može da služi kao osnova za rasističku teoriju jer „bolje stanje" i „gore stanje" individue čini zavisnim od vrste gena. Dakle, svi upotrebljavani argumenti mogu se smatrati znakom težnje za takvom stvarnošću kakva se želi videti. Šta će se ipak dogoditi ako je genetika Mendelovih kontinuatora skladna s naučnom opservacijom? 44

pita intelektualac. Ma koliko glasno aplaudirao govornicima koji satiru zapadne genetičare, nije uopšte siguran nema li tu posla s velikim cirku­ som, po načinu argumentacije sličnom cirkusima nemačkih naučnika, naučno dokazujući to što je u datom trenutku Nemcima bilo potrebno. Odatle je samo jedan korak do sumnje o samom dijalektičkom Metodu. Zar on ne podleže povremeno čitanju iz prirode i istorije znako­ va koje je vesto tamo najpre stavila ruka samoga čitaoca? Dijalektika je „logika suprotnosti", primenjivana, kako kažu mudraci, tamo gde nije dovoljna formalna logika, dakle, na pojave u pokretu. Pošto su, kako ljud­ ski pojmovi, tako i pojave u pokretu koje ljudi posmatraju, „suprotnosti sadržane u pojmovima samo su odraz, prevod na jezik misli tih suprotnosti, koje su sadržane u pojavama". Divno. Šta ipak reći o primeru koji daje Plehanov da bi dokazao nedovoljnost formalne logike: neko pokazuje mladog čoveka, kome jedva niče brada, i traži odgovor na pitanje da li taj čovek ima bradu ili nema bradu. Ne može se odgovoriti da nema jer ima začetke brade. Jednom rečju, brada tek nastaje, u pokretu je, to je tek izvesna k o l i č i n a pojedinačnih dlaka koje će se jednoga dana pretvoriti u nov k v a 1 i t e t, to jest u bradu. Do đavola - gunđa naš intelektualac - pa to su vežbe za rabine iz sedamnaestog veka. Dlake koje rastu na podbratku mladog čoveka uopšte ne brinu kako ćemo ih nazvati. Nema tamo nikakvog „prelaženja kvantiteta u kvalitet", kako to sa zanosom ponavljaju pristalice. Problem: brada ih nije brada, potiče iz jezika koji mi upotrebljavamo, iz naše klasifikacije. Kakva beskrajna gordost pripisivati pojavama suprotnosti, u koje nas upliću naši nevešti poj­ movi! A ipak, pitanje je važno. Sudbina Imperije zavisi od te nesrećne brade. Ako čitava analiza Istorije, izvršena po Metodu, operiše sličnim trikovima, to jest najpre uvodi pojmove, a kasnije uzima njihove suprot­ nosti za suprotnosti posmatranog materijala, onda će lepo izgledati Imperija podignuta na takvim temeljima. A ipak oseća da ga Metod teroriše. Kako to objasniti? Ne priznajući nikome, dopušta da misli da se u samom zametku nalazi laž, što uopšte ne smeta da ispravno posmatra i obrađuje materijal drugim metodima, pri­ pisujući sve uspehe upotrebi Metoda. Jer on izaziva magnetski uticaj na savremene ljude time što na dosad nepostojeći način ističe promenljivost i međusobnu zavisnost pojava. Pošto su se ljudi dvadesetog veka našli u društvenim uslovima, u kojima iščezava „prirodnost", a promenljivost i međusobna zavisnost postaju vidljive čak i najtupljima, mišljenje kate­ gorijama kretanja izgleda daje najsigurniji način da se uhvati stvarnost na 45

može dovesti do sasvim neprijatnih edikata koji emaniraju iz Centra. kad se poredi s konturama statične arhitekture Zapada. predstavlja oružje u 46 . nastane novi privredni sistem u zaostaloj Rusiji i da revolucija postane poduhvat koji su planirali činovnici Centra. Metod je tajanstven i niko ga dobro ne razume. Kakva sudbina roditi se u takvom vremenu . To je nešto poput izneverene ljubavi a. komplikovan je i ne može se svesti na obrasce simpatija i antipatija. zašto ne može da se oslobodi njegove draži (mada bi hteo). njihovu moralnu pobunu i taktiku njihovih naslednika koja negira ispravnost moralne pobune. Neki pokretni zidovi dijalektičke zgrade su monstruozni i ispunjavaju stanovnike iskrenim strahom za budućnost tako konstruisane građevine. Njegova elastičnost koju su iskoristili Rusi. a širio vojnim osvajanjem. Bila je potrebna takva nesreća da. Oni umeju da grade na terenu potresanim neprestanim zemljotresima zgradu s pokretnim zidovima dok Zapad. „ I s k l j u č i v o rep" . dakle. čim požele da promene zastareli poredak u svojim zemljama. ne raspolažući sličnim savršenim propisima. Odnos istočnog intelektualca prema Zapadu. takode suprotno Marksovim predviđanjima. u „usađivanju osnovnih načela entuzijazma" drugima. čak ni u svojoj zemlji i koji. Pa ipak. intelektualac bi sigurno odgovorio da je mera njegove ispravnosti snaga onih koji njime vladaju. Metod koristi otkrića Marksa i Engelsa. Njegova funkcija se sastoji.odgovorio je tatica. morali da se mire. izneverena ljubav ostavlja često talog sarkazma. potpuno suprotno Marksovim predviđanjima. Metod je prerada Marksa na ruski kalup. a kao što je poznato. oni ne poseduju vrlinu umerenosti.delu. koliko god se daleko posegne u prošlost. Otuda neograničene mogućnosti. „Tatice. zdrav razum bio je veoma retko u Istoriji efikasan vodič po lavirintu ljudskih pitanja. On je kao zmija koja je nesumnjivo dijalektičko stvorenje. da li zmija ima rep?" .pitao je mali Jakubek. kao što je poznato. s pokora­ vanjem njihovih zemalja od strane naroda koji nikada nije umeo da vlada. a to povećava nje­ govu čarobnjačku moć. Ipak. ostaje pri tradicionalnoj arhitekturi koja preti rušenjem. Ne čini mu se sasvim neverovatnim da Zapad može izaći kao pobednik iz rasprave s Metodom. istovremeno držeći govor o tome kako je velika čast živeti u „velikoj staljinističkoj eposi". Potrebna je bila takode nesreća da bi Evropljani. kako sam pakosno to naziva. mada ima brojne slabe strane.razmišlja intelektualac. pa ipak. nikada nije upoznao sreću i slobodu. na trenutke se čini da će čitavo čovečanstvo biti primorano da se preseli u pokretljivije apartmane. Pitajući sebe pošteno.

a istovremeno. u haosu koji nastane moći će da se traže novi načini za preživljavanje i delovanje. A možda će ipak. Video je on veoma mnogo onih koji su padah u ponor zbog jednog neopreznog nastupa. Dobra strana Metoda je to što se pomoću njega u datom trenutku može dokazati ono što je vladarima potrebno. možda će ipak razumeti? 47 . treba revnosno raditi za pobedu Imperije. Dok to ne nastane. to se potpuno slaže s njegovim zmijskim karakterom. moćnije od samih tenkova i topova.rukama vladara Centra. gajeći tiho nadu da „glupost" Zapada nije tako bez­ granična kao što se pretpostavlja. ono što je datog trenutka potrebno određuje se pomoću Metoda. jednog suviše oštro napisanog članka. činilo kako treba! Sve ukazuje na to da ne razumeju. Ako se Imperija sruši. Kad bi ljudi na Zapadu zaista razumeli mehanizam „velike staljinističke epohe" i kad bi delali. Iskustvo je naučilo istočnog intelektualca da brižljivo odmerava svoje životne poteze.

one tamo ne postoje. pričaju sve što im padne na pamet. a naročito predstavnici intelektualne elite. mogu da budu razlog opasnih sumnji i prekora. niti kod pristaUca Nove vere na Zapadu (kojima pomaže neznanje). ton glasa. Važno 48 . sala za konferencije. Takođe način ponašanja. Osmeh koji se jav­ lja u neodgovarajućem trenutku. Dolazak na Zapad za čoveka s Istoka je veliki šok jer u kontaktu s drugima . Spolja. kancelarija.III KETMAN Rasuđivanje intelektualca izloženog pritiscima vlasti Imperije i Metoda puno je protivurečnosti. kakvi su iz nužde skoro svi ljudi u zemljama zavisnim od Centra. pogled koji ne izražava to što treba da izražava. A ipak postoje i predstavljaju stvarni život tih glumaca. čak i soba. pre nego što izađe iz usta. To je velika veština koja zahteva budnost uma. s tačke gledišta posledica koje može da izazove.ne nailazi ni na kakav otpor . u kojoj se stanuje. s tom razlikom što mesto gde se igra nije pozorišna scena već ulica. a ne drugačijim kravatama. ni da glasno govori o ovim stvarima. glasno se smeju.oni su sasvim opušteni. nedostaje im ta unutrašnja koncentracija. Niko od građana iz zemalja narodne demokratije nema mogućnosti ni da piše.počev od nosača i šofera taksija . Teško je drugačije definisati vrstu odnosa koji vladaju tamo među ljudima nego kao glumu. zar je moguće da odnosi među ljudima mogu da budu tako j e d n o s t a v n i ? Svakodnevna gluma razlikuje se od glume u pozorištu po tome što svi igraju pred svima i jedni o drugima znaju da igraju. ljubav prema takvim. fabrika. Ne samo da svaka reč koja se izgovara treba da bude brzo ocenjena. koja se izražava u spuštanju glave ili u očima koje nemirno lete. To što neko glumi ne uzima mu se za zlo i ne dokazuje uopšte njegovu nepravovernost. interpretirani su kao znak političkih sklonosti. Ove protivurečnosti nije lako sasvim shvatiti jer imamo posla s potpuno novom pojavom koje nema u tolikoj meri ni kod Rusa (vladajućeg naroda).

tako pesnik koji stvara s mišlju daje ideal pesme ona koja može biti horski recitovana na mitingu. naštimovavši sebe na samom početku na odgovarajući ton. Srastanje s nametnutom ulogom donosi olakšanje i omogućuje smanjenje napetosti pažnje. Dobijeni rezultat podseća na pesmu za pevanje u maršu jer je cilj isfi: stalo im je do stvara­ nja kolektivne veze koja ujedinjuje kolonu vojnika koja se kreće napred. čak ako je mlad i dobro građen. na kome gradi svoju ulogu. Ako se upražnjava dovoljno dugo. Zato su najprilagodeniji novoj situaciji pesnici obdareni dramskim talentom: pesnik stvara lik idealnog revolucionarnog pesnika i piše tu pesmu kao monolog ove osobe. ne može svaki glumac. Posle dugog treninga dolazi do tako čvrstog srastanja s ulogom. na sceni j e s t e Sid. razvija ih još više. može se definisati kao izraz individualnog temperamenta koji se prelama kroz društvenu konvenciju. takva kakvu poznajemo dosad. Pesnik koji piše propagandno delo ne ograničava se uopšte na čisto racionalistički prilaz. o kojoj tako glasno viče. Uostalom. da se više ne može razlikovati šta je svoje. Pa ipak. Slično kao što se pre­ vodilac „zaražava" duhom originala. jer veština dobrog ulaska u svoju ulogu pred­ stavlja dokaz da je taj deo njegove ličnosti. u njemu dovoljno razvijen. već idealnog građanina. Najbolji primer takve pesme-slogana su neke pesme nemačkog pesnika 49 . a šta usvojeno. prazni se emocionalno. Ne izražava sebe. vežbajuči trčanje. Pravi refleksi u pravom trenutku javljaju se već automatski. time pokazuje da u njemu ima bar 10 procenata mržnje.znatnu dozu glume. Tako trkač koji je postao trkač zato što je imao dobro oblikovane noge. Ako neko osuđuje zapadnu kulturu na hladan i uzdržljiv način. U pozorištu glumac. i bračni parovi u krevetu razgovaraju mitingaškim sloganima. da igra Sida: potrebna je urođena sposobnost za emotivno pražnjenje u ulozi Sida. Njegov psihički stav često nameču oni koji ga okružuju. to što se javlja u zemljama narodne demokratije pre bi se moglo nazvati svesnom masovnom igrom nego spontanom adaptacijom. Poezija. to znači da joj je u stvarnosti privržen. Međutim.kao što je poznato . a ona reguliše čak i njegove gestove. svako ljudsko ponašanje ima u sebi . To se javlja i u književnosti. i ako to čini sa žarom. Ako neko drži govor pun mržnje prema Zapadu. svesna igra razvija one odlike individue kojima se ona u svom glumačkom poslu najradije služi. koji igra na primer Sida. Naravno. Čovek reaguje na okolinu. poezija Nove vere može se definisati kao izraz društvene kon­ vencije koja se prelama kroz individualni temperament.je samo da igra dobro.

nailazimo na frapantnu analogiju u islamskoj civilizaciji na Bhskom Istoku. Uspeh u igri posta­ je izvor zadovoljstva. Ne samo da je tamo dobro poz­ nata igra primenjivana za odbranu svojih misli i osećanja. a misliti da je crno. poseduje iracionalnu draž čisto osećajnog kvaliteta. „Ра ipak ­ kaže Gobino ­ ima slučajeva kad ćutanje nije dovoljno. do 1863. čovek počinje da iznad svega ceni ličnu prepredenost. to što je u nama čuvano od očiju nepozvanih. satisfakcije. da bi se drugima zabranio prist­ up u njega. a ispoljavati znake ljubavi. a ne može mu se poreći dar za pronicljivo posmatranje. pruža onima koji se maskiraju izvesne. Mada je poistovećenje igre i privatne misaone svojine daleko uznapre­ dovalo. Tada se ne treba kolebati. mrzeti. Po mišljenju ljudi na muslimanskom Istoku. Stalno maskiranje. ostaje još dosta toga što primorava na budnost. koje je uto­ liko lepše ukoliko treba veću cenu platiti. već se ona pretvorila u trajnu instituciju i dobila naziv: ketman. Govoriti da je nešto belo. čak ako se ne treba obavezno slagati sa zaključcima ovog veoma opasnog pisca. ma kako da stvara teško podnošljivu kolektivnu atmosferu. godine . pokušavajući nevešto da opišemo ovu novu vrstu običaja. već se preporučuje pribegava50 .francuski poslanik). Istovremeno. nasamarujući tako protivnika (koji takode nas nasamaruje). Dakle. do 1858. Gobino je proveo više godina u Persiji (od 1855. a od 1861. znati. Podudarnosti između ketmana i običaja upražnjavanih u zemljama Nove vere toliko su začuđujuće da ću sebi dozvoliti duže citate. treba ćutati o svojim pravim uverenjima ako je to moguće. i to ne najmanje. dobija za nas posebnu vrednost jer nije nikad jasno formulisano. ludosti i pakosti onih koje se Bogu dopalo da dovede u zabludu i održi ih u zabludi". onaj ko poseduje ne treba da izlaže svoju osobu. Pa ipak. a simulirati neznanje. Šta je ketman? Njegov opis našao sam u knjizi Gobinoa Religions et Philosophies dans l'Asie Centrale. kad se ono može smatrati priznanjem. Gluma praktikovana u tako velikim razmerama nije se često događala u dosadašnjoj istoriji ljudske vrste.Bertolda Brehta koje dominiraju nad delima drugih istočnih pesnika jer se kod Brehta vidi potpuna svest o procesu. a što nije formulisano u recima. svoju imovinu i svoje dostojanstvo zaslepljenosti. u sebi se smeškati. Ne samo da se tada javno treba odreći svojih pogleda. godine bio je sekretar francuskog poslanstva. a spolja pokazivati svečano oduševljenje. Čovek se sklanja u unutrašnje svetilište.

koji je bio avicenovac^: „. što nije izložio dragocenu veru odvratnom kontaktu s nevernikom i najzad što je. 51 . Prim. lišen je pristupa na jedino ispravan put i čak u to ne sumnja. varajući ovoga drugoga i učvršćujući ga u zabludi.. Zahvaljujući njemu vernik dostiže stanje trajne nadmoćnosti nad onim koga je pre­ vario. Nekima je ketman služio u njihovom pripremnom periodu. Ali svuda se tvrdi da je praktikovao ketman i da se krišom odlikovao velikom hrabrošću. vršiti svi obredi koji se smatraju najbesmislenijim. uvodeći veoma precizno red u doktrinu koja danas nosi njegovo ime. Koliko li samo radosti istovremeno!" Kako daleko može da ide ketman dokazuje primer osnivača jedne od sekti.nikada nije otkrio jasno u svojim knjigama. koje mu se danas pripisuju. krivotvoriti sopstvene knjige. kao što je priznao u razgovoru s Gobinoom jedan Persijanac. on je pre svega jadan slepac. Nije se moglo izbeći izazivanje njihove podozrivosti. pružati dokaze za njihove optužbe ' A v i c e n a ( 9 8 0 . ali davati solidne osnove.1 0 3 7 ) ." „Ketman ispunjava ponosom onoga ko ga primenjuje. ništa što bi moglo da uputi na trag ideja." Dakle. u njemu su vidljivi i jasni elementi materi­ jalizma i ateizma. arapski filozof. ortodoksni vernici su 1160. kako priznaju njegovi čak najvatreniji učenici. Tada će se ispovedati sve vere koje mogu da se dopadaju. koristiti sva sredstva za uvođenje u zabludu. ne možemo se čuditi ako. razoružavaš opasnu zver. kad bi se ipak osetili dovoljno jaki da otvoreno proklamuju jeres. navukao na njega sramotu i duhovnu bedu.nje svim lukavstvima samo da bi se protivnik prevario. Ž i v e o je u Persiji. makar on bio ministar ili moćni kralj. za čoveka koji primenjuje prema njemu ketman.stavmka aristotelizma na arapskom Istoku. međutim. Evo opisa propovedničkih pohoda Sadre.. prev. dronjavom i glad­ nom. naučnik i lekar. godine spalili Avicenina dela kao jeretička. Rugaš se nein­ teligentnom biću. Odbacio je d o g m u o uskrsnuću tela. koračaš u sjaju pred svojim neprijateljima.kaže Gobino . Na taj način čovek će steći veliko zadovoljstvo i zaslugu što je zaštitio i sebe i svoje. „Mada je ostavio za sobom mnoga teološka dela . oči su pune svetlosti.On se takođe bojao mula. smatrao je da je materija v e č n a i nestvarena. „u Persiji nema ni jednog savršenog muslimana". Z b o g m n o g i h jasno izraženih materijalističko-ateističkih pogleda. Jedan je od glavnih pred. tebi. Poput Aristotela. koji prividno ponizno drhtiš pred vesto obmanutom moći. koje je zaslužio. Hadži-Šeika-Ahmeda. nisu svi bili oprezni kao Hadži-Seik-Ahraed. Iako u A v i c e n i n o m s i s ­ temu ima puno nedoslednosti i kompromisa. Ipak.

s molitve na otkrovenje. osećanje superiomosti nad onima koji nisu dostojni da se približe poznavanju istine predstavlja jedno od glavnih zadovoljstava u tajanstvenom životu koji uglavnom ne obiluje zado­ voljstvima. mučtehidi su mu sami predlagali javna predavanja. Slično kao u islamu. slagao se sa svakom rečju koja je dolazila iz tih dostojanstvenih usta. Takvo postupanje oduševljavalo je mule. zaboravljali su da ga nadziru. nisu varke. morala za njega u Evropi smesta tužno završiti. stručnjak kompetentan da samostalno rešava verska pitanja. kazivao je jedino ideje pozajmljene iz najpravovernije šiitske teologije i ničim nije odavao da se bavi filozofijom. Nije odbijao. Miictehid) . iz kojih su samo upućeni mogli da nadu izlaz. Prim. prev. ukla­ njao je zastore. To su slučajevi demaskiranog ketmana.značilo bi podvrći se beskrajnim proganjanjima i izložiti opasnosti budućnost filozofskog preporoda koji je planirao. postizao je konačno cilj i širio avicenizam u čitavom sloju obrazovanih. pri čemu su od najveće koristi u otkrivanju devijacija ljudi koji praktikuju ketman shčne vrste: prepoznavajući s lakoćom kod drugih akrobatske trikove. preplićući sve bogato izjavama o svojoj uzornoj veri. kakvo je ketman. ispovesti pred naprednijim učenicima. do koje je išao Sadra. čineći čuda od veštine. poricanje samome sebi. Kad bi stizao u neki grad. 52 . starao se da se predstavi pokorno svim tamošnjim mučtehidima' ili doktorima. uglavnom je ćutao. čije iskorenjivanje donosi tolike nevolje vladari­ ma. uzimao je kao tekst doktrinu ablucije ili nešto slično i raspredao je naširoko i nadugačko o propisima i sum­ njama savesti naj suptilnijih teoretičara. koristeći prećutkivanja. kraj njihovih talara. koje sami ' Miičtehid (tur. videći da je tako blag. govorio je skromno. Pitali su ga za njegovo učenje." Ketman islama i ketman dvadesetog veka u Evropi izgleda da se raz­ likuju samo po tome što bi se hrabrost. S doktrine ablucije prelazio je na doktrinu molitve. Pa ipak. Devijacije. odbacivao islam i pokazivao se samo kao logičar. metafizičar i ko je zaista bio. Uznosili su ga do nebesa. Posle neko­ liko dana. Smesta se prihvatao toga. Zato se prilagodio zahtevima vremena i pribegao tom velikom izvrsnom sredstvu. ketman u njegovim pre­ ciznijim i strožim formama svuda je upražnjavan u narodnim demokrati­ jama. rečenice dvostrukog značenja. imam. a kad je najzad ocenio da može da nastupi otvoreno. Sami su zahtevali da vodi njihovu maštu složenijim pitanjima.priznati muslimanski (šerijatski) pravnik. s otkrovenja na božje jedinstvo i tamo. lažne silogizme. Sedao bi u ugao njihovog salona.

ili vojnika oslobodilačke armije. Najsigurniji način za očuvanje od prigovora je glas­ no. nacionalni ketman nalazi obilnu hranu. Potrudiću se ipak da se zadržim na njihovim glavnim grupama i porodicama. ili. Nacionalni ketman. pa ipak. Propagandne rasprave s pristalicama „nacionalnog puta u socijalizam" u pojedinim istočnim prestonicama naučile su publiku koji obrti i koje reakcije mogu da je izlažu prigovoru da neguje u sebi te pogubne tendencije. time se osiguravaju. Nemoguće je navesti sve ketmane koji se mogu pronaći u zemlja­ ma narodne demokratije. nošenje ispod pazuha ruskih časopisa i knjiga. Pošto je broj vrsta ketmana skoro neograničen. manifestovanje divljenja dostignućima Rusije u raznim oblastima. nazivi devijacija ne mogu da stignu da srede taj vrt pun neočekivanih primeraka. kod Slovena je ona bila obojena respektom prema spoljašnjim odlikama civilizacije primetnim kod Nemaca. objavljivan iz Centra s opštevažečom snagom. Svaki novi komen­ tar uz propise Nove vere. množi unutrašnje ograde kod onih koji su po svojoj spoljašnjostiizuzetno verni. mnogomilionske mase koje upražnjavaju ovaj ketman u zemljama narodne demokratije moraju da upotrebljavaju posebno lukava sredstva maskiranja. On je rasprostranjen. i objavio svoju jeres čitavom svetu. Pisac koji nije posvetio nijedno delo istaknutim ruskim ličnostima ili pak životu Rusa. pevušenje ruskih pesama. koja bi mogla da ih snađe od strane čoveka koga uništavaju.primenjuju. 53 . ne samo medu širokim masama. ograničavajući se na teme svoje zemlje. Kako je dotle postojala vehka razlika u životnom standardu i civihzacijskom nivou između Rusije i zemalja koje se danas nazivaju narodnim demokratijama u korist ovih drugih. koriste prvu priliku da uvale u nevolju protivnika ili prijate­ lja. Ne može se definisati jednostavno kao nacionahzam. pošto su mnogi za vreme rata bih na terenima kojima je neposredno Rusija upravljala .Rusa u njihovom svakodnevnom životu. postupajući pomalo kao prirodnjak koji vrši opštu klasifikaciju. Pošto je Tito postupio kao Sadra. na svakom koraku. Kod radnika i seljaka on je više emocionalan i zasniva se na posmatranju . Između Slovena Srednje Evrope i Nemaca vekovima je postojala mržnja. njega nije oslobođen ni partijski vrh pojedinih zemalja. vatreno aplaudiranje ruskim muzičarima i glumcima itd. ne može smatrati da se smestio na sasvim sigurnoj strani. koga je opisao Gobino. a mera veštine je preduprediti bar za dan sličnu optužbu. Odlika ljudi koji upražnjavaju ovaj ketman jeste bezgraničan prezir prema Rusiji kao varvarskoj zemlji.

i tu počinju suptilnosti doktrinamih razlikovanja. koji je jedino sredstvo za vođenje revolucije svetskih razmera. To je retka vrsta. zapažajući poredenjem veću uglađenost svojih običaja. Kod mlade inteligencije radničkog porekla izgleda da prevladava stav. Izjašnjavanje protiv ove tvrdnje značilo bi brisanje Nove vere i uvođenje na njeno mesto druge vere. „nacionalni put u socijalizam" je osuđen i učinjeno je mnogo da bi se dokazalo daje svako ko se protivi potpunoj primeni ruskog uzora u najsit­ nijim pojedinostima i pokoravanju diktaturi Centra. Ketman revolucionarne čistote. saobraćajna mreža je gušća. koji se u stvari nalazio izvan islama. koji bi izrazi­ la sažeta misao: „socijalizam . kad bi mogao. češća u velikim gradovima Rusije nego u narodnim demokratijama. taj oganj. slično kao što se mnogi tobožnji pobornici Nove vere u stvari nalaze izvan nje. Izvesne metode. koje ne štete Centru u njegovoj svetskoj borbi ali su odbrana nacionalnih interesa tamo gde je to još moguće. to jest istupiti protiv Centra i oslabiti njegov vojni potencijal. gde se islam bori s nevernicima za svoje postojanje. Stvar se ne odigrava ipak na čisto emocionalnom planu. videći u Titovom savezu sa Zapadom primer istorijskog fatalizma. Drugi. starao se da se pred mulama time ne izda. zasnovane na bezobzirnoj svireposti nisu nužne. veći deo zemljišta je obrađivan. čiji je sim54 . transporta ili rukovanja mašinama. što mu uostalom ne smeta da oseća strah od ogromnih masa koje se izUvaju iz dubine evro-azijskog kontinenta. ipak. dakle. izrazio svoj odnos prema Rusiji omalovažavajućim odmahivanjem ruke. Sadra. takav ketman se izražava samo praktičnim merama.idu dalje u rasuđivanju znatno više su pozvane za reahzovanje socijalizma od Rusije. Evropske zemlje . Pa ipak. bolju sposobnost organizacije.ne". industrija ne mora da počinje od stanja bliskog nuli. verni musliman. Rusija . Dakle. na primer. takve koja se neposredno nadovezuje na Marksa i Engelsa. njihovo stanovništvo je razboritije. srednji Evropljanin bi. odbacujući misao da je ovaj fatalizam mogao jednostavno da bude izaz­ van politikom Centra prema narodima potčinjenim od nje. a čak su nepotrebne jer postoji viši stepen društvene discipline.Međutim. zatvaraju se u ketman. čak jako privržen svom ketmanu. koji ne treba da smeta Centru u njegovim spoljašnjim akcijama. ne može da stvara smetnje tamo. tj. izdajica i mora podeliti Titovu sudbinu.da. Ona se zasniva na veri u „sveti oganj" Lenjinove revolucionarne epohe.

Možda u izuzetnim periodima. u kojima je izginulo toliko dobrih komunista. prema neruskim narodima primenjena je okrutna pohtika. smatrajući Ga odgovomim za strašnu sudbinu ruskog naroda i za mržnju. Tako smatra onaj ko upražnjava ketman revolucionarne čistote. kakav je sadašnji pojavu prevejanog tiranina treba smatrati poželjnim znakom. godine označilo je kraj ove epohe. obeležene procvatom književnosti. nauka je podređena direkti­ vama koje su dolazile odozgo. današnja linija u nauci i umetnosti. On mrzi iz sveg srca Njega. mada aplaudira pesmama. Revolucionarno delo nije podleglo sili koja je udarala spolja. svođenje umetnika i naučnika na ulogu povlađujućih lakeja. „Sveti oganj" nije se ugasio. ako ne bi bio kao On. kolektivizacija je izvršena na nemilo­ srdan način. rusko pozorište koje je nekad bilo vodeće u svetu hšeno je slobode eksperimentisanja. „Sveti oganj" je prigušen. mada ponekad suprotna zdravom razumu. ali mrlja koju danas još treba tolerisati. Da On nije primenio izuzetan teror 1937.ko bi se. Estetski ketman. ne podiže efikasno moral ruske vojske pred licem pretećeg rata? On je odvratna mrlja na svetloj Novoj veri. pesnik Majakovski. okovi koje je On stavio raskinuće se. Samoubistvo Majakovskog 1930. Potpuno se menja u četiri zida svoje kuće. U tom svetlu njegova dela dobijaju odlike mudre efikasnosti i opravdana su možda izuzetnom istorijskom situacijom. pozorišta i muzike. Kada se postigne pobeda. odvažio na slična dela? A ipak. ako ne i sveopšti u Rusiji za vreme Drugog svetskog rata i današnja njegova forma je pre­ porod jednom već izneverene nade. ovaj „oganj" će ponovo buknuti s nekadašnjom snagom. u logorima prinudnog rada propali su milioni građana Sovjetskog Saveza. Ipak. Rusija se suprotstavila Hitleru. nije siguran daje On nepotreban. pad životnog standarda građana. piše pohvalne recenzije o slikarskim izložbama i pretvara se da su mu pro­ jekti sumorne teške arhitekture novih zgrada veoma uverljivi. Masovne čistke.bol npr. zar se ne bi našlo više ljudi voljnih da pomažu Hitleru nego što ih je bilo? Zar npr. Književnost je pod uticajem nametnutih teorija postala phtka i bezbojna. koju ruski narod izaziva kod drugih naroda. godine. a odnosi među narodima srediti se na novim i boljim načelima. Tamo se mogu naći (ako imamo posla s dobro situiranim intelektualcem) reprodukcije dela umetnosti zvanično 55 . Čovek dobrog ukusa ne može tretirati suviše ozbiljno rezultate zvaničnog pritiska u kulturnoj oblasti. uništeno je slikarstvo. a čak Ga treba podržavati. Ovakav ketman bio je veoma čest. istrebljenje čitavih nacionalnih grupa .

po koje nije obavezno posezati za slikama impresionista ili Holanđana. to jest na Balzaka. a npr.žigosane kao buržoaske. odećom. naravno. parfemi. koji obavlja u slično uređenom ate­ ljeu. intelektualac je spreman na sve žrtve i sva lukavstva jer vrednost izdvajanja u društvu. Takođe. benzin. tajni. smehove. ozon. odjek mašina. narodnim vajarstvom. pomešan sa cvrkutom ptica. dekoracijama od cveća izrezanog od papira. pečeni kikiriki. za kojom se juri. raznovrsnost ljudskih tipova. mašta čita s lica prolaznika njihov privatni život. pariške pijace sa svojim gomilama povrća i cveća. jer s pojavom gostiju igra ponovo počinje. voća. pruža estetska pražnjenja ritmom običaja. U gradovima oko nailazi na šarene izloge prodavnica. Nikada valjda nije detaljnije proučavano koliko su čoveku potrebni doživljaji koji se neprecizno nazivaju estetski. crkvenim obredima. veća je nego što bi to mogla da izrazi rečenica „ту home is ту castle". Pesnici velikih gradova posvetih su mnoge stranice svojih dela opisima ovog radosnog uranjanja u rezervoar svakodnevnog života. Većina crpi prolaznu estetsku radost iz same činjenice boravljenja u potoku života. Mislim na najveće pesnike velikih gradova. a njegova uzbuđenja su na granici fizioloških uzbuđenja. muzikom i plesom. riba raznih oblika i boja. 56 . Telvizijski ekrani u privatnim stanovima koji krišom gledaju kako se ponašaju građani pripadaju još budućnosti. dakle. dovikivanja. Da bi zaštitio svoj položaj i stan (koji ima po milosti države). Plivač koji se prepušta talasu i ima osećaj beskonačnosti ambijenta koji ga okružuje ima slična osećanja. gde osim toga nema mogućnosti za izolaciju. mada predat otupljujućem radu ruku. Čulo mirisa beleži mirisne oblasti koje se smenjuju: kafa. Ovaj luksuz privatnosti mu je opraštan ako njegov stvaralački rad. Sluh hvata odlomke arija. Oko se raduje odeći. život seljaka. komadima mesa s raznim nijansama drečavog crvenila pružaju radosti. slikama svetaca. Bodlera i Vitmana. Izgleda da se nadražujuća i okrepljujuća moć ovoga učešća u masi zasniva na osećanju m o g u ć n o s t i . Samo kod neznatnog broja pojedinaca koji pripadaju izvesnoj sredini ovi doživljaji su vezani sa umetničkim delima. ploče sa savremenom muzikom i bogata zbirka knjiga starih autora na raznim jezicima. vašarima. stalnog iznenađenja. sjaju svetlosti. pomorandže. rad mašte čoveka u masi je erotske vrste. ako je čovek sam. donosi očekivane propagandne efekte. štaviše. slušajući strane radio-stanice i čitajući dobre knjige postiže trenutak opuštanja.

izrazu lica. i to lošeg kvaliteta. Strah parališe individualnosti i nalaže im da budu što shčnije po gestovima. jer postoji magija pozorišta. Otuda ogroman uspeh koji kod publike imaju dela starih autora. gde čitava dotadašnja običajna forma treba da bude likvidirana preobražajem seljaka u zemljoradnike. ali verovatno ih ipak ne navodi. Sekspira. neobično ograničena. kvadratni muškarci i žefte kratkih nogu. fab­ rike. ona je jednog. dakle. koji gube svoj ekonomski smisao. To je pro­ leterski tip. ples). oslonac ove kulture bili su pretežno srednji ili bogatiji seljaci. mesta okupljanja puna su velikih crvenih platana sa sloganima i za­ stava. Likvidiranje malih privatnih preduzeća daje uhcama hladan i zvaničan izgled. jer oni gledaju na te želje kao relikte prošlosti. mode. preterano negovan zahvaljujući važećim estetskim uzorima: iste trbušaste žene i kvadratni muškarci mogli bi potpuno da promene svoj izgled pod uticajem filma. čak ako je ona sputana naređenji­ ma socijalističkog realizma. lakoća i veselost u arhitekturi su iskorenjivane kao formalizam. Borba s njima i njihovo maskiranje moraju da vode nestanku seoske odeće. Arhitektura novih zgrada je monumentalna i sumorna (ne govorim o rekonstrukcijama). Ipak. nas­ tanjen mnogim porodicama. ako ne i većoj meri nego način ishrane. jer njihova fantastičnost pobeduje čak i u granicama naturalističke inscenacije. recimo iskreno. i nužnostima novog privrednog sistema. Gradove ispunjava rasni tip na koji dobro gledaju vladajući: malog rasta. sa širokim bedrima. ukidanjem katoličkih praznika i prestankom vašara. Ulice. na 57 . Na selu. Količina estetskih doživljaja koje dobija stanovnik gradova Nove vere je. prosečnom tipu. gde je „ugledanje". negovanju privatnih vrtova i tome slično. Jedino privlačno mesto je pozorište. orna­ mentike kuća. Čak i kad se pojavi potrošačka roba. traju još ostaci specifične seljačke kulture koja se lagano tokom vekova taložila. Hronični nedostatak potrošačkih dobara čini daje masa jednolično siva i jednolično siromašna. odeči. čija konačna kruna mora da bude baraka ih pak zidani blok. Sa zatvaranjem crkava. slikarstva. pesma. Javlja se izvesna protivurečnost između zvanične zaštite folklora (muzika. uticala u podjednakoj. npr. koji određuje sadržinu komada i vrstu deko­ racija (ove druge ne bi trebalo da daju mogućnost za isticanje dekoraterove mašte). kao što se to dogodilo u Americi. čijem se razvoju posvećuje mnogo pažnje.u zemljama Nove vere gradovi gube svoje nekadašnje karaktere. Glad za č u d o m je u zemljama Nove vere tako velika da bi ona trebalo da navede na razmišljanje vladare. u stvari želja za poistovećivanjem s uzorom.

Mada se i tamo vidi napredak. Možda će se 2000. Povećava se takode broj prevodilaca stare poezije i proze. pored Švedske i Finske. značilo bi tvrditi da je ukus Centra loš. Pisci čeprkaju po starim tekstovima. Plaćajući dug zbog postavljanja na scenu savremenih dela.seoske radnike mogu se primeniti iste opaske koje važe za gradsko stanovništvo. uostalom. godine. Neki predstavnici likovnih umetnosti toliko su odvažni da skoro otkrivaju svoj ketman. Šta ipak učiniti s mišlju da estetski doživljaji nastaju uglavnom zahvaljujući onome što izrasta organski i da je povezivanje boje i harmonije sa Strahom podjednako teško zamishti kao drečavo perje ptica koje žive u severnoj tundri. U ovakvim pokušajima. Podizani su već neboderi. Rado pišu knjige za decu. sunčana arhitektura. moglo da bude u dužem periodu u primenjenim umetnostima. 58 . pozorišni režiseri se zalažu za mogućnost postav­ ljanja na repertoar Lope de Vege ili Sekspira. Priznati da su ljudskom oku potrebne vesele boje. Mnogi od njih se opredeljuju za univerzitetske karijere jer proučavanja istorije književnosti daju bezbedan pretekst za udubljivanje u opštenje s delima velike estetske vrednosti. filmu i folklornim predstava­ ma). gde je sloboda fantazije malo veća. stvaranjem specijal­ nih ustanova koje bi projektovale uzorke tkanina. stakla i keramike za industriju. bile zemlje koje su prednjačile u dekoraciji enterijera). Slikari traže oduška za svoja interesovanja u ilu­ stracijama za knjige za decu. tumače i objavljuju stare autore. svetla. propagirajući potrebu za estetikom u svakodnevnom životu. gde izbor drečavih boja može biti opravdan pozivanjem na „naivnu" dečju maštu. nameštaja. a kod radnika književnosti i umetnosti u raznim varijantama eskapizma. po uzoru na građevine zidane u Čikagu i oko 1900. On se izražava u podsvesnoj čežnji za čudom (koje nastoje da kanališu u pravcu kontrolisanih razonoda. harmonični oblici. najbolje se vidi racionahzacija estetskog ketmana: pošto je u socijalističkoj privredi sve planirano. zašto se ne bi pristupilo planiranom zadovoljavanju ljudskih estetskih potreba? Ovde ipak ulazi­ mo u opasnu oblast demona Psihologije. godine zvanično uvesti tamo umetnost koja se danas na Zapadu smatra savremenom. Poljska i Čehoslovačka pre Drugog svetskog rata. Treba imati ogromno poštovanje prema takvim naporima (uzmimo u obzir da su npr. U ovakvim uslovima estetski ketman ima sve šanse za razvoj. dakle. ne vidi se razlog da bi to što se smatra formalizmom u slikarstvu i arhitekturi. Nalaze čak podršku inteligentnijih dijalektičara iz partijskog vrha i novac za slične poduhvate. to jest pozorištu. Pa ipak.

Evo. a galama političara prolazna. Tako nastaje ketman profesionalnog rada. rasprava o Sviftu. mogu da se služe mojim imenom. on učestvuje na kongresima. Treba učiniti sve što zahtevaju. Ipak. koji ima isti zadatak kao posvete kraljevima i carevima u proteklim epohama. a imam samo jedan život i taj život prolazi . na kojima drži svoje referate strogo propisane u skladu sa preporukama partijske linije. starao sam se da događaje u njemu predstavim što vemije. Ova analiza daje ipak veoma dobar i pronicljiv uvid u istorijske pojave i nije istoznačna s Metodom i Novom verom. u laboratorijama ide napred sa svojim proučavanjima. pribegavši lukavstvu. jer on zauzima mesto proroka.trebalo bi da se trudim da učinim od njega nešto najbo­ lje. možete napisati to u uvodu. zaštićeni ste od napada. jer. Evo mojih pre­ voda s ruskog. plove veliki brodovi. Predstavljeni primeri pokazuju da ketman profesionalnog rada nije sasvim neugodan za vladare. a pošto ste pristalica Metoda i Nove vere. Rezultati postignuti u ime nekoristoljubivog traženja istine su trajni. a Puškin je zaista veliki pesnik i njegova vrednost ne podleže promeni zato što danas služi Njemu kao sredstvo propagande. Ako uspešno realizuje svoje delo. jer ču podignut vodom. Marks je bio genijalan posmatrač. Ako ste pisac. morao da mu posveti svoju poemu i u posveti nije štedeo pohvale. čija je tema uzeta iz daleke prošlosti. Ja sam kao Ijuskar zakačen za stenu na dnu mora. ali moj napor je usmeren na držanje za stenu. Čak je i veliki poljski pesnik Mickjevič. Ipak. kad se. zar vrednost ovog prevoda nije nešto trajno? Evo mog romana. pokazao je ko je zaista bio i njegovo lukavstvo ne uzima mu se za zlo. Napisana je uz upotrebu marksističke analize.razmišlja čovek . propasti i od mene neće ostati ni traga. On predstavlja ozbiljnu pokretačku snagu i jedan je od razloga ogromne težnje za obrazovanjem. Pošto sam se našao u uslovima na čiju promenu nemam nikakav uticaj. Ako je u pitanju naučnik. bio je u klopci.Ketman profesionalnog rada. ako zahvaljujući tome imam pristup laboratoriji i novac za kupovinu naučnih instrumenata. Podražavajući ga. izvukao iz Rusije. Nada mnom se va­ ljaju bure. Evo prevoda duge poeme iz šesnaestog veka. pisanih iz nužde. svejedno je kako će ono biti predstavljeno i za čiju slavu upotrebljeno. mrzeći cara. Naravno. operišući naučnim metodima i u tome vidi životni cilj. nečiji život nije ocenjivan na osnovu povremenih pane­ giričkih dela. računaju se vaše objavljene knjige. to jest za sticanjem 59 . oni su veoma dobro prihvaćeni i doneh su mi nmogo novca. moram da platim pravo na bavljenje svojom profesijom izvesnim brojem podaničkih članaka i pesama.

u zemljama zavisnim od Centra. Oni su ipak stigli u ruke Rusa. Ipak.znanja ili veštine u nekoj specijalnoj oblasti. građenje mostova. Našavši se u samom centru istorij­ skog ciklona. pokušavajući da se prilagodi i živi u kalupčićima. na kome je došlo do nedo­ pustivih pojava.o v o m izdanju iz 1985. Nikada verovatno čovek dosad nije bio izložen takvom pritisku i nikad se verovatno nije tako grčio i savijao. Nije isključeno. vršenje hemijskih eksperimenata. umetnost pesničkog prevoda. Sin radnika koji postaje službenik organa bezbednosti isplivava na površinu tamo gde se kreću veliki brodovi. Prvi pokušaji naučne obrade društvenih problema učinjeni u devetnaestom veku su interesantni.^ On je rado upražnjavan u intelektualnim krugovi­ ma. za one koji upražnjavaju ketman preporučljivi su takođe umerenost i oprez. koje s lakoćom uništavaju nepokorne. zavisnog samo od političkih fluktuacija. koji ne mogu da rezonuju drugačije nego dogmatski i koji su ove prve pokušaje podigli do dosto­ janstva verske dogme.vikao je Fadejev. Nadzornik književnosti u Centru Fadejev. To što se događa u Rusiji i u zemljama zavisnim od nje je neka vrsta ludila. u jednom od svojih govora obrušio se na Lenjingradski univerzitet. Jer. povremeno se odozgo čuju potmula gunđanja mržnje prema građanima koji upražnjavaju ketman u oblasti humanističkih nauka. g o d i n e je izostavljen. 60 . ono što je najvažnije. Međutim. prev. ali veoma nevešti. Kome je potreban Landor? Ko je za njega ikada čuo?! . država koristi ovaj ketman jer hemičari. inženjeri i lekari su potrebni. jer je jedna studentkinja napisala magistarski rad o engleskom pesniku Savedžu Landoru. to znači spolja potpuno podlezati silama.u suštini su oslobođeni laži. u kojoj se može isprazniti svoja energija i zahvaljujući kojoj se može zaštiti od sudbine funkcionera. konstruisanim po knjizi. a čak je verovatno da je Rusija u stanju da nametne svoje ludilo čitavom svetu i da će do buđenja doći tek posle dvesta ili trista godina. Prim. lečenje bolesti . niti da reši teškoće proizvodnje i podele dobara. Sin radnika koji postaje na primer hemičar dobija t r a j n o unapređenje. Skeptički ketman. 'Skeptički ketman u B I G Z . To ipak ne smeta da se uživa u posmatranju. ali površina mora je promenljiva i buma. Dakle. treba se ponašati što razboritije. Čovečanstvo ne može niti da izađe na kraj sa svojim znanjem. Istina. ah izgleda ne po njegovoj meri. pojava je zaista neobična. Sve njegove intelektualne i emotivne sposobnosti stavljene su na probu.

dakle. na primer u književnosti. treba pozitivno ceniti to što je Nova vera preorala temelje i srušila na njima fasade koje su samo spolja bile izvrsne. Ovaj ketman ne smeta spoljašnjoj aktivnosti. dakle. Centar se vara misleći da je hrana koju može da ponudi tim masama dovoljna. a unutra su bile potpuno trule i ispuštale zadah truleži. nezemaljske religije podležu raspadu i. Oni se bore za održanje katoličkih institucija i to im često uspeva jer dijalektičari rado vide tzv. Ko zna nije li Nova vera nužno čistihšte i ne vrši li se gesta Dei per barbaros. zahvaljujući posebn­ im razlozima. služe kao sred­ stvo za odbranu zastarelog društvenog poretka. Međusobna igra je veoma dvoznačna. da čovek koji je sledbenik ovog ketmana smatra epohu u kojoj živi antimetafizičkom.Ko gleda ovaj svakodnevni spektakl odricanja i ponižavanja zna više o čoveku od bilo kojeg stanovnika zapadnih zemalja u kojima je jedini način pritiska novac. ono je postavljeno pred neodložne zadatke i uvučeno u klasnu borbu. To ne znači da se u budućnosti čovečanstvo neće vratiti boljoj i očišćenoj religiji. pomaže. Novoj veri treba pomagati ne otkrivajući svoju privrženost Tajni. danas ne postoje nikakvi načini jer ni jezik. a čak. „napredne katolike" i „katolike-patriote". Ovaj ketman se zasniva na o d l o ž e n o m uverenju u metafizičko načelo sveta. takvom u kojoj. ni fond pojmova savremenog čoveka nisu za to sazreli. u skladu s obavezujućom linijom. Najviše primera u Imperiji može da pruži Poljska. tako što dopušta potpuni cinizam. Gomilanje ovog načina opažanja je posao tvrdice koji krišom prebrojava svoje monete. koji primorava široke mase da se probude iz letargije. Međutim. pošto se zasniva na potpunom nedostatku vere u racionalnost Metode. Pa ipak. Čovečanst­ vo se uči da misli u racionalističkim i materijalističkim kategorijama. On se javlja naročito u zemljama s katoličkom prošlošću. utoliko pre što za njeno ispoljavanje. dakle. Dakle. poslušne u političkim pitanji­ ma. štaviše. Dragi se trade da sačuvaju hrišćansku zajednicu u krilu Nove vere i javno nastupaju kao katolici. nikakva metafizička vera ne može da se ispolji. Od drugih zemalja Španija je poznavala dobro katolike koji su saradivali s komunis­ tima. preko Centra. Ovaj ket­ man ima brojne vrste. Neki vemici katolici služe čak u policiji državne bezbednosti i o d l a ž u svoje katoličanstvo u ovom poslu koji uglavnom nije lišen okrutnosti. elastičnost u prilagođavanju promenljivoj taktici. Duhovna hrana koju te mase dobijaju od Nove vere lošeg je kvaliteta. Ljudi na vlasti tolerišu ovu 61 . Metafizički ketman.

ne zaboravljajmo ipak da je veza Nove vere s Marksom veoma površna. a u slučaju otpora. pesniku je dopušteno da opisuje planine. da nestane s površine književnog života. Nova vera je ruska tvorevina. Na primer. ne priznaju samo katolici ovaj ketman. „napredni katolici" su svesni ne mnogo počasnog mesta koje im određuje vlast. Uostalom. Sto se tiče poezije. Njihova odbrana od konačnog poniženja je metafizički ketman: varaju đavola koji misli da je njih prevario. tragičnost ljudskih sudbina vodi ka misli o tajni ljudskog predodređenja. Književnost zemalja koje posle Drugog svetskog rata nisu podvrgnute uticajima Nove vere ispoljavaju posebno jake sklonosti u tom pravcu. Marks je obožavao grčke tragičare. ah dovoljno je da oseti onaj neodređeni Vordsvortijev zanos na izletu na Tintem Abiju pa da bude žigosan. a ne vrač ili šaman. koja ju je stvorila. Jedna od najopasnijih zamerki piscima je sumnjičenje njihovih pesama. Pošto je pisac civilizator. opraštaju se ove slabosti. iskorenjivanje ove devijacije još uvek je uzaludno. To je veoma dobro sredstvo za istrebljenje legija loših pesnika koji vole da se javno ispovedaju o svojim panteističkim uzletima. a bolje je imati posla s poslušnim nego s nepokornim bogomoljcima. mada đavo dobro zna da misle da ga varaju i time je zadovoljan. a ruska inteligencija. metafizičke sklonosti svake vrste su neoprostive. nesumnjivo sasvim društvene funkcije. to jest u kome se vidi interesovanje autora za tragičnost života neće imati šansu da se pojavi u pozorištu. na primer Šekspiru. Istina. To što je rečeno o katolicima može se primeniti na druge veroispovesti. Oni nastupaju na raznim vladin­ im priredbama. pozorišni komad koji uvodi „čudno­ vatost". ali to je i sredstvo za istreb62 . Nekim starim piscima. drveće i cveće. ona je posebno izložena proganjanju. kao i na hca koja su van veroispovesti. Zbog toga grčki tragičari nisu smatrani prikladnim pozorišnim repertoarom. pošto se njeni izvori s teškoćom mogu razlikovati od izvora svake rehgije. to jest mesta šamana i vračeva divljih plemena. dakle. izmicale su njenom razumevanju). a čak ih šalju u inostranstvo kao uzorne primerke koji treba da svedoče divljacima na Zapadu o toleranciji Centra prema neciviUzovanim plemenima. Jer.vrstu katolika kao nužno prolazno zlo jer još nije došla etapa u kojoj se religija može potpuno iskoreniti. Međutim. ali nema ni govora da bi im mogao podleći savremeni pisac. koji se tolerišu do trenutka kada će divljake moći da obuku u pantalone i pošalju u školu. imala je u najvećoj meri razvijen prezir prema svim umetnostima koje ne služe direktno društvenim ciljevima (druge. pozoršnih komada ili romana zbog „metafizičkog reziduma".

a zlo sve što tim interesima šteti.o građanskom moralu se vodi veoma mnogo računa. nesređena erotika diskvalifikuju člana Partije i onemogućavaju mu zauzimanje važnijih položaja. predani samo jednoj stvari.ljenje poezije uopšte i njenu zamenu delima s reklamnim vrednostima pesmicama kakve su emitovane u Americi na radiju. „Novi čovek" je tako vaspitan da bi za normu svog ponašanja trebalo da priznaje isključivo opšte dobro. On mish i reaguje kao i drugi. Kad bi svi građani mogli da se smeste u ćelije i puštaju samo na političke sas­ tanke i posao. Muzičar treba da vodi računa o tome da njegove kompozicije budu lake za prevođenje na jezik svakodnevnih radnji (oduševljenje poslom. to jest stvari revolucije. Priraštaj stanovništva moguć je samo za­ hvaljujući seksualnim odnosima muškaraca i žena. Pošto korektno ponašanje građana u njihovim međusobnim odnosima pomaže pitanju socijalističke izgradnje i revolucije . pa s tom neugodnošću treba računati. kao i za preterano uživanje u lepoti sveta. to bi nesumnjivo bilo najpoželjnije. odnosno za kontempla­ tivni stav koji izaziva sumnju da je po temperamentu metafizičar. ništa sumnjivo. ako je metafizički ketman tolerisan kod „divljaka". Zato u partij­ skom vrhu zasedaju ljudi sa svim odlikama asketa. skroman 63 . Zahtevi postavljani članovima Partije u tom pogledu su posebno strogi. Od njih se zahteva skoro askeza. Zato se ulazak u Pariju ne razlikuje mnogo od ulaska u manastir. Slikar može biti isto tako lako optužen za korišćenje sažetosti i sintetičkih obhka (forma­ lizam). to jest kod ispovednika hrišćanske religije. on se ne oprašta umetnicima koji se smatraju vaspitačima društva. pijanstvo. na primer sklonost prema luksuzu ili pijanstvu. Zato. Etički ideal Nove vere je ipak puritanski. onda (čak i ako pripada­ ju Partiji). a ovaj čin književnost Nove vere tretira s ozbiljnošću jednakom onoj s kojom je katolička književnost tretirala zavetovanja novih monaha. To je centralna tačka Nove vere: „vaspitanje novog čoveka". Etički ketman. njihove slabosti se tolerišu. to je s većom budnošću praćen njegov lični život. Etika Nove vere zasniva se na načelu da je dobro sve što služi interesima revolucije. Što se tiče nekih Ijudi-instrumenata. narodne zabave itd. Nažalost. a često i podržavaju jer ove sla­ bosti. Takve pojave kao ljubav prema novcu. hšenih stvarnog uticaja. predstavljaju garan­ ciju njihove poslušnosti. treba praviti ustupke ljudskoj prirodi. Što je nečiji položaj u partijskoj hije­ rarhiji viši.) i da ne ostaje ništa teško za shvatanje. ali pogodnih zbog svog imena.

da bi te naveli na odgovarajući ton i izvukli poveravanja koja će im poslužiti za pisanje raporta o tebi. osim toga. Rad u kancelariji ili fabrici u zemljama Nove vere je težak. u principu zasnovanu na saradnji i bratstvu. privatni život ograničava na noći provođene u kuči. uopšte uzev. To je verovatno drugačija vrsta od one koja je imala najveće izglede da preživi u borbi za novac na početku industrijskog ka­ pitalizma. ako se i dogodi. to će podići njihovu vrednost u očima pretpostav­ ljenih. Ova druga vrsta izgleda da je privilegovana u zemljama Nove vere. povezane s drugim. Kad se o tome razmišlja. Etika zasnovana na kultu zajednice daje nešto što je s tačke gledišta dobra društva u celini . u etiku borbe svih sa svima.na poslu i u zabavi. a takođe povučene.otrov. vredan. Brižljivo posmatra svoju okolinu i javlja vlastima o svim mislima i delima svojih drugova. menjaju etiku. one koji ujedaju ćutke. mogu se podehti na dve vrste: bučne i brutalne. Posle završenog posla ide se na politički sastanak ili specijalna predavanja . On nije redak među ličnostima na visokim partij­ skim položajima. na primer. a najveće izglede za preživljavanje u ovoj borbi dobijaju najprevejaniji pojedinci. da mu laž ipak ne prija jer je prati unutrašnja budnost. On postaje stvarnost. Potkazivanje je bilo i jeste poznato u raznim civilizacijama. Oni čine ustupke očiglednim ljudskim slabostima u oblasti fiziologije. mentalitet mudra­ ca Nove vere izgleda zagonetan. mada su sposobni da 64 .je. a loše kad je u Strahu.i tako se produžava dan bez trenutka popuštanja pažnje. od koje više neće biti povratka. ono nikada nije bilo unapredeno u vrlinu. Ove slabosti. Psi čuvari. makar takvim kao što su sklonost ka poboljšanju sopstvene sudbine na štetu bližnjih. Ljudi koji su njime pogođeni. Etički ketman nastaje iz osećanja da etika lojalnosti prema zajednici ima brojne slabe strane. Pedeset ili sto godina vaspitanja po takvim načelima može da učvrsti ljudsku vrstu. boravi uvek među svo­ jim kolegama . Ne žele da priznaju da ljudsko biće ima i druge slabosti. da se oseća dobro kad može da smanji napetost pažnje. „Novi čovek" nije uopšte samo postulat. zadovoljava se onim što mu pruža država. Pa ipak. Ono je osnova na kojoj se zasni­ va Strah svih od svih. U civilizaciji Nove vere pre­ poručivano je kao osnovna vrlina dobrog građanina (mada se korišćenjem parafraze brižljivo izbegava sam naziv). Iskrenost sagovornika. ne samo zbog količine uloženog napora: više iscrpljuje nužna pažnja na sveprisutne i budne oči i uši. saosečanje i bes. loš je znak: oni simuliraju opuštenost i bezbrižnost.

ali kojima suvišna osetljivost na etičke probleme smeta u akciji. Revolucionar mora da bude bezobzi­ ran i radije da seče ljudsko drveće naslepo nego da razmišlja da li je neko drvo zaista trulo. „Intelektualisanje" je prezriva definicija primenjivana na one koji su bez zamerke kao teoretičari. Obično su okruženi velikim poštovanjem kao ljudi kristalne čestitosti. jer su mu nepoznate perspektive koje ketman otvara ljudskoj prirodi. ako se za to pojavi potreba. ipak. štiteći prijatelja ili uzdržavajući se od optuživanja.hladnokrvno pobiju mihon ljudi u ime revolucije. broj situacija. jedan od najsnažnijih u zemljama narodne demokratije jer je etika Nove vere tamo usađivana jedva nekoliko godi­ na. Ovaj ketman koji otežava kontrolu nad umovima građana brižljivo je iskorenjivan. Stanovnik zapadnih zemalja uopšte nije svestan toga da milioni nje­ govih bližnjih. Ovaj ketman sreće se pretežno kod starih komunista. ta sposobnost za saosečanje. naravno. Život u stalnoj unutrašnjoj napetosti razvija ta­ lente koji su u čoveku uspavani. borave u svetu koji je za njega fantastičan kao svet stanovnika Marsa. pa čak i strancima. Oni koji daju sve razloge za pretpostavke da se ne bave potkazivanjem. On čak i ne sluti na koje je visine lukavosti i psihološke pronicljivosti kadar da se uzdigne kad je priteran uza zid i kad mora da bude ili vest. obratno. To ih ipak ne oslobađa čestih sumnjičenja za „intelektualisanje". na taj način su ponovih iskustvo samoga Marksa. dugo odmeravaju problem u svojoj savesti i nemilosrdni su samo ako su sasvim sigumi da. toliki je da on često izmiče sredstvima prifiska. ili da pogine. U poređenju s njima on je naivno dete. Kad nailaze na konflikt između veza ličnog prijateljstva i interesa stvari kojoj služe. To dovodi do začuđujućih iznenađenja. gurnula ih je u mladosti na put revolucije. Njihova sposobnost za saosečanje i pružanje pomoći skoro je neograničena uostalom ona. trude se da nekako nadoknade svoju surovost i u hčnim odnosi­ ma su pošteniji i bolji od ljudi koji poštuju pojedinačnu etiku. a potiskivana etika je trajala tamo vekovima. Etički ketman je. strasno se bave potkazivanjem. Preživljavanje najprilagodenijih umnoj akrobatici stvara dosad u savremenoj Evropi malo poz65 . kada i kod koga će se taj ketman javiti. činilo bi se spolja manje ili više sličnih njemu. u kojima on može da bude primenjen. oni koje treba najviše sumnjičiti za omalovažavanje „predrasuda" pokazuju neo­ bjašnjivu lojalnost prema svojim prijateljima. nanose štetu tome što je za njih najdragocenije. Nikad se ne može pred­ videti.

čiji je rezultat ketman. upotrebljavajući drugo poređenje. Onaj ko bi merom intelektualnog života Srednje i Istočne Evrope smatrao monotone članke koji se pojavljuju u tamošnjoj štampi i stereotipne govore. dovoljno je pogledati život zemalja na Zapadu. zidom ograđeno korito. našao se otpor i taj otpor određuje njih same. Otuda neprestana malaise^". takvim. ne zna koliko se titanskih borbi tamo vodi. beda. Prim.nevolja. M a l a i s e (franc. ne to šta je neko rekao.) . već šta je hteo da kaže. isto kao što se izvežban u preciznim postupcima Poljak. Ne znaju šta se kupuje i po koju cenu. kako padaju junaci ketmana i oko čega su vodeni ratovi. običaj koji nije naročito čest u zapadnim zemljama. a naročito tamošnji intelektualci. tamo su prihvaćeni izvestan poseban stil. mnogo bi se varao. Da bi se ocenile ove vrline. Slično kao što su teolozi u periodima stroge ortodoksije izražavali svoje poglede pomoću rigoroznog jezika. uzalud pokušavaju da ukrote tu reku koja se razliva široko po šljunku i jalovici u jedno. To je samo spoljni omotač. Ili. od čijeg rezul­ tata zavisi sudbina petnaest laboratorija ili dvadeset umetničkih ateljea.natu ljudsku vrstu. pate od posebne vrste taedium vitae. tako je tamo važno. razvijaju intelekt.to u inostranstvu ne znaju. sve što misle i osećaju isparava se u neizmemo prostranstvo. najzad. Čeh ili Mađar smeška. Najsrećniji su izgle­ da od njih oni koji su postali komunisti: sistem u kome žive je zid o koji se udaraju. Kako se plaća . 66 . Hirurg ne može smatrati mesara sebi ravnim u veštini. koji je preporučivala Crkva. ali može biti i drugačije. Sloboda je za njih teret. saznavši kako ga je neko u emigraciji nazvao izdajicom (ili svinjom). prev. Zapadni ljudi. nji­ hov osećajni i intelektualni život suviše je rasplinut. Nikakvi rezultati do kojih dolaze nisu o b a v e z u j u ć i : može biti tako. Još veće komprimovanje dobijaju oni koji moraju da skrivaju svoja komunistička uvere­ nja. Para koja se isparava u vazduh komprimovana je pod pritiskom. Ketman kao društveni običaj nije lišen vrlina. terminologija i jezički ritual. to jest upražnjavaju ketman. a ne nekim drugim redosledom razmatranih problema. Nesumnjivo je da nužnosti. Niko ko ne živi tamo. upravo u trenutku kad je ovaj izdajica (ili svinja) angažovan u igri. ljudi angažovani u ovim ratovima koji podsećaju na neobično teške partije filozofskog šaha odnose se sa omalovažavanjem prema svojim zemljacima . umetanjem „i". prikri­ vajući svoju misao pomeranjem zapete.političkim emigrantima. Naravno.

Ketman se zasniva, kao što se jasno vidi, na realizovanju sebe u p r ­ k o s nečemu. Čovek koji praktikuje ketman pati zbog prepreke na koju nailazi, ali kad bi prepreka naglo bila uklonjena, našao bi se u praznini, ko zna da li mnogo neprijatnijoj. Unutrašnja pobuna je ponekad potreb­ na za zdravlje i posebna je vrsta sreće. Ono što može da se kaže, biva mnogo manje interesantno od emotivne magije odbrane sopstvenog svetilišta. Izgleda da je za većinu ljudi nužnost življenja u stalnoj napetosti i budnosti tortura, ali mnogim intelektualcima istovremeno to stvara mazohističko uživanje. Onaj ko upražnjava ketman laže. Da li bi ipak bio manje lažan ako bi mogao da govori istinu? Slikar, koji se stara da prokrijumčari nedozvoljenu („metafizičku") opijenost lepotom sveta o svom životu u kolhozu, bio bi izgubljen ako bi mu se dala potpuna sloboda jer lepota sveta mu se čini utoliko veća, ukoliko mu je manje dozvoljeno da je predstavlja. Pesnik sanja o tome šta bi mogao da napiše da nije sputan svojim političkim obavezama, ali možda bi se to, što je tako lepo u snu, potpuno rasplinulo u trenutku u kome bi bio lišen tih obaveza. Ketman je dobročinstvo: neguje maštanje. Čovek uči da voli ograde, podignute oko njega. Ko zna, ne nalazi li se u čoveku, u nedostatku unutrašnjeg c e n t r a , tajna uspeha Nove vere, njena velika draž za intelektualce. Podvrgavajući čoveka pritisku. Nova vera stvara centar a, u svakom slučaju, stvara u njemu osećaj da taj centar postoji. Strah od slobode nije ništa drugo do strah od praznine. „U čoveku nema n i č e g - rekao mi je moj prijatelj-dijalektičar - iz samog sebe ništa nećeš izvući, jer tamo nema ničega. Ne možeš otići od ljudi i pisati u pustinji. Ne zab­ oravi daje čovek funkcija društvenih sila. Kome se prohte da živi sam, propašće." To je sigurno tačno. Ali, sumnjam da se to može smatrati nečim većim od zakona našeg vremena. Kad bi čovek osećao da u njemu nema n i č e g , Dante ne bi mogao da napiše Božanstvenu komediju, Montenj svoje Oglede, a Sarden da naslika nijednu mrtvu prirodu. Priznajući da u njemu nema n i č e g , danas prihvata b i l o š t a - makar i znao da je to bilo šta loše - samo da bi se našao zajed­ no s drugima i da ne bi bio sam. I dok tako smatra, njegovom ponašanju se ne može mnogo zameriti. Bolje je uzgajati izrasli ketman i podvrga­ vati se pritisku, a zahvaljujući tom pritisku imati trenutak osećanja da se p o s t o j i , nego rizikovati poraz, ukazujući poverenje mudrosti prošlih vekova, koji su tvrdili daje čovek božansko biće. A kad bi pokušao da živi bez pritiska i bez ketmana, da izazove sud67

binu i kaže: „Ako doživim neuspeh, neću sebe žaliti?" Ako je moguće živeti bez nametnutog otpora, ako sam sebi mogu da stvorim vlastiti otpor, onda nije istina da u čoveku nema ničeg. To bi bio čin vere.

68

IV ALFA ILI MORALISTA

Istorija poslednjih petnaestak godina u Srednjoj Evropi obiluje situacija­ ma pred kojima gube značaj svi epiteti i teoretska razmatranja. Napor ljudi da savladaju ovakve situacije odlučuje o njihovim sudbinama. Rešenja koje svako od njih prihvata su različita, zavisno od onih neu­ hvatljivih činilaca koji sačinjavaju individualnost čoveka. Pošto su ovi zamršeni putevi sudbine miliona najuočljiviji kod onih koji profesionalno beleže promene koje se javljaju u njima samima i u drugima, to jest kod pisaca, priče o njihovim životima upotrebiću kao primer. Potrudiću se da skiciram nekoliko potreta istočnih pisaca. Čovek, koga ću nazvati Alfa, jedan je od najpoznatijih proznih pisaca istočno od Elbe. Bio mi je blizak prijatelj i vezuju nas uspomene na mnoge teške trenutke koje smo zajedno preživeli. Teško mi je da se odbranim od uzbuđenja, prizivajući njegovu ličnost. Pitam se čak treba li baš njega da podvrgavam analizi. Ipak, učiniću to, jer ljubav mi ne bi smetala da objavim članak o njegovim knjigama, u kojima bih rekao manje-više isto što ću reći. Alfa je pre Drugog svetskog rata bio visok, mršav mladić s rožanim naočarima. Objavljivao je svoje priče u jednom desničarskom nedeljniku koji u književnim krugovima nije uživao dobro mišljenje pošto su se književni kružoci u Varšavi sastojali pretežno od Jevreja ili ljudi koji su nerado gledali na rasističke i totalitarne čežnje ovog časopisa. Urednik časopisa bio je u neku ruku pronalazač Alfe i imao razloga da čestita sebi na izboru jer se Alfin talenat brzo razvijao. Ubrzo je nedeljnik počeo da štampa njegov roman. Roman se pojavio u izdanju jedne od najvećih izdavačkih firmi i podigao veliku prašinu. Alfina glavna interesovanja bila su okrenuta ka tragičnim moralnim konfliktima. U to vreme mnogi mladi ljudi podlegali su lepoti proze Džozefa Konrada. Alfa je posebno bio osetljiv na način Komadovog 69

Alfa. zahvaljujući njemu. Mučio ga je problem čistote . Mali ljudi sa svojim jakim strastima u noči. Dostojanstvo. postoje komični glumci koji čitavog života sanjaju o najozbiljnijoj. navlači dugu odeždu maga. ekspresionizam. Roman koji sam pomenuo i koji je bio njegov prvi veliki uspeh. Alfin stav bio je metafizički i tragičan. rekao bih. Opčinjavala ga je noč. čutanje. pražnjenje u boljem ja. рпфпг. stekao je titulu najdarovitijeg katoličkog pisca. A trka za čistotom u književnom radu i nadmenost međusobno su se povezivale: bila je to subhmacija samoga Alfe. i time joj više davao značaj svečanog obreda. Neko je za njega rekao da. Stoje više brinuo za svoj privatni. da bude nezamenljiva i deluje samim svojim zvukom. Lagani pokreti. Destilovao je svoje rečenice. Monumentalnost. tamo deluju slični motivi. što u katoličkoj zemlji kakva je bila Poljska nije bila mala stvar.po tome su njego­ va mladalačka dela bila zajednička Konradovim delima. U dvadesetom veku broj katoličkih pisaca je nez­ natan. Njegove ambicije sezale su znatno dalje od sticanja imena autora dobro napisanih knjiga. nezemaljskom čistotom. to je više cenio iskupljujuću radnju.moralni autoritet. mada nije pisao komade. već samo pripovetke i romane. Da li je bio zaista katolički pisac . Takozvana preobraćanja intelektualaca obično su sumnjive vrste i ne razlikuju se od prolaznih obraćanja na nadrealizam. pre nego što uzme u ruku pero. široko je reklamiran kao katolički roman. a sam Alfa. pružanje prstena za celivanje ­ to je čistota gesta. nesređeni život. ravnodušnog sveta . Želeo je da svaka od njih bude ne samo opis. koji je i bio obdaren izvrsnim osečajem za humor u razgovoru. kakva je za njega bilo pisanje. Bio je takav katolik kakvi su bih mnogi od nas: bio je to period interesovanja za 70 . Ta potreba za čistotom. bila je karakterna crta Alfe koji je u odnosu s ljudima voleo da bude nadmen i ide na koturnama. bilo je dostojanstvo kardi­ nala. koje bi moglo da zadovolji njegovu ambiciju. Hteo je da bude pisac . ogromnost vanljudskog. takva je bila uglavnom scenerija njegovog pozorišta. dostojanstvenoj ulozi.i moralne čistote. sasvim se menjao kad je počinjao da piše: otad je boravio samo u najvišim registrima tragedije. ogromnost i tajanstvenost ogrtale su njihove sudbine ogromnom draperijom. i čistote tona u tome. mada smo se sretali često i vodili najiskrenije razgovore. egzistencijalizam i tome slično Ne mogu da odredim da li je Alfa bio kato­ lik. na koje je prebacivao sve svoje nade. što je pisao.teško je reći.pisanja jer je bio sklon da postavlja svoje junake dostojanstveno i monu­ mentalno. več i da se uklapa kao komad muzičkog dela. njegovo drugo ja.

Junak Alfinog romana bio je sveštenik . koji je zadovoljavao čežnju za kardinalskim purpurom. želeći da se pojavi među ljudima. po tome su se razlikovali od katoličkih književnika i novinara tout court. Bilo bi netačno tvrditi da je na sve te „intelektualne katolike" uticala samo književna moda: pokreti davljenika koji se hvata za slamku ne mogu se svesti samo na modu. morao stalno da prikačinje sebi nos od izrezanog papira. a što je najvažnije . Alfa je sa svojim tragičnim osećanjem sveta tražio forme: reči.tomizam i pozivanja u književnim diskusijama na Žaka Maritena. tama duše i milost mogli su se obuhvatiti doživljaji opisivanih osoba. tu su se ispoljile slabe strane Alfinog talenta. prihvatanje katolicizma sa svim njegovim konsekvencijama bilo je veoma daleko od njih. odrastao u gradu. tragično osećanje je kao Velsov Nevidljivi čovek koji je. bilo bi takođe netačno smatrati književne diskusije koje operišu terminima tomističke filozofije pojavama katoli­ cizma. čije poli­ tičke ideje nisu bile oslobođene kulta „zdravih sistemskih formi" (to jest Italije i Nemačke) i hvaljenja antisemitskih sukoba. a na nevidljive ruke stavlja rukavice. pojmove. Radnja se odvijala u selu. Osetljiv na mišljenje koje je važilo u njegovom okruženju. tkanine. u prvom redu. zauzet građenjem konflikata. Bernanosa. Ah. Alfi toHko potreban.nesumnjiv uticaj francuskih katoličkih romanopisaca. Svako je tražio u katolicizmu nešto drugo. Komunisti su sa odvratnošću gledali na uticaje Žaka Maritena kao na znak degeneracije. Katolicizam mu je davao jezik: takvim pojmovima. Alfa je posle objavljivanja romana počeo da se kreće u krugovima „intelektualnih kato­ lika" i levice. Likovi su ostavljali utisak kao da su preobučeni u strane im kostime (u periodu 71 . nikada nije imao posla sa seljacima. tretirajući veoma ozbiljno pitanje piščevog moralnog autoriteta.katoUčki jezik je odmah uvodio uzvišeni ton. Selo koje je opisao bilo je univerzalno selo . njihova politička uloga bila je poseb­ na: odnosili su se sa odvratnošću prema totalitarizmu i rasizmu. ali upravo zato nije bilo stvarno selo. Pa ipak. „intelektualni katolici" davah su svoju boju nekim književnim krugovima. raskinuo je s desničarskim nedeljnikom i stavio svoj potpis na javno saopštenje protiv antisemita. imao je slabo izvežbane oči: nedostajalo mu je posmatranje pojedinosti. konkretnih ljudi. kao što su greh i svetost. aU nisu se suprotstavljali „intelektualnim katolicima" pošto su oni bili neprijateljski raspoloženi prema idejama ekstremne desnice.moglo je da bude isto tako bretonsko ih flamansko selo. da zavija lice. jednostavno. ali bio je to takođe izraz Alfinih težnji za stvaranjem čistih i jakih likova.

Nije samo njeno prvo izdanje brzo rasprodato. one su negovale ekstremni naturalizam koji se izražavao u opisima pojava iz oblasti fiziologije ili su bile psihološki traktati. ipak. Ipak. niti knjigu pripovedaka koju je objavio dobrim knjigama. a liberah i levica nisu imali razlo­ ga da napadaju odluku jer. da bi bila istinska. dakle. Vlada je tih godina otvoreno koketirala sa ekstrem­ nom desnicom. Književnici su živeli u intelektualnom getu svojih kafana i što su više patih zbog svoje izolovanosti od života širokih narodnih masa. postupajući onako kao što su postupali mnogi intelektualci dvadesetog veka. presvučeni u formu romana. bila je snažno spojena i kritičari su skoro oduševljeno primili knjigu. Obuzela gaje velika sumnja. smatran je tvorcem duboke i plemenite književnosti. snažno oslonjena o iskustvo i posmatranje. osim umetničkih vrednosti romana. to je čudniji i nerazumljiviji postajao njihov stil.ah. a ne među živim ljudima. svako je tada mogao da veruje i piše u skladu sa svojim uverenjem. Njegov katolicizam nije bio ništa više od maske kojom se poslužio. desnica je morala biti zadovoljna. Tako se. trenutak kad je postao svestan da sa njegovim pisa­ njem nešto nije u redu bio je odlučujući za čitav njegov dalji život.bukoličke književnosti gospodičići su preoblačeni u pastire) i svi su go­ vorili jednako. Mučan osećaj koji je ostao u Alfi posle objavljivanja njegovih prvih knjiga bio je njemu samome težak za definisanje. nagrađivanje katoličkog pisca činilo joj se mudrim pote­ zom. Možda je žiri koji je dodeljivao nagradu uzimao u obzir. Alfa je dobio za nju državnu nagradu koja mu je donela veliku sumu novca. Alfa je shvatio da se uvalio u laž jer je boravio među idejama o ljudima. drama odigravala u jedva skiciranim deko­ racijama. konačno. njegove kolege mogle su da računaju da će njihove knjige stići do šire publike verovatno samo kao senzacija ne mnogo velike vrednosti. Igrao se katolicizmom. pokušavajući da pokriju sopstvenu golotinju dragocenom starinskom odeždom. čistota mora biti zemaljska. Alfa u dubini duše nije smatrao svoj roman. I pored popularnosti i novca. Položaj koji je stekao omogućavao mu je negovanje svoje omiljene uzvišenosti. međutim. takođe izvesne političke koristi koje su dolazile s nagrađivanjem Alfe. Tražio je način kako da u čitaocu izazove poželjan emocionalan odjek: naravno. onda je Alfina sumnja dobila veće razmere. To što je znao o čoveku bilo je zasnovano na njegovim sopstvenim unutrašnjim doživlja­ jima u četiri zida njegove sobe. 72 . Zeleo je da dosUgne čistotu moralnog tona . inače je laž. Ako su njegove kolege pisci takode sumnjah u vrednost svoga dela koje je lebdelo u praznom.

stalno je neko nestajao od nas. Štampanje časopisa. naš grad i zemlja postah su deo Hitlerove imperije. Tokom pet i po godina živeli smo u dimenziji. Izvođene su čak podzemne pozorišne predstave. lake za raznošenje. Trebalo je da pišemo: bio je to jedini način da se zaštitimo od očajanja. što nam je bilo dato da vidimo. Ratni izveštaji davali su podatke o našoj trci sa smrću. ali nigde toliko okrutna kao na Istoku. prevazilazilo najsmeliju i najstravičniju maštu. s čuđenjem konstatuje da ga stalno nazivaju kubistom. a koji nisu 73 . živeli smo i pošto smo bili pisci. potpuno drugačijoj od onoga što se moglo znati iz bilo kakvog iskustva ih književnosti. Osim toga. Izbio je rat. brošure i knjige malog formata. čitalac reaguje snažno. u načinu na koji je autor upotrebio reči i pojmove ima nešto od zloupotrebe. čitava zemlja je bila je obuhvaćena konspirativnom mrežom i zaista postojala je u njoj „podzemna država". slično kao što slikar koji je izvesno vreme slikao kubistički. Poznati nam raniji opisi užasa izazivali su sada smeh kao naivne i dečje priče. Organizovana su mnoga podzemna predavanja i književne večeri. novina i knjiga na jeziku pokorenog naroda bilo je zabranjeno. Zavedeni prividima. To je bio dobar moral. Podzemne publikacije otiskivane su na šapirografu ili ilegalno štampane kao časopisi. starali smo se da pišemo. Istina. Alfa je tokom tih godina s uspehom ostvarivao svoj ideal pisca moralnog autoriteta.nalazeći takve reči kao što su „milost" ili „greh". jer na Istoku su živele rase koje su prema nacionalsocijalističkoj doktrini zasluživale ili potpuno istrebljenje ili korišćenje za težak fizički rad. zašto onda ne bi postojala i podzemna književnost. Nemačka vladavina u Evropi bila je okrutna. kritičari su ubrajali njegovo stvaralaštvo u zdravu i plemenitu književnost. suprotstavljajući ga stvaralaštvu njegovih kolega koje je nosilo odlike dekadencije. Nazvan katoličkim piscem. poznate mu iz detinjst­ va. A ipak. Rekao bih daje to. Pa ipak. Bih smo kao ljudi na santi leda koja se topi. Njegovo ponašanje bilo je ponašanje uzornog piscagrađanina. deportovan u koncentracione logore ih ubijen. аИ se još uvek borio. kulturni život nije mogao da se uguši. Ništa se tu nije moglo. Nije trebalo misliti na trenutak kada će se istopiti. Ali. Njegovi sudovi o tome koji su postpuci ispravni. Sve je to podizalo moral naroda koji je bio pokoren. On je ipak razumeo da uopšte nije bio zdraviji od svojih kolega koji bar nisu skrivah svoju žalosnu golotinju. malo previše dobar kao što su pokazali događaji krajem rata. Alfa je posumnjao u realnost kon­ flikata koje je sam stvorio. znao je da katolički pisac nije.

Još uoči rata oprostio se od svog desničarskog patrona koji je proklamovao potrebu za uvođenjem u zemlji sopstvenog totalitarizma (ovog patrona streljao je Gestapo prve godine rata).smatrani su u književnim krugovima nekom vrstom proročanstva i često su se njemu obraćali da razreši nije li neko prešao granice načela nepisanog patriotskog kodeksa. antisemiti nisu smatrali nužnim da suviše brinu. Alfa je pri­ padao onim stanovnicima našega grada koji su žestoko reagovali na masovna ubistva. Broj komunista u Poljskoj bio je uvek neznatan. a saradnja Rusa s Nemcima posle pakta Molotov-Ribentrop stvorila je posebno nepovoljne uslove za aktivnost pristalica Moskve. ponašao se nonšalantno i da bi istakao svoj prezir prema potkovanim cipelama. Bio je odlučni protivnik nacionalizma koji je našao u Nemačkoj tako košmarno otelovljenje. To uopšte ne znači da je imao komunističke sklonosti. usudio se da javno ne pruži ruku jednome od pisaca koji je u Varšavi pristao da sarađuje s Nemcima. Nade masa stanovnika okretale su se ka Zapadu. ali mnogi od njih u sebi su mislili da ono nije sasvim bezrazložno. Komunističko podzemlje bilo je slabo. pisani na mašini. uprkos svim nevoljama. Kad su nemačke vlasti pristupile sistematskom ubijanju tromilionskog jevrejskog stanovništva u Poljskoj. Na njegove ruke stizao je novac iz podzemnih fondova i on je delio novac kolegama kojima je bila potrebna pomoć. Alfa nije mogao da se sa simpatijom odnosi prema zemlji koja skoro ni u kome nije budila prijateljska osećanja. njada je za pomoć Jevrejima pretila smrtna kazna. Tihim priznanjem postao je vrsta vođe svih pisaca u našem gradu. Njegov stav nosio je obeležje istinske humanosti. Bio je inicijator i jedan od urednika podzemnog književnog časopisa čiji su primerci.nosio je 74 . Ne bih preterao ako bih rekao da smo zajedno proveli ratne godine. glasno su osuđivali to zverstvo. Kao većina njegovih prijatelja želeo je dalekosežne društvene reforme i vladavinu naroda. borio se perom protiv ravnodušnosti drugih i sam je pružao pomoć Jevrejima koji su se skrivali. starao se o pisci­ ma početnicima. Alfin izgled prosto je bodrio. a „podzemna država" zavisila je od emigrantske vlade u Londonu. stupajući u službu u nemačkoj izdavačkoj firmi. bio je u veoma velikoj meri upućen u konspirativne stvari. dostavljani redom „klubovima" koji su se tajno okupljali i tamo ih glasno čitali. uniformama i kricima „Heil Hitler" . Uvek osetljiv na moralna mišljenja okoline (njegova osetljivost mogla se uporediti s osetljivošću barometra). Često sam se viđao sa Alfom.

u kome je ha­ rala kuga terora . Iz prvog velikog transporta ljudi. Njegov visoki rast. Moral Alfinih junaka bio je laički sa znakom pitanja. Zašto su oni stavljah svoj život na kocku? Zašto su prihvatali mučenja i smrt? Šta ih je na to navodilo? Nisu imah oslonac u ljubavi 75 . s pauzom. Izvirio sam kroz prozor. mršavost. mržnja prema ugnjetačima. U Osvjenćimu je kasnije ubijeno nekohko miliona ljudi iz raznih zemalja Evrope. Alfa. Koliko se sečam. a ne izmišljenu tragediju. Sada se bojao laži. Kad su njegovi junaci na samrfi upi­ rali pogled ka nemom nebu. čiji je talenat tražio istinsku. ali ta pauza još nije bila vera. tamo je vršena racija. Alfin kišobran i bezbrižnost donosili su sreću. što je neimenovano. Bila je to lojalnost nečemu u čoveku. ali tada je taj koncentracioni logor bio tek u zametku. Nije uzalud Konrad bio omiljeni autor Alfinih mladalačkih godina. Mislim da je Alfa bio pošteniji u tim pripovetkama nego u svojim predratnim delima. niti strano moralnim željama čoveka. Postojala su još samo elementarna osećanja: strah.činih su siluetu koja je poricala zakone rata. Pre rata Alfa je bio sklon da naziva taj moralni imperativ katoličkim. izdate posle rata. godine. Nismo pojma imali da će ovaj dan biti zabeležen kao crni dan u istoriji grada. ironične iskrice u očima iza naočara i pompeznost s kakvom je koračao ulicama grada. bol zbog gubitka bliskih. nisu mogli tamo da pročitaju ništa osim nade da je njihova vernost oslonjena o nekakvo načelo sveta i da to načelo sveta nije uopšte besmisleno. Ko nije uspeo da nade izraz za kolektivna očajanja i nade. Alfa i ja smo prošli ulicama pet minuta pre početka racije.kišobran. Stvarna tragičnost događaja stavljala je u drugi plan izmišljene tragedije. mada su nam domaćini preporučivali voz koji kreće pola sata kasnije. saosečanje sa zlostavljanima. Doputovah smo u Varšavu i išli ulicama veoma zado­ voljni životom. osetio je u rukama materijal i napisao niz pripovedaka. Istovremeno je veoma snažno izražavao duhovno stanje tih bezbrojnih podzemnih boraca koji su ginuli u borbi s nacizmom. niko izgleda nije ostao živ. začuo sam na uhci vrisku. odlučili smo da putujemo. Dogodilo se jednom da smo se vračali iz posete zajedničkom prijatelju koji je živeo u selu. Te godine bile su iskušenje za svakog pisca. stideo se svoje profesije. konstatovao je samo da taj imperativ postoji. uhvaćenih toga dana na ulica­ ma. bilo je to vedro letnje jutro 1940. Predmet svih pripovedaka može se definisati kao lojalnost. ali moćno i čisto. Bila je to prva velika racija za Osvjenćim. prepirah smo se kojim ćemo vozom ići. koje su ušle u sastav knjige. Tek što sam se vratio kući i zatvorio vrata. ova knjiga prevedena je na mnoge jezike.

traže se racionalni ciljevi. Iracionalni snovi da će se dogoditi nešto što će zadržati pohod Crvene armije. Pošto se udaljio od katohcizma. Kakvi su mogli da budu ti cilje­ vi? S istoka se približavala pobednička Crvena armija.skoro sport. Konspiracija je postala cilj sam po sebi. Obrazlažući potrebu žrtava samo vemošću. Medu intelektualcima podzemlja mogla se primetiti posebna razdraženost. U ime kakve budućnosti. Podzemna borba s okupatorskom silom povlačila je za sobom velike žrtve. Umirati i izlagati druge smrti . u ime kakvog poretka su svakod­ nevno umirali mladi ljudi . Alfa je postao više hrišćanski pisac nego ranije.to pitanje postavljah su sebi mnogi od onih čiji je zadatak bio podržavanje morala drugih. vemost nije dovoljna. Dakle. Zapadne armije bile su daleko. usmerena protiv iracionalnih raspoloženja koja su se širila u pokretu otpora. stoje bilo sasvim jasno. U drugoj polovini rata došlo je u „podzemnoj državi" do ozbiljne krize političke svesti. Da je tu pripovetku pisao sovjetski autor. Alfa. Ova raspoloženja približavala su se histeriji.prema Fireru kao Nemci. Uz njenu pomoć trebalo je izvesti revoluciju. pretpostavljajući da je etika lojalnosti nastavak etike hrišćanstva i da je suprotna etici društvenih ciljeva. Vernost može biti osnova individualne odluke. izdaje svog prijatelja jer se boji da umire sam.vernost tome što su nazivah imenom otadžbine ili časti. Sumnjivo je da li je većina njih verovala u Hrista. znajući da će biti streljan. To ne može biti opravdano nikakvom utilitarnom etikom: nema razloga da se oprašta izdajicama. To nije bio previše siguran oslonac za trezvenije umove. niti u Novoj veri kao komunisti. Patriotski kodeks njegove sredine 76 . trebalo da oslobodi Crvena armija. U jednoj od Alfinih pripovedaka dečak koga su mučili žandarmi. a što je bilo snažnije od naziva. mogao je lako naći oko sebe njenu karikaturu. izdani bi se prezrivo okrenuo od čoveka koji je podlegao podloj slabosti. um je bio izložen sumnji. Program komunista bio je mnogo bolje obrazložen od programa „podzemne države". ali tamo gde se radi o odlukama koje se tiču sudbine stotine hiljada ljudi. koji je u svojim pripovetkama proklamovao etiku vernosti. U tom trenutku počele su da dejstvuju podzemne komunističke organizacije kojima su se priključili neki pred­ stavnici levog krila socijalista. Sreću se pred streljačkim vodom i izdani oprašta onome koji ga je izdao. samo vernost . Niko nije umeo da da odgovor. zavisne od Londona: zemlju je. broj ubijenih i likvidiranih u koncentracionim logori­ ma stalno je rastao. a istovremeno srušiti Hitlerov režim. povezivali su se pozivanjem na čast „zemlje bez kvislinga".

na primer u Americi. u stvari. Posebne odlike ove inteligencije. U uličnim borbama poginulo je oko dvesta hiljada ljudi. doputovao sam s Alfom u Varšavu i lutali smo zajedno po brežuljcima ruševina koji su se uzdizali tamo gde su nekada bile ulice. pre svega. šljahte (čak ako je to inteligencija seljačkog porekla). Zahvaljujući tome spasao se i uspeo je da prođe kroz zonu. opažao je da je izolovan od širokih masa naroda.stoje izgledalo neizbežno u slučaju dolaska u zemlju emigrantske vlade iz Londona. Aprila 1945. Dva meseca je nad Varšavom stajao stub dima i plamena. Nekoliko sati proveli smo u nekad nam dobro poz­ natom kutku grada. tog sloja koji više nije poznat u zapadnim zemljama Evrope. U pripovetkama je predstavio dobro mu poznate likove manijaka konspi­ racije. koja je po običajima i privrženostima naslednica poljskog sitnog plemstva. visok dva-tri kilometra. Sada nismo mogli da ga prepoznamo. kad je počinjao zaista da razmišlja. zavisnim od Moskve. Upravo tada kad je prolazio taj proces gorkog i nemoćnog podrugivanja izbio je ustanak. postoje Crvena armija već isterala Nemce (borbe su se tada vodile kraj kapija Berlina). nastojeći da povrati vezu s masom. Njegova satira je takode otkrivala društvenu osnovu konspirativne histerije: nema sumnje daje „podzemna država" bila tvorevina. koji je pre ustanka imao preko milion stanovnika. nisu drage intelektualcima. u kojoj su hvatali stanovništvo koje je odlazilo na prinudne radove i u koncentracione logore.esesovski odredi su spalih grad. Uspeli smo se po obroncima crvenih cigala i ušli u fantastični mesečev krajolik. Predstavnik inteligencije. Tamo je 77 . jer je zapažao slabost sistema. Tome sigurno treba pripisati karakter njegovih pripovedaka koje su nastale u tom periodu. a oni kvartovi koji nisu bili srušeni bombama i vatrom teške artiljerije . prvi put je posegnuo za svojim osećanjem humora.zabranjivao mu je da se približava malobrojnim grupacijama. a kolovozi bez kaldrme pretvoreni u groblja. u kvartu koji se graničio s poljima. inteligencije. Kao mnogi njegovi prijatelji. njegovo stanovništvo je deportovano. Pišući satiru o konspirativnoj inteligenciji. de ne govorimo o anglosaksonskim zemljama. posle ustanka bio je pustinja ruševina. u Poljskoj su tokom poslednjih neko­ liko decenija vršeni stalni pokušaji pobune intelektualaca protiv inteligen­ cije čiji su deo i sami bili: bilo je to isto što i pobuna intelektualaca pro­ tiv middle class. Pišući. godine. Alfa je osetio da je u zamci. ako iz njega treba da se regrutuju oni koji će u budućnosti vladati zemljom . Alfa se uveravao da je ovaj sloj sa svojim brojnim zastranjivanjima najgora najava za budućnost. Alfa je stanovao u dalekom predgrađu. postajao je radikal.

Razmišljali smo o tragu koji ostaje posle ljudskog života. počeli su da udaraju jedni o druge. držeći se na zidu. Ove reču zvučale su kao krik iz smrskane zemlje. Zašto? Ko je izmerio nje­ govu mudrost ili ludost? Da li je to bila Lajbnicova monada koja je u svemiru imala svoje predodređenje. Izvukli smo se iz ruševina u skoro netaknuto dvorište. Dunuo je vetar i savijeni limovi. Na daščici smo pročitali natpis mrkom bojom (boja je izgledala kao krv). U jednoj od jaruga nabasali smo na daščicu pričvršćenu za me­ talnu šipku. upućen samo nebu. a nemačka vojska koja se povlačila vodila borbe na pretpoložajima grada. muva se branila. Mora da je Alfa tada razmišljao o istom o čemu i ja. ali njeni vojnici bili su pretežno naoružani samo 78 . Odjednom se začulo tutnjanje poput pozorišnih gromova. a na njemu šlem. izbio je. majka je pronašla put do njega i ugazila stazicu svojim svakodnevnim posetama. Balansirajući da ne bismo pali. kao stoje poznato. prekasno je bilo za razmatranja. koji je sigurno takođe kasnije pao. koju mu je ulio otac. koja stoji na drugoj strani reke. Temperatura konspirativnih raspoloženja dosezala je tada tačku ključanja. Kad je bitka u gradu počela i kad se ispostavilo da Crvena armija. Ko je bio poručnik Zbišek? Kakve su bile njegove patnje za koje neće saznati niko od živih? Zamišljali smo kako je puzao ovim putem. Bilo je to dozivanje pravde. Kraj krsta sveže zasađeno cveće. Podzemna armija htela je da se bori. započet po naređenju emigrantske vlade u Londonu. ili se sin poštanskog činovnikarukovodio zapovešću časti. a na stepenicama spaljene vile našli smo knjige sa saldom gubitaka i zarada. Natpis je glasio: „Put patnji poručnika Zbišeka". koji je bio kao stenoviti rt. Varšavski ustanak. čuven po vrli­ nama šljahtinskog dvora? Išli smo dalje i naišli na ugaženu stazicu. Tu je ležao nečiji sin.vladala potpuna tišina. u trenutku kad se Crvena armija pri­ bližavala prestonici. ne kreće u pomoć. silazili smo dole preko gomila krša i pred nama su izranjale stalno nove scene pustoši i razaranja. osećajući daje ranjen. Na dnu jarka stajao je nevešto sklepan krst. tragedija se odi­ grala do kraja s tačnošću svih propisa. Ova stazica nas je odvela u jarak među brdima. tako da Crvena armija zatekne tamo poljsku vlast koja već funkcioniše. mislio samo na jedno: na ispunjenje zadatka. Kako je snagom volje održavao sve slabiju snagu i. Među korovom su se videle zarđale mašine. Jedan džin stajao je preko reke i čekao da drugi džin zgnječi muvu. Istina. koji je obeležio nat­ pisom jedan od njegovih drugova. Cilj ustanka bilo je izbacivanje Nemaca i zauzimanje grada. Bio je to ustanak muve protiv dva džina.

međutim. sin radničkog kvarta. kakvih je mnoštvo moglo da se nađe u tom mesečevom krajoliku. granatama i kantama s benzinom. Alfa je takođe znao da je osoba koju je najviše voleo u svom životu deportovana posle ugušenja ustanka u koncentracioni logor u Ravenzbriku. a ubrzo je i njega samog zgnječio stфljivi drugi džin. Međutim. U prilog pružanja pomoći moglo bi da govori samo sažaljenje prema milionskom stanovništvu grada koje je ginulo. to jest svojim sop­ stvenim poretkom. oni koji su mogli da zadaju vladi najveće nevolje. odleteli su u vazduh na barikadi pod koju su Nemci podmetnuli dinamitski tovar. džin je dva mese­ ca slao na grad svakih nekoliko minuta svoje bombardere koji su izbaci­ vali tovar s visine od pedeset metara. Kasnije. Njegova žena Barbara umrla je od rana u bolnici. pripremljena u Moskvi. obasipajući vatrom s prozo­ ra tenkove SS-a. Pomagao je napade svojih odreda tenkovima i upotrebljavao najtežu artiljeriju. poginuo je na straži.kao i svi koji su preživeli . Pesnik Karol. autor komada o Homeru. Sažaljenje je ipak suvišno osećanje tamo gde govori Istorija. pesnik Marek. to je bio primer do čega dovodi vernost koja ne računa ni na koga i ni na šta. Alfa je osećao . Kao što je nekada Alfa posumnjao u svoje katoličke reči. U plitkim grobovima. Ova tradicionalna prestonica pobuna i ustanaka bila je sigurno najmanje potčinjen grad na prostoru koji je tre­ balo da se nade pod uticajima Centra. punu tajnih štamparija i skladišta oružja. i njegov nerazdvojni drug. Muvu je najzad zgnječio. upravo u uhčnim borbama.gnev. dok je u pozadini Crvene armije uredovala već druga poljska vlada. imšavi astmatičar. Uništenje Varšave predstavljalo je nesumnjivo pluseve: ginuli su u njoj. stiskajući u ruci rukopis muževIjevih pesama. fizički ništa jači od Marsela Prusta. istrenirana u podzemnoj borbi s Nemcima i beskrajno fanatična u svom patriotizmu. Kao prepreka obaranju kapitalizma u Poljskoj stajale su „podzemna država" i emigrantska londonska vlada. tokom godina okupacije pretvorio se u podzemnu tvrđavu. Idući tako sa mnom po ruševinama Varšave. Alfin gnev bio je usmeren protiv onih koji su izazvah poraz: eto. Sam grad. Ne vide se nikakvi logični razlozi zbog kojih bi Rusi trebalo da pruže pomoč Varšavi. tako mu se sada etika lojalnosti njegovih tragičnih 79 . od dvadeset dve-tri godine. po završetku rata. kad nailazi na istorijske nužnosfi. Nosih su na Zapad oslobođenje od Hitlera i oslobođenje od dotadašnjeg poretka koji su hteli da zamene dobrim. dugo ju je čekao i najzad je morao da se pomiri s mišlju da nije živa. Pesnik Kšištof. ležali su njegovi bliski prijatelji. Tako je propala najveća nada poljske poezije.pištoljima. to jest intehgentska omladina.

u dvadese­ tom veku. ali ništa manje efikasnih. nije bilo više mesta za imperativ otadžbine i časti koji bi se oslanjao na bilo kakav cilj. Bilo je to poput luđačkih juriša konjica konfederata u Američkom građanskom ratu koji nisu sprečih pobedu Severa. koga su njegovi pretpostavljeni upotrebili za rad u štampi.razmišljao je Alfa .morao bi da obraća pažnju na društvene ciljeve i društvene posledice. To nije bila „blaga revolucija". Zaista. Mirili su se s njom. Njegove knjige čekao je ljudski mravinjak istrgnut iz obamrlosti. bili su niža rasa koju je trebalo uništiti. To ne bi služilo ničemu. Malobrojna grupa poljskih komunista. Oni su nastupali kao istorijska sila. on je bio jedan od odgovornih za to što se dogodilo. Komunizam se borio s fašizmom. Za Ruse su bili „poljski fašisti". Nije bilo granica tim ludostima dobrovoljne žrtve. Alfa nije krivio Ruse. Varšavski ustanak bio je labudova pesma inteligencije i kraj sis­ tema koji je ona branila. taj nepopravljivi poljski šljahtić! A. Mladi filo­ zof Milbrand. kao većina njegovih kolega. koji su proveli ratne godine u Rusiji i došh sada sa istoka da bi organizovali državu po načelima 80 . Džozef Konrad. Svedočanstvo toga bio je najveći grad u zemlji koji je ležao u ruševinama. a ne osvrtati se na ono što je prošlo. Marek i hiljade takvih kao oni. ne pitajući čak postoji h neka vaga koja odmerava njihova dela. istina nametnutih odozgo. Zemlja je bila razorena. Karol. osim na ver­ nost. kao što je pisala štampa nove vlade. U trenutku pada ustanka revolucija se u stvari već završila: put do nje bio je otvoren.ratnih priča učinila kao praznina koja lepo zvuči. Pisac se nalazio pred novim obavezama. Njena cena bila je krvava. tri sata kasnije više nije živeo. Znali su da nema nade u pobedu i da je njihova smrt samo gest pred ravnodušnim svetom. a između dve sile dospeli su Poljaci sa svojom etikom koja se nije oslanjala ni na šta. starajući se da umiri stanovništvo. izmešan vehkim štapom rata i društvenih reformi. puštanja u rad fab­ rika i rudnika. kao što je pokazivao primer ovoga grada. obožavalac Hajdegera. koja je upravo nastajala na ruševinama stare. Za Nemce ustanici nisu bili čak nikakav neprijatelj. Trebalo je živeti i raditi. Barbara. Zar nije video oči mladih zagledane u sebe kad je čitao svoje priče na tajnim književnim večerima? Upravo je ta omladina ginula u ustanku: nepoznati poručnik Zbišek. Zato se ne treba čuditi što je Alfa. nova vlada se energično latila obnove. zatražio je da ga pošalju na borbenu liniju jer je smatrao da je najveći dar koji čovek ima trenutak slobodnog izbora. dvorska zemlja deljena je seljacima. odmah izjavio da želi da služi novoj Poljskoj. Moralista te epohe . eto.

zemlja nije želela njihovu vladu. Alfa je potpuno odgovarao tim zahtevima. kao i mnogi drugi pisci i umetnici. ko je mogao da bude koristan. Bio je to članak o humaniz­ mu. Nije mu zamerano što se za vreme rata držao daleko od marksističkih grupica. godine u starom. u zemlji je bilo neobično malo Staljinovih pristalica. Pisci koji su održavali slične kontakte mogli su se nabrojati na prste jedne ruke. Sada su se pisci ponašali pomalo kao device: htele bi. čemu treba pripisati i maske pod kojima je istupala Partija i uzdržanost njenih parola. Alfa je govorio u njemu. Njegov članak pojavio se na prvoj strani vladinog književnog nedeljnika. Partija je morala da bude ponovo organizovana i trebalo se pomiriti s činjenicom da od novih članova koji su prilazili većinu predstavljaju prevejanci koji koriste konjukturu.lenjinizma-staljinizma. I Alfa i ja. srednjovekovnom gradu Krakovu. Program postupanja prema raznim kategorijama stanovništva izradili su poljski komunisti . ali se boje. trebalo je dozvoliti učešće u vlasti levom krilu socijalista. a u tome su najviše mogli da pomognu pisci čuvenih imena i poznati kao liberali. nije bilo važno to šta su govorili. Tada. Zadaci koji su stajali pred njima bili su neobično teški. o etici poštovanja koju nosi revolucija prema čoveku.još kada su boravili u Moskvi . godine svako. to jest 1945. Alfa je od vremena raskida s desničarskim nedeljnikom uživao dobar glas u sada najuticajnijim krugovima. Prve njihove javne izjave bile su oprezne i brižljivo odmerene. Bio je maj 1945.to su vojnici pobedničke Crvene armi­ je izražavali svoju radost zbog brzog povratka kući. Bila su potreb­ na njihova imena na stranicama glasila. prihvatila gaje raširenih ruku. Koliko se sečam. Na taj način vlada je stvarala spoljašnje znake koji su svedočili da dobija podršku čitave kulturne elite. Ipak. a čak konzervativci. Noć u kojoj je stigla vest o osvajanju Berlina obasjana je bila eksplozijama raketa i topovskih metaka. sklonili smo se tamo posle razaranja Varšave. Vedrog prolećnog jutra sedeo sam sa Alfom u kancelariji „Poljskog filma" i radili smo na 81 . radosno je dočekivan. Nije bilo sumnje da se samo strpljivo dozirajući i postepeno povećavajući doze doktrine pagansko stanovništvo može povesti ka shvatanju i prihvatanju Nove vere. nije se uopšte zahtevalo da bude crven: u stvari. zasnovan na preciznom poznavanju uslova u zemlji. još uvek je bila u perspektivi komplikovana borba sa seljačkom partijom jer su posle Jalte zapadni saveznici zahtevali bar pri­ vide koalicione vlade. na ulicama se čuo neprestani prasak ručnog oružja . Zato je najvažnije bilo nastojati da se uspostavi veza između grupice komunista i zemlje.i to je bio mudar pro­ gram.

Mislim da mu se već tada nazirao plan njegovog prvog posleratnog romana. ali istovremeno je predstavljao ponav­ ljanje konflikta. neke su hvatali u šumama ili gradovima i stav­ ljali iza rešetaka. koji je bio njegov lični konflikt. drugi su stalno boravili u šumama. hodali po sobi. morao je da pred­ vodi i. Nije mogao da bude samo jedan od mnogih. okrećući lice prema sunčevim zracima.scenariju. ali to nije bilo moguće postići bez promene svoje ličnosti. vojnici podzemne armije. mnogo mladih muškaraca. Mada je njihov neprijatelj bio Hitler. pušili mnogo i stalno nas je mamio prozor. sada su pak sma­ trani klasnim neprijateljem. drugi su hvatah kukom od žice ceduljice koje su izbacivane kroz prozor na pesak iz susednih ćelija. poznatog mnogim njegovim zemljacima. Alfa je preživljavao moralni konflikt. naviknuti da žive tokom ratnih godina sa oružjem u ruci. Povezivanje filmskiii fabula je uglavnom naporan posao. smešteni su u zatvor. jedni od onih čija je šlepa požrtvovanost izazivala u Alfi grizu savesti. Ovi. Alfine ambicije. predvodeći. Stojeći sa Alfom kraj prozora ćutke smo ih posmatrali. Čitavog svog 82 . da se u Poljsku vratila emigrantska vlada iz Londona. Bila su to braća onih koji su se borili i ginuli u Varšavskom ustanku. Neki su pokušavali da se sunčaju. sada je trebalo što pre da zaborave svoje konspiracijske sklonosti. Napolju je bilo dvorište s mladim drvećem. kao što je lako bilo pogoditi. Zapazili smo na parteru. Roman koji je napisao bio je delo zrelog talenta i ostavio je na njegove čitaoce veliki utisak. stav­ ljali smo noge na sto ili na naslon fotelje. nalazi dovoljno razloga za sopstvenu uzvišenost. bile su uvek ogromne. Ne znam šta je osećao gledajući prozore tih zatvorskih ćelija. Primer ironičnih šala Istorije. usred stalnih opasnosti. u prozorima s rešetkama. kao što se vidi iz cele njegove biografije. Roman koji je počeo da piše trebalo je . Njegovo osećanje tragičnosti života tražilo je novo ruho u kome bi mogao da se pojavi. nije se razočarao. kao politički sum­ njivi. Sada. kroz koji je ulazio cvrkut vrabaca. Verujući u sebe. mnogi od njih umeli su to da učine dovoljno brzo i da se pretvaraju da nikad nisu bili aktivni u podzemlju. Osećao je u sebi snagu koja je dolazila iz njegove hčne. ovi vojnici „podzemne države" bili bi poštovani i slavljeni kao heroji. a ujedno opšte drame.verovao je u to . pretežno veoma mladi momci. a iza dvorišta velika zgrada.da ga uzdigne na prvo mesto medu pisce koji rade u novoj situaciji. Ti pisci su se trudili da promene svoj stil i sadržinu svojih knjiga. nedavno pretvorena u sedište službe državne bezbednosti i zatvor. Bili su to.

osim borbe s neprijateljem u ime časti. Treba reći da mu je nedostatak talenta. omladina. da da ljudima mogućnost da zarađuju za svoj nasušni hleb. to jest starog komunistu. Starije pokolenje inteligencije pre­ davalo se još besmislenim maštarijama. ističući kontraste karaktera. sada je junakom učinio pred­ stavnika Nove vere. vaspitana za vreme rata u načelima slepe vernosti. kojeg su im nametnuli Rusi. Ubijati partijske radnike. ali njegovi karakteri su se kretah u svetu koji je teško bilo videti. Njegov talenat nije bio realan. Osećao je sažaljenje i prema starom komunisti. pilo je i pokušavalo da obezbedi sebi karijeru. značilo je izjašnjavati se za produženjem haosa. Alfin stari komunista bio je isto tako redak primerak. A Partija je bila jedina snaga koja je u tim uslovima mogla da osigura mir i obnovu zemlje. Takvu sliku zemlje predstavljao je Alfa u svom romanu i možda bi se njegova knjiga mogla uvrstiti u pubhcističku književnost koju piše neko ko govori u ime zdravog razuma. Ovaj komunista. pošto nije znala ni za kakve druge ciljeve delatnosti. društvo koje je trebalo da svojim stvaralačkim radom preobrazi nosilo je odlike moralnog raspada. vidljiv u njegovim predratnim delima. U njegovom pred­ ratnom romanu taj lik je bio sveštenik. Izašao je odande neklonuo duhom i vrativši se u svoju razorenu otadžbinu. očekujući pomoć od zapadnih saveznika. i s Partijom. Imajući u sebi sažaljenje. naviknuta na avanturistički život u podzemlju. bila je sada potpuno izgubljena. železnice i linijska plovidba. proveo je niz godina u nemačkim koncentracionim logorima. kao što je redak primerak u poljskom selu bio župnik koga je 83 . da nije postojalo nešto po čemu se Alfa uvek iz­ dvajao od drugih pisaca: sažaljenje. Taj čovek bio je kao dija­ mant. Ovaj zaključak nametao se svakome s velikom očiglednošću. Čovek nije trebalo da bude komunista da bi to konstatovao. ovoga puta za borbu s novim neprijateljem. Samo luđaci su mogli da se odluče na slične činove bez ikakvog logičkog opravdanja jer su vršeni bez ikakve nade. našao se pred haosom koji su njegova jasna svest i jaka volja trebalo da promene u nov društveni poredak. da učini da rade škole i univerziteti. vršiti atentate na železnice koje prevoze hranu. i prema onima koji su ga smatrali neprijateljem. Međutim. napadati radnike koji su se trudili da pokrenu uništene fabrike. neustrašivi borac. Alfa je napisao tragičan roman. lai. Samo iz sažaljenja prema obema stranama koje su se međusobno borile pisac je mogao da stvori tragediju. pomogao. i dalje je pokušavala da sklapa tajne zavere.života Alfa je kružio oko lika moćnog i čistog junaka. Alfa je pravio moralne konflikte.

U tom poslu oni su se rukovodili osećanjem obaveze prema kolektivu i profe­ sionalnom čašću. koja obično predstavlja domen sličnih mu ljudi. s velikim zanosom pristupali su radu. čijem je preobražaju pristupao stari komunista. kad je ponestalo predstavljanje višestrane potke događaja .ubija ga čovek koji u njemu vidi samo agenta Moskve. To je titan razderana srca. pun ljubavi i praštanja. U trenutku kad su njegove misli i osećanja najčistiji. a prodirući u tu stenu nailazimo tamo na to što je najhumanije: na čežnju za dobrotom i na patnju. Naravno. rudnika. Njihovo političko mišljenje bilo je naivno.Alfa pre rata učinio svojim junakom. već su oni najenergičnije delovali. to jest raznovrsnih specijalista. jer to je njegov privatni bol. 84 . Jednom rečju. Kako inteligencija. Mladi su bili izgubljeni i lišeni svakog vodstva. ova etika može biti ocenjena tek u primeni na konkretne zadatke. fanatičnih i prevejanih. Alfm komunista nije prikazan u svo­ joj spoljašnjoj delatnosti. Ipak. gine . čiji je zločin bila služba „podzemnoj državi". Stidi se svojih privatnih stavri. železnica. istupa kao potencijalna snaga. a njihovo ponašanje često je imalo odlike minule epohe. Naprotiv. a upravo je pokretanje fabrika. nisu se nalazili tamo zbog atentata koje su vršili. tako i radnici i seljaci. ta etika obaveze davala je ozbiljne rezultate. Već sama njegova ličnost je monumentalna i izaziva saosečanje zbog bola koji ne želi da prizna nikome. u kojoj je reč „komunista" još uvek imala uvredljivo značenje. želeo da pokaže staroga borca kao uzor više etike. izgubio je u koncentracionom logoru svoju voljenu ženu: On je asketa ideje. a istovremeno samo najvišim naporom volje može sebe da natera na život naglo hšen smisla. ali njihovi teroristički činovi bili su u podjednakoj meri rezultat demoralizacije koliko i očajanja. Pa ipak. pisac-posmatrač morao bi da nađe tamo ne samo primere dezintegracije. njegovo izrazito sažaljenje prema tim mladićima omogućavalo je čitaocu da naslućuje nedorečenosti. Ipak. sposobna da u budućnosti povede svet ka dobrome. koje smo Alfa i ja videli na prozorima zatvora. inteligentnih. već samo zato što su za vreme rata pripadali podzemnim grupacijama koje su se borile protiv Hitlera. Što se tiče društva. zavisnoj od Londona. škola ili pozorišta bilo delo inteligencije. Alfa zbog cenzure to nije mogao da kaže. Može se shvatiti zašto je Alfa u zemlji.menjala se motivacija dela. Mladići. on je kao nema. ne vizijom socijalizma po ruskom uzoru. u prvom trenutku nije Partija. pa ipak. nepo­ mična stena. tamo gde ljude tretira kao instrumente. U čitavoj zemlji vršene su racije tih mladih.

u čitavoj Alfinoj knjizi video se gnev z b o g t o g a š t o je i z ­ g u b i j e n o. Taj gnev je i Alfi i mnogima drugim bio potreban za pos­ tojanje. Satirični odnos prema konspirativnoj inteligenciji, vidljiv u nje­ govim pripovetkama pisanim pri kraju rata, sada se pojavio u poglavljima romana koja su ismevala apsurdne nade u nagle političke promene. Pa ipak, u stvarnosti ove nade, koje su često kod inteligencije dobijale smešnu formu, nisu bile strane ni radnicima, ni seljacima. Alfa nikada nije izbliza poznavao radnike i seljake, pa je utoliko lakše mogao da pripisuje veru u magično potiskivanje Rusije posebnim odlikama inteligencije, koja se nije odlikovala političkom maštovitošču. Roman ove vrste, dakle, zasnovan na suprotstavljanju etike Nove vere pobedenoj etici, imao je za Partiju ogroman značaj. Knjiga je odmah posle objavljivanja široko reklamirana. Alfa je dobio za nju 1948. godine državnu nagradu, a njen tiraž je brzo dostigao broj od 100.000 primeraka. Alfa se nije prevario, smatrajući da njemu pripada prvo mesto medu pisci­ ma u zemlji. Jedan od gradova poklonio mu je lepu vilu i opremio je skupocenim nameštajem. Koristan pisac u zemljama narodnih demokrati­ ja ne može se žaliti na nedostatak pažnje. Dijalektičari su dobro razumeli da junak Alfinog romana nije bio uzor „novog čoveka". Da je bio komunista moglo se videti samo iz autorovih tvrdnji. Pojavljivao se na stranicama romana u pripremi za delo, a ne na delu. Nije teško bilo zapaziU da je Alfa svog starog junaka, koji je nosio svešteničku mantiju, sada preobukao u komunističku jaknu. Mada se jezik pojmova menjao, ostajao je nepromenljiv tragični i metafizički Alfin stav i mada se stari komunista nije molio, čitaoci se ne bi začudili kad bi se iz njegovih uvek zatvorenih usta naglo razlegle reči Jeremijinih tužbalica: tako su se dobro reči proroka slagale s njegovom ličnošću. U suštini. Alfa se nije popravio od predratnog vremena; nije uspeo da se ograniči na čisto utilitarnu etiku koja se izražavala u racionahstički predstavljenom delovanju. U njegovom junaku bili su i kralj Lir i Faust. Još uvek su postojali i zemlja i nebo. Junak je takode bio veoma shčan Pejrolu iz Konradovog Gusara. Nije se moglo ipak tražifi suviše. Alfa nije bio u Partiji, ah pokazivao je razumevanje, učio je, a to je dokazivalo, više od ličnosti komuniste, tretiranje terorističke omladine. Prerano je bilo zahtevati od pisaca „socijahstički realizam"; trenutak za to nije došao, oni su bili tek u početnoj školi; termin „socijalistički realizam" nije bio upotrebljavan jer mogao bi bez potrebe da uplaši pisce i umetnike; slično su seljaci uveravani da u Poljskoj nikada neće biti kolhoza. 85

Dan odluke za Alfu došao je tek dve-tri godine posle objavljivanja romana. Stanovao je u svojoj lepoj vili, potpisivao je brojne političke deklaracije, učestvovao u komitetima i putovao po zemlji, držeći preda­ vanja 0 književnosti u fabričkim klubovima i domovima kulture; ova piščeva putovanja, organizovana u velikim razmerama za mnoge su bila mučna obaveza, međutim, Alfi su pričinjavala zadovoljstvo jer je na taj način upoznavao radničku omladinu, njen svakodnevni život i probleme koji su je zaokupljali. Alfa je prvi put zaista izlazio izvan svog intelektu­ alnog klana. Uz to, izlazio je kao poštovani pisac; s obzirom na visok rang pisaca u narodnim demokratijama, mogao je da se oseća ako ne kao kar­ dinal, onda bar kao dostojanstveni kanonik. Preobražaj zemlje (u skladu s planovima Centra) je napredovao; došao je trenutak kad je ocenjeno daje situacija dovoljno zrela da se pisci zauz­ daju i od njih zahteva otvoreno izjašnjavanje za Novu veru sa svim kon­ sekvencijama; „socijalistički realizam" objavljenje na kongresima pisaca kao jedini preporučljiv stvaralački metod. Izgleda da je Alfa preživeo ovaj trenutak posebno bolno. Nečuvena veština Partije dovela je pisce a da to nisu skoro ni opazili na vrata obraćanja u drugu veru. Sada je bilo moguće ili naglo se pobuniti i pasti na dno društvene lestvice, ili proći kroz vrata. Polovičnost, plaćanje jedne monete Bogu a druge Caru, nije bilo moguće. Niko nije zahtevao da se pisci formalno upisuju u Partiju. Ipak, rezonujući pravilno, ako se prihvatala Nova vera - ništa za to nije predstavljalo prepreku. Takvo rešenje pre bi pokazivalo veliku hrabrost: ulazak u Partiju znači ne smanjenje, već povećanje obaveza. Za Alfu, koji je posebno vodio računa o svom dostojanstvu romanopisca, koga su najviše cenili partijski krugovi, samo je jedna odluka bila moguća. Od njega se očekivalo da progovori kao pisac - moralni autoritet i svojim postupkom da primer kolegama. Alfa je tokom prvih godina novoga poretka zaista postao privržen revoluciji. Najzad, bio je narodni pisac, njegovi čitaoci regrutovali su se iz radničkih masa. Njegov predratni roman, koji je toliko hvaljen, rasprodat je tada u jedva nekoliko hiljada primeraka. Sada je i on, kao i svaki pisac, mogao da računa na veliki broj čitalaca. Više nije bio izolovan; govorio je sebi da je potreban - ne nekolicini snobova iz kafane, već toj novoj, radničkoj omladini, kojoj se obraćao u svojim putovanjima po zemlji. Čitava ta promena bila je zaslu­ ga pobede Rusije i Partije zavisne od Centra. Iz toga je trebalo izvući zaključke i prihvatiti ne samo praktične rezultate, već i filozofske osnove. Za Alfu to nije bilo lako. Sve češće su ga napadali zbog sklonosti prema 86

monumentalnom tragizmu. Pokušavao je da piše drugačije - ali kad je zabranjivao sebi nešto, što je bilo u samoj prirodi njegovog talenta, nje­ gova proza postajala je plitka i bezbojna, cepao je svoje rukopise. Postavljao je sebi pitanje da li če, videvši svakodnevno oko sebe nove tragične konflikte, svojstvene životu u velikom kolektivu, uspeti da se odrekne njihovog pokazivanja. Zemlja je postajala veliki kolektiv, razlozi ljudskih patnji bili su več drugačiji nego u kapitalističkom sistemu, ali nije izgledalo da se smanjuje, naprotiv, količina patnji je rasla. Previše je znao o Rusiji i previše je znao o nemilosrdnim sredstvima koja su upotre­ bljavali dijalektičari prema „ljudskoj materiji" da ne bi imao trenutke sumnje. Bio je sasvim svestan da će, primajući Novu veru, prestati da bude moralni pisac-autoritet i postati pisac-pedagog, koji u svojim knjiga­ ma ne pokazuje to što njega samoga muči, već to što je smatrano korisnim. Od tada će deset ili petnaest stručnjaka ocenjivati svaku njegovu rečenicu i razmišljati nije li napravio greh čistog tragizma. Ipak, povratka nije bilo. Alfa je rekao sebi da je u svojoj praktičnoj delatnosti već komunista. Pošto je rekao tako, ušao je u Partiju i smesta objavio veliki članak o sebi kao piscu. Bila je to samokritika, to jest čin koji u hrišćanstvu nosi naziv ispovest. Drugi pisci pročitali su taj članak sa zavišću i užasom. Da Alfa svuda i u svemu mora da bude prvi - izazivalo je zavist; da se pokazao tako vest i postupio kao rudar-stahanovac", koji prvi objavljuje da će ost­ variti neobično visoku normu - ispunjavalo ih je strahom; rudari ne vole svoje drugove previše sklone sakupljanju počasti za teranje drugih na speed-up^^. Alfina samokritika bila je promišljeno napisana. Može se smatrati klasičnom ispovešću pisca koji se odriče prošlosti u ime Nove vere. Prevedena je na strane jezike i štampala su je staljinistička glasila na Zapadu. U ovom članku Alfa je osudio svoje stare knjige. Upotrebio je pri tome poseban trik: otvoreno je priznao ono, što je odavno tajno mislio o manama svojih dela; da bi otkrio ove mane, nije mu uopšte bio potre­ ban Metod; Alfa je znao za te mane još ranije, pre nego što se približio marksizmu; sada je svoju moć opažanja pripisao zaslugama Metoda. Svaki dobar pisac zna daje loše dozvoliti sebi da naseda na reči koje lepo zvuče i emotivno su efektne, ali su prazni pojmovi. Afla je tvrdio u svom članku da je upao u ovu grešku jer nije bio marksista. Takode je davao na
" Stahanovac - vi.šestriiki udarnik (u S S S R ) . Prim. prev. " S p e e d - u p (engl.) - ubrzanje. Prim. prev.

87

a ne njenog dela. Teško mi je da strogo osuđujem Alfu. Dokazujući daje istin­ ski slobodan čovek samo građanin Sovjetskog Saveza. Mislim da je ono po čemu su se razlikovale naše sudbine bilo sadržano u maloj razlici naših reakcija u trenutku kad smo hodali po ruševinama razorene Varšave. jer uprkos visokim tiražima knjiga i putovanjima pisaca u fabrike . koje su obrađivale temu „na Иси mesta".je mudar. Začuđujući je u članku bio svečan ton.oni su sada bili zatvoreni u svojim kolektivnim domovi­ ma i klubovima. Uostalom. Sam sam bio na tom putu koji ima sve odlike neizbežnosti. Ovaj ton je dopuštao sumnju da je Alfa. Kao nekadašnjem katoliku Partija mu je poverila da drži predavanja protiv politike Vatikana. Kažem „u književnom getu". pravio iste i dalje: uživao je u faltama nove svešteničke mantije. Alfi uvek svojstven. Njegove kolege koje su pisale pohvale Centru. Po povratku je objavio knjigu o „sovjetskom čoveku". pun uzvišenosti. njegove kolege nazivale su ga „bludnicom s principima". Unutrašnji glas koji nas zadržava kad treba previše da izrazimo . kao i onda kad smo posma­ trali zatvorenike. tada ne bi napisao svoj roman o starom komunisti i demoralisanoj omladini. mada su znale da je ovakvo rezonovanje dijalektički ispravno . U književnom getu Alfu nisu voleU.dotle nisu upotrebljavale ovaj trik. Hiljade ljudi je umiralo u mukama. to isto osećao sam učestvujući u događajima u vreme nacističke okupacije u Varšavi: svaka forma opisa mogla bi da bude na njih primenjena. Taj glas verovatno nije bio nepoznat Alfi. Sečam se da kad nam je u okuženom gradu Alfa čitao svoje pripovetke. zato nam se činilo da je neposredno transponovanje tih patnji u tragičnu teatralnost neskromno. Ponekad je bolje zamuckivati od prevelikih uzbuđenja. Samo strast istine mogla bi da ga spase da ne postane ono što je postao. odmah pored nas. Istina. s izuzetkom fiction. Alfa se i sada borio za palmu prvenstva. nego govoriti uglađenim rečenicama. uprošćavajući sliku događaja shodno . za koje je mogao da zahvali plemenitosti svoga tona. Za videći mu na uspesima.znanje (u skladu sa zapovešću pokornosti) da ne smatra sebe komu­ nističkim piscem. već takvim koji se tek trudi da ovlada Metodom. tom najvišom veštinom. ništa manje nego u kafanama pre rata. osećah smo se čudno zbunjeni: njihova kompozicija bila je suviše glatka. Odmah potom Alfa je pozvan u Moskvu. Osećao sam da je pisanje o tim stvarima za mene nemoguće: moguće bi bilo samo kazivanje c e be istine. osuđujući svoje greške. dopustio je sebi samilost u okvirima sigurnim od zamerki cenzure i stekao priznanje.

sve dok najzad sve što se govori ne postane savršeno logično. kakvu ona daje plaća se. unutrašnji glas koji čuju ne razlikuje se od te naredbe koja često piscima zatvara usta i zahteva: sve ili ništa. Oko Alfe je živelo i živi mnoštvo radnika i seljaka.željama Partije. Ne zna se. možda bi nikome poznat seljak ili sitni poštanski činovnik trebalo da budu postavljeni na višem mestu u hijerarhiji zasluga prema ljudskoj vrsti nego Alfa-moralista. konačno. čije reči su nevešte ah. ali nema više ničeg zajedničkog s telom i krvi ljudi. 89 . uglađeno i zatvoreno. To je druga strana medalje dijalektike: za duhovnu ugodnost. Jedno odstupanje povlači za sobom drugo i treće.

živeli smo bez vere. u njegovom ponašanju mogla se zapaziti preterana stidljivost koja obično skriva ogromne ambicije. U sebi je bio uveren da dominira nad svojim sagovomicima. u njegovim recima se osećala mešavina arogancije i pokornosti. Tada. u Varšavi.teško je tačno odrediti izvore izdržavanja ljudi u gradu stavljenom van zakona. Zarađivao je za život baveći se raznim poslovima . jer su oštećene bile nemačke vlasti. Istovremeno. Bila su to obično polufiktivna zaposlenja u fabrici ili kancelariji. Naša okupirana zemlja bila je deo imperium germanicum i. 1942. prev.V B E T A I L I N E S R E Ć N I LJUBAVNIK Kad sam ga upoznao 1942. godine. napadao je i odmah se stidljivo povlačio. Prim. Beta je bio jedan od onih mladih koji su počeli da pišu tek za vreme rata. starijim od njega: pripadalo im je uvažavanje od strane pesnika početnika. a istovremeno Beta je smatrao da ih ne cene sasvim opravdano. On je znao bolje. Njegove izjave bile su pune uzdržane ironije. na jeziku zarobljenika. godine. inteligentnih očiju. u njemu je bila klica zaista velikog pisca. koja nije smatrana nečim nemoralnim. 90 .N e m a č k a Nacionalsocijahstička radnička partija. Beta je imao dvadeset godina. bila je potrebna prevelika količina optimizma da bi se moglo verovati u mogućnost pot­ punog poraza Nemačke. Istina. kolonizacija i iseljenje dela stanovništva dalje na istok. Beta je bio student podzemnog univerziteta i živeo je bujnim životom konspiracijske " N S D A P . ona su davala dozvolu za posao i pri­ liku za operacije na crnom tržištu ili za kradu.Nationalsozialistische Deutsche Arbeiterpartei (iiem. Znojile su mu se šake. Kad je govorio. odnosno gaječi u sebi nadu za koju smo znali da je iluzorna.) . Bio je živ momak. znajući moć te imperije. crnih. Planovi NSDAP-a" prema našem narodu bili su nam jasni: uništenje obrazovanog sloja. nije neverovatno da su se ove odlike javljale posebno onda kad je Beta razgovarao sa ntmom ih sa drugim piscima.

Nije dobijao na to zadovoljavajući odgovor. Kad sam dobio ovu svesku i. Posmatrajući svoje drugove. već nikakve vizije sutrašnjice. a eto. Parlamentarni sistem izgleda da je pripadao drevnoj prošlosti. na čijim se sastancima pila votka. mada. Bilo je to vreme nacionalističkih pokreta. ni drugu . Borba . Većina zema­ lja Istočne Evrope imala je pre rata poludiktatorske vlade. Beta nije imao nikakvu veru .i imao je hrabrosti da u svojim pesmama to prizna. ali u ime čega? Niko od mladih nije verovao u demokratiju. odmah sam se uverio da imam posla s pravim pesnikom.ni religijsku veru. Beta je bio sklon da se sarkastično smeje. to što se događalo u godinama koje su prethodile ratu bilo je loše. njegovi drugovi su slegali ramenima. Njeno rezonovanje bilo je nejasno. Kao nagrada za one koji ne padnu u bici i možda dočekaju pobedu Anglosaksonaca . Konspirativni sastanci u zadimljenim i hladnim stanovima. ni prema Musoliniju. Beta je pokušavao da ih satera uza zid. kad smo osluškivali neće li se na ste91 . Borba radi borbe. dakle. Nemci su ugnjetavali poljski narod.omladine. Eto jezgra tame: ne samo nikakve nade u oslobođenje. vatreno se diskutovalo o književnim i političkim temama i čitala ilegalna glasila. naravno. svoju prvu knjigu poema otisnuo je na geštetneru. upotrebljavajući primitivne klišee i lošu boju. Kad je Beta govorio da je to samo suprotstavljanje poljskog nacionalizma nemačkom.ostavljali su utisak žalos­ nih iskopina. jer dobru je bilo teško dobiti. Video je stvari bolje i jasnije od njih. To nepostojanje bilo kakve vizije navodilo je Betu na pretpostavku da živi u svetu u kome ne postoji ništa osim gole sile. Bio je to svet kraja i pada.da. uzore su davale Namačka i Italija. Okupirane ulice Varšave bile su mračne. trebalo se boriti. odlepljujući s mukom prst od omota odštampanog lepljivom farbom.povratak u predratni status quo. Čitanje njegovih heksametara ipak nije bilo radostan posao. Način sticanja vlasti bio je van diskusije: oni koji su hteli da steknu vlast trebalo je da stvore „pokret" i izvrše pritisak na vladu da im dozvoli da zajednički vladaju ih da uzmu vlast silom. pitajući koje vrednosti žele da brane i na kakvim načelima treba da bude zasnovana buduća Evropa. S ogromnim ulaganjem rada i napora. nije se odnosila sa simpatijom ni prema Hitleru. zagledao unutra. Varšavska konspirativna omladina bila je i dalje pod jakim uticajem tih još nedavno popularnih ideja. Liberah starijeg pokolenja koji su još uvek ponavljali fraze o poštovanju prema čoveku dok su unaokolo ubijane stotine hiljada ljudi . Njihovo patriotsko oduševljenje za borbu s Nemcima činilo mu se kao čisto iracionalni refleks.

Ako je život u Varšavi malo podsećao na raj. glavni motivi bili su poziv u borbu i vizija smrti. Stidi se spontane ljubavi. normalnim poretkom postupanja. Slike koje je upotrebljavao Beta bile su magla koja se kovitla i od potpunog raspada spašavao ih je samo suvi ritam heksametra. bojama i zvucima. „Iza nas ostače staro gvožde . njegova poezija nije bila poezija tužbalica. imali su u sebi i turobnost obreda u katakombama. Tada bi. Kao što sam rekao.penicama začuti koraci gestapovca. s kakvom umetnik predstavlja. Iz umetnosti se može mnogo pročitati: Bahov svet ili Brojgelov svet bili su sređeni. na primer. Bila je to poezija stoicizma.I gluhi. ova smrt je bila čak previše stvama: svi ti najmlađi pesnici Varšave izginuli su pri kraju rata. to jest zatvorile su se za njim kapije „koncentracionog sveta". hijerarhijski složeni. Nasuprot svojim kolegama koji su bili aktivni. Kontemplacija čulne lepote je moguća samo onda kad umetnik oseća ljubav prema onome što ga okružuje na zemlji. Podseća na mesečara koji održava ravnotežu dok ide. turobnost i smrt. nesposoban je da se zaustavi u mestu i posmatra. proveo najpre niz nede92 . onda je Beta sada dospeo u najniže krugove pakla. Njegove pesme nisu imale u sebi nikakvu afirmaciju sveta. koja je kod mladih pesnika raznih epoha predstavljala romantični rekvizit. Moderna umetnost sadrži mnoge primere slepe strasti koja ne nalazi zasićenost u oblicima. nasuprot snarti. U pesmama njegovih vršnjaka takode je nedostajala vera. Sve je to postojalo u Betinim pesmama: sivilo. podrugljiv smeh pokolenja" . Ako ipak oseća samo gađenje. U njima je bila vidljiva duboko poremećena ravnoteža. osuđen je na stalno kretanje. na predstavljanje samo u glavnim crtama delića zapažene materije. u našem gradu se gov­ orilo da je do toga došlo zbog izdaje jedne od levičarskih grupa. on je osećao potrebu za racionalističkim osnovama za delova­ nje.pisao je u jednoj od svojih pesama. boravili smo na dnu imperije kao na dnu ogromnog kratera i nebo gore je bilo jedini elemenat čiju smo svojinu delili s drugim ljudima na zemaljskoj kugli. Ovaj karakter Betine poezije može se delimično pri­ pisati njegovoj pripadnosti nesrećnom pokolenju i nesrećnom narodu. Kad gaje Gestapo uhapsio posle 1943. jabuku ili drvo. Ipak. Ipak. onu afir­ maciju koja se izražava u umetnosti sa simpatijom. jer su bili verni svojoj otadžbini i pokušavali da traže obrazloženja u hrišćanstvu ili neodređenoj metafizici. godine. ili od ruku Gestapoa ih u borbi. magla. niko od njih nije dovodio u sumnju smisao žrtve u toj meri kao Beta. Imao je on ipak hiljade braće u svim zemljama Evrope: strasne i iz­ neverene.

O svemu tome saznah smo tek posle rata. koju su napisali Beta i dvojica nje­ govih drugova iz logora. Jedna od Betinih pripovedaka sastoji se od opisa serije opasnosti koje Beta izbe­ gava u toku jednog dana: 1) Stražar nudi Beti hleb. izvan koncentracionog društva bile su mase ljudi koji su ubijani odmah po dolasku u logor. Naravno. Beta shvata stražareve namere i odustaje od mamca. kao što je poznato. U „koncentracionom svetu". Iz Minhena se Beta vratio u Varšavu i tu izdao knjigu svojih pripovedaka. Na vrhu su vladari logora. Po izlasku iz logora Beta se nastanio u Minhenu. koji svakim danom padaju sve niže jer njihov nebranjeni organizam ne može da izdrži rad.lja u zatvoru. Jer. Najzad ih snalazi smrt . Treba umeti reagovati na pravi način. Najniže stoje slabi i nesnalažljivi. godine pojavila knjiga Bili smo u Osvjenćimu. Kao i druge odvedene u logore. A ipak.u nemačkim logorima to se obavljalo injek­ cijom fenola ili u gasnoj komori. koja nam je donela oslobođenje iz koncentracionog logora DahauAlah". 93 . Beta u svojim pripovetkama jasno definiše svoju „klasnu" pripadnost: spadao je u snalažljive i zdrave i h v a l i s a o se svojom snalažljivošću i spretnošću.on izveštava. treba da preskoči rov. Tamo se 1946. a može se umeti samo onda kad se zna odakle dolazi opasnost i kako je izbeći: jednom šlepom poslušnošću. drugi put skanjeranjem. sledeći društveni sloj su snalažljivi logoraši koji umeju da nadu načine za sticanje hrane i tako održe svoju snagu. ovaj rov predstavlja stražarsku liniju. preživeo je dve godine u Osvjenćimu. kad se Osvjenćimu približavala Crvena armi­ ja. posle njih dolaze logoraši kojima je uprava logora poklonila poverenje. to jest svi Jevreji manje sposobni za rad. Život u koncentracionom logoru zahteva stalnu napetost pažnje. ali nijedna od njih nije tako jeziva kao Betine pripovetke. za svakog ubijenog iza te linije dobijaju tri dana odmora i pet maraka. brzo se stvara posebna društvena hijerarhija. Betu smo smatrali izgubljenim. Šanse za preživljavanje u tom logoru bile su male. Ta knjiga bila je posvećena „VII američkoj armi­ ji. stražari imaju naređenje da pucaju u ljude koji prelaze tu liniju. svaki trenutak odlučuje o životu i smrti. a potom bio deportovan u koncentracioni logor u Osvjenćimu. šta je Beta preživeo u „koncentracionom svetu" može se pročitati u knjizi pripovedaka u kojima je dao opis svojih iskustava. da bi uzeo hleb. Čitao sam mnoge knjige o koncentracionim logorima. Beta ne negoduje . ponekad ucenjivanjem ili podmićivanjem. Betu su s transportima drugih zatvorenika poslali u Dahau i tamo su ga oslobodili Amerikanci.

podoficirski čin S S .Andrej treba da ih sredi. gusku pronalaze. U stalnom isticanju da je on sam dobro obučen. 94 . pored njega stradaju. zdrav. ' ' K o m a n d o (žarg. žderu travu i lepljivu glinu da ne bi osećali glad. udaren straga biciklom. Unteršarfirer''*.dreknu kapo na mene. Prim. . . a takođe komplikovanom igrom koja se vodi između Bete i njegovog druga logoraša Rusa Ivana. onda ih treba pobiti! A znate h da je opet nestala guska? . 3) Beta izmiče ispod ruke opasnog kapoa brzim izvršenjem naređenja. sit. sreduj ih! Kapo je naredio! Andrej dohvati štap i udari iz sve snage. Opazi da je Ivan ukrao gusku. Otišao sam brzo na svoju stranu. domaćin iz Harmenca.) . Andrej mu stavi štap na grlo. A za sebe: „Dobro je raditi kad si doručkovao četvrt kilograma slanine s hlebom i belim lukom i zalio konzervom kondenzovanog mleka. Beta sprečava stražara da podnese izveštaj o ovom prestupu.Šta si stao kao glupi pas? . skače s bicikla crven od besa: . Skidam kapu. -Andrej. dajući mu. preko posrednika. dan koji opisuje Beta ispunjen izbegavanjem opasnos­ ti. još živi leševi" ." Detalj koji se tiče Betine odeće (unaokolo su polu"Unteršarfirer (Unterscharfiirer) (nem. zajauka i pade. ima mnogo običnog sadizma. Prim. manje snalažljivi. idu tužni.) . stade na štap i zanjiha se. prev. Ivan je ukrao Beti parče sapuna. Grk se zakloni rukom. Beta odlučuje da se osveti i strpljivo čeka priliku. stari sat kao mito.Šta se tu događa u tom poludelom komandu?'* Zašto ti ljudi tamo idu s privezanim štapovima? Ovo je vreme rada! .2) Stražar čuje kako Beta prenosi drugom logorašu vest o osvajanju Kijeva. U^s! Potrčah stazom." Tako je. misterioznim potkazivanjem (tako da na njemu ne ostane mrlja dostavljanja) dovodi do pretresa.Ako ne umeju. za kaznu su im privezali štapove za noge. Evo fragmenta (reč je o grčkim logorašima koji su bili previše slabi da bi dobro marširali. prev. Beta je ponosan na to što on uspeva dok drugi. nadgleda ih Rus Andrej): „Odskačem.kaže za svoje drugove logoraše. račun je izravnan.Oni ne umeju da hodaju. dakle. „KJCĆU se da bi izbegli udarce. Ivana je pretukao esesman.radni odred u koncentracionom logoru.

Jedan od najviše traženih poslova bilo je istovarivanje vagona koji su dovozili u Osvjenćim Jevreje iz raznih gradova Evrope. brilijanata i hrane . imam jednu molbu za tebe.Tadek . Logoraš Beker treba da bude spaljen kao suviše slab. prev. penji se ovamo na buksu i žderi. М. . Imam u bloku divnu lenju pitu. koji je uvećavao bogatstvo Rajha i uprave logora. Prim. Kad je voz (kratko nazivan „transport") ulazio u kapije logora. naborano i još starije. odvajani su mladi. .Tadek.dođi. Kazjik me udari šakom po kolenu. žmirave oči. ali ja sam toliko dugo strašno gladan.nagi bednici): „Odlazim u hladovinu.rekoh. . .uhvatio me je za rame .Ej. Zatim se pojavilo Bekerovo lice. neupotrebljiv: „и tom trenutku. Čivute. nameštam se ugodno za spavanje.krevet od da.To je Beker . zlata. Daj mi nešto da poje­ dem. tek što je stigla od mame. . 95 . stavljam ispod sebe sako d a n e i s p r l j a m s v i l e n u k o š u l j u (podvukao C. . naginjuči se prema njemu. Nagnuo sam se još niže i pogledao mu izbliza oči: bile su mirne i prazne. na ivici bukse" ispuzala je odozdo nekakva seda. idem u dimnjak." A evo scene „klasnog" kontrasta. U obilnoj literaturi o užasima dvadesetog veka retko se može naći izveštaj o činjenicama posmatranim očima saučesnika zločina (autori se " B u k s a . možeš imati vaške.govorili su im da idu „na preseljenje". smesta je isterivana preplašena masa iz vagona. Ti Jevreji su vozili sa sobom kofere pune odeće. ostatak ponesi sa sobom u dimnjak. U ovu brigadu uvlači ga Francuz Anri. Ja tu ne spavam. Za ovo poslednje veče." Snalažljive i jake uprava logora je upotrebljavala za izvesne posebne radove koji su im davali mogućnost da se snabdeju odećom i hranom. ogromna lobanja i pogledale su nas snebivljive. Beta opisuje svoj rad na „transportu".saka na k o m e je spavalo o b i č n o po n e k o l i k o logoraša. . a starije i žene s decom smesta su odvozili kamioni u gasne komore i krematorijume.Tadek.Tadek.Poznaješ tog Jevrejina? . dakle.). Kad se naždereš.odgovorih tiho. Penji se na buksu. Rad logoraša se sastojao u iznošenju prtljaga.Pričaj . Odmaramo se kako ko može.

PROLOG . 96 . teško i neujednačeno disala.reče neko i svi se podigoše u očekivanju. alles Krematorium. prev. blisko i nedostižno zelenilo drveća.. Lokomotiva je prodorno odzviždala. Ne vole da tegle. kao neispavana.. s koje su upravo zvonili „Angelus". ako takve antologije jednom nastanu. Zbunjeni su. -Niks. Nekoliko citata daće bolju predstavu o Betinoj književnoj meto­ di nego opis.Anđeo Gospodnji.pitaju. voz je krenuo lagano duž stanice. leno i rav­ nodušno gledala uzvišene ljude u zelenim uniformama. Iza okuke su izlazili teretni vagoni: lokomotiva ih je gurala otpozadi.. ne znaju šta će raditi. na svoj način pričala. compris? . Dolazak „transporta" razložen je u niz činova. zabrektala. železničar koji je stajao na kočničkoj platformi nagnuo se.ILI OČEKIVANJE „TRANSPORTA" „Oko nas sede Grci. . bleda. primenjivano na koncen­ tracioni logor. Počinje recima: Angelus Domini. halapljivo miču vilicama kao veliki neljudski insekti. prazna je reč: velika mašina je bezlična. Smiruju se: neće tovariti šine na automobile niti nositi grede. Grede i šine ih zabrinjavaju. U malim prozorima s rešetkama videla su se ljudska lica.^'' Stiže „transport" . Uostalom.Alles verstehen .Prim. mahnuo rukom. muškarci koji su. po mom mišljenju. da bude uključena u sve antologije književnosti koje predstavljaju sudbinu čoveka u totalitarnim sistemima. zviznuo. sve više.obično stide te uloge). lakomo žderu buđave grudve hleba. kao u pozorišnom komadu.prestrašene žene." I ČIN . Transport kommen. uvela.Was wir arbeiten? . saučesništvo.odgovaraju na krematorijskom esperantu.ILI DOLAZAK „TRANSPORTA" „Raznolikoprugasta masa ležala je ispod šina u uskim pojasevima senke.m o l i t v a uz jutarnja i večernja z v o n a kod rimokatolika.. odgovornost se prenosi sa izvršilaca naređenja više. raščupane . toranj daleke crkvice. " Angelus . Betina pripovetka o „trans­ portu" morala bi.

gospodine. ti. Udahnuvši nekoliko gutljaja vazduha ljudi s prozora su nestajali. žaleći se na sav glas: . On je grčevito zario prste u njeno telo. brzo ide žena. trči za njom.Ženo.Ah. to nije moje! . Hoće da se sakrije. .) . . imali kosu. sve dok prigušena čizmom ne počne da " G u t g e m a c h t (nem. ti. Prolazili su lagano. Malo dete od nekoliko godina.Gut gemacht^'. uzmi to dete u ruke! . hoće da stigne medu one koje neće otići kamionom. Krici i krkljanja postajah su sve glasniji". mama! . tako treba kažnjavati loše majke . ne može daje stigne. rumenog bucmastog lica heruvimčiča.Evo ti! Uzmi i to! Kučko! . hoće da živi.Gospodine. ne beži! .Mama. koje će živeti. nije! Ah odjednom stiže je Andrej.i bacio joj je dete kraj nogu. zubima se uhvatio za odeću.reče esesovac koji je stajao kraj automobila. krupnom ručetinom stegao joj grlo koje je htelo da viče i bacio je zamahnuvši kao tešku vreću žita na kamion.oteše se potmuli. mama. zaklanjajući rukama lice.Dobro si uradio. Tada je unutar vagona počelo nešto da se komeša i gruva u drvene zidove. zagledali stanicu čutke. preklinje." „Evo dvoje ljudi je palo na zemlju. ščepao je za kosu dok je padala i ponovo podigao uvis.viče his­ terično žena i beži. kurvo! . koje će ići pešice. jednim snažnim udarcem ruke obo­ rio s nogu. nije moje. Ali dete trči za njom.Vode! Vazduha! . pruža ručice plačući: . zdrava. povezani očajničkim zagrljajem. Mlada je. . . lepa. prev. Sa prozora su se naginjala ljudska lica.Ščepao ju je oko pasa. to nije moje dete. na njihova mesta su se penjali drugi i isto tako nestajali. blad' jevrejskaja! To ti od svog deteta bežiš. Ja ću ti pokazati. 97 . mornar iz Sevastopolja. očajnički krici.ILI SEGREGACIJA Neka bude dovoljno nekoliko scena: „Evo. žuri jedva primetno ali grozničavo. Prim. jebit tvoju mat'.egzotična stvar.Mama. II ČIN . Oči su mu bile mutne od votke i vrućine.To nije moje. Ona histerično vrišti. Stigao ju je. huli. usta su očajnički hvatala vaz­ duh. Lice mu je bilo iskrivljeno od besa.

. 98 .. .pevaju na sav glas". drže je za ruke i za tu jednu preostalu nogu." „Bacaju je na kamion među leševe. a kasnije ćemo se sresti u logoru. A šta bi ti rek'o?" EPILOG Te večeri u Osvjenćim je stiglo mnogo vozova. Rascepljuju ih kao drvo i uteruju kao životinje u kamion. .ILI RAZGOVOR SVEDOKA „Spušta se hladno i zvezdano veče. iza kruga svetlosti (. neizmemo je tiho. . „Dok se vraćamo u logor zvezde počinju da blede. nad nama se diže noć. Transport je iznosio ukupno petnaest hiljada ljudi.Nisam.Čoveče. to boh.Zašto? . " U n d morgen die g a n z e Welt (nem. ja . Na visokim stubovima pale se anemične svetiljke.Da idu na kupanje. Izgleda da će biti vedar.. .) . Sosnovjecki transport već gori. nebo postaje sve prozračnije. Prim. Ležimo na šinama. -1 šta im kažeš? .pita me Anri. .I sutra c e o s v e t .).Zamenio si cipele? . Suze joj teku niz hce.Und morgen die ganze Welt^''.. jedna volja. tužno šapće: ..Već posle prvog transporta? Zamisli. Prolazimo pored odreda SS koji s automatskim oružjem ide na smenu straže. topao dan. dosta mi je. . jedna masa." „Drugi nose devojčicu bez noge. noć se razvidnjava.od Božića preko mojih ruku je prošlo valjda milion ljudi.. čovek uz čoveka. svega mi je dosta! . prev." III ČIN . Idu kao pod konac.„Gospodo. Najgori su transporti iz okoline Pariza: uvek čovek naiđe na poznanike. boh. Spaliće je živu.krklja i ućuti. zajedno s njima. Iz krematorijuma se dižu gusti stubovi dima i povezuju gore u ogrom­ nu crnu reku koja se veoma sporo valja nebom iznad Birkenaua i iščezava iza šuma prema Tšebinji.

svako se spašava kako može i uzalud bismo kod Bete tražili slike ljudske soli­ darnosti (istina o Betinom ponašanju u Osvjenćimu. Pod nihilizmom ne podrazumevam ipak amoralnost. hodajući ulicama engleskih ili američkih gradova. onda ako oni tebi prvi naškode. Ovakvi slučajevi se neće naći u Betinim pripovetkama. to je i z n e v e r e n a l j u b a v prema svetu i ljudima.žilav.ko bi to mogao unapred da kaže? Bih su u „koncentracionom svetu" brojni slučajevi kad je ljudsko biće nalazilo u sebi snage za najčistije žrtve. ne bi pretvorili u životinje? Opasno je čoveka izlagati za njega suviše teškim iskušenjima. To je užasan čin. To je nepisani ugovor. Shvatio je da je njegova prava oblast proza. samo da bi spasla život. prev. žena koja čitajući o ovom činu na ugod­ nom kanabeu osuđuje onu svoju nesrećnu sestru. Beta želi da bude t o ug h^. Koliko li je samo iluzija u mišljenju poštovanih građana koji. bio podvrgnut svim zakonima podlosti. Prim. 99 . Možda da. boji se laži: bilo bi laž predstavljati sebe kao posmatrača koji sudi. koja traju dok traje običaj civilizacije. Običaj civilizacije je krhak. otporan. istrajan.njegova pažnja je usredsređena na „koncentracionom društvu". Naprotiv. Neće se sačuvati onda prema njemu poštovanje.) . gleda trezveno i ne štedi sebe. on proizlazi iz etičke pasije. kao i drugi. glasi sasvim drugačije nego što se može pret­ postaviti iz njegovih pripovedaka: držao se herojski i bio primer drugarstva). koju su preneli nje­ govi drugovi iz logora. dok je u stvarnosti on.Iskustva iz koncentracionog logora stvorila su od Bete pisca. Njegova pažnja nije koncentrisana na čoveka. Ipak. zar se. isto kao i drugi. a možda ne . ne bi li i u njoj samoj pred snu-ću strah bio jači od ljubavi. Izvan toga. ako bi ih zatvorili u Osvjenćim. Opisujuči ono što je video. Za logoraše važi izvesna etika: sme se nanositi šteta drugima. Lako je osuditi ženu koja hoće svoje dete da otera u smrt. da tačno predstavi svet u kome za protest nema više mesta. Ljudska vrsta u Betinim pripovetkama je n a g a . za koga se zna šta je: životinja koja hoće da živi . "Tough (engl. U svojim pripovetkama Beta je nihilista. lišena dobrih osećanja. A ipak. Dovoljna je nagla promena uslova i čovečanstvo se vraća u stanje prvobitnog divljaštva. platilo životom da bi spasio druge. trebalo bi da razmisli. smatraju sebe bićima punim vrlina i dobrote. Beta želi da ide do kraja.

koja se u koncentra­ cionom logoru smatraju pozitivnim: snalažljivost i preduzimljivost. Kao mnogi bivši logoraši našao se pred problemom: da se vrati u zemlju ili da postane emigrant. Pripadao je ljudima koje u Rusiji nazivaju „trulež Zapada". Ljudska masa. Beta se. lice mu se krivilo u grimasu besa i ironi­ je. Zahvaljujući „klasnom" suprotstavljanju jakih i slabih . grozote i prljavštine bliskih. nemilosrdan i netolerantan. Beta je bio pronicljiv . u kojoj je boravio. već zakoni društvenog sistema u kome je smešten. Beta je počeo da upozna­ je život izbeghca u Zapadnoj Nemačkoj. ništa tamo ne izaziva takvu odvratnost kao pisac koji pokazuje čoveka od strane elementarnih sila gladi i ljubavi. Imao je te simpatije jer marksizam tretira čoveka trezveno. Osećao je da ne može da ostane u stanju revolta i ničemu nepodređenog besa. ipak s nepoverenjem odnosio prema moćnoj ruskoj državi. Demoralizacija. Bio je jedna ozleđena rana. Beta se dugo kolebao. već p o j e d i n a č n o g čoveka. pijanstvo. Ko hoće da promeni čoveka. Beta je morao da teži nečemu. kad su počeh da mu stižu književni časopisi koji izlaze u Poljskoj. doneo je odluku da se vrati. Eto. za njega je bio nepodnošljiv. Njom je upravljalo nekoliko primitivnih impulsa. krađa. Bio je kao nastavak života u logoru. neka promeni društvene uslove.Preterano pošten.i pored toga što se njegova pronicljivost okre­ tala pre svega ka otkrivanju apsurda. Žestina njegovog stila približavala gaje više književnosti poput Zoline .njegovi opisi dobijaju nečuvenu brutalnost. Izgleda da su 100 . Bio je u sebi u stalnom pokretu.od savremenika . kao svi Poljaci. sve zle sile oslobođene u čoveku u godinama hitlerizma i dalje su trijumfovale. čovek gazio slabije ih se odnosio prema njima s hladnom surovošću. najzad. Poljska se našla u sferi uticaja Rusije. bio je sanjani kraj rata: ponovo se vraćao zakon džungle. Betina uverenja mogla bi da se svedu na jednostavno načelo da vlast nad čovekom nemaju nikakve njegove dobre namere. Okrutna politika okupatorskih vlasti prema milionima doskorašnjih robo­ va izazivala je gnev. takav kakav je bio. Možda njegovo ogorčenje ne bi bilo tako duboko da je bio sposoban da se posle tih godi­ na patnji za trenutak z a u s t a v i u je^dnoj tački i vidi ne masu potre­ sanu velikim paroksizmom kraja rata.Hemingvejevoj. Betine marksističke simpatije iz vremena rata nisu bile ozbiljno uteme­ ljene. Svet. koju je uostalom čitao s ljubavlju. ponovo je. Kad su ga Amerikanci oslobodih iz Dahaua. podmićivanje. i dalje mu je izgledala kao n a g a . Beta daje sebi posebna svojstva.u čemu se Beta ne udaljuje od istine . proklamujući parole demokratije i slobode.

Objavljujući svoje pripovetke u časopisima i zgrćući velike honorare uzimao je. Ah novine. Zato je rastao broj knjiga o partizanskim borbama. Vlada nije žalila novac za podržavanje književnika. 101 . koncentrišući svu pažnju čitalaca na nemačke zločine. postizao se važan cilj „psihološke pripreme" naroda. tovareći ga na bedna konjska kola: tako je počinjala obnova toga grada. uostalom. Beta je koncentracioni logor opisivao onako kao što ga je sam video. sama tema je politički bila besprekorna. Odatle su dolazili svi propusti. otvarale su se neograničene mogućnosti. tamo je postojala mogućnost za menjanje sveta. bila je zločin. Iskustva koja je imao. kao i Nemaca. imao je velike književne ambicije. naročito zato što se mržnja celog poljskog nar­ oda okretala skoro u podjednakoj meri protiv Rusa. mada je ta armija branila „gospodsku" Poljsku. tamo je bilo mesto za čoveka razdira­ nog besom. u Poljskoj se odigravala revolucija. koja je bila trn u oku Sovjetskom Savezu. Šta je trebalo videti u koncentra­ cionom logoru? Nije teško navesti. Vladao je dobro jezikom. opisivanje bestijalnosti hitlerizma smatrano je najpoželjnijim. 1) logoraši bi trebalo da se okupljaju u tajne organizacije. ako je imao makar malo talenta. Godine 1948. teme. Oprostio se od prijatelja i vratio u Varšavu. 2) lideri tih organizacija trebalo bi da budu komunisti. čije je stanovništvo živelo u podrumima srušenih kuća i svojim rukama uklanjalo gomile šuta. masovnim ubistvima Gestapoa i logorima. Lansiranje ovog pravca u narodnim demokratijama je smatrano preranim. Njegova knjiga pripovedaka o „koncentracionom svetu" smatrana je prvorazrednim književnim događajem. izvan svoje zemlje. bio je pisac početnik i nikome poznat . Njegov stil je bio jezgrovit i agresivan. godine. Naravno. Betina književna karijera započela je munjevitim tempom. Politički ispravna tema ne bi ipak spasla Betu od napada kritičara kad bi hteli da pri­ menjuju ortodoksne kriterijume. u Poljskoj nije bilo ni govora o socijalističkom realizmu. to što mu je pripadalo. Sa gledišta kanona. o kojima je pisao bile su svima bliske i razumljive. a ne onako kao što je t r e b a l o da ga vidi.gde je. časopisi i knjige u Poljskoj bili su smesta razgrabljeni.ga na to navela uglavnom dva motiva. a tolerancija je išla čak tako daleko da je dozvoljeno bilo blagonaklono pisati o borbama poljske armije s Nemcima 1939. pred svakim autorom. mogao da nade čitaoce knjiga pisanih na matemjem jeziku? Osim toga. imah su mnogi njegovi zemljaci. Bilo je to dobro za Betu jer je njegova knjiga predstavljala najočigledniju suprotnost načinima pisanja koje su upražnjavah sovjetski autori. nametanih piscima u Centru.

znači. viđenje ljudske vrste kao istorijskog materijala. koji se pojavljuju na stranicama knjige. Naravno. američkoj književnosti. Posmatrajuči ga pažljivo. Već sam njen naslov može se smatrati simboličnim za autorovo raspoloženje: Kameni svet . da su pesimistička i da nema u njima nikakve ideje o „svesnoj borbi" (to znači borbi u ime komunizma). Ove primedbe kritičara bile su održavane u tonu ubedivanja. Beta je bio oštrouman. postao egzistencijalista. Verovatno mu to ipak ne bi bilo dovoljno: na intelektualne spekulacije gledao je s prezrivim osmehom jer video je u logoru filozofe kako se tuku za ogrizine na dubrištu. trebalo bi da se odlikuju moralnom snagom i junaštvom u ponašanju. prev.kameni. bilo je značajno samo kretanje materije. Ubrzo je izdao novu knjigu. to jest za prihvatanje socijalističkog realizma. Čovek treba da se oslobodi svojih okova. da je bio Francuz. a čak postaviti nad njom velike mlinove. Možda bi Beta.mučnina. Ničeg sličnog nema u Betinim pripovetkama.) . mogla se uporediti sa silovitom rekom koja uništava sve na putu. Materijalistička strana tog sistema zadovoljavala je njegovu potrebu za brutalnom istinom. Partija je to zapazi­ la. njeni kritičari su Beti ukazali na glavne grehe: zamerali su mu da su njegova dela slična iskvarenoj. Poljske pisce ona je cenila kao nezrele za „preokret". ipak. 102 . uveravao se da je to bilo upravo to što je tražio. Jurila je napred bespotrebno: ima li nečeg jednostavnijeg nego usmeriti njen tok u željenom pravcu. koja je u njemu postojala. mržnja u službi društva! U začetku Batine mržnje bilo je isto ono što je Sartr nazvao „1а nausee^'": gađenje prema čoveku kao prema f i z i o l o š k o m biču. 4) trebalo je pokazati diferencijaciju logoraša prema njihovim političkim pogledima. Partija je otkrila da u njemu postoji retko i dragoceno blago: istinska mržnja. Prim. makar izvlačeći se za jezik svojih cipela. trebalo ga je obrazovati. Dijalektička strana je omogućavala nagli skok i z n a d ljudske vrste.3) svi zatvorenici Rusi. koje će okretati? Kakvo olakšanje: korisna mržnja. La nausee (franc. Uporedo s upoznavanjem dela teoretičara lenjinizma-staljinizma. Mržnja. Ljudske misli nisu imale značaj. Beta je bio mlad. Beta je upi­ jao dijalektički materijalizam kao sunder vodu. zaista. odnos­ no. bilo je u njemu materijala za pravog komunističkog pisca. lukave smicalice i samozavaravanje individua bili su laki za dešifrovanje. determinisanom prirodnim i društvenim zakonom i podvrgnutom razor­ nim uticajima vremena.

Kameni svet']e bio poslednja Betina knjiga u kojoj se trudio da upotre­ bljava umetnička sredstva koja su bila smatrana efikasnim u zapadnoj književnosti: uzdržanost. razumljivo. silovito.a pogledajte do čega je to dovelo!" Za Betu. Sadržina knjiga. hvaljen je utoliko više ukoliko je jače pritiskao pedalu. Stavlja znak jednakosti: hrišćanstvo je jednako kapitahzmu.nemilosrdan i nag. skrivenu ironiju. bivši hitlerovci. Medu partijskim piscima (a Beta je ušao u Partiju) vršila se licitacija na pristupačnost i uprošćenje . skice onoga što je video pripovedač. već da predstavlja odraz najvišeg zakona epohe (a Rusija i njen sistem bili su samo za dlaku od poraza u Drugom svetskom ratu). Takva vlast nad ljudskom maštom ima uspeh: izgleda da on ne proizlazi iz ljudskih namera i iz sticaja povoljnih okolnosti. maskirani gnev. logoraši. Njegova knjiga ima za temu f i n a l e civilizacije. Naprotiv. Hitlerova vladavina bila je konačno ispunjenje vremena kapitalizma u Evropi i istovetna s pobedom revolucije koju je nosila Rusija u svetskim razmerama . o religiji.nastavak je mogao da donese još borbi. o moralu . Čitaoci tih knjiga bih su postavljeni pred dilemom: ili stara civilizacija. koja je od njih pravila prestrašene primitivce koji se brinu samo za spašavanje sopstvenog života. bila je u prvim posleratnim godinama nemoć čoveka prema zakonima Istorije: ljudi čak s najboljim namerama upadali su u mašinu nacističkog terora.eto šta se od njega tražilo. Ubrzo se uve­ rio da je čitava ta briga za književno majstorstvo nepotrebna. i Bete i njegovih drugova. Pošto je Beta proveo dugo vremena u Nemačkoj u američkoj zoni. američki vojnici i oficiri.jednostavno. u čiji su se dekadentni karakter uverili na vlastitoj koži.već se brisala granica između književnosti i propagande. imao je neiscrpne zalihe tema: u njegovoj knjizi pojavljuju se ljudi različitih nacionalnosti i različitih društvenih položaja. U ovom sugerisanju čitave ljudske situacije spoljašnjim opisom Beta je bio majstor. ali prelomni momenat je prevaziden. Glasno. kao i za mnoge njegove drugove. tendenciozno . 103 . nemačka buržoazija koja ne razume šta se dogodilo. ili nova civilizacija. moguća za realizovanje samo zahvaljujući pobedničkoj moći Istoka. Ispod uzdržanih autorovih reči krije se neizmerna odvratnost prema civilizaciji čiji je plod bio hitlerizam. kapitahzam je jednak hitlerizmu. Kameni svet je Srednja Evropa posle završetka Drugog svetskog rata i Hitlerovog poraza. Ton ove knjige može se izraziti uzvikom: „Pričali ste mi o kulturi. Knjiga se sastojala od veoma kratkih pripovedaka koje nisu imale skoro nikakvu radnju .

koju pisac želi da saopšti svojim čitaocima. mnogo se promenio. sada se držao pravo. Bitna razlika između velikih pisaca koji kritikuju političke institucije svog vremena i ljudi Betinog tipa zasnivala se. uništava tu zapovest. Može se čak reći da. U tom periodu već je bio glavni propagandist. uperenim protiv Amerike. Stendal ili Tolstoj. izgleda. dok je Beta. odakle je slao reportaže. postalo već jednoznačno i stereotipno. na potpunom nonkonformizmu onih starih: oni su dejstvovali uprkos svom okruženju. Nekadašnji stidljivi pesnik postao je potpuno homo politicus. neku vest iz štampe . s izrazom lica čoveka koji je sigururan u sebe: bio je suv. pre nego što gaje Gestapo uhapsio. prelazeći perom po papiru. Nova vera. Gledajući lice tog uvaženog nihiliste. već lovio uhom aplauze partijskih dru­ gova. Putovao je takođe često u Istočnu Nemačku. Ranije je išao malo poguren. na primer. Moralna zapovest koja ga navodi na te napore u stvari je iracionalna. Nije bilo u njemu nekadašnje stidljivosti i pretvorne smemosti. nikome nije želee da ugađa. Svoju mržnju je praznio u napadima na podlost kapitalizma. Mada je dovodio u sunmju sve unutrašnje imperative u čoveku. Beta je upotrebljavao u svojim otrovnim člancima.o borbama na Malajima ili o gladi u Indiji . zahvalju­ jući političkoj sklonosti.stvar nije tako jednostavna. a to zrno je učinilo da se kao rastvor kristalizuje. tako da je sve što je otad pisao.i na toj osnovi gradio nešto između trenutnog snimka i članka. svake nedelje pojavljivao se njegov zajedljivi feljton u zvaničnom nedeljniku. Kasnije je uneo jedno zrno politike. to znači zahvaljujući nekoj važnoj poruci. Nijedan novinar nije sposoban da služi tako dobro nekoj stvari kao pisac koji ima za sobom period nekoristoljubivog književnog rada. godine. bili su tako plitki da je sama ta pojava poniženje proznog pisca koji mnogo 104 . Mnogi istaknuti autori u svojim delima izražavali su poli­ tičke strasti. Od vremena svoje zrelosti u Varšavi. bar Svift.Beta je počeo u svoje pripovetke da uvodi sve više neposrednu publicis­ tiku. njegovo delo dobija veoma mnogo. koja ne prizna­ je nekoristoljubivu umetnost. u svojim pripovetkama iz koncentracionog logora Beta je bio pravi pisac: ništa nije krivotvorio. spuštene glave. Poslednji put video sam ga 1950. razmišljao sam o tome kako je svako književno spisateljstvo strma ravan i koliko napora mora uvek da ulaže pisac da ne bi skliznio ka tome što je lakše.mislio sam . sve svoje znanje književnog zanata. Uzimao je. to jest na sve što se događalo izvan okvira Imperije. Eto . Betini feljtoni. koncentrisan na aktivnost. uz svu svoju zajedljivost i jezičku preciznost.

. vršeći čin osvete nad ljudskim namerama. To je gnev usmeren protiv s a m o z a v a r a v a n j a da bilo šta zavisi od ljudske volje. dobro 105 . ove pojave se međusobno nalaze više u funkcionalnoj nego uzročnoj vezi. treba sve svesti na najprostije i najbrutalnije činioce. mada je bio visokokvalifikovani specijalista. istina je bila daje Beta s a m želeo da se posvećuje novinarstvu i. kojima su te strane podvrgnute.U tome je sva nesreća što urednik nedeljnika N. nisu zahtevali da se od Bete napravi potpuna ništarija. Istovremeno stvara takvu napetost propagandne atmosfere da pisci počinju da se nadmeću u primitivizmu umetničkog zanata. probudila moju radoznalost. Beta sam ostaje pri svome.usledio je odgovor. Želi da bude što korisniji. prihvatao se posla koji su lako mogle da obavljaju razne marionete. Tada u pomoć dolazi gnev. pošto je svet brutalan. to jest interesi Partije. oseća svoju superi­ ornost.što je moguće svestranijoj analizi. jednom reči ." Ovaj odgovor nije bio uopšte lišen hipokrizije. od čijih je odluka zavisilo smeštanje književnika više ili niže u hijerarhiji. gnev odmah uvodi red u komplikovani lavirint zavisnosti. on je povezan sa strahom da se ne postane žrtva sopstvene naivnosti. Njihovo pošteno pred­ stavljanje zahtevalo bi udubljivanje u motive strana koje se međusobno bore. U njemu je delovala volja koja se često mogla sresti kod istočnih intelektualaca: samouništenje intelekta. ne može da izađe na kraj s njim. ipak. smatra sebe pronicljivim i dovoljno jakim da bi mogao da prođe bez „ideahstičkih predrasuda". Autor razume da to nije nimalo tačno: ljudska glu­ post i ljudske dobre namere ne utiču ništa manje od nužnosti ekonomske borbe. primitivnijim sredstvima. da treba uti­ cati na mase neposrednijim. jer njihovi interesi. „Niko ne traži od njega članke . Smatra da danas nije vreme za umetnost. Zašto je to činio? U razgovoru s nekoliko književnih zvaničnika. s njihove tačke gledišta bio bi veoma koristan kad bi pisao pripovetke i romane. izvrsno razume uzajamnu zavisnost pojava. Kad je Beta u svojim pripovetkama iz koncentracionog logora pokazivao samoga sebe kao sitog. Jer bio je dovoljno inteligentan da bi razumeo da upropašćava svoj talenat. u nužnosti. postavio sam pitanje zašto tako pos­ tupaju s Betom. Zamislimo da on treba da predstavi neki događaj međunarodne politike.obećava. Ipak. Partija je stalno isticala svoju brigu za književnost: želi najbolju književnost. Psihički proces koji se javlja kada takav intelektualac drži u ruci pero veoma je komplikovan. pokazujući da ih potpuno određuje nekoliko elementarnih zakona. primoravati ga na pisanje članaka značilo je loše ekonomisati s talentima. piše jedino feljtone. gnev oslobađa od potrebe analize.

bedni društveni talog humanizma.i kretanja. koji je zatvorio Betu u koncentracioni logor. Kad je nestala nada u socijalizam.ta težnja se javljala u njemu stalno. pojedinačni čovek nisu prestali za njega da imaju bilo kakvo značenje i Beta se našao ne medu stvarima. ova filozofija bila je parodija one iste filozofije koja se nalazi u osnovama Lenjinove i Staljinove doktrine. osloboditi se iluzija. plačljivi vernici podlog Isusa. bio je možda nekada takođe razočarani ljubavnik sveta kao Beta pre nego što je propaganda Partije stvorila od njega zver. prostituciju svojih sestara i borbu svih sa svima za novac. predstaviti sve nago . Njeno značenje bolje bi izrazila stisnuta pesnica. sve dok pojedi­ načno drvo. 106 . Njegovo grozničavo oduševljenje novinarstvom nije bilo teško objasniti. ali podlegao je sve bržem kretanju: sve brže. več među političkim poj­ movima. Nacizam je bio masovno ludilo.obučenog i ciničnog. Oblici sveta bili su za njega sve jednostavniji. i mržnje. postupao je slično kao kasnije. U rađanju nacizma ležala je veli­ ka ekonomska kriza i kriza strukture društva. dok se se u pozadini dizali crni dimovi iz krematorijuma Osvjenćima. Pa ipak. iduči sve dalje ka nagosti sveta dolazi se do tačke u kojoj intelekt nema više ništa da kaže . Želeo je red i čistoću. tu. Nemac. odmah. Ostavljajući pero imao je osećanje izvršenog čina. ne mogu biti samo poklič. u stvari. Delovao je kao vojnik koji maršira u koloni. prihvatio je drugu ponuđenu mu filozofiju istorijskog uspravljanja. a ipak. sve veče doze . Mladi Nemac gledao je tada raspad i haos Vajmarske republike. kad je pisao svoje političke feljtone. Pisanje članaka na njega je delovalo kao narkotik. nečuvenom trenutku. vidljivi su bili spas nemačkog naroda i promena sveta . poniženje miliona nezaposlenih i gnusna zastranjivanja kulturne elite. i pored toga što traju u vremenu. „Und morgen die ganze Welt" . Uprostiti.pevali su vojnici SS. S kakvim se prezirom samo odnosio prema svim onim svo­ jim zemljacima koji nisu želeli da se priključe radosnom maršu! Mrmljali su nešto o moralnim načelima.reč se pret­ vara u borbeni poklič i to je več samo nesavršena zamena čina. nemačke mase koje su pošle za Hitlerom nisu to učinile bez dubokih psiholoških razloga. U stvari. u članku nije bilo nijedne njegove lične misli i to isto govorile su hiljade drugorazrednih novinara na prostoru od Elbe do Tihog okeana. izazi­ vali su čuđenje: eto. dis­ ciplinu i veru.u tako istorijskom jedinom. mada. Beta je zaista sam došao do stadijuma kada reč više nije dovoljna i zato nije mogao da se zadovolji pripovetkama ili romanima koji. Nikada nije uspeo da gleda i analizira bez mržnje.a oni . s kojima je novi pokret bio u sukobu.

koji se događa jednom u hiljadu godina . U štampi su se pojavili brojni članci njegovih prijatelja . Istorija. ponašao se suviše ner­ vozno. spušten je u grob uz zvuke Intemacionale. bolji poredak i nadohvat ruke. mali su i slepi ljudi koji. ni vatreni ljudi lavirali. često je govorio o samoubistvu Majakovskog. na čije se prihvatanje primorava. zar nije istinska? Eto. Prema neprijateljima koji žele da spreče sreću čovečanstva odnosio se s mržnjom. vidimo njenu živu vatru kako kulja! Zaista. umesto da obuhvataju celinu gigantskog zadatka. 107 . Zar nisu štetočine oni koji se. njegova inteligencija i oduševljenje gurali su ga na delo dotle su umereni. Beta je preuzeo odgovornost. Vikao je da ih treba uništiti.usuđivali su se da pominju svoje sitničave moralne skrupule! Kako je teško boriti se za novi. usuđuju da tvrde da ipak nije mnogo dobro zatvarati ljude u logore i zastrašivanjem primoravati ih na ispovedanje političke vere? Koga zatvaraju u logore? Klasne neprijatelje. A vera. Slavina plinskog štednjaka bila je odvmuta. ni hladni. hulje. prekriven crvenom zastavom. bolji poredak. Uostalom.i žudeo za zemaljskim izbavljenjem. kad se u svom okruženju sreću ljudi koji robuju smešnim predrasudama! Beta je u svojim feljtonima video novi. Kovčeg. „А sutra ceo svet!" Dva­tri meseca pošto sam napisao ovaj Betin portret saznao sam za njegovu smrt. Partija se opraštala od svog pisca koji je najviše obećavao. pa se moglo lako pretpostaviti da je i sam taj konflikt opažao. Istorija je s nama! Evo. u trenutku kad zemaljska planeta ulazi na nov kolosek. Pronađen je ujutru mrtav u svom stanu u Varšavi. Naprotiv. pokušavajući da mrskom ćesaru daju samo onoliko koliko je nužno. trače vreme na oživljavanje u sećanju malo značajnih detalja! Betin veliki talenat i neobična inteligencija nisu bili dovoljni da postane svestan opasnosti koje se kriju u zanosnom maršu. Verovao je . Nije razmišljao u šta se pretvara čak najplemenitija fdozofija istorijskog događanja kada kao sredstvo prihvata osvajanje zemlje oružanom silom.pisaca iz Poljske i Istočne Nemačke. Oni koji su posmatrali Betu poslednjih meseci njegove grozničave aktivnosti smatrali su da je između njegovih javnih iskaza i mogućnosti njegovog bistrog uma postajao sve veći konflikt. nje­ gov talenat. izdajice. osećao se jak miris plina koji se ispa­ ravao.

Šlezvig-Holštajn. svojom belinom i zlatom čine oštar kontrast sa crnilom borova. Poljaci. podigao je grad. pod čijim se nazivom krije jednostavna činjenica da Rusija uspešno ostvaruje uputstva careva kad je reč o teritorijalnoj ekspanziji. litvanski i beloruski. jezera i potoka. Legenda kaže da je neki litvanski voda lovio u prašumi i zaspavši kraj ognjišta usnio je proročanski san. Danas je on prestonica Litvanske Socijalističke Sovjetske Republike. ih mešavinom tih jezika. ponovo Nemci i ponovo Rusi. Tokom mnogo vekova postojanja Vilno nije izgubilo svoj karakter šumske prestonice. koje su gradili italijanski arhitekti u baroknom stilu. a stanovnici te provincije koji su govo­ rili poljski. Većinu njegovih nekadašnjih stanovnika ili 108 . Nemci. Gradom su vladali redom: Rusi. U vreme mojih školskih i univerzitetskih godina grad je pripadao Poljskoj. U svetu postoje tačke koje zadaju posebne probleme nastavnicima geografije i istorije: Trst. na mestu gde je spavao. ponovo Litvanci. Stanovnici su svaki put dobijali nove pasoše i starali se da se prilagode novim zakonima i naredbama. Takva problematična tačka je grad Vilno. Upotrebljavam prošlo vreme jer danas je ovaj grad mog detinjstva sahra­ njen lavom isto kao Pompeja. Tokom poslednje polovine veka on je pripadao raznim državama. video je na svo­ jim ulicama razne armije i svaki put moleri su imali mnogo problema. Tornjevi njegovih nekoliko desetina katoličkih crkava. sačuvah su mnoge običaje i navike koji nisu bili nigde drugde poznati. Litvanci. prevlačeći ponovo bojom firme na radnjama i nazive ustanova na zvanično važeći jezik. Pod uticajem tog sna. skriven u velikoj kotli­ ni. Unaokolo se prosti­ rala zabačena provincija Evrope.VI GAMA ILI ROB ISTORIJE Govoreći o Gami. Očima putnika pojavljuje se iznenada iza šumskog zastora. Sarski basen. treba da prizovem sliku grada u kome sam išao u školu i započinjao univerzitetske studije. On leži u predelu šuma.

uvek su nosili isti naziv. U uskim uličicama jevrejskih kvartova petkom uveče kroz prozore videle su se porodice kako sede pri svetlosti sveca. ili su preseljeni na zapad. Bio je nezgrapan dečak crvenog lica. seoski konji dobijali su napad ludila od straha. beskorisne su. koji je vodio žestoke i uspešne ratove s Moskvom. ovi devreci. Univerzitet. Univerzitetska zgrada imala je debele zidove i niske zasvođene sale. njihove crvene i zelene jakne sveducale su od zimskog sunca na tlu ružičastog snega. po starom običaju. Od poslova. u toj zgradi. u mnogim selima još uvek je. neotesan i bučan.su poubijali nacisti ili deportovali Rusi u Sibir. Zimi su se strme ulice punile dečacima i devojčicama na skijama. nanizane na kanape. I upravo tamo. sitni zakupci i jevrejski trgovci. U vreme kad sam se našao među studentima. nalazila slika Bogorodice. Veliki vašari za vreme svečanih katohčkih praznika privlačili su u grad seljake iz okolnih sela koji su po trgovima izlagali na prodaju proizvode od drveta. na teritorije s kojih su iseljeni Nemci. biskupski dvor i katedrala bili su najdragocenije zgrade grada. upoznao sam Gamu. U starim sinagogama razlegale su se reči hebrejskih pro­ roka. Ako je grad bio provincijski. Italijanska arhitek­ tura i Bhski istok mešali su se u Vilnu. a nekada „medveđu akademiju" . podignutom na kapiji. Tada ipak još niko nije očekivao masovna ubistva i masovne deportacije. a crkve koje su osnovan Utvanski kneževi i poljski kraljevi. U proleće i u jesen blatnjavi putevi činili su komunikaciju u selu skoro nemogućom.zavod u kome su dresi­ rani medvedi. koji je potiče od varošice koja se proslavila u istoriji samo time što je imala dobre pekare. za osvetljenje upotrebljavan luč. 109 . a život grada razvijao se laganim ritmom koji se menjao manje od oblika vlada i granica kraljevstava. nad čijom se kapelom. Bio je to jedan od najznačajnijih centara jevrejske književnosti i studija u Evropi. Nedeljom su gomile pobožnih ispunjavale usku uhcu. čuvene po čudima. lekovite trave i male đevreke. osim zemljoradnje. ma gde bih pečeni. Drugi ljudi. onda su oni koji su dolazili po znanje iz zabačenog sela bili dvostruko provin­ cijski. profesori svetovnjaci predavali su mladima čiji su roditelji bili pretežno mali zemljoposednici. U lavirintu njenih dvorišta s nadsvođenim tremovima neznanac bi morao da zaluta. rođeni na mestima udaljenim nekoliko hiljada milja. Ove arkade i hodnici mogli bi biti podjednako dobro u Padovi ili Bolonji. hodaju sada njegovim uhcama. Nekada su u ovim zgradama šljahtinske sinove učili jezuiti. o kojima se starao poljski kralj. kad bi ugledali auto.

godina. Gama je bio žestoki antisemit. Nasuprot većini svojih kolega. Govori o krvi i zemlji. njegov prodoran glas . Istina. vidim Gamine noge. već vladajućem narodu. bilo je u njemu razdraženo osećanje superiomosti. porodica je bila nastanjena u tom kraju odavno.i mišljenje koje je tim glasom izražavao. koji je uostalom bio omiljeno oruđe jednog dela omladine. koji je dužan da vodi računa o tome da njegova krv ne bude zagađena. godine u jednoj od zapadnoevropskih pre­ stonica. Njegovu rezidenciju štitila je kovana kapija od gvozdenih ploča. Naši prvi razgovori nisu slutili blisko sporazumevanje. Možda je to nacionalističko oduševljenje poticalo kod njega iz činjenice što je Gama pokušavao da na taj način nadoknadi svoje nedostatke: u provinci­ jskoj škoh njegovo mešano. siromašni i nesvesni neobičnih događaja u koje ćemo biti kasnije umešani. Što se tiče njega. zaškripale bi šarke i videlo se veliko dvorište u kome je stajalo nekohko 110 . Nosio je uvek debeo štap. bez obzira na njihovu rasu i matemji jezik. Gama nije bio katolik . ja sam se prema nacionalistima odnosio s odvratnošću.nije umeo da govori normal­ no . Nisu to uvek reči. imao je farmu.bio je pravoslavac. Moji argumenti protiv rasne teorije izazi­ vah su u njemu gađenje: smatrao me je čovekom kome misao smeta u akciji. posle izvesnog vremena u otvoru pojavljivalo se oko. Kad bi se zazvonilo. 0 tome da vlast u državi ne treba da pripada svim građanima. hteo je da dejstvuje. Njegov otac. smatrao sam ih štetnim glupacima koji drekom i buđenjem međusobne mržnje u raznim nacionalnim grupama oslobađaju sebe obaveze da misle. okruglo kamenje kaldrme i njegov štap. Posetio sam Gamu 1949. Gamina majka bila je Ruskinja i u kući su se govorila oba jezika. veroispovest je nasledio od majke. Sečam se našeg razgovora o rasizmu. Njegov glas se razlegao nada mnom. Obojica smo bili veoma mladi. ponekad se pamti ono što se tada gledalo. oslonjen o ivicu uličnog slivnika. penzionisani oficir poljske armije. Bila je 1931. Gama je poticao sa sela. njeno prezime se može naći u starim spiskovima tamošnje šljahte. povezi­ vala su nas zajednička interesovanja za književnost. sklone anti­ semitskim izgredima. Međutim.stanovništvo je poznavalo samo rad u šumama na obradi drveta i kućnu radinost. Događa se da neki razgovori posebno ostaju u sećanju. ali odbijalo me je Gamino ponašanje. Bio je to njegov pohtički program. gde je bio ambasador crvene Poljske i poverljivi član Partije. polurusko poreklo i njegova pravoslavna veroispovest morah su mu donositi mnogo neprijatnosti od strane primi­ tivnih drugova.

pratili ^Maitre d'hotel (franc. oni nisu poznavali njegovu prošlost i nisu znali kakva se cena plaća za to da se od neotesanog mladića. strasno pila i političkom delatnošću smatrala svečane besede. vaspitanog u jednom od najzabačenijih mesta Evrope. Gama se dobro osećao u toj zapadnoj prestonici. Naravno. postane domaćin osamnaestovekovne palate. odvodio ga je do najboljeg stola. Gama me je sreo usred pozlata i mermera. Velike sale. Visok. imale su nameštaj. godine su izbrisale s njegovih pokreta nekadašnju grubost. Kod njega su dolazili najis­ taknutiji predstavnici nauke i umetnosti Zapada. a u slučaju potrebe . prev. kao i zbog njegove oštroumnosti u marksističkoj oceni književnih problema. Bila je to jedna od najlepših palata ove lepe prestonice. Prema podređenima koji su ga često.vlastelin. maitre d'hoteF. podjednako su ga cenili i kao izaslanika Istoka koji je obožavao. pobedivanje protivnika protestnom drekom u horu. Unutrašnjost je sačuvala svoj stari karakter. liberalan i lišen fanatizma. Sloboda njegovih pokreta bila je sloboda čoveka svesnog svojih privi­ legija. prev. klanjajući se. аИ. dale su njegovom ponašanju pomalo pretvomu blagost. tepihe i goblene iz onog vreme­ na. Sagradio ju je u osam­ naestom veku neki aristokrata za svoju ljubavnicu. za svaki slučaj. Prim. Isto mišljenje imali su i brojni predstavnici intelektualne elite: katolici. pogledom se obuhvataju pročelje zgrade i njena krila. Voleo je da posećuje noćne lokale i kabaree.sjajnih automobila.pomoću borbe sabljom među prevmutim klupama i stolovima. Tamo su ga znali i kad je ulazio. isprepletane latinskim. Gledajući tog nonšalantnog čoveka kako poluzatvorenim očima posmatra publiku iza boca šampanjca postavljenih u ledu. Što se tiče velikih lumena komunističke književnosti. Prim. Hl . po službenoj dužnosti.šef sale. pokrivenim pozlaćenom oplatom. Levo od ulaza bila je stražara dežumog vratara. Kad se stane na sred­ inu dvorišta. sa zidovima. pa čak i konzervativci. malo poguren. koji je čuvao tamo. sale za prijeme i svoju kancelariju. Squire (eng. bio je srdačan. imao je izduženo rumeno lice čoveka koji provodi vreme s puškom i psima.) . naoružan pištoljem. Jedan engleski biolog govorio je za njega da je čaroban čovek. U palati je Gama imao svoj apart­ man. libe­ rali. Njegova spoljašnjost smeštala ga je u društveni sloj iz kojeg je poticao: sitnu šljahtu koja je nekada u Poljskoj strasno lovila.) . lako bi se moglo pomisliti da je engleski squire^ koji je uspeo da spase nešto od svog imetka.

Prim. Nosio je u nedrima ne­ vidljivi bodež. Pravili su grešku. ali. prodorni. Nikakav komunista. njegovo rumeno lice postajalo je tada purpurno. a ako je čak i komunista . diplomata je ulazio u avion. u svakom slučaju. a u glas se vraćao stari. koja se često odlikuje preteranom iskrenošću. U vedrom raspoloženju. Takode je u svojim kancelarijama. Osipao je paljbu na glupake u Varšavi koji ne razumeju kako se sređuju stvari na Zapadu. Diplomate za koje je postojala sumnja da neće da se vraćaju iza gvoz­ dene zavese Gama je svojim čarobnim osmehom uveravao o svojoj bla­ gonaklonosti prema njima. a svaki odlazak u Varšavu predstavljao je dokaz lojalnosti prema vladi i produžavao je boravak u inostranstvu.u njegovim noćnim ekspedicijama. posle čega je predlagao zajed­ ničku vožnju avionom na dva-tri dana u Varšavu da bi objasnio tamošnjim glupacima kako treba resiti neko pitanje koje je bilo razlog za razmenu mnoštva telegrama. Ta " B o n viveur (franc. Delinkvent je razmišljao: Gamina dobra volja bila je očigledna. Svestan svoje spo­ ljašnjosti seoskog squire-a. od koga se nije rastajao ni danju ni noću. ostav­ ljajući u inostranstvu ženu i decu. Svest o igri nije ga činila srećnim. vukao sekretare ambasade za noseve ili ih snažno šljiskao po zad­ njici. u nastupu dobrog raspo­ loženja.kako je samo širok u svojim pogledima i kako civilizovan . otvorene prirode. Istovremeno. Tim bodežom umeo je da zadaje udarce koje niko nije očekivao. Bio je sklon i da podleže napadima nezadrživog gneva. Nadziranje vernos­ ti personala predstavljalo je veoma važan deo Gaminih obaveza. izmenjujući šale sa Gamom. Već na aerodromu se uveravao da je upao u klopku. odnosio se s dobrodušnim prezirom. Ne treba se čuditi što ga zapadne diplomate. hladnoća tog bodeža. Nesputanost s kakvom je govorio o pitanjima koja su drugi komunisti smatrah škakljivim budila je poverenje kod sagovornika.veseljak.) . Oni koji su ga veoma dobro poznavali mogh su da pod privid­ nom otvorenošću vide hladnu proračunatost. Pošto bi učinio ono stoje trebalo. prev.razmenjivali su međusobno primedbe posle posete u ambasadi." Činilo se da čak i njegove netaktičnosti dolaze iz široke. pripisu­ jući odlike prirodnosti tome što je za Gamu bilo trik. vesto je upotrebljavao svoje dobrodušne manire. izazivala mu je jezu u srcu. na plave oči navirala je krv. naučnici i umetnici nisu smatrali mnogo komplikovanim bon viveur-om. 112 . nije licemerna. nije se video nikakav rizik. Gama je sedao u prvi avion koji je išao u suprotnom pravcu. divlji ton. povremeno.

drugačije kod svakoga. kod nas je postojala želja za slavom i volja za menjanjem sveta. Univerzitetski restoran. nikoga nisu interesovaU. Istovremeno. pesnik Teodor (koga je kasnije streljalo poljsko podzemlje kao propaga­ tora Partije) nosio je skoro aristokratsko prezime. Stefan .u budućnosti će ipak zainteresovati mnoge ljude i odigrati ulogu u istoriji naše zemlje. na njega je u znatnoj meri mogao da utiče slučaj koji mu se dogodio kad je bio u škoh: u lovu je slučajno ubio svog prijatelja. Tada Gama nije poznavao ukus šampanjca. inteUgencija i talenat bili su skupo plaćeni remećenjem unutrašnje ravnoteže. Poticali smo iz intehgencije koja je u tom delu Evrope bila sinonim za osiromašenu šljahtu ili malograđanstvo. moglo je da natera na traženje kompenzacije. koje je nastalo usled tog slučaja. Osim toga. U svakome od nas mogle bi se otkriti duboke traume iz detinjstva ili iz dečačkih godina. koji će kasnije postati istaknuti ekonomista 113 .pisaca početnika . ali zajedničke u jednom osnovnom elementu: bilo je to nešto što je onemogućavalo harmoničan zajednički život s vršnjacima. Gamin bodež radio je najbolje tamo gde je bio potreban talenat psihologa.pesnik. govornik. Osećanje krivice. Nijedan od nas nije poticao iz proletarija­ ta. nosio je latinski naziv kao mnoge institucije tog univerziteta koje su čuvale stare tradicije „mensa".tada student književno­ sti i pesnik početnik . Svi smo bili pobunjeni protiv svoje sredine. Henrik. Gama . što je stvaralo osećanje različitosti. Naša grupa . vodeći diskusije o poeziji i deleći jedni drugima lovore koji. kao što obično biva u sličnim slučajevima. u kome smo se hranili. Ručkovi su koštali tamo malo. Vraćam se ipak u prošlost.bio je penzionisani oficir. bio je sin železničkog mašinovođe. Pesnik Ježi bio je sin provincijskog advokata. Gamin otac . moglo je da formira njegove dalje odluke. tj. ali bili su toliko loši koliko jef­ tini i predstavljali omiljenu temu pakosnih pesama koje su opevale jedin­ stvenu tvrdoću kotleta i razvodnjenost čorbi. osim nas. Dok su naše kolege interesovale studije i osiguranje radnih mesta.kao što sam rekao . pisac i političar (Nemci su ga kasnije ubili). predstavljala je dokaz poverenja. Ovi unutrašnji motivi prevelike ambicije nisu laki za praćenje. U dimu loših cigareta sedeli smo tamo.funkcija smatrana je počasnom. mada se taj isti železnički mašinovođa dičio prezimenom jednog od najpoznatijih rodova u Poljskoj. Važnije je možda bilo remećenje društvene ravnoteže. dakle. nešto. ali njegova majka je već bila samo činovnica u banci. u zadacima političke policije.mislim da je osećao svoju porodičnu situaciju.

neko kome se trebalo moliti. Protiv ovih nacionalista istupala je „levica".kolebao od socija­ lizma do varijante New Deal-a. Nezaposlenost je pogodila ogroman broj stanovništva. a često i pesnicama. Bile su to godine velike ekonomske krize. Pobuna protiv sopstvene sredine je obično stid zbog sopstvene sredine. menzom itd. Postojala je podela na „intehgenciju" i „narod". Rešenje teškoća videli su u nekakvoj. „Levica" je (ako je ispravno tako nazvati konglomerat raznih grupaci­ ja) predstavljala teren delovanja kako vlade Pilsudskog. Nismo bih izolovani u tom ostajanju u praznom: zemlja nikada nije doživela pravu industrijsku revoluciju. nastojeći da zadobije vođe. Moja porodica pripadala je litvanskoj šljahti.doživljavali su porast nacionalizma. Poludiktatura Pilsudskog bila je blaga. Ovaj radikalizam je dobijao dvojake forme: jedni . tako i komunista.). moj otac je otišao iz sela u grad i postao je inženjer. za jedne. za druge mit. koji teško radi ili pije votku.zavisno od grupacije .poticao je iz neuspele trgovačke porodice. U praksi je to značilo neprijateljski odnos prema kolegama Jevrejima. Naša situacija se u nekom pogledu može uporediti sa situacijom osiromašenih rodova na jugu Sjedinjenih Država. koji su kao budući pravnici i lekari predstavljah profesionalnu konkurenciju. ka pojmovima i običajima koji su nam izgledali smešni i zaostah. Bez jasnog programa dejstvovanja.što je pretpostavljalo suprotstavljanje „intelektu­ alaca" sloju „inteligencije". bojažljivo se borila za naklonost mladih. U periodu godišnjih izbora za „Bratsku pomoć". pokušavala je da protežira „levicu". Našu grupu neki su zvah „klub intelektualaca" . mi nismo mogli da nađemo sebi mesto u „inteligenciji" koja se okretala više ka prošlosti nego budućnosti. obećavajući reforme.kao Gama na početku svog boravka na univerzitetu . Univerzitetska omladina. bio brutalan tip s prljavim licem. Mišlju smo boravili u dvadesetom veku. Videći radikalizovanje univerziteta. radnik je. Ipak. koja je živela bez novca i bila hšena nade u dobijanje posla po završetku studija. ali tradicije naših porodica vračale su nas unazad. pri čemu su „narod bili radnici i seljaci. koja je bila neka vrsta automatske studentske vlade (ona je upravljala studentskim domovima. vodile su se borbe između dva tabora recima. čiji se program . građanstvo je bilo slabo. nedovoljno određenoj. u Bavarskoj. Tražili smo oslonac i nismo mogli nigde da ga nađemo. bila je radikalno raspoložena. „nacionalnoj revoluciji". Društveni status svih nas bio je neodređen. bio je polu-Nemac: njegova majka bila je čerka trgovaca u Regenzburgu. Naša grupa bila je izvesno vreme oslonac tih poteza 114 .

Nasuprot Teodorovih. prema „vladinoj levici" i prema katoličkoj levici nije osećao mnogo simpatija. Mladi političari koji najviše obećavaju raskinuli su sa vladom i otišli još više ulevo. netaknuta ljudskim stopalom. drveće je prekrivalo zelenilo . njihov stil bio je ličan. na reci su se pojavljivali brodići. mehanizam događaja je gurao vladu sve više udesno. upravo kad smo morali da spremamo ispite. međusobne intrige i zavisti. vozeći šetače na obližnje plaže. preko njih se prelazilo ćutke. tu je doživeo neuspehe. oni kojima je zavideo mislim da su pisali glupo. u vrbacima su se drali slavuji. Ispod arkada uni­ verziteta šetali su parovi držeći se za ruke. Naše kolege Stefan i Henrik smatrani su mladim „vladin­ im" političarima koji u zemlji najviše obećavaju. čija je brza struja jurila među peščanim urvinama i ostrvcima borova . Skakali smo u grupi u vodu i isplivavali daleko na glatku površinu. Neka ovo što sam rekao bude dovoljno za opštu sliku politike u gradu Pompeji. Ježijevih i mojih pesama. potom su došli na red Marks i Lenjin. ležeći poleđuške na vodi. Na ostrvima. niti napada kritičara. koji su se najčešće javljali. dugi splavovi plovili su iz šuma u strugare. trava je bila bujna. poplavljenom lavom. ritmička inkantacija izražavala je osećanja autora. nervirali su 115 . U stvari. uzeti kajak na pristaništu i pri svetlosti izlazećeg sunca ploviti rekom. Gama se veoma brzo rastao s nacionalistima. nje­ gova dela nisu bila predmet pohvala. čiji su čitavi arhipelazi izranjali na sredini jezera kao veliki buketi. ipak. Ustati u zoru. gledali smo u nebo i pevali neartikulisane pesme ushićenja. vlada je napustila pokušaje da sklepa „vladinu levicu" i počela da koketira s nacionalistima. Pisao je pesme i objavljivao ih u časopisima koje je izdavala naša grupa. na kojoj su se mešali odrazi oblaka. bes i sarkazam. svakog proleća.bila je to velika sreća. Preživljavali smo svoja ljubavna razočaranja.na univerzitetu. Ti pokušaji završeni su neuspehom. u njima se osećala nekakva nedarovitost. pa ipak. ali to što je pisao bilo je kao ustajali ribnjak. Nacionalizam .sve više je trijumfovao. U štampi su se pojavljivali naše pesme i članci. žalosti zbog nepoloženih ispita.ako ne i pravi totalitarizam u lokalnom izdanju . Međutim. Uz tvrde kotlete u menzi menjale su se teme razgovora: sporovi oko značenja metafora u poeziji ustupali su mesto diskusijama o teorijama Žorža Sorela.a nigde mi kasnije zelenilo nije izgledalo tako radosno. Pravili smo takođe izlete na obližnja jezera. Gama je imao onu veštinu tehnike koju zahteva savremena poezija. Za to vreme. Ovaj opis obuhvata niz godina.

predstavljao nam se kao svet progresa. Gamine pesme bile su sistem brižljivo odabranih metafora. oslonjen o sitnu buržoaziju i osiromašenu inteligenciju.čitaoce. Naša grupa sve više se radikalizovala. Društveni filter bio je smišljeno uređen: seljačka i radnička omladina nije mogla da bude primljena u srednje škole i na univerzitete. Razmatrajući stvar racionalno. ponovo pretvorila u 116 . troškovi studija . To je značilo izvršiti pot­ puno pre vrednovanje pojma nacionalnost. Kasnije je tas prevagnuo u korist Moskve. Nacionalistički pokret.u slučaju pobede komunizma.posle kratkog perioda samostalnosti. koje je lako bilo zamisliti kad su se preko radija slušali Hitlerovi govori? Odlučiti se za komunizam ipak nije bilo lako. Zar se može iko čuditi što smo na Rusiju gledali kao zemlju u kojoj je nađeno rešenje svih problema koji su nas mučili . Trebalo je smatrati da bi se Poljska . gurao je vladu u sve oštriju diskriminaciju. Živeli smo ne dalje od sto milja od granice Sovjetskog Saveza. Granica je bila hermetički zatvorena.bila je kompro­ misna i nemoćna. tokom čitavog devetnaestog veka. u stvari.mada niski . Zemlja je išla ka nekoj varijanti onoga što se događalo u susednoj Nemačkoj . Naša zemlja bila je u stanju paralize. Onaj svet. ne samo to. Posle bankrotstva „vladine le­ vice" pojavilo se pitanje: kakva levica? Socijaldemokratija u našoj zemlji delila je mane svih socijaldemokratija na kontinentu . Neizmerno komplikovani problemi nacionalnih manjina (a naša zemlja bila je zemlja s visokim procentom manjina) rešavani su u potpuno šovinističkom duhu. nisu izražavale ništa. Široke mase nisu imale nikakav uticaj na vlast. Da bi se pristalo na komunizam. Nalazili smo se na periferiji sveta koji se razlikovao od sveta na Istoku kao što se raz­ likuju dve planete.i zemlju koja je jedino mogla da spase od nesreća. U našim razgovorima počela je sve češće da se pojavljuje reč „Rusija". Ipak. sve dok najzad.a ta Nemačka pretila je ratom i potpunim uništenjem Poljske. trebalo je te konflikte smatrati konfliktima posedničkih klasa dva naroda i zaboraviti stare antagonizme. veći deo Poljske nije postao provincija carske države. Bilo je vreme kad su dve zemlje imale jednaku moć i poljski kraljevi u svojim pohodima stizali do „istočnog Rima". stečene zahvaljujući Versajskom mirovnom ugovoru . To ne znači da smo o njemu imali temeljnije znanje od stanovnika Pariza. bilo je jasno da je budućnost tamo. Poljaci su tokom mnogih veko­ va bili u stanju permanentnog rata s Moskvom. poznat iz knjiga.premašivali su ipak mogućnosti radnika i seljaka. kad smo ga poredili s odnosima koje smo mogh da posmatramo izbliza. ali privlačili su pažnju.

brzo je evoluirala ka komunizmu. kolebljivim pesnicima. ona je očigled­ no trebalo da postane još jedna savezna republika. Mislim da se pišući pesme. Ovaj proces bio je velika senzacija i kom­ promitacija za vladu: ta omladina. te teritorije Moskva je smatrala delom beloruske i ukrajinske republike. Period između nacionalizma i staljinizma bio je za njega period ponora. Stefan i Henrik postali su staljinisti. Kontakti sa izaslanicima Partije održavali su se tajno.zajedno sa drugima . Bio je aktivan. na koju je vlada najviše računala. često na izletima u okolne šume. Gama je postao staljinista. Kad su vlasti zabranile časopis. Istočne poljske teritorije . Grupa u kojoj se našao Gama počela je da izdaje jedan od takvih časopisa. U Poljskoj je izlazilo mnoštvo glasila koja su bila na partij­ skoj liniji. Takav je bio program koji poljski komunisti uopšte nisu skrivali. bila je ile­ galna. Gama se .i grad u kome smo živeli . Komunistička partija u našoj zemlji bila je neobično slaba. Što se ostatka tiče.rusku provinciju. Naša grupa se ras­ pala: „Najperspektivniji mladi vladini političari". Nije bio stvoren za književnost. Partijske vođe shvatale su besmislenost ilegelnog posla i starale se da utiču na javno mnjenje preko simpatizera koji nisu bili direktno angažovani. Nisu svi bili spremni da plate takvu cenu. Za pripadnost njoj kažnjavalo se po paragrafu koji je smatrao prekršajem svaki pokušaj odvajanja od države dela njene teritorije. nesposobnim za akciju.našao na optuženičkoj klupi. Moskovski program nije budio sumnje u tom pogledu. besmislenih pokušaja i razočaranja. Gama je pisao članke. usađivana u školi i na univerzitetu: to je bila cena stupanja na put napretka.ni zanos stvaralačkog procesa. Mnogi su s negodovanjem primili 117 . ublažavajući je na odgovarajući način za nepripremljene čitaoce. Možda takva mišljenja nisu bila daleko od istine. Oni koji su pristali da plate visoku cenu smatrali su nas slabim. Sedajući da piše. Bilo je to već po završetku studija većine člano­ va grupe: period rata u Španiji. osećao je u sebi prazninu. nastupao na mitinzima. išao u prvomajskim povorkama. Ipak. Ježi i ja smo se povukli. uhapsile članove grupe i pokrenule sudski proces. osećao loše. ni zanos zadovoljene ambicije. lišene strasti. književnim dekadentima.trebalo je da budu direktno uključeni u Sovjetski Savez. Nije bio sposoban da doživljava zanos pisca . ne znam da li je gvozdena doslednost najveća ljudska vrlina. u koju su se trudili da zavrbuju što veći broj liberala. komunističkog fronta za „odbranu kul­ ture". Odreći se lojalnosti prema sopstvenoj državi i uništiti patriotska osećanja.

prostaljinistički orijentisane. Željan akcije. Počeli su brzo da se organizuju. koja je još godinu dana uživala u prijateljstvu moćnog suseda pre nego što ju je on progutao. policija koja je nastojala da se otarasi svojih uniformi. kakav se može dogodi­ ti valjda samo u dvadesetom veku. Slika svega onoga što je tih dana bila zemlja može se uporediti samo sa slikom požara u mravinjaku. obrazova­ njem i inteligencijom dominirali su nad tužiocem. objavio je studiju o strukturi novele koja ni u čemu nije otkrivala njegova uverenja. Oženio se. osnovali su restoran društvene ishrane i startovali s novom vrstom pisanja. Dobili su blage kazne. Taj čas je ubrzo stigao. Gama je bio mobilisan. Objavio je takođe dve knjige pesama na osnovu kojih bi se teško moglo zaključiti o autorovim posebno revolu­ cionarnim tendencijama. Gama je oslobođen krivice zbog nedostatka dokaza. koje se 118 . ali proveo je u vojsci samo nekoliko dana. žene koje su tražile muževe. S istoka mu je krenula u susret Crvena armija i. Odmah je došao poraz.bezobzirnost vlasti prema talentovanim apsolventima univerziteta. Specijalizovao se u proučava­ nju književnosti. Putevima su išle hiljade gladnih i prestrašenih ljudi: vojnici koji su se iz razbijene armije vraćali kućama. Uz podršku nove vlasti dobili su . zauzela one terene koje je program Partije uvek otvoreno proklamovao kao dostojne da se priključe Sovjetskom Savezu. S vremena na vreme objavljivao je umerene članke o književnosti u levičarskim glasilima. Tamo je sreo druge književnike. mladim doktorima prava ili filozofije. Kraj države bio je obeležen haosom. Hitler je napao Poljsku i pohod njegove armi­ je bio je munjevit. Godine koje su neposredno prethodile izbijanju Drugog svetskog rata Gama je proveo na radu u svojoj profesiji. Gama je emigrirao iz Vilna i preselio se u najveći grad pod sovjetskom okupacijom. Čekao je svoj čas. Rodila mu se čerka. osla­ njajući se na sporazum Molotov-Ribentrop. Sovjetski Savez je grad Vilno velikodušno darovao Litvaniji. Izdržavao se od povremenih objavlji­ vanja književnih radova. nisu zaostajah za njim ni u poznavanju zakonskih propisa. Nije mogao da računa na državnu službu jer je bio poznat kao komunista. Lavov. horde muškaraca za koje nije bilo dovoljno oružja. Iste takve mase kretale su se s zapada na istok. bežeći od Nemaca. Mase ljudi bežale su s istoka na zapad pod nemačku okupaciju.kuću za stanovanje. Borio se s velikim finansijskim teškoćama.kao što priliči piscima okruženim brigom sistema . Bilo je to vreme opšteg lutanja. Optuženi su se u svojoj odbrani obilno služili lažima. Branili su ih najbolji advokati u gradu.

Njegovim uspesima (to nisu bili književnički uspesi. koji je pisao u slavu 119 . ali bila mu je strana emotivna refleksija.prokleo sina izroda. ljudski transporti su stizali na odredišta. Iz najbližih sta­ nica. mada teoretski komunisti. Među deportovanima našli su se takođe Gamini otac. Mnoge njegove kolege. Osuđen na moždane operacije (jer to. stotine hiljada. Konačno. koji su dotle poznavali samo iz ulepšanih opisa. Otac je . Hiljada za hiljadom odlazila je na istok. mogao je da bude naštimovan samo na jedan ton. zaista neizmeme. uhapšenima nisu ostavljah mnogo vremena za uzimanje najpotrebnijih stvari. Njegovo strahovanje bilo je opravdano jer najgore stvari ubrzo su se dogodile. Gama nije ispoljavao sumnje. lakše se od drugih sporazumevao s novim vladarima.žene. najzad. lupali su agenti NKVD-a.kako se pričalo . zas­ trašujućim svetom. I taj glas i smeh mogli su da vode pretpostavkama daje Gamdn osećajni život uvek bio veoma primiti­ van. To što je imao da kaže svojim kreštavim glasom i perom.u nepoznatom pravcu. što je pisao. strah. Drhtalo je od straha. verovatno se s tim povezivala slabost njegovog ta­ lenta.uostalom zasnivalo na prevođenju s ruskog i primitivnoj propagandi. Bio je odlučan. Smatran je za jednog od najpouzdanijih. zamandaljeni stočni vagoni odvozili su zatvorenike . mržnju. entuzijazam. Bile su to masovne deportacije. Izvesno objašnjenje za mene su njegov glas i vrsta smeha. muškarce i decu . Njegova doslednost dolazila je iz skale njegovih emotivnih mogućnosti. savetovali su im da se obuku toplo. preživljavale su unutrašnji rascep. na vrata kuća i čatrlja. koji su po nalogu Partije i NKVD-a doputovali iz Rusije radi „kulturne privrede" na novostečenim terenima. Posle mnogo nedelja ili meseci putovanja. bio je polu-Rus. Svirepost osvajača i neprijateljski odnos prema svim Poljacima ispunjavali su ih užasom: prvi put su se susreli s novim. Ubrzo su to bile desetine. Stanovništvo teritorija koje su priključene Sovjetskom Savezu nije se osećalo tako dobro kao malobrojni „pouzdani". moglo je da bude rečeno na mitingu i napisano u propagandnim novinama. sklonim uprošćavanju. nije bilo napa­ jano unutrašnjim izvorima). u logore prinudnog rada u polarnim krajevima ili u kolhoze u Aziji. dovele su ih do stanja nervnog sloma. Poznavao je gnev. Već prva hapšenja nalagala su mu da očekuje najgore. U zoru. to je neprijatan. Nesreće njihove otadžbine. majka i maloletne sestre. Gama je u tim novim uslovima brzo stekao poverenje specijalista za književnost. prionuo je uz doktrinu. sarkastičan smeh. već samo uspesi književne politike) pomagalo je takođe dobro znanje ruskog.

Nekada je roman Jasjenjskog Palim Pariz izlazio u fragmentima u francuskom „Imaniteu". 1 8 9 1 . Prim. Kad bi komu­ nističke vlasti u Francuskoj hapsile Aragona. Isto se dogodilo i trojici poznatih poljskih komunističkih pesnika: Vandurskom". ubrzo je umio negde na prostorima na kojima je hiljadu milja skromna distanca. predstavnik proleterske revolucionarne poezije. jedan od tvoraca poljskog fut urizma. Poginuo je u jednom od logora prinudnog rada blizu polarnog kruga. prev. Talas hapšenja na novostečenim terenima nije zaobišao ni malu grupu „pouzdanih". Gama je u to vreme na mitinzima držao vatrene govore o velikoj sreći kakva je živeti i raditi u novom. mada je bio na dobrom glasu u NKVD-u. najboljem sistemu. Standeu" i Brunu Jasjenjskom". svi veoma poštovali. Godine 1917-1939. 1 9 0 1 . to ne bi dalo nikakav rezultat a. pravo i m e Wiktor В.1 9 3 7 ) . a komunističke vlasti u Americi Hauarda Fešta . Bio je revolucionarni pesnik. Prim. predstavljalo je već dovoljan razlog za represiju. Brojni poljski komunistički aktivisti.ko bi to mogao znati? Kad bi pokušao da istupi u odbranu svoje porodice. Samo opažanje da oni pate. NKVD je izvršio čistku u krugu kome je pripadao Gama. 1 8 9 7 . 120 . tamo su bili optuženi za izmišljena krivična dela i likvidi­ rani. osim toga. Majka i devojke vodile su težak život ropkinja. Obožavala ga je cela levica. prev.1 9 3 9 ) . on je u našoj zemlji ^"Viktor Vandurski (Wiktor Wandurski. a on je imao takvu međunarodnu popularnost kakvu danas imaju pesnici staljinisti: Nazim Hikmet ili Pablo Neruda. koji ostvaruje snove čovečanstva. jednog dana. pesnik i dramski pisac. Zysman. aktivista Poljske komunističke partije. ali v e o m a popularan je bio njegov roman Palim Pariz. Prim. dale su za to posebno mnogo primera. Poljski komunisti su sumnjičeni za nacionalističke sklonosti.vladara.1 9 3 9 ) . Pisao je p e s m e . Naglo. pesnik. a oni su bili uzrok patnji njegovih zemljaka. Gama se bojao. pošto su pobegli u Sovjetski Savez iz straha od proganjanja. Šta je tada osećao . " S t a n i s l a v Rišard Stande (Stanis):aw Ryszard Stande. njihova dela neće biti ponovo štampana. prev.efekat bi bio manje-više isti kao onaj koji je u javnom mnjenju izazvalo hapšenje В. Manje nego bilo kojim drugim veruju poljskim komunistima. " B r u n o Jasjenjski (Bruno Jasienski. Prema komunistima drugih nacionalnosti Rusi se odnose s nepoverenjem. pa mu nisu smetali u objavljivanju pesama. Jedan od uhapšenih bio je istaknuti pesnik В. Njihova imena danas nisu više nigde pominjana. p o v e z a n sa komunističkom levicom. aktivista Poljske komunističke partije. gledajući tragediju svog sopstvenog naroda. čak i politički pro­ tivnici.

vlasti NKVD-a i vojske koja je bežala. bilo je teško pred­ videti kako će se odvijati događaji u budućnosti. počeo je da obilazi svoje kolege komuniste i predlaže im neodložna efikasna sredstva. izbezumljenih očiju. bio je suviše dobro poz­ nat kao pisac i komunistički govornik.komunističkih intelektualaca. po njihovom mišljenju. naišao je na otpor. bio je konačan. kao i svi koji su imali priliku da taj novi poredak iskuse. Žena se odnosila prema novom poretku neprijateljski. Preporučljiva je bila opreznost. Ipak. Njegovi drugovi nerado su gledali na ideju da javno nazovu uhapšene prijatelje fašistima. Poljska 121 . Uznemiren. Bežeći iz Varšave koju su Nemci zauzeli sklo­ nio se u sovjetsku zonu. Trebalo je to tek da nauči. Gama se našao u Rusiji. U gradu je ostavio ženu i ćerku. Gama nije mogao da ostane u gradu. Za njega su to bile godine učenja. Osim toga. predstavljao bi dokaz pravovernosti. trebalo da postane u budućnosti. Ovaj proglas. Istina. kako će se ispostaviti. Gama je tada tek počinjao svoju karijeru i još nije bio prodro u tajne komplikovane političke strategije. Medu njima nije trebalo tražiti „kadrove" za novu Poljsku koja bi. ­ kao fašiste. U opštoj panici ureda koji su se evakuisah. Iskusniji su objašnjavali Gami da bi takav korak bio poli­ tički sumnjiv. nije umeo da dela lukavo. uostalom. Rastali su se. Hitler je udario na Rusiju i za nekoliko dana njegova armija došla je do Lavova. Novu muževljevu karijeru nije odobravala. a taj rastanak. Kao najefikasnije korisno sredstvo smatrao je izdavanje javnog proglasa koji osuđuje uhapšene . naći pod ključem. Njihov broj je dosezao mihon i po (ubraja­ jući u njih internirane vojnike i oficire poljske armije).imao izuzetnu poziciju. potpisan nizom imena. uspeo je da se zakači za voz koji je išao na istok. Sovjetska vlada ih je smatrala neprijateljskim elementom i tretirala na odgovarajući način. koji su napustili svoju zemlju u zamandaljenim stočnim vagonima. Preporučljivo je bilo početi od male grupe „pouzdanih" . prema dalekovidim planovima Kremlja (od kojih se nije odustajalo ni za vreme vojnih neuspeha). suviše drastičan korak. Bio bi to. U Rusiji je boravilo tada mnoštvo Poljaka. Mogao bi samo da nanese štetu onima koji bi stavili potpise jer bi motiv kukavičluka bio suviše vidljiv. Proglas nije izdat. Njegove reakcije još su bile primitivne. zajed­ nički život supruga imao je mnoge nedostatke. Pretpostavljao je da je to tek početak i da će se u sledećoj rundi svi pisci koji su još ostali na slobodi. Verovatno nikada u životu nije bio toliko uplašen.i medu njima pesnika В. Gama je posle hapšenja kolega dobio jak napad straha.

Od ovih poluživih ljudi formirana je armija. koji su se sećali predratnog vremena kao izgubljenog raja. iz logora za prisilni rad na severu izlile su se mase ljudi koje su išle na jug. sitni jevrejski trgov­ ci). mada ne gora od sudbine miliona drugih stanovnika Sovjetskog Saveza. bila je tužna jer nisu bili naviknuti na glad i lošu klimu. glad i skorbut uništavah su taj ljudski materijal tako efikasno da je tokom malog broja godina njihov problem mogao da prestane da postoji. Gama je gledao na tu armiju kao na armiju klasnog neprijatelja. Bila je to armi­ ja zavisna od emigrantske vlade u Londonu. Boraveći u Rusiji. ali to saosećanje nije trebalo da utiče na poUtičke odluke. po želji Kremlja. Bila je to delikatna stvar. čija je porodica bila medu deportovanima. većinu su predstavljali siromašni ljudi: seljaci. šta se moglo drugo učiniti ako ne držati ih u logorima i u dalekim kolhozima? Članovi Patriotskog saveza mogli su da saosećaju s njima kao s ljudima. Oni su. nije trebalo o njoj pričati. Uostalom. tifus. Ovo udruženje postalo je začetak vlade koja do danas ureduje u Varšavi. petnaestak hiljada poljskih oficira internirao je Sovjetski Savez u skladu s paktom Molotov-Ribentrop. Gama je u Rusiji sreo svoje kolege s univerziteta s kojima je nekada zajedno sedeo na optuženičkoj klupi. Slično kao ruski vlastodršci. lugari. policajci.je po računima Kremlja bila najvažnija zemlja: predstavljala je sponu sa Evropom. nji­ hov način mišljenja bio je obeležen žigom prošlosti. 122 . Gama. Bile su to mase dronjavih bednika u sta­ nju krajnje iscrpljenosti. zajedno s nekoliko drugih. Njihova sudbina. Poljska komanda tražila je oficire. Sada ih nisu mogli naći. razumeo je zašto su oni pominjali predratne godine kao izgubljeni raj. i kad je sovjetska vlada objavila amnestiju za Poljake. s naslednicima šljahtinske i buržujske Poljske. Deportovani su bili smrvljena ljudska masa koja se nije računala. Članovi Patriotskog saveza pristali su još pre rata da plate visoku cenu: u ime logike Istorije bili su sprenmi da ponište nezavisnost sopstvene zemlje. u istom redu sa Englezima i Amerikancima ona je bila samo privremeni saveznik. fabrikanti i činovnici. osnovali udruženje koje je dobilo lep naziv Savez poljskih patriota. Gama je znao da traženje londonskih Poljaka neće biti ovenčano uspehom. Kad je poljska emi­ grantska vlada u Londonu sklopila sporazum s Moskvom koji se ticao formiranja poljske armije u Sovjetskom Savezu. njihovi leševi prekrivali su ulice gradova jugois­ točne Rusije. platili su tu cenu u praksi: nije im bilo dozvo­ ljeno da ispolje solidarnost s nesrećnom masom deportovanih (deportovani su ne samo bivši zemljoposednici.

kako naređuje birokratija . pesnik В. Jedan od interniranih oficira bio je mladi profesor univerziteta. Dogodilo se to prilično kasno: depeša kojom se zahtevalo neodložno dovoženje profesora u zatvor u Moskvi stigla je na železničku stanicu na kojoj su upravo istovarivani transporti zarobljenika. bio je autor nekoliko naučnih radova koji nisu predstavljali Sovjetski Savez u sasvim pozitivnom svetlu. posle boravka u zatvorima i logorima prisilnog rada. samo da bi ih se lišili. logika Istorije zahteva takve intervencije. Većinu njih predstavljali su rezervni oficiri. Nekadašnji komunisti. I pored unutrašnjih kolebanja i trenutaka očajanja (niko neće saznati za to). Kasnije. saznavši za uzaludne napore izaslanika londonske vlade da udu u trag interniranih. kadar od petnaestak hilja­ da predstavljao je pozamašan broj i nije sasvim bila neopravdana primena drastičnih metoda. bio je srećan što napušta zemlju nade. stupali su u armiju lon­ donske vlade. u čijim smo zidinama Gama i ja proveli najlepše mladalačke godine.dakle. Po mišljenjima mnogih Poljaka. Posle amnestije izvukao se iz Rusije. Ovaj profe­ sor liberalnih sklonosti žalio je kad su hapsili Gamu i njegove drugove. Vlasd su posle mnogih temeljnih proučavanja najzad ušle u trag. Profesor nije podelio nji­ hovu sudbinu samo zato što komplikovani slučajevi moraju biti . Njegovo ime nalazilo se u kartotekama. činovnici . Igrali su 123 . neostvarene trideset godina.temeljno ispitani. u civilnom životu bili su to nastavnici. pravnici. inteligen­ cija.Ubijanje interniranili članova oružanih snaga države s Icojom se nije rato­ valo civilizovani narodi uglavnom ne praktikuju. Ipak. posle završetka rata. pušten iz zatvora posle amnestije. Kad je poljska armija evakuisana iz Rusije na Bhski istok (kas­ nije će učestvovati u borbama u Italiji). nije ipak mogao da izdrži u emigraciji. Danas svako dete u školi uči napamet njegovu Odu Staljinu. Uzimajući u obzir to da su se uništavanjem ove inteligencije u Poljskoj uspešno bavili Nemci. ipak. dolazilo je do promena. Poljski oficiri su bih „kadar" one Poljske koju je trebalo potpuno promeniti uz pomoć Sovjetskog Saveza: kadar koji brani stari sistem. kojoj je privrženost prošlosti smetala u sprovođenju revolucije nametnute spolja. izmenjivali su ironične poglede. da bi bili ubijeni puc­ njem pištolja u potiljak u obhžnjim šumama. Gama i njegovi drugovi iz Patriotskog saveza su istrajah. Gama i drugi članovi Patriotskog saveza. Vratio se u Poljsku kojom su upravljali Gama i njemu slični. Oprostio je.. koji su izbliza mogli da vide život Sovjetskog Saveza. Jedan od njih bio je pesnik В. lekari.

Mlada devojka. i seljačke njivice. zamenili su ih Rusi. jedina šansa za spas. koji nisu podlegli besmislenim sentimentalnostima! Oni su donosili poljskom narodu oslobođenje od Nemaca. Bio je politički oficir u činu majora. Iz Rusije je doveo novu ženu. Leto je tamo vrelo kao u tropskim zemljama. U Rusiji je prošla veliko maltretiranje. građanske porodice. ćerka. vozila je velike ruske traktore po stepama Kazahstana. ona. Njihove nade su ostvarene. to jest izlazak iz granica Sovjetskog Saveza. tamo su morali da upoznaju život azijskih stepa. Što se tiče vojnika. Gama je osećao uzbuđenje dobrog hirurga pre ulaska u operacionu salu. godine. Uspela je posle izvesnog vremena da stigne na kurs za traktoriste. razbijene artiljerijskim mecima. Njena simpatija 124 . u skladu s logikom Istorije. U Sovjetskom Savezu počela je da se formira nova poljska armi­ ja. Stiglo je leto 1944. u teškim ruskim cipelama. brat i majka prevalili su propisan put iz centra Evrope u dubinu Azije. koje su bile odmor za oči posle monotonih prostranih ruskih kolhoza. Crvena armija. smesta pretvaraju u ledenice. morala je to da nauči. dobijanje funte hleba tamo se smatra srećom. a ne te bolećive budale iz Londona. ka vlasti. Njegov džip vozio ga je putevima kraj kojih su stajali spaljeni nemački tenkovi. Istina. Nije bilo oficira. nije bila naviknuta na težak fizički rad. a sa njom nova poljska armija. U uniformi. ta armija trebalo je da ude u Poljsku zajedno s Crvenom armijom i posluži kao oslonac vladi zavisnoj od Kremlja. Za ostale. Gama je bio među neko­ liko prvih organizatora te armije. težak rad uništava snagu neodržavanu dovoljnom ishranom. U stvari. bila je veoma mlada. poli­ cijski nadzor i beskrajan prostor azijskog kontinenta oduzimaju svaku nadu u bekstvo. koje od mraza teku iz očiju. ka ostvarivanju onoga stoje dotle bila samo diskusija puna citata iz Lenjina i Staljina. Pošto ga je završila. nisu se mogli žaliti da ih nedostaje. Kako su se samo isplatile godine patnji. taj narod je morao biti operisan. njena sestra. bilo je da se dokopaju nove armije nad kojom su politički nadzor vršili NKVD i Patriotski savez. kročila je na poljsku teritoriju. Tas pobede prevagnuo je na stranu Rusije.veliku igru. zima tako oštra da se suze. izgledala je neo­ dređenih godina. samo neznatan broj deportovanih dospeo je s londonskom armijom u Persiju. ženu vojničinu. Bilo joj je jedva petnaestak godina kad su na vrata stana njene majke u Poljskoj zakucali u zoru agenti NKVD-a. Eto nagrade za one koji su umeli da misle ispravno. poniženja i veste igre! Eto šta znači postaviti ulog na dobrog konja! Gama je radosno pozdravljao varošice.

Sada je te odrede razoružavala Crvena armija. Ponovo se pojavljivao s velikom snagom ugušen konflikt između dve vrste lojalnosti. a vojnike priključivala novoj poljskoj armiji ih hapsila i deportovala ih u dubinu Rusije. podređena emigrantskoj vladi u Londonu. počela je da funkcioniše u gradu Lublinu. Oficiri Crvene armije su posma­ trali kroz doglede ulične bitke na drugoj strani reke. obično odliko­ vala time što su usred prijateljskih zagrljaja. Crvena armija je stigla do Visle. Praslovenska gozba u tom slučaju ne bi bila dovoljno sredstvo.praslovenska gozba koja se. kako protiv Nemaca. Kad je ustanak izbio. Dimovi požara zaslanjah su vidno polje. preko kojih je sada išla pobednička Crvena armija dejstvovali su pod nemačkom okupacijom veliki partizanski odredi.prema staljinističkom sistemu posle tih iskustava nije bila vehka. Radio Poljskog komiteta narodnog oslobođenja pozivao je stanovništvo prestonice na ustanak protiv Nemaca. morao bi da bude uništen. bila je i njena igra. koju je vodio Gama. Na teritorijama.poljska konspirativ­ na vojna organizacija ( 1 9 3 9 .Zemaljska armija) . Crvena armija je stajala tada na li­ niji Visle. Za vreme banketa komandanti Armije krajove su uhapšeni. Da. Prim. Iz Lublina je Gama posmatrao kako se isto to. Uostalom. Grad je bio preko reke. Tada je sovjetska komanda priredila divan banket na koji je pozvala komandante Armije krajove.kako kaže Gama . pre se može reći da je to bila mržnja. Grad koji je bio centar otpora. prev. bila je to takozvana Armija krajova^*. U zauzimanju zemlje nisu se očekivale prevelike prepreke od strane zapadnih saveznika. nedelja za nedeljom.1 9 4 5 ) . Nova vlada. Bila je to . ali našla se najzad u Poljskoj i velika igra. Prepreke su bile unutrašnje prirode.) . samo u neuporedivo većoj meri. zdravica i pesama trovani pozvani rođaci. tako i Rusije. ovo osećanje delila je sa skoro svim vojnicima poljske armije koja se sastojala od nekadašnjih deporto­ vanih. Gama je s humorom pričao šta se dogodilo u gradu naše mladosti. 125 . dobivši nove instrukcije. to je bio ustanak rivala u borbi za vlast. Jer. u Vilnu. dolazile su iz neprijateljskog raspoloženja tog naroda. koja je još nosila naziv Poljskog komiteta narodnog oslobođenja. prema starim predanjima. događalo u Varšavi. Tamo je izbio ustanak protiv Nemaca i odredi Armije krajove ušli su istovremeno s Crvenom armijom. trajala je " A r m i j a krajova (Armia Krajowa ipolj.AK . radio je počeo da zasipa podstrekače ustanka uvredljivim epitetima. Pred grupom Patriotskog saveza stajali su veliki zadaci i teškoće. Dan za danom.

Pucali su u mene. U njegovim pesmama progovorio je vlastiti glas koji je nekada veštački pokušavao da priguši: kreštav i prodoran. Pre svega. Govorila je: „Naš odred je razbijen i priteran uz reku. Ove priče slušali su Gama i njegovi drugovi. Socijalistički realizam jača male talente i uništava velike. na sredini reke. Ko je bio kriv? Londonska emigrantska vlada. Hranu je kod nas teško bilo dobiti i bila sam bolesna. zato sam se trudila da plivam što više ispod vode. zahtevao je podršku doktrine. jer nije pružao pomoč. davao je sada njegovim dehma odlike iskrenosti. u uniformama od debelog sukna. uzimati na svoju savest smrt u mukama žena i dece. nisam mogla ni u čemu da im pomognem. Primitivizam. Komunistički intelektualci imah su suviše mnogo posla da bi mislili na nesreću grada. Šanse su bile male jer je reka osvetljena reflektorima. Zaista. jedne od onih koje su uspele da se prebace preko reke na obalu. Ustanici iz razbi­ jenih odreda. cena koju je trebalo da plati onaj ko je hteo da ostane veran logici Istorije bila je strašna. gledajući na događaje iz perspektive budućnosti. smušeno su pričali o događajima u paklu. Na sprudovima.tamo borba i požari su se najzad slivali u plameni zid. Gama je bio jedan od glavnih organizatora štampe u Lublinu. Nemci su bili gospodari gradskih ruševina. Njegov skromni talenat nije mogao da postoji samostalno. u kojoj se nezavisnost naroda pred­ stavlja kao relikt buržujske epohe? A možda niko? Nagnuti nad stolom. Imala je visoku temperaturu. Neki su uspeli da se priključe drugim odred­ ima." Varšava je trebalo da bude prineta kao žrtva. videla sam mnoštvo leševa onih koji su pokušavali da preplivaju. trebalo je pokrenuti štamparije. koju je zauzela Crvena armija. Bila sam veoma slaba. Trebalo je gledati tragediju stotine hiljada. Odlučila sam da plivam. koga je Gama prestao da se stidi. Posle dva meseca borbi. To je značilo da će svi biti poubijani. Njene oči bile su luđačke. Kako je trebalo da postupim? Da ostanem sa svojim ranjenim drugovima? Ali. oni koji su uspeli da preplivaju reku. struja nanosi te leševe u peščane plićake. Gnezda nemačkih puškomitraljeza su svugde. Crvena armija je stajala na liniji Visle. U zoru je trebalo da dođe do napada vojske SS-a. jer je htela da upotrebi ustanak kao adut u borbi za vlast? Kremlj. Struja je veoma jaka. Reč je osnova tog sistema. komunistički intelektualci slušali su priče mlade devojke. Vladanje umovima daje osnovu za uprav­ ljanje zemljom. Napisao 126 . Od onih koji su ostali na obali svi su bih ranjeni. pretvaranih u žive baklje. Tokom tih godina postao je bolji pisac nego stoje bio pre rata.

koja se mrštila kad se on mrštio. Godine koje je proveo u Rusiji nisu bile . s konopcima umesto pertli.kao što sam rekao . Sada su ipak znali da je Gama svemoćan. Bile su to priče o borbi s Nemcima i o nacističkim svirepostima. nova vlada je bila činjenica. Partija ga je poslala u Krakov. nad kojom su stajale ruševine mrtve Varšave. Bilo je među njima intelektualaca koji su uspeli da prežive godine nemačke okupacije. grad koji je posle rušenja Varšave prihvatio najveći broj pisaca. Gama je takođe krenuo na zapad. Drugo načelo: 127 . Možda ne bi mogao tako brzo da postane popularna ličnost da se ponašao kao ranije . stanovi i zarade. ljudi su nepripremljeni. prešla je Vislu. Ni pre rata. Imao je ipak za sobom dobru školu. tačno prema modelu koji je izdavao tada u Rusiji hi­ ljade stranica proze. Posmatrao je nepokorne i one koji su se starali da ne pokazuju koliko im je mnogo stalo do sticanja njegove naklonosti.je niz pripovedaka. Ubrzo je Gama bio okružen svi­ tom koja mu je povlađivala. davati mogućnost za zaradu. sa širokim pri­ jateljskim osmehom. Nedopustiva greška bilo bi stvaranje punktova psihičkog otpora. pomagati. Tamo je spoznao slast diktatorstva. i brzo se približavala Berlinu. bez stanovnika. ispoljavati libera­ lizam.plaho vito i brutalno.u ritama bundi. Bilo j epoznato da ništa neće sprečiti takav razvoj događaja kakav će želeti Moskva kao i Gama i njegovi drugovi. moglo bi se reći: ispod poda. mesta u redakcijama. Velika je magija vlasti.čak ni za „pouzdane" lišene patnji i poniženja. Iz skrovitih mesta starih kuća. praskala u smeh kad bi je udostojio da priča viceve. naučnika i umetnika. njihov men­ talitet je sličan mentalitetu glupaka na Zapadu. kao i ostali njegovi drugovi. vrbovati za redakciju i postavljati samo minimalne zahteve. u seljačkim gunjevima. sticao valjanu pripremu za posao koji ga je čekao. Posmatrajuči život u Rusiji i provodeći duge sate u diskusijama o staljinističkoj taktici i strategiji Gama je. Proces mora da bude postepen. stiskao je pružane šake i zabavljao se. tako da pacijenti ne zapaze kad i kako su se angažovali. u nezgrapnim cipeletinama. Nije bilo malo ni onih koji su ispoljavali sve odlike daleko poodmakle servilnosti. smatrali su neumesnim da njegovim delima pridaju bilo kakav značaj. počela su da naviru čudno obučena stvorenja . stegnutim pojasevima. Gama. Za mnoge je Gama bio pre rata samo pesnik početnik. Januara 1945. Prilazili su mu sa strahom. godine Crvena armija je započela ofanzivu. Od njegovih reči za­ visila je mogućnost štampanja. ni u svojoj podzemnoj aktivnosti nisu bili komunisti. Ipak. Prvo i najvažnije načelo: ne plašiti.

U gradovima su se vijorile nacionalne zastave. uzimah su. Parola su bile sloboda i demokratija. veći deo imanja. kad su izdavačke kuće bile zatvorene. U trenutku kad se njego­ vo ime pojavljivalo na stranicama glasila koja je vlada kontrolisala ili nje­ govu knjigu izdavala firma koju je vlada kontrolisala . niti nužno zbog svojih javnih izjava. ipak. naravno. Nastojalo se da se omogući odgovarajući izliv nacionalnih osećanja. bili predviđeni za kasnije. Klasna mržnja seljaka prema dvorovima u našoj zemlji nije bila jaka i isterivanim vlasnicima nije nanošena nepravda. bio je kažnjavan kao neprijatelj naroda koji je klevetao vladu i pokušavao da na taj način širi nemir. ipak. tada treba širiti ruke i govoriti da je teško napraviti nešto sa idiotima koji su zauzeli odgovorne položaje i prave neoprostive greške. Posle izvesnog vremena date su dozvole nekim katoličkim glasilima i jednom broju malih privatnih izdavačkih firmi. našao se još u vreme nemačke okupacije pod nemačkom prinudnom upravom i vlas­ nici su bili praktično lišeni prava na posedovanje. hapšenja članova Armije krajove odvijala su se krišom. Naravno. cenzure ili političke policije. zemljoposednici kojima je konfiskovana zemlja nisu bili zadovoljni. smesta treba stati na stranu onih koji negoduju i sam glumiti najveću ozlojedenost. Gama je pridobijao sledbenike novoj vladi.ako se primeti negodovanje protiv drastičnosti vladiniii metoda. bez obzira na njihovu političku prošlost. tada nije bilo reči o kolhozima. verno odmeravali nove parcele koje su uvećavale njihova mala gazdinstva.niko nije mogao da tvrdi da se prema novim vladarima odnosi neprijateljski. svakoje hteo da objavljuje. kao što su znali Gama i drugovi. Verno se pridržavajući ovih načela. Ne zahtevati suviše: ni od koga se nije zahtevalo. Tada. Mase gradskog stanovništva nisu osećale posebnu 128 . oni su. ne samo fabrika i rudnika. kad god se neko usuđivao da govori o kolhozima. U skladu s taktikom koju je isprobao Lenjin objavljena je podela zemljišnih poseda među seljaci­ ma. koliko je moguće. sačuvaju provincionalni karakter i zahvaljujući tome bolji autori nisu imali želju da u njima objavljuju. Treće načelo: uzimati sve koji mogu da budu od koristi. svako od pisaca i naučnika imao je mnoštvo rukopisa iz vremena rata. vodilo se računa da oni. Događalo se to putem činjenica: vlada je stavila šapu na sve štamparije i zaposela sva veća izdavačka preduzeća. s izuzetkom osvedočenih fašista ih onih koji su ispoljili sklonost ka kolaboraciji s Nemcima. „u sledećoj etapi". postajali su to ne zato što su hteh.

Od njega su zavisili njihovi položaji. I pored svega toga. uglavnom im je ispravna izgledala i radikalna agrama reforma. njegova olovka je mogla da precrta s već složene strane časopisa njihove pesme i članke. nisu bile kao kasnije. Ta vlada nije bila domaća: za svoje postojanje mogla je da zahvali bajonetima strane armije. One su bile veoma široke. Što se njega tiče. omogućavao da zarađuju. Morali su da budu poslušni. za vreme jedne od njih ubacio sam mu u čorbu kutiju šibica s jasno pakosnom namerom. Pohvale ipak. baveći se njima. Mrzeli su takođe oni koji su se dodvoravali Gami. O tome je revnosno brinula cenzura. tada je došlo do bokserskog dvoboja.simpatiju prema tom feudalnom sloju i niko se nije uzbuđivao zbog gubitka njegovog značaja. Imao ih je u šaci. Interesovalo ih je nešto drugo: granice slobode reči. kasnije sam stanovao u Varšavi. obavezne. Bračna ložnica na venčanju vlade s narodom bila je ukrašena nacionalnim amblemima i zastavama. vodio računa 0 njihovim karijerama. njegovo mišljenje moglo je da učini da njihove knjige odbaci izdavačka kuća. pošto je bio sklon napadima besa. sumnjičen sam bio za simpatije prema komunistima (izgleda da za svaku policiju na svetu razlikovanje staljinističke i antistaljinističke levice pred­ stavlja nesavladivu teškoću) i za suviše blagonaklon odnos prema 129 . koja je dobila nominalno učešće u vladi. To što fab­ rike i rudnici prelaze u vlasništvo države izgledalo im je uglavnom ispravno . mrzeli su radnici i činovnici koji su ulazili u Partiju. Mrzeh su seljaci koji su dobijali zemlju. tako treba da bude. Moglo se ću tati o tome. Udarao je u osetljive tačke i posmatrao reakcije. Prestrašenost i bes koji su se pojavljivali na licima sagovornika smesta su ustupali mesto umilnom osmehu: da. ispoljavao je najveće prijateljstvo. Tokom tih godina usavršavao sam se u Parizu. Iz našeg univerzitetskog grada sam emigrirao. ali ispod kreveta virile su cipele enkavedeovca. jer sam po želji administrativnih vlasti izbačen s posla. mrzeh su pisci koji su se starali da izdaju svoje rukopise. Nisu se uzbuđivali ni intelektualci. Jedno je bilo sigurno: nije se smelo napisati ništa što bi dovodilo u sumnju savršenstvo institucije Sovjetskog Saveza. mrzeli su članovi „legalne" socijalističke partije. Sreo sam Gamu u Krakovu. Znao je i to je bio za njega izvor priličnih prijatnosti. pomagao im je.treba takođe uzeti u obzir i to da se sve događalo pet godina posle nacističke vladavine koja je uništila poštovanje prema privatnoj svojini. Mnogo godina je prošlo od naših diskusi­ ja u menzi. stanovništvo čitave zemlje bilo je obuzeto jednim osećanjem: jakom mržnjom.

Litvancima i Belorusima (tačno). A ipak. Intelektualci koji su proveli rat u zemlji bili su posebno osetljivi na opšta raspoloženja. Protiviti se? Ali. Mase toga naroda osećale su da n i š t a ne zavisi od njih i da ništa neće zavisiti. Te naklonosti ni ja nisam bio lišen. Intelektualac je počinjao marš na partijsku liniju. uspostavljao je kontakt s masom. naš narod trebalo je da se pretvori u narod radnika i seljaka .nije sumnjao u nužnost reformi. umetnik prestajao je da bude jedinka koja lebdi u praznom. s teškoćom balansirajući nad zamkama cenzure. Sa gledišta interesa Sovjetskog Saveza. ipak. Dva psa. Bojao se. veoma kruta. Gama je pamtio naše staro književno rivalstvo koje mu je zadavalo brige. moje pero predstavljalo je vrednost za novi sistem. Ipak. pribor za brijanje i jeftino izdanje Gejove Prosjačke opere. To nije bila samo igra između mene i Game. Za Gamu i njegove drugove ova raspoloženja bi se mogla izraziti u formuli „ostaci buržujske svesti". ova formula nije obuhvatala istinu. Posle ratnih iskustava niko od nas . Svaka diskusija trebalo je od tad da služi samo jednom cilju: opravdavanju odluka dalekog Centra. Sada sam ipak bio potreban i koristan. naučnik. naprotiv. Tu igru smo vodili svi mi. to jest intelektualci koji su preživeli rat pod nacističkom okupacijom. mada je tako tvrdila propaganda. Sada sam bio izbeglica iz spaljene Varšave. To je pomoglo da razbijemo prvi led. ali učtiva. sa grupom koja je došla sa Istoka. imao sam male grehe na savesti. Bila je to čudna revolucija koja nije imala u sebi ni najmanjeg traga revolucionarne dinamike. u sis­ temu u kome sve postepeno prelazi u državnu svojinu sabotaža pogađa 130 . pisac. koje sam imao na sebi. pamtio je takode moje otvoreno pismo protiv staljinista koje me je stavljalo manje-više u položaj današnjih zapadnih disidenata. Moja imovina sastojala se od radničkog odela. nije uopšte imao osećanje da fabrike pripadaju njemu. ničim nisam stekao zasluge tokom rata. i prtene vreće na leđima.i to je bilo dobro. mada je s velikim samopregorom radio na pokretanju fabrika. Pazili smo da ne pokazujemo jedan drugome zube. prema starim univerzitet­ skim kolegama odnosio se s naklonošću.čak ni nekadašnji nacionalisti . Tu su bile u pitanju znatno važnije stvari od samog ličnog rivalstva. Susret sa Gamom bio je skoro nežan. izvođena pomoću dekreta iz vrha. seljak koji je dobijao zemlju nije bio zadovoljan. Podela je bila jasna. u kojoj sam izneo svoje rukopise. Radnik. Sitni vlasnici preduzeća i trgovci osećali su strah sloja osuđenog na uništenje u odgovarajućem trenutku. pred njim su se otva­ rale neograničene mogućnosti. Tako je počela medu nama igra koja je trebalo dugo da traje.

slao sam nešto što bi moglo da dokazuje da dozrevam za preo­ braćanje. Objavljujući članke i knjige. kao i deset ili petnaest godina. direktno priključenim Sovjetskom Savezu. potpisuje đavolsku obavezu. Znao sam da su njegova pisma lažna. Ostalo je da se računa koliko dugo može da preživi ovakvo stanje stvari. To je moglo da bude podjed­ nako dobrih pet. Gama je znao da rizik mog bekstva nije velik: više od bilo koga bio sam vezan za svoju zemlju. mogao sam da pišem samo na svom maternjem jeziku i samo je u Poljskoj bila publika. Riba je progutala mamac. Boravak u inostranstvu davao je znatne koristi: objavljivao sam bezočne poeme i članke. Kao pisac. bio je uvereren daje Istorija isključivo domen đavola i ko služi Istoriji. Intelektualci (bar većina njih) osećali su da imaju ozbiljnu obavezu. treba popustiti uže. Bila je to jedino moguća igra. Igra između mene i Game imala je. precenjivao je moju privrženost književnoj karijeri. kao kulturni ataše . poslat je u Francusku kao kulturni ataše. Samo je otpor misli bio moguć. Znao je takođe da se bojim da postanem emigrant i osudim sebe na jalovost i pustoš. u našoj zemlji je došlo do izvesnih korisnih kul­ turnih procesa koji nisu bili mogući. u koji­ ma su vrebale uvrede za Metod. Gama mi je pisao srdačna i lažna pisma. Ježi. koji je postao katolički pesnik. na primer.interese čitavog stanovništva. Zapad se nije računao. posle godina provedenih u Rusiji. I suviše je znao da bi se varao. Ne bez Gaminog uticaja. Posebna briga koju je ispoljavao prema članovima naše stare grupe poticala je kako iz zajedničkih mladalačkih uspomena.to jest istočnoj grupi . a preobraćenici nisu bili. U stvari. I 131 . Kad bih opazio daje struna suviše zateg­ nuta. Gama je bio veran Centru.u Sjedinjene Države. Prividi kritičkih ocena upućivanih nekom piscu često su varljivi. Naša igra nije se vodila samo u Poljskoj. bio sam pesnik. s kojom sam mogao da se sporazumem. tako i želje da oni koji nisu postali staljinisti budu sada preobraćeni: na taj način njegovi postupci dobih bi potpuno opravdanje. Ipak. sastavljena pretežno od mladih. Utoliko manje se računala politička emi­ gracija. kad riba proguta mamac. osim tih opštih odlika. koje su odlika svakog izgnanstva. u baltičkim zemljama.sa­ tisfakciju. ja. Uže je popuštano i do trenutka kad je ribar odlučio da izvuče ribu. davah su ribaru . Kao što je poznato. Obojica smo greših. Gama nije bio oslobođen osećanja krivice koje je sezalo unazad do njegovog detinjstva. Teškoća se sastojala u tome što je Gama bio pesimista. ispoljavao je zvanični optimizam. ličnu obo­ jenost.

te igre u najbližoj budućnosti nisu izgledale suviše ozbiljne i njihov rezultat je bio unapred rešen. Mašta romanopisca često preinačava ljude koje je imao mogućnost da posmatra: zgušnjava boje. njegov roman bio je besprekoran. lišena dara evokacije čulnih stvari. s događajima i ljudima nije bilo mnogo bolje. Ipak. Gama je posvećivao mnogo vremena pisanju. Gamin roman je nosio sve odlike tog ideološkog vežbanja koje u Rusiji nosi naziv roman. a dokaz za to jeste što mogu da napišem ovaj portret. Ubrzo se od vojničine u šlampavim ruskim cipelama pretvorila u salonsku lutkicu s plavom oksidisanom kosom i dugim bojenim trepavicama. to je uglavnom trebalo da bude period NEP-a". 132 . Došao je trenutak kad je odlučio da upotrebi svoj bodež. njegova tema bio je proces grupi mladih staljinista u našem univerzitetskom gradu. bio je u vreme naše mladosti neobično slikovito mesto . od . te pohvale nisu bile tako vatrene kao što se moglo očekivati: u našoj zemlji prozni stil tada još nije podlegao procesu neophodne sterilizacije. Bila je tres chic. dakle. prev. Prim.pored svega. takode zbog mnoštva kul­ tura i jezika koji su tamo koegzistirali. ali je promašio. preuzeo je dužnost u jednom od diplomatskih predstavništava. Smatrao sam takode da je dovoljno intehgentan da ne očekuje od mene preobraćanje. Novu ženu je poslao na vaspitavanje u jednu pedagošku ustanovu u Švajcarskoj da nauči tamo jezike i dobre manire. u kulturnom životu bio je preporučljiv liberalizam. Gama je smatrao da je posle nervne napetosti poslednjih godina zaslužio malo mira. istina. Dogodilo se to u Varšavi. Politički. Oblačila je najbolje pariške haljine. međutim. izdat je brzo i recenzenti nisu štedeli pohvale. služila je isključivo kao instrument za izveštavanje o događajima i ljudima.' N E P N o v a e k o n o m s k a politika. mogao sam da konstatujem da Gama u predstavljanju ljudi nije bio tačan. ehminisanje seljačke partije. pošto su nove vlasti savladale prvi haos. Napisao je obiman roman. Udarac je bio jak.ne samo zbog šuma i brda koji su ga okružavali ili svoje arhitekture. teško je osloboditi se misli da se u ispoljavanjima nečijih osećanja ne krije mrvica pravog prijateljstva. Prepoznajući bez teškoće stvarna lica u junacima romana. Do Gaminog odlaska u inostranstvo došlo je u trenutku kad se. apsorbovanje socijalista . Savršeno bezbojna. Grad Vilno. Ništa od te slikovitosti nije dospelo u Gaminu prozu. u kome se odigravala radnja. Uživajući u miru. proces u kome je i on sam bio jedan od optuženih. mogao predviđati duži period relativne stabilizacije.

zabava ove vrste. A poznavajući ih. Glavne ličnosti . Spomenici arhitekture i umetnosti nisu ga mnogo interesovaU.bili su redukovani na učešće u političkoj akciji. ako ne bi mogli da se smeste. tip sovjetskog činovnika. Bio je to više pamflet o predratnoj Poljskoj. posmatranje pojedinosti ljudskog života u raznim civilizacijama nije ga previše oduševljavalo: da je bilo drugačije. uostalom. najveće zadovoljstvo сфео je iz igre. Tada je to bio mladi Faust . apstraktne tipove političkih aktivista. Naše sumnje da li ćemo uspeti da jednom ost­ varimo te snove ispostavile su se suvišnim: dato nam je bilo da upoz­ namo. koji je posle povratka iz Moskve postao jedan od diktatora državne ekonomije. Zadovoljstva koja je Gama сфео s putovanja.opijen lepotom sveta. nisu bila suviše rafinirana. potpuno se promenio od onog davnog vremena kad se kolebao da li da izabere staljinizam. rastrzanog između dve lojalnosti.Stefan i Henrik . dobro znam kako su veoma komplikovane ličnosti bili ti ljudi. unutrašnje rascepljen. Osim putovanja. svet je neiscrpan u svom bogatstvu i što je veći napor da se ništa ne propusti od istine. Gamina netačnost bila je druge vrste. bio bi drugačiji i bolji pisac. Stvarao je kako je nalagao Metod. sanjali smo o putovanjima. kad pisac žeh verno da predstavi to što je stvarno. Posetio je niz evrop­ skih gradova. Težak. Henrik. to se više otkrivaju čuda koja izmiču peru. ironičan. Ranije. Poznavao sam ga kad je pisao pesme i bistre književne rasprave. uvek je za mene predstavljao ništa manju zagonetku. čak previše. Gamin roman nosio je naslov Stvarnost. turoban čovek. Putovao je. bez ustručavanja im je odsecao glavu ili noge. putovao u Afriku. on je bio jedan od najizrazitijih primera tragedije poljskog komuniste.mnogih psihičkih odhka pokazuje one koje su za junake najkarakterističnije. Pošto je napisao ovu knjigu o godinama naše mladosti. mada bi se pokušaj da se demonizuju ondašnja veoma nespretna policija i ondašnje spore sudije teško mogao smatrad uspelim. zadovoljavala su takođe ambiciju nekadašnjeg provincijalca. Njihovo uverenje da je Gama u suštini „liberalan" nije bilo mnogo daleko od istine: njegova žestina s kojom je negodovao protiv 133 . bio je nesrećan čovek. za vreme naših diskusija u menzi. ali malo je u njemu bilo stvarnosti. Gama je počeo pomalo da se dosađuje u inostranstvu. U te gotove forme ubacivao je žive ljude. domišljat i lakom na slavu. koju je vodio sa strancima. Putovanja su za njega bila intere­ santno ubijanje vremena. koji je našao smrt pred nemačkim streljačkim vodom. često uviđa da nevernost postaje najveća vernost. Stefan.

Negodujući. Šta je učinio sa svojom mladošću? Gde h je to nešto. Istovremeno je pratio reakciju sagovornika. Morao je da ide. u kojoj se položaj ministra smatra drugorazrednim jer iznad ministara stoji Centralni komitet Partije. Zalio se da ga rad u diplomatiji sprečava da piše. prijemi. ah đavola koji vlada Istorijom nije voleo. što bi mogao da smatra svojim. ako se unapred zna šta će tamo biti rečeno. Kurs je postao oštar. Dobro je poznavao svet Istoka u koji se vraćao: čekale su ga žestoke borbe. 134 . Očajanje ništa nije moglo da pomogne. U Poljskoj je došlo do promena. a ne tvorevinom istorijskog determinizma? Približavao se četrde­ setoj i bio je u stanju da gleda jasno. prev. I diplomatiju i karte je upotrebljavao kao izgovor pred samim sobom. slobodnim od posla.šću? N a v e d e n i stihovi su iz poznate p e s m e b e z naslo­ va Pola Verlena (Paul Verlaine). de ta jeunesse?^'^" . Gama je u mladim go­ dinama dostigao vrhunce karijere. Gama je igrao bridž ne zato što je bio umoran. još koliko tamo stranica besprekome proze.u zemlji. da je hteo. Gama je smatrao sebe đavolovim slugom. Govorio je daje suviše umoran od posla da bi mogao da radi nešto drugo osim da igra karte. ^'Šta si učinio. znajući da je to korisno kao trik. Od pisaca je zatražena najzad stroga pravovernost. smejući se u sebi njihovoj prostodušnosti. mogao je da postane ministar . intrige. Gama je bio član Centralnog komiteta. bilo je drugačije. Navikao je na takav način života. političko dresiranje personala. Taj vetar istorijske nužnosti oduzimao je smisao književnosti: još jedna vesta ideološka jednačina. U stvari. Partija ne voli ipak takva navikavanja na ugodnosti. Diplomatske obaveze. Gama je priređivao partije bridža. jer stvara kod ljudi dobro mišljenje o njemu. već zato što ga je to oslobađalo da se nađe nasamo s četvrtinom tabaka neispisanog papira. Bio je vatren i dobar igrač bridža. Osećao se prazan kao sito kroz koje duva vetar. iz n j e g o v e zbirke Sagesse {Mudrost). strah od onih koji su na vrhovhna. ako to određuje linija Partije? U blesku sveca treperile su pozlate zidova i velika osamnaestovekovna ogledala. Zašto. Gama je bio potreban na mestu. U večerima. sa s v o j o m mlado. toi que voild. eto. Prim.nekih suviše brutalnih metoda staljinizma ne bi se moglo okvalifikovati kao potpuna laž. koji je kao odzvanjanje eha. od gnevnog mrštenja obrva Moskve. popuštao je uzde. zapadnoj prestonici nije davala ništa osim taštine: „Qu'a tufait.kaže francuski stih. Šta dalje? Ova tačka zaustavljanja i obračuna u lepoj. Sa žaljenjem je napuštao osamnaestovekovnu palatu i lepu prestonicu.

Položaj koji je dobio bio je po rangu viši od položaja ambasadora u zapadnoj prestonici. konferencijske sale. Bilo je to na mitingu koji je održan neposred­ no posle izbijanja rata u Koreji. i tada nije umeo više da sakrije da ljude tre­ tira kao službu na svom majuru. Član Saveza poljskih književnika može da bude samo „aktivni" pisac. predviđajući novi period intriga i borbi. Prave borbe vodile su se više u partijskom vrhu kome je pripadao Gama. Ti trenuci javne brutalnosti (dok je bio ambasador mogao je prema svom personalu da je dozvoljava sebi nekažnjeno) sada su mu zadavali probleme. Gama je morao takođe ozbiljno da se lati pisanja. nastanjenoj visokim funkcionerima. pisci su morali sada već da pišu i objavljuju pod 135 . jedna iskrena reč (makar to bila iskrenost upotrebljavana za vrbovanje pristalica) mogla je da povuče za sobom pogubne posledice. Vlada je upra­ vo poklonila Savezu poljskih pisaca tek završenu kuću u Varšavi. Bilo kako bilo. Ubrzo posle Gaminog povratka dogodio se jedan od najvećih gafova u njegovoj političkoj karijeri. kancelarije. Imao je mnogo neprijatelja. stanovi za pisce.i mnogo je napo­ ra bilo potrebno da bi se zataškao ovaj nesrećni istup. U njoj se nalazila velika. linija u Poljskoj bila je već kruta.mada je i među piscima bilo opasnih osoba koje su dominirale nad Gamom potkovanošću u dijalektičkom materijalizmu i preciznošću rabiniskih umova. Gama je postao . restoran. Tamo je uredovao Gama. sa službom bezbednosti i sa pred­ stavnicima srodnih saveza. U njegovu funkciju je spadalo vođenje računa da se književnost razvija u skladu s hnijom. sa izdavačima. direktor savesti. Odbacujući „tajnu propagandu". Gama je vatreno uzviknuo: „Da. i pored višegodišnjeg treninga. Služba bezbednosti pri ulazu telefonirala je gore i proveravala da lije sastanak zaista bio dogovoren. posle čega je uzi­ mala gostu lična dokumenta i dozvoljavala mu da uđe. održavajući brojne konferencije sa piscima. to jest pisac čija se dela pojavljuju u štampi ili izdavačkim kućama (riba koja je progutala mamac izvučena je na obalu. Osim toga. napali smo prvi jer smo jači!" .politički nadzornik svih pisaca. ali brojevi telefona nisu se nalazili u telefonskom imeniku i davani su samo poverljivim licima. naravno ne s piscima jer u odnosu na njih imao je nadređeni položaj . Pristup toj zgradi bio je moguć posle prethodnog telefonskog spora­ zuma. moderno uređena sala za sastanke. Gama se nije varao. Stan je dobio u drugoj vladinoj zgradi. iz njega je još uvek virio plaho viti šljahtić koji je padao u vatru čim bi mu se neko usprotivio. s redovima stolica koje su se podizale kao u amfiteatru.ovog puta već zvanično .

136 . letenje avionima.rekao je neko u Varšavi o Gami . Načelo aktivnosti je tim više obavezivalo visoke funkcionere. i daje istorijski determinizam tvorevina ljudskih umova. Gledajući sebe. zahvaljujući upravo takvim ljudima kao što je on. Jer. kad bi izbio rat. zna da nijedna reč koju će izgovoriti neće biti lično njegova. Ali.pretnjom da će biti isključeni iz Saveza i izgubiti sve privilegije). Gledajući svoju zemlju. bili bi govori. za inat njemu biće mir i imaće u tom svom otmenom stanu pet pisaćih stolova i na svakome započet roman i svakog dana će urlati od očajanja jer zna da je to što piše kamen. obdaren moćima. Ponekad ga ipak spopada misao da je davo. zna da njene stanovnike čeka sve veća doza patnje. Lažov sam razmišlja o sebi i smatra daje za njegovu laž odgovoran istorijski deter­ minizam. korespondencija s fronta i ne bi morao svakog dana da seda za pisaći sto i muči se nad romanom." Teško je zavideti tom čoveku na izboru koji je napravio i njegovom znanju otrgnutog s drveta dobre i loše nauke.ali sanja o jednom: o ratu. „On vodi tu borbu s imperijalizmom i propagandu za mir . kome je zaveštao svoju dušu.

i da se u svojim pesmama bavi svim onim što predstavlja predmet javnog interesovanja. a lauta u ruci i duga kosa tek bi mogle da stvore sliku koja bi odgovarala njegovom karakteru. pevač. Pesnik nije tamo samo pronalazač lepo sastavljenih rečenica. Tradicija zahteva da bude nacionalni „bard". Njegov ritam bio je sugestivan. kosu je zabacivao unazad s visokog čela. Delta je imao tamnu cigansku kožu. vladao je dvoranom. imao je u sebi nešto od kepeca i klovna. bio je dobar glumac. onako kako su ga slikali u scenama kneževskih gozbi stari shkari. kad se smejao. u svakom istorijskom periodu ove obaveze pesnika su drugačije shvatane. bio je pegav. onizak. Nametao je svoj talenat au ralenti^". Prim. Izgleda da bi se Delta najbolje osečao u vremenu kada su kraljevi i kneževi osiguravah pesnicima mesto za svojim stolom. krivila je sardonska grimasa. imao je veštinu zadržavanja slušalaca sve do trenutka najveće napetosti i odmeravanja reči kao i njihovog tona.s usporavanjem.) . kravate je voleo da vezuje u labav veliki čvor Često se događa da su oni koji žele da spoljašnjim odlikama istaknu svoju pripadnost umetničkom klanu u stvari drugorazredni umetnici. u zamenu za uzbudivanje pesmom i zasmejavanje vicevima. ako se tako može reći. '"Au ralenti (franc. tako da se ta napetost ne smanji. Ispoljavao je sklonost ka ekscentričnoj odeči. 137 . isticao različitost svog ritma od ritma okoline. Istina. Delta je izvrsno recitovao svoje pesme u velikim dvoranama punim publike. to znači. Čak bi i odeća starih vremena bolje odgovarala njegovoj spoljašnjosti od sakoa našega veka. Njegova glava bila je nesrazmemo velika u odnosu na trup.VII DELTA ILI T R U B A D U R U Srednjoj i Istočnoj Evropi reč „pesnilc" ima malo drugačije značenje nego na Zapadu. njegova usta. čije pesme mogu da pri­ hvate mnoga usta. prev. Kod Delte je ipak umetnička nonšalantnost bila deo glumačkog plana koji je praktikovao: svakim svojim gestom. intonacijom glasa zabavljao se sa svetom.

Ona nije bila slična ničemu u Evropi prve polovine dvadesetog veka. mađa je govorio. boravio u atmosferi latino-italijanske civilizacije. Preinačavao je svoju biografiju prema trenutnoj potrebi. Delta nije padao pod uticaj književnih škola. Vozio se fijakerom (pre Drugog svetskog rata ovo prevozno sredstvo je još uvek bilo često u Varšavi). Svojim poznanicima je dolazio i žalio se da mu je teško bilo da nade adresu jer. skidao kaput. gde se proslavio time što je napisao rad o engleskom pesniku sedamnaestog veka koji nikada nije postojao. zaustavljao fijaker. Teško bi ga bilo zamisliti kako sedi za stolom s rečnicima i gramatikom. Ne zna se odakle je sakupio svoje poznavanje stranih jezika. Zbog toga je bio okružen le­ gendom. Т. Bio je tada otelovljena ritmička inkantacija. koja je u našoj zemlji ostavila veoma jake tragove. U književnim kafanama voleli su da pričaju o najnovijim Deltinim ludostima. Niko ne zna Deltino poreklo. Deltin rad davao je opširnu pesnikovu biografiju i bavio se detaljnom analizom okolnosti u kojima su nastala pojedina njegova dela. bacao ga na kolovoz i pred začuđenom masom flegmatično mokrio na kaput. Njegov otac bio je jednom sakristan. rasla su mu krila. Pa ipak. drugi put restau­ rator. Crpeo je iz poezije prošlosti. porodica je poticala čas iz Češke. francuske i nemačke pesnike. Delta je bio drevna pijanica. A. bio je to potpuno iracionalan čin. teško bi mu se mogli otkriti uzroci.pravio velike pauze među recima i. Ovi i njima shčni izgredi dokazivali su da je Delta tonuo u svet priča E. u stvari je pevao. U njegovim pesmama pojavljivali su se bucmasti barokni andeU. Razlog za njegovu legendu bila je i njegova poezija. osim sklonosti prema egzibicionizmu. tako su se preruših da nije mogao da ih prepozna. Kratko vreme studirao je na univerzitetu. čarobnjaci koji pdleću kroz 138 . menjao se. mučen očiglednim dokazom erudicije. kao i uvek. Alkoholizam (obično su to bili ciklusi koji su trajali po nekoliko dana) uvodio ga je u stanje halucinacije koje se izražavalo radnjama koje se ne događaju drugim pijancima. kako je govorio.eto šta je Delta hteo da bude tada. izvrsno se zabavlja­ jući kad se pedantni profesor našao u nevolji. obilato je citirao latinske. engleske. koje je ostavljao na uhcama i koji je trebalo da mu pokazuju put. Rekvizite uzete odande slagao je na način koji je podsećao na njegove pijanačke fantazmagorije. mistifikator . Šarlatan. Ulazio je u turističku agenciju i tražio čašu piva. Hofmana ili Edgara Poa. čas je opet imala tesne veze s Moskvom. Kod Delte granice između fantazije i istine nisu postojale. „njegovi ljudi".

Posle uzaludnih pokušaja da omekša protivnika. potpisivane najrazličitijim pseudonimima. lovovi sa sokolima. turoban. tražio je isplatu smesta. hvatajući zubima za uho). Ćutljiv. shodno njegovom raspoloženju. planete kao gospođice u plavim gaćicama. astronomi koji najavljuju kraj sveta. išao je da pije.neprimetno za samoga sebe ulazio je u dimen­ ziju gde su važili zakoni drugačiji nego u svakodnevnom životu. Kad je bio trezan. narodne zabave u predgrađima. U cenkanjima je bio neumoljiv. Štaviše. Njegova inventivnost u pronalaženju tema izgledala je neiscrpna. na primer. Između ostalih. Čitalac se predavao njenoj muzičkoj draži. Uplitali su se u to gramofonske ploče s Mocartovom i Bahovom muzikom. Delta je vadio pero. imao je mnoštvo ponuda iz redakcija i radija. Rezultati lečenja nisu bili dobri. ali razlikovala se od nje po jednome: i pored čudnih kombinacija shka. pisao pesmu (koja je. bio mu je potreban novac i nikad ga nije imao jer je honorare smesta trošio na piće. Delta je objavljivao mnoge humorističke pesme. gledajući ga. Na svojim knjigama voleo je da stavlja spisak svojih fiktivnih dela. gledao je ispod oka. Živnuo bi samo kad bi ugledao novac.prozor. istovremeno. zašto ne bi prodavali leptire?). besposličari koji prodaju leptire (konačno. rasprodalo. Neki su nalazili rešenje za to: davali su novac i nisu puštali Deltu ni korak pre nego što preda rukopis. niko ne bi mogao da pretpostavi da je on autor pesama koje su zasmejavale publiku. rečju . oteti nepoznatom silom (u poslednjem trenutku spašava ih od te sudbine žena. besmislena i. smejao se neočekivanim autorovim obrtima. Događalo se da Delta aterira u sanatorijum za alkoholičare. Njegova poezija bila je tragična i komična. ciklus naslovljen Pesma načelnika grobljanskog odseka. Banknota je stajala na stočiču među partnerima. Pero je bilo jedini izvor njegovog izdržavanja. ali dati mu novac značilo je izložiti se riziku da Delta počne svoj ciklus pijanstva i zaboravi na obavezu. koja se rado smatra dekadentnom pojavom. puna smisla. sećam se ovakvog naslo­ va: Uvod u Ijudožderstvo . gutao porcije apstraktnosti. Pošto se dopadao čitaocima. nije bila nerazumljiva. Navodio je sumu i nikakvi argumenti nisu ga mogh privoleti na ustupke.skripta s predavanja. Svojom alogičnošću i mešavinom raznih elemenata podsećala je na modernu poeziju. čime je dovodio urednike u tešku unutrašnju borbu: hteli su da imaju Deltinu pesmu. Pričalo se o Deltinim pobedama u borbi sa lekari139 . napisao je. Takve transakcije odvi­ jale su se često u kafani. zgrabivši banknotu. mogla da bude izvrsna ili slaba) i. koje su ga kod drugih pesnika samo nervirale.

kao glumci u Gran-ginjol-u".Večne sumnje". katastrofe. zaprljani praznim bocama.ma: u jednom od sanatorijuma . Šarlatan. Iz njegovih pesama probi­ jala se strašna vizija .kako su kolale glasine . sve bližeg „gvozdenog doba".na način koji je tajna Deltinog maj­ storstva .uprkos prividi­ ma . Vaterman . ali nisu mogli da predstavljaju nikakav oslonac.takav naslov nosila je njegova poema u kojoj naučnici i političari.Narodna zabava . A ipak. tolika da su lekari i pacijenti. Prim. prev.dubinski bager. Svoj književni rad započeo je u godinama velike ekonomske krize. već stilski ornament. podjednako pijani. alkohohčar. jurih su jedni za drugima poput brzog voza. koja se često pojavljivala u Deltinim pesmama. Ništa tada nije imalo racionalne osnove.tragičan pesnik. kanarinci 1 mačke bivaju najzad počišćeni kosmičkom katastrofom .vvaterman (franc) . Madona. Kraj sveta . nije bila madona pobožnih.sve je to uticalo na karakter njegovog stvaralaštva. Ijuljaške . članovi revolucionarnih partija.a sve je opisano perom koje se zabavlja.. Nezaposlenost.za one koji su umeh da je primete. travnjaci. prev. Pojmovi i slike koje je upotrebljavao Delta bili su kao snoviđenja.postoje vrteške. Najneobičnija Deltina poema bila je Bal kod Solomona. Zastoje kralj Solomon priredio bal? Zašto kralj Solomon živi u dvadesetom veku? " Grand Gidgnol . ne dozvo­ ljavajući da ih zavedu spoljašnje lakrdijaštvo . Fašisti i komunisti u Deltinim pesmama s oduševljenjem su se međusobno ubijali.pariško pozori. organi­ zovali na biciklima trke po hodnicima.Odlazim u bezdan . kiša počinje da pada i to oblačno nebo . U drugoj njegovoj poemi . a Delta je podsmevajući se izvikivao: „Stvarnosti! Mamo sveta! Za tebe je pauke ubijati jedno te isto!" I bio je u pravu kad je govorio: „Oslonjen 0 vaterman" .njegova pobeda bila je potpuna. Delta je bio istaknut i .kraja civilizacije. ljubavnici i pijanci. Delta je ispravno nazivan „kraljem besmisla". razvoj nacizma u susednoj Nemačkoj . u njima su se vraćali užas i lepota prošlih vekova.i odjednom se nebo naoblači. 140 . Prim.šte koje neguje uzbudljive i nastrane pozorišne komade.povezuje se s Vergilijevom tužnom eklogom i sa zveckanjem mitraljeza. sve je izgledalo izgubljeno. parovi na travi. opšta beznadežnost.na zado­ voljstvo pesnika i da bi se ostvarila „ispraznost nad ispraznostima" Eklezijasta . mnogo godina pre nego što je u stvarnosti izgubljeno i Evropa je utonula u mrak i svirepost.

pisao je Т.takva dela su se pojavila.u predeo priviđanja i „večne sumnje". šta god je dotakao. uostalom. Liberalna publika je s nevericom prihvatala novu fazu Deltinih izgreda: obožavao je kolone „falangi". Bio je pristalica entuzijazma i radosti samih po sebi. liberale i levicu. Može se reći da su teme za Deltu bile samo pretekst. težnji. želeći da izrazi besmisao. Najzad mu je to pošlo za rukom i Deltine pesme su počele da se pojavljuju na stranica­ ma časopisa koji ga je na neki način kupio kao isključivu svojinu. A ipak. njegova poe­ zija . Kod Delte su razgovori koji se vode na Solomonovom balu podignuti stepen više . kojoj je pisao ode. Zato je s izvesnim čuđenjem prihvaćeno Deidno obraćanje . Voleo je vrteške. Postoji posebna logika sna i samo takav pesnik kao Delta u stanju je da je slobodno upotrebljava. Slični „pokreti" pojavljivali su se tada u svim zemljama Evrope.u ekstremno desničarski nacionalizam. „The women come and go talking about Michelangelo " . brodove na Visli. reči i borbi. Svoje podsmehe delio je podjednako grupacijama koje su se međusobno borile. Delta nikad nije ispoljavao političke sklonosd. Tematika Deltine poezije bila je deprimirajuća. boja i muzike. pret­ varalo se u spektakl pun pokreta. 141 . činjenica je bila očigledna .Možda. Ciganke koje plešu. bila su pot­ pisana Deltinim imenom i nosila sve odlike njegovog talenta. Naprotiv.i tu je još jedna od unutrašnjih protivurečnosti ovog fenomena bila je oslobođena tuge i očajanja. S. Eliot. Svakom svojom reči Delta je hvalio svet takav. Urednik velikog desničarskog nedeljnika dugo je pokušavao da pridobije Deltu. Ovaj časopis bio je antisemitski usmeren. primer Italije i Nemačke bio je zarazan. to nije kralj Solomon. A ipak. ružičnjaku? Odakle se naglo pojavljuju horde poli­ cajaca i počinju da plešu divlje plesove? Ne vredi lupati glavu zbog sUčnih pitanja. Njegov veliki tiraž bio je rezultat širenja nacionalističkih raspoloženja u našoj zemlji. „pokreta" koji je nalazio pristalice posebno među mladima. mačke koje spavaju na prozorskim daskama. ženu. kakvim ga je video: klupko apsurdnih zabava. nego jednostavno Solomon? Zašto u salu ulaze besposličari koji prodaju leptire? Ko peva persijske pesme o dulistanu. jabuke u cvatu. Izvlačio je iz sebe nit kao svilena buba i obavijao njome sve na šta god je naišao na svome putu. proricao je u pesmama i člancima „noć dugih noževa" . iz nje je izbijala snažna afir­ macija života.to se dogodilo valjda 1937. ispunjene mnoštvom sveta u nedeljna jutra. godine . Voleo je svoju fantazmagoriju. Bio je sposoban da stvara pesme i himne na svaku temu.novu Vartolomejsku noć za Jevreje.

bez nade da će naći čitaoce.da vrši kontrolu i staranje nad njim. nije raspolagala tako širokom skalom umetničkih sredstava kao Delta. jednom rečju . Imao je mnogo prijatelja medu Jevrejima i istog dana kad su se pojavljivale njegove rasističke izjave dolazio je tim prijateljima (naravno. Masa je mahala štapovima: zdravlje. odnosio se prezrivo. Bio je to Deltin konflikt s književnom kafanom. šta je želeo. Pošto je nacionalistički „pokret" počeo da dobija masovne razmere. kao što su želeli stari pevači i pesnici. Kako i za koga . Usamljeno razmišljanje s perom u ruci.to poštovanje nije se ipak protezalo na ono o čemu je pisao i što je proklamovao.tvrdio je Delta svakom svojom pesmom.Zašto je Delta tako pisao? Prema rasnim pitanjima bio je sasvim rav­ nodušan. primitivnost. Njegova jedinica u kojoj je bio redov. kako bi se reklo. Tražio je da pobegne iz te kafane. Izbio je rat. za koje se interesovao samo mali krug sladokusaca. veli­ ka narodna zabava.eto. bio pobornik entuzijazma. Osim toga. Lauta u ruci i masa obožavalaca . Prema ezo­ teričnim književnim školama. koji bi se našao na pustom ostrvu. Lakrdijaš i trubadur. Delta je mobilisan. Delta je želeo da ide zajedno s masom. tamo idem i ja.mecena je morao da ga primorava na pisanje. Masa je marširala. Svoju profesiju pesnika tretirao je s poštovanjem . u četiri zida. Kad je Crvena armija krenula u prijateljski susret s nemačkom armijom. Teško bi se od Delte mogao naći bolji primer pisca koji se buni protiv izolacije intelektualca u dvadesetom veku. Njegovo nepri­ jateljstvo prema Jevrejima (jer nije ga bio oslobođen) nije imalo uopšte rasnu osnovu: ograničavao ga je na Jevreje-pisce koji su posebno bili skloni ka slavljenju književnih „vrednosti" i „neobičnosti". Delta nije bio lišen profesionalnih načela. čije su pesme bile razumljive samo malobrojnim intelektualcima. Tenor. izjavljivao im svoju ljubav i molio ih da mu oproste. da se bori s njegovim pijanstvom. kojom su se interesovali samo malobrojni. Delta je. Ismevao je pesnike. to im dajem .to je bilo važno. Izvestan broj razoružanih poljskih vojni142 . patio bi isto koliko i Delta. Najzad. uzmimo u obzir to da je Delti za život bio potreban mecena . S ponosom je pričao o hiljadama mladih ljudi koji znaju napamet njegove pesme. Kuda idu moji čitaoci. Njegov ponos nije bio neopravdan: „avangarda". ako bi morao da objavljuje u malim magazinima koje čitaju samo snobovi. Razloge ove veze s desnicom ne treba tražiti u njegovim političkim sklonostima. bila je stacionirana u istočnoj Poljskoj. nije bilo za njega. Delta je dospeo u rusko ropstvo. tada je obično bio pijan) i padajući pred njima na kolena. snaga. na granici sa Sovjetskim Savezom. što žele moji čitaoci.

Bio je fanatični patriota. koja recituje Horacija. 143 . Nacisti su sprovodih u delo antisemitski pro­ gram. pun žandarma naoružanih do zuba. Urednik desničarskog časopisa. u kome je najvažniji i skoro nerešiv problem bilo punjenje želuca. u koju je kao polu-Jevrejin mogao da bude uvršćen. kao druge. Ipak . pretežno poljoprivredne . Prim. Čitav personal kafane koji se sastojao od njegovih najbližih saradnika je uhapšen.čudna dvorska budala u dronjama. u gorku uspomenu na ljudsko ludilo. godine. postao je jedan od najvećih aktivista podzemlja. Ubrzo posle toga Gestapo je ušao u trag njegove organizacije. prev. sam urednik je prilično dugo proveo u zatvoru u Varšavi. po naređenju okupacijskih vlasti. Teško je čak i zamislifi čoveka manje pripremljenog za način života. godine je sve to pretvorio u prah i pepeo.ratni zarobljenici bili su pozajmljivani nemačkim seljacima. borovi i reči komande. kolone koje marširaju. Uostalom. Mislim da mu je donekle pomoglo to što je tečno go­ vorio nemački. poslali u gasnu komoru. u jedan od štalaga. Odande bi ga sigurno. U isto vreme u Varšavi je vladao teror: tužni su bili plodovi naciona­ lističke groznice u Evropi.zarobljenički logor za redove i podoficire u N e m a č k o j za vreme D r a g o g svetskog rata. ginuli su pred egzekutivnim plotunima i u koncentracionim logorima. za razne poslove. Našao bi se u getu. oči su mu vatreno gorele. bila je to blaga forma smrti. kao i drugi zarobljenici. s lopatom. Njegovo mršavo jevrejsko lice bilo je naelektrisano žestinom (kao mnogi antisemiti u našoj zemlji bio je polu-Jevrejin). Upotrebljavan je." Proveo je tamo pet i po godina. uzbuđena gomila! Izgubljeni rat 1939. nije odveo u poslednju šetnju. pre nego što ga kamion.skraćenica od Stammlager (nem.) . iz stisnutih usta razlegale su se reči poziva na neodložne akcije. ali ne više kao bojkot jevrejskih prodavnica ili uznemiravanje "Štalag . Gore bi bilo daje ured­ nik podelio sudbinu tromilionske jevrejske mase u Poljskoj. koji je istupao kao Delfin mecena. Oni koji su još nedavno skloni bili da gledaju Nemačku kao uzor sada su postali progonjena divljač. koji je stvoren u Varšavi 1940. Ostao mi je u sećanju onakav kakvog sam ga video poslednji put u kafani. Nacionalistički „pokret".ka Crvena armija je predala Nemcima. DeUine kvalifikacije za fizički posao bile su sum­ njive. Tako je Delta postao nemački ratni zarobljenik i bio poslat u dubinu Rajha. koja je istovremeno bila sedište njegove tajne grupe i tajnog časopisa koji je izdavao. Streljan je u šumi kraj Varšave: pesak.preživeo je .

vikala je krikom koji razdire srce: „Ne! Ne! Ne!" Nužnost umiranja bila joj je neshvatljiva: ta nužnost umiranja koja je dolazila spolja. ne priziva ona jevrejska devojka kao j e ­ d n a od n j i h . radosno. stvorenom za ljubav. koja nije imala ničeg zajedničkog s njom. već kao mladalačka lepota. dejstvovale su i jedinice lon­ donske poljske armije: susret. Gledam žene koje prolaze: bujne kose. Devojka nije bila prva i nije bila poslednja medu milionima ljudskih bića čiji je život naglo prekinut. pre nego što na kaldrmi ostane krvavi dronjak u agoniji. gde je boravio. sedeći na terasi pariške kafane ili idući ulicama velikog grada. Meci automatskog pištolja SS pogodih su je u tom protestnom kriku. ramena. to je osnova ljubavi prema ljudskoj vrsti: tu ljubav je verovatno nemoguće shvatiti ako se. Pisao sam o njoj onda kad se odigravala. godine. pesme. Telo joj je bilo bujno. Imala je sigurno dvadesetak godina. teško mije da pišem. To je verovatno pitanje koje seže do same sfere. kao lepota grudi. Taj trenutak kad meci tonu u telo. pijančenje. Za trenutak traju život i smrt istovremeno. Bio je to period 144 . koji će esesovac šutnuti nogom.navodi na izvesna razmatranja. O tragediji varšavskog geta. Često mi se događa da. čiji sam bio očevidac. gledajući masu nasmejanih žena. upomost s kojom se ova slika vraća . Delta je 1945. zajedno s masama takvim kao on. čije linije izazivaju oduševljenje i žudnju . uhapšene i deportovane u Rajh. Na terenu. Jedna od najlepših Deltinih pesama napisanih o njegovom boravku u Nemačkoj je pesma o smrti mlade Venecijanke. Ipak. kome monogamija ne može dati oduška. vitki vratovi. u koju spadaju kolektivne sek­ sualne orgije primitivnih plemena: pitanje zamenljivosti predmeta žudnje ili osećanja zajedništva. uništenih smrću. kukova. nikakvu pripremu u njenom telu.niti kao Deltine književne sporove. sa grudima isturenim napred. u fazi procvata životnih snaga. Delta je krenuo u Francusku. O jednome bih samo hteo ovde da ispričam. Slika geta koji gori suviše je srasla sa svim doživljajima mog zrelog doba da bih mogao o tome da govorim mirno. divno. Pošto je isušio tamošnje izvore novca i alkohola.i tada mi se uvek pred očima javlja ona ista jevrejska devojka. Trčala je ulicom podignutih ruku. kao istovetna i stalno prisutna. istovetnosti svih žena i muškaraca. podležem poseb­ noj opsesiji. Drugim recima.jevrejskih preprodavača . kao upravo ta devojka. I to je erotska pesma: Venecijanka se pojavljuje u njoj ne kao individua. trenutak je začuđenosti organiz­ ma. ponosno podignute brade.i uvek onda kad sam osećam u sebi opijenost lepotom boravljenja medu ljudima . pozdravljao britanske odrede. ruku.

milioni prinudnih radnika. Cela Evropa bila je na putu. cme oči. Takav pesnik je za vladina glasila predstavljao veću dobit od mnogih suviše revnosnih levičara. pustoš i ukus poraza. u kontaktu s kojom je mogao da se povrati entu­ zijazam marša? Ta masa bila je u rodnoj zemlji. „su­ verenitet". Delta je osećao da se pretvara u običnog siromašnog izbeglicu na čije bufonerije . žena je smesta primenila oštre represije i prijateljicu isterala iz kuće. drugi mihoni su bežali ili bili izbacivani iz svoje rodne zemlje. Postepeno je ipak boravak u Parizu i Briselu prestao da mu se dopada. Delta se uveravao da je tamo kurs bio liberalan i da se tek tamo pred njim otvaralo polje rada. Sumoma. Delta je svuda sretao veliki broj Poljaka. poznat kao pristalica desnice . Pisao je patriotske i antiruske pesme koje su odgovarale opštim strastima.i propagandom. Izaslanici vlade u Varšavi ubeđivali su ga da će biti dobro prihvaćen i da će mu zaboraviti njegove predratne desničarske greške.ponovo kao svojevremeno u Poljskoj 1939. Tamo je takode bila Deltina žena koja je preživela pet i po godina nemačke okupacije. Njegov povratak u Poljsku odvijao se uz pratnju svih propisnih skan­ dala: Delta je od luke (doputovao je brodom) bio u stanju alkoholičarske i patriotske euforije. mržnja prema Nemcima. 145 . Bila je pasivna i privlačna. volela je da na lepim rukama nosi sjajne narukvice. zatvorenika i ratnih zarobljenika vraćali su se u svoje zemlje.to je povećalo njegovu vred­ nost.opštih potucanja . poveći nos. Njegovi predrat­ ni obožavaoci radovali su se stoje preživeo i starali se da učine za njega sve što je bilo moguće.i u ponašanju i u pesmama . nacionalne zastave. Deltina žena bila je sitna. bila je to jaka karta za pobedu: oslobođenje. mršava i cmokosa. Gde je bila ljudska masa. gorka emigracija. pa čak podsticati šovinizam. Kad se najzad pojavio u Krakovu (gde se žena preselila posle uništenja Varšave) u društvu prijateljice koju je doveo iz Brisela. publika rasuta po raznim zemljama. godine. Trebalo je u tom periodu koristiti patriotska osećanja.više niko ne obraća pažnju. Od najrazličitijih emigranstkih komiteta izvlačio je novac. ali ne bez smisla za poslove i dara za držanje muža u šaci. novca je takode bilo sve manje. iz svake železničke stanice slao je telegrame ženi. Delta je bio popu­ laran pesnik. Mogućnosti štampanja bile su male. radeći kao kelnerica u varšavskim lokalima. Poticala je iz porodice gruzijskih emigranata. imala je orijentalni tip lepote: malo grbav. Čitajući štampu koja je stizala iz Poljske. ličila je na kavkavsku Madonu. Deltin povratak bio je povoljan za one koji su vladali književnošću .

Štampati njegove poeme na prvim stranicama časopisa i novina.tom lakrdijašu takvi skandali. čije bi mesto pre bilo u kafani egzistencijalista u Parizu? To je poludeli malograđanin. su negodovali: kako se mogu dozvoljavati . Njegova delatnost predstavljala je predmet sporova.pogledajte.Delta je pisao velikim ukrasnim slovima na dugim rolnama papira .povećavalo mu je. donosilo mu je bogate prihode. Delta je potreban i koristan -u o v o j e t a p i . Pošto nije imao nikakvih proble­ ma s nalaženjem dobro plaćenih glasila. bez kojeg je Delti teško bilo da živi. čitaoci Deltinog kabarea stideli su se pomalo tog uživanja koje su nalazili u ovim nastranostima. Delta je ludeo: poeme. Te elemente trebalo je upotrebiti u propagandi. Štampajući ga svuda. Oni koji su želeli da ih smatraju „sigurnima" i oni koji su se ozbiljno odnosili prema svom marksizmu. To je već bilo dobro. niti mase raspaljene protiv nacionalnih manjina.govorili su . Šta god bi sada napisao. Njegovo pero bilo je zaista zlatno: svaki pokret perom na papiru . junaci „Zelene guske" bili su ljudi. Entuzijazam reči. više nego bilo kada ranije. čak su desnica i katolici s nama.Delti je uvek bio potreban mecena. životinje i predmeti. koje je nazvao „Zelena guska". koristi. Već je počela obnova zemlje. Uz to. ravan ovome. asistira­ jući svake nedelje tim predstavama. ali nedeljnik su revnosno kupovali. Punio ih je sada optimističkom sadržinom: slikama obnove i srećne budućnosti . oni još nisu pripremljeni za 146 . Zar to nije odvratno? Iskusni članovi Partije umirivali su uzbuđene puritance. stvara se patriotska atmosfera . zadovoljavaju se želje čitalaca. Ni najed­ nom drugom jeziku nije mi se dogodilo da čitam čist apsurd. On ima mnogo sledbenika. bez obzira na to šta je opisivao. suzbijajući pomoću njih opštu mržnju prema vladi nametnutoj spolja. dijalozi izlazili su iz njegove radionice kao neprekidni potok. Našao je zaista izdašnog mecenu: državu. humoristička prozna dela. omogućavati mu karijeru? Ali svako se seća njegove prošlosti kad je bio antisemit i kad je svojim kolegama iz levice pretio „noću dugih noževa"! Sada nikome nije tako izvrsno kao njemu. takođe je sada nalazio dobru primenu. koju su svi hvalili. satirične pesme. Deltine pesme su po prirodi bile uvek vedre. odnoseći se prema njihovoj naivnosti s blagim osmehom. Jedan nedeljnik otvorio je za njega stalnu rubriku u kojoj je redovno objavljivao „pozorišne komade": bile su to kratke scene „najmanjeg pozorišta na svetu". i bilo je zadovoljenje nacionalne gordosti zbog dobijanja na Zapadu teritorija koje su prethodno pripadale Namačkoj.to je bilo još bolje. Nije bilo više „falange".

Nije lako ipak bilo odgonetnuti kakve su zaista bile njegove namere. Deltina oduševljenja imala su sve odlike lukavog podrugivanja. Nije spadao u ljude kod kojih je moguće utvrditi da И lažu ili govore istinu. hvaliću tako da će vam na nos izaći". a on.ozbiljnu. Delta nikad nije bio „ozbiljan". razumnu književnost. Pisao je 0 junaštvu sovjetskih vojnika. to je osnovni zahtev socijalističkog realizma. Taj spoljašnji podsticaj ipak nije 147 . dokazivali su da se ceo njegov odnos prema svetu zasniva na zabavljanju. samo joj jedno zamera: suviše je slična Taormini jer se u njoj jedu isto tako mnogo pomorandže kao na Siciliji. U odgo­ varajućem trenutku Delti će zavrnuti šiju. Sve je to igra za izvesno vreme. Delta. Mogao se uporediti s mađioničarem koji će svakog trenutka iz svog cilindra izvući bilo koji broj kunića. Šta god je pisao pretvaralo se u operu bufo. niti je govorio istinu: pravio je trikove. zatraži od njega usluge. tačnije rečeno. Kretao se u drugoj dimenziji. Posle kongresa pisaca. o komsomolskoj omladini. Niti se podrugivao. Delta je jednom. o Lenjinu. pre rata. Nije brinuo o podudarnosti svojih fantazija sa stvamošću. Dovoljno je bilo da knez. Bio je i te kako „na liniji". na kojima su kompetentni faktori proklamovali socijahstički reaUzam kao jedino dozvoljeni stvaralački metod. Oni su znah da je Moskva. Kao cenjeni pisac dobio je sovjetsku vizu i proveo izvesno vreme u Moskvi. Normalni kriterijumi prema njemu bili su bespomoćni. Kad je u Poljskoj nastao prelaz s uzdržanog divljenja Rusiji na javno idolopoklonstvo. Delta je umeo da piše o svakoj temi . pristalice ozbiljnosti započele su akciju protiv Delte. pomorandže ne voli. koji ga je izdržavao. o Lenjinu. Počinjalo je vreme stro­ gosti i preciznosti. o zahvalnosti koju prema Rusima treba da oseća svaki Poljak. stalna preteranost kao umetničko sredstvo oduzimala je ozbiljnost temama. napisao Elegiju o smrti leptira koga je pregazio kamion. i to kunića proizvoljne boje. sigurne već sada da će moći da mu vrate milo za drago. Kao što je poznato. Odande je slao entuzijastička pisma u stihu i prozi. bavio se umetnošću radi umetnosti. elegija se sastojala od četiri reda i završavala zaključkom da je takva sudbina pravedno zadesila leptira zbog njegove lakomislenosti. Podvrgavajući analizi njegovu poeziju. Sada se sam našao pod točkovima automobila. odvratan i mračan grad. Izgledalo je kao da ona go­ vore: „traži se od mene da hvalim. U jednome od njih je konstatovao da je u Moskvi sve izvrsno.o Madoni. o Moskvi. I pored dugog naslova. o maršu nacionalista. Zbog pisama iz Moskve puritanci su proključali. dobro. Delta nije dozvoljavao nikome da ga pretekne.

ponovo samo do izvesnog vremena. Dve-tri godine posle ovoga pada Delta je ponovo doživeo priznanje. Mogao je da pokušava još. i nacionalistički mi­ tinzi. kao prethodno. Takvih kneževa već odavno nema. pesma je samo sredstvo za postizanje cilja. kao što je lako pogoditi.nije mogao da se popravi. U socijalističkoj privredi ništa ne treba da propada. ponovo je na površini . 148 . ali . Da bi postojao kao pesnik. kako je rekao jedan od činovnika. „ozbiljnih" poema.i sigurno. i Lenjin. I Delta je smesta objavio nekoliko vatrenih. i Moskva postajali su u njima nešto posebno i malo real­ no. U Varšavi je organizovana diskusija o njegovom stvaralaštvu jer. i Madona. Presuda ovog suda o greškama bila je. Knez je Ijutito mrštio obrve kad su Deltine pesme prestale da budu unosne. Međutim. Delta je trebalo sada da pokaže na delu da li je sazreo za konačno poboljšanje. Knez. takav „gejzir poezije" ne treba da ostane neiskorišćen. Lišene nekadašnje bujnosti.bio presudan za nedostatak spontanosti u Deltinim pesmama. Oni koji su odigrali svoje uloge naći će dovoljno posla zavisno od svojih sposobnosti.znali su to . Uredništva su dobi­ la instrukcije da štampaju samo one Deltine pesme u kojima pokaže izra­ zito poboljšanje. dakle. njegove pesme se ni po čemu više nisu razlikovale od desetina pisanija drugorazrednih pesnika. unapred doneta. bio mu je potreban dobroćudni knez koji se zabavlja i razume da ni njegova vlast. niti bilo šta na nebu i na zemlji ne zaslužuje da se zbog toga suviše uzbuđuje i da je pesma . polupodsmešljiva . Dakle. Delta je hteo da služi knezu.što je značilo da više nije bilo dovoljno pisati na preporučene teme. Odlikovala ih je velika bujnost .poluozbiljna. tolerisao ga je izvesno vreme ne zato što su mu se dopadale njegove pesme. Puritanci su zadovoljno trljali ruke: najzad je Delti zavr­ nuta šija. u predeo živih senki. trebalo je pisati na pre­ poručeni način.mada treba priznati. neka vrsta pozorišta u oblacima. u čijoj je moći bio Delta. sada je jasno postavljena parola „borbe sa spontanošču stvaralačkog procesa" .važnija. Ušao je. Delti je osigurana egzistencija: državna izdavačka kuća naručila je kod njega prevod Sekspirovih komada. koje su upotrebljavane do vre­ mena dok su bile potrebne.

rudnika i agrarnom reformom lišeni imovine. U slučaju potrebe može se tom izumiranju pomoći. prihvatiće. manje ili više svesni toga. Njihov broj je neznatan. Engelsa. Naprodv. Kad bude razumeo. Sede tamo za pisaćim stolovima ljudi upućeni u dela Marksa. Ko su neprijatelji novoga sistema? To su oni koji ne razumeju. armijski štab ubada nove zastavice u mapu borbenog terena. Dosta važan deo nji­ hovog rada predstavlja određivanje protivnikovog položaja. Još je moja generacija učila u školi da razum služi za sticanje slobode. Promenom situacije. tajni restorani. U svakoj prestonici Srednje i Istočne Evrope osvetljeni su dugo noću prozori zgrade Centralnog komiteta.nije za potcenjivanje. Osuđeni su na izumiranje. Tek što se likvidiraju u nekom gradu ili kvartu privatne prodavnice i privatne zanatske radnje. njihov način razmišljanja komično starovremenski. reči če: evo veraika. smesta se pojavljuju ilegalna trgovina. Nikada se dosad nije dogodilo takvo ropstvo svešću kao u dvadesetom veku. Game ili Delte. Lenjina i Staljina. Vesti iz raznih zemalja služe glavnoj komandi u Moskvi za određivanje opšte strategije.sitni trgovci i zanatlije . Ona im može u najboljem slučaju osigurad uživanje u ketmanu. Oni ne predstavljaju problem. Istina je ipak složenija. duboko ukorenjena u masi. Oni su žrtve istorijske situacije. skriveni iza pokretnog zida 149 . Najmanje je važna klasa posednika koji su nacionalizacijom fabrika. Sitna buržoazija . Ne razumeju ili zato što njihov um radi slabo ili zato što radi loše. Svest im ne pomaže da se oslobode okova.ČOVEK Ko god pročita javne iskaze Alfe. Treba dovesti čoveka dotle da razume. To je ogromna sila. Predmet proučavanja su razne grupe stanovništva. ona upravo stvara okove. U narodnim demokratijama borba se vodi za duhovnu vlast. Bete.VIII NEPRIJATELJ REDA .

donosi ih i prodaje: zametak kapitalizma. Njegov sused. obućari i krojači.privatnog stana. Sam radnik u slobodna poslepodneva ide kod poznanika koji pola godine uzaludno čekaju da državno preduzeće pošalje nekoga ko bi popravio puknutu cev u kupatilu. koji ilegalno prodaje alko­ hol ljudima željnim intimnosti. Radnik radi po ceo dan i nema vremena da stoji u redu u državnoj prodavnici onog dana kad u radnju stiže novi transport robe. Širili bi polako svoja preduzeća i opet bi se pojavila malograđani kao klasa. moći će da kupi sebi košulju: preporod kapitalizma. a njen muž je nestao pre godinu dana. To su takođe sitni buržuji. Radnik bi otvorio radnju za popravku vodovodnih uređaja. zimi letnja. jer jedina državna prodavnica u gradiću godinu dana ih nema u skladištu. Žena radnika ide u susedni grad. lako se može pogoditi do čega bi to dovelo. Dobija za to malo novca. jednom rečju. I eto sitne buržoazije kao političke sile. U državnim i gradskim pro­ davnicama nedostaje najneophodnija roba. sve se to naziva krivičnim delom špekulacije. treba da se pomirite s mišlju da će ga zanatska zadruga držati pola godine. koji iz straha od represije rade samo za poznanike. Gore je što se to pitanje povezuje sa seljačkim pitanjem. smatrajući je povratkom na stanje nepodnošljivo za nji­ hove pretke. nabavlja tamo konce i igle. za kojim sede nepoznati ljudi i dugo čekati. kupila tri. Čistačica bi se bavila raznosačkom trgovinom. Ona je špekulantkinja. Leti se mogu tamo mogu kupi­ ti zimska odela. Ne treba se čuditi se što se tako događa. Kupovina klupčeta konca ih igle je vehki problem. Zelja da se popije nešto sa pri­ jateljima prolazi kad se zna da u prepunoj narodnoj krčmi („punkt kolek­ tivne ishrane") treba šesti za sto. da se pojavi kelner. skakati ujutru na zvuk gonga dvorskog ekonoma ili na sig150 . Radi kao čistačica u lokalnom uredu. okačio bi firmu restorana. pripijeni za svoje njivice od po nekoliko hektara jače nego dućandžije za svoje dućane. Neće kolektivizaciju. koristeći veliku snalažljivost i svoje pri­ jateljstvo s prodavačicom. Seljaci čine većinu stanovništva u zemlji. Može li se još uvesti sloboda štampe i okupljanja? Kao pečurke izrastali bi listovi zasnovani na toj klijenteli. Sada prodaje to s malim profitom. Još polovinom devetnaestog veka živeli su u kmetskoj zavisnosti. ali najčešće ne onih dimenzija koje su potreb­ ne i lošeg kvahteta. To što tamo zarađuje nije joj ipak dovoljno za izdržavanje troje malih dece. Postoji ponuda privatnih usluga. Košulju kupuje od svoje poznanice koja ih je. Kad se ne bi suzbijale ove pojave ljudske snalažljivosti. politička policija ga je odvela iz nepoznatih razloga. ponekad čitav sat. Kad hoćete da date odelo da vam zakrpe.

solidarnost je razbijana zahvaljujući instituciji „udarnika" . najčešće neseljačkog porekla. S nepokornima će se obračunati organi bezbednosd koji se ne mogu žaliti na nedostatak dostava od vremena kad je dostava na suseda jedini način zaštite. Proces asimilacije strukture zemalja. Ali Centar zahteva tempo. seljak napušta gazdinstvo i beži u grad ili se trudi da gaji što manje konja. Seljačke pobune su gotovo uvek služile kao instrument. rata. Mogu da istuku nekog činovnika Partije ih da ga u nastupu očajanja ubiju. krava i svin­ ja. jer samo koristeći međusobne antagonizme i slamajući solidarnost sela može se postići cilj. kako se hrani. kako se oblači. To je razumljivo: ne dopadaju im se norme koje moraju da ispu­ njavaju. ako se želi preduhitrid podzemna akdvnost protivnika je neophodna. razrađuju planove delovanja. krava i svinja i da bude smatran siromahom.nal činovnika koliioza ili sovhoza . Seljaci ipak nisu opasni. ništa više. Vođe. Kriterijum za ubrajanje u kategoriju seoskih bogataša nije količina posedovane zeml­ je . Otuda nevolje. Teškoće se pojavljuju i za gradove. Kontrola koju obezbeduje kolhoz. Dok postoji privatno seosko gazdinstvo. Seljaci se dele na „bezemljaše". Potajna mržnja seljaka dovodi partijski aparat do razdraženosti. seljaci su u stanju da stvore brige u trenuci­ ma potresa. upotreb­ ljavale su ih za svoje ciljeve. Seljaci su inertna masa. „srednje" i „kulake". Većina njih je neprijateljski raspo­ ložena. a na visinu razrezanih dažbina ne mogu da udču. Znatno važniji od seljaka su radnici. onda su nemoćni. Bojeći se da će bid uvršćen u nezgodnu kategoriju. na primer. Parola „radničke solidarnosti" ne znači da se može tolerisati solidarnost kolektiva u fabrici. zavisnih od strukture Rusije da se izvrši što je moguće brže. U istoriji je poznato malo primera da su ozbiljno ugrozih vladajuće. kako stanuje. ono predstavlja prirodnu bazu partizana. zato su stalno tako popularne šaptane parole „nacionalnih komunista". spavaju. u kome je svaki korak njegovih članova lak za praćenje. U seoskoj kući snabdevaju se hra­ nom. Naravno.oni se obavezuju da će 151 . te norme su stalno podizane.podjednako je teško. raspoređenog možda na desetine godina. usled toga tфi snabdevanje gradova. Nervozniji aktivisti krišom pristaju na ustupke: smatraju da kolektivizaciji treba da prethodi zajedničko koriščenje mašina na privatnim njivama i da to može da nas­ tane samo posle dugog pripremnog vaspitnog perioda. Snaga seljaka je samo u njihovom broju: to je samo onda snaga kad dolazi takav čovek kao Lenjin koji taj broj baca na kocku događaja. Kad je država jedini kupac nji­ hovih plodova.prosuđuje se „odoka". prema tome kohko ko ima konja.

leti može da dobije besplatan odlazak na odmor u neko od odmarališta. nedostaju neophod­ ni rezervni delovi. za sporost na poslu prete visoke kazne. Radna disciplina je stroga. Većina proizvedene robe odlazi na Istok. on može govoriti samo „tako je". To se događa pod uticajem dva sredstva: apelovanja na ambiciju i pritiska aparata. U fabrici sede čitavi štabovi činovnika koji broje. zaposlenje nalaze i drugi članovi porodice. kroz čije je ruke prošla. oseća se suvla­ snikom fabrike. Radnici nemaju nikakav uticaj na planove proizvodnje.ispunjavati norme koje ne mogu da dosdgnu njihove kolege. Ovakvo objašnjenje nema suviše uverljivu snagu. Ako je dobro viđen od strane Partije. Osim toga. instrumenti su Partije) i fabrička uprava predstavljaju tim koji vodi računa pre svega o povećanju produktivnosti. ne može da se brani od eksploatacije poslodavca. Države Srednje i Istočne Evrope proizvode da bi povećale moć Imperije i nadoknadile industrijsku zaostalost Rusije. Besposlica pripada prošlosti. veoma je skupa: u njenu cenu se uračunava cena troškova plata mase činovnika. nedostaju stalno ruke za rad. država pripada njima. U fabrici su mašine zastarele. Zato nije uopšte čudno što u umu radnika loše strane sistema imaju prevagu nad dobrim. oni popunjavaju radna mesta u aparatu. S jedne strane.takođe u državnim grosističkim magacinima i državnim prodavnicama na malo. Predstavnici sindikata (znači. Državni ciljevi nisu identični s ciljevima radnika koji ne smeju da kažu glasno šta u stvari hoće. Radnik (u nekim industrijskim granama) oseća profesionalni ponos. svaki proizvod radničkih ruku je predmet knjigovodstvenih operacija. Za kašnjenje od nekoliko minuta. Ipak. kao i sve drugo u državi. isto se događa na svim nivoima državne hijerarhije . Ako bude ispoljavao znake nezadovoljst152 . Radnička deca imaju mogućnost da lako društveno napreduju. radnicima se naređuje da ih remontuju svojim domaćim sredstvima: proizvodnja pre svega. Naprodv. S druge strane. kumulacija zarada čini da porodica može da se hrani (u periodima kad su pro­ davnice bolje snabdevene) bolje nego ranije. od njih se regrutuje kadar nove inteligencije. U umovima radnika mogu se zapaziti razdvojenost. Radnicima se objašnjava da je štrajk zločin: protiv koga treba da štrajkuju? Protiv sebe? Jer sredstva za proizvodnju pripadaju njima. vode statistike. zapisuju. Ako najzad roba stigne do potrošača. odnosno države. Nije samo glava porodice zaposlena. Ima mogućnost da se obrazuje na bezbrojnim večernjim kursevima. ambivalentnost. oni cene korisd koje im obezbeduje sistem. čak po cenu potpunog habanja mašina. oni se ne razrađuju prema potrebama građana.

Opisujući posledice Teodosijevih dekreta koji su zabranjivali paganske obdrede. Neobrazovane mase. Put pred njima je otvoren. u svakoj kancelariji. sve se svodi na vladanje umovima. Ipak. Prekidanje ovih javnih obreda može da se izvrši tokom malog broja godina. štampa.va. u njemu se sva­ kih nekoliko dana održavaju sastanci s propisanim referatima. to jest razumeju istorijsku nužnost procesa. Treba dati sve mogućnosti za školovanje i napredovanje najenergičnijim i najpreduzimljivijim jedinkama iz radničke sredine. on postoji u svakoj fabrici. Put je otvoren. za njega c'e se pobrinuti politička policija čiji su tajni agenti njegove kolege. pevanje pesmi p r e t ­ h o d e veri . njihove starešine brzo će uveriti da treba da usmere privrženost vladajućim božanstvima 153 . Samo su radnici klasa sposobna za organizovanje akcije . čije umove i dalje pokreću slepe nade i sujeverni strahovi. pa zato kod partijskih dijalektičara ništa ne izaziva toliki nemir. slikarstvo. film i pozorište. gest ruku sklopljenih za molitvu. Edvard Gibon {The Decline and Fali of the Roman Empire.ona je psihofizička. Štrajk zahteva izvestan minimum organi­ zacije. Dakle. književnost. klečanje. u svakoj školi. sada je klub. Upražnjavanja kolektivnih verskih obreda neprimetno uvode u stanje vere. Spontani štrajkovi koji povremeno izbijaju opasni su sami po sebi jer posle masovnih hapšenja učesnika mir se brzo uspostavlja. Ako lideri ispravno rezonuju. ali čuvan: njihovo mišljenje trebalo bi da se zasniva na nenarušivim načelima dijalektičkog materijalizma. Pamćenje teoloških mišljenja ne može se dugo sačuvati bez veštačke pomoći sveštenika. Treba takođe pomenuti značaj jedne nove institucije: ono stoje u srednjem veku bila kapela. na zidovima vise portreti vođa dekorisani crvenom bojom. XXVIII) kaže: „Religiozna osećanja pesnika ili filozofa mogu biti održana zah­ valjujući molitvi. meditaciji i studijama. a neretko i prijatelji. hramova i knjiga. važnog dela nacionalne revolucije. Tome služe: škola. radnička masa neče se odvažiti ni na kakve proteste.ovo Marksovo načelo nije zaboravljeno. Uticaj ovih skupova je sličan uticaju crkvenih obreda: mudra Katolička crkva znala je da je vera više pitanje kolektivne sugestije nego individualnog uverenja. a ne samo psihička pojava. Oni su ipak opasni kao znaci da je nezadovoljstvo dostiglo napetost koja može nači oduška u očajničkim činovima. Nova i nečuveno narasla birokratija regrutuje se iz omladine radničkog porekla. nijedna akcija nije moguča bez lidera. ali vršenje javnih bogosluženja izgleda da je jedina trajna osnova religijskih osećanja naroda koja svoju snagu crpu iz podražavanja i navikavanja.

Ljudi koji ispu­ njavaju klub predaju se izvesnom kolektivnom ritmu: misliti drugačije nego što misli kolektiv izgleda apsurdno. Škola u narodnim demokratijama ozbiljno se raz­ likuje od škole na Zapadu. Ovo povezivanje racionalizma doktrine s magijom nastaje eliminisanjem slobodne diskusije koja uostalom gubi smisao: ako je to što propoveda doktrina jednako istini kao stoje dva puta dva četiri.veka: one će iskrenom vatrenošću. usled pojave ogromnog broja čitalaca. podržavajući i propagirajući. neprimetao usvojiU novu doktrinu na čije ih je prihvatnje u početku prisilila duhovna glad. nasleđenom iz devetnaestog veka. Ovim naučnim zako­ nima nisu bili podvrgnute istorija i istorija književnosti. pojavile su se brošure koje su popularisale naučne teorije. uprošćena i vulgarizovana Darvinova teorija o poreklu vrsta i borbi za opstanak nije isto što je bila za Darvina i naučnike koji su se sporili s njim. Na primer. čime se objašnjava neverovatna zbrka u njihovim glavama. Uticaj kluba spada u red pojava kolektivne magije." Ova lekcija iz drevne prošlosti dostojna je oponašanja. Ona se pretvara u važan sociološki elemenat. Vulgarizovana nauka odlikuje se time što daje osećanje da je s v e razumljivo i objašnjeno. Mladi građanin od prvog dana boravka u školi dobija obrazovanje zas­ novano na toj istini. I ja i moji drugovi bili smo podvrgavani dvostrukom sis­ temu vrednosti. dobija emocionalnu obojenost. i pored racionalističkih privida. ali izgovaraju propisane rečenice i pevaju propisane pesme. Kolektiv se sastoji od jedinki koje sumnjaju. U devetnaestom veku. istorija i istorija svih oblasti ljudskog stvaralaštva predstavljene su kao rezultat delovanja nesalomivih 1 v e ć o t k r i v e n i h zakona. na primer Hider. Na časovima matematike. U narodnim demokratijama materijalistički pogled na svet devetnaestog veka dosledno je protegnut na sve izučavane predmete. tolerisanje mišljenja da je dva puta dva pet bilo bi prosto nepristojno. 154 . koje su često na naivan način dovodile u sumnju ono čemu su nas učile fizika i biologija. fizike i biologije učili su nas naučnim zakonima i usađivali nam poštovanje prema materijalističkom pogledu na svet. Bez obzira na vrednost tih teorija treba konstatovati da su u trenutku kad su one dobijale popu­ larnu formu postajale n e š t o d r u g o nego dok su pripadale oblasti naučnih proučavanja. a da ne govorim 0 istoriji Katoličke crkve i apologetici. Lideri dvadesetog veka. postupajući tako stvaraju kolektivnu atmosferu kojoj i sami podležu. to jest od one škole u koju sam išao u pred­ ratnoj Poljskoj. crpli su svoje znanje isključivo iz popularnih brošurica.

Za to neće ni da čuju . Dijalektički materijalizam u ruskoj preradi nije ništa drugo do vulgarizacija nauke podignuta na kvadrat. U provalije se ne sme zagledati . zavisno od izabranog metoda i upotrebljenih simbola.zatvaraju pred čovečanstvom mogućnost sticanja znanja o samima sebi.Ona podseća na sistem mostova sagradeniii nad provalijama.što. ona je opasnija: ona daje iluziju o p o t p u n o m znanju. tokom određenog broja godina. svedeni su na nekoliko najopštijih termina. 155 . podležući iluziji da nikakvih provalija nema. ispunjeni hiljadama nejasnih stvari. zemljišta. Metod u svojoj postavci naučan . Nesumnjivo. lišajeva. Danas je poznato da nije tako: šuma je organizam koji nastaje kao posledica komplikovanih veza međusobnog uticanja mahovine. obezbedujući pri­ vidnu satisfakciju. Za skromne primedbe pravih naučnika koji konstatuju da su naučni zakoni hipotetični. Emocionalni i didaktički element doktrine je tako jak da menja sve proporcije. a ti odgovori su u stvari stalno ponav­ ljanje u krug nekoliko formula i ne objašnjavaju ništa. Izgledalo je da će se sečenjera šume i rasipanjem semena drveća na tom mestu. analiza stare i savremene istorije kao izraza borbe klasa bliža je istini nego predstav­ ljanje Istorije kao privatnih skandala kneževa i kraljeva.primenjen na humanističke discipline. zasniva se pretežno na njihovom proizvoljnom menjanju u vaspitne priče. Upravo zato što je ipak bliža istini. nema više mesta. Nema ipak bekstva s trenutkom kad čovek stupa na mostove koji predstavljaju izvrsna olakšanja u kretanju. Staljinistima je strano znanje o uslovima koji su potrebni za postojanje ljudskog rastinja. nažalost. Nekada je za prirodne nauke šuma predstavljala skup drveća podvrgavanog izvesnim malobrojnim elemen­ tarnim zakonima. drveća i trava. Po tim provalijama može se ići smelo napred. ne menja činjenicu da postoje. teorija „večne materije"). slična staroj šumi. prilagođena ljudskim planovima. U trenutku kad su u isečenoj šumi te mahovine i rastinja uništeni poremećeno je načelo simbioze vrsta i nova šuma biće već sasvim drugačiji organizam nego što bi to mogao da pretpostavlja neko ko oma­ lovažava sociologiju biljaka. Tome treba dodati povezanost prirodnih i humanističkih nauka pomoću materijalizma (na primer.a uništavajući istraživanja u tom pravcu za koja bi bili sposobni naučnici i pisci . Vekovi ljudske Istorije. prila­ gođene potrebama trenutka.jer takva proučavanja su oprečna ortodoksiji . pruža odgovor na svako pitanje. dobiti nova. pa ćemo zapaziti da je krug izvrsno i logično zatvoren sve do Staljina kao vrhunske tačke istorije od početka života na našoj planeti.

Jasno uviđanje situacije oduzimalo bi tim ljudima svaku nadu. Svet mu izgleda kao niz naporednih. Pokažite mu pesmu pesnika iz neke zemlje. time se povećava obim doktrine i time manja opasnost preti vladanju filo­ zofa. Proučava se reakcionar kao društveni tip . međusobno nepovezanih događaja. pa ipak.tu tekovinu dvadesetog veka.bio je samo rezultat delatnosti Hitlera i njegovih drugova. nije sposoban da prihvati međuzavisnost pojava . retko kad može da izdrži konkurenciju tamo gde je reč o racionahzaciji pobuda. sliku. Takođe su slikarstvo. nacizam po njemu . slično kao što se ne mogu uveriti ljudi opterećeni pripadnošću grupama osuđenim na uništenje. raz­ matra sve kao pojave. Kokoška se ne može naučiti da pliva. Na primer. re156 . Dva puta dva je četiri. Ovi ljudi su neprijatelji. nužno.Radnički sin podvrgnut takvom obrazovanju ne može misliti drugačije nego onako kako zahteva škola. posećuje pozorišta i izložbe. Njihova krivica ima o b j e k t i v n i karakter Mentalitet neprijatelja je predmet proučavanja dijalektičara. Reakcionar. Njegovi tokovi rezonovaanja mogu biti lažni. Oni su potpuno otporni na uticaje filozofije koja potiče od Hegela. Sto više ljudi „učestvuje u kulturi". Bila bi neprecizna tvrdnja da i dalje ne postoji dvojnost vred­ nosti: suprotstavljanje je ipak emotivno. Reakcionar nije za to sposoban. loše rezonuju. on shvata da u okviru izvesne civilizacije nema slučajnosti. Zahvaljujući izvrsnom sredstvu vulgarizacije. dakle. to jest prolazi kroz škole. ona je i l u s t r a c i j a toga što mladi uče u škoh. uče da rezonuju. Postoje izvesne odlike po kojima se može prepoznati. jasno je da traže intelektualna izvrdavanja.i evo kako se definiše. U pomoć škoh dolaze štampa i književnost. Pošto operiše izolovanim konceptima. Trebalo bi da budu uklonjeni na marginu društva ne zato što razvijaju nekakvu aktivnost: za to š t a su. čita knjige i časopise. makar bio obrazovan čovek. imajući prihčno dobro obrazovanje. makar privremeno bilo loše. čak detalj odeće . nepripremljeni umovi. Sociološki vaspitan čovek iz svake pojave uspeva smesta da izvuče tokove rasuđiva­ nja . film i pozorište ilustracija lenjinizmastaljinizma. to jest takvi koji rezonuju previše slabo. ovako izdresirani ljudi dobijaju uverenje da je to što se događa u narodnim demokratijama. njegova politička mašta je ograničena. Postoje ipak ljudi koji čak.o uzrocima pojava i njihovim posledicama. Razvijmo čitavo rezonovanje. slično kao što su živoU svetaca i mučenika služili za ilustraciju teologije. On postupa kao paleon­ tolog koji iz okamenotine odgoneta formaciju koja ju je dala.odmah će to smestiti u istorijski kontekst.

sedeo je kraj puškomitraljeza i pucao kad je preletao nad njim avion vazdušne linije. On podseća na čoveka kome je popla­ va burne reke potopila vrt i koji se nadao da će posle njenog povlačenja naći stare leje.po nje­ govom mišljenju . Zato se promene. Dijalektičar zna daje intelektualni i emotivni život čoveka u stalnom pokretu. čak i čitajući mnoge knjige o dijalektičkom metodu. zaboravljen je i pronađen dvadeset godina kasnije. To se događalo pre samog Annistice-a. pokušava da to tumači na svoj nevešt način „oportunizmom".^. obara drveće. Ozbiljne posledice proizlaze zato na primer u njegovoj oceni psihologije ljudi.i nekadašnji vrt znači već malo više od izvesne količine kvadratnih metara potpuno promenjene površine. Posmatrajući kako njegovi poznanici polako postaju pristalice sistema. bez njih se oseća izgubljen. pokušava da deli svoju okolinu na „komuniste" i „nekomuniste". medu kojima boravi su nepromenljivi. Reakcionar ne obuhvata kretanje. mada u narodnim demokratijama takvo razhkovanje postaje potpuno neosnovano: tamo gde dijalektika oblikuje život.) . Sam jezik koji upotrebljava čini ga nesposobnim za to.volucionarni pokreti nastaju usled mahinacija Moskve i tome slično. a voda izlivene reke ne samo da postoji: ona čupa i odnosi čitave delove zemlje. prev. svode . U metežu Armistice-a. kraj rova podizalo se brdo konzervi kojima se hranio. „izdajom". mora da ima takve etikete. Bio je jedan film s Lorelom i Hardijem. Reakcionar s čuđenjem gleda promene koje se vrše u ljudima. Reakcionar. Pošto je njegovo rezonovanje zasno­ vano na načelu „ili-ili". neko ko želi da primenjuje staru logiku mora se osećati potpuno izbačen iz ravnoteže. valja kamenje . pojmovi. ne shvata šta predstavlja njegovu suštinu: nedostaje mu neka vijuga u glavi. ne podležu obnavljanju usled po­ smatranja.na nasilje: ako nekakav čudni slučaj ukloni to nasilje. Prim.primirje. „kukavičlukom". ostavlja naslage mulja. da tretiranje pojedinaca kao karaktera koji čuvaju nepromenljivost u svim okolnostima nema smisla. 157 . sve če se vratiti u „normalno stanje". koje se javljaju u narodnim demokratijama. zasnovan na zabavnoj ideji: Lorel kao američki vojnik u Prvom svetskom ratu ostao je po naređenju komandanta u šancu kraj puškomitraljeza kad je četa krenula u napad. Reakcionar se ponaša slično kao Lorel: zna da treba pucati u avion i ne može da shvati da je avion postao nešto drugo nego što je bio onda kad je izdato naređenje. Menjajući uslove života menjaju se ljudska verovanja i impulsi. "Armistice (engl.

ostaju mu prazne reči i fraze. pojavljuje se instinktivno: postoji u njoj nešto poput nejasnog osećanja zbunjenosti. „sloboda". ne mogavši ni na koji način da se privikne na činjenicu da za ljude koji žive u promenjenoj situaciji (i koja se svakoga dana menja) te apstrakcije dobijaju konkretno i sasvim drugačije od ranijeg značenja. Nesrazmera koja postoji između reči. Nova inteligencija nema više sa starom zajednički jezik. Reakcionari. stida da joj oni koji nastupaju protiv dik­ tature intelektualno ne dorastaju. ne mogu ipak te formulacije da tretiraju ozbiljno. Prema prethodno datoj definiciji. devedeset procenata njih su reak­ cionari. Njihovi apeli i govori na radiju podsećaju na pucnje jadnog Lorela na avione. Njegovi poznanici. posle likvidacije posedničke klase. primaju njihove psovke na račun omrznute vlade. ne predstavlja veliku teškoću: njeni vitalniji predstavnici prelaze na nove ideološke pozicije. svakoga meseca povećava se intelektualna distanca između njih i programskih reak­ cionara. okreću se od njih kao od previše opštih. Zahvaljujući upravo tome. dragih Um pohtičarima i iskustva je suviše velika. Reakcionar s očajanjem po­ navlja: „čast". „narod".Reakcionaru se stalno dešava jedna ista zgoda: ima pojmove i naglo iz tih pojmova ističe sva sadržina. a ostatak pada intelektualno i društveno sve niže uko­ liko nisu u stanju da „prate" promene koje se javljaju oko njih. Intelektualna energija. u tom smislu. vlast nad umovima masa nije ugrožena. uvek pri­ lagođenog aktualnosti. superiornost rezonovanja dijalektičara. koji su još pre godinu dana s dopadanjem ponavljah te reči i fraze. Slušaoci koji. To nije ravno­ pravni partner. nepovoljna za reakcionare. ipak su to tendencije lišene intelektualnog izraza. Ozbiljan faktor koji olakšava vladanje zemljom su politički emi­ granti. gde god se pojavljuje. „otadžbina". Otuda se javlja odbojnost prema solidarisanju s reakcionarima (instinkt koji oseća slabost svojstven je ljud­ skim masama) i produbljuje se osećanje fatalnosti. Te mase su vaspitavane (stvara­ njem novih uslova života) i mada su nezadovoljne. Reakcionarne tenden­ cije postoje u masama seljaštva i nekadašnje sitne buržoazije. Ocena ovakve vrste. premalo određenih i nemogućih za primenjivanje na stvarnost. može da nađe samo jedan izlaz. suviše očigledna. ne bez zadovoljstva. Dakle. Zahvaljujući takvim odlikama dijalektičari smatraju reakcionara čovekom intelektualno od njih nižim i zato malo opasnim. ogromna napetost mržnje koja u 158 . uzimanje inteligencije čvrsto u svoje ruke. bili su posednička klasa i većina nekadašnje inteligencije. Druga je ipak stvar kad se posmatra emotivni život masa.

Dogodilo se to u Evropi takode s teologijom. On još uvek traje. Nije bez razloga Katolička crkva na početku reformacije žestoko branila feudalnu struktu­ ru od kapitalizma koji se rađao. koja je izgubila svoj prvorazredni položaj. jako dugo još preživljava kao drugorzredna i trećerazredna sfera (iako su mogući preporodi). može se isto očekivati u budućnosti. tvrdeći daje nemoguće potpuno je promeniti i pošto su se hiljadama godina u raznim civilizacijama pojavljivali božanstva i crkve. Partija oseća da se u toj oblasti. Pre svega. problem religije. kriju iznenađenja i istinske opasnosti. pošto je bio istaknut naučnik i star čovek. išao je svake nedelje u crkvu. tvorac teorije uslovnih reflekasa. Šta se događalo u glavi pro­ fesora Pavlova. pretvarajući čitavo čovečanstvo u radnike. Tvorac teorije reflekasa! Upravo te teorije koja predstavlja jedan od najjačih argumenata protiv postojanja neke stalne „ljudske prirode". neki književni stilovi). nedostupna svetlu razuma. kapitalizam je stvorio naučno mišljenje koje je u Evropi zadalo udarac religiji jer je uklonilo najbolje umove iz oblasti teologije. ako su dva sistema pojmova . Ova mržnja ne može se objasniti samo ekonomskim razlo­ zima.u malim grupama koje pokušavaju da prilagode hrišćansku fdozofiju novim potrebama veka. Profesor Pavlov.bora­ vili tamo istovremeno? 159 . Stalno nailazimo na zagonetke.naučni i religijski . To što je u nekom trenutku na površini (na primer.a to su dve grupe kojima Partija pridaje poseban značaj. ali nije sasvim sigurno kada će do toga doći. pored mnogih slabih tačaka hrišćanstva koje se mogu uspešno napadati. negirati ih. Tako je slaba logička naoružanost hrišćanstva dvadesetog veka i tako snažno dete u školi upija nov način mišljenja. unutrašnji otpor koji čovek ispoljava prema razumnom tumačenju pojava tajanstven je. Možda bi se. Tu su u pitanju nepredvidljivi elementi. pa i pored toga još uvek postoji sfera mraka. koju je marksizam najmanje proučio. mogle uništiti iste te potrebe. U savremenom društvu može se zapaziti brzo širenje ideja koje su na početku svojina samo šačice umova. s tačke gledišta Partije. U suštini. da bi se znalo kako će razvoj društva napredovati. religijske potrebe u masama postoje i bilo bi pogrešno. Branioci religije pozivaju se na tu „ljudsku prirodu".njima postoji. ustupa mesto novim elemen­ tima. Ipak. ponekad je dovoljno pratiti kuda smera misao malobrojnih najosetljivijih jedinki. Crkva je izgubila intelektualce i nije pridobila novonastalu radničku klasu . u Moskvi mu nisu zbog toga pravili neprijatnosti. Intelektualni život hrišćanstva razvija se danas na margini Crkve .

Partija zna da je ona sama Crkva. istorijski razvoj odvija se prema nesalomivim zakonima koji postoje po volji Boga. Ako ljudima ne pripada najviša čast. istina svirepe. Hristos je sovjetski čovek!" . Od toga u kojoj meri će uspeti da kanališe iracionalne ljudske sklonosti i upotrebi ih za svoje ciljeve zavisi njena diktatura nad zemaljskom loptom i promena ljudske vrste. Novi čovek je sovjetski čovek. Za vreme rata Sovjetskog Saveza protiv Hitlera trebalo je izvući iz zaborava popove. on izvršava zakon Istorije. jedan od tih zakona jeste borba klasa.Da li su ipak sklonosti koje su gurale ljude ka religiji rezultat „ljudske prirode" ili uslovnih reflekasa koji deluju vekovima . Ako se prema Jevandelju ne smeju činiti nepravde bližnjima. takvih kao Lenjin i Staljin. Takvo rezonovanje često javno upotrebljavaju oni duhovnici koji su instrumenti u rukama Partije. nije dovoljno uveriti ljude ispravnim rezonovanjem. roman. isto kao što se trebalo poz­ vati na nacionalistička osećanja. ideje koja će stvoriti na čitavoj planeti novu vrstu čoveka. ovi hrišćani (izuzimajući obične izvršioce poput Marine) čine 160 . zato hrišćanin ne može da istupa protiv jedine. film toliko su važni jer sežu dublje. I ne treba tolerisati drugu crkvu: hrišćansku. Dakle. U svom rezonovanju oni su išli veoma daleko: po njihovom mišljenju.nema većeg značaja: sklonosti postoje. To je neprijatelj broj jedan: u njemu nalazi oslonac svaki skepticizam masa kad je u pitanju radikalna promena čoveka. idolopoklonstvo? Poznavao sam i imao među svojim prijateljima mnogo hrišćana Poljaka. U stvari. postoje voda Komunističke partije Staljin. Kad pred licem smrti dolazi taj trenutak apsurdnog otkrića da s v e to n e m a s m i s l a . Obred u klubu. Čovek pada s promišljeno postavljenih mostova u provaliju i više voli da se preda ma­ giji ikone. tamo gde vreba emocionalni otpor. zadržavajući unutrašnje ograde. „Hristos je nov čovek. Francuza i Španaca . dvadeseti vek je vek pobedničke borbe proletarijata koji u tu borbu vodi Komunistička partija. poezija.koji su u političkoj oblasti bili sledbenici stroge staljinističke ortodoksije. odnosno deluje po volji Boga i treba da mu bude poslušan. Ne.rekao je rumunski patrijarh Justinijan Marina. možda su obredi u čast genija.dijalektički mate­ rijalizam naglo pokazuje svoju matematičku strukturu. Obnova čovečanstva moguća je samo na način primenjen na prostorima Rusije. onda se ne smeju takođe iskorenjivati „kulaci". verujući u korekciju Boga koja će biti sprovođena posle izvršenja krvavih presuda opunomoćenika Istorije.

gledajući je. Ko je reakcionar po definiciji prilagođenoj za privremenu upotre­ bu? Svako ko se protivi neizbežnim istorijskim procesima. ko pos­ matra stvamost drugačije. ko radi loše. ko lažno vidi svet. zao je čovek. to znači njegova slika stvarnosti je deformisana pritiskom interesa klasa koje su nazadne.a zbog toga svesno (ili pak nesves­ no) odlučuju se na eskapizam. zar može ravnodušno da posmatra patnje ljud­ skih bića čiji je jedini zločin bilo to što su ona predstavljala smetnju u ostvarivanju „istorijskih procesa"? Da bi uspavao savest.jedno od većih iaivotvorenja kakva su se mogla posmatrati tokom veko­ va. osuđene na potiskivanje s istorijske pozornice . iskrenih i vernih samima sebi. mora da radi loše. Teza o „grehu reakcionara" je opširno obrazlagana neobično vesto smišljenim argumentima: svaka spoznaja je „usmeravajuća". To ne znači da se iz problema isto­ rijske krivice može izvući banalnim frazama. To krivotvorenje zasniva se na s r a m n o m odricanju od sopstvene vere. ako prihvata da postoji samo indivi­ dualna zasluga i krivica. dok Nova vera zamenjuje taj pojam pojmom i s t o ­ r i j s k e zasluge i krivice. to jest nesposobnost shvatanja mehanizma događaja može biti uzrok ogromnih patnji koje 161 . Prethodno obrazloženje je veoma interesantno . to jest politici Politbiroa. ti ljudi bili bi najbolja garancija za razvoj društvenog organizma. Podela na „lojalne" i „zločince" vrši se uz nagrađivanje komformista. na koga se još poziva. Tvrdnja da je istorijska krivica automatski individualna krivica ne može biti tretirana drugačije nego kao izvrdavanje osetljive ali lažne savesti. ocenjuje je prema interesima one klase koja je pokretač napretka. a Bog. Hrišćanin koji odbacuje individualnu zaslugu i krivicu samim tim briše Isusov čin. služi se ovom posebnom smicalicom kakva je teza da reakcionar ne može biti dobar čovek. oni nemaju druge krivice na savesti osim prezira koji su ispoljavali prema Caru ili neodgovarajuću ocenu njegove moći. pret­ vara se lagano u Istoriju. prostih. Međutim. dakle.o tome nas uče dela Lenjina i Staljina.ima samo jednu manu: u suprotnosti je s posmatranjem činjenica. vidi je lažno. Između hrišćanstva i staljinističke filozofije javlja se suprotnost koju je nemoguće pomiriti: hrišćanstvo se zasniva na pojmu i n d i v i d u a 1n e zasluge i krivice. Sa društvene tačke gledišta. S hrišćanske tačke gledišta. kukavica i lakeja svih vrsta. Glupost. Reakcionar je dakle zao čovek i ne treba ga žahti. Jer pritisak svemoćne totalitarističke države stvara u građanima emotivne napetosti koje odlučuju o njihovim delima. to jest proletarijata. dok se među „zločincima" nalazi posebno visok procenat ljudi. kakvi su interesi proletarijata . videti istinski stvarnost može samo onaj ko.

Nije se ona pojavila u Rusiji. kako ih nazivaju. Hrišćani u službi istočne Imperije rešavaju na poseban način problem postavljen Isusovim recima: „Podajte dakle.međutim. Misa koju bi takav papa služio u bazilici sv. ili naroda. krivi su zbog glu­ posti. zbog potpunog razumevanja „istorijskih procesa" (to jest jednostavno zbog prave ocene sile). Tolerisanje. različitu (ili pak uporednu) od istori­ je društvene grupe kojoj je pripadao. Prateći evoluciju svojih prijatelj a-katohka koji su prihvadli partijsku liniju. caru carevo. Garancija za održanje te podele bilo je hrišćanstvo. postojanje velikog broja lojalnih poluhrišćana u pokorenom delu Evrope može da ima ogromne posledice kad je reč o ostvarenju političkih ciljeva Imperije. U tom smislu poljski komandanti. gde je Crkva uništena rani­ je i uglavnom uspešno . Mogao sam da zapazim da od njihove hrišćanske metafizike ostaje postepeno samo frazeologija. To je nesumnjivo nova i posebna tekovina dvadesetog veka. istorija svakog čoveka nije ništa 162 . drugačija indi­ vidualna krivica tereti komandu Crvene armije koja nije došla da pomogne ustanak . međutim. Ovaj psihički proces poznaju mnogi hrišćani u narodnim demokratijama. Po njemu je svaki čovek imao svoju sopstvenu istoriju. uz učešće ličnosti onih pokorenih zemalja u kojima je većina stanovništva katohčke veroispovesd . ah b i v a j u i s a m o slučajevi kad se ovi pojmovi podudaraju. stvara za Imperiju mogućnost izbegavanja jednog od najopasnijih konflikata. ali svojom glupošću uvlačio je u bedu ili izlagao proganjanju ljude neuporedivo vrednije od sebe. suprotno. Ipak. a njihoVa krivica je individualnog karktera. Najveći uspeh Imperije bilo bi nesumnjivo ustoličenje u Vatikanu pape vernog partijskoj liniji. piscima i umetniciraa koji su sezali pogledom u budućnost i čija su dela bila malo razumljiva za njihove savremenike. Prelazak s hrišćanstva na kult Istorije odigrava se neprimetno. godine. Specifičnost zalaganja hrišćanastaljinista zasniva se na stapanju u jedno istorijske i individualne krivice.bila bi jedan od najvećih koraka za konsolidovanje svetske Imperije. a čak podržavanje tih „hrišćana-patriota".ne zbog gluposti. prava sadržina postaje Metod (Bog se pretvara u Istoriju).čovek nanosi bližnjima. koji su izdali naređenje za početak Varšavskog ustanka 1944. i Božje Bogu". kao što se uči danas u školama od Labe do Vladivostoka. Kritičar koji poriče sve vrednosd takvim delima mogao je da radi u dobroj nameri. Petra u Rimu. Primer krivice zbog gluposd jeste odnos raznih društava prema onim misliocima. I od tada suprotnost između ljudske jedinke i Cara nikada nije odstranje­ na. Ako.

verovatno ga je nemoguće brzo dostići i tokom dužeg perioda neće moći da se usadi osećanje obaveze drugačije nego održavanjem trajnog terora. Drugi deo treba moćno vezaU s državom.uči Partija . Potpuno potčinjeni sveštenici .drugo do refleks klasne istorije.što pri stvarnim reakcionarnim raspoloženjima mnogih sveštenika nije naročito teško. Ne samo zato što ne mogu ništa da 163 . kao član društva treba da se pokori utvrđenom poretku stvari. to znači uništavanju u čoveku želje za profitom kao motivom rada. slično kao Crkva u Rusiji.gube autoritet u očima vernika. a klasa nalazi svoje otelovljenje u Caru jasno je da čovek koji nastupa protiv Cara nastupa protiv samoga sebe. Trebalo bi pre težiti razbijanju Crkve na dve frakcije: jedan deo klera treba iskompromitovad kao reakcionare i „strane agente" . i za religiju postoje sredstva tog poslednjeg oslonca otpora. Tehnika . U visokoindustrijalizovanim zemljama . Dakle.i način života koji nastaje usled nje uništava hrišćanstvo uspešnije od nasilnih sredstava: nastaje erozija religijskih verovanja. Konflikt između hrišćanstva i Revolucije je osnovni i Partija je svesna toga.jedino je moguće osloboditi se mržnje potrebne za realizaciju novoga sveta. mase u narodnim demokratijama ponašaju se kao čovek koji hoće u snu da viče i ne može da ispusti glas. Takvo neoprezno postupanje bilo bi na primer naglo zatvaranje crkava i izdavanje zabrane religijskih obreda. Uništavajući u čoveku dualizam i rastapajući ga potpuno u socijalnom elementu . tako da crkva bude koristan instrument u ruci države.koji u nekim slučajevima postaju saradnici poli­ cije . Pa ipak. Sjedinjene Države ih Francuska . na to mesto stavlja se motiv obaveze prema kolektivu. Takva Crkva se može održati decenijama sve do trenutka kad će se ugasiti pirodnom smrću usled nedostatka pristalica. ali pod uslovom da mu taj poredak ne smeta u radu na spasenju duše. Suština problema zasniva se na tome da se hrišćanstvo ne galvanizuje neopreznim postupanjem. Hrišćani koji na to pristaju dokazuju da više ne veruju u ocenu dela svakog čoveka od strane Boga: na pokornost ih navodi strah od večne osude Istorije. u Srednjoj i Istočnoj Evropi. u hrišćanstvu postoji duahzam ocene: čovek je po njemu i „dete Božje" i član društva.takvim kao Engleska.mase su se u ozbiljnom procentu udaljile od religije. To je dalek i častan cilj. Međutim. Ovaj proces ozbiljno je napredovao. Ona teži najvišem cilju koji je ljudska vrsta postavila tokom svoga postojanja: uklanjanja „eksploatacije čoveka od strane čoveka".

Odbojnost prema umetnosti socijali­ stičkog realizma.mađarskog profesora Lukača. 164 . seje zrna iz kojih mogu da izrastu nepredviđeni plodovi.u novu formulaciju. istorija umetnosti i književna kritika. dozvoli sebi odstupanje od ortodoksije. Međutim. Zar ih se ne treba sdded? Partija budno nadgleda da ne nastupi t r a n s m u t a c i j a tih želja . uverljivo sačinjenu piramidu. odgovarala je opštoj veri u prvim godinama posle Drugog svetskog rata. čovek u svojoj složenosti. Ako se pojavljuju ljudi upućeni u dijalektiku i sposobni da predstave dijalektički materijalizam u novom svedu . obdarenu vitalnom snagom. upotrebljavajući imena Marksa i Engelsa. vidljiva u njegovim delima. Lukač je izražavao ovu veru u svojim knjigama. nažalost. sasvim sigurno entu­ zijazam. ionako se zna da je samo muzejski primerak. Najneuralgičnije tačke doktrine su: filozofija. nije ostao bez dubljih i skrivenih razloga: u njemu se video vesnik filozofskog preporoda i vesnik nove književnosti. Najveća opasnost je j e r e s. Samo glupa buržoazija smatra da iz nijansi misli ništa ne proizlazi. Logično gledajući. odnosno prilagođenu novim uslovima. sve je kako treba da bude. različite od književnosti Sovjetskog Saveza. jasno je da ne može bid drugačije: od filozofskih osnova do kolektivizacije sela sve predstavlja jednu čvrstu celinu.nacionalnih i slobodarskih . ali daće mu se posao na obradi tekstova. neka živi. imajući time šansu da podigne mase.kažu: ne znaju š t a da kažu. profesor koji. Nisu reakcija i Crkva najveća opasnost. Slično odstupanje od linije u oblasti ocene nekog umetničkog dela može da postane zametak političkih prevrata. Ljudska jedinka se pita nije li njeno protivljenje pogrešno: čitavom propagandnom aparatu može da suprotstavi samo ira­ cionalne želje. Partija zna da proizlazi veoma mnogo: bilo je vreme kad Revolucija nije bila ništa drugo do nijansa misli grupice teoretičara pod vodstvom Lenjina koji su se svađali u Svajcarskoj za kafanskim stolom. zato je zvanično žigosan. da će u narodnim demokratijama učenje Marksa i Engelsa ući na nove koloseke. koji su izazivali njegovi radovi među marksistima narodnih demokratija. nepoznate u Rusiji. to znači. književnost. Razlika za delić u premisama jednačina daje preterano velike razlike posle izvršene operacije. Profesor fdozofije koji je sledbenik zastarelih „idealističkih" koncepcija nije naročito štetan: oduzeće mu se katedra. tamo gde je predmet razmatranja. Partija je pravilno i dosledno žigosala najistaknutijeg marksističkog proučavaoca književnos­ ti dvadesetog veka .oni bi morali da budu što brže učinjeni bezopasnim.

šta učiniti s neformulisanim željama ljudi? Zašto dobri komu­ nista naglo puca sebi u glavu. odnosno potpunu kontrolu sada i bilo kada. koje često primenjuju staljinisti daje to samo e t a p a koja proizlazi iz „kapitahstičkog okruženja". posta­ je neprijatelj i biva g u r n u t u spoljni mrak. Sudovi poje­ dinačnog čoveka mogu da budu uvek pogrešni. Intelektualni teror je načelo koje. ne bi treba­ lo predstavljati prinudno učešće na mitinzima i povorkama. pošto ne razmatra stvar logično. ali s novonastalim nužnostima moraće da modifikuju doktrinu. Ako bi ovaj monopol bio prekršen. Nijedan novi intelektualni i politički ferment ne treba da nastane izvan ortodoksnog staljinizma koji nastoji da po svaku cenu sačuva monopol na „progres" i „demokratiju". Onaj ko pri­ hvata u devedeset devet procenata biće već pritajeni neprijatelj jer od jednog procenta razlike može izrasti nova Crkva.Pokušaji izlaska izvan kruga koji je zacrtao Politbiro u Moskvi završavaju se neuspehom. „imao sam osećanje da se pretvaram u mašinu". jedini izlaz iz toga je bezrezervno pokoravanje vodstvu. Ovog puta u Centru ipak upravljaju ljudi koji vladaju dijalektikom. Partija se bori protiv bilo kakvog vida poseza­ nja u dubinu ljudskog bića. prinudno podnošenje normi koje radnici postižu kao dobrovoljne i spontane radnje. sadrži u sebi protivurečnost: pojam e t a p a pret­ postavlja planiranje odozgo. Njihovi pokušaji objašnjenja su obično nerazgovetne rečenice: „život je tamo strašno tužan". U takvom postavljanju stvari krije se ludost doktrine. Ipak. Da bi sprečila sumnje. Partija na tačan način interpretira devizu: „Ко nije s nama. Partijski dijalek­ tičari znaju da su se slični pokušaji raznih ortodoksija uvek završavali neuspehom. Ove suprotnosti su svesni na Istoku. prinudno glasanje za jednu hstu. Neprijatelj će u potencijalnom stanju postojati uvek. jeresi bi se širile kao vatra. naročito u književnosti i umetnosti. ne bi moglo čak da ukloni pobedu u svetskim razmerama. neprijatna tačka čak za najrevnosnije vernike. Kad je ne bi bili svesni. protiv nas je": ko se ne slaže u najsitnijoj pojedinosti. Ovde je nejasna. bez ikakvog jasnog razloga ih beži u inos­ transtvo? Nije li to jedna od onih provalija nad kojima se podižu vesto konstruisani mostovi? Ljudi koji beže iz narodnih demokratija kao glavni razlog navode obično to da se tamo ne može psihički izdržati. upravo istorijski razvoj razara formule smatrane važećim. Tumačenje. Nemoguć za definisanje užas potpune racionalizacije čoveka ne može se preneti nji­ hovim ljudima koji to nisu doživeh. „Čovek" 165 . prijatelj će biti samo onaj ko prihvata sve stoprocentno.

smatra da on postaje onakav tip. Nisam pristalica suviše subjektivne umetnosti. što počinje da se razvija i osuđuje sve što postaje prošlost. nažalost. Ko god razmišlja o njegovim unutrašnjim potrebama i čežnjama. uklanjajući mogućnost izvesne vrste istraživanja. Ona treba da predstavlja stvarnost ne onako kao što je čovek v i d i (to je bila odhka nekadašnjeg realizma.i da se trudim da tu hniju ne prekoračim. za čiju je gradnju potrebno prema­ lo napora da bi se. Ruševina i patnja su škola društvene misli. čak ni pas lutahca . Moram ovde da sprečim mogućnost nesporazuma. ko god je video milionski grad pretvoren u prah. automatski se uništava sklonost prema takvim istraživanjima. Shvatajući da je stvamost u pokretu i da u svakoj pojavi postoji istovremeno to što se rađa i to što umire (to znači dijalektička borba „novoga" sa „starim"). Iskustva ratnih godina naučila su me da ne treba uzimati pero u ruku samo zato da bi se drugima saopštavalo svoje očajanje i svoj unutrašnji rascep . već onako kako je r a z u m e . Socijalistički reahzam zasniva se na identifikaciji „novoga" s proletarijatom i proletarijata s Partijom. Prava „pusta zemlja" je mnogo strasnija od izmišljene. Niko ko nije boravio usred užasa rata i terora ne zna koUko je u svedoku i učesniku jak protest protiv samoga sebe .jer to je jeftina roba. Rezonujući tako dalje. autor bi trebalo da hvali sve stoje progresivno.on se s ironijom prisećao opisa velegradskog pakla kod savremenih pesnika u stvari. jer Partija tretira čoveka isključivo kao rezultantu društvenih sila. biče optužen za buržujske tendencije. kakvu sliku stvara o sebi. izvodeći sličnu radnju. Š t o n i j e i z r a ž e n o . zato. Mogao sam na njoj da ispitujem gde prolazi linija iza koje neistinitost tona dokazuje neistinitost stava . kilometre ulica na kojima se nije sačuvan nikakav trag života.kao pojam vrste nije rado viđen. Cilj književnosti je. pakla njihove duše.ali. Moja poezija bila je za mene sredstvo samokontrole.protiv sopstvenih nemara i sopstvenog egoizma. zvanog „kritičkim"). „novo" i dostojno hvale je samo to što nastaje kao rezultat strategije i taktike Partije. čak ni mačka. stvaranje modela postupanja za čitaoce da smeraju u pravcu koji Partija preporučuje. dakle. Ništa ne treba da izlazi izvan opisa njegovog ponašanja kao člana društvene grupe. osećalo prema sebi poštovanje. To je potrebno. Književnost socijalističkog realizma je veoma korisna . To je društveni majmun. kao rezultat dobija se književnost pedagoškog karaktera: jer s a m o staljinisti imaju pravo da reprezentuju proletarijat (progresivnu klasu). On pokazuje primerne 166 . koris­ na samo za Partiju.ne p o s t o j i . Ovo načelo primenjivano u praksi znači daje autor u svakoj pojavi dužan da vidi elemente klasne borbe.

ocenjivao razne zemlje na osnovu opisa u časopisima i knjigama koji tamo izlaze. Štampa. pojavljuje se mnoštvo imitatora i sledbenika.predstavlja. Ko zaista stvara. Proces ovih promena. ne znajući ništa o pitanjima Zemlje. „Građenje socijalizma" nije samo slogan. sve više je ljudi koji postaju državni funkcioneri i stiču izvestan minimum „političkog obra­ zovanja". Za ostale ostaje tužna laž sigumog mesta na „istorijskom talasu". to je građenje u doslovnom značenju te reči. penje se krivulja proizvodnje.da se nadu u jednom ili drugom taboru. Da h ovakav komformizam pogoduje ozbiljnom umetničkom radu? Najblaže rečeno . jer stvaralački čin prati osećanje slobode.sumnjivo je. Ovaj način tretiranja književnosti (i uopšte umetnosti) je lekcija apsolutnog komformizma. osim slikanja već gotovih likova prijatelja i neprijatelja. Taj unuhrašnji imperativ je apsurd ako nije oslonjen na veru u poredak vre­ dnosti. Pogled prolaznika nailazi svuda na skele.shod­ no tome koje če se sklonosti pokazati u njima jače . a ono opet nastaje iz prevazilaženja otpora koji se predstavlja kao apsolutni otpor. ljudske mase menjaju se nečuvenom brzinom. koji postoji izvan promenljivosti ljudskih stvari. Danas mogu da stvaraju samo oni koji još imaju tu veru (medu njima je izvestan broj staljinista koji praktikuju ketman) ih oni koji stoje na stanovištu laičkog sto­ icizma (koji je sigurno takođe oblik vere).građane. ipak oni moraju . To su okviri u kojima se razvija život u narodnim demokratijama. nove zgrade kancelarija i ureda. rastu nove fabrike. Kad bi stanovnik Marsa. film i pozorište preuveličavaju ta stvarna dostignuća. Mikelandelove skulpture su ostvareno delo koje traje. to jest komuniste (partijske ili nepartijske) i klasne neprijatelje. a Zapad kepeci i degenerici. Nije uopšte čudno da do sličnog zaključka dolaze mnogi inteligentni stanovnici Zapada kojima Sovjetski Savez i zemlje koje zavise od njega izgledaju kao legendama ostrva sreće. 167 . Bio je trenutak kad nisu postojale. Između ove dve vrste ljudi su oni koji se kolebaju. nesumnjivo bi došao do zaključka da Istok nastanjuju razumna. koje su krunisane ili poptpunim poboljšanjem ili potpunim padom . to jest na metafizičku veru. A kad uspe da stvori. Između njihovog nepostojanja i posto­ janja nalazi se stvaralački čin koji je nemoguće razumeti kao podleganje „istorijskom talasu". U tome se sadrži tragedija dvadesetog veka. sam je. ispostavlja se takođe da delo potvrđuje nekakav „istorijski talas". jedinu književnu temu. To je život grozničavog tempa. trezveno misleća bića. književnost. Nema drugog puta za čoveka osim da poveruje unutrašnjem impera­ tivu i baci sve na kocku zato da bi izražavao to što mu se čini da je istina.

to jest unutrašnje suprotnosti pojava. Neka mu pomaže psi­ hoanaliza. Njegov poraz ili pobeda je javna stvar. Na Istoku nema suprotstavljanja. niti granice između čoveka i društva.čak pod pretpostavkom da im se dozvoli praksa . više nego u fantastičnim narkoticima. koji su nekada dobijah karakter masovnih pošasti. što je bilo san teoretičara nije ostvareno i ne može biti ostvareno ako postoji strah svih od sviju. Postoje vrste insekata koji ubadaju gusenice drugih insekata i ubriz­ gavaju u njih otrov. pre svega. propada zbog ravnodušnosti okoline: zato što ga. dakle.Građanin narodnih demol<Tadja nema nervozu. Kao što je poznato.i u tome leži tajna prave vlasti.ne bi zaradili ni paru. Obećanja davana s vremena na vreme građanima da će država početi da odumire u trenutku kad se postigne vladanje nad čitavom zemaljskom kuglom. društvo mu određuje izvesne granice koje ne treba da pređe. Neko je rekao da je dvadeseti vek vek sintetičkih proizvoda sintetičkog kaučuka. I Istorija hn uzvraća podsmehom. Najzad se predaje . Na Zapadu čovek stoji pred društvom koje podsvesno smatra nečim nevezanim s njim. Patnje čoveka u narodnim demokratijama su nove. koja dobija tako različite oblike u kapitalističkim zemljama. Čovek izložen njegovom uticaju bespomoćno se koprca: to je kao borba protiv matematičke igre simbola. kaže se da je sam sebi kriv. usamljenosti čoveka. Metod je ipak efikasan kad je reč o borbi s neprijateljima. svemoćna je i drži mač nad glavom svakog građanina. utoliko gore za stvarnost. tako operisane gusenice žive i dalje. Ako gubi. okoli­ na posmatra s preteranom pažnjom. Država. sintetičkog benzina . koja je samo naizgled slična Hegelovoj filozofiji. u narodnim demokratijama psihoanalitičari . u zamenu za to on dobija garanciju da se niko neće previše mešad u njegovu sferu rada. Nikad nije sam. Dijalektika. Igra svoju ličnu igru. dosad nepoznate vrste. nažalost.i isto tako stvorena je veštačka dijalektika. okreće se protiv dijalektike koju primenjuje Centar: utoliko gore za unutrašnje suprotnosti pojava. život u velikim masama proizveo je ipak nove bolesti. o kojima se priča. česte neuroze na Zapadu su rezultat. Čovečanstvo je pronašlo uspešna sredstva protiv boginja. nisu ni na čemu zasnovana: ortodoksija ne može da oslabi priti­ sak pod pretnjom da će prestati da bude ortodoksija. mada su para168 . kažnjavajući ga za neopreznu reč. tifusa i sifihsa. Ako propada. Oni su pronašli navodno efikasna sredstva za ovladavanje silama Istorije i realizovanje ideahiog društva. Nešto shčno dogodilo se i ruskim revolu­ cionarima. koja je po Lenjinu trebalo postepeno da odumre. Osnovni cilj: otklanjanje borbe za život.

Kad je um već pripremljen. Pokorila se Istoriji . Naredbe koje padaju iz njegovih usta. raspolaže tenkovima i avionima. i 1945. može biti optužen za to da namerava da na taj način štiti svoje komplekse. samo starci kojima je ostalo malo dana do smrti mogu s izvesnim pravom smatrati da su se već skoro istrgli iz njegove vlasti.kaže se pacijentu . u njega se polažu jaja staljinističke inteфretacije. zatvarajući dela Marksa i Englelsa u sefove i ne pokazujući ih nikome. naglo okrenuli protiv nje. pre svega zato što je u toj filozofiji uspeh integralni deo rezonovanja. ona preo­ bražava mase. Oni koji nikada nisu iskusili na sebi njihovu magnetsku moć mogu se smatrati srećnima . ne znajući da je njegov dalji život odmeren i upisan u opšti račun. poslušni toj filo­ zofiji. otkloniti opasnost. Ne uzimaju u obzir činjenicu da sami istorijski do'gadaji vode ljude ka tome što je predmet tih dela. koja bi bila pobeđena stvamošću. to je dijalektički materi­ jalizam.lisane. a takođe napada se iznutra: kaže se da je njen otpor izazvan klasnom svešću. U zgradi Centralnog komiteta stratezi pomeraju zastavice na mapi borbe za vladanje umovima. Oči božanstva su tako konstruisana da gledaju svuda kud god se uputi čovek. ko neće da je prizna. ne samo zato što bi tada iščezao strah od vojne sile. (Shčno onaj. Protiv nekoga. sve više se širi crvena boja koja se na početku . Filozofija Istorije koja emanira iz Moskve je filozofija-sila.1944. od njega se nije moguće skloniti.ali ne zna se da lije to razlog za ponos. u njihovo telo insekti-trovači polažu jaja i telo gusenica služi kao živa ostava mladom pokolenju. glas su vešdh žreca skrivenih u njegovoj praznoj nutrini.m o r a š biti staljinista jer izvan staljinizma nema marksizma. Takav dan bi došao ako bi Centar izgu­ bio materijalnu moć.a Istorija je svirepo božanstvo. Sve veći uspesi. Slično se u ljudski um u narodnim demokratijama ubrizgava anesteUčko sredstvo. Samo slepi mogu da ne vide tragičnu situaciju u kojoj se našla ljudska vrsta kad je poželela da uzme svoju sudbinu u sopstvene ruke i odstrani slučaj. .ograničavala na malu grupicu vernih 169 . Ljubavnici u krevetu obav­ ljaju svoje ljubavne obrede pod njegovim ironičnim pogledom.) A nije teško zamisliti dan u kome bi se milioni ljudi. Građani Istočne Imperije ništa toliko ne žele kao oslobođenje od terora koji vrši njihova sopstvena misao. dete se igra u pesku. ko ne žeh da se podvrgne psihoanalitičkim intervencijama. istupa satiruća moć države. pošto si već marksista . poraz bi otkrio pogrešnost veštačke dijalektike. Naivni neprijatelji otrova mogu smatrati da če se.

piramida misli bi se stropoštala. dugo ne bi bilo ničega osim krvi i haosa.pridošlica s Istoka. „Oni su umeli da vrše propagandu! Daleko smo mi od njih!" . zavide Apostohma na nji­ hovom daru za posezanje u dubinu ljudskih srca. Tamo gde je stajala.uzviknuo je s tugom jedan partij­ ski dostojanstvenik. I njih spopadaju nemiri i strahovi. Poredeći sebe s prvim hrišćanima. a pohod Nove vere na planeti s pohodom hrišćanstva u Rimu koji se raspada. A kad bi čuda ponestalo? U rukama koje aplaudiraju pojavili bi se noževi i pištolji. i mudraci su ljudi. Ipak. Nova (anti)religija čini čuda: pokazuje sumnjičavima nove građevine i nove tenkove. slušajući Jevandelje emitovano preko radija. 170 .

poznato je istoričarima.i viknuti: Idiote! Upropastio si život baveći se glu­ postima!" Istina je da mi je teško da se oslobodim razmišljanja o Baltima. a što je još gore. Zaborav pokriva pobeđene i neko ko bi se suviše revnosno udubljivao u registar proteklih zločina. Ponešto ipak mogu da kažem kao svoje opravdanje. dokazuje sentimentalnu prirodu i uglavnom ne vodi ničemu . Verovatnije 171 .upitao me je u Varšavi moj prijatelj koji odskora bezrezervno obožava dijalektičku mudrost Centra. Kartoteke zločina biće čuvane na mestu udaljenom od ljudi i sigurnom. Civilizacija. otre­ sajući prašinu i paučinu. „Provešćeš svoj život i staćeš pred Zevsa.tu je moj prijatelj napravio preteći pokret kažiprstom . koji su doživeli istu sudbinu kao Karibi od ruku obožavalaca Isusa koji govore nemački . oceniće ove činove kao male prestupe u poređenju s veličinom ostvarenog dela.s tim mogu da se složim. Da je teri­ torija. nije lišena farisejstva. koje gone u Kordiljerima vitezi koji se bore verom i mačem. beskoristan je.beleže neizmerna zverstva koja su počinili španski konkistadori u Americi. ali u recima istoričara nema očaja majki i patnje dece. služeći se sličnim sredstvima. Plemenita ogorčenost na one koji danas pokušavaju da stvore drugačiju civilizaciju. posegne za tim tomovima.pretežno sveštenici . Bes koji se oseća kad se čitaju memoari iz šesnaestog veka. a kad naučnik budućeg vremena. davno bila nastanjena pruskim narodom. znaš li šta će se dogoditi?" . te zločine zamislio u pojedi­ nostima. nazivana Istočna Pruska.IX BALTI „Ako budeš stalno mislio na te svoje Balte i logore. nazivana hrišćanskom. osedeo bi od užasa ili bi postao sasvim ravnodušan. što je možda ispravno. u kojima autori . a on će pružiti na tebe prst . On neće vaskrsnuti Karibe koje je poubi­ jao gubernator Ponse de Leon. čija je tela pogazio slon Istorije. izgrađena je na krvi nevinih. niti će dati pregršt hrane beguncima iz zemlje Inka. Bavljenje sudbinom naroda.

teror revolucija. ne postoji u stvarnosti.je da tih kartoteka neće uopšte biti jer. ritmičke počasti ličnosti istaknutog državnika nije naročito teško (ova vrsta rada podseća na prevodilački rad).smatrao to neko manom ili vrlinom. a njegova deca raduju se poklonu koji im je on doneo. Zna se samo da su se potamanjeni Prusi služili sličnim jezikom. makar bio udaljen hiljadu kilometara. kako kaže moj prijatelj. ne može biti tako lako izbrisan iz sećanja. Slabo nastanjena teritorija tri zemlje. već i da su živeli i radili ljudi za koje je zlo bilo zlo i kao takvo moralo je biti imenovano. posmatraju kroz istorijski teleskop plodovi sutrašnjice kako dozrevaju stu'ov je zahtev. Masovna klanja.prostiru se. naš odnos prema stvamosti razlikuje se od našeg odnosa prema prošlosti .Estonija. Živi čovek. Baltičke zemlje . Baltičko more od Švedske. na ivici velikog kontinentalnog masiva. ne samo razbojnike. Činjenica da tako mislim rezultat je toga što su poslednje dve hiljade go­ dina videle. Narodi koji ih nastanjuju nisu sloven­ ski. Letonija i Litvanija . Meni se čini da. u skladu s napretkom. Ako je podvrgavan torturama. ne želeći da odobravam. od trenutka kad je stanovništvo primilo hrišćanstvo. Pretpostavimo da će se tako dogoditi. jezici Litvanaca i Letonaca dosad su zagonetka za naučnike: ne zna se odakle su stigla ova plemena da bi se nastanila u donjem toku Njemena i Dvine. Uz ovladavanje pesničkom tehnikom. današnji vladari su izvukli zaključak iz jednostavne istine da ono što ne postoji na papiru. Zahtev da se to stoje sadašnje gleda kao prošlost i bez uzbuđivanja glupostima. ludilo za zlatom. suvo meso i čaj. ali ko zna koje bi razmere dostigli ti porazi kad bi svako smatrao da treba ćutati i odobravati. na stolu su hleb. Postoji verovatno neka mera koje se ne smemo lišiti jer u protivnom ispostaviće se da su plodovi sutrašnjice koji dozrevaju truli. Od ta tri naroda samo su Litvanci uspeli da u prošlosti stvore veliku državu čije su granice dosezale do Dnjepra i održe je izvesno vreme. Kad ne bih pristajao na rizik. beda radničkih klasa da. bila je 172 . Međusobno bliski. Jezik Estonaca je srodan finskom. pisao bih sada odu Generalisimusu. jer onaj ko ga je ubio ili izdao naređenje da se ubije sedi na nekoj tački zemaljske kugle za stolom. Zaliv ih odvaja od Finske. nje­ gov glas stiže bar do onih koji (što za njih nije uopšte ugodno) imaju bujnu maštu. kao što je poznato. umesto ovoga što pišem. Uzimam na sebe rizik da grešim i plaćam. A ako čak taj čovek više nije živ. sastavljanje zvučne. to je još uvek sadašnjost. konkistadore i dželate. Pa ipak. bolje branim plodove sutrašnjice nego moj prijatelj koji odobrava.

prvi miris zemlje. malo više od stanovništva Čilea. godine. Vlade baltičkih zemalja revnosno su dale svoju saglasnost (štampa je posvetila tada mnoštvo članaka trajnom. Litvanije i Estonije. malo manje od stanovništva Švedske. po izgledu nji­ hovih kuća. miris i drvo tih krajeva. Juna 1940. delimično zato što su lokalni rodovi prihvatih jezik i običaje došljaka. nesalomivom prijateljstvu s moćnim i dobrim istočnim susedom). a književnost i školstvo nadovezali se na narodne tradicije. Standard stanovnika. jer rodio sam se tamo. Crvena armija prešla je granice Letonije. narod se služio domačim jezikom i sačuvao posebnu kulturu koja potiče iz drevnih vremena. Uostalom.a to su bili vlasnici zemaljskih dobara . Ko poznaje životni stil farmera. lako će dobiti sliku egzistencije u ovim pribaltičkim teritorijama. sudeći po njima. maslaca. u porodici koja je govorila poljski. međutim. s izuzetkom možda Čehoslovačke. Nacionalni jezici postah su jezici novih država.katolici. Dobro razvijeno zadrugarstvo olakšavalo je seljaku prodaju njegovih proizvoda.što nalazi objašnjenje u prošlosti. Estonci i Letonci bili su u pretežnoj većini protestanti. U tom pogledu podsećale su na Dansku. bio je viši nego u drugim državama Istočne Evrope. žitarica i živine u Zapadnu Evropu. pod pretekstom da vlade ne obezbeduju valjanu sigurnost sovjetskim vojnicima stacioniranim u bazama. Ujesen 1939. njihovom načinu ishrane.pretežno nemačkoj i poljskoj. Bile su to poljoprivredne zemlje koje su održavale ravnotežu budžeta zahvaljujući dobro organizovanom izvozu bekona. prvo drvo .bih su svetlost. a dotadašnji državni aparat prestao da postoji. Moj izveštaj o baltičkim zemljama nije uzet iz knjiga ili časopisa.podvrgnuta jakoj kolonizaciji . Posle Prvog svetskog rata tri zemlje su prestale da budu provincije ruske carevine i stekle su nezavis­ nost. Sudbina tri zemlje rešavala se u razgovorima između Molotova i Ribentropa. surovoj za te narode. Radikalna agrarna reforma otklonila je uticaje zemljoposednika. godine Molotov je zatražio vojne baze. Litvanci . Godine 1939. NKVD preuzeo je vlast. Sva tri naroda odlikovao je žestoki patriotizam koji je često prelazio u šovinizam . delimično zato što su došljaci doneli sa sobom svoj jezik i običaje.govorili su nemački (Estonija i Letonija) i poljski (Litvanija). jaja. U vojnom pogledu sve tri zemlje su bile nenaoružane. na obali reke s litvanskim imenom. ne samo u tom pogledu. Prva svetlost koju sam video u životu. dakle. Usled ko­ lonizacije nastala je dvojezičnost: stvarni vladari . stanovništvo tri zemlje brojalo je oko šest miliona stanovnika. Ti događaji su za 173 .

Postojala je samo jedna lista kandidata koju su vlasti istakle. Letonce i Litvance nije bila manji šok. Mnogo desetina kilometara prešao sam s njim. Zatraženi su izbori za parlament. ploveći kanuom raznim rekama Evrope. lutali nepristupačnim planinskim stazama. Tokom godina koje su Rusiju delile od pada carstva. kako bi glasovi bili nevažeći. putevi kojima se kretala njihova misao neispitani. zajedno smo pozdravljali izlaske sunca u dolinama Švarcvalda i među zamcima Rajnske oblasti. stanovništvo . mitinzi i tribine? Ako postoji jedna lista i nema nikakvog izbora. Istina.naivno . a pošto se isticanje kandidature izjednačavalo s izborom. to ni po čemu nije podsećalo na carizam. kao što je živo samo ono. bilo je sto puta gore. Običaji osvajača bili su neshvatljivi. čemu venci. Isdna. Ovoj molbi je udovoljeno. Trebalo je otići: posle davanja glasa dobijao se u pasošu pečat. koji su značili „da". ona se nije približila Evropi već se udaljila od nje . Rezultat je bio impozantan. čemu onda pro­ paganda? Stanovništvo ništa nije razumelo. što se čita s lica i očiju dobro nam poznatih ljudi. Mada je podcao iz Varšave i njegovo prisustvo na terenu litvanske države na početku rata bilo manje-više slučajno. Na dan izbora otišlo je ipak masovno da glasa. verski obredi nerazumljivi. Misli i reakcije osvajača bile su podjednako strane za pokorene kao tajne katoličke teologije i pojam kasdljske časti za Asteke. Invazija Crvene armije za Estonce. topili smo se u vodopadima.da je pokazao zlu volju. Jedan od novoizabranih poslanika za litvanski parlament bio je moj drug iz rane mladosti. njegova kandidatura je istaknu­ ta (zbog neznatnog broja komunista u tim zemljama svaki je bio rado korišćen). stariji ljudi su pamdh sumorna vremena carizma .prema načelima organizacije društava koja nikad u Evropi nisu bila poznata. poznatu dode pod tim imenom. Prvi čin tako izabrane skupštine bila je molba za uključenje republika u Sovjetski Savez.mene tako živi. Priznati su ipak kao važeći. Nepostojanje takvog pečata u pasošu značdo je daje njegov vlasnik neprijatelj naroda . nije hteo da glasa. zašto su zvučnici pozivali danju i noću. ižvrljane listiće. čemu kamioni dekorisani portretima. Mora da je bio to čudan doživljaj za njega: glasati za 174 . Nekoliko godina pre izbijanja Drugog svetskog rata postao je staljinista.ipak. postao je poslanik.staralo se da preda iscepane. Zašto su onda gradovi i sela bili zasud propagandnim lecima i brošurama. Ovi izbori nisu ipak ni po čemu podsečali na instituciju. Najezda Spanaca morala je biti grozno iskustvo za Asteke.

priključenje države. Seljaci su bežali u šume i tamo formirali naoružane odrede. ah narodi ostaju" . Bila je to novost. Tokom 1941. Sela. to jest iskorišćavanja antagonizama između siromašnih i bogatih seljaka. Godine 1944. spomenik drevne prošlosti.rekao je On kad je bio već siguran u pobedu nad Nemacima. Trebalo ju je podvrgnuti vaspitanju. uostalom. čiji su stanovnici pobegh. Najhitniji zadatak bio je uništenje dotadašnje agrarne strukture. To je samo pojačavalo otpor jer često je čitavo stanovništvo okolnih sela. pretežno u polama područja. smatrali nepoželjnom. baltičke zemlje je ponovo zauzela Crvena armija i Centar je pristupio asi­ milaciji ove teritorije s drugim teritorijama države. Zbog neprijateljskih raspo­ loženja stanovništva trebalo je pribeći radikalnom sredstvu. drugoj državi. to jest sve Jevreje. bila su prazna i opljačkana. U odnosu na manje grupe stanovništva 175 . Godine. pred­ stavljala je na neki način skandal. bili pobijeni ili deportovani. bez obzira na njihovu klasnu pripadnost. vetar je fijukao u izbijenim prozorima i izvaljenim vra­ tima. „Hitleri dolaze i odlaze. ta masa ljudi koja je. a ubrzo su počele masovne deportacije nekih kategorija stanovnika u logore rada. s kojom ga ništa nije vezivalo. I tako su stanovnici baltičkih zemalja postali sovjetski građani i morali da se podrede propisima koji su važih za druge. Istovremeno su odvodili u Rajh veliki broj prinudno najmljenih radnika. zasnovane na imućnim seoskim domaćinstvima. u skladu sa svojom doktrinom. u poređenju s kojom je životni standard drugih građana Sovjetskog Saveza bio sirotinjski. S tačke gledišta novih vlasti. tovarenju u vagone i odvoženju u nenastanjene oblasti Evroazije. više volelo da se priključi par­ tizanima nego da se izlaže sigumoj propasti. davala je slabe rezultate. starost i pol. Nacisti su pak počeh da ubi­ jaju kategoriju stanovništva koju su. Metoda „produbljivanja klasne borbe u selu". ovu teritoriju zauzela je nemačka armija. Kolektivizacija je ipak naišla na znatne smetnje. to jest masov­ nim racijama. u kojima je Zapadna Evropa počela da uživa u nesigumom i trenucima panike prekidanom miru nisu bile mime za baltičke zemlje. živela na nivou. velika količina oružja ostalog posle ratnih operacija i izvežbanost u partizanskom ratu podsticah su na otpor. pozna­ toj mu samo iz propagandne literature i zvaničnih statistika. rudnike i kolhoze u daleke krajeve Sovjetskog Saveza. s decom i ženama. mada se od tada u Istočnoj Evropi trebalo privići na slično reprezentovanje pojedinih zemalja strancima koji su u slučaju potrebe menjali čak imena. Ovaj zadatak su obavili s velikom preciznošću. Zatvori su se napunili. Kaznene ekspedicije su opkoljavale sela i ubijale one koji su ostali u kući.

Pгišao sam Staljin ovom portretu. " To su tvoje reči. svakim s v o j i m g e s t o m . Teritorija koja je nekada povezivala baltičke države s Nemačkom. U sela su dovođeni kolhoznici. s. tako mirno. Proces nije završen. . „Lithuanian Bulletin". ruski jezik će izaći kao pobednik u konkurenciji i preći u višu fazu svesti". br 7 . kao i uvek. no Ljitovcov nje budjet" rekao je 1946. to jest do 1950. u razgovoru visoki funcioner Centra. u kome se kuvaju baltički na­ rodi. april 1 9 5 0 .nije mi poz­ nato i verovatno niko ne zna statistiku. tamošnji veći grad Kenigzberg. •^^. draže Staljine. v o l j e n o g lica. Kotao. postići će se cilj . 5 2 . („Pergale" „Pobeda"). preimenovan je u Kaljinjingrad i više se ne razlikuje od Tule ili Samare. s licem u šakama. Koliko su stanovništva izgubile ove zemlje pre nego što je njihova ekonomska struktura prilagođena. Jer nije cilj uništavanje stanovništva. letonski ili lit­ vanski jezik. Knjige takođe. u čijim se zidinama rodio i proveo ceo svoj život Kant. Ne znam šta bi p o m i s l i o neko ko bi me v i d e o tog trenutka. br 4. cit. Šta treba da učinim? Vođino lice. „Ljitva to budjet. n j e g o v e oči koje tako jasno gledaju dalekosežnim p o g l e d o m . Ali svakom s v o j o m rečju. ali zemlje ostaju".to jest jedna kultura. Činilo mi se da ovaj pronicljivi p o g l e d probija z i d o v e m o j e male sobe i izleče u prostranstvo da obuhvati čitavu zemaljsku kuglu. N e w York. Šta treba da učinim? „Sovjetska vlada o d l u č n o se obračunava s narodnim neprijateljima . organ S a v e z a književnika Litvanske Sovjetske Socijalističke Republike. Pokazatelj bi mogao da bude broj došljaka iz udaljenih krajeva Sovjetskog Saveza. estonskom ili letonskom kako da budu dobri patrioti Sovjetskog Saveza i kako treba da cene sve što potiče iz Centra. skin uo ga sa zida i postaviv. g l e d a o sam i razmi. Sada znam kako ću postupiti". U gradovima se čuje više ruski nego estonski.šljao. treba da bude čvrsto zatvoren. a od lokalnih imena jedan deo su pseudonimi uzeti za privremenu upotrebu.ova rečenica bi pre trebalo da bude zamenjena drugom: „Narodi dolaze i odlaze. Čvrsto im venijem. po naredbi upućivanih na mesto koje su oslobodili domoroci. Kada mladi nauče na litvanskom.ši n a sto. u gradove administrativni kadrovi i njihove porodice. Stanovništvo Sovjetskog Saveza treba da bude izmešano: samo rastapanjem pojedinih nacionalnosti u „ruskom moru". Sa ostrva koja se nalaze uz obale Estonije estonski ribari više ne odlaze u lov. jedan univerzalni jezik. Među partijskim vlastima i visokim činovnicima preovlađuju ruska imena. to jest pogranični pojas Istočne Pruske nastanjena je čisto ruskim stanov­ ništvom. . 176 .1 2 ) . s v a k o m kaplju krvi o s e ć a o sam da tog trenutka za m e n e na ć e l o m svetu ne postoji ništa o s i m tog najdražeg. Škole i univerziteti svakako upotrebljavaju domaće jezike. godine . Cilj je uništavanje klasnog neprijatelja.

Ljudi su to izvršili s potpunim uverenjem da izvršavaju istorijsku dužnost. Porodica se sastojala od majke i dve ćerke.koliko li je onda drugih. Poslednja slova pojedinačnih redova bila su blago zade­ bljana i. privreda slabo razvijena. dobijale su se reči „večne ropkinje". odlažu novine i mirno se dalje doručkuje. Ovde isto tako nema nikoga. ali ćerke moraju ostati zauvek. Oni koji su bili tamo. a standard snižen da bi se tako izjednačio sa standardom stanovništva u ostalim delovima Sovjetskog Saveza. ponavljajući ove beznadežne reči: „rob zauvek"? Majka i dve ćerke. i bilo upućeno rođacima u Poljskoj. U trenutku kada kugu prihvatimo kao istorijsku nužnost. ni za šta upotrebile. čitajući vertikalno. preseljen u selo u Kongu. konačno. nasmejana crve­ na usta. godine iz baltičkih zemalja u Sibir. Sto se tiče drastičnih metoda. seljačke vrline: vrednoča. Kuga ih zemljotres uglavnom ne izazivaju negodovanje. Ruke koje stežu kriglu. medveđa otežala dobrodušnost. bilo je mučno. osećao bi se otprihke tako kao Balt preko Urala: takva je razlika u čistoći. Majka će umreti. i seljačke mane: gramzivost. prestaćemo da ronimo suze nad sudbinom žrtava. jer sa takvih deportacija nema povratka. ako su žive. nose ovoga trenutka vodu iz bunara i majka brine zbog nedovoljne porcije hleba koje one dobijaju od nje kao platu. škrtost. marljivost. koliko takvih pisama je osta­ lo nenapisano i koliko je samo bilo onih koji su mogli da ih napisu umrlo u nepovoljnim oblastima severa od gladi i preteranog rada.Gde je tu razlog za ljutnju? Mali svet baltičkih zemalja bio je svet poz­ nat iz Brojgelovih seoskih slika. ne znajući ipak ništa o pismu) . Pismo je suvo i sažeto opisivalo poslove koje su obavljale u kolhozu iza Urala. Pretpostavimo daje znatan procenat stanovništva uništila kuga. A procenjujući matematički. agrarna reforma podelila je veće poljoprivredno vlasništvo seljacima. Jer može se buniti samo protiv n e k o g a . jer nisu mogle. deportovane marta 1949. Stanovnik Njujorka. Možda je spopada takode briga za budućnost ćerki. stalna briga za budućnost. Proletarijat je bio malobrojan. higijeni i čak najpovršnijim obeležjima civilizacije. Ako je takvo pismo slučajno stiglo do mene (posetio sam čoveka koji gaje dobio. Poticalo je od porodice. svako mora jednom umreti. A ipak. Konstatuje se katastrofa. a ne kaznene ekspedicije. Moraće da se udaju i zatvore u sebi nešto što je ne177 . potvrdiće da ne lažem. slično maski­ ranih znakova očajanja stiglo do osoba koje ga nisu. štedljivost. pismo koje sam imao u ruci. Zašto bi to trebalo da traje? Neoprostivi anahronizam kulaštva morao je biti uništen.

duhovnu smrt širokih masa koje danju teško rade. Marksa i Darvina. Na dnu njihovih emocionalnih slogana uvek se nalazi apelovanje na moralnu pobunu. to je razlika između sledbenika sa Istoka i sledbenika sa Zapada. Ipak. Na primer. ali ne zaboravlja daje to korisna laž.razumljivo za okolinu. izuzev izvesnog broja kilograma proizvedenog sira i maslaca. Deportovane su tri žene jer su bile kulakinje. Hrišćani tvrde da ne treba nikome nanositi nepravdu. Nisu čitale nikakvu ozbiljniju knjigu. Ne samo da ih ne interesuje sudbina Balta. Niko 178 . Ćerkama su bile u glavi samo lopice i subotnji plesovi na travi. Pablo Neruda. već su rav­ nodušni i prema drugim vrstama uništavanja. Hrišćani i pseudohrišćani da nije dopušteno. jer svaki čovek je dragocen. omiljeni u njihovim zavičajima. Verujem mu kad piše o siromaštvu svoga naroda i cenim ga što ima veliko srce. veliki pesnik Latinske Amerike. poziva se na ljudsku nepravdu. prestajem da mu veru­ jem. a uveče su osuđene na trovanje bioskopom i televizijom smatraju nečim sasvim normalnim. ni ćerke nisu odlikovale posebnim vrlinama. kao nagra­ da data mu je moć reči. Razne revolucije su poz­ navale trenutke terora primenjenog na protivnicima novog poretka. Postavlja se pitanje: da li je dopušteno ih nije dopušteno da se unište tri takva bića u ime viših ciljeva? Murti-bingisti odgovaraju daje dopušteno. Eto. Prestajem da verujem kad počinje da piše o tome što ja znam. Devedeset procenata argumenata. kad ludilu kapitalističkog sveta suprotstav­ lja srećan. potiče iz Čilea. Ni jedni ni drugi nisu sasvim dosledni. ni prstom neće maći da pomognu. Korist za čovečanstvo od njihovog mirnog života u seoskom domaćinstvu. Pablo Neruda je komunista. Neruda mish na svoju braću. Komunisti sa Zapada potrebna je vizija zlatnog veka koji se v e ć ostvaruje na zemlji. pišući. Njegovo rezonovanje je ispravno. Pošto. nešto što neće biti u stanju da prenesu svojoj deci koja govore ruski. strana su im bila imena Platona i Hegela. Preveo sam mnoge njegove pesme na poljski. Murti-bingista sa Istoka nastoji svim silama da tu viziju u umovima učvrsti. ali pošto izreknu tako lepo mišljenje. radostan život ljudi Sovjetskog Saveza. a ne na sebe. ali kod kuće je bila rospija i ispoljavala bolesnu škrtost. Majka je svake nedelje odlazila s debelim molitvenikom u crkvu. koje koriste murti-bingisti u svojoj pro­ pagandi upućenoj širokim masama. Njihova farma imala je tridesetak hektara zemlje. poput racija i prinudnih deportacija. Možda se ni majka. Radovao sam se kad je uspeo da pobegne iz svoje otadžbine od hapšenja. bila je minimalna. Verujem mu dok piše o onome što zna.

Centar je objavio da je već na etapi realizovanog socijalizma i da teži sledećoj etapi. ne bude uklonjena: predmet revolucionarnih dejstava su mnogomilionske mase sitnih proizvođača. A gde su teror i siromaštvo nikome ne može biti dobro. Drugi je zapadni komunista. Treba. nego pustiti jednog štetočinu. i da manji ili veći procenat nevinih medu njegovim drugovima iz logora ne dokazuje ništa: bolje je osuditi dvadesetoro nevinih. izgledaće podjednako kratak. Zna on da je zemlja. Sadašnji trenutak. Dakle. na koju može da se oslanja klasni neprijatelj. iz 2950. kao i privatnih prodavača usluga. Zamishmo susret dvojice ubeđenih sledbenika Centra (opis zasnivam na brižljivom posmatranju sličnih susreta). Drug ga gleda blagonaklono i reči koje 179 . Zlatni vek pripada budućnosti. bilo u vidu unutrašnjeg raspada ili oružane interven­ cije spolja. Jedan od njih potiče sa Istoka. to jest seljaka i zanatlija. nepokornost njihove psihe koja koristi svaku priliku za oživljava­ nje starih oblika privrede. koje uživa medu kolegama u Partiji. Mada je nevin. razumljivo je što se trenutak terora starih revolucija razvlači u Najvećoj revoluciji na duge decenije. to jest komunizmu. godine. Današnja revolucija ne može se zadovoljiti trenutkom terora potrebnim za učvršćivanje nove vlasti. tu iverje leti. sigurnost istorijske nužnosti i vizija dalekih plodova sutrašnjice čine da mu se stvamost koja postoji tokom nekohko decenija ne čini toliko važnom.danas ne plače za francuskim aristokratama čije su glave pale na giljotini. koju je dobro upoznao preko mašinerije skrivene iza scene. Pun je plemenitog negodovanja i čežnje za realizacijom koja se odvija tamo odakle dolazi njegov drug. dakle. Dosadašnje revolucije bile su ipak sitni događaji u poredenju s revoluci­ jom koja se danas vrši. dolina siromaštva i škrgutanja zubima. posmatran sa distance. Tome treba dodati da je revolucija pobedUa u zaostaloj zemlji i da svakoga trenutka. Stalni otpor tih masa. One su smerale ka rušenju malobrojne klase koja stoji na putu stvaralačkim težnjama i veštački zaustavljanim snagama. Ipak. Klasna borba traje dok ekonomska osnova. od 1917. Njegova pažnja je usmerena pre svega prema bezakonjima sistema u kome živi. kao što nam izgledaju godine terora Francuske re­ volucije. očekivati novu etapu. npr. a broj od dvesta ili trista miliona žrtava neće izazvati veće interesovanje od bogzna koliko francuskih aristokrata. smatrao je gde drva seku. zahteva odlučna sredstva. godine. preti regres. Ima za sobom tri godine provedene iza kapija zatvora i logora prinudnog rada t a m o . Nije pokleknuo i nije promenio svoja uverenja. Pobedničko izdržavanje ovog iskušenja je izvor moralne snage za njega i poštovanja.

Teškoća odobravanja je u tome što. njihove unutrašnje sumnje više neće naneti štetu Velikoj stvari. Jedina poezija. Humor je blago začinjen zavišću. metrike i metafore. Moralna pobuna i entuzi­ jazam drugoga su za njega već samo nedostižan l u k s u z moralnog komoditeta. mora biti zasnovano na istini. Pesnik se mnogo bojao jer su u gradu izvršena brojna hapšenja i stalno je nestajao neko od njegovih prijatelja i poznanika. ustajući. Ponekad se samo u očima pojavi jedva primetna iskrica humora. ne može mu se zbog toga zameriti. u umetničkom pogledu. to jest takva koja poriče današnji neljudski svet u ime velike promene. uglavnom stoji više od poezije kamemih umetnika jer sadržina. Slabost fevolucioname poezije pojavljuje se tamo gde ona počinje da slavi željenu budućnost već kao ostvarenu ili koja se ostvaruje na delu zemaljske lopte. Pitanje Balta je deset puta važnije za svakog savremenog pesnika od pitanja stila. da bi odobravanje bilo uspešno. jer zna da je to njegova obaveza. Ako je neko obdaren tim bliže neistraženim unutrašnjim nabojem koji nosi ime poezije . danas je eshatološka poezija. oslobađa reči iz povoja prolazne književne mode. Kad nema odstu­ panja. Poezija revolucionara. Zapamtio sam pesmu. to jest takvo eksploatisanje osećanja da ona postaju cilj sama sebi. Čitalac traži nadu i ne tiče ga se poezija koja shvata to što ga okružuje kao s t a l n o . Doza je za njih prejaka. kad bi preživeo isto što i on.izgovara tačno odgovaraju očekivanjima. ah onda kad je njihova zemlja zauzeta oslobodilačkom armijom.prevrćući se. Smišljeni načini potpune izolacije od stvarnosti koju praktikuju pisci murti-bingisti su začuđujući. odvojena od predmeta koji ih je izazvao. Kad bi čovek koji s njim razgovara z n a o . Teškoća odobravanja se ne sastoji u tome što su „pozitivne" vrednosti protivurečne samom načelu književnosti. Mogu biti veoma korisni kao misionari medu paganima. opet padajući i ponovo se dižući. To je ljudski. dostojna tog imena. kako bi izgledala njegova vera? Iskustvo je pokazalo da većina tih zapadnjaka nervno ne izdržava duži boravak u Centru. bliska ljudskim željama. imućne kolhoze" sov180 . Sentimentahzam.neće uspeti da se odupre opštem očekivanju i tražiće . U panici je sedao da radi i ispod njegovog pera izlazile su vedre poeme koje su predstavljale blagodat mira i oduševljenje socijalističkom gradnjom. Nepodudarnost reči sa stvarnošću sveti se čak ako autor radi u dobroj nameri. Stvarnost proverava književnost pre ili kasnije. Pomenuo sam Nerudu. ne vodi dobrom pisanju. u kojoj je hvalio „srećne. Poznat mi je pesnik koji se posle pakta Molotov-Ribentrop i izbijanja Drugog svetskog rata našao u jednom gradu koji je zauzela Crvena armija.

Pa ipak. Elemenat vremena menja kvalitet dela. Dijalektičko rezonovanje može biti sasvim u redu. skupljanih u čoveku pokolenjima. stanovništvo „srečnih. trebalo da budu u neophodnoj meri uništeni. smatrati giljotinu i deportovanja čitavih nacionalnih grupa. ali umetnost ne nasta­ je iz dijalektičkog rezonovanja: ona сфе iz znatno dubljih i starijih nasla­ ga. Pretpostavimo da priznajemo nužnost terora u periodima revolucija i da bi Balti. od gubitka posla. serijska proizvodnja. na primer. Nekoliko meseci kasnije. silom utis­ nuta na površinu. Rođaci deportovanih nisu uopšte oduševljeni i uputno je i njih staviti na sledeću listu. U kapitalističkom gradu. Porodice rođaka su nesiguran elemenat i mogu se održati u pokornosti samo pomoću straha da će ih snaći slična sudbina. to je argument protiv pesnikovih pesama. Pošto seljaci. koji ima sto hiljada stanovnika. Taj strah im se predstavlja kao individualna situacija. posmatrajuči iz hiljadugodišnje perspektive događaje našega veka. Ovde se ipak pojavljuje g o l i strah. primenjivanih na to što se događa izvan Imperije i u njenim granicama. kad je nemačka armija započela invaziju. improvizovani teror s dugotrajnim terorom. Osećanja. podsticaj može biti samo strah. primenjivan dugo. Ipak. Međutim. U liberalno-kapitalističkoj privredi strah od nedostatka novca. imučnih kolhoza" pozdravljalo je Nemce kao oslobodioce jarma i tek nerazumna svirepost osvajača uverila gaje da je bilo u zabludi. od kojih je stvorena radna snaga kolhoza. praktikovana tokom nekoliko decenija. Ovaj sjaj upo­ zorava čitaoca: pažnja. Teror. rade bez volje i dosta su nezainteresovani za dobit koji ne ide u njihove džepove. ono što nagrađuju kao književnost samo je njen privid. zahteva stalni aparat i dobija trajnost institucije. Dvojnost etičkih mera. kao antirevolucionama grupa. deset hiljada je moglo da strahuje zbog nezaposlenosti ili mogućnosti da izgubi posao. Strah je uostalom odavno poznat cement društava. od pada na niži stepen društvenih lestvica gurao je čoveka na napor. koja se hrani razumevanjem istorijskih procesa. Ova činjenica možda neće ići u prilog vladarima-fdozofima koji bi želeli da vide čisto dijalektičku književnost.jetske Ukrajine. truju čitavo delo i daju mu sjaj fabrikata. tragična zbog ravnodušnosti 181 . Godina i decenija se ne izjednačuju. onemogućava poštenu književnost. Ne zna se da li će neko. Deportovani mogu da požele da beže. što nije nikakav argument protiv sistema: dve-tri deceni­ je su suviše kratak vaspitni period. Najplemenitije reči imaju tada mrtvilo ornamenta. identičnim pojavama. odmah se javlja sumnja može li se izjednačavati trenumi.

i neosetljivosti okoline. Ogromna literatura služi tom cilju. tako i buđenje mržnje prema neprijateljima koji bi tu promenu hteli da onemoguće. Goli strah. U tom značenju su u pravu pisci narodnih demokratija kada tvrde da se slobodan čovek v e ć rodio. za koga bi rad prestao da bude Adamovo prokletstvo i postao radost i ponos. Njihova sudbina je potpuno ista kao sudbina drugih naroda koji žive u granicama Sovjetskog Saveza. Ako je sve na svetu podvrgnuto zakonima koji se mogu razumski upoz­ nati. Jasnost slučaja sastoji se u tome što su oni naglo uključeni i uopšte nisu bili pripremljeni za nove uslove jer nisu prošli ni kroz kakve prelazne stadijume. čini ga kepecem. koji je sličnu dilemu rešavao pesimistički. Međutim. Osim toga. film. biće isto tako malo sklon dobrovoljnoj abdikaciji kao Kapital. s tačke gledišta vladajućih filozofa. Ipak. Da h će se roditi uz upotrebu primenjivanih metoda. knjige. Tako će se najzad roditi slo­ bodan čovek. S vremenom kako čovek bude dobrovoljno i s radošću učio da izvršava svoje obaveze prema društvu. a to je sovjet­ ski čovek. a slabljenje napetosti straha. radio imaju za temu kako tu promenu čoveka. postoji ipak pitanje Balta. a čak znatno efikasnije. Mladi čovek u Moskvi. doze straha će se smanjivati. Goli strah. pošto nisu Sloveni. pitanje je vere. uvek će izvestan broj ljudi napraviti pogrešan izbor. ako je čovek sposoban da postigne punu svest. jer je sredstva primenjivana prema njemu i njemu sličnima smatrao racionalnim i nužnim. Protiv vlasti straha predviđena su sredstva: vaspitavanje novog čoveka. pretiće prevratom. jedno te isto . Zlato otuđuje čoveka od njega samoga. za koju je to što je nužno i to što bi trebalo želeti. rođen i vaspitan u novom sistemu. imaju teškoće s učenjem ruskog jezika 182 . nalazi se na lošem putu kada vrši izbor i poseže za Dostojevskim. otuđuje čoveka ništa manje. u civilizacijskom pogledu bih su na znatno višem nivou od ostalih građana i. ako sto hiljada ljudi živi stalno u strahu. dakle. oni proizvode kolektivnu atmosferu koja pritiska grad kao veliki oblak. ako sloboda nije ništa više od razumevanja te opšte racionalne nužnosti.tada je novo slobodno društvo moguće u budućnosti. postavljen umesto kapitala. Časopisi. Ne vide se razlozi zbog čega bi ih trebalo tretirati drugačije. Ako ipak božanska svest (za božanstvo ne postoji izbor jer onome ko vidi jasno nije potrebno da bira) nije čoveku dostupna. U tom značenju je komunista. Postupanje prema njima nije uopšte nepromišljena glupa svirepost. bio slobodan. koji je proveo tri godine u zatvorima i logorima prinudnog rada.

U trenutku postizanja pobede i stadijuma socijalizma na čitavoj zemaljskoj kugli narodi če postepeno prestati da postoje. engle­ ski jezik kapitalizma. Stalno treba imati pred očima daleki cilj. Uputno je podržavanje razvoja nacionalnih kul­ tura. Može se pretpostaviti da će. socijalistička po sadržini". to jest stapanje naroda u jednu celinu. samo u onoj meri u kojoj to priprema prelazak u sledeću fazu. pod uslovom da poštovanje primata ruske nauke bude sačuvano (u jednoj od narodnih demokratija delikatno je odvraćana grupa naučnika od objavlji­ vanja rezultata njihovih naučnih radova jer su ovi rezultati bili suviše dobri i to bi moglo da ostavi utisak konkurencije s ruskom naukom na tom polju). Manje nacionalne grupe. Zbog toga nacionalizam zaslužuje apsolutno iskorenjivanje. pa ipak. međutim. nacionalizam se može kratko defini­ sati kao suprotstavljanje svemu što je rusko. Suprotnost naciona­ lizmu je formula „nacionalna kultura po formi. mogu se likvidirati u celini (npr. ne žive više. uostalom. nacionalne razlike su ovde ozbiljan problem. s Krimskog ostrva uspešno je deportovan ceo narod krimskih Tatara). Ne žive ni glumci koji su bih ponosni na nacionalno pozorište i otišli suviše daleko. već pre legura raznih jezika. ni engleski. ako boluju od antiruskog nacionalizma. Sve što u kultumom pogledu zbližava dati narod s ruskim narodom vredno je zaštite. pre nego što se to dogodi. U Ukrajini se mogu zabeležiti značajni uspe­ si. kako kaže On. a poznato je da je sadržina nacionalnih kultura bila dosad uvek klasna. u sadašnjoj fazi treba na njega računati kao na činjenicu. neće biti ni ruski. ni nemački. Nesumnjivo. a ruski je jezik socijalizma). Nacionalizam se može definisati kao uverenje da se nacionalna kultura zasniva na „nacionalnoj sadržini u nacionalnoj formi". želeći da se takmiče s ruskim 183 . njen izgovor je bio veoma smešan). proces borbe s mržnjom prema svemu što je rusko razvučen je na duge etape. Сфес1 iz svojih dostignuća. Postojanje naroda nije moguće racionalno obrazložiti. Sto se tiče većih naroda. Sve više ukrajinskih mladih pisaca prelazi u Moskvu i piše na ruskom. na znatnim prostranstvima zemaljske kugle biti pri­ hvaćen ruski jezik koji će. koji bi hteh da stvaraju p o s e b n u ukra­ jinsku književnost. Ukrajinski pesnici i kritičari.(video sam u sovjetskom fdmu malu Estonku kako recituje Puškinove sti­ hove. a pošto je ruski narod izvršio revoluciju i odredio modele socijalističke kulture. stvoriče se jedan univerzalni jezik koji. U naučnoj oblasti mogu se čak podsticati narodi na takmičenje. kasnije predstavljati osnovu novog univerzalnog jezika (kaže se da je francuski bio jezik feudahzma. Takođe je vredno staranja sve što učvršćuje sistem.

U republikama iščezava problem manjine. deportuju se grupe koje treba deportovati. predstavlja modifikaciju ranije stvorenih iskustava. Ubijaju se oni koje treba ubiti.pozorištem. za to su krivi klima. koja nosi na sebi tako veliki zadatak. samo da bi osvojiU od svog suseda parče teritorije.) . ali njihov rad bi prestao da se isplati. Česi i Mađari više nemaju pretenzije prema Zakaфatskoj Ukrajini. Sve će se promeniti kad se životni standard poveća. Flober u Madam Bovari opisuje operaciju „pied boi^". Prethodno izlaganje nije lišeno dalekovidosti. Možda onda ne bi umirali tako brzo. verovatno ne bi zadržalo da ščepaju jedan drugog za gušu kad bi nestala kontrola Centra). koji je bio hrom.bangav. Njegovu prošlost. 184 . odlučio je da izleči slugu iz mesne krčme.kulturu svojih kulaka. kao što majka nosi plod. Teško je negirati ispravnost velikog plana. Danas vide kohko je to bilo nerazumno (što ih. on je nosio u svojoj nutrini revoluciju. opterećenu najvećim dostignućima u istoriji. uortačen s apotekarom Omeom. uostalom. primenjena šema je drugačija i dugoročni program. Tada će i zatvorenicima biti bolje. Nikakve svireposti se ne čine. Suprotstavljaju tu kulturu ruskoj kulturi.kulturu posedničkih klasa. Kako se ipak može porediti! Ruski narod je veli­ ki narod. Posle mnogo napora uspeli su da ga " P i e d bot (franc. Narodi Srednje i Istočne Evrope bili su do ludila nacionalistički i sprem­ ni da se međusobno masakriraju. na primer. adminis­ tracija logora je pokrade. uspešno realizovan. Zadatak je težak jer pojedini narodi su opterećeni sopstvenom prošlošću i skloni da smatraju svojom kulturom . pre nego što hrana stigne do zatvorenika. Ako lako ginu preseljeni u strane im uslove. Teško je zahtevati da zemlja. prev. dostojne divljenja. Ruski narod je izbavitelj sveta. Prim. koju je izvršio doktor Bovari. Jedini problem je pacijent koji se otima i viče. muče se oni od kojih treba dobiti priznanja. baltički narodi . Ovaj provin­ cijski lekar. Nemci su prihvatili liniju OdraNisa. snabdeva svoje zatvorenike onako kao što Engleska snabdeva svoje vojnike. težak posao i nedovoljna ishrana . sve one prihvataju jedinstven privredni i kulturni model iz Centra i ono što ih još razlikuje je jezik. samo bogohulnik će hteti da poredi s prošlošću naroda koje je ruski narod oslo­ bodio. Uostalom. U baltičkim zemljama stvar je na najboljem putu. Pod vlašću Centra prihvataju međusobne ustupke: Poljaci su ustupili svoje istočne teritorije. Što se tiče narodnih demokratija.a to se ne može menjati u sadašnjoj etapi.

lake za logično tumačenje ех post. portreti vođa. biološki je koristan. pozvan iz susedne varošice. ­ Video sam ga još u R usiji. posle pet dana s pacijentom je počelo da se događa nešto loše. Otvoren je sandučić i konstatovano da je noga otečena i prekrivena čirevima. ništa manje apsurdan.nagovore da se podvrgne hirurškom zahvatu. a hromi prohodati! Ali. koja primenjuje vladajući Centar. Nacionalni ponos može biti apsurdno osećanje. s kojim imamo posla dobar lekar. Ipak. ali ponos petla koji šeta po svom dvorištu među kokoškama. zavrtnje i kožne remene. mogućnost odlaska do glasačkih kutija i davanja svog glasa protiv nekoga ima vrednost osvežavajućeg tonika." Ljudski materijal izgleda da ima posebnu odliku: ne voli kad ga sma­ traju samo ljudskim materijalom. manifestacije mržnje prema neprijateljima. Lekar. Osećanje da se treba potpuno pokoriti merama određenim u Centru i osloboditi se bilo kakvog uticaja na promene. Doktor Bovari se zatrpao medicinskim priručnicima i po njegovom nalogu konstruisana je drvena kutija težine osam fund. To uopšte ne znači da operacije koje vrše dobri lekari ne mogu da uspeju. Jedino je interesantno kako reaguje ljudski materijal. uvek ostaje sumnja da li je lekar. Urlao je od bola. pacijent se osećao sve gore.Ovo je prilika da se vikne da će slepi progledati. Parlamentarni sistem može biti u mnogim slučajevima fikcija koja osigurava vlast uvek istim društvenim grupama. posle čega je noga zašrafljena zavrtnjem u sandučić. Dva prijatelja su odlučila da je očigledno bio slabo zašrafljen. „То je sve u stvari dosadno ­ rekao mi je visoki funkcioner iz zemalja narodne demokratije. Etape su unapred odmerene i slede jedna za drugom s matematičkom tačnošću. verovatno veoma potrebnih. „Hvala! Tri puta vam hvala! . to nauka danas osigurava svim ljudima!" Nažalost. Flober je očigledno bio pakosnik i ismevao kult napretka gospodina Omea.za ljudski materijal je teško podnošljivo. istina. koja je unutra imala gvozdene kuke. A ipak. koja je s tačke gledišta zdravog razuma bacanje novca jer postoji jedna lista i rezultat je unapred predviđen. ali uvek iznenađujuće . . Takođe učešće u demonstraciji uperenoj protiv nekog ministra. Operacija je izvrsno izvedena. ono što je nekada fanadzam obećavao svojim izabranicima. konstatovao je gangrenu i ampudrao nogu.izvikivao je lokalni dnevnik. Pa ipak. Nacionalni ponos 185 . Pritegnud su šrafovi. Razumevanju psiholoških motiva treba pripisati sredstva koja utiču na mase. zas­ tave. propaganda za vreme izbora. Ogromne povorke. štrajkačka akcija ili čitanje opozicione štampe daju trenutke emocionalnog pražnjenja.

186 . železnicama i uspešnom ostvarenju proizvodnih planova. Ipak. Ništa nije s p o n t a n o . neobični postupak moćne velike države koja nalazi analogiju samo u politici kolonijalnih država. Nedostaje ipak nekakav neuhvatljiv elemenat i ljudski materijal je mučen osećanjem f i k c i j e . koji im padne u ruke. štampanih u Moskvi. Pa ipak. Ako je veliki Sovjetski Savez federacija i može da apsorbuje neograničen broj republika. novim zgradama. negde gore.takođe je uzet u obzir: treba da mu služe nacionalne zastave. onog odlučujućeg dana. Priključivanje baltičkih zemalja postalo je važan psihološki faktor. Litvanaca. Prijatelj koji me je upozoravao na Zevsov gnev je filozof. onda jednom mora doći red na druge zemlje. Provodi život među knjigama i zna da mu. Godinama one u mislima razmatraju taj. može biti doneta odluka koja uklanja čitavu vladu. nezavisno od drhtanja ljudskog materijala. građanin ih možda ne meri toliko njihovom privremenom korisnošću. Pripajanje baltičkih zemalja za stanovnika Čilea ili Meksika izgledaće kao beznačajan incident. svakodnevno saopštavane vesti o privrednim ili kulturnim dostignućima zemlje. neće ponestafi lepih izdanja Lukrecija. onda treba očekivati masovne deportacije i naseljavanje gradova i sela došljacima iz dalekih krajeva evroazijskog kontinenta. Praveći svoj svakodnevni proračun reči i dela. putevima.ili pak da se pojavi naredba da treba mrzeti one koji su do juče smatrani prijateljima. Poljaka. Ako to što se tamo dogodilo posle priključivanja treba da bude p r e f i g u r a c i j a stvari koje će nastati. Rumuna i Bugara opravdava pretpostavku da ih od klanja svakog Rusa. o kojima propaganda voli da go­ vori kao o suverenim. Letonaca. Što je još gore. Ceha. koliko time kako će se na njih gledati u budućnosti. pomera granice zemlje . Takav trenutak predstavlja se u svesti građana zemalja. zadržava samo strah. Mađara. Može se žaliti zbog zaostalosti tih naroda i izražavati nada da će socijalističko vaspitanje to promeniti. Već sutradan. pošto duhovno stanje Estonaca. Drugačiji je slučaj s mnogomilionskim masama stanovništva narodnih demokratija. Izražavanje nacionalnog ponosa je očigledno nedovoljno. ne treba zatvarati oči pred neprijatnom stvarnošću. U svom profesional­ nom radu može se steći opravdani ponos. sve je unapred određeno. Delovanje je uspešno zahvaljujući ponavljanju istih parola. i pored svega. kao Strašni sud. i može se smatrati da se ni partijski kadrovi ovih zemalja ne bi odrekli tako velikog zadovoljstva. slične pretpostavke mogle bi se izvlačiti o na­ rodima koji su stфljivo i nmogo ranije bili vaspitavani. kad se ide dalje.

To su reakcionari. zna da su to naučnici koji ne trače vreme i kao on crpu znanja iz dijalektičkog izvora. Nije se varao. to će se više pojavljivati izdanja klasičara i mudri čovek. jer moja ogorčenost bila je ogorčenost boljševika. Tragaoci za istinom su pajaci. Čovek je društvena životinja. osim razumeva­ nja nužnosti. pripisujući mi unutrašnji plamen koji je čitavog mog života bio razlog mojih patnji. izražavanih u njihovim pokretima. što nije dostojno ljubavi. a kad se sretne s ljudima sebi shčnim. osećaju bol zbog nečega što je nedostojno bola. a gledajući čoveka kakav je. jer je video u meni veliku odvratnost prema buržoaziji. utoliko više dostojni prezira što pokušavaju da osporavaju daje to što misle samo odraz istorij­ skih procesa. za filozofa ne može postojati ništa bolje od zemlje kojom upravljaju ljudi. Moj prijatelj smatra da su oni koji pate u novom sistemu sami sebi krivi. sa stidom sam skretao pogled sa sebe. a njegovo razmišljanje je odraz kretanja materije. Čovek. za koji ne pos­ toje oštre slike pojava. Ljudi koji su predmet hapšenja i deportacija su glupači i ne treba ih žaliti. U stvari. ništa loše im se ne bi desilo i njihov život bio bi stvaralački i vedar. koji je razumeo nužnost. To su susreti naučnika društvene građevine. Njihova opterećenost prošlošću tako je velika da nisu sposobni da razumeju zakone razvoja. Svuda izvan zemalja koje realizuju novoga čoveka morao sam se osetiti beskućnikom. prezir prema sebi i drugima. Sva moja poezija bila je o d b a c i v a n j e . Zar samim tim nisam pripadao novim graditeljima sveta koji imaju viziju čoveka nadljudske čistoće? Bio sam sigurno „dobar paganin". u poredenju s kojima su predsednici. 187 . Moj prijatelj me je voleo. sakupiće uvek mnogo slasti iz istorije fdozofije. Pobeda Sovjetskog Saveza je podjednako sigurna kao stoje sigurno to da drveće ispušta lišće u proleće. jer služe interesima neprijateljskim pro­ letarijatu koji je. svaka druga sloboda je iluzija. ali interesantnih studija dijalektičkog materijalizma. Uvek sam čeznuo za čovekom koji bi bio čvrst. kraljevi i premijeri protekle ere bili jedva improvizatori. to jest prema tupom i maglovitom mentalitetu. svetao i čist. s neizbežnom nužnošću stvorio jedino ispra­ van metod dijalektičkog materijalizma. jer bio sam mu sličan. Susreti tih ljudi nemaju u sebi ništa od jalovih i neobaveznih intelektualnih divagacija.što više bude rasla Velika Građevina. srećan je i slobodan jer. koji prezire bednu savremenu književnost. podižući se. Moj prijatelj ne veruje u „filo­ zofiranje". Svaki dan protiče mu u napornom intelektualnom radu. Kad bi razumeli. zato što se raduju tome. iz starih pisaca i iz komplikovanih.

Čekao sara voz na stanici jednog od velikih gradova Ukrajine. iznad njih. Gledao sam ih dugo i odjednom sam osetio da mi suze teku niz obraze. do jednog događaja koji ću opisati. da budem u Sovjetskom Savezu. žena i dvoje dece. A ipak. istina veoma kratko. U mojim putovanjima na početku Drugog svetskog rata dogodilo mi se. Tada sam za trenutak shvatio nešto što je ponovo odmah nestalo. njihove gole noge virile su iz dronja. ispunjavala je svaki slobodan prostor i gnječila debeli sloj blata na podovima. Na mermernim stepenicama bilo je mnoštvo siromaha koji su spavah. mogao bih uostalom s velikom dozom omalovažavanja da se odnosim prema naporima književnika. sa spuštenim crnim brkovima. i moje naglo uzbuđenje bili su izazvani njihovom potpunom r a z l i č i t o š ć u . naborane kože.kakvo uživanje je savlađivati otpor jezika i pronalaziti rečenice isto tako sažete kao rečenice originala! Izvršio bih marksistička proučavanja istorije Engleske šesnaestog veka. Ono što me je na to navelo teško mi je da objasnim samome sebi. njihova privatnost u masi . Bila je to ljudska porodica. I to što sam upra­ vo na njih skrenuo pažnju u masi. mada je bila zima. Prevodio bih Sekspira . Pokret ruke koja sipa čaj. muzičara i slikara. kojih sam se više dosećao po pokretima usta.tamne. pažljivo. Zbijena svetina u kožusima. muž . uniformama. 188 . bio bih mudrac i mogao bih s pravom da postanem učitelj filozofa. Kad bih to umeo da uradim. znajući da je umetnost koju su stvorili loša i da za to nema spasa. Bila je to ogromna zgrada. kojoj je nešto nedostajalo za običnu. Odozgo. Prolazeći. s kapama s naušnica­ ma i vunenim maramama. sežući pogledom u daleku budućnost. Kraj zida smestila se seljačka porodica: muž. razočarao sam svoga prijatelja.eto šta me je potreslo. malu ljudskost. Baveći se dijalektikom i boraveći u krugovima filozofa. Razgovarali su tihim glasovima na poljskom. nežno pružanje šolje detetu. Slušao bih Baha i čitao Svifta ili Flobera. naglo sam se zaustavio. obnovljenoj posle ratnih razaranja. Zidovi su bili prekriveni portretima i transparentima neizrecive ružnoće. brižljive reči. Sedeli su na кофата i zavežljajima. Žena je hranila mlađe dete. kao ostrvo u masi. S vremena na vreme objavlji­ vao bih pesme koje dokazuju moju privrženost Revoluciji i njenim tvorcima. sipao je čaj iz čajnika u solju i pružao je sta­ rijem sinu.Imao sam izglede za pravu sreću. radio bih u skladu sa zakonima Istorije. U Varšavi. njihovo izdvajanje. Mislim da moji podvesni motivi idu daleko unazad. zvučnici su urlali propagandne parole. dirnut nečim. Postao bih možda univerzitetski profesor.

i uživam u Šekspiru? Umesto ruke. Za krugove. nalazeći se na strani mrmljanja i gunđanja kojima se izražavaju bespomoćne i potresne ljudske čežnje. uz svu svoju savršenost. žele da isklešu novog čoveka iz kamenog masiva. a ne ljudi. ne bih mogao da na njega pokažem prstom jer. Ipak. zrno koje se u njima ili u Baltima. uz pesme. Pravedna kazna. da koračam po mekom tepihu svoga stana. on je delo Istorije. Nisam siguran da li su nežnost s kakvom su baltičke žene negovale svoje vrtove. uzurpacija. i ne vodi li posipanje zrnevlja kamenjem rezultatima. Mishm na zločine koji postoje i kojih će biti. Moj prijatelj bi sigurno rekao da su to odvratni smrdljivi glupači koje treba naučiti da misle. i uvek uz zvuke orkestara. istoznačno sa socijalističkom svešću i nalazi se i u glupacima. kojom vrela krv teče od srca do prstiju koja drže pero. Videći da je u čoveku svetio.klice dobrih sila koje mogu biti razvijene. Zaćutimo. Možda su d koje sam posmatrao bili analfabete. u kojima boravi moj pri­ jatelj. u kvartu privilegovanih. nedovoljno i da je pravo na život i smrt. Rastali smo se. Čini mi se da se varaju. monasima. ili u Česima sačuvalo moglo je da se sačuva zato što nikada nisu izvrgavani lečenju metodom gospodina Omea. divnog čoveka. stotine hiljada deportovanih Poljaka u perio­ du 1940-1941. godinu u Berlinu. odvaljujući ono što je suvišno. bila bi mi data izvrsna proteza dijalektike. dečacima koji izbegavaju društveni rad i kulacima. Znam jedno: ako moj prijatelj bude jeo 189 . Ali. Da je njihovo znanje. Da li sam mogao. za koje treba pitati nemačke žene koje su preživele 1945. Sada sam beskućnik. kao što verujem. one koji su ubijeni iU potopljeni u barkama Ledenog okeana. možda sam se rodio za to da bi mojim ustima progovorili „robovi zauvek"? Zašto bi trebalo da sebe previše štedim i da bih se našao u antologijama klasičara poljske poezije. A. sujeverje poljskih seljanki koje su sakupljale razne vrste trava čudotvorne moči. I uvek u ime novog. Znajući daje u čoveku zločin. ostavljanje praznog tanjira za putnika za badnju večeru . eto.Poljski seljaci sigurno nisu stajali na vrhovima civihzacijskog razvoja. vike zvučnika i deklamacija optimističkih poema. nikada ne bih mogao da za tim svetlom posegnem jer to svetio nije. dajući joj različita imena. koje izdaje državna izdavačka kuća. odričem se toga što je možda jedi­ ni poziv pesnika? Moj prijatelj prihvata nagu silu. Treba se učiti opraštanju. kao što veruje moj prijatelj. Ne tiče me se da li sam se našao na strani budućih pobednika ili pobeđenih. pretpostavka da je čovek tajna zvuči kao najgora uvreda. koje drže u svojim rukama. pošto ne možemo da zaboravimo prošle zločine.

Mnogi ljudi su pro­ veli svoj život u sakupljanju poštanskih maraka. Zevs bio prema njima laskav. kako kaže moj prijatelj iz Varšave. koji stižu do njega iz Srednje i Istočne Evrope. smatrao simptomima davnih nacionalizama i jadikovkom ponižene reakcije. Loše bi ipak bilo kad bi sve glasove. to ču manje-više moći da dam kao svoje opravdanje. naša planeta neće ući u period strašnih ratova i krvavih revolucija. I možda će mi Zevs. zemaljska planeta biće planski uređena za duga stoleća. ako su u ta svoja zanimanja unosili svu svoju strast. Siguran sam da bi. moje pesme će biti za mene bez ukusa. u baltičkim zemljama i na obalama Ledenog okeana. Neka dozvoli nekim drugim piscima Srednje i Istočne Evrope da se pozabave problemima koie su daleko od toga što ga boli. ali traganje se neće završiti i nada će ostati sačuvana. ako nešto s tim darom ne učinim. Reći ću mu: „Nisam ja kriv što si me stvorio pesnikom i dao mi dar da istovremeno vidim šta se događa u Nebraski i u Pragu. Kada. oprostiti. Ako moj prijatelj bude imao mogućnost da se uveri da sila. koje su dotakle. a slava mrska. koji nije nazvao idiotima kolekcionare starih moneta i odgajivače lala. ne treba da zaborave kad drže pero. ruke. koju je obožavao. Osećao sam da. Oprosti mi". Sada spavaju u svojim krevetima ili predaju se kretenskim zabavama i zaista svakim svojim delom nastoje da zasluže uništenje. 190 . makar to bile interesantne i beskorisne sklonosti. stanem pred Zevsa (bez obzi­ ra na to da li ću umreti prirodnom smrću ili će me stići presuda Istorije). nije bila nužnost.slatke plodove pobede. Samo što to što će ih uništiti neće stvoriti u njima slobodnog čoveka. antičkog novca ili u uzgajanju retkih vrsta lala. ali teško onima koji to dozive. Oči koje su videle ne treba da budu zatvorene. Neka se veliki pesnik Latinske Amerike Pablo Neruda bori za svoj narod.

Jer. Warikowicz-Miio. Miloš predstavlja dva mehanizma koja čoveku iz zemalja Centra služe za prilagodavanje novoj situaciji koja ugrožava njegov identitet..tek kad je Zarobljeni um izašao kod .. u stvari." koja pokazuje ponašanje intelektualaca u totalitarističkom sistemu. u strašnom ideološkom pritisku vlasti da bi stvorile „novog čoveka". kako je više puta isticao. Najveće zlo totalitarističkog sistema on je video u porobljavanju umova. i to hermetičnim pesnikom za malobrojne čitaoce.. a drugi „ketman". pa esejistom. Prihvatanjem prvog on podleže „zarob" U knjizi razgovora s '^Korespondencja Renatom Gorčinjskom: Renata Gorczyri.K (1952-1956). Ipak. kako je moguće da već formirani.GLAS SAVESTI ZA O D B R A N U M O R A L N I H V R E D N O S T I Pisanje je bilo za mene zaštitna strategija Brisanja tragova. W y d a w n i c t w o Literackie. Povod za to su dve njegove knjige: roman Osvajanje vlasti i knjiga eseja Zarobljeni um.ska. Krakovi^ 191 . („. naime. ne može se dopadati ljudima Onaj ko poseže za zabranjenim. da se prilagode uslovima koji su im sasvim strani. rekao sve ono što nije mogao da kaže u poez­ iji. reč je o nekoj vrsti antropološke ili soci­ ološke studije'*. . Dugo je bio smatran političkim piscem i velikim antistaljinistom. nr 7 . (SveLski putnik). . a nikada romanopiscem. sam Miloš je rekao daje „pohtički aspekt samo spoljašnji. Prvi je „Murti-Bing". 7 7 . 1992. Česlav Miloš TO Česlav Miloš je uvek sebe smatrao pesnikom. To je primer originalne esejistike s elementima autobiografije. postao je poznat kad mu je objavljena knjiga eseja Zarobljeni um.. Jedno od glavnih pitanja u ovom složenom delu je pitanje kon­ verzije. Krakovv. Podroiny .Zdanie".šwiata 1988. zreli ljudi postanu pristalice staljinizma. U eseju je. s.8 .108. u svetu poznata kao knjiga o komunističkom totalitarizmu. Uostalom. intro­ spekcije i duboke refleksije.s.Galimara' iskočio sam na površinu"").

. Game"' i Delte''^ čiji su portreti po nuiogo " A l f a . „ketman".1 9 5 0 . poslanik u Sejmu. ""Beta . •"Delta . I svi su znali za to. Pored o v o g romana. Var. publicista i političar. ovoga puta iz knjige Zozefa Artura Gobinoa Religije i filozofije u Centralnoj Aziji. »druge avangarde«. Dela: Stvarnost. I drugi termin. 1 9 1 0 . N a d o v e z i v a o se na katastrofizam tzv.1 9 5 1 ) debitovao je kao pesnik za v r e m e rata.ljavanju" uma. 1 9 0 5 . Termin „Murd-Bing" Miloš je pozajmio iz romana Stanislava Ignacija Vitkjeviča Nenasitost da bi ilustrovao povodljivost intelektuala­ ca za lepotama Nove vere. Iz nje je uzeo „priču" kojom je hteo da pokaže da ljudi o kojima piše Novu veru nisu prihvatali bezrezervno. Pepeo i dijamant ( 1 9 4 8 ) odigrao je posebnu ulogu u prvim posleratnim godinama.ski (Konstanty Ildefons G a i c z y n s k i .1 9 5 3 ) dugo je b i o jedan od najomiljenijih pesnika . pozajmljen je iz lit­ erature.u za vreme rata.mvski vetar.. Madotm. Dejstvovanje ovih sila („Murti-Binga" i „ketmana"). •"Gama . P o s l e izlaska iz logora napisao je zbirku pripovedaka Oproštaj s Marijom i nešto kasnije .ski. čovek se osečao moralno čist. Niko nije osuđivao takvog čoveka. Osuđivan je onaj ko nije umeo vesto da se služi maskom.. Pedesetih godina bio je general­ ni sekretar i zamenik predsednika S a v e z a poljskih pisaca. dok se prihvatanjem drugoga bori pro­ tiv toga. Miloš je pokazao na primeru četiri poljska pisca: Alfe". o kojima je Andžejevski i pisao. Nioha. kroz grotesku i fantastiku. Zdruzgotina. Začarana kočija. Uz to.Ježi Putrament (Jerzy Putrament.. odnosno prakukovali neku vrstu igre. g o d i n e kad su o v e d v e zbirke pripovedaka objavljene zajedno u knjizi Oproštaj s Marijom. i oni koji su im podređeni. Na.1 9 8 3 ) jedan od najvećih poljskih pisaca XX veka. radio je u diplomatskoj službi. Bete'". Vrata raja. K a o pesnik debitovao je za v r e m e studija u Vilnu i do 1944. On je tipični predstavnik »ratnog pokolenja«. kao poslanik Poljske u Svajcarskoj.šoj čitlačkoj publici bio je nepoznat sve do 2 0 0 2 . književnik. Posle toga pisao je isključivo prozna dela. Glumili su. po k o m e je snimljen film. U periodu 1 9 4 5 . nastale krajem devetnaestog veka. 1 9 0 9 . važno je da je bio „lojalan" vlasti.Konstanti Ildefons Galčinj. On je nesumnjivo bio najpopularniji poljski p e s ­ nik k o d nas tokom šezdesetih i sedamdesetih godina {Servus. nje­ g o v u poeziju krasi sočan i jedar humor.. Ide skačući po gorama. 1 9 2 2 . Septembar. I tu dolazi do vrednosnog pomeranja.. Najpopularniji njegov roman.Ježi Andžejev. g o d i n e objavio tri knjige pesama. 192 . B i o je jedan od organizatora Prve poljske armije u S S S R . Maloverni.široke poljske čitalačke publike. menjanju ličnosti. a potom ambasador u Francuskoj. Svoje lirske d o ž i v ­ ljaje u p e s m a m a izražavao je najčešće uz p o d s m e h .). kod nas je prevedeno j o š nekoliko njegovih knjiga: Tama skri­ va zemlju. član Centralne komisije partijske kontrole. pomoću kojih Nova vera porobljava ljudske umove. Boldin.Tadeuš Borovski (Tadeusz Borowski.Kameni svet. i vladari.1 9 8 6 ) .ski (Jerzy Andrzejew. u kojoj su se svi maskirah. Praktikujuči ketman. dovodeči u zabludu predstavnike vlasti.

pod naslovom Ne. Poznavaocima poljske književnosti neće biti teško da pogode ko su oni. kada je komunizam na Zapadu u nekim krugovima izazivao divljenje. Smatrao je da gubljenje otadžbine za pes­ nika znači kraj književne karijere. zastrašujuće vizije u 1984. u Parizu. „Pohcija mish". Miloš je objavio 1951.. koji je najpre izlazio u Rimu ( 1 9 4 5 ^ 7 ) . a književna karijera bila osigurana. Miloš govori: „Centar". veoma bolnu i tešku.. ako je već tako. važno je samo da dobro „igraju". godine. Bio je „dobar paganin". Miloš je o komunističkom totalitarizmu pisao u vreme njegovog najvećeg razvoja na istoku Evrope. Čak ne moraju da čine to iskreno. Umesto reči: Rusija.. Veći deo svog života Česlav Miloš je proveo u emigraciji. Tokom pet godi­ na lojalno sam služio svojoj socijalističkoj otadžbini.. Miloševim junacima dovoljno je da prihvate Novu veru i budu lojalni prema Centru. u majskom broju časopisa „Kultura"'^ U njemu piše zašto i u kakavim okolnostima je doneo odluku. pa ipak kaže: „Boraveći u Parizu. Svoj prvi članak u emigraciji. „Veliki brat". komu­ nizam.. da napusti zemlju i ostane na Zapadu. Ali.. Stvarnost koju nam je Miloš pokazao možda je manje strašna od Orvelove imaginativne apokalipse.čemu paradigmatični. Njegova dela su dugo bila nedostupna široj čitalačkoj publici. „Nova vera". naglo sam presekao svoje veze s poljskom narodnom demokratijom i postao emigrant.štvena i politička zbivanja.." Priznaje daje bio cenjen poljski pesnik i prevodilac. za koga se verovalo da se može preobratiti. a od 1947. zašto Miloš nije dao njihova prava imena? Da h je možda time želeo da naglasi njihovu paradigmatičnost ili pak da pokaže da su oni do te mere obezličeni da im čak ni ime nije potrebno? Zato oni donekle podsećaju na „brojeve" ili „unife" iz Zamjatinovog romana Mi. trudeći se da što bolje •"„Kultura" .emigrantski časopis za kulturna. Ni posle dobijanja Nobelove nagrade za književnost (1980) on u Poljskoj nije bio potpuno prihvaćen. svestan šta to znači. što odgovara orvelovskom novogovoru: „Okeanija". koja je pretekla istoriju. Staljin. „proli". ili pak Zamjatinovom: „Jedinstvena Država". da mu je ime izgovarano s poštovanjem. „Čuvari". kako kaže.. „brojevi" („unifi"). „Dobrotvor". Moskva. Više od trideset godina njegove knjige iz političkih razloga u Poljskoj nisu objavljivane. Učinio sam to u trenutku kad je oponašanje sovjetskih uzora u Poljskoj postalo obavezno za pisce. 193 .. Počinje ga recima: „То što ću vam ispričati može se nazvati istorijom jednog samoubistva.. „On". dru..

Izlazio je od 1 9 4 6 . burno je reagovala poljska emigracija. odričući se isdne. u stvari. onda ja. a treći da se. i ne tiče me se što ću bid nazvan robom svojih predrasuda i nasledenih navika. kao i . a same ličnosd tih pohdčara hčile na figure iz vodvilja. Mada s distancom prema Miloševoj diplomatskoj službi. imao sam razloga da se držim nove Poljske koja se kretala ka socijalizmu i tako je bilo do trenutka kad su odlučih da me. pisce pokrste. što je izvršena agrarna reforma. uz tutnjavu tenkova i lepršanje zastava. 194 . Londonska emigracija veoma je oštro reagovala. posle koje bolesnik mora provesti izvesno vreme u karantinu. Jedni su postajali „simpatični cinici". Prvi se oglasio Mječislav Gridzevski." Neke misli iz članka Ne Miloš je kasnije razvio u Zarobljenom umu. poznata po svojim neslaganjima. stajem na put kojim će proći Istorija. i kao ataše za kultura u Sjedinjenim Američkim Državama i u Francuskoj.1 9 8 1 . Tada sam rekao: Ne!" Miloš govori i o poljskim piscima koji su razhčito reagovaU na zahteve tzv. Dok je za prve kolaboracija teška bolest. londonski i pariški.nedeljnik poljske emigracije u Londonu. ima pravo na rehabilitaci­ ju. Odgovarao je „vernicima": „Ako sloboda treba da se sastoji samo u shvatanju nužnosti. kao i druge. glavni urednik nedeljnika „Vjadomošći"'": „Ako je posle šest godina verne " „ V j a d o m o š ć i " „Ve. Nijednu od ovih mogućnosti on nije mogao da prihvati. obrate u Novu veru.one u Poljskoj. iz poljoprivredne. bedni crv. godine. za druge čak i najveći kolaborant. drugi se trudili da uguše sve sumnje. pretvorena u industrijskopoljoprivrednu zemlju. moj odnos prema poljskoj emigraciji bio je u najmanju ruku ironičan: na nekoga ko je razumeo dinamiku promena koje se odvijaju u Poljskoj. oni su cenili njegovu želju da se vrati na pravi put i verovali u njegovu iskrenost. koji se teško rastajao od svoje zemlje. ako se pokaje. veoma su različito reagovala na Milošev članak. nastaje „casus Miloš" na stranicama emigrantske štampe. Dakle. B a v i o se političkim. Osim toga. meni slične. sporovi stranaka od po nekoliko ljudi ostavljali su utisak nekorisne zabave. sukobima i konkurenciji. Organizovana je prava hajka na Miloša.sti" . Nove vere. Na ovu dramadčnu ispovest pesnika-emigranta. što su univerziteti puni radničke i seljačke omladine. Dva najjača kulturna centra poljske emigracije. Od tada.ispunjavam svoje obaveze i kao pisac. društvenim i kulturnim pitanjima.u znat­ no manjoj meri . To mi je bilo utoliko lakše jer sam se radovao što je polufedualna struktura Poljske srušena. a Poljska.

samo malobrojni su ga branili. O ksiqice Milosza (O M i l o š e v o j knjizi). Pa ipak. U pariškoj „Kulturi" povodom Miloševe knjige preovladuju uglavnom pozitivna mišljenja.napuštanja otadžbine koja se još žešće rasplamsala posle objavljivanja Zarobljenog uma. a njenu glavnu vrednost vidi u predstavljanju ljudi i njihovih sudbina kada su izloženi ogromnom pritisku. I opet su najotrovnije strele odapinjane iz Londona. konzervativna londonska emigracija sasula je vatru na njenog autora. inače veliki antikomunista.." Pariška emigracija bila je mnogo umerenija. koju bi even­ tualno mogla da prihvati. Jedan od njih bio je Juzef Mackjevič. pisac i publicista. Paryž 1953. „Kultura". već i drugih. razbijenosti čoveka na dve hčnosti". Pošto je Miloševo delo objavljeno istovremeno na francuskom i poljskom. morao je zajedno s tom slobodom da izabere bar šestogodišnje ćutanje. francuske levice. kao i šta se događa s ljudima u „trenutku preobraćaja. Do 1945. Francuski komu­ nisti smatrali su da je Miloš verovatno psihički bolestan kad se odrekao mesta kakvo mu je obezbedila narodna demokratija. kasnije u Engleskoj i Nemačkoj. Kad već nije dobila u Zarobljenom umu crno-belu sliku. List do Redakcji (Pi. Juzef Mackjevič ( 1 9 0 2 . " Karl Jaspers. Ako je Miloš već napustio zemlju.službe ropstvu gospodin Miloš izabrao slobodu. On ima nešto "•'Jozef M a c k i e w i c z . ž i v e o je u Vilnu. novog emigranta treba primiti raširenih ruku jer koristi koje je donela njegova pronicljiva „analiza boljševizacije zemlje" daleko nadmašuju štetu koju je prethodno napravio. čak i uz saznanje da je Miloš imao pogrešan odnos prema situaciji u Poljskoj. što se može videti iz teksto­ va. Miloševo delo nije odgovaralo njihovim očekivanjima.1 9 8 5 ) .'"' Dve emigrantske sredine (londonska i pariška) vodile su žestoku borbu oko samog Miloševog čina . objavljivanih uporedo s tekstovima u londonskoj štampi.'" Najviše pohvala o Zarobljenom umu izrekao je Vitold Gombrovič. „Kultura". a ubrzo i na svim svetskim jezicima. 195 .smo Redakciji).. nr 4. a pre toga je radio u diplomatskoj službi nove Poljske. 1953. U svom Dnevniku zapisao je: „Miloš je prvorazredna snaga. npr. nr 6. od njega se očekivalo potpuno ocrnjivanje svega što se događalo iza gvozdene zavese i prikazivanje isključivo terora i nasilja nad poljskim narodom. Poznati nemački filozof Karl Jaspers naziva ovu knjigu „dokumentacijom i interpretacijom najvišeg reda". Smatrao je da. kritike nisu dolazile samo iz krugova poljske emigracije. Paryž 1 9 5 4 .

njegove kolege. Nekoliko meseci posle Miloševog odlaska u emigraciju svi su ćutah. da se pasivno držao za vreme rata. gde su ga primili predstavnici najviših državnih i kulturnih vlasti. Njegov stav prema poljskom narodu ocenjen je kao „izdajnički". Tek nakon jednog sastanka Saveza poljskih pisaca. u centru pažnje su dva problema: ocena Miloševe ličnosti u moralnom pogledu i ocena njegovog dela. shčno kao i u onim na Zapadu. da bi za izvesno vreme Miloševo ime na orvelovski način bilo gurnuto u zaborav. R Vujičić. istovremeno.1 9 5 6 ) . sedamdesetih godina. objavljenje opširan izveštaj o njegovom slučaju u nedeljniku „Nova kul­ tura". a onda „ispljuvao i ocrnio" svoj narod u Zarobljenom umu. Uzroci njegovih postupaka traženi su u njegovoj sklonosti ka lagodnom i bogatom životu koji mu zemlja. Već ova činjenica dovoljno govori s kakvim su je nestфljenjem p oljski čitaoci čekali. diskusija vođena na stranicama poljske štampe. Zamerali su mu da je bio kukavica. a na kraju mu je uragan strgao s tela odeću . Spada u malobrojne čije reči imaju značenje. Međutim. Posle 1956. nije mogla obezbediti.zlata vredno. Presveta. u socijalističkoj Poljskoj Zarobljeni um zvanično nikada nije objavljen. ah s kišobrani­ ma. zahvaljujući odličnom " V i t o l d G o m b r o v i č . Miloš je za mene doživljaj... od kojih su mu neki bih i prijatelji. Bili su doduše na kiši. „koja je s teškoćom gradila socijalizam".vratio se nag. godine opet dugo ništa nije pisano o Milošu i njegovom delu. Tiraž od sto hiljada primeraka odmah je rasprodat. što bih nazvao 'voljom za stvarnost' i.'"" Hajka na Miloša u Poljskoj dobro je organizovana. Kao čovek. osećanje za drasdčne tačke naše krize. posle promene političkog sis­ tema u ovoj zemlji. str. U ovim diskusijama. Dnevnik i ( 1 9 5 3 . Istina. on je nazivan „renegatom" i „nezahvalnikom". godine. 196 . pokazala je daje Miloš u Poljskoj sve vreme ipak bio prisutan. 179. Beograd 1985. Pa ipak. Miloš je promočen do gole kože. Tek nakon dobijanja Nobelove nagrade Miloš je doputovao u Poljsku. Druge nije. krajem 1951. Jedini od pisaca u emigraciji koga je ta bura zaista promočila. Tada su usledili brojni napadi. Za poljske publiciste on je čovek koji je iskoristio sve privilegije. Ispostavilo se da je zvanično nepostojeća knjiga Zarobljeni um u užim intelektualnim krugovima bila dobro poznata i analizirana. u periodu 1955-1956. To je učinjeno prvi put tek 1989. Prev. Žestoko su ga napali poznati pisci. Miloš je u svojoj zemlji bio anatemisan.

izrazito desničarske orijantacije.stew Barariczak.predmet mog napada je Nova vera. Warszawa 1995. sve više su objavljivane i pozitivne kritike. socrealizam. ima dva džaka i mora sve da strpa u jedan od njih. hegelijanizmom. 197 . iz pera Miloševih protivnika. u stvari. u borbi sa samim sobom" jer je bio „dirnut tom istorijskom nužnošću. a prema njegovom delu nimalo naklonjeno.""' Mogli bismo navesti veliki broj autora koji se bave analizom Miloševog dela i o njemu uglavnom govore pozitivno. Smatrao je da je komunizam veoma širok pojam.. O tome u: Tadeusz Komendant. u uverenju da je to jedini put spasa i sigurnosti. Miloš nikada nije skrivao svoje levičarsko opredeljenje. staljinizam. kohko na masovnom zarobljavanju duša. Kim jest dla nas Milosz. Renata Gorczynska. п г З . govoreći o Zarobljenom umu. koji se u evropskoj književnosti pojavljuje još u XVI veku. Mindzj wieszczami (Među bardima). godine. Neke kritike podsećale su na one iz 1956. čak i '"'Stani. u stvari. Posle 1989. rekao je: „. Još 1959. Zarobljavanju koje uz to zarobljenik vrši na samome sebi i na svojim bhskima. Njihovi autori bih su najčešće kritičari i recenzenti srednjeg i mlađeg pokolenja. Zvanična kritika u Poljskoj odnosila se prilično uzdržano prema svom nobelovcu. 2 2 . a ne 'komunizam'.2 3 . poput pesnika Zbignjeva Herberta*"."* ističe da je Miloš jedan od malobrojnih koji su bili svesni na čemu je. „Tydzien Polski". s. „Polityka". zas­ novana katastrofa naše civilizacije: „čak ne toliko na masovnom uništenju tela.funkcionisanju „samizdata". N e w York. Pa ipak. cit. Izgledalo je da je spor oko Miloša i njegovog Zarobljenog uma u novoj Poljskoj konačno bio završen. kao i da ju je pisao „u periodu velikog unutrašnjeg konflikta. zamerio je Milošu što je bio levičar. Op. devedesetih godina ponovo su se oglašavali. i branio se da ga ne uvuku u 'antikomunizam' koji „vodi pravo u maniju i ludilo." Zanimljivo je Miloševo viđenje Zarobljenog uma sa izvesne vre­ menske distance. a tada će svaki saveznik biti dobar. neki čitaoci imali su priliku da je i ranije upoznaju. 77.. U razgovoru s poznatom novinarkom Renatom Gorčinjskom kaže da je ova knjiga daleko od njegovih pravih intereso­ vanja. neki od njegovih kolega. napisanom odmah posle dobijanja Nobelove nagrade. Poznati pesnik Stanislav Baranjčak u članku „Ко je za nas Miloš". Herbert. XI 1980.

nr 4. da li je staljinizam bio zasnovan isključivo na teroru i strahu ih i na manipulaciji. dok se jednostavno radilo o običnom strahu i oportunizmu". osnivač i urednik pariške „Kulture". Nije im odgovaralo to što je Miloš na prvo mesto stavljao problem intelektualnog zarobljavanja. s. želeo bih ovde da podsetim na periode u mom životu kad sam se 'bavio prostitucijom'. ali smatra ga „lažnom knjigom" zato što je „kreirala mit ketmana. Warszawa 1994. nije bio mnogo zadovoljan. ironično konstatuje poljski fdozof Andžej Valicki**. „Veoma je neprijatno biti takav prime­ rak nesalomljivog. Czytelnik. a tek na drugo fizičku prinudu. „Kultura"." Miloš nikada nije priznao ispravnost ovih argumenata. 3. Paryž 1959. Jer.'^ Ježi Gjedrojć.2 0 0 0 ) . ne postoji. Jedinstven odgovor na ključno pitanje Zarobljenog uma. Czytelnik. koga Herbert naziva svojim „idejnim saveznikom".Gebels. Odnos „Solidarnosti" prema Zarobljenom umu uglavnom je bio nega­ tivan. Najpre je opozicija stvorila sliku totahtamog demona. a da su Miloševe tvrdnje samo ulepšavanje stvarnosti. već samo prećutkivan. izgleda. Zarobljeni um upravo zato i nije kritikovan. Pre svega. Zniewolony umysl po latach (Zarobljeni um posle više godiim). Odpowiedzi (Odgovori). U razgovoru sa Aleksanderom Fjutom kaže daje slika koju je opozicija stvorila o njemu „suviše plemenita". ne može se jasno videti ni problem oslobađanja od komunizma. 198 . Paryž 1959. " Gustaw Herling-Grudzinski. poznati prozni pisac.. kritičar i publicista. Ulogom koju mu je dodelila „Sohdarnost" Miloš. da se njegova moć zasnivala isključivo na teroru i strahu.. Gruđinjski je uporno tvrdio da komunizam u Poljskoj nije imao moć zarobljavanja umova. Andrzej Walicki. nr. 34. ali je kasnije s tim istim demonom razgovarala za okruglim stolom. s."*' Bio je to odgovor Gustavu-Herlingu Grudinjskom. Komentarz thiinacza (Komentar prevodioca). Warszawa 1993. ističe da je Zarobljeni um „značajno" delo. Jerzy Giedroyc. a ne stvarnim protivnikom. A kako nema prave ocene polidčke prošlosti u Poljskoj. 3 4 6 . P o s l e rata ž i v e o je u emigraciji. s. Odbačena je Miloševa definicija totalitarizma kao efikasnog zarobljavanja umova. u Napulju. a da on nije tako plemenit kao što ga predstavljaju. Gustav-Herling Gruđinjski ( 1 9 1 9 . ali Miloš je slavljen kao nacionalni bard i idol. „Kultura". 163. Autohiografia na cztery тсе (Aut obiografija na četiri ruke). Ako u posleratnoj Poljskoj nije bilo komunista. biti u diplomatskoj " C z e s f a w Mitosz. Poljaci su se onda borih sa izmišljenim.

postavlja se pitanje . Knjiga veka. godine preveden je najveći broj njegovih eseja i pesama. 199 . Ako je bilo zaista tako.ili nije bilo dovoljno slobode ili ljudi koji bi mogli da je koriste. jednoj od sto koje su „izvršile najveći uticaj na kulturu i civilizaciju Evrope"" bilo potrebno „zalaga­ nje". 07. Czedawa Milosza autoportret przekorny (Autoportret prkosnog Cesla- va Miloša)... M . Beograd. Te i sledeće godine posetio je Beograd i tada je primljen u SANU. a o njima i njihovom autoru napisani su brojni članci. možda treba podsetiti da su kod nas pre Zarobljenog uma objavljena dela Orvela. Zarobljeni um je u Srbiji primljen bezrezervno i neosporno. kad je Miloš dobio Nobelovu nagradu. Zinovjeva. 3 3 9 . Godine 1985. Ne zbog toga što sam radio tamo. Krak6w 1994. mada ne uvek s razumevanjem. tada jedna od najčitanijih knjiga. „Nin". Verovali smo da živimo u otvorenom. Logičan odgovor na postavljeno pitanje bio bi .Vv'ydawnictwo Literackie. str. kada se pojavilo ovo delo."" Za razliku od Poljske. XII 1995. Štajnera. Od šest knjiga Miloševih eseja najveću pažnju privukao je Zarobljeni um. njegov autor je bio u zenitu popularnosti kod nas. Nisam uopšte bio svestan đavolske situacije u koju sam bio upleten" .službi Narodne Republike Poljske neposredno posle rata bilo je nesum­ njivo sraman posao. 17. Solženjicina. Kestlera. " M .da li smo umeli i hteli da iskoristimo tu slobodu? Jedan od poznavalaca Miloševog proznog opusa kod nas jednom prilikom rekao je kako se „zalagao za prevođenje njegove knjige Zarobljeni um na srpski jezik"'*. str.priznaje i konstatuje da je kasnije „veoma strogo osudio te svoje manevre. a očigledno jeste. 2 3 .. onda je jasno da ona zbog nečega nije odgovarala ondašnjem establišmentu. str 38. Zamjatina i mnogih drugih. Na kraju. knjizi. 2 2 . 1994. jer ništa tako strašno nisam radio. prikazi i kritike. već zbog same činjenice. do 1987. Ako je posle trideset i dve godine od njenog objavljivanja u Parizu. Beograd. J . . Ljubica Rosić " Aleksander Fiut. Od 1980. Zarobljena istina. " N i k o l a M i l o š e v i ć . slobodourrmom društvu. u zemljama Varšavskog pakta proskribovanih pisaca. Politika.

čovek IX Balti 7 11 27 48 69 90 108 137 149 1'71 Glas savesd za odbranu moralnih vrednosti (pogovor Ljubice Rosić) .191 201 .SADRŽAJ Predgovor autora I Murti-Bing II Zapad III Ketman IV Alfa ili moralista V Beta di nesrećni ljubavnik VI Gama ili rob istorije VII Delta ili trubadur VIII Neprijatelj reda .

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful