CESLAV MILOŠ

ZAROBLJENI UM
Prevela s poljskog
LJUBICA R O S I Ć

PAIDEIA BEOGRAD, 2006.

Ako se dvojica svađaju, a jedan je poštenih 55 posto u pravu, to je veoma dobro i nema razloga da se grize. A onaj ko je 60 posto u pravu? To je divno, to je velika sreća i neka Gospodu Bogu zahvaljuje! A šta da se kaže za nekoga ko je 75 posto u pravu? Pametni ljudi vele da je to veoma sumnjivo. A šta sa 100 posto? Onaj ko kaže da je 100 posto u pravu, gadan je siledžija, strašan razbojnik, najveći lupež-

STARI JEVREJIN IZ POTKARPATSKOG KRAJA

Kao pesnik samo sam u svojoj zemlji imao svoju publiku i samo sam tamo mogao da objavljujem svoja dela. Postavlja se pitanje zašto sam. Pošto je predmet mojih po.a jedno mesto.e sa sistemom čije su se odlike sve iz. Tih godina osećao sam se kao čovek koji može da se kreće dosta slo­ bodno. . Pripadao sam možda najbrojnijoj kategoriji onih koji su od trenutka kad su njihove zemlje postale zavisne od Moskve nas­ tojali da ispoljavaju poslušnost i nove vlasti su ih koristile. ako mije ortodoksija bila daleka. Ima ljudi koji veoma dobro podnose izgnanstvo.raz. boraveći na Zapadu. ali svuda vuče za sobom dugi lanac koji ga vezuje z. kojima je uspelo da se dokopaju inostranstva . Spoljašnje: zamislimo naučnika koji ima svoju la­ boratoriju u jednom od gradova Istočne Evrope i kome je do te labora­ torije jako stalo. Teškoća se sastoji u tome što su ljudi koji pišu o današnjoj Srednjoj i Istočnoj Evropi obično opozicioni političari. Ne bih želeo da me uvrste ni u jedne. jer to ne bi odgovaralo istini.smatranja bila sredina pisaca i umetnika. možda je važnije što je bio i u meni samome.PREDGOVOR Teško mije da u nekoliko reči odredim karakter ove knjige. ni u druge.ili bivši komunisti. Zar bi mu bilo lako da je se odrekne i ne bi li pre pristao da plati visoku cenu samo da ne izgubi to što u njegovom životu ima tako veliki značaj? Ta laboratorija bio je za mene moj matemji jezik. pris­ tajao da budem deo administrativne i propagandne mašine jer. koje anali­ ziram.itije ispoljavale u mojoj otadžbini. mogao sam lako da prekinem svoje vez. Pokušavam da u njoj predstavim kako radi misao čoveka u narodnim demokratijama. makar donekle odgovoriti na ovo pitanje. Lanac je bio i unutrašnji: bojim se da su to stvari koje se teško mogu uopšteno predstaviti. ovo je neka vrsta studije pre svega o toj grupi koja u Varšavi ili Pragu. koji javno proklamuju svoju razočaranost. Budimpešti ili Bukureštu igra važnu ulogu. Ovaj lanac bio je često spoljašnje prirode — ipak. Nadam se da će promene koje se javljaju u mojim prijateljima i kolegama.

uveriti u ispravnost ortodoksije.i to iskustvo me je mnogo promenilo. moja poezija. Pre 1939. koju sam posebno cenio.postojali su i ide­ ološki razlozi.bio smatran „dobrim paganinom". Došao je rat i nacistička okupacija. Prim. istovremeno. Pod okupacijom sam dobio veću svest o društvenom značaju književnosti.Drugi ga osećaju kao veliku nesreću i spremni su da pristanu na svaki kompromis. Tako je bilo i sa mnom. čije su pesme nalazile priz­ nanje u nekim varšavskim književnim kafanama. prev. Gibonovo^ delo „ The Decline and Fali of the Roman Empire " zaista zaslužuje da bude čitano u današnje vreme i daje mnoge analogije. slično kao drugi. lukavosti i nejasnih poteza u odbrani izvesnih vrednosti. 1737-1794. moja poe­ zija postala je razumljivija . kao i fran­ cuska poezija. Mada su moja interesovanja bila uglavnom književna. Proveo sam pod njom niz go­ dina . . zemlje Istočne Evrope osvojila je Nova vera koja je dolazila sa Istoka. bio je iz o.snova paganski. Godine 1945. U intelektualnim krugovima Varšave postalo je tada moderno porediti komunizam s prvobitnim hrišćanstvom. Osećao sam se solidaran sa svojim kolegama u Varšavi i čin raskida izgledao mije nelojalan.stvara solidarnost među onima koji se njome bave. Predeo Evrope. nisu mi bili strani politički problemi.pošto nije lišena opasnosti . treba uzeti u obzir koliko silno čoveka uvlači Igra: ustupaka i spoljašnjih izjava lojalnosti. prema Metodu na kome se ona zasniva {prema Metodu dijamata. Osim toga. to jest takvim koji će se. ipak ne u tumačenju Marksa i Engeba. a nacističke svireposti jako su uticale na sadržinu mojih dela. bila je malo razumljiva i bliska nadrealizmu. Dogodilo se da sam . samo da ne izgube otadžbinu. nisam osećao ' Reč je o engleskom istoriografu Edvardu Gibonii (Edward Gibbon). godine bio sam mladi pesnik.zbog same činjenice svog neprijateljstva prema desničarskim totalitarnim doktrinama .mogla usaditi Nova vera. iskoristiti pagane.kao što se obično događa kad pesnik želi da saopšti nešto važno svojim čitaocima.zahvaljujući pobedama Crvene armije . To ne znači da. na kome se . Da bi se pokrenuli državni aparati. naravno. trebalo je. Najzad . Moj odnos prema novoj svetovnoj religiji a. Ova Igra . Nije me oduševljavao ondašnji politički sistem. odnosno dijalektičkog materijalizma. već Lenjina i Staljina) bio je sumnjičav. pre svega. Pre rata moja interesovanja za društvene probleme izražavala su se u povremenim istupima protiv ekstremno desničarskih grupacija i protiv antisemitizma. kako se moglo očekivati.

suviše je visoka. U njoj je isto toliko opser­ vacije koliko i introspekcije. Hteo bih da pokažem da život.dogodilo se to u Parizu . bile su sve tešnje . kako pokušaj opisa.voja iskustva. Pisac može tamo da se posveti isključivo književnom radu. nisam hteo da priznam da sam pobeden. Treba ga ceniti prema svojstvima svakog pojedinačnog slučaja. ko ima obezbeđenu egzis­ tenciju u Varšavi ili Pragu i odlučuje se na bekstvo. Za mnoge druge. mislim da su motivi ljudskog delanja komplikovani i ne mogu se svesti na jedan motiv. Posle mog raskida . Sve što mogu da učinim jeste da konstatujem da sam otišao.u godinama 1949-1950. Sada se trudim da iskoristim . Uporedo s razvojem situacije u narodnim demokratijama. kao i dijalog sa samim sobom. bojim se da mogu da predstavim sebe u suviše laskavom svetlu. Bio sam sklon da zatvaram oči na mnoge odvratne činjenice. U mojoj zemlji veoma kasno . i pored svega. ni postupak čiji je smisao očigledan. granice. Položaj pisca u narodnim demokratijama veoma je dobar. mogu da napišem ovu knjigu. Emocionalno protivljenje odlučilo je o tome da sam je kategorički odbacio. koji mu donosi prihode u najmanju ruku jednake platama najviših funkcionera. S čuđenjem sam shvatio da za to nisam sposoban. Ali.jedan od francuskih partijskih psihijatara istakao je tezu da sam verovatno umno poremećen. Ona je. Godinama sam vodio unutrašnji dijalog s tom filozofijom — kao i dijalog s nekoliko prijatelja koji su je prihvatili. mora da je lud. To je značilo isto što i zahtevanje od njih da se stopostotno drže filozofske ortodoksije. u zemljama koje su se našle u okviru istočne imperije. krije u sebi .zatraženo je od pisaca i umetnika da bezrezervno podrže „socijalistički realizam". . Govoreći to.na sebi njegov snažni uticaj. Smatram da ovakvo bekstvo nije ni dokaz ludila.<. cena koju mora da plati za život oslobođen materijalnih briga.ali. zahvaljujući upravo tome što sam dugo vremena vagao argumente za i protiv. u kojima sam mogao da se krečem kao pisac. tako i dijalog sa onima koji se izjašnjavaju za staljinizam. U stvari. neko. kao čoveka koji donosi odluke isključivo iz mržnje prema tiraniji. Ipak. samo da bi mi dozvolili da se na miru bavim metrikom stiha i prevodim Sekspira. Za mnoge ljude činjenica da građanin jedne od zemalja narodne demokratije traži zaštitu na Zapadu nešto je sasvim jasno. po mom mišljenju. Trudio sam se da sebe uverim da sam u sta­ nju da sačuvam svoju nezavisnost i odredim izvesna načela koja neču morati da izneverim. čije su simpatije okrenute ka Istoku.

odričem pravo da prošlost i budućnost meri sopstvenom merom.navali. ogorčenih ljudi. koji nigde više ne nalaze nadu. „Kako je moguće biti Persijanac?" — pitao je Monteskje. osećam čuđenje. koji mi je bilo dato da upoznam.mnoge tajne. Moj odlazak nije mi ostavio onu mržnju kakva često potiče iz otpadništva i sektaštva. Moje reči su istovremeno protest.pita­ ju mnogi danas. prilika da se ispita kako se ljudsko biče prilagođava neobičnim uslovima. To je. možda je nešto od tog čuđenja stiglo na stranice ove knjige. to ne znači da ne treba da se trudim da što bolje razumem Novu veru. Savremenom čoveku koji zaboravlja koliko je bedan u poređenju s onim što čovek može da bude . Ipak „razumeti" ne znači ovde i „sve oprostiti". Doktrini odričem pravo da opravdava zločine činjene u njeno ime. „Kako se može živeti i misliti u zemljama staljinizma?" . 10 . koju danas ispoveda toliko razočaranih. jednom reči. Možda je bolje što nisam bio jedan od vernika. Svaki put kad razmišljam o novom društvenom sistemu. Ako mi je suđeno da do kraja života ostanem paganin. želeći da izrazi duhovno stanje Parižana koji su sumnjali da je moguća bilo kakva druga civlizacija od one koju su oni poz.

Osim toga. što ničemu ne služi. uglavnom na neprijatan način. slikar i pisac. Njen autor bio je St. teoretičar umetnosti. Normalni jedači hleba. 11 . Veliki rad misli. Godine 1932. slično kao i njegov prethodni roman Zbogom jeseni. Jezik koji je autor upotrebljavao bio je težak. čije divagacije nisu imale nikakve realne posledice. Prim. Karnapu i drugim savremenim teoretičarima saznanja. 1 8 8 5 . najznačajniji predstavnik katastrofizma u književnosti. trudili su se da je što pre zaborave. pun novih reči. njene uzroke i moguće posledice. prev. Porcija hleba koji su jeli. a tema je izgledala kao čista fantazija. kao nešto. koje je Vitkjevič sam stvarao. Samo su malobrojni pojedinci razumeli značenje te ravno­ dušnosti. brutalnih erotskih scena koje su se nalazile odmah pored čitavih stranica diskusija o Huserlu. autor brojnihJantastično-grotesknih drama.1 9 3 9 ) . nije se uvek mogla razlikovati ozbiljnost od lakrdijaštva. filozof. pseud. slikar ekspresionist. tvorac Čiste forme. mogao je lako izgledati u njihovim očima kao još jedna vrsta jalove zabave. pod naslovom Nenasitost. kako su mogli to da konstatuju. Vitkaci (Stanislavv Ignacy W y t k i e w i c z .I MURTI-BING Tek polovinom dvadesetog veka stanovnici mnogih evropskih zemalja postali su. Bio je to dvotomni roman. I. vrsta nji­ hovih poslova. Filozof je dotle u njihovim očima bio vrsta sanjara. od ovakvog ili onakvog rešenja sporova oko načela kojima dotle uopšte nisu poklanjali pažnju. nije mogla da računa na veliki broj čitalaca. čak ako su i s velikom dosadom polagali ispite iz filozofije. njihov lični život i život njihovih porodica počeli su da zavise. u Varšavi se pojavila čudna knjiga. ' Stanislav Ignaci Vitkjevič. pisac. svesni da komplikovane i za prosečnog smrtnika suviše teške filozofske knjige imaju sasvim neposredan uticaj na njihove sudbine. Vitkjevič^ filo­ zof. Ova knjiga. koji su obavljali marksisti.

Sa blagonaklonim osmehom gledao je na ljude. tačnije u Poljskoj. Vitkjevičevi junaci su nesrećni. uostalom. predstavljao moć mongolsko-kineske armije. u nekom bliže neodređenom budućem vremenu. takve simptome kao što su divlji ekscesi umetnosti koja preživljava „nenasitost formom" tretirao je već kao gluposti prošlosti. erotske perverzije. komplikovane psihičke bolesti. to jest mogle bi to biti tridesete ili četrde­ sete. rasprostranjena upotreba narkotika. stečen na taj način. koji su se još njima bavih. beskućnost misli koja uzaludno traži oslonac. Ova atmosfera apatije i besmisla širi se po celoj zemlji. Problemi s kojima se dotle borio odjednom postaju prividni i nedostojni brige. Ovaj Murti-Bingov „pogled na svet" koji je. prethodno mučeni filozofskom „пепа­ 12 . Tada se u gradovima pojavljuje veliki broj preprodavača koji tajno prodaju Murti-Bingove pilule. za šta mu je uz velike počasti odsečena glava. Dolazak mongolsko-kineske armije nije sma­ trao više tragedijom svoje civilizacije i medu svojim sugrađanima živeo je kao zdrava individua. Sredinu predstavljenu u romanu činili su muzičari. osta­ jao je u oštrom kontrastu s napetošću njihovog okruženja. nalazio se u pilulalama u nekako kondenzovanom obliku. uoči velike bitke. a njihov mir. stiče vedrinu i sreću. filozofi. To se u prvom redu odnosilo na nerešive ontološke teškoće (kojima se pasionirano bavio sam autor). okružena luđacima. Junaci romana. vođa zapadne armije. u koga su imali beskrajno poverenje. U nekoliko reči epilog: izbio je rat i došlo je do susreta zapadne i istočne armije. Sve se to događalo u trenutku kad se govorilo da je zapadna civilizacija ugrožena i u zemlji koja je bila izložena prvom udaru s Istoka: ta armija je bila mongolsko-kineska.Radnja romana odigravala se u Evropi. slikari. Čitava knjiga nije bila ništa drugo do studija o raspadu: luda muzika zasnovana na diso­ nancama. U odlučujućem trenutku. koja je vladala od Tihog okeana do Baltika. Sve više ljudi podvrgavalo se tom lečenju pilulama Murti-Binga. Istočna armija je zauzela zemlju i započeo je novi život realizovanog murti-bingizma. koje se uostalom isto tako moglo dobro definisati kao sadašnjost. otišao je u vrhovnu koman­ du protivnika i predao se. lažno obraćanje na katoli­ cizam. Čovek koji je gutao Murti-Bingove pilule prestajao je da bude osetljiv na bilo kakve metafizičke elemente. MurU-Bing je bio mongolski filozof koji je uspeo da proizvede sredstvo koje prenosi „pogled na svet" organskim putem. ili pedesete godine. aristokratija i viša vojna lica. Čovek koji proguta Murti-Bingove pilule potpuno se menja. jer im nedostaje bilo kakva vera i osećanje smisla za ono što rade.

Uostalom. To je pogrešno. Kad bih hteo 13 . godine. Toliko o romanu. Krv je obilno tekla u Evropi za vreme verskih ratova i ko danas stupa na put Nove vere. onih koji ni u čemu ne žele da psihički učestvuju. A murti-bingizam za intelektualca predstavlja neuporedivo veću draž nego za seljake ili čak radnike. mada bez njih život ipak ništa ne vredi (bio je tvorac ontološkog sistema koji se nadovezivao na Lajbnicovu monadologiju). treba govoriti o razlozima njegovog činjenja i ravnoteži koju s velikim trudom održava. vraća dug toj evropskoj tradiciji. osim želje za zaštitom od bede i fizičkog uništenja. mogu donekle da umanje napetost drame retko sretane u istoriji. Neuvereni su kao prazne orahove ljuske. osim mržnje. Dana 17. izvršio je samoubistvo popivši veliku dozu veronala i presekavši sebi vene. opomena je mnogim intelektualcima. kakav daje rad. Ali. otišli su u službu novog sistema. male radosti svakodnevnog života. unutrašnjih emigranata izjedanih mržnjom. kao da se zaista može analizirati topla krv i samo ljudsko telo. Da bi se razumela situacija pisca u zemljama na­ rodnih demokratija. Pitanje je mnogo ozbiljnije od pitanja nasilja. ispod površine svakodnevnih trčkaranja i zalaganja traje svest o neminovnom izboru. Ma šta se reklo. Sudbina potpuno doslednih. Pošto ipak nisu mogli da se potpuno oslobode svoje nekadašnje ličnosti. Njegov autor je ponekad izražavao uverenje da religija. miris zemlje. na vest daje Crvena armija prešla istočnu granicu Poljske. postajali su izvrsni primerci šizofreničara. zaborav. septembra 1939.sitošću". Nova vera daje ogromne mogućnosti za aktivan. filozofija i umetnost doživljavaju svoje poslednje dane. sve dok u njima ne ostane ništa. deluje želja za unutrašnjom harmonijom i srećom. nedijalektičkih ljudi. pišući umesto nekadašnje dis­ onantne muzike marševe i ode. dinamičan život. pijenjem Murti-Bingovih pilula. oni mogu da vide svuda oko sebe zastrašujuće primere: po ulicama gradova tumaraju još senke neuverenih.fizički ili duhovno . Pokušaću da posegnem za tim velikim željama i govorim o njima. To je sveca oko koje on kruži kao noćni leptir. da bi se najzad bacio u plamen i s praskom slamanih krila izvršio prinošenje žrtve u slavu čovečanstva. Osim običnog straha. Ljudi na Zapadu često su skloni da razmatraju sudbinu preobraćanih zemalja samo u kategorijama prinude i nasilja. Vitkjevičeva vizija se ostvarila danas u najsitnijim pojedinostima na velikim prostorima evropskog kontinenta. Možda svetio sunca. Čovek mora ili da umre . Ovu želju ne treba omalovažavati.ili da se preporo­ di na jedan unapred defmisan način. takvih kao Vitkjevič. slikajući umesto nekadašnjih apstrakcija društveno korisne slike.

ne bih uspeo da budem niti dovoljno rečit. Razgovori Vitkjevičevih junaka o Huserlu malo mogu da se tiču čak srednje obrazovanih čitalaca. apstrakcije. forma je dobij ala apsolutnu premoć nad suštinom. što uostalom uopšte ne umanjuje njihovu sveže stečenu vatrenost i oduševljenje. a svi problemi koji su građane najživlje zanimali bili su stavljani u odnos prema njoj i o njima se rasprav­ ljalo na njenom jeziku. Dok su najbolji umovi bili zaokupljeni teološkim diskusijama. odvojena od istorijske osnove. uostalom kao svuda. od načina mišljenja i osećanja prvobitnih civilizacija. Ovde ipak želim da se zadržim na posebnoj vrsti: na intelektu­ alcima koji se a d a p t i r a j u . studenta koji se bavi logistikom i radnika u fabrici automobila. Muzika. koje muči inteligenciju. Došlo je do toga da je izuzetno sadržajna umetnost prvobitnih naroda počela da se 1п1ефге11га kao defor­ macija sama po sebi. a posebno one koji su „tvorci kulture". Priznajem da imam veoma mnogo poštovanja prema onima koji se bore sa zlom bez obzira na to da li je njihov izbor ciljeva i metoda ispravan ili pogrešan. nastalih po modelu hitlerovske Nemačke. Teorije umetnosti koje su se širile jasno su ukazivale na njenu ulogu kao supstituta religije: „metafizička osećanja" trebalo je da se izražavaju u „napetostima čiste forme". koji bi povezi­ vao seljaka koji ore plugom s konjskom zapregom. 14 . Čini mi se da postoji nekoliko glavnih čvorišta u njihovom sazrevanju za primanje Murti-Binga. dakle. Postepenim fazama došli smo do nepostojanja jedinstvenog sistema pojmova. Tako jaka želja da su. Sredina koju je predstavio Vitkjevič odlikuje se time što u njoj religija više ne postoji. to jest svih klasa. Na mesto religije došla je filozofija. niti dovoljno umeren. U zemljama narodne demokratije. Ali to pripada davnoj prošlosti. Biti u masi: velika želja „otuđenih" intelektualaca. mnogi od njih prešli put od ekstremno totalitarnih ideja. naravno. Otuda bolno osećanje odvo­ jenosti.da opisujem razloge zbog kojih neko postaje revolucionar. široke mase bile su uvek vezane sa Crkvom samo na emo­ cionalan i tradicionalan način jer su ponestale intelektualna oštrina i obnova. koja je ipak odlutala u oblasti sve manje dostupne laicima. slikarstvo i poezija poslali su nešto sasvim strano pretežnoj većini građana. o religiji se moglo govoriti kao o sistemu mišljenja celokupnog društvenog organizma. međutim. Praznina. pokušavajući da je zadovolje. religija je već davno prestala da bude filozofija čitavih društava. do Nove vere.

Ni kult Rase. trgovci zauzeti isključivo novcem . dobio je mesto na zemlji. Apsurd. koji mogu da dovedu do potpune promene političkih shvatanja. metafizički motivi. a nisu hteli da priznaju samima sebi da je bilo kakvo lov­ ljenje „apsoluta". Velika šizma je srušena. od čijeg poznavanja zavise hleb i mleko za decu. Oni koji su ga dotle smatrali bezopasnim čudakom: vlasnici fabrika koji su se vozili lepim automobilima. ruke s podignutim štapovima. marševi. Ova zadovoljenja ambicija ne treba uprošćavati: ona su samo unutrašnji simptom društvene nužnosti. koja su mogli da pruže. Nešto drugo je murtibingizam. koje na svakom koraku učvršćuje osećanje v r a ć a n j a n a s t a r o . osnove su zajedničke. izgleda da oni deluju i 15 . koja je imala sve manje veze sa životom ljudi i zato ostala okružena opštim prezirom. radnik i proučavalac istorije mogu otad da se sporazumeju. simboli priznanja. usta otvorena za krik. Zadovoljenja. aristokrate koji su od nauke i umetnosti cenili samo ono što je priznavao snobizam. nedostatak hrabrosti u domišljanju stvari do kraja. Mada se nigde ne pominju.otplovili su u nepostojanje ili su zado­ voljni ako mogu da dobiju mesto garderobera i dodaju kaput svom neka­ dašnjem radniku. svodila su se na kolektivnu t o p l i n u : masa. Sistem dijalektičkog materijalizma povezao je sve i filozofija (to jest dijalektika) ponovo je dobila uticaj na život. ni mržnja prema licima drugog porekla. magijsko-religijski mentalitet seljaka. umetnost stvaranu za one koji nisu imali religiju. jedan jezik pojmova. Umesto svega toga dolazi j e d a n sistem. Ali. niti preterano ulepšavanje tradicije sopstvenog naroda nisu bili u stanju da otk­ lone osećanje daje čitav takav program improvizacija za trenutnu upotre­ bu i lebdi u vazduhu.Istina. On. Vratar i lift-boj u izdavačkoj kući čitaju iste klasike marksizma kao direktor firme i pisci koji donose svoje rukopise. Gore je bilo kad se posezalo za racionalnim obrazloženjem. za koga se uoči rata govorilo da „navodno nešto piše". Intelektualac je opet postao k o r i s t a n . crvena lica. Naravno. razlika intelektualnog nivoa koja postoji među njima nije manja od one koja je u srednjem veku delila doktora teologije od seoskog kovača. On daje naučne osnove i jednim zamahom izbacuje na đubrište ostatke proteklih epoha: postkantovsku filozofiju. lični uspeh i sigurnost. lako je konstatovati da su totalitarni programi desnice bili neobično jadno sredstvo. koji je dotle posvećivao razmišljanju i pisanju trenutke slobodne od rada za zaradu u banci ili pošfi. a počeli su daje treUraju tako ozbiljno kao što se tretiraju samo znanje i umeće. bio je vraćen društvu. spajanjem boja ili zvukova.

postojanje upravo toga prolaznika. Stidljiva rumenila inteligenata. strogo mišljenje. pogoditi njihovu klasnu pripadnost. piti. a u stvari nisu ni u čemu svoji. naglo uhvaćenih u klopku. Jedan od njegovih junaka ide u šetnju. u nekoj zemlji sličnoj onoj koju je opisao Vitkjevič. ljubakati se. proničući u njihove umove. pili. Oni su otelovljena sila inercije. na mestu prolaznika je još samo vazduh. naglo sateranih na akademiju povodom 16 . prema tom mentalitetu. Intelektualac zadovoljno žmirka očima. njihove običaje i to što ih ovoga trenutka zaokuplja. za koji svaka pojava postoji p o s e b n o : jesti. Kada bi to bile duše. da shvati. To je bogata nagrada za poniženje koje je osećao kad je morao da bude jedan od njih i kad mu se činilo da nema izlaza iz tog kruga rađanja i smrti. umesto drugoga . Samo tako apsurdnost njegovog fiziološkog trajanja može da bude iskupljena. Međutim. Neka postane novi čovek. patnjom. tih osmeha. Zašto ne može da služi kao đubrivo sve dok je zao i glup? Ako intelektualac poznaje muku misli. protiču za sekundu. njihova vrsta osmeha.da se mogu zapaziti kod najosetljivijih.nema nikakav smisao. I šta dalje? Da li to treba da traje? Takvo pitanje je već skoro istoznačno sa onim koje se naziva mržnjom prema buržoaziji. Zašto da ne pati? Treba da pati. uopšte nenaviknutih na oštro. tih životinjskih i glupih razo­ noda? Uz malo pronicljivosti lako je podeliti prolaznike na niz tipova. zarađivati. već preobražava svet i misli širom zemaljske kugle i sam stvara istorijsku formaciju. umesto da bude njen rob. ždrali. njihova odeća. Muči ga nešto što bi se moglo nazvati t i š t a n j e m a p s u r d a . Razmatranje na fiziološkom planu. zrelo doba i starost prolaznika skupljaju se u jedno. Perspektiva vremena podleže skraćenju: detinjstvo. one koji su se dosad kikotali. posmatrajući kako je buržoa­ zija . da sve pripada istorijskoj formaciji koja ih je stvorila: njihova vrsta zaposlenja. Kakav je razlog postojanja svih tih predstavnika vrste homo. Zamislimo prolećni dan u gradu. na primer. te jurnjave za novcem. njihova verovanja i pogledi. upravo zato što podležu iluziji da su svoji. kao što je učila Crkva.zlostavljana. tog besmislenog vrzmanja. ona vera im je već poništena. Oni nisu uopšte svesni toga da ništa nije njihovo lično. Ono što ostaje je velika odvratnost prema trajanju pojedi­ nosti. te muke ne treba štedeti druge. najinteligentnijih i najneurotičnijih. rađati decu. ili Lajbnicove monade! Ali. pričali glupe viceve i u tome videli lepotu života. koji se ne pokorava. Treba ga primorati silom.a takođe buržujstvo u ljudima . njihovi pokreti. tamo se otkrivaju neverovatne gluposti.

a 17 .prijatelj čoveka. Na sličan način.koja ima u sebi vitalnost.daju im zanosne trenutke. To je mnogo zajedljivije pitanje koje se postavlja samome sebi: može li se ispravno rezonovati i dobro pisati ako se ne plovi jednom strujom. refleksije ostaće zabava estete. to jest . to jest da njen autor ume da se održi u jedino plodnoj struji. Čovek (prihvatimo ovu tezu) može da bude samo jedan od instrumenata u orkestru. pošto je u skladu s pokretom stvarnosti ili pak sa zakonima Istorije? Rilkeove pesme mogu biti veoma dobre. znači nešto. verovao da radi na spašavanju individualne duše. To je strah od jalovosti. nisam uopšte oslobođen sličnog straha. Onaj je. Strah od razmišljanja za svoj račun je njegova odlika. s nadom da će ih rat spasti od ulaska u kolhoz. Pišući ove reči. Tek tada glas. Ne može se ipak porediti sa srednjovekovnim inkvizitorom. ali ne čoveka takvog kakav jeste. koji izvlači iz svog instrumenta. o kome je reč. Jer. Podvrgavajući se cenzuri i posebnim zahtevima izdavačkih komisija. Seljaci koji zakopavaju skuckane zlatnike i slušaju strani radio. Ovaj radi na spaša­ vanju ljudske vrste. njegove. „Imprimatur" je znak da knjiga ostaje u skladu s doktrinom. pesme prepuštene kon­ templaciji ne mogu da nastanu u narodnim demokratijama . To nije samo pitanje kako smoći hrabrosti i kako istupiti protiv drugih. već zato što će kod njihovog autora impuls za njihovo pisanje biti na samom izvoru pomućen: ponestali su objektivni uslovi za nastanak sličnih pesama. a ako su dobre. kojim diriguje boginja Istorije. U suprotnom slučaju. Ne zato što se on boji da dode do opasnih zaključaka. akademiju koja im je mrska . On je nežan i dobar . mučeći telo. čak najpronicljivije.godišnjice revolucije. a plodnoj zato što ta struja odslikava promene stvarnosti s naučnom preciznošću. sigurno nemaju u njemu saveznika. Nužnost. psuje i očajan je. Istovremeno u njemu se javlja duboko neverovanje u vrednost književnosti koja nije snabdevena „imprimaturom". to znači da je postojalo nekakvo obrazloženje za njih u epohi u kojoj su nastale. ne veruje u pisanje za fioku. u kojima čovek prestaje da ume da piše i misli drugačije nego što treba. Dijalektički materijalizam (u staljinističkom tumačenju) odslikava ove promene i u isto vreme ih oblikuje: oblikuje društvene i političke uslove. dobijanje „imprimatura" ne znači da izdavač ocenjuje umetničku vrednost knjige ili očekuje njen uspeh kod publike. od onoga što je Marks nazvao bedom filozofije.ne zato što bi ih bilo teško odštampati. koja je realna. Takvog kakav t r e b a da bude. Zato u dubini duše intelektualac.

nevidljiva pilula Murti-Binga. Da bi je zapazio. Međutim. strah.istovremeno to „treba" mora da prihvati. A se guta veoma lako. Pritisak organizovane državne mašine nije ništa u poređenju s pri­ tiskom ubeđljive argumentacije. mora reći В . pun uzdržavanog sarkazma. ako sav trud mora da bude okrenut ka održavanju na liniji . Obično bi se našao neki naduvenko koji je išao u napad. a ne praznina. Ako je iako. postaje u ma­ njoj ili većoj meri obična grafomanija. Za takvu diskusiju niko od prisut- . uz nemu. To je matematički tačno. Svi su smatrali socija­ listički reahzam zvanično nametanom teorijom koja vodi žalosnim rezul­ tatima. divlje­ nje. potreban mu je izuzetno istreniran um. dakle.tu neće biti više nikakve granice na kojoj bi se moglo zaustaviti. nepotkrepljeno citatima autoriteta. Željena iskra će se pojaviti. bila nepobitna? Da. Čekić i nakovanj. neverovanje. glupost.za vred­ nost svoga dela koje. Kremen i kresivo.prolazili su u talasima. ovi ljudi su mogli da se smeju i šale. da je dijalektika. Odgovor referenata je mrvio napadača znat­ no bolje izvedenom argumentacijom koja je. U kuloarima. Pokušaji izazi­ vanja diskusija nisu uspevali. Lica slušalaca na tim kongresima nisu bila suviše čitljiva jer je rutina u maskiranju osećanja dostigla već veliki stepen savršenosti. davana u najrazličitijim jelima koja predstavljaju menu savremenog intelektualca. Pisac se pokorava ne samo zato što se boji za svoju kožu. Bio sam u Poljskoj na kongresima pred­ stavnika raznih oblasti umetnosti gde se prvi put raspravljalo o teoriji socijalističkog realizma. Smatram li. Evo sheme: argumentovati i stvarati nužne uslove silom. zamišljenost . kao što je to dokazivao primer ruske umetnosti. Nisam filozof i moja ambicija nije da proučavam to A. ali izrazitu podršku čitave sale. sadržavala sasvim precizne pretnje na adresu karijere i budućnosti nepokornog čoveka. Gnev. Ko kaže A. To su klešta dijalektike. bila je nepobitna. On se boji za nešto dragocenije . Imao sam utisak da učestvujem u spektaklu kolektivne hipnoze. jer izvan toga „treba" ne može nastati ništa vredno. na njima se mogla zapaziti brza promena raspoloženja. Ko se nade u dijalektičkim kleštima mora priznati da je mišljenje privatnih filozofa. To je prva. Sala je ćutala. Pa ipak. ako se nije vodi­ la potpuno načelna diskusija o metodu. Odnos sale prema govornicima koji su držali propisane referate bio je izričito neprijateljski. koju su primenili referenti. štaviše: potreban je unutrašnji red. skrećući na bespuće „filozofiranja". Ali ћафпп je već bačen i pogodio je. Gde god se upute nosiće u sebi oštricu. da bi ispala još jača.

Nije stvar u tome da je svaki teoretičar vrlo inteligentan i obrazovan.oslobođenje od unutrašnje. moja predviđanja su ostvarena. ponestalo je objek­ tivnih uslova. Verovatno bi to bila diskusija o Hegelu. već dela iz kojih je naučio.priznao mi je mladi pesnik . U sredini sam fraze. mogućnost kontakta s njima. odgovarajuća atmo­ sfera. tvrdnje koje on izgovara sastoje se od bogatog misaonog dostignuća odličnih poznavalaca i komentatora. nesvesne kontrole.u većini slučajeva . Na primeru umetničkih kongresa vidi se disproporcija između naoružanja teoretičara i onih koje on treba da na odgovarajući način obra­ di. i četvrtu. ne bi mu bila data reč.što nije zasluga datog teoretičara.da bi takvo delo bilo umetnički slabo . To je dvoboj tenka i pešaka. Uostalom. uprkos zvanično pre­ poručivanoj liniji. a već podvrgavam tu frazu marksističkoj kritici i zamišljam šta će reći teoretičar X i Y . Kuća gori. Dakle. Objektivni uslovi potrebni za realizovanje umetničkog dela. ne treba se čuditi ako pisac ili slikar sunmja u celishodnost otpora. „Ne mogu da pišem kao što bih hteo .ma kako to izgledalo paradok­ salno . ali to je isto tako malo uputno kao i upuštanje u osnovne teoretske probleme rezervisane za Najviše. Kad bi imao sigurnost da delo koje stvara. kao stoje poznato.jer jedi­ noj . I nema sumnje 'da teoretičar izlazi kao pobednik u tim borbama. On smatra ipak .strani Metoda. ima trajnu vrednost . u klubovima.i završavam frazu drugačije nego što je trebalo daje završim.u čemu se mnogo ne vara. Dijalektika: predvideti da će umetničko stvara19 ." Upravo ta unutrašnja nemogućnost . potom prosuti benzin pored peći. a što je najvažnije . ali koji mu donose novac. Ipak. u kancelarijama i seoskim sobama. Sukobljavanje teo­ retičara s publikom odigrava se na bezbrojnim sastancima sindikata. Svaka rečenica je jezgrovita i uverljiva . radeći na takvom delu u pauza­ ma između poslova koje obavlja kao od bede.nih nije bio pripremljen. Diskusija o sličnim temama i to sa strahom . na prostoru cele preobraćivane Evrope. mogli bismo iznositi argumente.u moj sopstveni potok uliva se toliko pritoka. u fabrikama.pokretana je samo u najvišim krugovima mudraca. Istina. Dijalektika: predvideti da će kuća izgoreti. koga nije čitala publika sastavljena od slikara i pisaca. čak i kad bi neko hteo s tim da istupi. veoma su složena pojava: tu je značajan izvestan krug korisnika umetnosti. pošto ga potvrđuje iskustvo. Kao što sam rekao. već osećam drugu i treću. uzete iz posmatranja života. da tek što zaustavim jednu.sigurno bi se odlučio i ne bi bri­ nuo za štampanje ili učešće na izložbama.uverava intelektualca daje ispravnost na najsavršenijoj . omladinskih organizacija.

Pesnik kome nije dozvoljeno da m i s l i u stihu ima automatski sklonost ka cizelira­ nju forme i optužuje se za formalizam.onda su u svakom slučaju to savremeniji zadaci i problemi. kako bi proizlazilo iz sopstvene propa­ gande. Količina estetskih i filozofskih odstu­ panja tamo je vrtoglava. oštroumlje laži uvek uzgajanih iz zrna istine. Epigoni oponašaju epigone. ufišanih glasova kad se govori o zaista istaknutim ličnostima. Zapadni svet je svet iz Vitkjevičevog romana. od novih imena zna se samo za „demokrate" (to je delikatna rasprava koja označava da se nema posla s paganinom). preciznost diskusija (oni koji zaista vladaju su filozofi . sigurnost da se pripada novom svetu. mnogomilionske armije. pod uslovom daje: 1) vedra. koji pobeđuje. ni veseo svet. Primer iz poezije: osim poezije s političkim značenjem.opise prirode i osećanja prema najbližim osobama). Predviđanja su ostvarena. Rekompenzacija za sve muke je. beskrajno prostranstvo Evro-Azije. Uspeh. Taj svet traje kao da nije bilo Drugog svetskog rata. u dalekom Centru. Tajanstvenost političkih poteza o kojima se odlučuje na vrhu. prošlost oponaša prošlost.na­ ravno ne u značenju tradicionalne filozofije. Rad zaista istaknutih naučnika i umetnika na Zapadu izmiče pažnji.laštvo koje ne odgovara socijalističkom materijalizmu biti bez vrednosti. 3) razumljiva. međutim. poreklom determinisanoj nesposobnosti za razmišljanje (klase osuđene na uništenje po zakonu istorije propadaju jer su pogođene slabljenjem razu20 . Sve je to izvrsno poznato intelektualnim klanovima u Istočnoj Evropi . velike mase pristalica na svim kontinentima. za kojom se nije vredno osvrtati. atmosfera pobožnosU. Ako su novi zadaci i problemi teški i sposobni da mnoge dovedu do potpunog sloma .ali pozna­ to kao predena etapa. 2) ne sadrži nikakve misaone elemente koji bi kršili opšteprihvačena načela (u praksi to znači . dakle. mada to nije ni ugodan. efikas­ nost terora. prezir prema filozofski neobrazovanim profivnicima i njihovoj buržujskoj. posle toga smestiti umetnika u uslove u kojima takvo stvaralaštvo j e s t e bez vrednosti. a disciplina mish i obaveza jednostavnosti predstavljaju nešto nesumnjivo dragoceno. već dijalekfike). dozvoljena je lirska poezija. gde čitavi narodi mogu da iščeznu bez traga. sigurnost ovladavanja čitavom zemaljskom kuglom. Ne daju samo književnost i umetnost zemalja narodne demokratije intelektualcu potvrdu da d r u g a č i j e ne m o ž e da b u d e . dakle. Vesti koje prodiru sa Zapada učvršćuju ga u njegovom uverenju.

od deteta su ga učili . pišući. jedni oštrije. a ličnosti berzanskih šarlatana.u mračnim vremenima strane okupacije . drugi slabije. izgledala mu je kao pozitivna stvar. Sami su to prošli. „Ја stav­ ljam ulog na ovog konja ­ cinično priznaje u trenutku iskrenosti. laž. Sada ipak mora da počne da o d o b r a v a (u službenoj terminologiji to se naziva prelaskom iz etape kritičkog realizma u etapu socijalističkog realizma. ubistvo. Na njemu se može daleko stići. a mnogovekovne borbe za odbranu granica njegove otadžbine ili . tada je nervno uništen i često boluje. koje zna iz predratnog i ratnog vremena. godine). čak ako bi oni trebalo da služe uzvišenim ciljevima. lažnih umetnika. Oni ga gledaju i klimaju glavama sa sažalje­ njem.kažu složno. to je nastalo oko 1950. .To je dobar konj. Da lije to malo? To je dovoljno da fascini­ ra intelektualca. pripremni rad za vladanjem svim ljudima sveta. svaki čovek u zemljama o kojima je reč živi u poretku civilizacije koja se razvijala vekovima. „Mi smo već doživeli prelom . Dotle je." Kada nailazi trenutak primanja porcije Murti-Binga u c e 1 i n i. Operaciju koju treba na sebi da izvrši neke njegove kolege imaju već za sobom. bio je ponosan na to nasleđe. sa zadovoljstvom je čitao stare pesnike i mislioce.ma). vođa nacionalističkih batinaških oružanih grupa. U školi se obraćala velika pažnja na versko vaspitanje. učio je istoriju svoga naroda. Bez obzira na ovakva ili onakva uverenja. Osim toga. u njemu su ostale emocionalne naslage i ocena takvih postupaka.kao ružnih postupaka. pune žrtava i napora njegovih zemljaka koji su težili ka održavanju nezavisnosti države. u svakom slučaju. ne može da drži pero u ruci. svesno ili nesvesno. Sedi u kući u predsoblju na koferu po ceo dan. feudalaca. podsticanje na mržnju . zahvalan su materijal za ismevanje.u ime njene nezavisnosti.Ali Z se muči. Lojalnost prema prošlosti. delinkvent doživljava to bolno. znaju dobro tok — i znaju rezultat. s licem u šakama". . izdaci za naučna istraživanja kakva nigde više nisu viđena. stalno i sistematsko pomeranje na zapad granica Imperije. Tako se učvršćuje u njemu istorijski fatalizam. Osim toga. nisu ga ostavljale ravnodušnim. Kritika života u kapitalističkom sistemu nije ipak teška i može se izvršiti pošteno. Čitav svet čini mu se crn i bez tračka nade. Ako je pisac. Njegovi roditelji bili su privrženi religiji ili su se bar s poštovanjem odnosih prema njoj.i 21 . Zna da je to rastanak s nekadašnjim sobom i brisanje iz sećanja starih ljubavi i navika. Najteže je prevladati osećanje k r i v i c e . kao što su nanošenje nepravde bližnjem. plaćao minimalan danak: u svojim člancima ili romanima predstavljao je zlo kapitalističkih odnosa.

priz­ navati apsolutnu superiornost njegovih običaja i institucija. Sada. Nije prijatno predavati se hegemoniji jednoga naroda koji je još uvek. poznatog mu iz detinjstva . A ipak. oseća da čini n e š t o l o š e . postaće slobodan. plemićkim kočijama. književnosti i umetnosti. Glasno se govori o patriotizmu.dakle. reklo bi se. Treba li se čak toliko žrtvovati u ime ujedinjenog čovečanstva? Narodi zapadne Evrope . o ujedinjenim državama Evrope. a koji demon? Evo svetlog lica. neprijatno je oprostiti se od snova o fede­ raciji jednakih naroda. nauke i tehnike. tasovi se vagaju. dakle. to jest ruski.i njegove lične prošlosti i prošlosti nje­ gove zemlje. zna to. to je anđeo? Ne. primitivan. lice sutrašnjice.moćno i koncentrisano. A ipak. progre­ sivne tradicije naroda. mistika institucija koje su se završile. uz očuvanje u pojedinim zemljama lokalnih ornamenata u vidu folklora. Svirepa borba. Evo drugog lica . borba traje. Restauracija izvesnog broja istorijskih spomenika ili izdavanje dela starih pisaca neće dovoljno promeniti recite i važnije činjenice: zemlja je postala provincija Imperije i njome vladaju edikti iz Centra.razmišlja pisac proći će tu fazu kasnije i znatno lagodnije. kakvu nisu poznavale liberalne epohe. Anđeosko? Sumnjivo. regulisane iz Centra. Ali. to lice prekriva se borama odvratne ružnoće: to je stari poredak.da. a Sicilijanac gajio pamuk u turkmenskim dolinama i tako će biti realizovan 22 . a načelo „nacionalna kultura po formi. Niko ipak nije tako naivan da ovu fasadu tretira ozbiljno. to su budale s koфorantskim kap ama. Možda će uspeti bolje da sačuvaju svoje kulture i svoje jezike. o nadovezivanju na najbolje. socijalistička po sadržini" u najboljem slučaju označavaće monolitnu jedinstvenost kulture. Jedino čupajući s korenjem to što je prošlo bespovratno. slabost zapadne Evrope. u kojima bi različiti jezici i različite kulture imali ista prava. koja će se sve više smanjivati.da njegova zemlja pripada civilizaciji koja potiče iz Rima i da predstavlja deo Evrope pa. Objašnjava sebi da iracionalne kočnice treba uništiti i da je to nasledno opterećenje . to je sumrak. znajući da prolazi kroz kapiju iza koje nema povratka. starački kretenizam političara. Sve dok najzad sin kirgiskih stepa ne bude napasao konje kraj Loare. dekadencija. o pijetetu prema prošlosti. tu vezu treba kultivisati i ceniti. koje ga prizi­ va.to je prodrlo u njega duboko . Borba anđela s demonom . koji je od njih anđeo. Možda je period nezavisnosti naroda već završen i shčne ideje treba ostaviti u muzej. uz očuvanje autonomije. Za to vreme čitava Istočna Evropa rado će već upotrebljavati univerzalni jezik.

godine kao carev politički zatvorenik. nije bilo razloga da se pravi buka ni oko čega. opisujući svoj odlazak na Istok. I ti proroci Proleća naroda. 1 Karl Marks. Na čitavoj zemaljskoj kugli nema drugog spasa. Zaista. što je uostalom dokazivala upornost s kojom se održavao na svom visokom položaju i pored različitih čistki. Dakle. Prvi put posle dužeg vremena pacijent jede s uživanjem. Iza nje ostaje posebna vrsta utučenosti koja se često ispoljava u pogledu i u grimasi usta.Cite Universelle. Ali Vladar? Poljski nacionalni pes­ nik. ništa se ne može uporediti s prezirom kakav oseća prema tim sentimentalnim lakrdijašima. doputovao je u Poljsku poznati sovjetski novinar. Kakve budale. On je već „prošao prelom". veštino razmeštanja etapa! Gorko je sve to. Ali. ko zna da laže i sažaljeva ljude. O. To je tiha tuga nekoga ko je jeo voće s drveta dobrog i lošeg znanja. i smeška se. Pisac pregleda novine. Ovaj bljesak traje sekundu. I te vizije bratskog čovečanstva. Godine 1945. prev. za vreme doručka. To može da se dogodi noću. To je jasno. ipak se ne može naći rešenje bez hege­ monije i bez gvozdene ruke Vladara. Sasvim je jednostavno. poredio je dušu ruskog naroda s kukuljicom i sa strepnjom se pitao kakav li će insekt izleteti iz ovog omotača. ili ispasti noćni leptir. Seda i piše „pozitivan" članak i čudi se sam sebi što mu ide tako lako.i to je već neoprostivo. Gospodin velike spretnosti i bez ikakvih skrupula. na ulici. gde je putovao 1824. Ovakva operacija ipak ne prolazi bez traga. Konačno. prljavo noćno pleme?'" I dosad ništa ne nagoveštava veselog leptira. j e d n e od nekoliko p e s a m a objavljenih kao dodatak uz dramu Preci III deo. veštino dijalektike! O. Iz p e s m e A d a m a Mickjeviča Put u Rusiju. vraća se rumenilo. povremenih očajanja. oni veruju u znatan deo toga što proklamuju o blagoslovenom Centru . A l i n e m a d r u g o g p u t a . On ima iza sebe to što toliko drugih još čeka. Mogu im se oprostiti njihove deklamacije ako su potrebne za propagan­ du. Bio je to stariji gospodin s izgledom buržujskog advokata. trenutak najzad dolazi. u kojima propagandisti pozivaju u borbu za oslobođenje kolonijalnih naroda od ugnjetavanja kolonijalnih sila. Mimo otpora. 23 . Nešto kao metalni zvuk prenosnog zupčanika. njegovi pokreti dobijaju elastičnost. hšene pune svesti. kad će se pojaviti sunce slobode: „Da li će svetli leptir uzleteti nad zemljom. u Drezdenu 1832. ali otad počinje poboljšanje. Prim. Pisac s besom razmišlja o komunistima na Zapadu.

doživevši poodmakle godine. Ovaj novinar, posle obilaska dva-tri poljska provincijska grada, pričao je sa smehom, u krugu lokalnih pisaca, o doživljaju njihove delegacije u Sljonsku. Neko je tamo proneo glas da je doputovala delegacija zapadnih saveznika. Na novinara (njegov trbuh i dobrodušni izgled domoroca podsticali su na takve izlive poverenja) neko se na ulici bacio na njega, počeo da ga grli i radosno viče: „Gospodine! Englezi su doputovali!" „Baš kao u Ukrajini 1919. godine" - završio je svoju priču novinar. Zabavljalo gaje to ponavljanje jalovih nada. Laskalo mu je takođe što je predstavnik zemlje kojom se vladalo prema pouzda­ nim predviđanjima: narod za narodom polako je bogatio kolekciju, onako kao što je trebalo i moralo da bude. Nisam siguran nije li u njegovom smehu bilo takođe one samilosti n a d m o ć i kakvu domaćica oseća prema mišu uhvaćenom u mišolovci. Pisac se „posle preloma" nada da će jednoga dana, upravo kao ovaj dopisnik, doputovati u jednu od novoosvojenih zapadnih zemalja. Posmatranje ljudi, koji ne znaju ništa i moraju sve tek da nauče, daje sigumo trenutak slasti. Domaćica zna da klopka, u koji je uhvaćen miš, nije posebno prijatno mesto boravka. Zasad ipak građani osvojenih zemalja neće mnogo razumeti tu novu situaciju. Zvuči, orkestar, lepršanje nacionalnih zastava, prve najave davno očekivanih reformi dovešće ih u stanje uzbuđenja. Samo on, svedok, kao božanstvo će sezati u budućnost, koja će biti tvrda, jer mora takva da bude, jer takvi su zakoni Istorije. U epilogu Vitkjevičevog romana junaci, koji su otišh u službu murtibingizmu, postaju šizofreničari. U tome takođe stvarnost odgovara nje­ govoj fantaziji. Može se smoći snaga za „prelom" i izvrsno funkcionisati, i pisati i slikati kako treba, ali u dubini postoje stalno još stare moralne i estetske raere, a tako nastaje cepanje. To cepanje je razlog mnogih teškoća svakodnevnog života. Iskorenjivanje pogrešnih misli i odstupanja od normi je zahvaljujući njemu olakšano jer se murti-bingista s velikom pronicljivošću uživljava u svog protivnika. U njemu je istovremeno n o va f a z a i s t a r a f a z a , što zajedno čini od njega iskusnog psihologa i čuvara misli njegove braće, s prepredenošću većom od dovitljivosti sta­ rih čestitih kriminalističkih detektiva. Može se očekivati da će se mlada generacija, vaspitana već od početka u novom sistemu, osloboditi cepanja. To se ipak ne može brzo izvršiti. Trebalo bi se potpuno izboriti s Crkvom, a to, kao što je poznato, ne spada u jednostavne zadatke i zahteva mnogo stфljenja i takta. A čak uz pot­ punu eliminaciju ovog ozbiljnog oslonca iracionalnih podstreka ostaju 24

nacionalne književnosti koje, razmatrajući problem hladno, izazivaju štetan uticaj. Na primer, dela najistaknutijih poljskih pesnika odlikuju se mržnjom prema Rusiji, a doza katoličkog filozofiranja koja se u njima može naći, je zabrinjavajuća. Neke od tih pesnika država mora da štampa i populariše u školama jer to su klasici, smatrani su tvorcima književnog jezika i vesnicima Revolucije. Staviti ih na indeks značilo bi mislifi nedijalekfički i upasti u greh zagriženog levičarstva. Dilema je teška, znatno teža nego u Centru, gde je identifikacija nacionalne kulture s interesom čovečanstva napravila tako velike napretke (i gde takođe postoje proble­ mi, jer mladi, uprkos razumnim ubeđivanjima, traže knjige Dostojevskog). Dakle, tip šizofreničara neće nestati u najbližoj budućnosd. Neko bi mogao da kaže da je lek koji primenjuje Murti-Bing suprotan ljudskoj prirodi. To ne bi bio previše jak argument. Prinošenje masovnih ljudskih žrtava božanstvu od strane Asteka ih sakaćenje sopstvenog tela, što su činili eremiti u prvim vekovima hrišćanstva, ne čine nam se dostoj­ nim pohvale, a ipak to je praktikovano dugo vremena i s uspehom. Motorna snaga savremenih društava postao je kult, koji u pogledu ludila ne ustupa ni po čemu najbrutalnijim zapovestima prvobitne magije: kult zlata. Gledajući iz te perspektive, Murti-Bing ne prelazi granicu zahteva ljudske prirode. Da li čovek, podvrgnut operaciji Murti-Binga, stiče unutrašnju har­ moniju i vedrinu, to je već drugo pitanje. Stiče relativnu harmoniju, dovoljnu za delanje. To je bolje nego trovafi sebe jalovim buntom i ne­ određenom nadom. Seljaci, nepopravljivi u svojim malograđanskim privrženostima, tvrde da „mora doći promena, j e r t a k o ne m o ž e d a b u d e". To je zanimljiva vera u prirodni poredak stvari. Turista je kaže anegdota - hteo da ide na planinu, a kiša je padala već nedelju dana. Prelazeći preko potoka, sreo je gorštaka i upitao ga da li će i dalje padati. Gorštak pogleda nabujali potok i prosudi da neće. Upitan na čemu zasni­ va ovo predskazanje, odgovori: „Jerbo bi se prelilo." MurU-Bing omogućava da se pogledaju slične magične predrasude kao ostaci prošlog perioda. „Novo" se bori sa „starim", a „staro" ne može biti odmah uklo­ njeno. Ono što izgleda poriče savršenstvo Murti-Binga jeste apatija koja se nastanila u ljudima i traje istovremeno s njihovom grozničavom delatnošću. Teško ju je definisati i povremeno se može pretpostaviti daje njeno opažanje iluzija. Konačno, ljudi se kreću, rade, idu u pozorišta, aplaudi25

raju govornicima, odlaze na izlete, vole se, imaju decu. A ipak, ima nečeg neuhvatljivog u atmosferi takvih prestonica narodne demokratije, kao što su Varšava i Prag. Kolektivni fluid koji nastaje iz razmene i sumiranja pojedinačnih fluida je loš. To je atmosfera sile i nesreće, unutrašnje para­ lize i spoljašnje pokretljivosti. Ma kakve reči upotrebili za njeno imeno­ vanje, sigurno je da kad bi Pakao osiguravao svojim stanarima otmene stanove, lepu odeću, najbolje jelo i svakojake zabave, ali terao ih da svakodnevno uživaju u sHčnoj atmosferi, to bi, već bila dovoljna kazna. Nikakva propaganda - ni za, ni protiv - nije u stanju da uhvati suštinu podjednako neprijemčivog i iz prošlosti malo poznatog fenomena. On izmiče svim računima. Ne može postojati na papiru. Priznajući u polu­ glasnom razgovoru da nešto tako ipak postoji, treba tražiti racionalno objašnjenje: to se sigurno „staro", utišano i plašljivo, sveti tako što ispušta cmu tečnost kao ranjena sipa. Ali socijalistička gradnja, ali zalet ka srećnoj budućnosti, koja je osigurana, zar ne bi trebalo da se pokažu dovoljno jaki da uravnoteže otrov? Za to je sigurno još prerano. Kad izraste mlado pokolenje, oslobođeno opterećenja i otrova „staroga", sve će se promeniti. Samo ko je gledao mlado pokolenje tamo, u Centru, nije suviše sklon da postavlja takve horoskope. Dakle, treba odložiti nadu u daleku budućnost, kada će tamo, u Centru i svuda, država svakoga snabdeti sve frižiderima i motociklima, belim hlebom i velikim porcijama maslaca. Tada će najzad biti zadovoljni. Zašto, kad je sve logično, jednačina ispada drugačije nego što treba? Zar je za takav klasični materijal, kakav je čovek, potrebna čak neeuklidska geometrija, a obična nije dovoljna? Kakva nevolja. Šta je, u stvari, čoveku potrebno?

26

Radnje koje obavlja u svojoj firmi ili kancelariji ocenjuje kao važne i odlučujuće za harmonično funkcionisanje sveta. On je srušio nmoge vrednosti koje su dotle smatrane nenarušivim. a posedovanje znatne količine novca garancijom mira i sigurnosti. a njegov tok bio je tamo neuporedivo brutalniji nego u Zapadnoj Evropi.pitao me je neko od prijatelja u Varšavi. To je skoro potpuna sumnja s iskricom nade. Političkih razloga za sumnju Zapad je dao u sasvim dovoljnoj količini tokom poslednjih godina. daleko od ljudskih pogleda. Društveni položaj ministra ili direktora banke čini mu se nečim ozbiljnim i dostojnim zavisti.II ZAPAD „Jesu li Amerikanci z a i s t a tako strašno glupi?" . na kojoj spavaju mačke i igraju se deca. takva je kakva treba da bude i pomisao da bi i on i njegovi poznanici mogli isto tako dobro da nose rimske tunike ili srednjovekovne oklope izaziva kod njega smeh. nego kao delo ljudskih umova i ruku. Pre nego što su zemlje Srednje i Istočne Evrope ušle u sastav Imperije. izgledaju mu više kao stene. koji će hvatati prolaznike i vući ih na klanicu. koje su smatrane intimnim. Ipak. preživele su Drugi svetski rat. Naviknut je takođe da podmiruje one svoje fiziološke potrebe. ne razmišljajući mnogo o tom običaju koji uopšte nije svojstven svim ljudskim skupina27 . u slučaju intelektualaca u obzir dolaze i drugi. po njegovom mišljenju. Ne veruje da se na dobro mu poznatoj ulici. Kuće koje posmatra. Čovek ima pretežno sklonost da smatra poredak u kome živi p r i r o ­ d n i m . a u njegovom glasu bilo je očajanje i očekivanje da ću negirati. na najdiskretniji mogući način. komplikovaniji razlozi. nastale iz same zemlje. može pojaviti jahač s lasom. gde će smesta biti ubijeni i povešani na kuke. Odeća koju nose on i ljudi oko njega. Ovo pitanje predsatvlja veoma veran odnos ljudi u narodnim demokratijama prema Zapadu. idući na posao. Rat nije uništio samo privredu tih zemalja.

ponaša se pomalo kao Čaplin u Zlatnoj groznici koji. kaveze s kanarincima. oplate. Jednom rečju. Sada zna da treba brzo proći pored te lutke koja leži u tamnoj lokvi i ne postavljati nepotrebna pitanja. Zašto da ne? Kvart A je za jednu rasu. Čovek ide dalje ulicom i zaustavlja se ispred kuće prepolovljene bombom. „strogo poverljivo"! Koliko samo sefova. lonce. ah voda je posle nekoliko dana postao prošlost. koliko mesnatih direktorskih podvoljaka. I ništa. ručnih kolica. Kako lete ovi papiri s tako velikom kohčinom pečata. Privatnost ljudskih stanova. Onaj ko ga je ubio mora da je imao neke svoje razloge. nije to stena koja traje vekovi­ ma: malter. ormare. a po kolovozu vetar nosi papire iz kancelarija. okupilo bi se mnoštvo zazjavala. kuća pokazuje svoju strukturu. na primer. svet i dalje traje. čije trotoare pokriva debeo sloj stakla od prozorskih okana razbijenih bombama. razmenjivale bi se primedbe i komentari. proveravajući da li svako stanuje u odgovarajućem za njega kvartu. cigla. kvart В je za drugu rasu. vrzmajući se po svojoj kući. evakuisanih u panici. U normalnom evropskom gradu ne naređuje se stanovništvu da prouči plan grada. Još nedavno imućni i obožavani. idu poljima i mole seljaka za pregršt krompira. poslužitelja. ljudi koji nose zavežljaje. kako doći do kilograma hleba.postaje hrpa besmisleno odštam­ panih pravougaonika. ima hitnijih stvari. s natpisom „poverljivo". ali niko nema za to volju. krevete. kvart C . ne sluti da ona visi na ivici provalije. Nailazeći uveče na leš na trotoaru. cigara. iz koje će kiša isprati uspomene na one koji su se u njoj nekada kupali. ljudi su izgubili sve što su imali. Određen je rok preseljenja i uhce se ispunjavaju dugim redovima transportnih kola. Kako je čudno. koji je tako hrabar da neće dozvoliti neprijatelju čak ni da se približi granici. konferencija. njihov nameštaj koji čuva uspomene na ljubav i mržnju! A sada je sve na površini. ključeva.za treću rasu. a na trećem spratu usamljena i podesna verovatno samo za anđele bela kada. njihova tophna pčehnjih saća. građanin bi ranije otrčao do telefona. Sve dok se najzad svako ne nastani u svom kvartu. njihovih porodičnih mirisa. kreč. Kasnije treba steći nove navike. devojaka koje u napetosti kucaju na mašinama! A tu vetar tera te papire ulicom.ma. Na gomili krša koji se dimi sedi mali dečak i dubeći šipkom po zgarištu. Podzemna presu­ da se donosi pretežno bez saslušavanja optuženog. Pesma je još ostala. svako ih može podići i pročitati. nije važno što u nekim kvartovi28 . Novac menja vrednost iz dana u dan . već prva šetnja ulicom. prati ovu igru pesmom o velikom vođi. podriva njegovo poverenje u navodnu prirodnost njegovih dotadašnjih navika. Ipak.

koji je njihov poslednji zemaljski prostor. tamo su ljudski transporti trovani naučnim metodom. Muškarci i žene kad znaju daje datum njihove smrti zapisao u beležnicu debeh tip s korbačem i pištoljem. zatvaraju se kapije i tokom više meseci svakodnevno se trpa nova porcija muškaraca. mora sada da smesti dve hi­ ljade. To su obično mladići s izgledom maminih maza. Blizina smrti ruši kočnice stida. Sada oni koji su izvrših napad na banku dobijaju titule junaka jer opljačkani novac puni kasu podzemne organizacije. Navika stavlja u drugi plan staro ime i prezime. koji odlučuje o njihovoj sudbini. Osamnaestogodišnji dečaci i devojčice pre nego što izađu na položaje na 29 . Prolaznik koji. na malom prostoru. jednostavno. stanovanje zajedno i ova forma venčanja. A pošto to traje godinama. a sudbinu čoveka dvadesetog veka istom kao sudbinu pećinskog čoveka koji boravi među čudovištima jačim od njega. s ustima zalepljenim flasterom. i kad ljudi nose imena drugačija nego pre rata. A evo pojavljuje se i jahač s lasom. Banditski napadi smatrani su nekada zločinom. a tela spaljivana u ogrom­ nim krematorijumima. teško je baviti se matičnim knjigama. tako da se čak stiče nova ličnost. za koje se ne zna šta se dogodilo. koji čeka iza ugla ulice. ranije potcenjivana. nesvestan opasnosti. koja je imala dvesta stanovnika. Biće zatvorenik koncentracionih logora ili će ga postaviti kraj zida. Da bi se izbegla slična sudbina. koji ih odvoze u specijalno izgrađenu fabriku. polno opšte na javnom mestu. Kad su žene bez muževa. da ne bi izbacivao antidržavne parole. To je marica ili kamion. stiče društveno priznanje. podiže ruke uvis i biva uguran u kamion. odjednom nailazi na puščanu cev. Svake večeri porod­ ica brine: vratiće se ih neće. a muževi bez žena. Sada se oko kvarta C grade visoki zidovi. otad je izgubljen za svoje najbliže. mimoilazi ovaj ugao ulice. najbolje bi bilo ne izlaziti iz kuće.ma kuća. i streljati. žena i dece u stočne vagone. pokriven ceradom. Otac porodice ipak mora da izađe iz kuće jer mora nekako da zaradi za hleb i čorbu za ženu i decu. što bi trebalo da ima spasonosni uticaj na stanovništvo grada i navodi ga na poslušnost. svi postepeno navikavaju da smatraju grad džunglom. okruženom žicama. Stupanje u bračnu vezu znači. uperenu u njega. Dosad se smatralo sigurnim da čovek čitavog života nosi isto ime i prezime. Sada se ipak ispostavlja da je iz raznih razloga preporučljivo promeniti ime i prezime i naučiti napamet svoju novu biografiju. Ubijanje čoveka nije za njih uopšte komplikovan moralni problem.

Narodn i liomesrijat unutrašnjih p o s l o v a ( 1 9 1 7 . a čovek je prilagodljivo biće i može se zami­ sliti dan u kome će odlika građanina koji sebe poštuje biti hodanje četvoronoške s nekom vrstom šarene perjanice koju će nositi na zadnjici. glad i mač. Pošto su se rodili i vaspitali u izvesnom društvenom poretku i izvesnom sistemu vrednosti. Nema institucije. u kojoj za neznanje nije " Н К В Д . ako mu je bilo dato da upozna oba. kao suprotan ljudskoj prirodi. smatraju da drugi poredak mora biti „neprirodan" i da. prev. nema običaja i navike koji ne bi mogli da podlegnu promeni. izgledaju mu neozbiljni upravo zato što nisu imali ona iskustva koja uče o relativnosti njihovih sudova i rđavih misaonih navika. a taj način mišljenja u njemu je duboko ukorenjen. i njih može stići vatra. Štaviše. Sve čime žive ljudi dar je istorijske formacije u kojoj su se našh. žele da iskoriste svoju mladost koja se verovatno neće nastaviti u zrelo doba. godine u Evropi najava stvari koje će se dogoditi negde drugde. Koji je svet „prirodan"? Da li onaj pre rata ih ratni? Oba su prirodna smatra čovek. Njihov nedostatak mašte je zaista užasavajući. O NKVD-u'' je čitao mračne priče. A ipak.2 4 .4 6 ) .takav zaključak donosi na osnovu svojih posma­ tranja i trenutni uspeh Amerike ne budi u njemu posebno poverenje. A k o b i l o š t a p o s t o j i n e g d e . drugi nastaviti stil života devetnaestog veka i o patnjama svojih dalekih bliskih saznavati samo iz bioskopa i novina. 1 9 3 4 .) . dalekoj od njihovog vremena. Primeri uče da se tako ne događa. Smatra da su događaji u periodu 1933-1945. dok se nije ispostavilo da i sam mora imati s njim posla. p o s t o j a ć e s v u d a .НарбднБШ комиссариат внутренних д е л (rus. Sve dok se ubrzo nije uverio kako izgledaju takve i mnoge druge intervencije u prak­ si. jer ga je naučio u veoma teškoj škoh. Sociološke i istorijske misli. a svest istočnih Evrpljana je s te tačke gledišta neuporedivo više odmakla u razumevanju savremenih događaja nego svest stanovnika država koje ništa naročito nisu doživele. 30 . Stanovnik Varšave ili Budimpešte takođe je gledao neka­ da u bioskopu bombardovanje Španije ili Šangaj u plamenu. Proticanje i stalna promena su odlika pojava.barikadi. gde će se protiv tenkova boriti s pištoljima i kantama s benzi­ nom. a naročito Amerikanci. Ljudi u zapadnim zemljama. Prim. neće uspeti da se održi. to će se verovat­ no dogoditi jer u životu čovečanstva deluje načelo spojenih sudova: teško je poverovati da će kad jedan deo zemaljske kugle doživljava velike poraze. i ne brinu za pristojnost koja postoji u drugoj dimenziji.

on je samo čovek. čovek o kome je reč ne mora uopšte da bude staljinista. Ipak. do krize predviđane u Americi. prema dijalektičkom materijalizmu (po staljinističkom shvatanju). jer. Tamo gde se javlja kriza. u dotle neviđenoj meri. Zato je posebno podložan teorijiama koje predviđaju nagle promene u zemljama Zapada. a prilikom nastanka antikomunističke histerije u Sjedinjenim Državama ozbiljnu ulogu odigrao je strah od druge velesile .pretila samo loša ocena. Iluzorni poredak „prirode" u zapadnim zemljama osuđen je. odmerava šanse i zna da je loše stavljati se na stranu određenu bićem koje je u njegovom veku zauzelo božansko mesto. poznavajući sumnjiva dobročinstva sistema izrađenog u Centru. to jest Istorijom. Engleska je uvela u svojoj zemlji socijalno osiguranje i socijalizaciju medicine. Istina. identifikuju obim instrumenta Metoda sa stvarnošću). nema razloga da tamo traje to što je negde drugde prestalo da traje. Rezonujući tako. Ako se naš čovek čak i nalazi na veoma visokoj lestvici hijerarhije i ima pristup informacijama. koji mu tvrde da se hitlerizam i staljinizam ni po čemu ne razlikuju. Gledajući u njega nalazi potvrdu za to što je očekivao da vidi (navodno. u trenutku demobilizacije. Jedini sistem mišljenja koji mu je dostupan je dijalektički materijal­ izam. jer mu govori jezikom razumljivim za njegova iskustva. gasne komore i krematorijume. što u praksi dovodi do izbijanja na glavne položaje neodgovornih ljudi. na naglu katastrofu zbog krize. to 31 . nije došlo.to su ipak samo modifikacije modela koji se ostvaruje spolja. Naprotiv. vladajuće klase pribegavaju fašizmu kao sredstvu revolucije proletarijata. jer je to poslednja očajnička daska spasa buržoazije. a on ima za njega veliku atraktivnu moć. Na primer. malo je ipak upućen u moć i slabosti Zapada. pošto su navikli da žive u sistemima u kojima zakon ne postoji. rado bi video ogromni meteorit koji bi očistio s površine zemlje razlog njegovog mučenja. Propaganda kojoj je podvrgnut svim načinima nastoji da ga uveri da su nacizam i amerikanizam identične pojave jer nastaju na osnovi istih ekonomskih odnosa. U odlučnim trenucima ti ljudi prave gluposti (na primer. Optički instrument koji upotrebljava konstruisan je tako da obuhvata samo izvesna. politika svireposti prema stanovništvu koju je Hitler primenio na Istoku ili guranje Italije u rat od strane Musolinija). Ako je svet podeljen između fašizma i komunizma. diplomatski izveštaji koje dobijaju vladari. već gubitak života. unapred predviđena vidna polja. metoda vladanja koja se zasniva na demagogiji. naravno. fašizam mora izgubiti. Fašizam znači rat. Veruje toj propa­ gandi ne mnogo više nego prosečni Amerikanac svojim novinarima.

Nije moguće primenjivati ni naučno razrađene torture. najveći i najmanji. Ipak. Puno je dreke i međusobnih psovki i teško je smoći snage za veslanje u jednom pravcu. Ovi propisi su mogli da budu uvedeni da bi štitili interese privilegovanih grupa. to ipak daje zaštitu građaninu: hvatanje na ulici čoveka koji se ne dopada onima koji vladaju. ali teško primenljivo tamo gde se prestupnikom smatra samo čovek koji je izvršio čin jasno naveden kao kažnjiv po tom i tom paragrafu. Možda je to fikcija. zavisno od procene. makar se interesi čak menjali i njihovo zamenjivanje drugim propisima nije uopšte lako. drugi kao svakog čina uperenog protiv interesa dik­ tature proletarijata. u kome se svaki građanin. ali ljudima loše. oseća vezan zakonskim propisima. ipak. neće biti odvezen u rejone u kojima je belim medvedima dobro. s mukom zamišlja sistem. Tako ono što se naziva „bezdušni buržoaski forma­ lizam" pruža nekakve garancije da otac porodice. zakon tamo vezivao ruke podjednako vladajućima. Naravno. Ako želimo da nekoga osudimo treba dobro da se oznojimo da bismo mu kri­ vicu zaista dokazali. a jedini kriterijum je efikas­ nost rada. predmet se vuče u apelacijama. advokati pribegavaju svim mogućim pravnim začkoljicama. pod čijim uticajem svako s podjednakom revnošću priznaje izvršene i neizvršene zločine.prvi definisanjem prestupa kao svakog čina uperenog protiv interesa nemačkog naroda. događa se da tamo gde se razbije totalitarni brzi brod prođe nezgrapni splav. kasacijama itd. Propaganda se stara da uveri građane narod­ nih demokratija da je zakon na Zapadu uvek fikcija i služi interesima vladajućih klasa. kao i podanicima što se. međusobne licitacije. Svaki građanin se nalazi u mreži zakona čiji datumi nastanka sežu daleko unazad. događaju se i zločini pod maskom zakona. apsurdne odluke. U poređenju s takvim splavom borbena galija totalitarne države izgleda sjajno. mehanizam kolektivnog života je veoma trom i oni koji bi hteli zaista da dejstvuju. Nacistički i sovjetski kazneni kodeksi su međutim potpuno saglasni u brisanju granice između kažnjivog i nekažnjivog čina . Amerikanci porede demokratiju sa glomaznim splavom na kome svako vesla na drugu stranu. Otuda su za stanovnika Srednje i Istočne Evrope neshvatljiva odla­ ganja. ubacivanje u maricu i odvoženje u koncentracioni logor je svakako izvrsno rešenje. može smatrati snagom ili slabošću. političke kampanje. ali traju. umesto da se vrati kući na večeru. bespomoćno se koprca­ ju. 32 . To je veoma teško. demagogija. sračunate na raspoloženja birača. ali za vladajuće malo povoljna. Istovremeno. Do sada je.znači daje samo instrument u rukama Partije.

kako je nazivana u Srednjoj i Istočnoj Evropi. nemačka. Odrastao u zemlji. „Ideje". mogla pribhžiti sličnoj prosečnosti. Najmlađe pokolenje u Istočnoj Evropi. Ako se ove odlike smatraju „kašnjenjem" u odnosu na Evropu. pomagana tehnikom. U nekim zapadnim zemljama. zamah u otkrivanju i primeni novih pronalazaka nije zaus­ tavljen. znatno naprednija od evropske tehnike. gleda kaubojske filmove. mirnim i razdiranim unutrašnjim konfliktima. Primat u tom pogledu pripada Zapadu. u kojoj je postojala podela na „inteligenciju" i „narod". ali koja osigurava učešće u proizvodima mašinske indus­ trije mnogomilionskim masama. neobično iritira intelektualca. počinje da veruje da ruska nauka i tehnika zauzimaju u svetu vodeće mesto. u kome „inteligencija". Bar dosad. npr. u prvom redu u Sjedinjenim Državama. ne postoji. koje crpu zadovoljstvo iz čisto materijalnih koristi savremene civihzacije. Nailazeći na društvo. nesposobnost čak i za skromnu dozu apstrakcije (buržoazija. Pa ipak. Istina je da ono što te mase raduje pretežno su lažni sjaj i blesak i da one to plaćaju teškim radom. imala je tu sposobnost u velikoj meri) uvode neodređene podatke u račun. čija bi se praunuka. Stariji smatraju takve pretpostavke apsurdom.Ono što je novo na Zapadu nije lako vidljivo za klijenta Centra. atomsku bombu i nemačke podmor­ nice. on s teškoćom izlazi na kraj s pod­ jednako antikonceptualnim materijalom opservacija. mlažnjak. ipak nisu sigurni da se Rusija. s obzirom na neizmerna prirodna bogatstva. dogodilo se nešto što nema analogiju u prethodnim vekovima: tamo je nastala narodna civilizacija. koji je zabavljaju. koje tamo pronalazi izrazito su zastarele i daleko zaostaju za razvojem privrede i tehnike. i ima u svom stanu električni frižider . u najboljem slučaju. ali svojim automobilom. on traži pre svega ideje koje obično proizvodi inteligencija koja je zametak revolucionarnih promena. „Glupost" američkih masa.nalazi se na izvesnom civilizacijskom nivou z a j e d n i č k o m s drugima i uopšte ne liči na kolhoznicu kraj Kurska. televiziju. koja može da izaziva gađenje prefinjenijih osoba. završio se neuspehom i Japan je potučen Ruzveltovim Sjedinjenim Državama. penicilin. Čisto empirijsko i pragmatično rešenje teškoća. koji je napravio Japan. radar. nije samo izvor slabosti. vaspitavano u kultu prema ruskoj nauci. radnica koja za male pare dobija mašinsku reprodukciju modela haljina koje nose filmske zvezde vozi se starim. Pošto je kopirala sa Zapada modele automobila i aviona. Rusija sada izlazi na takmičenje. plansku privredu i mogućnost bacanja 33 . vulgarna. Pokušaj da se dostigne Zapad. onda treba istovre­ meno reći da „glupost".

to je nmogo manje od slobode ka n e č e m u .neograničenih suma novca na naučna proučavanja i eksperimente. ne svedoči o dobroj samosvesti . Da h je u njihovim umovima pustoš? Da. ali su postavljana. u najsitnijim pojedinosti­ ma). propagandni napor za borbu protiv ruskog kom­ pleksa niže vrednosti i podizanje „tehničkog morala" predstavlja dokaz koliki značaj Centar pridaje naučnoj utakmici. koji dovodi često do komičnosti. a kad dolazi buđenje. kriminalističkim ljubavn­ im romanima i filmovima bez umetničkih vrednosti? Da. kao ruskih. Potrebno je samo vreme. аИ to je pre­ malo. Malobrojni američki komunisti (pretežno intelektualno raspoloženi sinovi građanskih i malograđanskih porodica) saosećaju s duhovnom bedom masa. tehnike. Da li se ova pustoš ispunjava šovinizmom.da je ovoga t r e n u t k a superiornost Zapada u oblasti potencijala proizvodnje. najveći pronalasci vršeni su usled dugotrajnog. šta nam Zapad može ponuditi? Slobodu od n e č e g a to je mnogo. zar staljinizam nije jedina njegova forma? Zar se hrišćanstvo tamo ne povlači i zar te mase nisu lišene bilo kakve vere? Nesumnjivo je tako. Ko zna do kakvih rezulta­ ta može dovesti ova koncentracija volje.ali ne svedoči o dobroj samosvesti npr. počev od kon­ strukcije mostova. Kad bi ponestali ovi snažni motivi. nesebičnog rada mnogih naučnika. Kao što je poznato.miri se čovek iz Srednje i Istočne Evrope . prodaja narodnim demokratijama švedskih mašina. Protiv ovoga izgleda da govori prakticizam savremene ruske nauke. Ovakva pitanja mogu izgledati veoma principijelna. ne nalazi na prekretnici. zamenjivanja ljudskih ruku mašinom (što se izjed­ načuje s postepenim gubljenjem razlike između fizičkog i umnog rada) nesumnjiva. Ali šta se događa u umovima zapadnih masa? Nije li to samo duševni san. Onda. koji ne donosi brzo nikakve konkretne rezultate. što se nije ostvarilo još nigde na zemaljskoj kugli. za kojom čeznu. podvrgnut jednom Metodu. Stvaranje novoga čoveka u Imperiji vrši se pod parolom borbe s bedom (istovremeno izazivanom i suzbijanom) i podizanjem tehnike (istovremeno uništavane i građene). Pa ipak. Prihvatimo ipak . s prefarbanim znaci­ ma. Protiv ovoga govori takode drskost. postoji materijalna beda i nedostatak tehnike plus staljinizam i da bi bilo veoma zanimljivo zamis­ liti blagostanje i tehniku plus staljinizam. s kakvom propaganda pripisuje većinu pronalaza­ ka Rusima (mada se istovremeno kopira američka tehnika. Istina. Takav propagandni napor. šta bi se dogodilo? Može se posurrmjati da bi se točkovi velike 34 . na ova pitanje može se odgovoriti drugim pitanjima. a završavajući na motorima. ah ne razmišljaju o tome da u Imperiji.

što je malo verovatno) mase žive fiziološkim životom. nisu ih oslobođena njihova braća u Imperiji. oslobađajući se fime znatno neprijatni­ je obaveze entuzijastičkog pisanja o Centru). N e š t o je novi genijalni autor. uz to. ovakva razmatranja su utopijska. To je Nebo. Struje. Pravi kulturni život Zapada je drugačiji. šta dalje? Sumnjivo je da li će podražavanje hrišćanske liturgije od strane partije i vrsta bogosluženja pred portretima vođa pružiti ljudima savršene satisfakcije. romana ili članaka je lako (zarađujući uz malo napora honorare i. na Istoku per analogiam (tamo sve ima masovni karakter) ona rastu do dostojanstva jedinih reprezentanata „trule kulture Zapada". reklamirana netalentovanost i polu­ glasno pominjanje veličine. Ako bismo se ipak osmelili. koje poznaje sa svojih predratnih 35 . Ismevati idiotizam brojnih filmova. I tamo istočni intelektualac nailazi na varljive privide jer tamo postoji ravnopravnost epigonstva i novatorstva. ako ipak ne zaokuplja­ ju suviše komuniste na Zapadu. Zapamtio sam nečiju rečenicu: „Ne bih želeo da doživim ost­ vareni komunizam jer će to sigurno biti veoma dosadno". koriste materijalna dostignuća civilizacije. međutim.mašine okretali u praznom. po njoj samoj. Osvrtanje na Zapad u nadi da će se tamo n e š t o roditi rasprostranjenije je među intelektualcima na Istoku nego što to izgleda Zapadu. Niko od mislećih ljudi na Zapadu ne tretira većinu ovih sredstava masovne zabave ozbiljno. nova načela slikarstva ili muzike. nova društvena filozofija. ispostavilo bi se da se Nebo ne razlikuje mnogo od Sjedinjenih Država u periodu pune zaposlenosti i da (čak i ako se prihvati ublažavanje straha. umetnički pokret. a njihov razvoj nailazi na nesavladivu teškoću u vidu doktrine koja vidi cilj u oslobođenju čoveka materijalnih briga za nešto što je. a uticaj kakav vrši kritika te vrste na publiku je značajan. U kul­ turnoj oblasti ništa na Zapadu ne dobija takve razmere. Ali. Naravno. besmisleno. naučno otkriće. Ljudi na Istoku su naviknuti da ozbiljno tretiraju samo one pojave društvenog života koje se javljaju u organizacionim i masovnim razmerama. s izuzetkom fil­ mova. Ne treba pokušavati da se pronikne u to što je izvan shvatanja. Ta etapa . A retko se događa da se pronađe to n e š t o . to je omiljeni posao novinara. Nije to uopšte osvrtanje na propagandu.realizovanog komunizma najsvetije je od svetih mesta za vernike i tamo i nije dozvoljeno sezati pogledom. dekadencije i zdravlja. Kada već bude završen veliki vaspitni rad i omrznutao „metafizičko biće" u čoveku podlegne uništenju. dakle. bestselera i ilustrovanih magazina.

novatorsko slikarstvo. Rasipništvo talenata u privredi tamo je prosto deprimirajuće. tkanine na zidu ili materijala za ženske haljine sa slikarstvom i vajarstvom. Herojski napori Čeha i Poljaka da spasu sopstvene primenjene umetnosti posezanjem za narodnim uzorima verovatno su osuđeni na neuspeh jer postoji uzajamna zavisnost nameštaja. potpuno je odvo­ jen od života. koji ne traće vreme na slične sitnice. zasnovan na slikanju velikih platana. poezija. na pozorišne dekoracije. sprečava pružanje pomoći ljudima koji rade u raznim kulturnim oblastima. na ukrašavanje enterijera. U zemljama Zapada neko sa istim takvim sposobnostima ima neznatne šanse. Višebojna scenarija. koji uspevaju da 36 . na kojoj se odigrava život zapadnih zemalja. ovi ljudi ponekad crkavaju od gladi. Ova zamerka je ispravna. Takav poredak stvari izaziva negodovanje čoveka s Istoka. na ženske mode. Na primer. Ipak. Zatvarajući se u kule od slonovače. Uništivši eksperiment u umetnosti. Centar je osudio sebe u oblasti primenjenih umetnosti (ako se o njihovom postojanju tamo može uopšte govoriti) na neveštu imitaciju primenjenih umetnosti Zapada. osuđene su na jalovost. slikarstvo ih čak muzika upadaju u razne bolesti stila. ne nove pojave. i dalje traju i izazivaju njegov gnev kao etapa koju je sam savladao. stiže smesta do velikog broja recipijenata jer utiče na stil reklame. pod­ vrgnuta je zakonu osmoze. stil „sovjetski empire". koje s teškoćom klijaju u šumi trulog drveća. a što je možda najvažnije . odsečene od svojih izvora. Kada u slikarstvu i vajarstvu važi kult ružnoće. U poređenju s tim. zahvaljujući eksperimentima štafelajnog slikarstva. dok neposredno pored njih bogati kreteni ne znaju šta da rade s novcem i troše ga onako kako im savetuje njihov pomućeni razum. na koji­ ma se vide dostojanstvenici u raznim grupama i pozama. a malobrojni. primenjene umetnosti. „teško". hšen planiranja.na oblik opšte upotrebljavanih mašina. Najozbiljnija zamerka isticana protiv kulturnih vrednosti Zapada je njihova elitnost i nepristupačnost masama. Ali. „nerazumljivo". koje su stalno obnavljane. a svaka smelost se smatra formalizmom. Prosečni građanin tih zemalja nije svestan toga da su nekakav slikar u potkrovlju ili autor nerazumljivih pesama ili omalovažavani muzičar čarobnjaci koji daju formu svemu što sam u životu ceni. Ne razmišljaju o tome ni vladajući. Jureći nekoristoljubivo za sopstvenom himerom. Privredni sistem. istovremeno njihova veza sa svakod­ nevnim životom ljudi je znatno tešnja nego što se to čini površnim posmatračima.putovanja na Zapad. one pre svega privlače njegovu pažnju. U njegovoj zemlji svako ko pokaže kakve-takve sposobnosti je upotrebljen.

Mnogi muzičari. umetnik i naučnik u ovim zemljama lakše se snalaze od svog kolege na Zapadu. Ljudi u zemlja­ ma Nove vere znaju da s a m o na Zapadu mogu da postanu dela koja predstavljaju klicu buduće nade. Mnogi od onih koji su bih u inostranstvu vratili su se u svoje zemlje uglavnom zbog toga. od dleta ili kičice. Iščekuju dakle neke znake koji bi mogli da svedoče da istinske kulturne vrednosti mogu da nastaju izvan Metoda. materijalne rekompenzacije nisu uopšte za potcenjivanje. slučaju. naučne i umetničke svrhe . zaiivaljuju to ne obavezno svojim profesionalnim vrli­ nama. Strah od bezobzirnosti s kakvom se privredni sistem Zapada odnosi prema radnicima nauke i umetnosti veoma je rasprostranjen medu istočnim intelektualcima. Da osnovna sredstva za proizvodnju treba da pripadaju državi. jer ako bi samo takve postojale. sigurno bi odgovorili da žele sis­ tem u kome bi privreda bila socijalistička. Mada je pritisak Metoda mučan. I pored toga. po meri sutrašnjice. Inteligentni đavo razume međusobni interes i omogućava da se živi od pera. to bi bio trijumf i potvrda Metoda. slikari i pisci koji su imali priliku da odu na Zapad nisu to učiniU jer bolje je ovako ili onako komponovati. Trebalo bi to ipak da budu trajne vrednosti. što je u praksi jednako učtivoj svireposti. Bolje je imati posla s inteligentnim đavolom nego s dobrodušnim klipanom kažu. ništa ne daje i ništa ne zahteva. Traženje n e č e g a proizlazi iz manje ili više jasnog shvatanja činjenice da Nova vera nije u stanju da podmiri duhovne ljudske potrebe. prosvetne. zahvaljujući čemu do počasti najlakše dolaze mediokriteti. odgovoriće podsmehom. Ekvivalent tog rasipništva u zemljama Nove vere je prihvatanje veštine prilagodavanja političkoj liniji kao kriterijumu selekcije. Na argument da fabrike i rudnici treba da pripadaju privatnim licima.dobiju priznanje.ljudima Istoka izgleda kao nešto neosporno i naivno bi bilo tražiti među njima pristalice kapitalizma. ali čovek ne bi morao da se bespomoćno kida u zmijskom zagrljaju Metoda. Kad bi se pritisnuh uza zid i primorali da formulišu šta hoće. koja određuje privredne planove i koristi prihod u higijenske. Ko zna nisu И u laboratorijama usamljeni 37 . dakle ne takve koje proizlaze iz zastarele svesti. vodeći računa o svojim klijentima i postavlja­ jući zahteve. Dobrodušni klipan ne razne međusobni interes. već veoma često. slikati i pisati. a njeni pokušaji u tom pravcu s neumoljivom pravilnošću pretvaraju se u karikaturu. To nešto što traže na Zapadu sigurno nisu podgrevane parole Francuske revolucije ili Američkog rata za nezavisnost. nego radi­ ti u fabrici ili predavati u školi i za bavljenje svojom pravom strukom nemati više vremena ni snage. jednostavno.

Psihoanahfički romani izazivaju u njima prezrivi kikot. Mnogo puta se razočarao i ne želi previše jeftine utehe koje ostavljaju kasnije utoliko veću potištenost. jer nisu odoleU iskušenju.mislioci već došli do otkrića koja nemaju manji značaj od Darvinovog ili Marksovog rada. prev. takođe usamljenih u svojoj eposi. mnoge pravce u slikarstvu i muzici je odbacio. a ne hors d'oeuvre*". jaka i zdrava. došlo je do nečega što bi se moglo nazvati r e d u k c i j o m o s e ć a j n o g v i š k a .to ih meci koji udaraju o njihove ivice pomeraju s mesta na mesto i daju im kos položaj. Gladni su . kako do toga stići? Istočni intelektualac je posebno strog sudija za sve što stiže do njega sa Zapada. Ako ne uspe da odoli. Jer delo ljudske misli mora da odoh iskušenju brutalne. Prim. nage stvarnosti. bila bi sposobna da pobednički preživi taj dan žigosanja iluzija. Neko leži pod vatrom mitraljeza na ulici grada u kome se vode žestoke borbe. kojima su ljudi skloni da se hrane. upirani su u njega pogledi puni radoznalosti i divljenja. Ipak. Takav trenutak p r e ­ s u đ u j e u svesti čoveka pesnika i filozofa. Začuđujuće je da što god je na Zapadu dovoljno jako po njihovom ukusu.predjelo. Zagleda kaldrmu i primećuje zabavan prizor: kocke kaldrme kostreše se kao bodljike ježa . Dijalektički materijalizam lako nalazi u njima eho jer je forma z e ­ m a l j s k o g mišljenja. koja bi se oslanjala na slično g o l o iskustvo. Književnost erotskih komplikacija. još uvek popularnu na Zapadu. Samo. sma­ traju smećem. Mnoge knjige koje je voleo pre rata. nije uopšte vredno. Prim. prev. kad se jave u svesti čoveka u takvom trenutku. Slikarstvo epigona apstrakcionizma izaziva kod njih zevanje. Rat gaje učinio pronicljivim u demaskiranju iluzornih privida i sunmjičavim.ah hoće hleba. ' Hors d'oeuvre (fmn) . Samo kad bi mogli da je nađu. Međutim. 38 . posmatranje kocki kaldrme je nešto nesumnjivo realno i poezija. njegove pesme otkrivaju svoju slabost i pokazuju sve odlike zabave sentimentalnog estete. U intelektualcima koji su preživljavali los desastros de la guerra' u Istočnoj Evropi. vrti se oko problema društvenog sistema i masovnih ' L o s desastros de la guerra (špan. ali pod uslovom da ona bude zemaljska. Rado bi videli književnost i umetnost izvan kruga Metoda.) . Možda je nekog pesnika obožavala publika književnih kafana i kad je ulazio tamo.nesreće rata. Verovatno je zaista vredno samo ono što je sposobno da postoji za čoveka u trenutku kad je on ugrožen neodložnom smrću.

ona je poznata samo nekim članovima Inner Party). Štaviše. Kad se pomene ime nekog pisca. Kritika Nove vere. prolaznici su loše obučeni. izlazila iz okvira socijalističkog reahzma i zahteva cenzure. Kosmopolitizam je poštovanje prema kulturi Zapada (buržoaskoj). mogao da sakupi toliko tačnih zapažanja. oni koji poznaju Orvela samo po čuvenju čude se što je pisac. izgleda da podupire političku reakciju. Istina. Još pre sto godina carski istoričari su s odvratnošću govorili o „tru39 . (zbog teškoće da dobiju tu knjigu i opasnosti kojoj izlaže njeno posedovanje. ona ne ukazuje na put izlaska i ne uvodi ništa na mesto Metoda. bez tih štula. antistaljinističke knjige. Mnogi od njih čitali su Kestlerovo Pomračenje u podne. u prodavnicama nema ničega. koji nikada nije živeo u Rusiji. koje dobo poznaju. po prirodi višeznačna. u još većoj meri. čiji se primeri mogu naći u folkloru raznih naroda. Malobrojni su upoznali Orvelovu 1984. Mesija se ne pobeduje argu­ mentima razumnih ljudi. Sve što ima snagu na Zapadu obično je ipak samo negacija. Takode. Istočnim intelektualcima to ipak izgleda nedovoljno. i formom satire u Sviftovoj tradiciji. može se reći da uvodi živog čoveka koji se ne stidi svojih mish i ima hrabrosti da se kreće sam. treba napraviti sarkastičnu grimasu i skupiti usta kao za pljuva­ nje.verovanja koji ih pasioniraju: to su kako staljinističke. jer je borba s kosmopolitizmom jedna od osnovnih obaveza građanina. a ne plameni mač. stalno izaziva (nezdravo) interesovanje. Već to da na Zapadu postoje pisci koji razumeju funkcionisanje neobično složene mašine. Zvanično je preporučljivo da se ispoljava što veća odvratnost prema Zapadu. tako. čiji su oni sami deo. ograničena ili prosto iskorenjivana u zemljama Nove vere. Termin je nastao u Moskvi i u Rusiji nije ništa posebno novo.kako pokazuje verska predanost hrišćana u narodnim demokratijama. potreban pritisak . da bi hrišćanstvo uspe­ lo da se preporodi. s obzirom na „glupost" Zapada. slikara ili muzičara sa Zapada. često je tačna. I pored toga. Orvel ih je fascinirao zapažanjem detalja. izvikana tehnika ne vredi ništa. Da h ipak hrišćani u zapadnim zemljama koriste na pravi način slobodu? Pre se može doći do zaključka da je ne koriste. Tamo je sve loše: vozovi ne idu tačno. kakvi su citati iz dela autoriteta. Religija je postala tamo nešto poput običajnih ostataka. jer niko nema novca. Možda je. iz čijih usta izlaze reči. Hrišćanska religija. Pitanje je samo nije li to pobožnost miša u klopci i nije li stigla malo prekasno. koja se tamo praktikuje. ovu formu je nemoguće praktikovati u zemljama Nove vere jer bi alegorija. izgleda im začuđujuće.

Postoje izvesne okolnosti koje čine da propisano neprijateljstvo prema kosmopolitizmu nije baš toliko teško za intelektualce kako bi se moglo očeki­ vati. Bah. Zapadno slikarstvo do devetnaestog veka ne nameće rezerve. Stanovnik države Ajdahoa. izrađene u Centru). Prostor na kome je postala civilizacija zvana evropska poklapao se manje-više s prostorom na kome se prostirala religija koja je dolazila iz Rima. Bah. koje je trebalo kasnije. Balzak. Zemlje koje danas predstavljaju zapadne provincije Imperije vekovima su bile istočne periferije. sigurno će navesti Francusku. već francuski impre­ sionisti. u zemljama narodnih demokratija. Svift). Mada u istoj meri detaljni propisi stvaraju velike teškoće urednicima. Što se tiče savremenih. Verdi). Nemačku.lom Zapadu". Italiju. produ­ bio je razhku između „Evrope" i njene „Istočne marke". „borba s kosmopoli­ tizmom" nije lišena racionalnog obrazloženja. kako se saznalo. U svakom slučaju. Celokupna ruska muzika pogodna je za repertoar orkestara i solista. međutim. prevode i izdaju (npr. oni umeju sebe da uvere u relativnu ispravnost preporuka Centra u tom pogledu. treba prevoditi i izdavati sve ruske pisce. kad je reč o zapadnoj muzici. Razvoj savremene Evrope. Sekspir. Čajkovski. borba s kosmopolitizmom izražava se u narodnim demokratijama tako što se preporučuje da se neki stari zapadni pisci. nastaju kolebanja već kad su u pitanju kompozitori prošloga veka. Zašto ima obrazloženje u Centru je dovoljno jasno: suviše široka uporedna skala ne doprinosi moralnom zdravlju građana. a od zapadnih samo one koji su komunisti (u slučajevima sumnjivih informacija izdavačima se dostavljaju specijalne proskripcione liste autora. koji su smatrani „naprednim u svom vremenu". U praksi. Holandiju. međutim. kao i mnoge pronalaske s tog Zapada. radi se o likvidiranju loše navike: pušač se odučava od pušenja tako što mu se oduzimaju cigarete. radnicima izdavačkih firmi i muzičkim izvođačima. izrash su iz filozofije trule buržoazije i u umetničkom pogledu znatno više od njih stoje ruski realisti („peredvižnici"). Dalje na istok već ne ide i naro40 . s malobrojnim izuzecima. s grozničavom delatnošću njenih industrijskih i trgovačkih centara. Berlioz. uvoziti. Musorgski. Ispoljavanje razumevanja potreba je međutim mešani repertoar (npr. Ispoljavanje kosmopolitizma bilo bi sastavljanje repertoara samo od zapadnih dela (npr. Borodin). međutim. Mocart. vekovima podložnim uticajima Zapada. preporučuje se i treba prevoditi i izdavati sve stare ruske pisce. Tada su upravo na „trulom Zapadu" delali Marks i Engels. Međutim. upitan danas šta podrazumeva pod Evropom.

koji vodi do stalnih potvrđivanja o apsolutnoj prevazi i neprestanim zahtevima za počastima. forme privrede i kulture. gde je bio upotrebljavan za najcrnje poslove. njegovi pogledi su značajni. Ako se pretpostavlja da će se Nova vera raširiti svuda. Čehoslovačkoj ili Mađarskoj. izvršili su uticaj na diplomatske korake američkih političara kojima gubitak „Istočne marke" u korist Rusije ne izgleda kao potez koji bi mogao da ima ozbiljne posledice. sa svake tačke gledišta ove zemlje su možda važniji deo ne samo Evrope. Prosečno obrazovan Poljak. crkve i palate u Poljskoj gradiU su italijanski arhitekti. omalovažavanje zemalja Srednje i Istočne Evrope. uostalom. Istočni intelektualac ne smatra ovakvo stanje stvari razumnim i veću so­ lidarnost oseća s Rusom koji sa Zapadom ima stare i neprijatne račune. koje će u tim zemljama nastati. njihovi tehničari i naučnici mogu s uspehom da konkurišu svojim zapadnim kolegama. tešku industriju i rudarstvo koji se brzo razvijaju. polukolonijalni teren. Jer ove zemlje imaju brojno stanovništvo koje ispoljava posebnu sposobnost u prilagođavanju zahte­ vima tehnike savremene industrije. poljski pesnici s ljubavlju su podražavali forme francuske pesme itd. Ako se pretpostavi da će Centar biti pobeden i neće uspeti da nametne svetu svoju hegemoniju. tamo su se takode proizvodili kulturni modeli. Belgiji ili Holandiji. Možda stanovnik Ajdahoa predstavlja „istorijsko kašnjenje". Štaviše. nastala polovinom dvadesetog veka. Odnos Zapada prema njima nije bio hšen protekcionističkog omalovažavanja i nije se dosad mnogo razlikovao od možda suviše pravolinijskog mišljenja stanovnika Ajdehoa. Mada ga kompleks niže vrednosti Rusa. njihovi pisci i muzičari ne mogu se žaliti na nedostatak talenata. Tokom dugog istorijskog perioda novac i moć su se gomilali na zapadu Evrope. odnosno njegova svest podleže zastarelim navikama koje već negiraju činjenice. biće veoma zanimljiv primer izvođenja novoga jer u Istoriji ne 41 . one su prvi i zato najinteresantniji eksperimentalni teren izvan Rusije. prirodna bogatstva. već čitave zemaljske kugle. koje ispoljava Zapad. Pa ipak. kasnije šireni na istoku (npr. Prosečno obrazovan Francuz. čini mu se da potiče iz slabe orijentacije u promeni pro­ porcija. Zemlje istočne i srednje Evrope bile su „siromašne rođake". njihov radnik više ne podseća na bespo­ moćnog emigranta koji je išao trbuhom za kruhom na Zapad. nervira u najvećoj meri.). Belgijanac ili Holanđanin ne zna ništa o Poljskoj.di koji tamo žive izgledaju mu kao mešavina zaostalih plemena koja nisu dostojna velike pažnje. Ceh ili Mađar zna veoma mnogo o Francuskoj.

pošto je bio liberalan i ideje koje su odande prodirale ugrožavale su 42 . Neprijatnost dolazi otuda što su. Nikada se više neće vratiti zabavno vreme kad su poljski.svakako. engleski ili belgijski kapital inve­ stirao u rudnike. Danas se uvoženi elemenat pojavljuje u znatno čisti­ jem obliku jer dovoljan broj stražara vodi računa o očuvanju potrebnog poštovanja prema uzorima. pisane za sasvim drugu vrstu publike? Treba se odučiti od imitacije. u Pariz. Relistički pozorišni komadi devetnaestog veka . sada je posta­ la obavezna. ovoga puta već zapadne marke Imperije. dobra terapija. Bilo kakvo traženje sopstvenih puteva naišlo bi na zamerku zbog titoizma. Ako je ranije imitacija bila voljna i dobrovoljna. Treba stati na sopstvene noge onako kao što je na sopstvene noge stala nacionahzovana industrija. Poljska ima tradicije romantične drame koju nije moguće realistički postaviti na scenu. i po povratku slikali svoju domaću reku tako da je bila sasvim slična Seni. nauka i umetnost „marke" postale potpuno zavisne od nove metropole. Pa ipak. trebalo da bude imitirano u Pragu ili u Varšavi? Zašto bi trebalo u tim gradovima igrati engleske komade. „Borba s kosmopohtizmom" u stvari nije ništa drugo do pražnjenje retorte koja se ponovo puni novom tečnošću.postoji povratak na status quo. koje nastaje u zemlji bez dinamičnosti. već prohujalu slavu. U prošlosti se u ovoj retorti proizvodila specijalna supstanca uzajamnim delovanjem uvoženih i domaćih elemenata. oslobodivši se zapadnih čari. male države na obalama Atlantika pune su uspo­ mena na nekadašnju. Čak posezanje za sopstvenom prošlošću svakoga od naro­ da „marke". moguće je samo utoliko ukoliko ta prošlost dokazuje paralelne razvojne puteve datog na­ roda s razvojnim putevima ruskog naroda. Zašto bi shkarstvo današnjih francuskih shkara. mada u stvari uopšte nije ličila na nju. koja je bila opravdana sve dotle dok je francuski. železnice i fabrike „istočne marke". АИ. koje je bilo toliko rasprostranjeno medu prosvećenim slojevima „istočne marke"? Posmatrane iz zemalja narodne demokratije. „borba s kosmopolitizmom" može da bude. Zar onda nije opravdano zaustavljanje tog slepog obožavanja zapadnih uzora. na p rimer.svakako. ali lišene su bilo kakve dina­ mičnosti. češki ili mađarski intelektualci putovali u Meku slikarstva. Nastavljanje takvih tradicija mirisalo bi na opasnu jeres. filmove i modu. Poseduje takode inscenatorske tradicije koje pozorišni ljudi nazi­ vaju „monumentalnim teatrom". književnost. smatra intelektualac. Folklor . gurajući tamo istovremeno svoje knjige. „Truli Zapad" u prošlom veku žigosali su ruski patriotski istoričari.

autokratske vlade. Uostalom, nije samo u očima tih branilaca prestola nalazio milost. Dovoljno je pročitati raspravu Lava Tolstoja Šta je ume­ tnost da bi se dobila slika tog prezira prema zapadnoj preteranoj suptil­ nosti (utončeniju), tako tipičnoj za Ruse. Tolstoj smatra Sekspirove komade zbirkom krvavih budalaština, a francusko slikarstvo (bio je to period procvata impresionizma) mazotinama degenerika. Posle revoluci­ je nije bilo teško razviti ove predrasude, kojima je dodata velika zaliha argumenata: Rusija je ponovo imala sistem potpuno drugačiji od Zapada. Nije li ipak ova podozrivost prema Zapadu predstavljala uvek veliku snagu Rusije i nisu li čak carski istoričari posredno radih za revoluciju, negujuči kod Rusa samosvest i veru u posebno pozvanje naroda? Posmatranje Zapada popreko i s podsmehom nije se pokazalo kao loše sredstvo za zaštitu. Zahvaljujući njemu nastao je tip zemaljskog čoveka, strogog, koji se ne povlači ni pred kakvom konsekvencijom, nasuprot čoveku Zapada, koga je suviše opterećivala prošlost, sputavajući sve smelije korake mrežom zakona, verovanja i etičkih privrženosti. Svesni ove, dotle skrivane snage, „Skiti", kako je nazivao svoj narod ruski pes­ nik Blok, započeli su najzad pohod, a njihovi uspesi su ih učvršćivali u uverenju da njihov prezir prema Zapadu nije bio neosnovan. Podražava­ nje te ruske samouverenosti i oslobođenje papagajskih loših navika bilo bi preporučljivo i za narode koji žive između Baltičkog i Sredozemnog mora. Intelektualac, naravno, razume da je iskorenjivani tip kosmopolite on sam jer se osvrće na Zapad, očekujući odande n e š t o. To ne znači ipak da posebno žah zbog zabrana koje uklanjaju iz njegove zemlje bezvredne pariške bulevarske komade ili kriminalističke romane. Mnoge kulturne pojave koje uzbuđuju „ehtu" u zemljama Zapada takođe izazivaju kod njega odvratnost. Zapitan da li bi u njegovoj otadžbini trebalo postaviti na scenu Coctail-party Т. S. Eliota, odlučno bi odgovorio da ne bi, mada Pustu zemlju istog autora može smatrati interesantnim pesničkim delom. Tekovina koje ljudi u Srednjoj i Istočnoj Evropi nikada više neće želeti da se odreknu jeste osećanje odgovornosti za to šta od izdavača ili pozorišta dobija publika: ako se, na primer, neki komad smatra lošim, ne treba ga prikazivati, čak ako bi i mogao da računa na uspeh i puni kasu pozorišta (zamislite samo radnike Praga ih Varšave kako gledaju snobovsku Coctail-party Т. S. Eliota). Međutim zabrana izvođenja Posvećenja proleća Stravinskog i formiranja ukusa slušalaca na Čajkovskom suviše je očigledan apsurd da ne bi izazivao gorke podsmehe. Dakle, kos43

mopolitizam ličnosti koju opisujem je veoma umeren. Ona pravi razliku između onoga što je na Zapadu dostojno poštovanja i toga što ima uspeh zahvaljujući sumnjivoj reklami koja apeluje na ukus „eUta" sumnjive vrednosti. Superiornost slikarstva ruskih realističkih „peredvižnika" nad fran­ cuskim impresionizmom u Moskvi je dokazana. Nažalost, slikarstvo ima tu osobinu da prilikom njegovog ocenjivanja oko gledaoca takođe ima nešto da kaže i najučeniji argumenti neće uspeti da pretvore ružno platno u delo velike umetnosti, stoje za žaljenje. Na svakom koraku, bilo u estet­ skoj ili etičkoj oblasti, nailazimo na taj otpor koji nastranost čoveka pruža mudroj teoriji. Da je odgovarajuće vaspitano dete dužno da potkazuje svoga oca kad primeti da je njegovo ponašanje štetno za gradnju socija­ lizma (od čijeg uspeha zavisi sreća čitavog čovečanstva) - izgleda razum­ no. A ipak, takav postupak izaziva u mnogima neobjašnjivu odvratnost, slično kao što oni više vole Manea od realističkih ruskih slikara devet­ naestog veka. Smelost kojom Rusi vrše svoje intelektualne operacije dostiže, po mišljenju intelektualca narodnih demokratija, opasne razmere, koje ne slute dobro budućnosti njihovih vođa. Dosledno rezonovanje koje, nailazeći na protivurečnost sa stvarnošću, nalaže da se zane­ mari empirija mora najzad dovesti do skupih grešaka. Hitlerova borba s „degenerisanom umetnošću" bila je sigurno simptom iste vrste kao nova etika njegove partije koja naređuje uništavanje „nižih rasa", a u sličnim idejama nalazi se zametak njegovog poraza. Posmatrajući brigu Centra da nauka i umetnost budu skladne s Metodom, intelektualac dolazi do zaključka da ne mogu snaga i mudrost Zapada biti razlog pada Imperije već upravo aberacije kojima vodi Metod. Proglašavajući Mendelovu genetiku pogrešnom. Centar je, površno uzev, upotrebljavao tri grupe argumenata: 1) da je ona suprotna dijalek­ tički shvatanoj Darvinovoj teoriji odabiranja vrsta jer se nadovezuje na one elemente Darvinove teorije koje su odraz društvenih odnosa, to jest nemilosrdnu borbu za opstanak u kapitalističkom sistemu (umesto na borbu za opstanak u okviru jedne vrste treba postaviti saradnju u okviru jedne vrste); 2) da ona ne daje zadovoljavajuće praktične rezultate u poljoprivredi; 3) da može da služi kao osnova za rasističku teoriju jer „bolje stanje" i „gore stanje" individue čini zavisnim od vrste gena. Dakle, svi upotrebljavani argumenti mogu se smatrati znakom težnje za takvom stvarnošću kakva se želi videti. Šta će se ipak dogoditi ako je genetika Mendelovih kontinuatora skladna s naučnom opservacijom? 44

pita intelektualac. Ma koliko glasno aplaudirao govornicima koji satiru zapadne genetičare, nije uopšte siguran nema li tu posla s velikim cirku­ som, po načinu argumentacije sličnom cirkusima nemačkih naučnika, naučno dokazujući to što je u datom trenutku Nemcima bilo potrebno. Odatle je samo jedan korak do sumnje o samom dijalektičkom Metodu. Zar on ne podleže povremeno čitanju iz prirode i istorije znako­ va koje je vesto tamo najpre stavila ruka samoga čitaoca? Dijalektika je „logika suprotnosti", primenjivana, kako kažu mudraci, tamo gde nije dovoljna formalna logika, dakle, na pojave u pokretu. Pošto su, kako ljud­ ski pojmovi, tako i pojave u pokretu koje ljudi posmatraju, „suprotnosti sadržane u pojmovima samo su odraz, prevod na jezik misli tih suprotnosti, koje su sadržane u pojavama". Divno. Šta ipak reći o primeru koji daje Plehanov da bi dokazao nedovoljnost formalne logike: neko pokazuje mladog čoveka, kome jedva niče brada, i traži odgovor na pitanje da li taj čovek ima bradu ili nema bradu. Ne može se odgovoriti da nema jer ima začetke brade. Jednom rečju, brada tek nastaje, u pokretu je, to je tek izvesna k o l i č i n a pojedinačnih dlaka koje će se jednoga dana pretvoriti u nov k v a 1 i t e t, to jest u bradu. Do đavola - gunđa naš intelektualac - pa to su vežbe za rabine iz sedamnaestog veka. Dlake koje rastu na podbratku mladog čoveka uopšte ne brinu kako ćemo ih nazvati. Nema tamo nikakvog „prelaženja kvantiteta u kvalitet", kako to sa zanosom ponavljaju pristalice. Problem: brada ih nije brada, potiče iz jezika koji mi upotrebljavamo, iz naše klasifikacije. Kakva beskrajna gordost pripisivati pojavama suprotnosti, u koje nas upliću naši nevešti poj­ movi! A ipak, pitanje je važno. Sudbina Imperije zavisi od te nesrećne brade. Ako čitava analiza Istorije, izvršena po Metodu, operiše sličnim trikovima, to jest najpre uvodi pojmove, a kasnije uzima njihove suprot­ nosti za suprotnosti posmatranog materijala, onda će lepo izgledati Imperija podignuta na takvim temeljima. A ipak oseća da ga Metod teroriše. Kako to objasniti? Ne priznajući nikome, dopušta da misli da se u samom zametku nalazi laž, što uopšte ne smeta da ispravno posmatra i obrađuje materijal drugim metodima, pri­ pisujući sve uspehe upotrebi Metoda. Jer on izaziva magnetski uticaj na savremene ljude time što na dosad nepostojeći način ističe promenljivost i međusobnu zavisnost pojava. Pošto su se ljudi dvadesetog veka našli u društvenim uslovima, u kojima iščezava „prirodnost", a promenljivost i međusobna zavisnost postaju vidljive čak i najtupljima, mišljenje kate­ gorijama kretanja izgleda daje najsigurniji način da se uhvati stvarnost na 45

čim požele da promene zastareli poredak u svojim zemljama. Bila je potrebna takva nesreća da. može dovesti do sasvim neprijatnih edikata koji emaniraju iz Centra. koliko god se daleko posegne u prošlost. Metod je prerada Marksa na ruski kalup.pitao je mali Jakubek. Odnos istočnog intelektualca prema Zapadu. dakle. intelektualac bi sigurno odgovorio da je mera njegove ispravnosti snaga onih koji njime vladaju. u „usađivanju osnovnih načela entuzijazma" drugima. nastane novi privredni sistem u zaostaloj Rusiji i da revolucija postane poduhvat koji su planirali činovnici Centra. Ipak. a kao što je poznato. oni ne poseduju vrlinu umerenosti. a širio vojnim osvajanjem. kad se poredi s konturama statične arhitekture Zapada. čak ni u svojoj zemlji i koji. njihovu moralnu pobunu i taktiku njihovih naslednika koja negira ispravnost moralne pobune. kako sam pakosno to naziva. Otuda neograničene mogućnosti. Njegova elastičnost koju su iskoristili Rusi. a to povećava nje­ govu čarobnjačku moć. predstavlja oružje u 46 . To je nešto poput izneverene ljubavi a. ne raspolažući sličnim savršenim propisima. nikada nije upoznao sreću i slobodu. ostaje pri tradicionalnoj arhitekturi koja preti rušenjem. Njegova funkcija se sastoji. morali da se mire. Kakva sudbina roditi se u takvom vremenu . Metod koristi otkrića Marksa i Engelsa.odgovorio je tatica. s pokora­ vanjem njihovih zemalja od strane naroda koji nikada nije umeo da vlada. Pa ipak. Metod je tajanstven i niko ga dobro ne razume. pa ipak.delu. komplikovan je i ne može se svesti na obrasce simpatija i antipatija. na trenutke se čini da će čitavo čovečanstvo biti primorano da se preseli u pokretljivije apartmane. zdrav razum bio je veoma retko u Istoriji efikasan vodič po lavirintu ljudskih pitanja. izneverena ljubav ostavlja često talog sarkazma. Pitajući sebe pošteno. istovremeno držeći govor o tome kako je velika čast živeti u „velikoj staljinističkoj eposi". kao što je poznato. Potrebna je bila takode nesreća da bi Evropljani. zašto ne može da se oslobodi njegove draži (mada bi hteo). Oni umeju da grade na terenu potresanim neprestanim zemljotresima zgradu s pokretnim zidovima dok Zapad. potpuno suprotno Marksovim predviđanjima. Ne čini mu se sasvim neverovatnim da Zapad može izaći kao pobednik iz rasprave s Metodom. da li zmija ima rep?" . „Tatice. Neki pokretni zidovi dijalektičke zgrade su monstruozni i ispunjavaju stanovnike iskrenim strahom za budućnost tako konstruisane građevine. On je kao zmija koja je nesumnjivo dijalektičko stvorenje. mada ima brojne slabe strane.razmišlja intelektualac. „ I s k l j u č i v o rep" . takode suprotno Marksovim predviđanjima.

jednog suviše oštro napisanog članka. gajeći tiho nadu da „glupost" Zapada nije tako bez­ granična kao što se pretpostavlja. možda će ipak razumeti? 47 . u haosu koji nastane moći će da se traže novi načini za preživljavanje i delovanje. Dok to ne nastane. Ako se Imperija sruši. Video je on veoma mnogo onih koji su padah u ponor zbog jednog neopreznog nastupa. A možda će ipak. to se potpuno slaže s njegovim zmijskim karakterom. a istovremeno. Iskustvo je naučilo istočnog intelektualca da brižljivo odmerava svoje životne poteze. Kad bi ljudi na Zapadu zaista razumeli mehanizam „velike staljinističke epohe" i kad bi delali. ono što je datog trenutka potrebno određuje se pomoću Metoda. Dobra strana Metoda je to što se pomoću njega u datom trenutku može dokazati ono što je vladarima potrebno. činilo kako treba! Sve ukazuje na to da ne razumeju.rukama vladara Centra. moćnije od samih tenkova i topova. treba revnosno raditi za pobedu Imperije.

glasno se smeju. fabrika. ton glasa. Dolazak na Zapad za čoveka s Istoka je veliki šok jer u kontaktu s drugima . Spolja. s tom razlikom što mesto gde se igra nije pozorišna scena već ulica. a naročito predstavnici intelektualne elite. To je velika veština koja zahteva budnost uma.III KETMAN Rasuđivanje intelektualca izloženog pritiscima vlasti Imperije i Metoda puno je protivurečnosti. A ipak postoje i predstavljaju stvarni život tih glumaca. sala za konferencije. s tačke gledišta posledica koje može da izazove. u kojoj se stanuje. Takođe način ponašanja. Niko od građana iz zemalja narodne demokratije nema mogućnosti ni da piše. nedostaje im ta unutrašnja koncentracija. koja se izražava u spuštanju glave ili u očima koje nemirno lete. pre nego što izađe iz usta. interpretirani su kao znak političkih sklonosti. pogled koji ne izražava to što treba da izražava. niti kod pristaUca Nove vere na Zapadu (kojima pomaže neznanje). Ove protivurečnosti nije lako sasvim shvatiti jer imamo posla s potpuno novom pojavom koje nema u tolikoj meri ni kod Rusa (vladajućeg naroda). kancelarija. zar je moguće da odnosi među ljudima mogu da budu tako j e d n o s t a v n i ? Svakodnevna gluma razlikuje se od glume u pozorištu po tome što svi igraju pred svima i jedni o drugima znaju da igraju. ljubav prema takvim. one tamo ne postoje. kakvi su iz nužde skoro svi ljudi u zemljama zavisnim od Centra.ne nailazi ni na kakav otpor . Važno 48 . Osmeh koji se jav­ lja u neodgovarajućem trenutku.oni su sasvim opušteni. mogu da budu razlog opasnih sumnji i prekora. To što neko glumi ne uzima mu se za zlo i ne dokazuje uopšte njegovu nepravovernost. ni da glasno govori o ovim stvarima. Ne samo da svaka reč koja se izgovara treba da bude brzo ocenjena. pričaju sve što im padne na pamet. a ne drugačijim kravatama.počev od nosača i šofera taksija . Teško je drugačije definisati vrstu odnosa koji vladaju tamo među ljudima nego kao glumu. čak i soba.

Pesnik koji piše propagandno delo ne ograničava se uopšte na čisto racionalistički prilaz. to znači da joj je u stvarnosti privržen. na kome gradi svoju ulogu. vežbajuči trčanje. o kojoj tako glasno viče. može se definisati kao izraz individualnog temperamenta koji se prelama kroz društvenu konvenciju. koji igra na primer Sida. Ako neko osuđuje zapadnu kulturu na hladan i uzdržljiv način. a ona reguliše čak i njegove gestove. Naravno. Međutim. To se javlja i u književnosti. a šta usvojeno. time pokazuje da u njemu ima bar 10 procenata mržnje.je samo da igra dobro.kao što je poznato . jer veština dobrog ulaska u svoju ulogu pred­ stavlja dokaz da je taj deo njegove ličnosti. i bračni parovi u krevetu razgovaraju mitingaškim sloganima. Zato su najprilagodeniji novoj situaciji pesnici obdareni dramskim talentom: pesnik stvara lik idealnog revolucionarnog pesnika i piše tu pesmu kao monolog ove osobe. Dobijeni rezultat podseća na pesmu za pevanje u maršu jer je cilj isfi: stalo im je do stvara­ nja kolektivne veze koja ujedinjuje kolonu vojnika koja se kreće napred. prazni se emocionalno. čak ako je mlad i dobro građen. Posle dugog treninga dolazi do tako čvrstog srastanja s ulogom. takva kakvu poznajemo dosad. da se više ne može razlikovati šta je svoje. već idealnog građanina. Tako trkač koji je postao trkač zato što je imao dobro oblikovane noge. svesna igra razvija one odlike individue kojima se ona u svom glumačkom poslu najradije služi.znatnu dozu glume. svako ljudsko ponašanje ima u sebi . Pravi refleksi u pravom trenutku javljaju se već automatski. na sceni j e s t e Sid. Ne izražava sebe. razvija ih još više. Uostalom. Poezija. da igra Sida: potrebna je urođena sposobnost za emotivno pražnjenje u ulozi Sida. Pa ipak. Slično kao što se pre­ vodilac „zaražava" duhom originala. u njemu dovoljno razvijen. Ako se upražnjava dovoljno dugo. Srastanje s nametnutom ulogom donosi olakšanje i omogućuje smanjenje napetosti pažnje. naštimovavši sebe na samom početku na odgovarajući ton. Čovek reaguje na okolinu. ne može svaki glumac. i ako to čini sa žarom. tako pesnik koji stvara s mišlju daje ideal pesme ona koja može biti horski recitovana na mitingu. Ako neko drži govor pun mržnje prema Zapadu. to što se javlja u zemljama narodne demokratije pre bi se moglo nazvati svesnom masovnom igrom nego spontanom adaptacijom. Najbolji primer takve pesme-slogana su neke pesme nemačkog pesnika 49 . poezija Nove vere može se definisati kao izraz društvene kon­ vencije koja se prelama kroz individualni temperament. U pozorištu glumac. Njegov psihički stav često nameču oni koji ga okružuju.

a simulirati neznanje.Bertolda Brehta koje dominiraju nad delima drugih istočnih pesnika jer se kod Brehta vidi potpuna svest o procesu. nasamarujući tako protivnika (koji takode nas nasamaruje). Istovremeno. već se preporučuje pribegava50 . Uspeh u igri posta­ je izvor zadovoljstva. pokušavajući nevešto da opišemo ovu novu vrstu običaja. Gobino je proveo više godina u Persiji (od 1855. godine bio je sekretar francuskog poslanstva. a ne može mu se poreći dar za pronicljivo posmatranje. satisfakcije. Čovek se sklanja u unutrašnje svetilište.francuski poslanik). Govoriti da je nešto belo. a spolja pokazivati svečano oduševljenje. svoju imovinu i svoje dostojanstvo zaslepljenosti. Stalno maskiranje. Tada se ne treba kolebati. Dakle. dobija za nas posebnu vrednost jer nije nikad jasno formulisano. i to ne najmanje. čak ako se ne treba obavezno slagati sa zaključcima ovog veoma opasnog pisca. godine . čovek počinje da iznad svega ceni ličnu prepredenost. a misliti da je crno. do 1863. znati. to što je u nama čuvano od očiju nepozvanih. da bi se drugima zabranio prist­ up u njega. treba ćutati o svojim pravim uverenjima ako je to moguće. Gluma praktikovana u tako velikim razmerama nije se često događala u dosadašnjoj istoriji ljudske vrste. nailazimo na frapantnu analogiju u islamskoj civilizaciji na Bhskom Istoku. Mada je poistovećenje igre i privatne misaone svojine daleko uznapre­ dovalo. mrzeti. već se ona pretvorila u trajnu instituciju i dobila naziv: ketman. pruža onima koji se maskiraju izvesne. ludosti i pakosti onih koje se Bogu dopalo da dovede u zabludu i održi ih u zabludi". koje je uto­ liko lepše ukoliko treba veću cenu platiti. Pa ipak. Šta je ketman? Njegov opis našao sam u knjizi Gobinoa Religions et Philosophies dans l'Asie Centrale. do 1858. poseduje iracionalnu draž čisto osećajnog kvaliteta. u sebi se smeškati. onaj ko poseduje ne treba da izlaže svoju osobu. ma kako da stvara teško podnošljivu kolektivnu atmosferu. Po mišljenju ljudi na muslimanskom Istoku. ostaje još dosta toga što primorava na budnost. a od 1861. Ne samo da se tada javno treba odreći svojih pogleda. a što nije formulisano u recima. a ispoljavati znake ljubavi. „Ра ipak ­ kaže Gobino ­ ima slučajeva kad ćutanje nije dovoljno. Podudarnosti između ketmana i običaja upražnjavanih u zemljama Nove vere toliko su začuđujuće da ću sebi dozvoliti duže citate. Ne samo da je tamo dobro poz­ nata igra primenjivana za odbranu svojih misli i osećanja. kad se ono može smatrati priznanjem.

prev.On se takođe bojao mula. kao što je priznao u razgovoru s Gobinoom jedan Persijanac. nisu svi bili oprezni kao Hadži-Seik-Ahraed. Na taj način čovek će steći veliko zadovoljstvo i zaslugu što je zaštitio i sebe i svoje. Tada će se ispovedati sve vere koje mogu da se dopadaju. u njemu su vidljivi i jasni elementi materi­ jalizma i ateizma. što nije izložio dragocenu veru odvratnom kontaktu s nevernikom i najzad što je. makar on bio ministar ili moćni kralj.nikada nije otkrio jasno u svojim knjigama. ali davati solidne osnove. Evo opisa propovedničkih pohoda Sadre. za čoveka koji primenjuje prema njemu ketman. kad bi se ipak osetili dovoljno jaki da otvoreno proklamuju jeres. Nekima je ketman služio u njihovom pripremnom periodu. koje je zaslužio. Iako u A v i c e n i n o m s i s ­ temu ima puno nedoslednosti i kompromisa. Zahvaljujući njemu vernik dostiže stanje trajne nadmoćnosti nad onim koga je pre­ vario. ne možemo se čuditi ako. Poput Aristotela. koje mu se danas pripisuju.stavmka aristotelizma na arapskom Istoku. koristiti sva sredstva za uvođenje u zabludu. smatrao je da je materija v e č n a i nestvarena. međutim. razoružavaš opasnu zver. Prim. Koliko li samo radosti istovremeno!" Kako daleko može da ide ketman dokazuje primer osnivača jedne od sekti. navukao na njega sramotu i duhovnu bedu. vršiti svi obredi koji se smatraju najbesmislenijim. Nije se moglo izbeći izazivanje njihove podozrivosti.1 0 3 7 ) . Z b o g m n o g i h jasno izraženih materijalističko-ateističkih pogleda. Ž i v e o je u Persiji.." Dakle." „Ketman ispunjava ponosom onoga ko ga primenjuje. 51 . tebi.. ništa što bi moglo da uputi na trag ideja.kaže Gobino . Odbacio je d o g m u o uskrsnuću tela. dronjavom i glad­ nom. godine spalili Avicenina dela kao jeretička. Jedan je od glavnih pred. pružati dokaze za njihove optužbe ' A v i c e n a ( 9 8 0 . Ipak. lišen je pristupa na jedino ispravan put i čak u to ne sumnja. Hadži-Šeika-Ahmeda. naučnik i lekar. on je pre svega jadan slepac. koračaš u sjaju pred svojim neprijateljima. „u Persiji nema ni jednog savršenog muslimana". koji je bio avicenovac^: „. ortodoksni vernici su 1160. krivotvoriti sopstvene knjige. oči su pune svetlosti. arapski filozof. Rugaš se nein­ teligentnom biću. „Mada je ostavio za sobom mnoga teološka dela . uvodeći veoma precizno red u doktrinu koja danas nosi njegovo ime. kako priznaju njegovi čak najvatreniji učenici. varajući ovoga drugoga i učvršćujući ga u zabludi.nje svim lukavstvima samo da bi se protivnik prevario. Ali svuda se tvrdi da je praktikovao ketman i da se krišom odlikovao velikom hrabrošću. koji prividno ponizno drhtiš pred vesto obmanutom moći.

Nije odbijao. Kad bi stizao u neki grad. govorio je skromno. Devijacije. Posle neko­ liko dana. odbacivao islam i pokazivao se samo kao logičar. Sami su zahtevali da vodi njihovu maštu složenijim pitanjima. poricanje samome sebi.značilo bi podvrći se beskrajnim proganjanjima i izložiti opasnosti budućnost filozofskog preporoda koji je planirao. postizao je konačno cilj i širio avicenizam u čitavom sloju obrazovanih. uzimao je kao tekst doktrinu ablucije ili nešto slično i raspredao je naširoko i nadugačko o propisima i sum­ njama savesti naj suptilnijih teoretičara. Slično kao u islamu.priznati muslimanski (šerijatski) pravnik. morala za njega u Evropi smesta tužno završiti. osećanje superiomosti nad onima koji nisu dostojni da se približe poznavanju istine predstavlja jedno od glavnih zadovoljstava u tajanstvenom životu koji uglavnom ne obiluje zado­ voljstvima. S doktrine ablucije prelazio je na doktrinu molitve. kakvo je ketman. uglavnom je ćutao. mučtehidi su mu sami predlagali javna predavanja. koristeći prećutkivanja. Uznosili su ga do nebesa. pri čemu su od najveće koristi u otkrivanju devijacija ljudi koji praktikuju ketman shčne vrste: prepoznavajući s lakoćom kod drugih akrobatske trikove. kraj njihovih talara. imam. zaboravljali su da ga nadziru. nisu varke. To su slučajevi demaskiranog ketmana. s otkrovenja na božje jedinstvo i tamo. videći da je tako blag. Pa ipak. starao se da se predstavi pokorno svim tamošnjim mučtehidima' ili doktorima. Zato se prilagodio zahtevima vremena i pribegao tom velikom izvrsnom sredstvu. metafizičar i ko je zaista bio." Ketman islama i ketman dvadesetog veka u Evropi izgleda da se raz­ likuju samo po tome što bi se hrabrost. 52 . rečenice dvostrukog značenja. ispovesti pred naprednijim učenicima. s molitve na otkrovenje. Prim. Takvo postupanje oduševljavalo je mule. preplićući sve bogato izjavama o svojoj uzornoj veri. koje sami ' Miičtehid (tur. Miictehid) . Smesta se prihvatao toga. kazivao je jedino ideje pozajmljene iz najpravovernije šiitske teologije i ničim nije odavao da se bavi filozofijom. Sedao bi u ugao njihovog salona. ukla­ njao je zastore. iz kojih su samo upućeni mogli da nadu izlaz. Pitali su ga za njegovo učenje. do koje je išao Sadra. prev. slagao se sa svakom rečju koja je dolazila iz tih dostojanstvenih usta. lažne silogizme. čije iskorenjivanje donosi tolike nevolje vladari­ ma. ketman u njegovim pre­ ciznijim i strožim formama svuda je upražnjavan u narodnim demokrati­ jama. čineći čuda od veštine. stručnjak kompetentan da samostalno rešava verska pitanja. a kad je najzad ocenio da može da nastupi otvoreno.

Pošto je Tito postupio kao Sadra. postupajući pomalo kao prirodnjak koji vrši opštu klasifikaciju. koriste prvu priliku da uvale u nevolju protivnika ili prijate­ lja. pa ipak. množi unutrašnje ograde kod onih koji su po svojoj spoljašnjostiizuzetno verni. koja bi mogla da ih snađe od strane čoveka koga uništavaju. Propagandne rasprave s pristalicama „nacionalnog puta u socijalizam" u pojedinim istočnim prestonicama naučile su publiku koji obrti i koje reakcije mogu da je izlažu prigovoru da neguje u sebi te pogubne tendencije. Pisac koji nije posvetio nijedno delo istaknutim ruskim ličnostima ili pak životu Rusa. na svakom koraku. njega nije oslobođen ni partijski vrh pojedinih zemalja. Potrudiću se ipak da se zadržim na njihovim glavnim grupama i porodicama. nazivi devijacija ne mogu da stignu da srede taj vrt pun neočekivanih primeraka. manifestovanje divljenja dostignućima Rusije u raznim oblastima. a mera veštine je preduprediti bar za dan sličnu optužbu. nacionalni ketman nalazi obilnu hranu. vatreno aplaudiranje ruskim muzičarima i glumcima itd. Ne može se definisati jednostavno kao nacionahzam.primenjuju. time se osiguravaju. i objavio svoju jeres čitavom svetu. Odlika ljudi koji upražnjavaju ovaj ketman jeste bezgraničan prezir prema Rusiji kao varvarskoj zemlji.ili vojnika oslobodilačke armije. Najsigurniji način za očuvanje od prigovora je glas­ no.Rusa u njihovom svakodnevnom životu. On je rasprostranjen. 53 . ili. kod Slovena je ona bila obojena respektom prema spoljašnjim odlikama civilizacije primetnim kod Nemaca. Između Slovena Srednje Evrope i Nemaca vekovima je postojala mržnja. ograničavajući se na teme svoje zemlje. koga je opisao Gobino. objavljivan iz Centra s opštevažečom snagom. Nacionalni ketman. Kod radnika i seljaka on je više emocionalan i zasniva se na posmatranju . nošenje ispod pazuha ruskih časopisa i knjiga. pošto su mnogi za vreme rata bih na terenima kojima je neposredno Rusija upravljala . Nemoguće je navesti sve ketmane koji se mogu pronaći u zemlja­ ma narodne demokratije. Kako je dotle postojala vehka razlika u životnom standardu i civihzacijskom nivou između Rusije i zemalja koje se danas nazivaju narodnim demokratijama u korist ovih drugih. ne može smatrati da se smestio na sasvim sigurnoj strani. mnogomilionske mase koje upražnjavaju ovaj ketman u zemljama narodne demokratije moraju da upotrebljavaju posebno lukava sredstva maskiranja. Svaki novi komen­ tar uz propise Nove vere. ne samo medu širokim masama. Pošto je broj vrsta ketmana skoro neograničen. pevušenje ruskih pesama.

verni musliman. takav ketman se izražava samo praktičnim merama. a čak su nepotrebne jer postoji viši stepen društvene discipline. industrija ne mora da počinje od stanja bliskog nuli. koje ne štete Centru u njegovoj svetskoj borbi ali su odbrana nacionalnih interesa tamo gde je to još moguće. to jest istupiti protiv Centra i oslabiti njegov vojni potencijal. bolju sposobnost organizacije. što mu uostalom ne smeta da oseća strah od ogromnih masa koje se izUvaju iz dubine evro-azijskog kontinenta. taj oganj. veći deo zemljišta je obrađivan. čak jako privržen svom ketmanu. Dakle. Rusija . i tu počinju suptilnosti doktrinamih razlikovanja. na primer. zasnovane na bezobzirnoj svireposti nisu nužne. Izjašnjavanje protiv ove tvrdnje značilo bi brisanje Nove vere i uvođenje na njeno mesto druge vere. kad bi mogao. „nacionalni put u socijalizam" je osuđen i učinjeno je mnogo da bi se dokazalo daje svako ko se protivi potpunoj primeni ruskog uzora u najsit­ nijim pojedinostima i pokoravanju diktaturi Centra. Izvesne metode. videći u Titovom savezu sa Zapadom primer istorijskog fatalizma. slično kao što se mnogi tobožnji pobornici Nove vere u stvari nalaze izvan nje. saobraćajna mreža je gušća. koji je jedino sredstvo za vođenje revolucije svetskih razmera.Međutim. odbacujući misao da je ovaj fatalizam mogao jednostavno da bude izaz­ van politikom Centra prema narodima potčinjenim od nje. izdajica i mora podeliti Titovu sudbinu. koji se u stvari nalazio izvan islama. koji ne treba da smeta Centru u njegovim spoljašnjim akcijama. Drugi. tj. zatvaraju se u ketman. dakle.da. srednji Evropljanin bi. starao se da se pred mulama time ne izda. ipak. gde se islam bori s nevernicima za svoje postojanje. njihovo stanovništvo je razboritije. Kod mlade inteligencije radničkog porekla izgleda da prevladava stav. To je retka vrsta. ne može da stvara smetnje tamo. Ketman revolucionarne čistote. zapažajući poredenjem veću uglađenost svojih običaja. koji bi izrazi­ la sažeta misao: „socijalizam . češća u velikim gradovima Rusije nego u narodnim demokratijama. Pa ipak. Ona se zasniva na veri u „sveti oganj" Lenjinove revolucionarne epohe. Stvar se ne odigrava ipak na čisto emocionalnom planu. čiji je sim54 . takve koja se neposredno nadovezuje na Marksa i Engelsa. transporta ili rukovanja mašinama. Evropske zemlje .idu dalje u rasuđivanju znatno više su pozvane za reahzovanje socijalizma od Rusije. izrazio svoj odnos prema Rusiji omalovažavajućim odmahivanjem ruke.ne". Sadra.

ne podiže efikasno moral ruske vojske pred licem pretećeg rata? On je odvratna mrlja na svetloj Novoj veri. kolektivizacija je izvršena na nemilo­ srdan način. Potpuno se menja u četiri zida svoje kuće. Ovakav ketman bio je veoma čest. ako ne i sveopšti u Rusiji za vreme Drugog svetskog rata i današnja njegova forma je pre­ porod jednom već izneverene nade. Kada se postigne pobeda. godine. mada ponekad suprotna zdravom razumu. pad životnog standarda građana.bol npr. istrebljenje čitavih nacionalnih grupa . piše pohvalne recenzije o slikarskim izložbama i pretvara se da su mu pro­ jekti sumorne teške arhitekture novih zgrada veoma uverljivi. svođenje umetnika i naučnika na ulogu povlađujućih lakeja.ko bi se. ovaj „oganj" će ponovo buknuti s nekadašnjom snagom. Masovne čistke. Estetski ketman. pesnik Majakovski. koju ruski narod izaziva kod drugih naroda. On mrzi iz sveg srca Njega. pozorišta i muzike. „Sveti oganj" nije se ugasio. Možda u izuzetnim periodima. smatrajući Ga odgovomim za strašnu sudbinu ruskog naroda i za mržnju. Samoubistvo Majakovskog 1930. današnja linija u nauci i umetnosti. Književnost je pod uticajem nametnutih teorija postala phtka i bezbojna. zar se ne bi našlo više ljudi voljnih da pomažu Hitleru nego što ih je bilo? Zar npr. Čovek dobrog ukusa ne može tretirati suviše ozbiljno rezultate zvaničnog pritiska u kulturnoj oblasti. uništeno je slikarstvo. Rusija se suprotstavila Hitleru. rusko pozorište koje je nekad bilo vodeće u svetu hšeno je slobode eksperimentisanja. okovi koje je On stavio raskinuće se. Da On nije primenio izuzetan teror 1937. godine označilo je kraj ove epohe. u kojima je izginulo toliko dobrih komunista. a čak Ga treba podržavati. Ipak. Revolucionarno delo nije podleglo sili koja je udarala spolja. a odnosi među narodima srediti se na novim i boljim načelima. kakav je sadašnji pojavu prevejanog tiranina treba smatrati poželjnim znakom. U tom svetlu njegova dela dobijaju odlike mudre efikasnosti i opravdana su možda izuzetnom istorijskom situacijom. Tako smatra onaj ko upražnjava ketman revolucionarne čistote. „Sveti oganj" je prigušen. u logorima prinudnog rada propali su milioni građana Sovjetskog Saveza. Tamo se mogu naći (ako imamo posla s dobro situiranim intelektualcem) reprodukcije dela umetnosti zvanično 55 . nauka je podređena direkti­ vama koje su dolazile odozgo. ako ne bi bio kao On. nije siguran daje On nepotreban. prema neruskim narodima primenjena je okrutna pohtika. mada aplaudira pesmama. obeležene procvatom književnosti. odvažio na slična dela? A ipak. ali mrlja koju danas još treba tolerisati.

Plivač koji se prepušta talasu i ima osećaj beskonačnosti ambijenta koji ga okružuje ima slična osećanja. pruža estetska pražnjenja ritmom običaja.žigosane kao buržoaske. Pesnici velikih gradova posvetih su mnoge stranice svojih dela opisima ovog radosnog uranjanja u rezervoar svakodnevnog života. ploče sa savremenom muzikom i bogata zbirka knjiga starih autora na raznim jezicima. dakle. 56 . parfemi. muzikom i plesom. smehove. riba raznih oblika i boja. komadima mesa s raznim nijansama drečavog crvenila pružaju radosti. odjek mašina. slikama svetaca. Bodlera i Vitmana. intelektualac je spreman na sve žrtve i sva lukavstva jer vrednost izdvajanja u društvu. Takođe. pariške pijace sa svojim gomilama povrća i cveća. ako je čovek sam. to jest na Balzaka. mada predat otupljujućem radu ruku. život seljaka. jer s pojavom gostiju igra ponovo počinje. ozon. narodnim vajarstvom. vašarima. Izgleda da se nadražujuća i okrepljujuća moć ovoga učešća u masi zasniva na osećanju m o g u ć n o s t i . tajni. pomešan sa cvrkutom ptica. dekoracijama od cveća izrezanog od papira. raznovrsnost ljudskih tipova. gde osim toga nema mogućnosti za izolaciju. Telvizijski ekrani u privatnim stanovima koji krišom gledaju kako se ponašaju građani pripadaju još budućnosti. Da bi zaštitio svoj položaj i stan (koji ima po milosti države). rad mašte čoveka u masi je erotske vrste. pečeni kikiriki. Čulo mirisa beleži mirisne oblasti koje se smenjuju: kafa. slušajući strane radio-stanice i čitajući dobre knjige postiže trenutak opuštanja. crkvenim obredima. po koje nije obavezno posezati za slikama impresionista ili Holanđana. Oko se raduje odeći. voća. a njegova uzbuđenja su na granici fizioloških uzbuđenja. a npr. stalnog iznenađenja. koji obavlja u slično uređenom ate­ ljeu. Mislim na najveće pesnike velikih gradova. Ovaj luksuz privatnosti mu je opraštan ako njegov stvaralački rad. donosi očekivane propagandne efekte. naravno. U gradovima oko nailazi na šarene izloge prodavnica. štaviše. Većina crpi prolaznu estetsku radost iz same činjenice boravljenja u potoku života. Sluh hvata odlomke arija. Nikada valjda nije detaljnije proučavano koliko su čoveku potrebni doživljaji koji se neprecizno nazivaju estetski. benzin. pomorandže. Samo kod neznatnog broja pojedinaca koji pripadaju izvesnoj sredini ovi doživljaji su vezani sa umetničkim delima. veća je nego što bi to mogla da izrazi rečenica „ту home is ту castle". mašta čita s lica prolaznika njihov privatni život. za kojom se juri. sjaju svetlosti. odećom. dovikivanja.

ako ne i većoj meri nego način ishrane. i nužnostima novog privrednog sistema. Ulice. Otuda ogroman uspeh koji kod publike imaju dela starih autora. lakoća i veselost u arhitekturi su iskorenjivane kao formalizam. traju još ostaci specifične seljačke kulture koja se lagano tokom vekova taložila. Glad za č u d o m je u zemljama Nove vere tako velika da bi ona trebalo da navede na razmišljanje vladare. Sekspira. Likvidiranje malih privatnih preduzeća daje uhcama hladan i zvaničan izgled. čak ako je ona sputana naređenji­ ma socijalističkog realizma. Arhitektura novih zgrada je monumentalna i sumorna (ne govorim o rekonstrukcijama). na 57 . koji gube svoj ekonomski smisao. kao što se to dogodilo u Americi. To je pro­ leterski tip. slikarstva. orna­ mentike kuća. dakle. Čak i kad se pojavi potrošačka roba. ona je jednog. izrazu lica. preterano negovan zahvaljujući važećim estetskim uzorima: iste trbušaste žene i kvadratni muškarci mogli bi potpuno da promene svoj izgled pod uticajem filma. mode. gde čitava dotadašnja običajna forma treba da bude likvidirana preobražajem seljaka u zemljoradnike. recimo iskreno.u zemljama Nove vere gradovi gube svoje nekadašnje karaktere. Gradove ispunjava rasni tip na koji dobro gledaju vladajući: malog rasta. fab­ rike. jer oni gledaju na te želje kao relikte prošlosti. neobično ograničena. Ipak. ples). ukidanjem katoličkih praznika i prestankom vašara. uticala u podjednakoj. npr. mesta okupljanja puna su velikih crvenih platana sa sloganima i za­ stava. ali verovatno ih ipak ne navodi. gde je „ugledanje". nas­ tanjen mnogim porodicama. i to lošeg kvaliteta. odeči. Javlja se izvesna protivurečnost između zvanične zaštite folklora (muzika. u stvari želja za poistovećivanjem s uzorom. Strah parališe individualnosti i nalaže im da budu što shčnije po gestovima. prosečnom tipu. Borba s njima i njihovo maskiranje moraju da vode nestanku seoske odeće. negovanju privatnih vrtova i tome slično. Količina estetskih doživljaja koje dobija stanovnik gradova Nove vere je. pesma. sa širokim bedrima. Hronični nedostatak potrošačkih dobara čini daje masa jednolično siva i jednolično siromašna. Jedino privlačno mesto je pozorište. koji određuje sadržinu komada i vrstu deko­ racija (ove druge ne bi trebalo da daju mogućnost za isticanje dekoraterove mašte). čijem se razvoju posvećuje mnogo pažnje. jer postoji magija pozorišta. jer njihova fantastičnost pobeduje čak i u granicama naturalističke inscenacije. kvadratni muškarci i žefte kratkih nogu. čija konačna kruna mora da bude baraka ih pak zidani blok. Sa zatvaranjem crkava. oslonac ove kulture bili su pretežno srednji ili bogatiji seljaci. Na selu.

harmonični oblici. Neki predstavnici likovnih umetnosti toliko su odvažni da skoro otkrivaju svoj ketman. Priznati da su ljudskom oku potrebne vesele boje. značilo bi tvrditi da je ukus Centra loš. Podizani su već neboderi. Možda će se 2000. najbolje se vidi racionahzacija estetskog ketmana: pošto je u socijalističkoj privredi sve planirano. nameštaja. tumače i objavljuju stare autore. godine zvanično uvesti tamo umetnost koja se danas na Zapadu smatra savremenom. Mnogi od njih se opredeljuju za univerzitetske karijere jer proučavanja istorije književnosti daju bezbedan pretekst za udubljivanje u opštenje s delima velike estetske vrednosti. to jest pozorištu. Mada se i tamo vidi napredak. gde je sloboda fantazije malo veća. ne vidi se razlog da bi to što se smatra formalizmom u slikarstvu i arhitekturi. pozorišni režiseri se zalažu za mogućnost postav­ ljanja na repertoar Lope de Vege ili Sekspira. bile zemlje koje su prednjačile u dekoraciji enterijera). Pisci čeprkaju po starim tekstovima. 58 .seoske radnike mogu se primeniti iste opaske koje važe za gradsko stanovništvo. propagirajući potrebu za estetikom u svakodnevnom životu. Plaćajući dug zbog postavljanja na scenu savremenih dela. dakle. Slikari traže oduška za svoja interesovanja u ilu­ stracijama za knjige za decu. stakla i keramike za industriju. moglo da bude u dužem periodu u primenjenim umetnostima. godine. stvaranjem specijal­ nih ustanova koje bi projektovale uzorke tkanina. gde izbor drečavih boja može biti opravdan pozivanjem na „naivnu" dečju maštu. Pa ipak. U ovakvim uslovima estetski ketman ima sve šanse za razvoj. zašto se ne bi pristupilo planiranom zadovoljavanju ljudskih estetskih potreba? Ovde ipak ulazi­ mo u opasnu oblast demona Psihologije. pored Švedske i Finske. Poljska i Čehoslovačka pre Drugog svetskog rata. Šta ipak učiniti s mišlju da estetski doživljaji nastaju uglavnom zahvaljujući onome što izrasta organski i da je povezivanje boje i harmonije sa Strahom podjednako teško zamishti kao drečavo perje ptica koje žive u severnoj tundri. Rado pišu knjige za decu. uostalom. svetla. Nalaze čak podršku inteligentnijih dijalektičara iz partijskog vrha i novac za slične poduhvate. po uzoru na građevine zidane u Čikagu i oko 1900. On se izražava u podsvesnoj čežnji za čudom (koje nastoje da kanališu u pravcu kontrolisanih razonoda. filmu i folklornim predstava­ ma). a kod radnika književnosti i umetnosti u raznim varijantama eskapizma. Povećava se takode broj prevodilaca stare poezije i proze. sunčana arhitektura. Treba imati ogromno poštovanje prema takvim naporima (uzmimo u obzir da su npr. U ovakvim pokušajima.

koji ima isti zadatak kao posvete kraljevima i carevima u proteklim epohama. Nada mnom se va­ ljaju bure. On predstavlja ozbiljnu pokretačku snagu i jedan je od razloga ogromne težnje za obrazovanjem. rasprava o Sviftu. a pošto ste pristalica Metoda i Nove vere. to jest za sticanjem 59 . svejedno je kako će ono biti predstavljeno i za čiju slavu upotrebljeno. Čak je i veliki poljski pesnik Mickjevič. Ipak. on učestvuje na kongresima. operišući naučnim metodima i u tome vidi životni cilj. Evo. Treba učiniti sve što zahtevaju. propasti i od mene neće ostati ni traga. ako zahvaljujući tome imam pristup laboratoriji i novac za kupovinu naučnih instrumenata. morao da mu posveti svoju poemu i u posveti nije štedeo pohvale. Pošto sam se našao u uslovima na čiju promenu nemam nikakav uticaj. kad se.Ketman profesionalnog rada. u laboratorijama ide napred sa svojim proučavanjima. Podražavajući ga. pisanih iz nužde. oni su veoma dobro prihvaćeni i doneh su mi nmogo novca. jer on zauzima mesto proroka. Naravno. Ipak. bio je u klopci.razmišlja čovek . Evo prevoda duge poeme iz šesnaestog veka. zar vrednost ovog prevoda nije nešto trajno? Evo mog romana. jer ču podignut vodom. izvukao iz Rusije. starao sam se da događaje u njemu predstavim što vemije. ali moj napor je usmeren na držanje za stenu. mogu da se služe mojim imenom. Ova analiza daje ipak veoma dobar i pronicljiv uvid u istorijske pojave i nije istoznačna s Metodom i Novom verom.trebalo bi da se trudim da učinim od njega nešto najbo­ lje. jer. na kojima drži svoje referate strogo propisane u skladu sa preporukama partijske linije. pokazao je ko je zaista bio i njegovo lukavstvo ne uzima mu se za zlo. Tako nastaje ketman profesionalnog rada. zaštićeni ste od napada. Napisana je uz upotrebu marksističke analize. Evo mojih pre­ voda s ruskog. Rezultati postignuti u ime nekoristoljubivog traženja istine su trajni. Ja sam kao Ijuskar zakačen za stenu na dnu mora. plove veliki brodovi. Ako je u pitanju naučnik. Predstavljeni primeri pokazuju da ketman profesionalnog rada nije sasvim neugodan za vladare. nečiji život nije ocenjivan na osnovu povremenih pane­ giričkih dela. Ako uspešno realizuje svoje delo. Ako ste pisac. računaju se vaše objavljene knjige. pribegavši lukavstvu. a Puškin je zaista veliki pesnik i njegova vrednost ne podleže promeni zato što danas služi Njemu kao sredstvo propagande. mrzeći cara. moram da platim pravo na bavljenje svojom profesijom izvesnim brojem podaničkih članaka i pesama. Marks je bio genijalan posmatrač. a imam samo jedan život i taj život prolazi . čija je tema uzeta iz daleke prošlosti. možete napisati to u uvodu. a galama političara prolazna.

Sve njegove intelektualne i emotivne sposobnosti stavljene su na probu. prev. u kojoj se može isprazniti svoja energija i zahvaljujući kojoj se može zaštiti od sudbine funkcionera. Našavši se u samom centru istorij­ skog ciklona. građenje mostova. inženjeri i lekari su potrebni. Jer. 60 . Dakle. država koristi ovaj ketman jer hemičari. Kome je potreban Landor? Ko je za njega ikada čuo?! . Prim. Sin radnika koji postaje na primer hemičar dobija t r a j n o unapređenje. za one koji upražnjavaju ketman preporučljivi su takođe umerenost i oprez. to znači spolja potpuno podlezati silama.^ On je rado upražnjavan u intelektualnim krugovi­ ma. Prvi pokušaji naučne obrade društvenih problema učinjeni u devetnaestom veku su interesantni. Nikada verovatno čovek dosad nije bio izložen takvom pritisku i nikad se verovatno nije tako grčio i savijao. konstruisanim po knjizi.znanja ili veštine u nekoj specijalnoj oblasti. 'Skeptički ketman u B I G Z . g o d i n e je izostavljen. umetnost pesničkog prevoda. Međutim. ali veoma nevešti. ali površina mora je promenljiva i buma. zavisnog samo od političkih fluktuacija.vikao je Fadejev. u zemljama zavisnim od Centra. Nadzornik književnosti u Centru Fadejev. koji ne mogu da rezonuju drugačije nego dogmatski i koji su ove prve pokušaje podigli do dosto­ janstva verske dogme. pojava je zaista neobična. vršenje hemijskih eksperimenata. Ipak. To ipak ne smeta da se uživa u posmatranju. koje s lakoćom uništavaju nepokorne. lečenje bolesti . jer je jedna studentkinja napisala magistarski rad o engleskom pesniku Savedžu Landoru. Nije isključeno. Sin radnika koji postaje službenik organa bezbednosti isplivava na površinu tamo gde se kreću veliki brodovi. ono što je najvažnije. Čovečanstvo ne može niti da izađe na kraj sa svojim znanjem.u suštini su oslobođeni laži. Oni su ipak stigli u ruke Rusa. u jednom od svojih govora obrušio se na Lenjingradski univerzitet. To što se događa u Rusiji i u zemljama zavisnim od nje je neka vrsta ludila. Skeptički ketman. povremeno se odozgo čuju potmula gunđanja mržnje prema građanima koji upražnjavaju ketman u oblasti humanističkih nauka. treba se ponašati što razboritije.o v o m izdanju iz 1985. niti da reši teškoće proizvodnje i podele dobara. pokušavajući da se prilagodi i živi u kalupčićima. na kome je došlo do nedo­ pustivih pojava. a čak je verovatno da je Rusija u stanju da nametne svoje ludilo čitavom svetu i da će do buđenja doći tek posle dvesta ili trista godina. ah izgleda ne po njegovoj meri. Istina.

Centar se vara misleći da je hrana koju može da ponudi tim masama dovoljna. Duhovna hrana koju te mase dobijaju od Nove vere lošeg je kvaliteta. tako što dopušta potpuni cinizam. Ovaj ket­ man ima brojne vrste. Ko zna nije li Nova vera nužno čistihšte i ne vrši li se gesta Dei per barbaros. Ovaj ketman se zasniva na o d l o ž e n o m uverenju u metafizičko načelo sveta. Međusobna igra je veoma dvoznačna. pomaže. Dakle. Metafizički ketman. Dragi se trade da sačuvaju hrišćansku zajednicu u krilu Nove vere i javno nastupaju kao katolici. Međutim. da čovek koji je sledbenik ovog ketmana smatra epohu u kojoj živi antimetafizičkom. treba pozitivno ceniti to što je Nova vera preorala temelje i srušila na njima fasade koje su samo spolja bile izvrsne. poslušne u političkim pitanji­ ma. dakle. Od drugih zemalja Španija je poznavala dobro katolike koji su saradivali s komunis­ tima. nezemaljske religije podležu raspadu i. pošto se zasniva na potpunom nedostatku vere u racionalnost Metode. takvom u kojoj. u skladu s obavezujućom linijom. Najviše primera u Imperiji može da pruži Poljska. Ovaj ketman ne smeta spoljašnjoj aktivnosti. To ne znači da se u budućnosti čovečanstvo neće vratiti boljoj i očišćenoj religiji. Čovečanst­ vo se uči da misli u racionalističkim i materijalističkim kategorijama. Ljudi na vlasti tolerišu ovu 61 . ni fond pojmova savremenog čoveka nisu za to sazreli. koji primorava široke mase da se probude iz letargije. zahvaljujući posebn­ im razlozima. Oni se bore za održanje katoličkih institucija i to im često uspeva jer dijalektičari rado vide tzv. danas ne postoje nikakvi načini jer ni jezik. a unutra su bile potpuno trule i ispuštale zadah truleži. Neki vemici katolici služe čak u policiji državne bezbednosti i o d l a ž u svoje katoličanstvo u ovom poslu koji uglavnom nije lišen okrutnosti. a čak. štaviše. Novoj veri treba pomagati ne otkrivajući svoju privrženost Tajni. preko Centra. na primer u književnosti. nikakva metafizička vera ne može da se ispolji. ono je postavljeno pred neodložne zadatke i uvučeno u klasnu borbu.Ko gleda ovaj svakodnevni spektakl odricanja i ponižavanja zna više o čoveku od bilo kojeg stanovnika zapadnih zemalja u kojima je jedini način pritiska novac. elastičnost u prilagođavanju promenljivoj taktici. Gomilanje ovog načina opažanja je posao tvrdice koji krišom prebrojava svoje monete. dakle. „napredne katolike" i „katolike-patriote". On se javlja naročito u zemljama s katoličkom prošlošću. Pa ipak. utoliko pre što za njeno ispoljavanje. služe kao sred­ stvo za odbranu zastarelog društvenog poretka. dakle.

ali to je i sredstvo za istreb62 . ali nema ni govora da bi im mogao podleći savremeni pisac. tragičnost ljudskih sudbina vodi ka misli o tajni ljudskog predodređenja. Nekim starim piscima. Jer. dakle. izmicale su njenom razumevanju). koja ju je stvorila. kao i na hca koja su van veroispovesti. Zbog toga grčki tragičari nisu smatrani prikladnim pozorišnim repertoarom. pesniku je dopušteno da opisuje planine. koji se tolerišu do trenutka kada će divljake moći da obuku u pantalone i pošalju u školu. To što je rečeno o katolicima može se primeniti na druge veroispovesti. drveće i cveće. Sto se tiče poezije. Oni nastupaju na raznim vladin­ im priredbama. pozorišni komad koji uvodi „čudno­ vatost". Istina. a u slučaju otpora. Književnost zemalja koje posle Drugog svetskog rata nisu podvrgnute uticajima Nove vere ispoljavaju posebno jake sklonosti u tom pravcu. ne zaboravljajmo ipak da je veza Nove vere s Marksom veoma površna. a bolje je imati posla s poslušnim nego s nepokornim bogomoljcima. iskorenjivanje ove devijacije još uvek je uzaludno. Na primer. „napredni katolici" su svesni ne mnogo počasnog mesta koje im određuje vlast. to jest u kome se vidi interesovanje autora za tragičnost života neće imati šansu da se pojavi u pozorištu. metafizičke sklonosti svake vrste su neoprostive. ona je posebno izložena proganjanju.vrstu katolika kao nužno prolazno zlo jer još nije došla etapa u kojoj se religija može potpuno iskoreniti. Nova vera je ruska tvorevina. ah dovoljno je da oseti onaj neodređeni Vordsvortijev zanos na izletu na Tintem Abiju pa da bude žigosan. pošto se njeni izvori s teškoćom mogu razlikovati od izvora svake rehgije. To je veoma dobro sredstvo za istrebljenje legija loših pesnika koji vole da se javno ispovedaju o svojim panteističkim uzletima. to jest mesta šamana i vračeva divljih plemena. na primer Šekspiru. a ruska inteligencija. a čak ih šalju u inostranstvo kao uzorne primerke koji treba da svedoče divljacima na Zapadu o toleranciji Centra prema neciviUzovanim plemenima. mada đavo dobro zna da misle da ga varaju i time je zadovoljan. imala je u najvećoj meri razvijen prezir prema svim umetnostima koje ne služe direktno društvenim ciljevima (druge. Njihova odbrana od konačnog poniženja je metafizički ketman: varaju đavola koji misli da je njih prevario. opraštaju se ove slabosti. Uostalom. Pošto je pisac civilizator. Međutim. Marks je obožavao grčke tragičare. Jedna od najopasnijih zamerki piscima je sumnjičenje njihovih pesama. ne priznaju samo katolici ovaj ketman. da nestane s površine književnog života. a ne vrač ili šaman. pozoršnih komada ili romana zbog „metafizičkog reziduma". nesumnjivo sasvim društvene funkcije.

to bi nesumnjivo bilo najpoželjnije. na primer sklonost prema luksuzu ili pijanstvu. predstavljaju garan­ ciju njihove poslušnosti. Priraštaj stanovništva moguć je samo za­ hvaljujući seksualnim odnosima muškaraca i žena. ništa sumnjivo. narodne zabave itd. pijanstvo. treba praviti ustupke ljudskoj prirodi. skroman 63 . Pošto korektno ponašanje građana u njihovim međusobnim odnosima pomaže pitanju socijalističke izgradnje i revolucije . to jest kod ispovednika hrišćanske religije. onda (čak i ako pripada­ ju Partiji).ljenje poezije uopšte i njenu zamenu delima s reklamnim vrednostima pesmicama kakve su emitovane u Americi na radiju. a ovaj čin književnost Nove vere tretira s ozbiljnošću jednakom onoj s kojom je katolička književnost tretirala zavetovanja novih monaha. a zlo sve što tim interesima šteti. Što je nečiji položaj u partijskoj hije­ rarhiji viši. Slikar može biti isto tako lako optužen za korišćenje sažetosti i sintetičkih obhka (forma­ lizam). predani samo jednoj stvari. njihove slabosti se tolerišu. Takve pojave kao ljubav prema novcu. On mish i reaguje kao i drugi. on se ne oprašta umetnicima koji se smatraju vaspitačima društva. Zato u partij­ skom vrhu zasedaju ljudi sa svim odlikama asketa. nesređena erotika diskvalifikuju člana Partije i onemogućavaju mu zauzimanje važnijih položaja.) i da ne ostaje ništa teško za shvatanje. odnosno za kontempla­ tivni stav koji izaziva sumnju da je po temperamentu metafizičar. kao i za preterano uživanje u lepoti sveta. Što se tiče nekih Ijudi-instrumenata. to jest stvari revolucije. ali pogodnih zbog svog imena. „Novi čovek" je tako vaspitan da bi za normu svog ponašanja trebalo da priznaje isključivo opšte dobro. Nažalost. Od njih se zahteva skoro askeza. Etički ketman. Etički ideal Nove vere je ipak puritanski.o građanskom moralu se vodi veoma mnogo računa. ako je metafizički ketman tolerisan kod „divljaka". Muzičar treba da vodi računa o tome da njegove kompozicije budu lake za prevođenje na jezik svakodnevnih radnji (oduševljenje poslom. Kad bi svi građani mogli da se smeste u ćelije i puštaju samo na političke sas­ tanke i posao. Etika Nove vere zasniva se na načelu da je dobro sve što služi interesima revolucije. a često i podržavaju jer ove sla­ bosti. Zahtevi postavljani članovima Partije u tom pogledu su posebno strogi. Zato se ulazak u Pariju ne razlikuje mnogo od ulaska u manastir. to je s većom budnošću praćen njegov lični život. Zato. To je centralna tačka Nove vere: „vaspitanje novog čoveka". pa s tom neugodnošću treba računati. hšenih stvarnog uticaja.

Ne žele da priznaju da ljudsko biće ima i druge slabosti.i tako se produžava dan bez trenutka popuštanja pažnje. Kad se o tome razmišlja. mogu se podehti na dve vrste: bučne i brutalne. vredan.na poslu i u zabavi. osim toga. menjaju etiku. da bi te naveli na odgovarajući ton i izvukli poveravanja koja će im poslužiti za pisanje raporta o tebi. To je verovatno drugačija vrsta od one koja je imala najveće izglede da preživi u borbi za novac na početku industrijskog ka­ pitalizma. da mu laž ipak ne prija jer je prati unutrašnja budnost. loš je znak: oni simuliraju opuštenost i bezbrižnost. Posle završenog posla ide se na politički sastanak ili specijalna predavanja . a loše kad je u Strahu. makar takvim kao što su sklonost ka poboljšanju sopstvene sudbine na štetu bližnjih. povezane s drugim.otrov. Potkazivanje je bilo i jeste poznato u raznim civilizacijama. na primer. one koji ujedaju ćutke. u etiku borbe svih sa svima. u principu zasnovanu na saradnji i bratstvu. mentalitet mudra­ ca Nove vere izgleda zagonetan. mada su sposobni da 64 . Iskrenost sagovornika. ne samo zbog količine uloženog napora: više iscrpljuje nužna pažnja na sveprisutne i budne oči i uši. a najveće izglede za preživljavanje u ovoj borbi dobijaju najprevejaniji pojedinci. „Novi čovek" nije uopšte samo postulat. boravi uvek među svo­ jim kolegama . Pedeset ili sto godina vaspitanja po takvim načelima može da učvrsti ljudsku vrstu. Rad u kancelariji ili fabrici u zemljama Nove vere je težak. On postaje stvarnost. Ljudi koji su njime pogođeni. da se oseća dobro kad može da smanji napetost pažnje. ako se i dogodi. U civilizaciji Nove vere pre­ poručivano je kao osnovna vrlina dobrog građanina (mada se korišćenjem parafraze brižljivo izbegava sam naziv). uopšte uzev. ono nikada nije bilo unapredeno u vrlinu. Ono je osnova na kojoj se zasni­ va Strah svih od svih. Etički ketman nastaje iz osećanja da etika lojalnosti prema zajednici ima brojne slabe strane. saosečanje i bes. Psi čuvari. od koje više neće biti povratka. to će podići njihovu vrednost u očima pretpostav­ ljenih.je. Oni čine ustupke očiglednim ljudskim slabostima u oblasti fiziologije. Ova druga vrsta izgleda da je privilegovana u zemljama Nove vere. Ove slabosti. Brižljivo posmatra svoju okolinu i javlja vlastima o svim mislima i delima svojih drugova. a takođe povučene. Pa ipak. privatni život ograničava na noći provođene u kuči. zadovoljava se onim što mu pruža država. Etika zasnovana na kultu zajednice daje nešto što je s tačke gledišta dobra društva u celini . On nije redak među ličnostima na visokim partij­ skim položajima.

ta sposobnost za saosečanje. dugo odmeravaju problem u svojoj savesti i nemilosrdni su samo ako su sasvim sigumi da. Život u stalnoj unutrašnjoj napetosti razvija ta­ lente koji su u čoveku uspavani. u kojima on može da bude primenjen.hladnokrvno pobiju mihon ljudi u ime revolucije. nanose štetu tome što je za njih najdragocenije. Etički ketman je. On čak i ne sluti na koje je visine lukavosti i psihološke pronicljivosti kadar da se uzdigne kad je priteran uza zid i kad mora da bude ili vest. ako se za to pojavi potreba. na taj način su ponovih iskustvo samoga Marksa. Oni koji daju sve razloge za pretpostavke da se ne bave potkazivanjem. pa čak i strancima. činilo bi se spolja manje ili više sličnih njemu. Njihova sposobnost za saosečanje i pružanje pomoći skoro je neograničena uostalom ona. trude se da nekako nadoknade svoju surovost i u hčnim odnosi­ ma su pošteniji i bolji od ljudi koji poštuju pojedinačnu etiku. jedan od najsnažnijih u zemljama narodne demokratije jer je etika Nove vere tamo usađivana jedva nekoliko godi­ na. ipak. Stanovnik zapadnih zemalja uopšte nije svestan toga da milioni nje­ govih bližnjih. Preživljavanje najprilagodenijih umnoj akrobatici stvara dosad u savremenoj Evropi malo poz65 . strasno se bave potkazivanjem. To ih ipak ne oslobađa čestih sumnjičenja za „intelektualisanje". ali kojima suvišna osetljivost na etičke probleme smeta u akciji. U poređenju s njima on je naivno dete. ili da pogine. Obično su okruženi velikim poštovanjem kao ljudi kristalne čestitosti. To dovodi do začuđujućih iznenađenja. a potiskivana etika je trajala tamo vekovima. „Intelektualisanje" je prezriva definicija primenjivana na one koji su bez zamerke kao teoretičari. kada i kod koga će se taj ketman javiti. Nikad se ne može pred­ videti. borave u svetu koji je za njega fantastičan kao svet stanovnika Marsa. Ovaj ketman sreće se pretežno kod starih komunista. oni koje treba najviše sumnjičiti za omalovažavanje „predrasuda" pokazuju neo­ bjašnjivu lojalnost prema svojim prijateljima. obratno. toliki je da on često izmiče sredstvima prifiska. Kad nailaze na konflikt između veza ličnog prijateljstva i interesa stvari kojoj služe. naravno. Ovaj ketman koji otežava kontrolu nad umovima građana brižljivo je iskorenjivan. jer su mu nepoznate perspektive koje ketman otvara ljudskoj prirodi. štiteći prijatelja ili uzdržavajući se od optuživanja. broj situacija. Revolucionar mora da bude bezobzi­ ran i radije da seče ljudsko drveće naslepo nego da razmišlja da li je neko drvo zaista trulo. gurnula ih je u mladosti na put revolucije.

beda. to jest upražnjavaju ketman. našao se otpor i taj otpor određuje njih same. ne to šta je neko rekao. Otuda neprestana malaise^". Najsrećniji su izgle­ da od njih oni koji su postali komunisti: sistem u kome žive je zid o koji se udaraju. terminologija i jezički ritual. Ili. Hirurg ne može smatrati mesara sebi ravnim u veštini. najzad. zidom ograđeno korito. M a l a i s e (franc. Zapadni ljudi.političkim emigrantima.nevolja. Naravno. običaj koji nije naročito čest u zapadnim zemljama. Nikakvi rezultati do kojih dolaze nisu o b a v e z u j u ć i : može biti tako. upravo u trenutku kad je ovaj izdajica (ili svinja) angažovan u igri. Čeh ili Mađar smeška. Ne znaju šta se kupuje i po koju cenu. upotrebljavajući drugo poređenje. koji je preporučivala Crkva. sve što misle i osećaju isparava se u neizmemo prostranstvo. Da bi se ocenile ove vrline. nji­ hov osećajni i intelektualni život suviše je rasplinut. Slično kao što su teolozi u periodima stroge ortodoksije izražavali svoje poglede pomoću rigoroznog jezika. dovoljno je pogledati život zemalja na Zapadu.) . Prim. Niko ko ne živi tamo. Nesumnjivo je da nužnosti. uzalud pokušavaju da ukrote tu reku koja se razliva široko po šljunku i jalovici u jedno. tamo su prihvaćeni izvestan poseban stil. takvim. umetanjem „i". ali može biti i drugačije. ljudi angažovani u ovim ratovima koji podsećaju na neobično teške partije filozofskog šaha odnose se sa omalovažavanjem prema svojim zemljacima . prev. a naročito tamošnji intelektualci.natu ljudsku vrstu. a ne nekim drugim redosledom razmatranih problema. Ketman kao društveni običaj nije lišen vrlina. razvijaju intelekt. isto kao što se izvežban u preciznim postupcima Poljak. Onaj ko bi merom intelektualnog života Srednje i Istočne Evrope smatrao monotone članke koji se pojavljuju u tamošnjoj štampi i stereotipne govore. ne zna koliko se titanskih borbi tamo vodi. saznavši kako ga je neko u emigraciji nazvao izdajicom (ili svinjom). mnogo bi se varao. Još veće komprimovanje dobijaju oni koji moraju da skrivaju svoja komunistička uvere­ nja. Kako se plaća . Para koja se isparava u vazduh komprimovana je pod pritiskom. prikri­ vajući svoju misao pomeranjem zapete. 66 .to u inostranstvu ne znaju. To je samo spoljni omotač. kako padaju junaci ketmana i oko čega su vodeni ratovi. tako je tamo važno. čiji je rezultat ketman. već šta je hteo da kaže. od čijeg rezul­ tata zavisi sudbina petnaest laboratorija ili dvadeset umetničkih ateljea. pate od posebne vrste taedium vitae. Sloboda je za njih teret.

Ketman se zasniva, kao što se jasno vidi, na realizovanju sebe u p r ­ k o s nečemu. Čovek koji praktikuje ketman pati zbog prepreke na koju nailazi, ali kad bi prepreka naglo bila uklonjena, našao bi se u praznini, ko zna da li mnogo neprijatnijoj. Unutrašnja pobuna je ponekad potreb­ na za zdravlje i posebna je vrsta sreće. Ono što može da se kaže, biva mnogo manje interesantno od emotivne magije odbrane sopstvenog svetilišta. Izgleda da je za većinu ljudi nužnost življenja u stalnoj napetosti i budnosti tortura, ali mnogim intelektualcima istovremeno to stvara mazohističko uživanje. Onaj ko upražnjava ketman laže. Da li bi ipak bio manje lažan ako bi mogao da govori istinu? Slikar, koji se stara da prokrijumčari nedozvoljenu („metafizičku") opijenost lepotom sveta o svom životu u kolhozu, bio bi izgubljen ako bi mu se dala potpuna sloboda jer lepota sveta mu se čini utoliko veća, ukoliko mu je manje dozvoljeno da je predstavlja. Pesnik sanja o tome šta bi mogao da napiše da nije sputan svojim političkim obavezama, ali možda bi se to, što je tako lepo u snu, potpuno rasplinulo u trenutku u kome bi bio lišen tih obaveza. Ketman je dobročinstvo: neguje maštanje. Čovek uči da voli ograde, podignute oko njega. Ko zna, ne nalazi li se u čoveku, u nedostatku unutrašnjeg c e n t r a , tajna uspeha Nove vere, njena velika draž za intelektualce. Podvrgavajući čoveka pritisku. Nova vera stvara centar a, u svakom slučaju, stvara u njemu osećaj da taj centar postoji. Strah od slobode nije ništa drugo do strah od praznine. „U čoveku nema n i č e g - rekao mi je moj prijatelj-dijalektičar - iz samog sebe ništa nećeš izvući, jer tamo nema ničega. Ne možeš otići od ljudi i pisati u pustinji. Ne zab­ oravi daje čovek funkcija društvenih sila. Kome se prohte da živi sam, propašće." To je sigurno tačno. Ali, sumnjam da se to može smatrati nečim većim od zakona našeg vremena. Kad bi čovek osećao da u njemu nema n i č e g , Dante ne bi mogao da napiše Božanstvenu komediju, Montenj svoje Oglede, a Sarden da naslika nijednu mrtvu prirodu. Priznajući da u njemu nema n i č e g , danas prihvata b i l o š t a - makar i znao da je to bilo šta loše - samo da bi se našao zajed­ no s drugima i da ne bi bio sam. I dok tako smatra, njegovom ponašanju se ne može mnogo zameriti. Bolje je uzgajati izrasli ketman i podvrga­ vati se pritisku, a zahvaljujući tom pritisku imati trenutak osećanja da se p o s t o j i , nego rizikovati poraz, ukazujući poverenje mudrosti prošlih vekova, koji su tvrdili daje čovek božansko biće. A kad bi pokušao da živi bez pritiska i bez ketmana, da izazove sud67

binu i kaže: „Ako doživim neuspeh, neću sebe žaliti?" Ako je moguće živeti bez nametnutog otpora, ako sam sebi mogu da stvorim vlastiti otpor, onda nije istina da u čoveku nema ničeg. To bi bio čin vere.

68

IV ALFA ILI MORALISTA

Istorija poslednjih petnaestak godina u Srednjoj Evropi obiluje situacija­ ma pred kojima gube značaj svi epiteti i teoretska razmatranja. Napor ljudi da savladaju ovakve situacije odlučuje o njihovim sudbinama. Rešenja koje svako od njih prihvata su različita, zavisno od onih neu­ hvatljivih činilaca koji sačinjavaju individualnost čoveka. Pošto su ovi zamršeni putevi sudbine miliona najuočljiviji kod onih koji profesionalno beleže promene koje se javljaju u njima samima i u drugima, to jest kod pisaca, priče o njihovim životima upotrebiću kao primer. Potrudiću se da skiciram nekoliko potreta istočnih pisaca. Čovek, koga ću nazvati Alfa, jedan je od najpoznatijih proznih pisaca istočno od Elbe. Bio mi je blizak prijatelj i vezuju nas uspomene na mnoge teške trenutke koje smo zajedno preživeli. Teško mi je da se odbranim od uzbuđenja, prizivajući njegovu ličnost. Pitam se čak treba li baš njega da podvrgavam analizi. Ipak, učiniću to, jer ljubav mi ne bi smetala da objavim članak o njegovim knjigama, u kojima bih rekao manje-više isto što ću reći. Alfa je pre Drugog svetskog rata bio visok, mršav mladić s rožanim naočarima. Objavljivao je svoje priče u jednom desničarskom nedeljniku koji u književnim krugovima nije uživao dobro mišljenje pošto su se književni kružoci u Varšavi sastojali pretežno od Jevreja ili ljudi koji su nerado gledali na rasističke i totalitarne čežnje ovog časopisa. Urednik časopisa bio je u neku ruku pronalazač Alfe i imao razloga da čestita sebi na izboru jer se Alfin talenat brzo razvijao. Ubrzo je nedeljnik počeo da štampa njegov roman. Roman se pojavio u izdanju jedne od najvećih izdavačkih firmi i podigao veliku prašinu. Alfina glavna interesovanja bila su okrenuta ka tragičnim moralnim konfliktima. U to vreme mnogi mladi ljudi podlegali su lepoti proze Džozefa Konrada. Alfa je posebno bio osetljiv na način Komadovog 69

Ta potreba za čistotom. Alfa.i moralne čistote. Želeo je da svaka od njih bude ne samo opis. рпфпг. rekao bih. tamo deluju slični motivi.po tome su njego­ va mladalačka dela bila zajednička Konradovim delima. čutanje. Bio je takav katolik kakvi su bih mnogi od nas: bio je to period interesovanja za 70 . mada nije pisao komade. bila je karakterna crta Alfe koji je u odnosu s ljudima voleo da bude nadmen i ide na koturnama. pružanje prstena za celivanje ­ to je čistota gesta. Neko je za njega rekao da. široko je reklamiran kao katolički roman. što je pisao. Da li je bio zaista katolički pisac . egzistencijalizam i tome slično Ne mogu da odredim da li je Alfa bio kato­ lik. nezemaljskom čistotom. Hteo je da bude pisac . takva je bila uglavnom scenerija njegovog pozorišta. na koje je prebacivao sve svoje nade. Alfin stav bio je metafizički i tragičan. da bude nezamenljiva i deluje samim svojim zvukom. U dvadesetom veku broj katoličkih pisaca je nez­ natan. Mučio ga je problem čistote . več i da se uklapa kao komad muzičkog dela. navlači dugu odeždu maga. i time joj više davao značaj svečanog obreda. što u katoličkoj zemlji kakva je bila Poljska nije bila mala stvar. postoje komični glumci koji čitavog života sanjaju o najozbiljnijoj. Destilovao je svoje rečenice. već samo pripovetke i romane. zahvaljujući njemu. stekao je titulu najdarovitijeg katoličkog pisca. Lagani pokreti. Opčinjavala ga je noč. bilo je dostojanstvo kardi­ nala. mada smo se sretali često i vodili najiskrenije razgovore. Dostojanstvo.pisanja jer je bio sklon da postavlja svoje junake dostojanstveno i monu­ mentalno.teško je reći. ravnodušnog sveta . pražnjenje u boljem ja. a sam Alfa. pre nego što uzme u ruku pero. Takozvana preobraćanja intelektualaca obično su sumnjive vrste i ne razlikuju se od prolaznih obraćanja na nadrealizam.moralni autoritet. ekspresionizam. Monumentalnost. Mali ljudi sa svojim jakim strastima u noči. Njegove ambicije sezale su znatno dalje od sticanja imena autora dobro napisanih knjiga. sasvim se menjao kad je počinjao da piše: otad je boravio samo u najvišim registrima tragedije. njegovo drugo ja. Stoje više brinuo za svoj privatni. koje bi moglo da zadovolji njegovu ambiciju. to je više cenio iskupljujuću radnju. kakva je za njega bilo pisanje. koji je i bio obdaren izvrsnim osečajem za humor u razgovoru. Roman koji sam pomenuo i koji je bio njegov prvi veliki uspeh. nesređeni život. i čistote tona u tome. ogromnost vanljudskog. ogromnost i tajanstvenost ogrtale su njihove sudbine ogromnom draperijom. A trka za čistotom u književnom radu i nadmenost međusobno su se povezivale: bila je to subhmacija samoga Alfe. dostojanstvenoj ulozi.

da zavija lice. Komunisti su sa odvratnošću gledali na uticaje Žaka Maritena kao na znak degeneracije. ali bio je to takođe izraz Alfinih težnji za stvaranjem čistih i jakih likova.moglo je da bude isto tako bretonsko ih flamansko selo. Bilo bi netačno tvrditi da je na sve te „intelektualne katolike" uticala samo književna moda: pokreti davljenika koji se hvata za slamku ne mogu se svesti samo na modu. Bernanosa. „intelektualni katolici" davah su svoju boju nekim književnim krugovima. morao stalno da prikačinje sebi nos od izrezanog papira. tragično osećanje je kao Velsov Nevidljivi čovek koji je. Junak Alfinog romana bio je sveštenik . Alfa je sa svojim tragičnim osećanjem sveta tražio forme: reči. tama duše i milost mogli su se obuhvatiti doživljaji opisivanih osoba. bilo bi takođe netačno smatrati književne diskusije koje operišu terminima tomističke filozofije pojavama katoli­ cizma. Pa ipak. raskinuo je s desničarskim nedeljnikom i stavio svoj potpis na javno saopštenje protiv antisemita.tomizam i pozivanja u književnim diskusijama na Žaka Maritena. nikada nije imao posla sa seljacima. Svako je tražio u katolicizmu nešto drugo. ali upravo zato nije bilo stvarno selo. prihvatanje katolicizma sa svim njegovim konsekvencijama bilo je veoma daleko od njih. po tome su se razlikovali od katoličkih književnika i novinara tout court. jednostavno. želeći da se pojavi među ljudima. u prvom redu. aU nisu se suprotstavljali „intelektualnim katolicima" pošto su oni bili neprijateljski raspoloženi prema idejama ekstremne desnice. tu su se ispoljile slabe strane Alfinog talenta. Alfa je posle objavljivanja romana počeo da se kreće u krugovima „intelektualnih kato­ lika" i levice. kao što su greh i svetost. Selo koje je opisao bilo je univerzalno selo . čije poli­ tičke ideje nisu bile oslobođene kulta „zdravih sistemskih formi" (to jest Italije i Nemačke) i hvaljenja antisemitskih sukoba. Alfi toHko potreban. Ah. tretirajući veoma ozbiljno pitanje piščevog moralnog autoriteta. imao je slabo izvežbane oči: nedostajalo mu je posmatranje pojedinosti. njihova politička uloga bila je poseb­ na: odnosili su se sa odvratnošću prema totalitarizmu i rasizmu. a što je najvažnije . tkanine. Katolicizam mu je davao jezik: takvim pojmovima.nesumnjiv uticaj francuskih katoličkih romanopisaca. a na nevidljive ruke stavlja rukavice. Likovi su ostavljali utisak kao da su preobučeni u strane im kostime (u periodu 71 . Radnja se odvijala u selu. odrastao u gradu.katoUčki jezik je odmah uvodio uzvišeni ton. zauzet građenjem konflikata. konkretnih ljudi. pojmove. koji je zadovoljavao čežnju za kardinalskim purpurom. Osetljiv na mišljenje koje je važilo u njegovom okruženju.

inače je laž. Tražio je način kako da u čitaocu izazove poželjan emocionalan odjek: naravno. 72 . presvučeni u formu romana. Tako se. Zeleo je da dosUgne čistotu moralnog tona . postupajući onako kao što su postupali mnogi intelektualci dvadesetog veka. Književnici su živeli u intelektualnom getu svojih kafana i što su više patih zbog svoje izolovanosti od života širokih narodnih masa. smatran je tvorcem duboke i plemenite književnosti. one su negovale ekstremni naturalizam koji se izražavao u opisima pojava iz oblasti fiziologije ili su bile psihološki traktati. Alfa u dubini duše nije smatrao svoj roman. niti knjigu pripovedaka koju je objavio dobrim knjigama. Nije samo njeno prvo izdanje brzo rasprodato. trenutak kad je postao svestan da sa njegovim pisa­ njem nešto nije u redu bio je odlučujući za čitav njegov dalji život. njegove kolege mogle su da računaju da će njihove knjige stići do šire publike verovatno samo kao senzacija ne mnogo velike vrednosti. Možda je žiri koji je dodeljivao nagradu uzimao u obzir. onda je Alfina sumnja dobila veće razmere. a ne među živim ljudima. Vlada je tih godina otvoreno koketirala sa ekstrem­ nom desnicom. Alfa je shvatio da se uvalio u laž jer je boravio među idejama o ljudima. takođe izvesne političke koristi koje su dolazile s nagrađivanjem Alfe. Obuzela gaje velika sumnja. a liberah i levica nisu imali razlo­ ga da napadaju odluku jer. Položaj koji je stekao omogućavao mu je negovanje svoje omiljene uzvišenosti.ah. to je čudniji i nerazumljiviji postajao njihov stil. da bi bila istinska. ipak. To što je znao o čoveku bilo je zasnovano na njegovim sopstvenim unutrašnjim doživlja­ jima u četiri zida njegove sobe. Ako su njegove kolege pisci takode sumnjah u vrednost svoga dela koje je lebdelo u praznom. I pored popularnosti i novca. drama odigravala u jedva skiciranim deko­ racijama. Ipak. Njegov katolicizam nije bio ništa više od maske kojom se poslužio. bila je snažno spojena i kritičari su skoro oduševljeno primili knjigu. svako je tada mogao da veruje i piše u skladu sa svojim uverenjem. Igrao se katolicizmom. desnica je morala biti zadovoljna. Alfa je dobio za nju državnu nagradu koja mu je donela veliku sumu novca. pokušavajući da pokriju sopstvenu golotinju dragocenom starinskom odeždom. čistota mora biti zemaljska. međutim. snažno oslonjena o iskustvo i posmatranje. Mučan osećaj koji je ostao u Alfi posle objavljivanja njegovih prvih knjiga bio je njemu samome težak za definisanje. konačno.bukoličke književnosti gospodičići su preoblačeni u pastire) i svi su go­ vorili jednako. dakle. osim umetničkih vrednosti romana. nagrađivanje katoličkog pisca činilo joj se mudrim pote­ zom.

brošure i knjige malog formata. Nemačka vladavina u Evropi bila je okrutna. Pa ipak. Ali. Trebalo je da pišemo: bio je to jedini način da se zaštitimo od očajanja. Nazvan katoličkim piscem. Ništa se tu nije moglo. Nije trebalo misliti na trenutak kada će se istopiti. što nam je bilo dato da vidimo. Alfa je tokom tih godina s uspehom ostvarivao svoj ideal pisca moralnog autoriteta. zašto onda ne bi postojala i podzemna književnost. Sve je to podizalo moral naroda koji je bio pokoren. A ipak. On je ipak razumeo da uopšte nije bio zdraviji od svojih kolega koji bar nisu skrivah svoju žalosnu golotinju. stalno je neko nestajao od nas. naš grad i zemlja postah su deo Hitlerove imperije. prevazilazilo najsmeliju i najstravičniju maštu. znao je da katolički pisac nije. čitalac reaguje snažno. Zavedeni prividima. kritičari su ubrajali njegovo stvaralaštvo u zdravu i plemenitu književnost. jer na Istoku su živele rase koje su prema nacionalsocijalističkoj doktrini zasluživale ili potpuno istrebljenje ili korišćenje za težak fizički rad. a koji nisu 73 . Alfa je posumnjao u realnost kon­ flikata koje je sam stvorio. ali nigde toliko okrutna kao na Istoku. živeli smo i pošto smo bili pisci. potpuno drugačijoj od onoga što se moglo znati iz bilo kakvog iskustva ih književnosti. аИ se još uvek borio. malo previše dobar kao što su pokazali događaji krajem rata. s čuđenjem konstatuje da ga stalno nazivaju kubistom. Njegovo ponašanje bilo je ponašanje uzornog piscagrađanina. kulturni život nije mogao da se uguši. Osim toga. čitava zemlja je bila je obuhvaćena konspirativnom mrežom i zaista postojala je u njoj „podzemna država". novina i knjiga na jeziku pokorenog naroda bilo je zabranjeno. Bih smo kao ljudi na santi leda koja se topi. Poznati nam raniji opisi užasa izazivali su sada smeh kao naivne i dečje priče. starali smo se da pišemo. Organizovana su mnoga podzemna predavanja i književne večeri. slično kao što slikar koji je izvesno vreme slikao kubistički. suprotstavljajući ga stvaralaštvu njegovih kolega koje je nosilo odlike dekadencije. deportovan u koncentracione logore ih ubijen. Podzemne publikacije otiskivane su na šapirografu ili ilegalno štampane kao časopisi. lake za raznošenje. Izbio je rat. u načinu na koji je autor upotrebio reči i pojmove ima nešto od zloupotrebe. Tokom pet i po godina živeli smo u dimenziji. Štampanje časopisa.nalazeći takve reči kao što su „milost" ili „greh". Rekao bih daje to. poznate mu iz detinjst­ va. Izvođene su čak podzemne pozorišne predstave. Istina. Ratni izveštaji davali su podatke o našoj trci sa smrću. Njegovi sudovi o tome koji su postpuci ispravni. To je bio dobar moral.

bio je u veoma velikoj meri upućen u konspirativne stvari. a „podzemna država" zavisila je od emigrantske vlade u Londonu. Ne bih preterao ako bih rekao da smo zajedno proveli ratne godine. Alfa nije mogao da se sa simpatijom odnosi prema zemlji koja skoro ni u kome nije budila prijateljska osećanja. a saradnja Rusa s Nemcima posle pakta Molotov-Ribentrop stvorila je posebno nepovoljne uslove za aktivnost pristalica Moskve. Njegov stav nosio je obeležje istinske humanosti. stupajući u službu u nemačkoj izdavačkoj firmi. antisemiti nisu smatrali nužnim da suviše brinu. njada je za pomoć Jevrejima pretila smrtna kazna. starao se o pisci­ ma početnicima. borio se perom protiv ravnodušnosti drugih i sam je pružao pomoć Jevrejima koji su se skrivali.nosio je 74 . Tihim priznanjem postao je vrsta vođe svih pisaca u našem gradu. ponašao se nonšalantno i da bi istakao svoj prezir prema potkovanim cipelama. Broj komunista u Poljskoj bio je uvek neznatan. Na njegove ruke stizao je novac iz podzemnih fondova i on je delio novac kolegama kojima je bila potrebna pomoć. Kao većina njegovih prijatelja želeo je dalekosežne društvene reforme i vladavinu naroda. uniformama i kricima „Heil Hitler" . Još uoči rata oprostio se od svog desničarskog patrona koji je proklamovao potrebu za uvođenjem u zemlji sopstvenog totalitarizma (ovog patrona streljao je Gestapo prve godine rata). Kad su nemačke vlasti pristupile sistematskom ubijanju tromilionskog jevrejskog stanovništva u Poljskoj. uprkos svim nevoljama. Komunističko podzemlje bilo je slabo. Nade masa stanovnika okretale su se ka Zapadu. glasno su osuđivali to zverstvo. Bio je odlučni protivnik nacionalizma koji je našao u Nemačkoj tako košmarno otelovljenje. Često sam se viđao sa Alfom. pisani na mašini.smatrani su u književnim krugovima nekom vrstom proročanstva i često su se njemu obraćali da razreši nije li neko prešao granice načela nepisanog patriotskog kodeksa. Uvek osetljiv na moralna mišljenja okoline (njegova osetljivost mogla se uporediti s osetljivošću barometra). Alfa je pri­ padao onim stanovnicima našega grada koji su žestoko reagovali na masovna ubistva. usudio se da javno ne pruži ruku jednome od pisaca koji je u Varšavi pristao da sarađuje s Nemcima. Bio je inicijator i jedan od urednika podzemnog književnog časopisa čiji su primerci. Alfin izgled prosto je bodrio. dostavljani redom „klubovima" koji su se tajno okupljali i tamo ih glasno čitali. ali mnogi od njih u sebi su mislili da ono nije sasvim bezrazložno. To uopšte ne znači da je imao komunističke sklonosti.

bol zbog gubitka bliskih. Mislim da je Alfa bio pošteniji u tim pripovetkama nego u svojim predratnim delima. Nije uzalud Konrad bio omiljeni autor Alfinih mladalačkih godina. saosečanje sa zlostavljanima. Alfin kišobran i bezbrižnost donosili su sreću. Postojala su još samo elementarna osećanja: strah. ali moćno i čisto. Izvirio sam kroz prozor. Koliko se sečam. osetio je u rukama materijal i napisao niz pripovedaka. Stvarna tragičnost događaja stavljala je u drugi plan izmišljene tragedije. Bila je to prva velika racija za Osvjenćim. Moral Alfinih junaka bio je laički sa znakom pitanja. odlučili smo da putujemo. Sada se bojao laži. Ko nije uspeo da nade izraz za kolektivna očajanja i nade. stideo se svoje profesije. ironične iskrice u očima iza naočara i pompeznost s kakvom je koračao ulicama grada. Predmet svih pripovedaka može se definisati kao lojalnost.kišobran. Zašto su oni stavljah svoj život na kocku? Zašto su prihvatali mučenja i smrt? Šta ih je na to navodilo? Nisu imah oslonac u ljubavi 75 . s pauzom. ova knjiga prevedena je na mnoge jezike. mršavost. ali tada je taj koncentracioni logor bio tek u zametku. čiji je talenat tražio istinsku. mada su nam domaćini preporučivali voz koji kreće pola sata kasnije. niko izgleda nije ostao živ. Bila je to lojalnost nečemu u čoveku. u kome je ha­ rala kuga terora . Te godine bile su iskušenje za svakog pisca. Dogodilo se jednom da smo se vračali iz posete zajedničkom prijatelju koji je živeo u selu. tamo je vršena racija. Njegov visoki rast. što je neimenovano.činih su siluetu koja je poricala zakone rata. ali ta pauza još nije bila vera. Tek što sam se vratio kući i zatvorio vrata. niti strano moralnim željama čoveka. Pre rata Alfa je bio sklon da naziva taj moralni imperativ katoličkim. koje su ušle u sastav knjige. Doputovah smo u Varšavu i išli ulicama veoma zado­ voljni životom. Kad su njegovi junaci na samrfi upi­ rali pogled ka nemom nebu. nisu mogli tamo da pročitaju ništa osim nade da je njihova vernost oslonjena o nekakvo načelo sveta i da to načelo sveta nije uopšte besmisleno. mržnja prema ugnjetačima. bilo je to vedro letnje jutro 1940. Alfa i ja smo prošli ulicama pet minuta pre početka racije. prepirah smo se kojim ćemo vozom ići. a ne izmišljenu tragediju. uhvaćenih toga dana na ulica­ ma. konstatovao je samo da taj imperativ postoji. začuo sam na uhci vrisku. izdate posle rata. Alfa. godine. Iz prvog velikog transporta ljudi. Istovremeno je veoma snažno izražavao duhovno stanje tih bezbrojnih podzemnih boraca koji su ginuli u borbi s nacizmom. U Osvjenćimu je kasnije ubijeno nekohko miliona ljudi iz raznih zemalja Evrope. Nismo pojma imali da će ovaj dan biti zabeležen kao crni dan u istoriji grada.

To nije bio previše siguran oslonac za trezvenije umove. Ova raspoloženja približavala su se histeriji. um je bio izložen sumnji.vernost tome što su nazivah imenom otadžbine ili časti. znajući da će biti streljan. U drugoj polovini rata došlo je u „podzemnoj državi" do ozbiljne krize političke svesti. Podzemna borba s okupatorskom silom povlačila je za sobom velike žrtve. Sumnjivo je da li je većina njih verovala u Hrista. U tom trenutku počele su da dejstvuju podzemne komunističke organizacije kojima su se priključili neki pred­ stavnici levog krila socijalista. Niko nije umeo da da odgovor. trebalo da oslobodi Crvena armija. Sreću se pred streljačkim vodom i izdani oprašta onome koji ga je izdao. Obrazlažući potrebu žrtava samo vemošću. Umirati i izlagati druge smrti . Uz njenu pomoć trebalo je izvesti revoluciju.prema Fireru kao Nemci. Da je tu pripovetku pisao sovjetski autor. Alfa. usmerena protiv iracionalnih raspoloženja koja su se širila u pokretu otpora. Kakvi su mogli da budu ti cilje­ vi? S istoka se približavala pobednička Crvena armija.skoro sport. ali tamo gde se radi o odlukama koje se tiču sudbine stotine hiljada ljudi. U ime kakve budućnosti. Dakle. Patriotski kodeks njegove sredine 76 . a što je bilo snažnije od naziva. Program komunista bio je mnogo bolje obrazložen od programa „podzemne države". niti u Novoj veri kao komunisti. izdaje svog prijatelja jer se boji da umire sam. izdani bi se prezrivo okrenuo od čoveka koji je podlegao podloj slabosti. Zapadne armije bile su daleko. Pošto se udaljio od katohcizma. stoje bilo sasvim jasno. zavisne od Londona: zemlju je. To ne može biti opravdano nikakvom utilitarnom etikom: nema razloga da se oprašta izdajicama. pretpostavljajući da je etika lojalnosti nastavak etike hrišćanstva i da je suprotna etici društvenih ciljeva. Iracionalni snovi da će se dogoditi nešto što će zadržati pohod Crvene armije. koji je u svojim pripovetkama proklamovao etiku vernosti. Alfa je postao više hrišćanski pisac nego ranije. a istovremeno srušiti Hitlerov režim. mogao je lako naći oko sebe njenu karikaturu. broj ubijenih i likvidiranih u koncentracionim logori­ ma stalno je rastao. vemost nije dovoljna. povezivali su se pozivanjem na čast „zemlje bez kvislinga". Konspiracija je postala cilj sam po sebi. Medu intelektualcima podzemlja mogla se primetiti posebna razdraženost.to pitanje postavljah su sebi mnogi od onih čiji je zadatak bio podržavanje morala drugih. samo vernost . traže se racionalni ciljevi. u ime kakvog poretka su svakod­ nevno umirali mladi ljudi . Vernost može biti osnova individualne odluke. U jednoj od Alfinih pripovedaka dečak koga su mučili žandarmi.

Posebne odlike ove inteligencije. godine. a oni kvartovi koji nisu bili srušeni bombama i vatrom teške artiljerije . kad je počinjao zaista da razmišlja. njegovo stanovništvo je deportovano. na primer u Americi. Sada nismo mogli da ga prepoznamo. U uličnim borbama poginulo je oko dvesta hiljada ljudi. doputovao sam s Alfom u Varšavu i lutali smo zajedno po brežuljcima ruševina koji su se uzdizali tamo gde su nekada bile ulice. zavisnim od Moskve. u Poljskoj su tokom poslednjih neko­ liko decenija vršeni stalni pokušaji pobune intelektualaca protiv inteligen­ cije čiji su deo i sami bili: bilo je to isto što i pobuna intelektualaca pro­ tiv middle class. postoje Crvena armija već isterala Nemce (borbe su se tada vodile kraj kapija Berlina). Uspeli smo se po obroncima crvenih cigala i ušli u fantastični mesečev krajolik. opažao je da je izolovan od širokih masa naroda. Kao mnogi njegovi prijatelji. prvi put je posegnuo za svojim osećanjem humora. koja je po običajima i privrženostima naslednica poljskog sitnog plemstva. pre svega.esesovski odredi su spalih grad. Zahvaljujući tome spasao se i uspeo je da prođe kroz zonu. Alfa je stanovao u dalekom predgrađu. jer je zapažao slabost sistema. Alfa se uveravao da je ovaj sloj sa svojim brojnim zastranjivanjima najgora najava za budućnost. Upravo tada kad je prolazio taj proces gorkog i nemoćnog podrugivanja izbio je ustanak. posle ustanka bio je pustinja ruševina. Nekoliko sati proveli smo u nekad nam dobro poz­ natom kutku grada. Predstavnik inteligencije. Alfa je osetio da je u zamci. koji je pre ustanka imao preko milion stanovnika. Dva meseca je nad Varšavom stajao stub dima i plamena. šljahte (čak ako je to inteligencija seljačkog porekla). u kvartu koji se graničio s poljima. Pišući satiru o konspirativnoj inteligenciji. Tome sigurno treba pripisati karakter njegovih pripovedaka koje su nastale u tom periodu.zabranjivao mu je da se približava malobrojnim grupacijama. ako iz njega treba da se regrutuju oni koji će u budućnosti vladati zemljom . de ne govorimo o anglosaksonskim zemljama. Njegova satira je takode otkrivala društvenu osnovu konspirativne histerije: nema sumnje daje „podzemna država" bila tvorevina. nastojeći da povrati vezu s masom. tog sloja koji više nije poznat u zapadnim zemljama Evrope. U pripovetkama je predstavio dobro mu poznate likove manijaka konspi­ racije. Tamo je 77 . Aprila 1945. a kolovozi bez kaldrme pretvoreni u groblja. u kojoj su hvatali stanovništvo koje je odlazilo na prinudne radove i u koncentracione logore. postajao je radikal. Pišući. inteligencije. nisu drage intelektualcima.stoje izgledalo neizbežno u slučaju dolaska u zemlju emigrantske vlade iz Londona. u stvari. visok dva-tri kilometra.

koju mu je ulio otac. Kad je bitka u gradu počela i kad se ispostavilo da Crvena armija. tragedija se odi­ grala do kraja s tačnošću svih propisa. Na daščici smo pročitali natpis mrkom bojom (boja je izgledala kao krv). Tu je ležao nečiji sin. Mora da je Alfa tada razmišljao o istom o čemu i ja. Ova stazica nas je odvela u jarak među brdima. izbio je. a na stepenicama spaljene vile našli smo knjige sa saldom gubitaka i zarada. Među korovom su se videle zarđale mašine. U jednoj od jaruga nabasali smo na daščicu pričvršćenu za me­ talnu šipku. ili se sin poštanskog činovnikarukovodio zapovešću časti. Temperatura konspirativnih raspoloženja dosezala je tada tačku ključanja. Istina. u trenutku kad se Crvena armija pri­ bližavala prestonici. Balansirajući da ne bismo pali. Izvukli smo se iz ruševina u skoro netaknuto dvorište. koja stoji na drugoj strani reke. muva se branila. a nemačka vojska koja se povlačila vodila borbe na pretpoložajima grada. Ko je bio poručnik Zbišek? Kakve su bile njegove patnje za koje neće saznati niko od živih? Zamišljali smo kako je puzao ovim putem. Cilj ustanka bilo je izbacivanje Nemaca i zauzimanje grada.vladala potpuna tišina. počeli su da udaraju jedni o druge. Podzemna armija htela je da se bori. mislio samo na jedno: na ispunjenje zadatka. majka je pronašla put do njega i ugazila stazicu svojim svakodnevnim posetama. Varšavski ustanak. Odjednom se začulo tutnjanje poput pozorišnih gromova. Bilo je to dozivanje pravde. koji je bio kao stenoviti rt. prekasno je bilo za razmatranja. čuven po vrli­ nama šljahtinskog dvora? Išli smo dalje i naišli na ugaženu stazicu. Na dnu jarka stajao je nevešto sklepan krst. Dunuo je vetar i savijeni limovi. osećajući daje ranjen. Ove reču zvučale su kao krik iz smrskane zemlje. upućen samo nebu. Natpis je glasio: „Put patnji poručnika Zbišeka". kao stoje poznato. držeći se na zidu. a na njemu šlem. Kraj krsta sveže zasađeno cveće. Kako je snagom volje održavao sve slabiju snagu i. Jedan džin stajao je preko reke i čekao da drugi džin zgnječi muvu. ne kreće u pomoć. Razmišljali smo o tragu koji ostaje posle ljudskog života. koji je obeležio nat­ pisom jedan od njegovih drugova. Bio je to ustanak muve protiv dva džina. Zašto? Ko je izmerio nje­ govu mudrost ili ludost? Da li je to bila Lajbnicova monada koja je u svemiru imala svoje predodređenje. silazili smo dole preko gomila krša i pred nama su izranjale stalno nove scene pustoši i razaranja. započet po naređenju emigrantske vlade u Londonu. tako da Crvena armija zatekne tamo poljsku vlast koja već funkcioniše. ali njeni vojnici bili su pretežno naoružani samo 78 . koji je sigurno takođe kasnije pao.

Kao prepreka obaranju kapitalizma u Poljskoj stajale su „podzemna država" i emigrantska londonska vlada. oni koji su mogli da zadaju vladi najveće nevolje. to je bio primer do čega dovodi vernost koja ne računa ni na koga i ni na šta. U plitkim grobovima. pesnik Marek. to jest intehgentska omladina. Pesnik Karol. Njegova žena Barbara umrla je od rana u bolnici. Pomagao je napade svojih odreda tenkovima i upotrebljavao najtežu artiljeriju. džin je dva mese­ ca slao na grad svakih nekoliko minuta svoje bombardere koji su izbaci­ vali tovar s visine od pedeset metara.kao i svi koji su preživeli . po završetku rata. Kao što je nekada Alfa posumnjao u svoje katoličke reči. upravo u uhčnim borbama. Kasnije. Sam grad. Alfa je osećao . kad nailazi na istorijske nužnosfi.gnev. dugo ju je čekao i najzad je morao da se pomiri s mišlju da nije živa. kakvih je mnoštvo moglo da se nađe u tom mesečevom krajoliku. dok je u pozadini Crvene armije uredovala već druga poljska vlada. sin radničkog kvarta. odleteli su u vazduh na barikadi pod koju su Nemci podmetnuli dinamitski tovar. U prilog pružanja pomoći moglo bi da govori samo sažaljenje prema milionskom stanovništvu grada koje je ginulo. Alfa je takođe znao da je osoba koju je najviše voleo u svom životu deportovana posle ugušenja ustanka u koncentracioni logor u Ravenzbriku. to jest svojim sop­ stvenim poretkom. pripremljena u Moskvi. granatama i kantama s benzinom. Sažaljenje je ipak suvišno osećanje tamo gde govori Istorija. tokom godina okupacije pretvorio se u podzemnu tvrđavu. istrenirana u podzemnoj borbi s Nemcima i beskrajno fanatična u svom patriotizmu. a ubrzo je i njega samog zgnječio stфljivi drugi džin. fizički ništa jači od Marsela Prusta. Tako je propala najveća nada poljske poezije. imšavi astmatičar. ležali su njegovi bliski prijatelji. Nosih su na Zapad oslobođenje od Hitlera i oslobođenje od dotadašnjeg poretka koji su hteli da zamene dobrim. obasipajući vatrom s prozo­ ra tenkove SS-a. Pesnik Kšištof. punu tajnih štamparija i skladišta oružja. autor komada o Homeru. tako mu se sada etika lojalnosti njegovih tragičnih 79 . Ova tradicionalna prestonica pobuna i ustanaka bila je sigurno najmanje potčinjen grad na prostoru koji je tre­ balo da se nade pod uticajima Centra.pištoljima. stiskajući u ruci rukopis muževIjevih pesama. i njegov nerazdvojni drug. Uništenje Varšave predstavljalo je nesumnjivo pluseve: ginuli su u njoj. od dvadeset dve-tri godine. Idući tako sa mnom po ruševinama Varšave. Međutim. međutim. poginuo je na straži. Alfin gnev bio je usmeren protiv onih koji su izazvah poraz: eto. Ne vide se nikakvi logični razlozi zbog kojih bi Rusi trebalo da pruže pomoč Varšavi. Muvu je najzad zgnječio.

puštanja u rad fab­ rika i rudnika. Komunizam se borio s fašizmom. Mladi filo­ zof Milbrand. Oni su nastupali kao istorijska sila. Mirili su se s njom. zatražio je da ga pošalju na borbenu liniju jer je smatrao da je najveći dar koji čovek ima trenutak slobodnog izbora. Alfa nije krivio Ruse. nova vlada se energično latila obnove. To nije bila „blaga revolucija". koga su njegovi pretpostavljeni upotrebili za rad u štampi. Zato se ne treba čuditi što je Alfa. Njegove knjige čekao je ljudski mravinjak istrgnut iz obamrlosti. Trebalo je živeti i raditi. Pisac se nalazio pred novim obavezama. ne pitajući čak postoji h neka vaga koja odmerava njihova dela. Barbara. Džozef Konrad. istina nametnutih odozgo. Moralista te epohe . Bilo je to poput luđačkih juriša konjica konfederata u Američkom građanskom ratu koji nisu sprečih pobedu Severa. kao što je pisala štampa nove vlade. Karol. Znali su da nema nade u pobedu i da je njihova smrt samo gest pred ravnodušnim svetom. tri sata kasnije više nije živeo. kao većina njegovih kolega.morao bi da obraća pažnju na društvene ciljeve i društvene posledice. ali ništa manje efikasnih. bili su niža rasa koju je trebalo uništiti. Za Ruse su bili „poljski fašisti".ratnih priča učinila kao praznina koja lepo zvuči. To ne bi služilo ničemu. izmešan vehkim štapom rata i društvenih reformi. Zemlja je bila razorena.razmišljao je Alfa . a ne osvrtati se na ono što je prošlo. obožavalac Hajdegera. koji su proveli ratne godine u Rusiji i došh sada sa istoka da bi organizovali državu po načelima 80 . Varšavski ustanak bio je labudova pesma inteligencije i kraj sis­ tema koji je ona branila. Svedočanstvo toga bio je najveći grad u zemlji koji je ležao u ruševinama. on je bio jedan od odgovornih za to što se dogodilo. U trenutku pada ustanka revolucija se u stvari već završila: put do nje bio je otvoren. dvorska zemlja deljena je seljacima. starajući se da umiri stanovništvo. nije bilo više mesta za imperativ otadžbine i časti koji bi se oslanjao na bilo kakav cilj. Zaista. kao što je pokazivao primer ovoga grada. osim na ver­ nost. a između dve sile dospeli su Poljaci sa svojom etikom koja se nije oslanjala ni na šta. Marek i hiljade takvih kao oni. eto. odmah izjavio da želi da služi novoj Poljskoj. u dvadese­ tom veku. Nije bilo granica tim ludostima dobrovoljne žrtve. koja je upravo nastajala na ruševinama stare. Malobrojna grupa poljskih komunista. Zar nije video oči mladih zagledane u sebe kad je čitao svoje priče na tajnim književnim večerima? Upravo je ta omladina ginula u ustanku: nepoznati poručnik Zbišek. Za Nemce ustanici nisu bili čak nikakav neprijatelj. Njena cena bila je krvava. taj nepopravljivi poljski šljahtić! A.

zemlja nije želela njihovu vladu. čemu treba pripisati i maske pod kojima je istupala Partija i uzdržanost njenih parola. o etici poštovanja koju nosi revolucija prema čoveku. godine svako.to su vojnici pobedničke Crvene armi­ je izražavali svoju radost zbog brzog povratka kući. Nije bilo sumnje da se samo strpljivo dozirajući i postepeno povećavajući doze doktrine pagansko stanovništvo može povesti ka shvatanju i prihvatanju Nove vere. a čak konzervativci. Alfa je govorio u njemu.lenjinizma-staljinizma. ko je mogao da bude koristan. Noć u kojoj je stigla vest o osvajanju Berlina obasjana je bila eksplozijama raketa i topovskih metaka. Na taj način vlada je stvarala spoljašnje znake koji su svedočili da dobija podršku čitave kulturne elite. u zemlji je bilo neobično malo Staljinovih pristalica. zasnovan na preciznom poznavanju uslova u zemlji. Bio je maj 1945. Alfa je potpuno odgovarao tim zahtevima. I Alfa i ja. trebalo je dozvoliti učešće u vlasti levom krilu socijalista. a u tome su najviše mogli da pomognu pisci čuvenih imena i poznati kao liberali. Ipak. ali se boje. još uvek je bila u perspektivi komplikovana borba sa seljačkom partijom jer su posle Jalte zapadni saveznici zahtevali bar pri­ vide koalicione vlade. Program postupanja prema raznim kategorijama stanovništva izradili su poljski komunisti . Zato je najvažnije bilo nastojati da se uspostavi veza između grupice komunista i zemlje. Prve njihove javne izjave bile su oprezne i brižljivo odmerene. Bila su potreb­ na njihova imena na stranicama glasila. Bio je to članak o humaniz­ mu. srednjovekovnom gradu Krakovu. Nije mu zamerano što se za vreme rata držao daleko od marksističkih grupica. Tada. nije bilo važno to šta su govorili. prihvatila gaje raširenih ruku. Koliko se sečam. to jest 1945. Zadaci koji su stajali pred njima bili su neobično teški.još kada su boravili u Moskvi . Njegov članak pojavio se na prvoj strani vladinog književnog nedeljnika. Partija je morala da bude ponovo organizovana i trebalo se pomiriti s činjenicom da od novih članova koji su prilazili većinu predstavljaju prevejanci koji koriste konjukturu. nije se uopšte zahtevalo da bude crven: u stvari. godine u starom. sklonili smo se tamo posle razaranja Varšave. radosno je dočekivan. Vedrog prolećnog jutra sedeo sam sa Alfom u kancelariji „Poljskog filma" i radili smo na 81 . kao i mnogi drugi pisci i umetnici. na ulicama se čuo neprestani prasak ručnog oružja . Alfa je od vremena raskida s desničarskim nedeljnikom uživao dobar glas u sada najuticajnijim krugovima. Pisci koji su održavali slične kontakte mogli su se nabrojati na prste jedne ruke. Sada su se pisci ponašali pomalo kao device: htele bi.i to je bio mudar pro­ gram.

u prozorima s rešetkama. jedni od onih čija je šlepa požrtvovanost izazivala u Alfi grizu savesti. mnogo mladih muškaraca. neke su hvatali u šumama ili gradovima i stav­ ljali iza rešetaka. Nije mogao da bude samo jedan od mnogih. smešteni su u zatvor. Roman koji je napisao bio je delo zrelog talenta i ostavio je na njegove čitaoce veliki utisak.scenariju. Mada je njihov neprijatelj bio Hitler. da se u Poljsku vratila emigrantska vlada iz Londona. Njegovo osećanje tragičnosti života tražilo je novo ruho u kome bi mogao da se pojavi. Verujući u sebe. Neki su pokušavali da se sunčaju. Primer ironičnih šala Istorije. okrećući lice prema sunčevim zracima. Osećao je u sebi snagu koja je dolazila iz njegove hčne. Ovi. a ujedno opšte drame. poznatog mnogim njegovim zemljacima. mnogi od njih umeli su to da učine dovoljno brzo i da se pretvaraju da nikad nisu bili aktivni u podzemlju.da ga uzdigne na prvo mesto medu pisce koji rade u novoj situaciji. Povezivanje filmskiii fabula je uglavnom naporan posao. drugi su stalno boravili u šumama.verovao je u to . hodali po sobi. Alfa je preživljavao moralni konflikt. usred stalnih opasnosti. nalazi dovoljno razloga za sopstvenu uzvišenost. stav­ ljali smo noge na sto ili na naslon fotelje. ali to nije bilo moguće postići bez promene svoje ličnosti. sada su pak sma­ trani klasnim neprijateljem. Bila su to braća onih koji su se borili i ginuli u Varšavskom ustanku. Zapazili smo na parteru. nije se razočarao. naviknuti da žive tokom ratnih godina sa oružjem u ruci. bile su uvek ogromne. nedavno pretvorena u sedište službe državne bezbednosti i zatvor. Bili su to. vojnici podzemne armije. ali istovremeno je predstavljao ponav­ ljanje konflikta. kao što je lako bilo pogoditi. Napolju je bilo dvorište s mladim drvećem. morao je da pred­ vodi i. Roman koji je počeo da piše trebalo je . pretežno veoma mladi momci. Mislim da mu se već tada nazirao plan njegovog prvog posleratnog romana. kao što se vidi iz cele njegove biografije. drugi su hvatah kukom od žice ceduljice koje su izbacivane kroz prozor na pesak iz susednih ćelija. Čitavog svog 82 . Ne znam šta je osećao gledajući prozore tih zatvorskih ćelija. koji je bio njegov lični konflikt. kao politički sum­ njivi. kroz koji je ulazio cvrkut vrabaca. Stojeći sa Alfom kraj prozora ćutke smo ih posmatrali. Sada. a iza dvorišta velika zgrada. Alfine ambicije. predvodeći. sada je trebalo što pre da zaborave svoje konspiracijske sklonosti. ovi vojnici „podzemne države" bili bi poštovani i slavljeni kao heroji. Ti pisci su se trudili da promene svoj stil i sadržinu svojih knjiga. pušili mnogo i stalno nas je mamio prozor.

železnice i linijska plovidba. kojeg su im nametnuli Rusi. vršiti atentate na železnice koje prevoze hranu. Alfin stari komunista bio je isto tako redak primerak. to jest starog komunistu. Alfa je napisao tragičan roman. Treba reći da mu je nedostatak talenta. i s Partijom. Alfa je pravio moralne konflikte. našao se pred haosom koji su njegova jasna svest i jaka volja trebalo da promene u nov društveni poredak. kao što je redak primerak u poljskom selu bio župnik koga je 83 . i dalje je pokušavala da sklapa tajne zavere. Osećao je sažaljenje i prema starom komunisti. ali njegovi karakteri su se kretah u svetu koji je teško bilo videti. U njegovom pred­ ratnom romanu taj lik je bio sveštenik. proveo je niz godina u nemačkim koncentracionim logorima. Samo iz sažaljenja prema obema stranama koje su se međusobno borile pisac je mogao da stvori tragediju. Ubijati partijske radnike. A Partija je bila jedina snaga koja je u tim uslovima mogla da osigura mir i obnovu zemlje. Ovaj komunista. Taj čovek bio je kao dija­ mant. Njegov talenat nije bio realan. vidljiv u njegovim predratnim delima. naviknuta na avanturistički život u podzemlju.života Alfa je kružio oko lika moćnog i čistog junaka. Čovek nije trebalo da bude komunista da bi to konstatovao. sada je junakom učinio pred­ stavnika Nove vere. napadati radnike koji su se trudili da pokrenu uništene fabrike. pomogao. pošto nije znala ni za kakve druge ciljeve delatnosti. ovoga puta za borbu s novim neprijateljem. da učini da rade škole i univerziteti. ističući kontraste karaktera. Starije pokolenje inteligencije pre­ davalo se još besmislenim maštarijama. Samo luđaci su mogli da se odluče na slične činove bez ikakvog logičkog opravdanja jer su vršeni bez ikakve nade. društvo koje je trebalo da svojim stvaralačkim radom preobrazi nosilo je odlike moralnog raspada. da nije postojalo nešto po čemu se Alfa uvek iz­ dvajao od drugih pisaca: sažaljenje. neustrašivi borac. i prema onima koji su ga smatrali neprijateljem. omladina. lai. da da ljudima mogućnost da zarađuju za svoj nasušni hleb. Ovaj zaključak nametao se svakome s velikom očiglednošću. očekujući pomoć od zapadnih saveznika. Izašao je odande neklonuo duhom i vrativši se u svoju razorenu otadžbinu. značilo je izjašnjavati se za produženjem haosa. osim borbe s neprijateljem u ime časti. Imajući u sebi sažaljenje. bila je sada potpuno izgubljena. pilo je i pokušavalo da obezbedi sebi karijeru. Takvu sliku zemlje predstavljao je Alfa u svom romanu i možda bi se njegova knjiga mogla uvrstiti u pubhcističku književnost koju piše neko ko govori u ime zdravog razuma. Međutim. vaspitana za vreme rata u načelima slepe vernosti.

već samo zato što su za vreme rata pripadali podzemnim grupacijama koje su se borile protiv Hitlera. u prvom trenutku nije Partija.Alfa pre rata učinio svojim junakom. škola ili pozorišta bilo delo inteligencije. ne vizijom socijalizma po ruskom uzoru. Ipak. To je titan razderana srca. a istovremeno samo najvišim naporom volje može sebe da natera na život naglo hšen smisla. ta etika obaveze davala je ozbiljne rezultate. U tom poslu oni su se rukovodili osećanjem obaveze prema kolektivu i profe­ sionalnom čašću. tako i radnici i seljaci. tamo gde ljude tretira kao instrumente. Mladi su bili izgubljeni i lišeni svakog vodstva. Jednom rečju. Alfm komunista nije prikazan u svo­ joj spoljašnjoj delatnosti. s velikim zanosom pristupali su radu. inteligentnih. nisu se nalazili tamo zbog atentata koje su vršili. gine . ova etika može biti ocenjena tek u primeni na konkretne zadatke. nepo­ mična stena. 84 . kad je ponestalo predstavljanje višestrane potke događaja . a prodirući u tu stenu nailazimo tamo na to što je najhumanije: na čežnju za dobrotom i na patnju. Alfa zbog cenzure to nije mogao da kaže. zavisnoj od Londona. pa ipak.ubija ga čovek koji u njemu vidi samo agenta Moskve. koja obično predstavlja domen sličnih mu ljudi. Već sama njegova ličnost je monumentalna i izaziva saosečanje zbog bola koji ne želi da prizna nikome. Stidi se svojih privatnih stavri. već su oni najenergičnije delovali. želeo da pokaže staroga borca kao uzor više etike. U trenutku kad su njegove misli i osećanja najčistiji. železnica. on je kao nema. a njihovo ponašanje često je imalo odlike minule epohe. čijem je preobražaju pristupao stari komunista. u kojoj je reč „komunista" još uvek imala uvredljivo značenje. njegovo izrazito sažaljenje prema tim mladićima omogućavalo je čitaocu da naslućuje nedorečenosti. fanatičnih i prevejanih. pisac-posmatrač morao bi da nađe tamo ne samo primere dezintegracije. pun ljubavi i praštanja. čiji je zločin bila služba „podzemnoj državi". a upravo je pokretanje fabrika. rudnika. jer to je njegov privatni bol. sposobna da u budućnosti povede svet ka dobrome. Mladići. Ipak. ali njihovi teroristički činovi bili su u podjednakoj meri rezultat demoralizacije koliko i očajanja. izgubio je u koncentracionom logoru svoju voljenu ženu: On je asketa ideje. Pa ipak. Kako inteligencija. Što se tiče društva. Naravno.menjala se motivacija dela. koje smo Alfa i ja videli na prozorima zatvora. Naprotiv. to jest raznovrsnih specijalista. Njihovo političko mišljenje bilo je naivno. U čitavoj zemlji vršene su racije tih mladih. Može se shvatiti zašto je Alfa u zemlji. istupa kao potencijalna snaga.

u čitavoj Alfinoj knjizi video se gnev z b o g t o g a š t o je i z ­ g u b i j e n o. Taj gnev je i Alfi i mnogima drugim bio potreban za pos­ tojanje. Satirični odnos prema konspirativnoj inteligenciji, vidljiv u nje­ govim pripovetkama pisanim pri kraju rata, sada se pojavio u poglavljima romana koja su ismevala apsurdne nade u nagle političke promene. Pa ipak, u stvarnosti ove nade, koje su često kod inteligencije dobijale smešnu formu, nisu bile strane ni radnicima, ni seljacima. Alfa nikada nije izbliza poznavao radnike i seljake, pa je utoliko lakše mogao da pripisuje veru u magično potiskivanje Rusije posebnim odlikama inteligencije, koja se nije odlikovala političkom maštovitošču. Roman ove vrste, dakle, zasnovan na suprotstavljanju etike Nove vere pobedenoj etici, imao je za Partiju ogroman značaj. Knjiga je odmah posle objavljivanja široko reklamirana. Alfa je dobio za nju 1948. godine državnu nagradu, a njen tiraž je brzo dostigao broj od 100.000 primeraka. Alfa se nije prevario, smatrajući da njemu pripada prvo mesto medu pisci­ ma u zemlji. Jedan od gradova poklonio mu je lepu vilu i opremio je skupocenim nameštajem. Koristan pisac u zemljama narodnih demokrati­ ja ne može se žaliti na nedostatak pažnje. Dijalektičari su dobro razumeli da junak Alfinog romana nije bio uzor „novog čoveka". Da je bio komunista moglo se videti samo iz autorovih tvrdnji. Pojavljivao se na stranicama romana u pripremi za delo, a ne na delu. Nije teško bilo zapaziU da je Alfa svog starog junaka, koji je nosio svešteničku mantiju, sada preobukao u komunističku jaknu. Mada se jezik pojmova menjao, ostajao je nepromenljiv tragični i metafizički Alfin stav i mada se stari komunista nije molio, čitaoci se ne bi začudili kad bi se iz njegovih uvek zatvorenih usta naglo razlegle reči Jeremijinih tužbalica: tako su se dobro reči proroka slagale s njegovom ličnošću. U suštini. Alfa se nije popravio od predratnog vremena; nije uspeo da se ograniči na čisto utilitarnu etiku koja se izražavala u racionahstički predstavljenom delovanju. U njegovom junaku bili su i kralj Lir i Faust. Još uvek su postojali i zemlja i nebo. Junak je takode bio veoma shčan Pejrolu iz Konradovog Gusara. Nije se moglo ipak tražifi suviše. Alfa nije bio u Partiji, ah pokazivao je razumevanje, učio je, a to je dokazivalo, više od ličnosti komuniste, tretiranje terorističke omladine. Prerano je bilo zahtevati od pisaca „socijahstički realizam"; trenutak za to nije došao, oni su bili tek u početnoj školi; termin „socijalistički realizam" nije bio upotrebljavan jer mogao bi bez potrebe da uplaši pisce i umetnike; slično su seljaci uveravani da u Poljskoj nikada neće biti kolhoza. 85

Dan odluke za Alfu došao je tek dve-tri godine posle objavljivanja romana. Stanovao je u svojoj lepoj vili, potpisivao je brojne političke deklaracije, učestvovao u komitetima i putovao po zemlji, držeći preda­ vanja 0 književnosti u fabričkim klubovima i domovima kulture; ova piščeva putovanja, organizovana u velikim razmerama za mnoge su bila mučna obaveza, međutim, Alfi su pričinjavala zadovoljstvo jer je na taj način upoznavao radničku omladinu, njen svakodnevni život i probleme koji su je zaokupljali. Alfa je prvi put zaista izlazio izvan svog intelektu­ alnog klana. Uz to, izlazio je kao poštovani pisac; s obzirom na visok rang pisaca u narodnim demokratijama, mogao je da se oseća ako ne kao kar­ dinal, onda bar kao dostojanstveni kanonik. Preobražaj zemlje (u skladu s planovima Centra) je napredovao; došao je trenutak kad je ocenjeno daje situacija dovoljno zrela da se pisci zauz­ daju i od njih zahteva otvoreno izjašnjavanje za Novu veru sa svim kon­ sekvencijama; „socijalistički realizam" objavljenje na kongresima pisaca kao jedini preporučljiv stvaralački metod. Izgleda da je Alfa preživeo ovaj trenutak posebno bolno. Nečuvena veština Partije dovela je pisce a da to nisu skoro ni opazili na vrata obraćanja u drugu veru. Sada je bilo moguće ili naglo se pobuniti i pasti na dno društvene lestvice, ili proći kroz vrata. Polovičnost, plaćanje jedne monete Bogu a druge Caru, nije bilo moguće. Niko nije zahtevao da se pisci formalno upisuju u Partiju. Ipak, rezonujući pravilno, ako se prihvatala Nova vera - ništa za to nije predstavljalo prepreku. Takvo rešenje pre bi pokazivalo veliku hrabrost: ulazak u Partiju znači ne smanjenje, već povećanje obaveza. Za Alfu, koji je posebno vodio računa o svom dostojanstvu romanopisca, koga su najviše cenili partijski krugovi, samo je jedna odluka bila moguća. Od njega se očekivalo da progovori kao pisac - moralni autoritet i svojim postupkom da primer kolegama. Alfa je tokom prvih godina novoga poretka zaista postao privržen revoluciji. Najzad, bio je narodni pisac, njegovi čitaoci regrutovali su se iz radničkih masa. Njegov predratni roman, koji je toliko hvaljen, rasprodat je tada u jedva nekoliko hiljada primeraka. Sada je i on, kao i svaki pisac, mogao da računa na veliki broj čitalaca. Više nije bio izolovan; govorio je sebi da je potreban - ne nekolicini snobova iz kafane, već toj novoj, radničkoj omladini, kojoj se obraćao u svojim putovanjima po zemlji. Čitava ta promena bila je zaslu­ ga pobede Rusije i Partije zavisne od Centra. Iz toga je trebalo izvući zaključke i prihvatiti ne samo praktične rezultate, već i filozofske osnove. Za Alfu to nije bilo lako. Sve češće su ga napadali zbog sklonosti prema 86

monumentalnom tragizmu. Pokušavao je da piše drugačije - ali kad je zabranjivao sebi nešto, što je bilo u samoj prirodi njegovog talenta, nje­ gova proza postajala je plitka i bezbojna, cepao je svoje rukopise. Postavljao je sebi pitanje da li če, videvši svakodnevno oko sebe nove tragične konflikte, svojstvene životu u velikom kolektivu, uspeti da se odrekne njihovog pokazivanja. Zemlja je postajala veliki kolektiv, razlozi ljudskih patnji bili su več drugačiji nego u kapitalističkom sistemu, ali nije izgledalo da se smanjuje, naprotiv, količina patnji je rasla. Previše je znao o Rusiji i previše je znao o nemilosrdnim sredstvima koja su upotre­ bljavali dijalektičari prema „ljudskoj materiji" da ne bi imao trenutke sumnje. Bio je sasvim svestan da će, primajući Novu veru, prestati da bude moralni pisac-autoritet i postati pisac-pedagog, koji u svojim knjiga­ ma ne pokazuje to što njega samoga muči, već to što je smatrano korisnim. Od tada će deset ili petnaest stručnjaka ocenjivati svaku njegovu rečenicu i razmišljati nije li napravio greh čistog tragizma. Ipak, povratka nije bilo. Alfa je rekao sebi da je u svojoj praktičnoj delatnosti već komunista. Pošto je rekao tako, ušao je u Partiju i smesta objavio veliki članak o sebi kao piscu. Bila je to samokritika, to jest čin koji u hrišćanstvu nosi naziv ispovest. Drugi pisci pročitali su taj članak sa zavišću i užasom. Da Alfa svuda i u svemu mora da bude prvi - izazivalo je zavist; da se pokazao tako vest i postupio kao rudar-stahanovac", koji prvi objavljuje da će ost­ variti neobično visoku normu - ispunjavalo ih je strahom; rudari ne vole svoje drugove previše sklone sakupljanju počasti za teranje drugih na speed-up^^. Alfina samokritika bila je promišljeno napisana. Može se smatrati klasičnom ispovešću pisca koji se odriče prošlosti u ime Nove vere. Prevedena je na strane jezike i štampala su je staljinistička glasila na Zapadu. U ovom članku Alfa je osudio svoje stare knjige. Upotrebio je pri tome poseban trik: otvoreno je priznao ono, što je odavno tajno mislio o manama svojih dela; da bi otkrio ove mane, nije mu uopšte bio potre­ ban Metod; Alfa je znao za te mane još ranije, pre nego što se približio marksizmu; sada je svoju moć opažanja pripisao zaslugama Metoda. Svaki dobar pisac zna daje loše dozvoliti sebi da naseda na reči koje lepo zvuče i emotivno su efektne, ali su prazni pojmovi. Afla je tvrdio u svom članku da je upao u ovu grešku jer nije bio marksista. Takode je davao na
" Stahanovac - vi.šestriiki udarnik (u S S S R ) . Prim. prev. " S p e e d - u p (engl.) - ubrzanje. Prim. prev.

87

to isto osećao sam učestvujući u događajima u vreme nacističke okupacije u Varšavi: svaka forma opisa mogla bi da bude na njih primenjena. Dokazujući daje istin­ ski slobodan čovek samo građanin Sovjetskog Saveza. pun uzvišenosti. Kažem „u književnom getu". nego govoriti uglađenim rečenicama.dotle nisu upotrebljavale ovaj trik. a ne njenog dela. koje su obrađivale temu „na Иси mesta". Po povratku je objavio knjigu o „sovjetskom čoveku". tada ne bi napisao svoj roman o starom komunisti i demoralisanoj omladini. Odmah potom Alfa je pozvan u Moskvu. ništa manje nego u kafanama pre rata. Taj glas verovatno nije bio nepoznat Alfi. Kao nekadašnjem katoliku Partija mu je poverila da drži predavanja protiv politike Vatikana. pravio iste i dalje: uživao je u faltama nove svešteničke mantije. Njegove kolege koje su pisale pohvale Centru. s izuzetkom fiction. Istina. Samo strast istine mogla bi da ga spase da ne postane ono što je postao.oni su sada bili zatvoreni u svojim kolektivnim domovi­ ma i klubovima. Za videći mu na uspesima. Alfi uvek svojstven. Alfa se i sada borio za palmu prvenstva. odmah pored nas. njegove kolege nazivale su ga „bludnicom s principima". Osećao sam da je pisanje o tim stvarima za mene nemoguće: moguće bi bilo samo kazivanje c e be istine. već takvim koji se tek trudi da ovlada Metodom. Ponekad je bolje zamuckivati od prevelikih uzbuđenja. Sečam se da kad nam je u okuženom gradu Alfa čitao svoje pripovetke. Teško mi je da strogo osuđujem Alfu. tom najvišom veštinom. Ovaj ton je dopuštao sumnju da je Alfa. jer uprkos visokim tiražima knjiga i putovanjima pisaca u fabrike .znanje (u skladu sa zapovešću pokornosti) da ne smatra sebe komu­ nističkim piscem. osuđujući svoje greške. mada su znale da je ovakvo rezonovanje dijalektički ispravno . kao i onda kad smo posma­ trali zatvorenike. U književnom getu Alfu nisu voleU. Hiljade ljudi je umiralo u mukama. uprošćavajući sliku događaja shodno . Unutrašnji glas koji nas zadržava kad treba previše da izrazimo .je mudar. Začuđujući je u članku bio svečan ton. za koje je mogao da zahvali plemenitosti svoga tona. osećah smo se čudno zbunjeni: njihova kompozicija bila je suviše glatka. Sam sam bio na tom putu koji ima sve odlike neizbežnosti. dopustio je sebi samilost u okvirima sigurnim od zamerki cenzure i stekao priznanje. zato nam se činilo da je neposredno transponovanje tih patnji u tragičnu teatralnost neskromno. Uostalom. Mislim da je ono po čemu su se razlikovale naše sudbine bilo sadržano u maloj razlici naših reakcija u trenutku kad smo hodali po ruševinama razorene Varšave.

Oko Alfe je živelo i živi mnoštvo radnika i seljaka. sve dok najzad sve što se govori ne postane savršeno logično. možda bi nikome poznat seljak ili sitni poštanski činovnik trebalo da budu postavljeni na višem mestu u hijerarhiji zasluga prema ljudskoj vrsti nego Alfa-moralista. uglađeno i zatvoreno. čije reči su nevešte ah. kakvu ona daje plaća se.željama Partije. unutrašnji glas koji čuju ne razlikuje se od te naredbe koja često piscima zatvara usta i zahteva: sve ili ništa. To je druga strana medalje dijalektike: za duhovnu ugodnost. Jedno odstupanje povlači za sobom drugo i treće. 89 . Ne zna se. ali nema više ničeg zajedničkog s telom i krvi ljudi. konačno.

Njegove izjave bile su pune uzdržane ironije. Bila su to obično polufiktivna zaposlenja u fabrici ili kancelariji.teško je tačno odrediti izvore izdržavanja ljudi u gradu stavljenom van zakona. u njegovim recima se osećala mešavina arogancije i pokornosti. Beta je bio student podzemnog univerziteta i živeo je bujnim životom konspiracijske " N S D A P . godine. kolonizacija i iseljenje dela stanovništva dalje na istok. a istovremeno Beta je smatrao da ih ne cene sasvim opravdano. ona su davala dozvolu za posao i pri­ liku za operacije na crnom tržištu ili za kradu. Bio je živ momak. živeli smo bez vere. Planovi NSDAP-a" prema našem narodu bili su nam jasni: uništenje obrazovanog sloja. Istovremeno. On je znao bolje.N e m a č k a Nacionalsocijahstička radnička partija. Zarađivao je za život baveći se raznim poslovima . Beta je imao dvadeset godina. godine. odnosno gaječi u sebi nadu za koju smo znali da je iluzorna. Tada. U sebi je bio uveren da dominira nad svojim sagovomicima. znajući moć te imperije. u Varšavi. Kad je govorio. prev. nije neverovatno da su se ove odlike javljale posebno onda kad je Beta razgovarao sa ntmom ih sa drugim piscima. jer su oštećene bile nemačke vlasti. inteligentnih očiju. crnih. Znojile su mu se šake. 1942. starijim od njega: pripadalo im je uvažavanje od strane pesnika početnika. Istina.Nationalsozialistische Deutsche Arbeiterpartei (iiem. koja nije smatrana nečim nemoralnim. u njegovom ponašanju mogla se zapaziti preterana stidljivost koja obično skriva ogromne ambicije.V B E T A I L I N E S R E Ć N I LJUBAVNIK Kad sam ga upoznao 1942. bila je potrebna prevelika količina optimizma da bi se moglo verovati u mogućnost pot­ punog poraza Nemačke. u njemu je bila klica zaista velikog pisca. Prim. Beta je bio jedan od onih mladih koji su počeli da pišu tek za vreme rata. napadao je i odmah se stidljivo povlačio. na jeziku zarobljenika. 90 . Naša okupirana zemlja bila je deo imperium germanicum i.) .

zagledao unutra. trebalo se boriti.omladine. Bio je to svet kraja i pada. naravno. odmah sam se uverio da imam posla s pravim pesnikom. Način sticanja vlasti bio je van diskusije: oni koji su hteli da steknu vlast trebalo je da stvore „pokret" i izvrše pritisak na vladu da im dozvoli da zajednički vladaju ih da uzmu vlast silom. S ogromnim ulaganjem rada i napora. nije se odnosila sa simpatijom ni prema Hitleru. Njeno rezonovanje bilo je nejasno. Većina zema­ lja Istočne Evrope imala je pre rata poludiktatorske vlade. već nikakve vizije sutrašnjice. svoju prvu knjigu poema otisnuo je na geštetneru. Čitanje njegovih heksametara ipak nije bilo radostan posao. odlepljujući s mukom prst od omota odštampanog lepljivom farbom. Okupirane ulice Varšave bile su mračne. Beta nije imao nikakvu veru . ni drugu . Bilo je to vreme nacionalističkih pokreta. to što se događalo u godinama koje su prethodile ratu bilo je loše. pitajući koje vrednosti žele da brane i na kakvim načelima treba da bude zasnovana buduća Evropa.i imao je hrabrosti da u svojim pesmama to prizna. Parlamentarni sistem izgleda da je pripadao drevnoj prošlosti. jer dobru je bilo teško dobiti. na čijim se sastancima pila votka. ali u ime čega? Niko od mladih nije verovao u demokratiju. Kao nagrada za one koji ne padnu u bici i možda dočekaju pobedu Anglosaksonaca . mada. dakle. Nije dobijao na to zadovoljavajući odgovor. vatreno se diskutovalo o književnim i političkim temama i čitala ilegalna glasila. upotrebljavajući primitivne klišee i lošu boju. njegovi drugovi su slegali ramenima.ostavljali su utisak žalos­ nih iskopina. Borba . Konspirativni sastanci u zadimljenim i hladnim stanovima.ni religijsku veru. Kad sam dobio ovu svesku i. Borba radi borbe. Varšavska konspirativna omladina bila je i dalje pod jakim uticajem tih još nedavno popularnih ideja. Eto jezgra tame: ne samo nikakve nade u oslobođenje. Njihovo patriotsko oduševljenje za borbu s Nemcima činilo mu se kao čisto iracionalni refleks. Beta je pokušavao da ih satera uza zid. ni prema Musoliniju.povratak u predratni status quo. Nemci su ugnjetavali poljski narod. Beta je bio sklon da se sarkastično smeje. Posmatrajući svoje drugove. To nepostojanje bilo kakve vizije navodilo je Betu na pretpostavku da živi u svetu u kome ne postoji ništa osim gole sile. uzore su davale Namačka i Italija. a eto. kad smo osluškivali neće li se na ste91 . Liberah starijeg pokolenja koji su još uvek ponavljali fraze o poštovanju prema čoveku dok su unaokolo ubijane stotine hiljada ljudi . Video je stvari bolje i jasnije od njih.da. Kad je Beta govorio da je to samo suprotstavljanje poljskog nacionalizma nemačkom.

I gluhi. Sve je to postojalo u Betinim pesmama: sivilo. „Iza nas ostače staro gvožde . turobnost i smrt. Podseća na mesečara koji održava ravnotežu dok ide. onda je Beta sada dospeo u najniže krugove pakla. Njegove pesme nisu imale u sebi nikakvu afirmaciju sveta. nasuprot snarti. magla. Ipak. Nasuprot svojim kolegama koji su bili aktivni. on je osećao potrebu za racionalističkim osnovama za delova­ nje. Ako ipak oseća samo gađenje. nesposoban je da se zaustavi u mestu i posmatra. jabuku ili drvo. onu afir­ maciju koja se izražava u umetnosti sa simpatijom. Imao je on ipak hiljade braće u svim zemljama Evrope: strasne i iz­ neverene. Ovaj karakter Betine poezije može se delimično pri­ pisati njegovoj pripadnosti nesrećnom pokolenju i nesrećnom narodu. Tada bi. U pesmama njegovih vršnjaka takode je nedostajala vera. osuđen je na stalno kretanje. s kakvom umetnik predstavlja. proveo najpre niz nede92 . Stidi se spontane ljubavi. boravili smo na dnu imperije kao na dnu ogromnog kratera i nebo gore je bilo jedini elemenat čiju smo svojinu delili s drugim ljudima na zemaljskoj kugli. na predstavljanje samo u glavnim crtama delića zapažene materije. Bila je to poezija stoicizma. ili od ruku Gestapoa ih u borbi. glavni motivi bili su poziv u borbu i vizija smrti. imali su u sebi i turobnost obreda u katakombama.penicama začuti koraci gestapovca.pisao je u jednoj od svojih pesama. njegova poezija nije bila poezija tužbalica. niko od njih nije dovodio u sumnju smisao žrtve u toj meri kao Beta. to jest zatvorile su se za njim kapije „koncentracionog sveta". godine. U njima je bila vidljiva duboko poremećena ravnoteža. u našem gradu se gov­ orilo da je do toga došlo zbog izdaje jedne od levičarskih grupa. jer su bili verni svojoj otadžbini i pokušavali da traže obrazloženja u hrišćanstvu ili neodređenoj metafizici. Ako je život u Varšavi malo podsećao na raj. Slike koje je upotrebljavao Beta bile su magla koja se kovitla i od potpunog raspada spašavao ih je samo suvi ritam heksametra. ova smrt je bila čak previše stvama: svi ti najmlađi pesnici Varšave izginuli su pri kraju rata. bojama i zvucima. na primer. Ipak. Moderna umetnost sadrži mnoge primere slepe strasti koja ne nalazi zasićenost u oblicima. Kontemplacija čulne lepote je moguća samo onda kad umetnik oseća ljubav prema onome što ga okružuje na zemlji. Kad gaje Gestapo uhapsio posle 1943. koja je kod mladih pesnika raznih epoha predstavljala romantični rekvizit. Iz umetnosti se može mnogo pročitati: Bahov svet ili Brojgelov svet bili su sređeni. podrugljiv smeh pokolenja" . Kao što sam rekao. normalnim poretkom postupanja. hijerarhijski složeni.

93 .lja u zatvoru. Šanse za preživljavanje u tom logoru bile su male. godine pojavila knjiga Bili smo u Osvjenćimu. Beta ne negoduje . posle njih dolaze logoraši kojima je uprava logora poklonila poverenje. brzo se stvara posebna društvena hijerarhija. a može se umeti samo onda kad se zna odakle dolazi opasnost i kako je izbeći: jednom šlepom poslušnošću. Po izlasku iz logora Beta se nastanio u Minhenu. Jedna od Betinih pripovedaka sastoji se od opisa serije opasnosti koje Beta izbe­ gava u toku jednog dana: 1) Stražar nudi Beti hleb. ponekad ucenjivanjem ili podmićivanjem. Beta u svojim pripovetkama jasno definiše svoju „klasnu" pripadnost: spadao je u snalažljive i zdrave i h v a l i s a o se svojom snalažljivošću i spretnošću. drugi put skanjeranjem. sledeći društveni sloj su snalažljivi logoraši koji umeju da nadu načine za sticanje hrane i tako održe svoju snagu. koja nam je donela oslobođenje iz koncentracionog logora DahauAlah". Čitao sam mnoge knjige o koncentracionim logorima. svaki trenutak odlučuje o životu i smrti. Najniže stoje slabi i nesnalažljivi. Beta shvata stražareve namere i odustaje od mamca. koju su napisali Beta i dvojica nje­ govih drugova iz logora. O svemu tome saznah smo tek posle rata. Tamo se 1946. U „koncentracionom svetu". šta je Beta preživeo u „koncentracionom svetu" može se pročitati u knjizi pripovedaka u kojima je dao opis svojih iskustava. preživeo je dve godine u Osvjenćimu. Život u koncentracionom logoru zahteva stalnu napetost pažnje. stražari imaju naređenje da pucaju u ljude koji prelaze tu liniju. a potom bio deportovan u koncentracioni logor u Osvjenćimu. koji svakim danom padaju sve niže jer njihov nebranjeni organizam ne može da izdrži rad. Jer.on izveštava. kad se Osvjenćimu približavala Crvena armi­ ja. izvan koncentracionog društva bile su mase ljudi koji su ubijani odmah po dolasku u logor. treba da preskoči rov. kao što je poznato. to jest svi Jevreji manje sposobni za rad. Kao i druge odvedene u logore. Naravno. za svakog ubijenog iza te linije dobijaju tri dana odmora i pet maraka. Betu smo smatrali izgubljenim.u nemačkim logorima to se obavljalo injek­ cijom fenola ili u gasnoj komori. ovaj rov predstavlja stražarsku liniju. Na vrhu su vladari logora. Ta knjiga bila je posvećena „VII američkoj armi­ ji. Najzad ih snalazi smrt . A ipak. Treba umeti reagovati na pravi način. Iz Minhena se Beta vratio u Varšavu i tu izdao knjigu svojih pripovedaka. Betu su s transportima drugih zatvorenika poslali u Dahau i tamo su ga oslobodili Amerikanci. da bi uzeo hleb. ali nijedna od njih nije tako jeziva kao Betine pripovetke.

Skidam kapu. idu tužni." Detalj koji se tiče Betine odeće (unaokolo su polu"Unteršarfirer (Unterscharfiirer) (nem. žderu travu i lepljivu glinu da ne bi osećali glad. Evo fragmenta (reč je o grčkim logorašima koji su bili previše slabi da bi dobro marširali.) . stari sat kao mito.radni odred u koncentracionom logoru.Šta se tu događa u tom poludelom komandu?'* Zašto ti ljudi tamo idu s privezanim štapovima? Ovo je vreme rada! . dakle. 3) Beta izmiče ispod ruke opasnog kapoa brzim izvršenjem naređenja. misterioznim potkazivanjem (tako da na njemu ne ostane mrlja dostavljanja) dovodi do pretresa. dajući mu.) .kaže za svoje drugove logoraše. prev.Oni ne umeju da hodaju. dan koji opisuje Beta ispunjen izbegavanjem opasnos­ ti. Unteršarfirer''*. skače s bicikla crven od besa: . Prim. sit. U stalnom isticanju da je on sam dobro obučen. Prim. još živi leševi" . Beta je ponosan na to što on uspeva dok drugi. -Andrej. Opazi da je Ivan ukrao gusku.podoficirski čin S S .Ako ne umeju. udaren straga biciklom.2) Stražar čuje kako Beta prenosi drugom logorašu vest o osvajanju Kijeva. sreduj ih! Kapo je naredio! Andrej dohvati štap i udari iz sve snage.Šta si stao kao glupi pas? . manje snalažljivi. nadgleda ih Rus Andrej): „Odskačem. ' ' K o m a n d o (žarg. Ivana je pretukao esesman. U^s! Potrčah stazom. . gusku pronalaze. Andrej mu stavi štap na grlo. a takođe komplikovanom igrom koja se vodi između Bete i njegovog druga logoraša Rusa Ivana. Grk se zakloni rukom. zdrav. domaćin iz Harmenca. Otišao sam brzo na svoju stranu. prev. za kaznu su im privezali štapove za noge. . zajauka i pade. 94 . stade na štap i zanjiha se. „KJCĆU se da bi izbegli udarce." Tako je. Beta odlučuje da se osveti i strpljivo čeka priliku. račun je izravnan. Ivan je ukrao Beti parče sapuna. onda ih treba pobiti! A znate h da je opet nestala guska? . preko posrednika. pored njega stradaju.Andrej treba da ih sredi.dreknu kapo na mene. ima mnogo običnog sadizma. A za sebe: „Dobro je raditi kad si doručkovao četvrt kilograma slanine s hlebom i belim lukom i zalio konzervom kondenzovanog mleka. Beta sprečava stražara da podnese izveštaj o ovom prestupu.

krevet od da. smesta je isterivana preplašena masa iz vagona. tek što je stigla od mame. ostatak ponesi sa sobom u dimnjak. Rad logoraša se sastojao u iznošenju prtljaga. . Logoraš Beker treba da bude spaljen kao suviše slab.Tadek. Daj mi nešto da poje­ dem. nameštam se ugodno za spavanje. naborano i još starije.Ej.uhvatio me je za rame .nagi bednici): „Odlazim u hladovinu. naginjuči se prema njemu. . možeš imati vaške. U obilnoj literaturi o užasima dvadesetog veka retko se može naći izveštaj o činjenicama posmatranim očima saučesnika zločina (autori se " B u k s a . Kazjik me udari šakom po kolenu. Nagnuo sam se još niže i pogledao mu izbliza oči: bile su mirne i prazne. . . Beta opisuje svoj rad na „transportu". 95 . Imam u bloku divnu lenju pitu. neupotrebljiv: „и tom trenutku.Tadek. М.rekoh. Penji se na buksu. . Kad je voz (kratko nazivan „transport") ulazio u kapije logora. ogromna lobanja i pogledale su nas snebivljive.To je Beker . stavljam ispod sebe sako d a n e i s p r l j a m s v i l e n u k o š u l j u (podvukao C. a starije i žene s decom smesta su odvozili kamioni u gasne komore i krematorijume.). Čivute.govorili su im da idu „na preseljenje". žmirave oči.Poznaješ tog Jevrejina? . Zatim se pojavilo Bekerovo lice. na ivici bukse" ispuzala je odozdo nekakva seda. zlata. imam jednu molbu za tebe. Ti Jevreji su vozili sa sobom kofere pune odeće.odgovorih tiho." A evo scene „klasnog" kontrasta. idem u dimnjak. U ovu brigadu uvlači ga Francuz Anri. brilijanata i hrane . Prim. ali ja sam toliko dugo strašno gladan.Pričaj . Odmaramo se kako ko može. odvajani su mladi.Tadek. . Jedan od najviše traženih poslova bilo je istovarivanje vagona koji su dovozili u Osvjenćim Jevreje iz raznih gradova Evrope. koji je uvećavao bogatstvo Rajha i uprave logora. .dođi. penji se ovamo na buksu i žderi. Za ovo poslednje veče. dakle. Kad se naždereš." Snalažljive i jake uprava logora je upotrebljavala za izvesne posebne radove koji su im davali mogućnost da se snabdeju odećom i hranom. prev.Tadek . Ja tu ne spavam.saka na k o m e je spavalo o b i č n o po n e k o l i k o logoraša.

kao u pozorišnom komadu. toranj daleke crkvice. Betina pripovetka o „trans­ portu" morala bi.Anđeo Gospodnji. Grede i šine ih zabrinjavaju. Transport kommen. compris? .^'' Stiže „transport" . teško i neujednačeno disala. s koje su upravo zvonili „Angelus". prazna je reč: velika mašina je bezlična. raščupane . lakomo žderu buđave grudve hleba. uvela. leno i rav­ nodušno gledala uzvišene ljude u zelenim uniformama. da bude uključena u sve antologije književnosti koje predstavljaju sudbinu čoveka u totalitarnim sistemima. kao neispavana. blisko i nedostižno zelenilo drveća.odgovaraju na krematorijskom esperantu. Smiruju se: neće tovariti šine na automobile niti nositi grede. voz je krenuo lagano duž stanice. ne znaju šta će raditi. Nekoliko citata daće bolju predstavu o Betinoj književnoj meto­ di nego opis..pitaju. zabrektala." I ČIN . PROLOG .. Ne vole da tegle. 96 . bleda. Iza okuke su izlazili teretni vagoni: lokomotiva ih je gurala otpozadi.. Lokomotiva je prodorno odzviždala. Uostalom. prev. U malim prozorima s rešetkama videla su se ljudska lica.ILI OČEKIVANJE „TRANSPORTA" „Oko nas sede Grci. -Niks.. . železničar koji je stajao na kočničkoj platformi nagnuo se. ako takve antologije jednom nastanu.Was wir arbeiten? . po mom mišljenju.m o l i t v a uz jutarnja i večernja z v o n a kod rimokatolika. saučesništvo. na svoj način pričala. Počinje recima: Angelus Domini.Alles verstehen . Zbunjeni su.ILI DOLAZAK „TRANSPORTA" „Raznolikoprugasta masa ležala je ispod šina u uskim pojasevima senke. muškarci koji su. odgovornost se prenosi sa izvršilaca naređenja više. halapljivo miču vilicama kao veliki neljudski insekti. Dolazak „transporta" razložen je u niz činova. mahnuo rukom. primenjivano na koncen­ tracioni logor. zviznuo.obično stide te uloge).reče neko i svi se podigoše u očekivanju. alles Krematorium. sve više. " Angelus .prestrašene žene.Prim.

sve dok prigušena čizmom ne počne da " G u t g e m a c h t (nem.Mama. Ja ću ti pokazati. mama. očajnički krici. Oči su mu bile mutne od votke i vrućine. Prolazili su lagano.reče esesovac koji je stajao kraj automobila. imali kosu. hoće da stigne medu one koje neće otići kamionom.) .egzotična stvar. Hoće da se sakrije. huli. povezani očajničkim zagrljajem. Prim.Ženo. tako treba kažnjavati loše majke . koje će ići pešice. rumenog bucmastog lica heruvimčiča. lepa. ščepao je za kosu dok je padala i ponovo podigao uvis.i bacio joj je dete kraj nogu.Gut gemacht^'.Dobro si uradio. blad' jevrejskaja! To ti od svog deteta bežiš. to nije moje dete. preklinje. ti. žuri jedva primetno ali grozničavo. koje će živeti. Mlada je." „Evo dvoje ljudi je palo na zemlju. usta su očajnički hvatala vaz­ duh. Malo dete od nekoliko godina. Ona histerično vrišti. prev. žaleći se na sav glas: . uzmi to dete u ruke! . zaklanjajući rukama lice.To nije moje. . zubima se uhvatio za odeću.Vode! Vazduha! . gospodine.Ščepao ju je oko pasa.viče his­ terično žena i beži. On je grčevito zario prste u njeno telo. zdrava. jebit tvoju mat'. . Udahnuvši nekoliko gutljaja vazduha ljudi s prozora su nestajali. Lice mu je bilo iskrivljeno od besa.Ah. nije moje. krupnom ručetinom stegao joj grlo koje je htelo da viče i bacio je zamahnuvši kao tešku vreću žita na kamion. II ČIN . Stigao ju je.Mama. Krici i krkljanja postajah su sve glasniji". Sa prozora su se naginjala ljudska lica.ILI SEGREGACIJA Neka bude dovoljno nekoliko scena: „Evo. zagledali stanicu čutke. ti. ne beži! . mama! .oteše se potmuli. pruža ručice plačući: . .Gospodine. brzo ide žena. Ali dete trči za njom. hoće da živi. to nije moje! . Tada je unutar vagona počelo nešto da se komeša i gruva u drvene zidove. jednim snažnim udarcem ruke obo­ rio s nogu. 97 . nije! Ah odjednom stiže je Andrej. ne može daje stigne. mornar iz Sevastopolja. na njihova mesta su se penjali drugi i isto tako nestajali. trči za njom. kurvo! .Evo ti! Uzmi i to! Kučko! . .

jedna masa. Transport je iznosio ukupno petnaest hiljada ljudi. čovek uz čoveka." „Bacaju je na kamion među leševe." „Drugi nose devojčicu bez noge.krklja i ućuti. nad nama se diže noć. prev. jedna volja. drže je za ruke i za tu jednu preostalu nogu.„Gospodo.Zašto? . svega mi je dosta! . Izgleda da će biti vedar. .).. Suze joj teku niz hce.ILI RAZGOVOR SVEDOKA „Spušta se hladno i zvezdano veče. Iz krematorijuma se dižu gusti stubovi dima i povezuju gore u ogrom­ nu crnu reku koja se veoma sporo valja nebom iznad Birkenaua i iščezava iza šuma prema Tšebinji.od Božića preko mojih ruku je prošlo valjda milion ljudi.Već posle prvog transporta? Zamisli. A šta bi ti rek'o?" EPILOG Te večeri u Osvjenćim je stiglo mnogo vozova. iza kruga svetlosti (.Čoveče.pevaju na sav glas". to boh.Nisam.I sutra c e o s v e t . nebo postaje sve prozračnije. Prim.pita me Anri. zajedno s njima. Na visokim stubovima pale se anemične svetiljke. tužno šapće: .) . Sosnovjecki transport već gori. a kasnije ćemo se sresti u logoru. .. topao dan. Idu kao pod konac. . dosta mi je.Und morgen die ganze Welt^''. noć se razvidnjava." III ČIN ... -1 šta im kažeš? . . Ležimo na šinama. .Da idu na kupanje. Rascepljuju ih kao drvo i uteruju kao životinje u kamion. Prolazimo pored odreda SS koji s automatskim oružjem ide na smenu straže.Zamenio si cipele? .. " U n d morgen die g a n z e Welt (nem. ja .. . „Dok se vraćamo u logor zvezde počinju da blede. 98 . Spaliće je živu. Najgori su transporti iz okoline Pariza: uvek čovek naiđe na poznanike. boh. neizmemo je tiho.

To je nepisani ugovor. žena koja čitajući o ovom činu na ugod­ nom kanabeu osuđuje onu svoju nesrećnu sestru.Iskustva iz koncentracionog logora stvorila su od Bete pisca. Izvan toga. ne bi pretvorili u životinje? Opasno je čoveka izlagati za njega suviše teškim iskušenjima. glasi sasvim drugačije nego što se može pret­ postaviti iz njegovih pripovedaka: držao se herojski i bio primer drugarstva). Običaj civilizacije je krhak. 99 . ne bi li i u njoj samoj pred snu-ću strah bio jači od ljubavi.njegova pažnja je usredsređena na „koncentracionom društvu". za koga se zna šta je: životinja koja hoće da živi . to je i z n e v e r e n a l j u b a v prema svetu i ljudima. zar se. prev. Prim. a možda ne . otporan. onda ako oni tebi prvi naškode. Shvatio je da je njegova prava oblast proza. platilo životom da bi spasio druge. svako se spašava kako može i uzalud bismo kod Bete tražili slike ljudske soli­ darnosti (istina o Betinom ponašanju u Osvjenćimu.žilav. gleda trezveno i ne štedi sebe. on proizlazi iz etičke pasije. To je užasan čin. U svojim pripovetkama Beta je nihilista. Koliko li je samo iluzija u mišljenju poštovanih građana koji. dok je u stvarnosti on. ako bi ih zatvorili u Osvjenćim. Pod nihilizmom ne podrazumevam ipak amoralnost. lišena dobrih osećanja.ko bi to mogao unapred da kaže? Bih su u „koncentracionom svetu" brojni slučajevi kad je ljudsko biće nalazilo u sebi snage za najčistije žrtve. Lako je osuditi ženu koja hoće svoje dete da otera u smrt. koju su preneli nje­ govi drugovi iz logora. Ipak. Beta želi da ide do kraja. Opisujuči ono što je video. kao i drugi. koja traju dok traje običaj civilizacije. Njegova pažnja nije koncentrisana na čoveka. isto kao i drugi. "Tough (engl. Ovakvi slučajevi se neće naći u Betinim pripovetkama. istrajan. trebalo bi da razmisli. Beta želi da bude t o ug h^. hodajući ulicama engleskih ili američkih gradova. Za logoraše važi izvesna etika: sme se nanositi šteta drugima. Neće se sačuvati onda prema njemu poštovanje. smatraju sebe bićima punim vrlina i dobrote. A ipak. bio podvrgnut svim zakonima podlosti. Dovoljna je nagla promena uslova i čovečanstvo se vraća u stanje prvobitnog divljaštva. Ljudska vrsta u Betinim pripovetkama je n a g a .) . da tačno predstavi svet u kome za protest nema više mesta. samo da bi spasla život. Možda da. Naprotiv. boji se laži: bilo bi laž predstavljati sebe kao posmatrača koji sudi.

Ljudska masa. kad su počeh da mu stižu književni časopisi koji izlaze u Poljskoj. Beta se dugo kolebao.Hemingvejevoj.njegovi opisi dobijaju nečuvenu brutalnost. nemilosrdan i netolerantan.Preterano pošten. Poljska se našla u sferi uticaja Rusije. Izgleda da su 100 . Bio je u sebi u stalnom pokretu. Svet. Demoralizacija. Betina uverenja mogla bi da se svedu na jednostavno načelo da vlast nad čovekom nemaju nikakve njegove dobre namere. Beta daje sebi posebna svojstva. ipak s nepoverenjem odnosio prema moćnoj ruskoj državi. kao svi Poljaci. koja se u koncentra­ cionom logoru smatraju pozitivnim: snalažljivost i preduzimljivost. Bio je kao nastavak života u logoru. Pripadao je ljudima koje u Rusiji nazivaju „trulež Zapada". već zakoni društvenog sistema u kome je smešten. grozote i prljavštine bliskih. doneo je odluku da se vrati. Betine marksističke simpatije iz vremena rata nisu bile ozbiljno uteme­ ljene. i dalje mu je izgledala kao n a g a . Možda njegovo ogorčenje ne bi bilo tako duboko da je bio sposoban da se posle tih godi­ na patnji za trenutak z a u s t a v i u je^dnoj tački i vidi ne masu potre­ sanu velikim paroksizmom kraja rata. lice mu se krivilo u grimasu besa i ironi­ je. čovek gazio slabije ih se odnosio prema njima s hladnom surovošću. Njom je upravljalo nekoliko primitivnih impulsa. već p o j e d i n a č n o g čoveka. Kad su ga Amerikanci oslobodih iz Dahaua. pijanstvo. u kojoj je boravio. bio je sanjani kraj rata: ponovo se vraćao zakon džungle. neka promeni društvene uslove. Beta se. koju je uostalom čitao s ljubavlju.od savremenika . podmićivanje. sve zle sile oslobođene u čoveku u godinama hitlerizma i dalje su trijumfovale. Eto. Okrutna politika okupatorskih vlasti prema milionima doskorašnjih robo­ va izazivala je gnev. Žestina njegovog stila približavala gaje više književnosti poput Zoline . Bio je jedna ozleđena rana.u čemu se Beta ne udaljuje od istine . Zahvaljujući „klasnom" suprotstavljanju jakih i slabih . Osećao je da ne može da ostane u stanju revolta i ničemu nepodređenog besa. ponovo je. Beta je bio pronicljiv . Beta je počeo da upozna­ je život izbeghca u Zapadnoj Nemačkoj. Beta je morao da teži nečemu. za njega je bio nepodnošljiv. Ko hoće da promeni čoveka. Kao mnogi bivši logoraši našao se pred problemom: da se vrati u zemlju ili da postane emigrant. krađa. najzad. takav kakav je bio. ništa tamo ne izaziva takvu odvratnost kao pisac koji pokazuje čoveka od strane elementarnih sila gladi i ljubavi. proklamujući parole demokratije i slobode. Imao je te simpatije jer marksizam tretira čoveka trezveno.i pored toga što se njegova pronicljivost okre­ tala pre svega ka otkrivanju apsurda.

mogao da nade čitaoce knjiga pisanih na matemjem jeziku? Osim toga. Godine 1948. Beta je koncentracioni logor opisivao onako kao što ga je sam video. časopisi i knjige u Poljskoj bili su smesta razgrabljeni. nametanih piscima u Centru. 1) logoraši bi trebalo da se okupljaju u tajne organizacije. tamo je postojala mogućnost za menjanje sveta. Odatle su dolazili svi propusti. Ah novine. masovnim ubistvima Gestapoa i logorima. 101 . Njegov stil je bio jezgrovit i agresivan. Objavljujući svoje pripovetke u časopisima i zgrćući velike honorare uzimao je. sama tema je politički bila besprekorna. godine. teme. ako je imao makar malo talenta. tamo je bilo mesto za čoveka razdira­ nog besom. imao je velike književne ambicije. kao i Nemaca. Vlada nije žalila novac za podržavanje književnika. bila je zločin. mada je ta armija branila „gospodsku" Poljsku. Oprostio se od prijatelja i vratio u Varšavu. pred svakim autorom. Lansiranje ovog pravca u narodnim demokratijama je smatrano preranim. Šta je trebalo videti u koncentra­ cionom logoru? Nije teško navesti.ga na to navela uglavnom dva motiva. Njegova knjiga pripovedaka o „koncentracionom svetu" smatrana je prvorazrednim književnim događajem. postizao se važan cilj „psihološke pripreme" naroda. bio je pisac početnik i nikome poznat . imah su mnogi njegovi zemljaci. otvarale su se neograničene mogućnosti. koncentrišući svu pažnju čitalaca na nemačke zločine. naročito zato što se mržnja celog poljskog nar­ oda okretala skoro u podjednakoj meri protiv Rusa.gde je. izvan svoje zemlje. Betina književna karijera započela je munjevitim tempom. koja je bila trn u oku Sovjetskom Savezu. uostalom. 2) lideri tih organizacija trebalo bi da budu komunisti. Sa gledišta kanona. to što mu je pripadalo. Naravno. Iskustva koja je imao. u Poljskoj nije bilo ni govora o socijalističkom realizmu. o kojima je pisao bile su svima bliske i razumljive. Zato je rastao broj knjiga o partizanskim borbama. opisivanje bestijalnosti hitlerizma smatrano je najpoželjnijim. a tolerancija je išla čak tako daleko da je dozvoljeno bilo blagonaklono pisati o borbama poljske armije s Nemcima 1939. Vladao je dobro jezikom. tovareći ga na bedna konjska kola: tako je počinjala obnova toga grada. u Poljskoj se odigravala revolucija. Bilo je to dobro za Betu jer je njegova knjiga predstavljala najočigledniju suprotnost načinima pisanja koje su upražnjavah sovjetski autori. Politički ispravna tema ne bi ipak spasla Betu od napada kritičara kad bi hteli da pri­ menjuju ortodoksne kriterijume. čije je stanovništvo živelo u podrumima srušenih kuća i svojim rukama uklanjalo gomile šuta. a ne onako kao što je t r e b a l o da ga vidi.

znači. 102 . Dijalektička strana je omogućavala nagli skok i z n a d ljudske vrste. lukave smicalice i samozavaravanje individua bili su laki za dešifrovanje. prev. Ničeg sličnog nema u Betinim pripovetkama. mogla se uporediti sa silovitom rekom koja uništava sve na putu. Beta je bio mlad. zaista. odnos­ no. koja je u njemu postojala. ipak. Prim. Mržnja. 4) trebalo je pokazati diferencijaciju logoraša prema njihovim političkim pogledima. Poljske pisce ona je cenila kao nezrele za „preokret". viđenje ljudske vrste kao istorijskog materijala.kameni. Ove primedbe kritičara bile su održavane u tonu ubedivanja. Već sam njen naslov može se smatrati simboličnim za autorovo raspoloženje: Kameni svet . mržnja u službi društva! U začetku Batine mržnje bilo je isto ono što je Sartr nazvao „1а nausee^'": gađenje prema čoveku kao prema f i z i o l o š k o m biču. La nausee (franc. determinisanom prirodnim i društvenim zakonom i podvrgnutom razor­ nim uticajima vremena. makar izvlačeći se za jezik svojih cipela. Partija je otkrila da u njemu postoji retko i dragoceno blago: istinska mržnja. Ljudske misli nisu imale značaj. bilo je značajno samo kretanje materije.3) svi zatvorenici Rusi. uveravao se da je to bilo upravo to što je tražio. Beta je bio oštrouman. njeni kritičari su Beti ukazali na glavne grehe: zamerali su mu da su njegova dela slična iskvarenoj. Možda bi Beta. trebalo bi da se odlikuju moralnom snagom i junaštvom u ponašanju. trebalo ga je obrazovati. američkoj književnosti. to jest za prihvatanje socijalističkog realizma.) . Posmatrajuči ga pažljivo. Čovek treba da se oslobodi svojih okova. bilo je u njemu materijala za pravog komunističkog pisca. a čak postaviti nad njom velike mlinove. Beta je upi­ jao dijalektički materijalizam kao sunder vodu. koje će okretati? Kakvo olakšanje: korisna mržnja. Verovatno mu to ipak ne bi bilo dovoljno: na intelektualne spekulacije gledao je s prezrivim osmehom jer video je u logoru filozofe kako se tuku za ogrizine na dubrištu. da je bio Francuz. Materijalistička strana tog sistema zadovoljavala je njegovu potrebu za brutalnom istinom. postao egzistencijalista. koji se pojavljuju na stranicama knjige. da su pesimistička i da nema u njima nikakve ideje o „svesnoj borbi" (to znači borbi u ime komunizma). Jurila je napred bespotrebno: ima li nečeg jednostavnijeg nego usmeriti njen tok u željenom pravcu. Uporedo s upoznavanjem dela teoretičara lenjinizma-staljinizma. Ubrzo je izdao novu knjigu.mučnina. Naravno. Partija je to zapazi­ la.

Sadržina knjiga. Pošto je Beta proveo dugo vremena u Nemačkoj u američkoj zoni. maskirani gnev. Čitaoci tih knjiga bih su postavljeni pred dilemom: ili stara civilizacija. Glasno. logoraši. o religiji.a pogledajte do čega je to dovelo!" Za Betu. 103 .jednostavno. američki vojnici i oficiri. skrivenu ironiju. već da predstavlja odraz najvišeg zakona epohe (a Rusija i njen sistem bili su samo za dlaku od poraza u Drugom svetskom ratu). Knjiga se sastojala od veoma kratkih pripovedaka koje nisu imale skoro nikakvu radnju . Naprotiv. Njegova knjiga ima za temu f i n a l e civilizacije. kao i za mnoge njegove drugove. imao je neiscrpne zalihe tema: u njegovoj knjizi pojavljuju se ljudi različitih nacionalnosti i različitih društvenih položaja. Hitlerova vladavina bila je konačno ispunjenje vremena kapitalizma u Evropi i istovetna s pobedom revolucije koju je nosila Rusija u svetskim razmerama . u čiji su se dekadentni karakter uverili na vlastitoj koži. Ispod uzdržanih autorovih reči krije se neizmerna odvratnost prema civilizaciji čiji je plod bio hitlerizam. silovito. tendenciozno . i Bete i njegovih drugova.eto šta se od njega tražilo. ali prelomni momenat je prevaziden. Kameni svet']e bio poslednja Betina knjiga u kojoj se trudio da upotre­ bljava umetnička sredstva koja su bila smatrana efikasnim u zapadnoj književnosti: uzdržanost. bivši hitlerovci.već se brisala granica između književnosti i propagande. razumljivo. nemačka buržoazija koja ne razume šta se dogodilo. skice onoga što je video pripovedač. koja je od njih pravila prestrašene primitivce koji se brinu samo za spašavanje sopstvenog života. Stavlja znak jednakosti: hrišćanstvo je jednako kapitahzmu. Ubrzo se uve­ rio da je čitava ta briga za književno majstorstvo nepotrebna. moguća za realizovanje samo zahvaljujući pobedničkoj moći Istoka. kapitahzam je jednak hitlerizmu. ili nova civilizacija. hvaljen je utoliko više ukoliko je jače pritiskao pedalu. o moralu .nemilosrdan i nag. Takva vlast nad ljudskom maštom ima uspeh: izgleda da on ne proizlazi iz ljudskih namera i iz sticaja povoljnih okolnosti. bila je u prvim posleratnim godinama nemoć čoveka prema zakonima Istorije: ljudi čak s najboljim namerama upadali su u mašinu nacističkog terora. Kameni svet je Srednja Evropa posle završetka Drugog svetskog rata i Hitlerovog poraza. Medu partijskim piscima (a Beta je ušao u Partiju) vršila se licitacija na pristupačnost i uprošćenje . Ton ove knjige može se izraziti uzvikom: „Pričali ste mi o kulturi. U ovom sugerisanju čitave ljudske situacije spoljašnjim opisom Beta je bio majstor.nastavak je mogao da donese još borbi.

stvar nije tako jednostavna. Nijedan novinar nije sposoban da služi tako dobro nekoj stvari kao pisac koji ima za sobom period nekoristoljubivog književnog rada. na primer. uperenim protiv Amerike. Betini feljtoni. Beta je upotrebljavao u svojim otrovnim člancima. već lovio uhom aplauze partijskih dru­ gova. svake nedelje pojavljivao se njegov zajedljivi feljton u zvaničnom nedeljniku. uz svu svoju zajedljivost i jezičku preciznost.Beta je počeo u svoje pripovetke da uvodi sve više neposrednu publicis­ tiku. dok je Beta. Putovao je takođe često u Istočnu Nemačku. uništava tu zapovest. spuštene glave. tako da je sve što je otad pisao. njegovo delo dobija veoma mnogo. godine. neku vest iz štampe . koncentrisan na aktivnost. koja ne prizna­ je nekoristoljubivu umetnost. Mnogi istaknuti autori u svojim delima izražavali su poli­ tičke strasti. prelazeći perom po papiru.mislio sam . a to zrno je učinilo da se kao rastvor kristalizuje. odakle je slao reportaže. izgleda. bili su tako plitki da je sama ta pojava poniženje proznog pisca koji mnogo 104 . razmišljao sam o tome kako je svako književno spisateljstvo strma ravan i koliko napora mora uvek da ulaže pisac da ne bi skliznio ka tome što je lakše. mnogo se promenio. postalo već jednoznačno i stereotipno. Mada je dovodio u sunmju sve unutrašnje imperative u čoveku. s izrazom lica čoveka koji je sigururan u sebe: bio je suv. zahvalju­ jući političkoj sklonosti.o borbama na Malajima ili o gladi u Indiji . Nova vera.i na toj osnovi gradio nešto između trenutnog snimka i članka. Nekadašnji stidljivi pesnik postao je potpuno homo politicus. Moralna zapovest koja ga navodi na te napore u stvari je iracionalna. Kasnije je uneo jedno zrno politike. Eto . u svojim pripovetkama iz koncentracionog logora Beta je bio pravi pisac: ništa nije krivotvorio. nikome nije želee da ugađa. Nije bilo u njemu nekadašnje stidljivosti i pretvorne smemosti. Može se čak reći da. na potpunom nonkonformizmu onih starih: oni su dejstvovali uprkos svom okruženju. to jest na sve što se događalo izvan okvira Imperije. bar Svift. sada se držao pravo. U tom periodu već je bio glavni propagandist. Poslednji put video sam ga 1950. sve svoje znanje književnog zanata. Ranije je išao malo poguren. Stendal ili Tolstoj. Uzimao je. Gledajući lice tog uvaženog nihiliste. Bitna razlika između velikih pisaca koji kritikuju političke institucije svog vremena i ljudi Betinog tipa zasnivala se. koju pisac želi da saopšti svojim čitaocima. Svoju mržnju je praznio u napadima na podlost kapitalizma. to znači zahvaljujući nekoj važnoj poruci. pre nego što gaje Gestapo uhapsio. Od vremena svoje zrelosti u Varšavi.

Ipak. probudila moju radoznalost. ne može da izađe na kraj s njim. U njemu je delovala volja koja se često mogla sresti kod istočnih intelektualaca: samouništenje intelekta. izvrsno razume uzajamnu zavisnost pojava." Ovaj odgovor nije bio uopšte lišen hipokrizije.što je moguće svestranijoj analizi. Želi da bude što korisniji. primitivnijim sredstvima. Smatra da danas nije vreme za umetnost. Autor razume da to nije nimalo tačno: ljudska glu­ post i ljudske dobre namere ne utiču ništa manje od nužnosti ekonomske borbe. ove pojave se međusobno nalaze više u funkcionalnoj nego uzročnoj vezi. . prihvatao se posla koji su lako mogle da obavljaju razne marionete. Zašto je to činio? U razgovoru s nekoliko književnih zvaničnika. gnev oslobađa od potrebe analize. on je povezan sa strahom da se ne postane žrtva sopstvene naivnosti. smatra sebe pronicljivim i dovoljno jakim da bi mogao da prođe bez „ideahstičkih predrasuda". primoravati ga na pisanje članaka značilo je loše ekonomisati s talentima. Kad je Beta u svojim pripovetkama iz koncentracionog logora pokazivao samoga sebe kao sitog. s njihove tačke gledišta bio bi veoma koristan kad bi pisao pripovetke i romane. postavio sam pitanje zašto tako pos­ tupaju s Betom. nisu zahtevali da se od Bete napravi potpuna ništarija. vršeći čin osvete nad ljudskim namerama. pošto je svet brutalan. jednom reči . u nužnosti.U tome je sva nesreća što urednik nedeljnika N. Zamislimo da on treba da predstavi neki događaj međunarodne politike. Jer bio je dovoljno inteligentan da bi razumeo da upropašćava svoj talenat. treba sve svesti na najprostije i najbrutalnije činioce. kojima su te strane podvrgnute. jer njihovi interesi. dobro 105 . Partija je stalno isticala svoju brigu za književnost: želi najbolju književnost. mada je bio visokokvalifikovani specijalista. pokazujući da ih potpuno određuje nekoliko elementarnih zakona. Beta sam ostaje pri svome. Psihički proces koji se javlja kada takav intelektualac drži u ruci pero veoma je komplikovan. gnev odmah uvodi red u komplikovani lavirint zavisnosti. od čijih je odluka zavisilo smeštanje književnika više ili niže u hijerarhiji. da treba uti­ cati na mase neposrednijim. ipak. Istovremeno stvara takvu napetost propagandne atmosfere da pisci počinju da se nadmeću u primitivizmu umetničkog zanata. oseća svoju superi­ ornost. „Niko ne traži od njega članke . To je gnev usmeren protiv s a m o z a v a r a v a n j a da bilo šta zavisi od ljudske volje. Tada u pomoć dolazi gnev. piše jedino feljtone.obećava. istina je bila daje Beta s a m želeo da se posvećuje novinarstvu i. Njihovo pošteno pred­ stavljanje zahtevalo bi udubljivanje u motive strana koje se međusobno bore. to jest interesi Partije.usledio je odgovor.

U rađanju nacizma ležala je veli­ ka ekonomska kriza i kriza strukture društva. u članku nije bilo nijedne njegove lične misli i to isto govorile su hiljade drugorazrednih novinara na prostoru od Elbe do Tihog okeana. nemačke mase koje su pošle za Hitlerom nisu to učinile bez dubokih psiholoških razloga. Pisanje članaka na njega je delovalo kao narkotik. vidljivi su bili spas nemačkog naroda i promena sveta . s kojima je novi pokret bio u sukobu. „Und morgen die ganze Welt" . Uprostiti. i pored toga što traju u vremenu. bedni društveni talog humanizma. Nemac.u tako istorijskom jedinom. plačljivi vernici podlog Isusa. odmah.i kretanja. dis­ ciplinu i veru. Mladi Nemac gledao je tada raspad i haos Vajmarske republike. dok se se u pozadini dizali crni dimovi iz krematorijuma Osvjenćima. Kad je nestala nada u socijalizam. Beta je zaista sam došao do stadijuma kada reč više nije dovoljna i zato nije mogao da se zadovolji pripovetkama ili romanima koji.obučenog i ciničnog.pevali su vojnici SS. tu. sve veče doze .ta težnja se javljala u njemu stalno. prostituciju svojih sestara i borbu svih sa svima za novac. i mržnje. več među političkim poj­ movima. Pa ipak. sve dok pojedi­ načno drvo. ova filozofija bila je parodija one iste filozofije koja se nalazi u osnovama Lenjinove i Staljinove doktrine. mada. ne mogu biti samo poklič. Ostavljajući pero imao je osećanje izvršenog čina. osloboditi se iluzija. Želeo je red i čistoću.a oni . prihvatio je drugu ponuđenu mu filozofiju istorijskog uspravljanja. u stvari. S kakvim se prezirom samo odnosio prema svim onim svo­ jim zemljacima koji nisu želeli da se priključe radosnom maršu! Mrmljali su nešto o moralnim načelima. bio je možda nekada takođe razočarani ljubavnik sveta kao Beta pre nego što je propaganda Partije stvorila od njega zver. izazi­ vali su čuđenje: eto. koji je zatvorio Betu u koncentracioni logor. Nikada nije uspeo da gleda i analizira bez mržnje. Njegovo grozničavo oduševljenje novinarstvom nije bilo teško objasniti. Njeno značenje bolje bi izrazila stisnuta pesnica. U stvari. ali podlegao je sve bržem kretanju: sve brže. a ipak. postupao je slično kao kasnije. poniženje miliona nezaposlenih i gnusna zastranjivanja kulturne elite. Delovao je kao vojnik koji maršira u koloni. Oblici sveta bili su za njega sve jednostavniji. iduči sve dalje ka nagosti sveta dolazi se do tačke u kojoj intelekt nema više ništa da kaže .reč se pret­ vara u borbeni poklič i to je več samo nesavršena zamena čina. pojedinačni čovek nisu prestali za njega da imaju bilo kakvo značenje i Beta se našao ne medu stvarima. 106 . nečuvenom trenutku. Nacizam je bio masovno ludilo. kad je pisao svoje političke feljtone. predstaviti sve nago .

koji se događa jednom u hiljadu godina . Zar nisu štetočine oni koji se. Istorija je s nama! Evo. pa se moglo lako pretpostaviti da je i sam taj konflikt opažao. Pronađen je ujutru mrtav u svom stanu u Varšavi. Beta je preuzeo odgovornost. trače vreme na oživljavanje u sećanju malo značajnih detalja! Betin veliki talenat i neobična inteligencija nisu bili dovoljni da postane svestan opasnosti koje se kriju u zanosnom maršu. vidimo njenu živu vatru kako kulja! Zaista. njegova inteligencija i oduševljenje gurali su ga na delo dotle su umereni. osećao se jak miris plina koji se ispa­ ravao. bolji poredak i nadohvat ruke. umesto da obuhvataju celinu gigantskog zadatka. ponašao se suviše ner­ vozno. ni hladni. Nije razmišljao u šta se pretvara čak najplemenitija fdozofija istorijskog događanja kada kao sredstvo prihvata osvajanje zemlje oružanom silom. Partija se opraštala od svog pisca koji je najviše obećavao. u trenutku kad zemaljska planeta ulazi na nov kolosek. Vikao je da ih treba uništiti. Prema neprijateljima koji žele da spreče sreću čovečanstva odnosio se s mržnjom. pokušavajući da mrskom ćesaru daju samo onoliko koliko je nužno. bolji poredak. usuđuju da tvrde da ipak nije mnogo dobro zatvarati ljude u logore i zastrašivanjem primoravati ih na ispovedanje političke vere? Koga zatvaraju u logore? Klasne neprijatelje. mali su i slepi ljudi koji. prekriven crvenom zastavom. spušten je u grob uz zvuke Intemacionale. na čije se prihvatanje primorava. Verovao je . hulje. Kovčeg. kad se u svom okruženju sreću ljudi koji robuju smešnim predrasudama! Beta je u svojim feljtonima video novi. U štampi su se pojavili brojni članci njegovih prijatelja . A vera. izdajice. ni vatreni ljudi lavirali. „А sutra ceo svet!" Dva­tri meseca pošto sam napisao ovaj Betin portret saznao sam za njegovu smrt. Istorija.pisaca iz Poljske i Istočne Nemačke. Slavina plinskog štednjaka bila je odvmuta. Uostalom. Oni koji su posmatrali Betu poslednjih meseci njegove grozničave aktivnosti smatrali su da je između njegovih javnih iskaza i mogućnosti njegovog bistrog uma postajao sve veći konflikt. nje­ gov talenat. Naprotiv. zar nije istinska? Eto.usuđivali su se da pominju svoje sitničave moralne skrupule! Kako je teško boriti se za novi.i žudeo za zemaljskim izbavljenjem. 107 . često je govorio o samoubistvu Majakovskog.

Danas je on prestonica Litvanske Socijalističke Sovjetske Republike. skriven u velikoj kotli­ ni. ih mešavinom tih jezika. Poljaci. Većinu njegovih nekadašnjih stanovnika ili 108 . video je na svo­ jim ulicama razne armije i svaki put moleri su imali mnogo problema. ponovo Litvanci. Tokom poslednje polovine veka on je pripadao raznim državama. prevlačeći ponovo bojom firme na radnjama i nazive ustanova na zvanično važeći jezik. Upotrebljavam prošlo vreme jer danas je ovaj grad mog detinjstva sahra­ njen lavom isto kao Pompeja. Gradom su vladali redom: Rusi. Očima putnika pojavljuje se iznenada iza šumskog zastora. litvanski i beloruski. On leži u predelu šuma. koje su gradili italijanski arhitekti u baroknom stilu. Pod uticajem tog sna. Sarski basen. Nemci. Legenda kaže da je neki litvanski voda lovio u prašumi i zaspavši kraj ognjišta usnio je proročanski san. pod čijim se nazivom krije jednostavna činjenica da Rusija uspešno ostvaruje uputstva careva kad je reč o teritorijalnoj ekspanziji. jezera i potoka. treba da prizovem sliku grada u kome sam išao u školu i započinjao univerzitetske studije. Stanovnici su svaki put dobijali nove pasoše i starali se da se prilagode novim zakonima i naredbama. svojom belinom i zlatom čine oštar kontrast sa crnilom borova.VI GAMA ILI ROB ISTORIJE Govoreći o Gami. sačuvah su mnoge običaje i navike koji nisu bili nigde drugde poznati. ponovo Nemci i ponovo Rusi. U vreme mojih školskih i univerzitetskih godina grad je pripadao Poljskoj. na mestu gde je spavao. Takva problematična tačka je grad Vilno. Tornjevi njegovih nekoliko desetina katoličkih crkava. U svetu postoje tačke koje zadaju posebne probleme nastavnicima geografije i istorije: Trst. Unaokolo se prosti­ rala zabačena provincija Evrope. a stanovnici te provincije koji su govo­ rili poljski. Šlezvig-Holštajn. Litvanci. podigao je grad. Tokom mnogo vekova postojanja Vilno nije izgubilo svoj karakter šumske prestonice.

seoski konji dobijali su napad ludila od straha. a crkve koje su osnovan Utvanski kneževi i poljski kraljevi. ovi devreci. hodaju sada njegovim uhcama. a nekada „medveđu akademiju" . Drugi ljudi. Veliki vašari za vreme svečanih katohčkih praznika privlačili su u grad seljake iz okolnih sela koji su po trgovima izlagali na prodaju proizvode od drveta. sitni zakupci i jevrejski trgovci. Zimi su se strme ulice punile dečacima i devojčicama na skijama. U vreme kad sam se našao među studentima. a život grada razvijao se laganim ritmom koji se menjao manje od oblika vlada i granica kraljevstava. kad bi ugledali auto. ili su preseljeni na zapad. rođeni na mestima udaljenim nekoliko hiljada milja. o kojima se starao poljski kralj. za osvetljenje upotrebljavan luč. nalazila slika Bogorodice. Od poslova. Ove arkade i hodnici mogli bi biti podjednako dobro u Padovi ili Bolonji. U proleće i u jesen blatnjavi putevi činili su komunikaciju u selu skoro nemogućom. Tada ipak još niko nije očekivao masovna ubistva i masovne deportacije. njihove crvene i zelene jakne sveducale su od zimskog sunca na tlu ružičastog snega. upoznao sam Gamu. ma gde bih pečeni. 109 . osim zemljoradnje. Italijanska arhitek­ tura i Bhski istok mešali su se u Vilnu. u toj zgradi. beskorisne su.zavod u kome su dresi­ rani medvedi. neotesan i bučan. u mnogim selima još uvek je. Nekada su u ovim zgradama šljahtinske sinove učili jezuiti. koji je potiče od varošice koja se proslavila u istoriji samo time što je imala dobre pekare. podignutom na kapiji. Bio je to jedan od najznačajnijih centara jevrejske književnosti i studija u Evropi. I upravo tamo. Univerzitetska zgrada imala je debele zidove i niske zasvođene sale. lekovite trave i male đevreke. uvek su nosili isti naziv. na teritorije s kojih su iseljeni Nemci. po starom običaju. Bio je nezgrapan dečak crvenog lica. čuvene po čudima. U uskim uličicama jevrejskih kvartova petkom uveče kroz prozore videle su se porodice kako sede pri svetlosti sveca. Nedeljom su gomile pobožnih ispunjavale usku uhcu. Ako je grad bio provincijski. U lavirintu njenih dvorišta s nadsvođenim tremovima neznanac bi morao da zaluta. U starim sinagogama razlegale su se reči hebrejskih pro­ roka. Univerzitet. nanizane na kanape.su poubijali nacisti ili deportovali Rusi u Sibir. profesori svetovnjaci predavali su mladima čiji su roditelji bili pretežno mali zemljoposednici. nad čijom se kapelom. onda su oni koji su dolazili po znanje iz zabačenog sela bili dvostruko provin­ cijski. koji je vodio žestoke i uspešne ratove s Moskvom. biskupski dvor i katedrala bili su najdragocenije zgrade grada.

posle izvesnog vremena u otvoru pojavljivalo se oko. koji je uostalom bio omiljeno oruđe jednog dela omladine. imao je farmu.nije umeo da govori normal­ no . Njegovu rezidenciju štitila je kovana kapija od gvozdenih ploča.i mišljenje koje je tim glasom izražavao. Što se tiče njega. Sečam se našeg razgovora o rasizmu. penzionisani oficir poljske armije. Moji argumenti protiv rasne teorije izazi­ vah su u njemu gađenje: smatrao me je čovekom kome misao smeta u akciji. Nisu to uvek reči. Gama je bio žestoki antisemit. zaškripale bi šarke i videlo se veliko dvorište u kome je stajalo nekohko 110 . hteo je da dejstvuje. već vladajućem narodu. Događa se da neki razgovori posebno ostaju u sećanju. njegov prodoran glas . veroispovest je nasledio od majke. Obojica smo bili veoma mladi. Nosio je uvek debeo štap. Istina. godina. vidim Gamine noge. ja sam se prema nacionalistima odnosio s odvratnošću. 0 tome da vlast u državi ne treba da pripada svim građanima. gde je bio ambasador crvene Poljske i poverljivi član Partije. sklone anti­ semitskim izgredima. Posetio sam Gamu 1949. bilo je u njemu razdraženo osećanje superiomosti. ali odbijalo me je Gamino ponašanje. polurusko poreklo i njegova pravoslavna veroispovest morah su mu donositi mnogo neprijatnosti od strane primi­ tivnih drugova. Međutim. Kad bi se zazvonilo. Govori o krvi i zemlji. Bila je 1931. koji je dužan da vodi računa o tome da njegova krv ne bude zagađena. smatrao sam ih štetnim glupacima koji drekom i buđenjem međusobne mržnje u raznim nacionalnim grupama oslobađaju sebe obaveze da misle. Gama nije bio katolik . siromašni i nesvesni neobičnih događaja u koje ćemo biti kasnije umešani. Gamina majka bila je Ruskinja i u kući su se govorila oba jezika. okruglo kamenje kaldrme i njegov štap. Nasuprot većini svojih kolega. Gama je poticao sa sela. Bio je to njegov pohtički program. godine u jednoj od zapadnoevropskih pre­ stonica. njeno prezime se može naći u starim spiskovima tamošnje šljahte. bez obzira na njihovu rasu i matemji jezik. porodica je bila nastanjena u tom kraju odavno. ponekad se pamti ono što se tada gledalo. povezi­ vala su nas zajednička interesovanja za književnost. oslonjen o ivicu uličnog slivnika.stanovništvo je poznavalo samo rad u šumama na obradi drveta i kućnu radinost. Njegov glas se razlegao nada mnom. Naši prvi razgovori nisu slutili blisko sporazumevanje.bio je pravoslavac. Možda je to nacionalističko oduševljenje poticalo kod njega iz činjenice što je Gama pokušavao da na taj način nadoknadi svoje nedostatke: u provinci­ jskoj škoh njegovo mešano. Njegov otac.

lako bi se moglo pomisliti da je engleski squire^ koji je uspeo da spase nešto od svog imetka. sale za prijeme i svoju kancelariju. oni nisu poznavali njegovu prošlost i nisu znali kakva se cena plaća za to da se od neotesanog mladića. podjednako su ga cenili i kao izaslanika Istoka koji je obožavao. Isto mišljenje imali su i brojni predstavnici intelektualne elite: katolici. pogledom se obuhvataju pročelje zgrade i njena krila. kao i zbog njegove oštroumnosti u marksističkoj oceni književnih problema. postane domaćin osamnaestovekovne palate. pobedivanje protivnika protestnom drekom u horu. Naravno. libe­ rali. imale su nameštaj. Sagradio ju je u osam­ naestom veku neki aristokrata za svoju ljubavnicu. maitre d'hoteF. pratili ^Maitre d'hotel (franc. Voleo je da posećuje noćne lokale i kabaree. Hl . za svaki slučaj. dale su njegovom ponašanju pomalo pretvomu blagost. аИ. Unutrašnjost je sačuvala svoj stari karakter. isprepletane latinskim. prev.vlastelin. Njegova spoljašnjost smeštala ga je u društveni sloj iz kojeg je poticao: sitnu šljahtu koja je nekada u Poljskoj strasno lovila. klanjajući se. a u slučaju potrebe . sa zidovima. bio je srdačan.pomoću borbe sabljom među prevmutim klupama i stolovima. Gama se dobro osećao u toj zapadnoj prestonici. vaspitanog u jednom od najzabačenijih mesta Evrope.sjajnih automobila. U palati je Gama imao svoj apart­ man. po službenoj dužnosti. Jedan engleski biolog govorio je za njega da je čaroban čovek. Kad se stane na sred­ inu dvorišta. Gama me je sreo usred pozlata i mermera. Što se tiče velikih lumena komunističke književnosti. Prim. imao je izduženo rumeno lice čoveka koji provodi vreme s puškom i psima. strasno pila i političkom delatnošću smatrala svečane besede. Visok. prev. Prema podređenima koji su ga često. Prim. Gledajući tog nonšalantnog čoveka kako poluzatvorenim očima posmatra publiku iza boca šampanjca postavljenih u ledu.) . Levo od ulaza bila je stražara dežumog vratara. odvodio ga je do najboljeg stola. pa čak i konzervativci. Sloboda njegovih pokreta bila je sloboda čoveka svesnog svojih privi­ legija. godine su izbrisale s njegovih pokreta nekadašnju grubost. Kod njega su dolazili najis­ taknutiji predstavnici nauke i umetnosti Zapada. tepihe i goblene iz onog vreme­ na.) . Velike sale. Tamo su ga znali i kad je ulazio. koji je čuvao tamo. liberalan i lišen fanatizma. pokrivenim pozlaćenom oplatom. Bila je to jedna od najlepših palata ove lepe prestonice. malo poguren. naoružan pištoljem. Squire (eng.šef sale.

a u glas se vraćao stari.kako je samo širok u svojim pogledima i kako civilizovan .veseljak. Bio je sklon i da podleže napadima nezadrživog gneva. u svakom slučaju. hladnoća tog bodeža. Već na aerodromu se uveravao da je upao u klopku. diplomata je ulazio u avion. Gama je sedao u prvi avion koji je išao u suprotnom pravcu. njegovo rumeno lice postajalo je tada purpurno. U vedrom raspoloženju. Nosio je u nedrima ne­ vidljivi bodež. Osipao je paljbu na glupake u Varšavi koji ne razumeju kako se sređuju stvari na Zapadu. Pošto bi učinio ono stoje trebalo. vesto je upotrebljavao svoje dobrodušne manire. posle čega je predlagao zajed­ ničku vožnju avionom na dva-tri dana u Varšavu da bi objasnio tamošnjim glupacima kako treba resiti neko pitanje koje je bilo razlog za razmenu mnoštva telegrama. Svestan svoje spo­ ljašnjosti seoskog squire-a. Prim. Ta " B o n viveur (franc. od koga se nije rastajao ni danju ni noću. u nastupu dobrog raspo­ loženja. ali. a ako je čak i komunista . divlji ton. Takode je u svojim kancelarijama. Nadziranje vernos­ ti personala predstavljalo je veoma važan deo Gaminih obaveza. povremeno. izazivala mu je jezu u srcu. Svest o igri nije ga činila srećnim. a svaki odlazak u Varšavu predstavljao je dokaz lojalnosti prema vladi i produžavao je boravak u inostranstvu." Činilo se da čak i njegove netaktičnosti dolaze iz široke. otvorene prirode. koja se često odlikuje preteranom iskrenošću. Delinkvent je razmišljao: Gamina dobra volja bila je očigledna. Istovremeno. ostav­ ljajući u inostranstvu ženu i decu. Nikakav komunista. pripisu­ jući odlike prirodnosti tome što je za Gamu bilo trik. naučnici i umetnici nisu smatrali mnogo komplikovanim bon viveur-om. Oni koji su ga veoma dobro poznavali mogh su da pod privid­ nom otvorenošću vide hladnu proračunatost. 112 .razmenjivali su međusobno primedbe posle posete u ambasadi. Diplomate za koje je postojala sumnja da neće da se vraćaju iza gvoz­ dene zavese Gama je svojim čarobnim osmehom uveravao o svojoj bla­ gonaklonosti prema njima. Tim bodežom umeo je da zadaje udarce koje niko nije očekivao. na plave oči navirala je krv. nije licemerna. prodorni.u njegovim noćnim ekspedicijama. nije se video nikakav rizik. vukao sekretare ambasade za noseve ili ih snažno šljiskao po zad­ njici. Nesputanost s kakvom je govorio o pitanjima koja su drugi komunisti smatrah škakljivim budila je poverenje kod sagovornika. odnosio se s dobrodušnim prezirom. Ne treba se čuditi što ga zapadne diplomate.) . izmenjujući šale sa Gamom. prev. Pravili su grešku.

Vraćam se ipak u prošlost. U svakome od nas mogle bi se otkriti duboke traume iz detinjstva ili iz dečačkih godina. nešto.kao što sam rekao .tada student književno­ sti i pesnik početnik . Naša grupa . u kome smo se hranili. drugačije kod svakoga. na njega je u znatnoj meri mogao da utiče slučaj koji mu se dogodio kad je bio u škoh: u lovu je slučajno ubio svog prijatelja. Ovi unutrašnji motivi prevelike ambicije nisu laki za praćenje. Tada Gama nije poznavao ukus šampanjca. kod nas je postojala želja za slavom i volja za menjanjem sveta. Poticali smo iz intehgencije koja je u tom delu Evrope bila sinonim za osiromašenu šljahtu ili malograđanstvo.pesnik. u zadacima političke policije. ali njegova majka je već bila samo činovnica u banci. Gamin otac .funkcija smatrana je počasnom. Stefan .mislim da je osećao svoju porodičnu situaciju. Henrik. koji će kasnije postati istaknuti ekonomista 113 .pisaca početnika . vodeći diskusije o poeziji i deleći jedni drugima lovore koji. Univerzitetski restoran. Gama . što je stvaralo osećanje različitosti. pisac i političar (Nemci su ga kasnije ubili). predstavljala je dokaz poverenja. nosio je latinski naziv kao mnoge institucije tog univerziteta koje su čuvale stare tradicije „mensa". mada se taj isti železnički mašinovođa dičio prezimenom jednog od najpoznatijih rodova u Poljskoj. ali bili su toliko loši koliko jef­ tini i predstavljali omiljenu temu pakosnih pesama koje su opevale jedin­ stvenu tvrdoću kotleta i razvodnjenost čorbi.bio je penzionisani oficir. Važnije je možda bilo remećenje društvene ravnoteže. Svi smo bili pobunjeni protiv svoje sredine. pesnik Teodor (koga je kasnije streljalo poljsko podzemlje kao propaga­ tora Partije) nosio je skoro aristokratsko prezime. tj. Ručkovi su koštali tamo malo. osim nas. Dok su naše kolege interesovale studije i osiguranje radnih mesta. koje je nastalo usled tog slučaja. moglo je da natera na traženje kompenzacije. dakle. Gamin bodež radio je najbolje tamo gde je bio potreban talenat psihologa.u budućnosti će ipak zainteresovati mnoge ljude i odigrati ulogu u istoriji naše zemlje. bio je sin železničkog mašinovođe. inteUgencija i talenat bili su skupo plaćeni remećenjem unutrašnje ravnoteže. kao što obično biva u sličnim slučajevima. govornik. Osim toga. Osećanje krivice. U dimu loših cigareta sedeli smo tamo. Nijedan od nas nije poticao iz proletarija­ ta. ali zajedničke u jednom osnovnom elementu: bilo je to nešto što je onemogućavalo harmoničan zajednički život s vršnjacima. Istovremeno. moglo je da formira njegove dalje odluke. nikoga nisu interesovaU. Pesnik Ježi bio je sin provincijskog advokata.

koja je bila neka vrsta automatske studentske vlade (ona je upravljala studentskim domovima. Protiv ovih nacionalista istupala je „levica". ka pojmovima i običajima koji su nam izgledali smešni i zaostah. bio brutalan tip s prljavim licem. menzom itd.poticao je iz neuspele trgovačke porodice. građanstvo je bilo slabo. Poludiktatura Pilsudskog bila je blaga.). obećavajući reforme. Nismo bih izolovani u tom ostajanju u praznom: zemlja nikada nije doživela pravu industrijsku revoluciju. U praksi je to značilo neprijateljski odnos prema kolegama Jevrejima. moj otac je otišao iz sela u grad i postao je inženjer.kao Gama na početku svog boravka na univerzitetu . Naša situacija se u nekom pogledu može uporediti sa situacijom osiromašenih rodova na jugu Sjedinjenih Država. Bez jasnog programa dejstvovanja. Ovaj radikalizam je dobijao dvojake forme: jedni . vodile su se borbe između dva tabora recima. Društveni status svih nas bio je neodređen. Mišlju smo boravili u dvadesetom veku. Nezaposlenost je pogodila ogroman broj stanovništva. bojažljivo se borila za naklonost mladih. Moja porodica pripadala je litvanskoj šljahti. radnik je. čiji se program . nastojeći da zadobije vođe. U periodu godišnjih izbora za „Bratsku pomoć".što je pretpostavljalo suprotstavljanje „intelektu­ alaca" sloju „inteligencije". bila je radikalno raspoložena. Našu grupu neki su zvah „klub intelektualaca" .zavisno od grupacije . a često i pesnicama. tako i komunista. nedovoljno određenoj. za druge mit. koja je živela bez novca i bila hšena nade u dobijanje posla po završetku studija. „Levica" je (ako je ispravno tako nazvati konglomerat raznih grupaci­ ja) predstavljala teren delovanja kako vlade Pilsudskog. Ipak. Tražili smo oslonac i nismo mogli nigde da ga nađemo. mi nismo mogli da nađemo sebi mesto u „inteligenciji" koja se okretala više ka prošlosti nego budućnosti. pokušavala je da protežira „levicu". ali tradicije naših porodica vračale su nas unazad. koji su kao budući pravnici i lekari predstavljah profesionalnu konkurenciju. Pobuna protiv sopstvene sredine je obično stid zbog sopstvene sredine. bio je polu-Nemac: njegova majka bila je čerka trgovaca u Regenzburgu. Postojala je podela na „intehgenciju" i „narod". pri čemu su „narod bili radnici i seljaci. Rešenje teškoća videli su u nekakvoj. u Bavarskoj.doživljavali su porast nacionalizma. Bile su to godine velike ekonomske krize. neko kome se trebalo moliti. koji teško radi ili pije votku. za jedne. Naša grupa bila je izvesno vreme oslonac tih poteza 114 .kolebao od socija­ lizma do varijante New Deal-a. Univerzitetska omladina. „nacionalnoj revoluciji". Videći radikalizovanje univerziteta.

ali to što je pisao bilo je kao ustajali ribnjak. čiji su čitavi arhipelazi izranjali na sredini jezera kao veliki buketi. dugi splavovi plovili su iz šuma u strugare. čija je brza struja jurila među peščanim urvinama i ostrvcima borova . Ježijevih i mojih pesama. niti napada kritičara. netaknuta ljudskim stopalom. koji su se najčešće javljali. Neka ovo što sam rekao bude dovoljno za opštu sliku politike u gradu Pompeji.a nigde mi kasnije zelenilo nije izgledalo tako radosno. Nacionalizam . Ovaj opis obuhvata niz godina. gledali smo u nebo i pevali neartikulisane pesme ushićenja. Za to vreme. potom su došli na red Marks i Lenjin. ležeći poleđuške na vodi. Pravili smo takođe izlete na obližnja jezera. Uz tvrde kotlete u menzi menjale su se teme razgovora: sporovi oko značenja metafora u poeziji ustupali su mesto diskusijama o teorijama Žorža Sorela. Ti pokušaji završeni su neuspehom. Pisao je pesme i objavljivao ih u časopisima koje je izdavala naša grupa. drveće je prekrivalo zelenilo . ipak. mehanizam događaja je gurao vladu sve više udesno. ritmička inkantacija izražavala je osećanja autora. Preživljavali smo svoja ljubavna razočaranja. Gama se veoma brzo rastao s nacionalistima. Na ostrvima. žalosti zbog nepoloženih ispita. Ustati u zoru. Gama je imao onu veštinu tehnike koju zahteva savremena poezija. poplavljenom lavom.bila je to velika sreća. njihov stil bio je ličan. trava je bila bujna. pa ipak.ako ne i pravi totalitarizam u lokalnom izdanju . nervirali su 115 . tu je doživeo neuspehe. oni kojima je zavideo mislim da su pisali glupo. Ispod arkada uni­ verziteta šetali su parovi držeći se za ruke. U štampi su se pojavljivali naše pesme i članci. u njima se osećala nekakva nedarovitost. vlada je napustila pokušaje da sklepa „vladinu levicu" i počela da koketira s nacionalistima. Skakali smo u grupi u vodu i isplivavali daleko na glatku površinu. prema „vladinoj levici" i prema katoličkoj levici nije osećao mnogo simpatija. međusobne intrige i zavisti. svakog proleća. Nasuprot Teodorovih. Naše kolege Stefan i Henrik smatrani su mladim „vladin­ im" političarima koji u zemlji najviše obećavaju. upravo kad smo morali da spremamo ispite. nje­ gova dela nisu bila predmet pohvala. u vrbacima su se drali slavuji. U stvari.na univerzitetu. na reci su se pojavljivali brodići.sve više je trijumfovao. Međutim. uzeti kajak na pristaništu i pri svetlosti izlazećeg sunca ploviti rekom. preko njih se prelazilo ćutke. Mladi političari koji najviše obećavaju raskinuli su sa vladom i otišli još više ulevo. na kojoj su se mešali odrazi oblaka. bes i sarkazam. vozeći šetače na obližnje plaže.

bilo je jasno da je budućnost tamo. nisu izražavale ništa.bila je kompro­ misna i nemoćna. To je značilo izvršiti pot­ puno pre vrednovanje pojma nacionalnost. trebalo je te konflikte smatrati konfliktima posedničkih klasa dva naroda i zaboraviti stare antagonizme. Neizmerno komplikovani problemi nacionalnih manjina (a naša zemlja bila je zemlja s visokim procentom manjina) rešavani su u potpuno šovinističkom duhu.a ta Nemačka pretila je ratom i potpunim uništenjem Poljske. Kasnije je tas prevagnuo u korist Moskve. troškovi studija . Granica je bila hermetički zatvorena. Posle bankrotstva „vladine le­ vice" pojavilo se pitanje: kakva levica? Socijaldemokratija u našoj zemlji delila je mane svih socijaldemokratija na kontinentu . ali privlačili su pažnju.čitaoce. Ipak. Da bi se pristalo na komunizam. Bilo je vreme kad su dve zemlje imale jednaku moć i poljski kraljevi u svojim pohodima stizali do „istočnog Rima". Onaj svet. stečene zahvaljujući Versajskom mirovnom ugovoru . ne samo to. Gamine pesme bile su sistem brižljivo odabranih metafora. koje je lako bilo zamisliti kad su se preko radija slušali Hitlerovi govori? Odlučiti se za komunizam ipak nije bilo lako. sve dok najzad. Naša grupa sve više se radikalizovala. gurao je vladu u sve oštriju diskriminaciju.i zemlju koja je jedino mogla da spase od nesreća. predstavljao nam se kao svet progresa. Živeli smo ne dalje od sto milja od granice Sovjetskog Saveza. Zar se može iko čuditi što smo na Rusiju gledali kao zemlju u kojoj je nađeno rešenje svih problema koji su nas mučili . kad smo ga poredili s odnosima koje smo mogh da posmatramo izbliza. oslonjen o sitnu buržoaziju i osiromašenu inteligenciju. Razmatrajući stvar racionalno.posle kratkog perioda samostalnosti. ponovo pretvorila u 116 . Poljaci su tokom mnogih veko­ va bili u stanju permanentnog rata s Moskvom. u stvari. Nalazili smo se na periferiji sveta koji se razlikovao od sveta na Istoku kao što se raz­ likuju dve planete. To ne znači da smo o njemu imali temeljnije znanje od stanovnika Pariza. Zemlja je išla ka nekoj varijanti onoga što se događalo u susednoj Nemačkoj . veći deo Poljske nije postao provincija carske države.mada niski . poznat iz knjiga.premašivali su ipak mogućnosti radnika i seljaka. Društveni filter bio je smišljeno uređen: seljačka i radnička omladina nije mogla da bude primljena u srednje škole i na univerzitete. Široke mase nisu imale nikakav uticaj na vlast. U našim razgovorima počela je sve češće da se pojavljuje reč „Rusija". Trebalo je smatrati da bi se Poljska . Nacionalistički pokret.u slučaju pobede komunizma. Naša zemlja bila je u stanju paralize. tokom čitavog devetnaestog veka.

Bio je aktivan. ne znam da li je gvozdena doslednost najveća ljudska vrlina. osećao je u sebi prazninu. Kontakti sa izaslanicima Partije održavali su se tajno. u koju su se trudili da zavrbuju što veći broj liberala. Bilo je to već po završetku studija većine člano­ va grupe: period rata u Španiji. nastupao na mitinzima. ona je očigled­ no trebalo da postane još jedna savezna republika. uhapsile članove grupe i pokrenule sudski proces. književnim dekadentima. Stefan i Henrik postali su staljinisti. brzo je evoluirala ka komunizmu. Istočne poljske teritorije . na koju je vlada najviše računala.zajedno sa drugima . Oni koji su pristali da plate visoku cenu smatrali su nas slabim.rusku provinciju. Gama je pisao članke. Odreći se lojalnosti prema sopstvenoj državi i uništiti patriotska osećanja. U Poljskoj je izlazilo mnoštvo glasila koja su bila na partij­ skoj liniji. komunističkog fronta za „odbranu kul­ ture". Ipak. Kad su vlasti zabranile časopis. Takav je bio program koji poljski komunisti uopšte nisu skrivali. Partijske vođe shvatale su besmislenost ilegelnog posla i starale se da utiču na javno mnjenje preko simpatizera koji nisu bili direktno angažovani. Nije bio sposoban da doživljava zanos pisca . lišene strasti. Ježi i ja smo se povukli. Možda takva mišljenja nisu bila daleko od istine. ublažavajući je na odgovarajući način za nepripremljene čitaoce. Ovaj proces bio je velika senzacija i kom­ promitacija za vladu: ta omladina. Što se ostatka tiče. osećao loše. Moskovski program nije budio sumnje u tom pogledu.trebalo je da budu direktno uključeni u Sovjetski Savez. išao u prvomajskim povorkama. besmislenih pokušaja i razočaranja. bila je ile­ galna. Gama je postao staljinista. Komunistička partija u našoj zemlji bila je neobično slaba. Sedajući da piše. usađivana u školi i na univerzitetu: to je bila cena stupanja na put napretka. Naša grupa se ras­ pala: „Najperspektivniji mladi vladini političari".ni zanos stvaralačkog procesa. Nije bio stvoren za književnost.i grad u kome smo živeli . ni zanos zadovoljene ambicije. Mislim da se pišući pesme. Grupa u kojoj se našao Gama počela je da izdaje jedan od takvih časopisa. nesposobnim za akciju. Gama se . te teritorije Moskva je smatrala delom beloruske i ukrajinske republike.našao na optuženičkoj klupi. Za pripadnost njoj kažnjavalo se po paragrafu koji je smatrao prekršajem svaki pokušaj odvajanja od države dela njene teritorije. Period između nacionalizma i staljinizma bio je za njega period ponora. Mnogi su s negodovanjem primili 117 . kolebljivim pesnicima. često na izletima u okolne šume. Nisu svi bili spremni da plate takvu cenu.

osla­ njajući se na sporazum Molotov-Ribentrop. osnovali su restoran društvene ishrane i startovali s novom vrstom pisanja. Slika svega onoga što je tih dana bila zemlja može se uporediti samo sa slikom požara u mravinjaku. Rodila mu se čerka. žene koje su tražile muževe. Tamo je sreo druge književnike. Iste takve mase kretale su se s zapada na istok. objavio je studiju o strukturi novele koja ni u čemu nije otkrivala njegova uverenja. Putevima su išle hiljade gladnih i prestrašenih ljudi: vojnici koji su se iz razbijene armije vraćali kućama. Gama je emigrirao iz Vilna i preselio se u najveći grad pod sovjetskom okupacijom. Uz podršku nove vlasti dobili su . prostaljinistički orijentisane. ali proveo je u vojsci samo nekoliko dana. policija koja je nastojala da se otarasi svojih uniformi. kakav se može dogodi­ ti valjda samo u dvadesetom veku. Sovjetski Savez je grad Vilno velikodušno darovao Litvaniji. Kraj države bio je obeležen haosom. Željan akcije. Godine koje su neposredno prethodile izbijanju Drugog svetskog rata Gama je proveo na radu u svojoj profesiji. nisu zaostajah za njim ni u poznavanju zakonskih propisa. Objavio je takođe dve knjige pesama na osnovu kojih bi se teško moglo zaključiti o autorovim posebno revolu­ cionarnim tendencijama.kao što priliči piscima okruženim brigom sistema . mladim doktorima prava ili filozofije. Dobili su blage kazne. obrazova­ njem i inteligencijom dominirali su nad tužiocem. bežeći od Nemaca. Odmah je došao poraz. Izdržavao se od povremenih objavlji­ vanja književnih radova. S vremena na vreme objavljivao je umerene članke o književnosti u levičarskim glasilima. Nije mogao da računa na državnu službu jer je bio poznat kao komunista. koje se 118 .kuću za stanovanje. Gama je bio mobilisan. Lavov. Počeli su brzo da se organizuju. Taj čas je ubrzo stigao. horde muškaraca za koje nije bilo dovoljno oružja. Hitler je napao Poljsku i pohod njegove armi­ je bio je munjevit. koja je još godinu dana uživala u prijateljstvu moćnog suseda pre nego što ju je on progutao. Gama je oslobođen krivice zbog nedostatka dokaza. Specijalizovao se u proučava­ nju književnosti. Mase ljudi bežale su s istoka na zapad pod nemačku okupaciju. Optuženi su se u svojoj odbrani obilno služili lažima.bezobzirnost vlasti prema talentovanim apsolventima univerziteta. S istoka mu je krenula u susret Crvena armija i. Bilo je to vreme opšteg lutanja. Čekao je svoj čas. Branili su ih najbolji advokati u gradu. zauzela one terene koje je program Partije uvek otvoreno proklamovao kao dostojne da se priključe Sovjetskom Savezu. Oženio se. Borio se s velikim finansijskim teškoćama.

u nepoznatom pravcu. ljudski transporti su stizali na odredišta. savetovali su im da se obuku toplo. Njegova doslednost dolazila je iz skale njegovih emotivnih mogućnosti. stotine hiljada. verovatno se s tim povezivala slabost njegovog ta­ lenta. koji su dotle poznavali samo iz ulepšanih opisa.kako se pričalo .prokleo sina izroda. preživljavale su unutrašnji rascep.uostalom zasnivalo na prevođenju s ruskog i primitivnoj propagandi. Hiljada za hiljadom odlazila je na istok. lakše se od drugih sporazumevao s novim vladarima. Mnoge njegove kolege. Smatran je za jednog od najpouzdanijih. koji je pisao u slavu 119 . Među deportovanima našli su se takođe Gamini otac. Gama nije ispoljavao sumnje. prionuo je uz doktrinu. Gama je u tim novim uslovima brzo stekao poverenje specijalista za književnost. I taj glas i smeh mogli su da vode pretpostavkama daje Gamdn osećajni život uvek bio veoma primiti­ van. muškarce i decu . lupali su agenti NKVD-a. Njegovo strahovanje bilo je opravdano jer najgore stvari ubrzo su se dogodile. Iz najbližih sta­ nica. dovele su ih do stanja nervnog sloma. mada teoretski komunisti. što je pisao. Njegovim uspesima (to nisu bili književnički uspesi. najzad. zaista neizmeme. bio je polu-Rus. na vrata kuća i čatrlja. moglo je da bude rečeno na mitingu i napisano u propagandnim novinama. Svirepost osvajača i neprijateljski odnos prema svim Poljacima ispunjavali su ih užasom: prvi put su se susreli s novim. sklonim uprošćavanju. Drhtalo je od straha. mržnju. Već prva hapšenja nalagala su mu da očekuje najgore. Nesreće njihove otadžbine. To što je imao da kaže svojim kreštavim glasom i perom. zamandaljeni stočni vagoni odvozili su zatvorenike . Konačno. Bile su to masovne deportacije. zas­ trašujućim svetom. to je neprijatan. ali bila mu je strana emotivna refleksija. Otac je . Poznavao je gnev. koji su po nalogu Partije i NKVD-a doputovali iz Rusije radi „kulturne privrede" na novostečenim terenima. Izvesno objašnjenje za mene su njegov glas i vrsta smeha. uhapšenima nisu ostavljah mnogo vremena za uzimanje najpotrebnijih stvari. mogao je da bude naštimovan samo na jedan ton. majka i maloletne sestre. U zoru. Bio je odlučan. Ubrzo su to bile desetine. Posle mnogo nedelja ili meseci putovanja. Stanovništvo teritorija koje su priključene Sovjetskom Savezu nije se osećalo tako dobro kao malobrojni „pouzdani". već samo uspesi književne politike) pomagalo je takođe dobro znanje ruskog. Osuđen na moždane operacije (jer to. entuzijazam.žene. nije bilo napa­ jano unutrašnjim izvorima). strah. sarkastičan smeh. u logore prinudnog rada u polarnim krajevima ili u kolhoze u Aziji.

tamo su bili optuženi za izmišljena krivična dela i likvidi­ rani. Poljski komunisti su sumnjičeni za nacionalističke sklonosti.1 9 3 7 ) . Poginuo je u jednom od logora prinudnog rada blizu polarnog kruga. njihova dela neće biti ponovo štampana. prev. Samo opažanje da oni pate.vladara.efekat bi bio manje-više isti kao onaj koji je u javnom mnjenju izazvalo hapšenje В.1 9 3 9 ) . Nekada je roman Jasjenjskog Palim Pariz izlazio u fragmentima u francuskom „Imaniteu". 1 9 0 1 . NKVD je izvršio čistku u krugu kome je pripadao Gama. " S t a n i s l a v Rišard Stande (Stanis):aw Ryszard Stande. Brojni poljski komunistički aktivisti. on je u našoj zemlji ^"Viktor Vandurski (Wiktor Wandurski. aktivista Poljske komunističke partije.ko bi to mogao znati? Kad bi pokušao da istupi u odbranu svoje porodice. Manje nego bilo kojim drugim veruju poljskim komunistima. Standeu" i Brunu Jasjenjskom". Gama se bojao. Isto se dogodilo i trojici poznatih poljskih komunističkih pesnika: Vandurskom". Majka i devojke vodile su težak život ropkinja. Bio je revolucionarni pesnik. a oni su bili uzrok patnji njegovih zemljaka. Prim. Pisao je p e s m e . Prim. mada je bio na dobrom glasu u NKVD-u. pesnik i dramski pisac. čak i politički pro­ tivnici. ali v e o m a popularan je bio njegov roman Palim Pariz. predstavnik proleterske revolucionarne poezije. najboljem sistemu. Zysman. Obožavala ga je cela levica. koji ostvaruje snove čovečanstva. prev. 1 8 9 1 . 120 . gledajući tragediju svog sopstvenog naroda. pa mu nisu smetali u objavljivanju pesama. jednog dana. dale su za to posebno mnogo primera. Njihova imena danas nisu više nigde pominjana. Kad bi komu­ nističke vlasti u Francuskoj hapsile Aragona. Prim. Godine 1917-1939. aktivista Poljske komunističke partije. Naglo. to ne bi dalo nikakav rezultat a. a on je imao takvu međunarodnu popularnost kakvu danas imaju pesnici staljinisti: Nazim Hikmet ili Pablo Neruda. jedan od tvoraca poljskog fut urizma. 1 8 9 7 .1 9 3 9 ) . Jedan od uhapšenih bio je istaknuti pesnik В. ubrzo je umio negde na prostorima na kojima je hiljadu milja skromna distanca. svi veoma poštovali. p o v e z a n sa komunističkom levicom. a komunističke vlasti u Americi Hauarda Fešta . pošto su pobegli u Sovjetski Savez iz straha od proganjanja. Prema komunistima drugih nacionalnosti Rusi se odnose s nepoverenjem. pesnik. " B r u n o Jasjenjski (Bruno Jasienski. Šta je tada osećao . osim toga. Talas hapšenja na novostečenim terenima nije zaobišao ni malu grupu „pouzdanih". Gama je u to vreme na mitinzima držao vatrene govore o velikoj sreći kakva je živeti i raditi u novom. pravo i m e Wiktor В. prev. predstavljalo je već dovoljan razlog za represiju.

Gama je posle hapšenja kolega dobio jak napad straha. a taj rastanak. Verovatno nikada u životu nije bio toliko uplašen. nije umeo da dela lukavo. Ipak. Njegovi drugovi nerado su gledali na ideju da javno nazovu uhapšene prijatelje fašistima. Hitler je udario na Rusiju i za nekoliko dana njegova armija došla je do Lavova. Žena se odnosila prema novom poretku neprijateljski. Njihov broj je dosezao mihon i po (ubraja­ jući u njih internirane vojnike i oficire poljske armije). Preporučljivo je bilo početi od male grupe „pouzdanih" . prema dalekovidim planovima Kremlja (od kojih se nije odustajalo ni za vreme vojnih neuspeha). Pretpostavljao je da je to tek početak i da će se u sledećoj rundi svi pisci koji su još ostali na slobodi. Iskusniji su objašnjavali Gami da bi takav korak bio poli­ tički sumnjiv. Novu muževljevu karijeru nije odobravala. kako će se ispostaviti. Rastali su se. bilo je teško pred­ videti kako će se odvijati događaji u budućnosti.imao izuzetnu poziciju. Trebalo je to tek da nauči. U gradu je ostavio ženu i ćerku. Njegove reakcije još su bile primitivne. Preporučljiva je bila opreznost. Medu njima nije trebalo tražiti „kadrove" za novu Poljsku koja bi. U Rusiji je boravilo tada mnoštvo Poljaka. Bio bi to. počeo je da obilazi svoje kolege komuniste i predlaže im neodložna efikasna sredstva. U opštoj panici ureda koji su se evakuisah. bio je suviše dobro poz­ nat kao pisac i komunistički govornik. ­ kao fašiste. vlasti NKVD-a i vojske koja je bežala. Gama se našao u Rusiji. Istina. Poljska 121 .komunističkih intelektualaca. trebalo da postane u budućnosti. uostalom. Sovjetska vlada ih je smatrala neprijateljskim elementom i tretirala na odgovarajući način. Gama je tada tek počinjao svoju karijeru i još nije bio prodro u tajne komplikovane političke strategije. po njihovom mišljenju. zajed­ nički život supruga imao je mnoge nedostatke. suviše drastičan korak.i medu njima pesnika В. predstavljao bi dokaz pravovernosti. kao i svi koji su imali priliku da taj novi poredak iskuse. koji su napustili svoju zemlju u zamandaljenim stočnim vagonima. Ovaj proglas. izbezumljenih očiju. Za njega su to bile godine učenja. Uznemiren. naći pod ključem. Proglas nije izdat. naišao je na otpor. potpisan nizom imena. uspeo je da se zakači za voz koji je išao na istok. bio je konačan. Kao najefikasnije korisno sredstvo smatrao je izdavanje javnog proglasa koji osuđuje uhapšene . Mogao bi samo da nanese štetu onima koji bi stavili potpise jer bi motiv kukavičluka bio suviše vidljiv. Osim toga. Bežeći iz Varšave koju su Nemci zauzeli sklo­ nio se u sovjetsku zonu. Gama nije mogao da ostane u gradu.

bila je tužna jer nisu bili naviknuti na glad i lošu klimu. koji su se sećali predratnog vremena kao izgubljenog raja. Od ovih poluživih ljudi formirana je armija. u istom redu sa Englezima i Amerikancima ona je bila samo privremeni saveznik. čija je porodica bila medu deportovanima. lugari. Gama je u Rusiji sreo svoje kolege s univerziteta s kojima je nekada zajedno sedeo na optuženičkoj klupi. Deportovani su bili smrvljena ljudska masa koja se nije računala. Kad je poljska emi­ grantska vlada u Londonu sklopila sporazum s Moskvom koji se ticao formiranja poljske armije u Sovjetskom Savezu. većinu su predstavljali siromašni ljudi: seljaci. fabrikanti i činovnici. Ovo udruženje postalo je začetak vlade koja do danas ureduje u Varšavi. Gama je gledao na tu armiju kao na armiju klasnog neprijatelja. osnovali udruženje koje je dobilo lep naziv Savez poljskih patriota. petnaestak hiljada poljskih oficira internirao je Sovjetski Savez u skladu s paktom Molotov-Ribentrop. nji­ hov način mišljenja bio je obeležen žigom prošlosti. i kad je sovjetska vlada objavila amnestiju za Poljake. ali to saosećanje nije trebalo da utiče na poUtičke odluke. 122 . razumeo je zašto su oni pominjali predratne godine kao izgubljeni raj. sitni jevrejski trgov­ ci). Članovi Patriotskog saveza pristali su još pre rata da plate visoku cenu: u ime logike Istorije bili su sprenmi da ponište nezavisnost sopstvene zemlje. Bila je to delikatna stvar. platili su tu cenu u praksi: nije im bilo dozvo­ ljeno da ispolje solidarnost s nesrećnom masom deportovanih (deportovani su ne samo bivši zemljoposednici. mada ne gora od sudbine miliona drugih stanovnika Sovjetskog Saveza. Uostalom. Sada ih nisu mogli naći. Boraveći u Rusiji. Bile su to mase dronjavih bednika u sta­ nju krajnje iscrpljenosti. zajedno s nekoliko drugih. Gama. s naslednicima šljahtinske i buržujske Poljske. nije trebalo o njoj pričati. po želji Kremlja. Poljska komanda tražila je oficire.je po računima Kremlja bila najvažnija zemlja: predstavljala je sponu sa Evropom. njihovi leševi prekrivali su ulice gradova jugois­ točne Rusije. Slično kao ruski vlastodršci. šta se moglo drugo učiniti ako ne držati ih u logorima i u dalekim kolhozima? Članovi Patriotskog saveza mogli su da saosećaju s njima kao s ljudima. Njihova sudbina. tifus. policajci. glad i skorbut uništavah su taj ljudski materijal tako efikasno da je tokom malog broja godina njihov problem mogao da prestane da postoji. Gama je znao da traženje londonskih Poljaka neće biti ovenčano uspehom. Bila je to armi­ ja zavisna od emigrantske vlade u Londonu. Oni su. iz logora za prisilni rad na severu izlile su se mase ljudi koje su išle na jug.

posle boravka u zatvorima i logorima prisilnog rada. Dogodilo se to prilično kasno: depeša kojom se zahtevalo neodložno dovoženje profesora u zatvor u Moskvi stigla je na železničku stanicu na kojoj su upravo istovarivani transporti zarobljenika. u čijim smo zidinama Gama i ja proveli najlepše mladalačke godine. Jedan od interniranih oficira bio je mladi profesor univerziteta.dakle. Gama i njegovi drugovi iz Patriotskog saveza su istrajah. pušten iz zatvora posle amnestije. Danas svako dete u školi uči napamet njegovu Odu Staljinu. samo da bi ih se lišili. Uzimajući u obzir to da su se uništavanjem ove inteligencije u Poljskoj uspešno bavili Nemci. stupali su u armiju lon­ donske vlade. Kad je poljska armija evakuisana iz Rusije na Bhski istok (kas­ nije će učestvovati u borbama u Italiji). Gama i drugi članovi Patriotskog saveza.temeljno ispitani. bio je autor nekoliko naučnih radova koji nisu predstavljali Sovjetski Savez u sasvim pozitivnom svetlu. Ipak. kadar od petnaestak hilja­ da predstavljao je pozamašan broj i nije sasvim bila neopravdana primena drastičnih metoda. Po mišljenjima mnogih Poljaka. Vlasd su posle mnogih temeljnih proučavanja najzad ušle u trag. bio je srećan što napušta zemlju nade. Posle amnestije izvukao se iz Rusije. Vratio se u Poljsku kojom su upravljali Gama i njemu slični.. inteligen­ cija. nije ipak mogao da izdrži u emigraciji. posle završetka rata. logika Istorije zahteva takve intervencije.kako naređuje birokratija . Ovaj profe­ sor liberalnih sklonosti žalio je kad su hapsili Gamu i njegove drugove. ipak. Njegovo ime nalazilo se u kartotekama. Jedan od njih bio je pesnik В. Većinu njih predstavljali su rezervni oficiri. saznavši za uzaludne napore izaslanika londonske vlade da udu u trag interniranih. činovnici . u civilnom životu bili su to nastavnici. da bi bili ubijeni puc­ njem pištolja u potiljak u obhžnjim šumama. pravnici. Igrali su 123 . Profesor nije podelio nji­ hovu sudbinu samo zato što komplikovani slučajevi moraju biti . neostvarene trideset godina. Kasnije. koji su izbliza mogli da vide život Sovjetskog Saveza.Ubijanje interniranili članova oružanih snaga države s Icojom se nije rato­ valo civilizovani narodi uglavnom ne praktikuju. lekari. I pored unutrašnjih kolebanja i trenutaka očajanja (niko neće saznati za to). pesnik В. kojoj je privrženost prošlosti smetala u sprovođenju revolucije nametnute spolja. izmenjivali su ironične poglede. Oprostio je. dolazilo je do promena. Nekadašnji komunisti. Poljski oficiri su bih „kadar" one Poljske koju je trebalo potpuno promeniti uz pomoć Sovjetskog Saveza: kadar koji brani stari sistem.

Eto nagrade za one koji su umeli da misle ispravno. jedina šansa za spas. Što se tiče vojnika. kročila je na poljsku teritoriju. Bilo joj je jedva petnaestak godina kad su na vrata stana njene majke u Poljskoj zakucali u zoru agenti NKVD-a. nisu se mogli žaliti da ih nedostaje. Kako su se samo isplatile godine patnji. nije bila naviknuta na težak fizički rad. ka vlasti. bila je veoma mlada. samo neznatan broj deportovanih dospeo je s londonskom armijom u Persiju. ćerka. izgledala je neo­ dređenih godina. Istina. bilo je da se dokopaju nove armije nad kojom su politički nadzor vršili NKVD i Patriotski savez. poniženja i veste igre! Eto šta znači postaviti ulog na dobrog konja! Gama je radosno pozdravljao varošice. Uspela je posle izvesnog vremena da stigne na kurs za traktoriste. godine. taj narod je morao biti operisan. ta armija trebalo je da ude u Poljsku zajedno s Crvenom armijom i posluži kao oslonac vladi zavisnoj od Kremlja. u teškim ruskim cipelama. U uniformi. i seljačke njivice.veliku igru. a ne te bolećive budale iz Londona. Pošto ga je završila. ka ostvarivanju onoga stoje dotle bila samo diskusija puna citata iz Lenjina i Staljina. U stvari. ona. Crvena armija. Njena simpatija 124 . građanske porodice. Tas pobede prevagnuo je na stranu Rusije. vozila je velike ruske traktore po stepama Kazahstana. koje od mraza teku iz očiju. Gama je bio među neko­ liko prvih organizatora te armije. koje su bile odmor za oči posle monotonih prostranih ruskih kolhoza. njena sestra. Gama je osećao uzbuđenje dobrog hirurga pre ulaska u operacionu salu. razbijene artiljerijskim mecima. težak rad uništava snagu neodržavanu dovoljnom ishranom. Njegov džip vozio ga je putevima kraj kojih su stajali spaljeni nemački tenkovi. Nije bilo oficira. Njihove nade su ostvarene. to jest izlazak iz granica Sovjetskog Saveza. Bio je politički oficir u činu majora. poli­ cijski nadzor i beskrajan prostor azijskog kontinenta oduzimaju svaku nadu u bekstvo. smesta pretvaraju u ledenice. U Sovjetskom Savezu počela je da se formira nova poljska armi­ ja. Stiglo je leto 1944. zamenili su ih Rusi. brat i majka prevalili su propisan put iz centra Evrope u dubinu Azije. U Rusiji je prošla veliko maltretiranje. zima tako oštra da se suze. Leto je tamo vrelo kao u tropskim zemljama. Mlada devojka. ženu vojničinu. Iz Rusije je doveo novu ženu. morala je to da nauči. tamo su morali da upoznaju život azijskih stepa. Za ostale. a sa njom nova poljska armija. dobijanje funte hleba tamo se smatra srećom. u skladu s logikom Istorije. koji nisu podlegli besmislenim sentimentalnostima! Oni su donosili poljskom narodu oslobođenje od Nemaca.

samo u neuporedivo većoj meri. bila je to takozvana Armija krajova^*. ovo osećanje delila je sa skoro svim vojnicima poljske armije koja se sastojala od nekadašnjih deporto­ vanih. počela je da funkcioniše u gradu Lublinu. nedelja za nedeljom. to je bio ustanak rivala u borbi za vlast. Grad je bio preko reke. Iz Lublina je Gama posmatrao kako se isto to. ali našla se najzad u Poljskoj i velika igra. Uostalom. Oficiri Crvene armije su posma­ trali kroz doglede ulične bitke na drugoj strani reke. Prim. prema starim predanjima. 125 . Dimovi požara zaslanjah su vidno polje. koja je još nosila naziv Poljskog komiteta narodnog oslobođenja. Sada je te odrede razoružavala Crvena armija. Kad je ustanak izbio. trajala je " A r m i j a krajova (Armia Krajowa ipolj. Prepreke su bile unutrašnje prirode. Na teritorijama. događalo u Varšavi. Gama je s humorom pričao šta se dogodilo u gradu naše mladosti. Tamo je izbio ustanak protiv Nemaca i odredi Armije krajove ušli su istovremeno s Crvenom armijom. bila je i njena igra. dolazile su iz neprijateljskog raspoloženja tog naroda. Ponovo se pojavljivao s velikom snagom ugušen konflikt između dve vrste lojalnosti. Da. U zauzimanju zemlje nisu se očekivale prevelike prepreke od strane zapadnih saveznika. morao bi da bude uništen. Radio Poljskog komiteta narodnog oslobođenja pozivao je stanovništvo prestonice na ustanak protiv Nemaca.praslovenska gozba koja se. zdravica i pesama trovani pozvani rođaci. u Vilnu. podređena emigrantskoj vladi u Londonu.prema staljinističkom sistemu posle tih iskustava nije bila vehka. Crvena armija je stigla do Visle. kako protiv Nemaca. Praslovenska gozba u tom slučaju ne bi bila dovoljno sredstvo.AK .poljska konspirativ­ na vojna organizacija ( 1 9 3 9 . a vojnike priključivala novoj poljskoj armiji ih hapsila i deportovala ih u dubinu Rusije. preko kojih je sada išla pobednička Crvena armija dejstvovali su pod nemačkom okupacijom veliki partizanski odredi. Pred grupom Patriotskog saveza stajali su veliki zadaci i teškoće. radio je počeo da zasipa podstrekače ustanka uvredljivim epitetima. tako i Rusije. Tada je sovjetska komanda priredila divan banket na koji je pozvala komandante Armije krajove. pre se može reći da je to bila mržnja.Zemaljska armija) .kako kaže Gama . Jer. Za vreme banketa komandanti Armije krajove su uhapšeni. obično odliko­ vala time što su usred prijateljskih zagrljaja. Nova vlada. Crvena armija je stajala tada na li­ niji Visle.) .1 9 4 5 ) . koju je vodio Gama. Grad koji je bio centar otpora. prev. Bila je to . Dan za danom. dobivši nove instrukcije.

Pre svega. nisam mogla ni u čemu da im pomognem. Trebalo je gledati tragediju stotine hiljada. Struja je veoma jaka. Imala je visoku temperaturu. Gnezda nemačkih puškomitraljeza su svugde. Zaista." Varšava je trebalo da bude prineta kao žrtva. Ko je bio kriv? Londonska emigrantska vlada. Posle dva meseca borbi. u kojoj se nezavisnost naroda pred­ stavlja kao relikt buržujske epohe? A možda niko? Nagnuti nad stolom. Neki su uspeli da se priključe drugim odred­ ima. U njegovim pesmama progovorio je vlastiti glas koji je nekada veštački pokušavao da priguši: kreštav i prodoran. Vladanje umovima daje osnovu za uprav­ ljanje zemljom. jer nije pružao pomoč.tamo borba i požari su se najzad slivali u plameni zid. davao je sada njegovim dehma odlike iskrenosti. trebalo je pokrenuti štamparije. Odlučila sam da plivam. smušeno su pričali o događajima u paklu. Hranu je kod nas teško bilo dobiti i bila sam bolesna. Napisao 126 . U zoru je trebalo da dođe do napada vojske SS-a. Socijalistički realizam jača male talente i uništava velike. struja nanosi te leševe u peščane plićake. Reč je osnova tog sistema. u uniformama od debelog sukna. Šanse su bile male jer je reka osvetljena reflektorima. Kako je trebalo da postupim? Da ostanem sa svojim ranjenim drugovima? Ali. gledajući na događaje iz perspektive budućnosti. pretvaranih u žive baklje. Gama je bio jedan od glavnih organizatora štampe u Lublinu. Ove priče slušali su Gama i njegovi drugovi. Komunistički intelektualci imah su suviše mnogo posla da bi mislili na nesreću grada. jer je htela da upotrebi ustanak kao adut u borbi za vlast? Kremlj. Ustanici iz razbi­ jenih odreda. jedne od onih koje su uspele da se prebace preko reke na obalu. Od onih koji su ostali na obali svi su bih ranjeni. cena koju je trebalo da plati onaj ko je hteo da ostane veran logici Istorije bila je strašna. Primitivizam. Bila sam veoma slaba. To je značilo da će svi biti poubijani. Njene oči bile su luđačke. Govorila je: „Naš odred je razbijen i priteran uz reku. komunistički intelektualci slušali su priče mlade devojke. oni koji su uspeli da preplivaju reku. zahtevao je podršku doktrine. Nemci su bili gospodari gradskih ruševina. videla sam mnoštvo leševa onih koji su pokušavali da preplivaju. Njegov skromni talenat nije mogao da postoji samostalno. Crvena armija je stajala na liniji Visle. koga je Gama prestao da se stidi. na sredini reke. koju je zauzela Crvena armija. Tokom tih godina postao je bolji pisac nego stoje bio pre rata. Na sprudovima. zato sam se trudila da plivam što više ispod vode. Pucali su u mene. uzimati na svoju savest smrt u mukama žena i dece.

Godine koje je proveo u Rusiji nisu bile . tako da pacijenti ne zapaze kad i kako su se angažovali. ljudi su nepripremljeni.kao što sam rekao .čak ni za „pouzdane" lišene patnji i poniženja. Ubrzo je Gama bio okružen svi­ tom koja mu je povlađivala. Bile su to priče o borbi s Nemcima i o nacističkim svirepostima.u ritama bundi. Proces mora da bude postepen. ni u svojoj podzemnoj aktivnosti nisu bili komunisti. nova vlada je bila činjenica. u seljačkim gunjevima. Ni pre rata. praskala u smeh kad bi je udostojio da priča viceve. naučnika i umetnika. tačno prema modelu koji je izdavao tada u Rusiji hi­ ljade stranica proze. Partija ga je poslala u Krakov. Od njegovih reči za­ visila je mogućnost štampanja.plaho vito i brutalno. smatrali su neumesnim da njegovim delima pridaju bilo kakav značaj. godine Crvena armija je započela ofanzivu. grad koji je posle rušenja Varšave prihvatio najveći broj pisaca. Nije bilo malo ni onih koji su ispoljavali sve odlike daleko poodmakle servilnosti. sticao valjanu pripremu za posao koji ga je čekao. Gama je takođe krenuo na zapad. Imao je ipak za sobom dobru školu. stanovi i zarade. Prvo i najvažnije načelo: ne plašiti. bez stanovnika. Možda ne bi mogao tako brzo da postane popularna ličnost da se ponašao kao ranije . Januara 1945. stiskao je pružane šake i zabavljao se. sa širokim pri­ jateljskim osmehom. Posmatrajuči život u Rusiji i provodeći duge sate u diskusijama o staljinističkoj taktici i strategiji Gama je. Za mnoge je Gama bio pre rata samo pesnik početnik. Bilo j epoznato da ništa neće sprečiti takav razvoj događaja kakav će želeti Moskva kao i Gama i njegovi drugovi. nad kojom su stajale ruševine mrtve Varšave. pomagati. počela su da naviru čudno obučena stvorenja . mesta u redakcijama. Iz skrovitih mesta starih kuća. prešla je Vislu. i brzo se približavala Berlinu. Sada su ipak znali da je Gama svemoćan. Bilo je među njima intelektualaca koji su uspeli da prežive godine nemačke okupacije. Ipak. stegnutim pojasevima.je niz pripovedaka. koja se mrštila kad se on mrštio. u nezgrapnim cipeletinama. Prilazili su mu sa strahom. Velika je magija vlasti. Gama. kao i ostali njegovi drugovi. njihov men­ talitet je sličan mentalitetu glupaka na Zapadu. Nedopustiva greška bilo bi stvaranje punktova psihičkog otpora. vrbovati za redakciju i postavljati samo minimalne zahteve. Tamo je spoznao slast diktatorstva. s konopcima umesto pertli. davati mogućnost za zaradu. Drugo načelo: 127 . Posmatrao je nepokorne i one koji su se starali da ne pokazuju koliko im je mnogo stalo do sticanja njegove naklonosti. ispoljavati libera­ lizam. moglo bi se reći: ispod poda.

vodilo se računa da oni. kao što su znali Gama i drugovi. postajali su to ne zato što su hteh. Događalo se to putem činjenica: vlada je stavila šapu na sve štamparije i zaposela sva veća izdavačka preduzeća. Nastojalo se da se omogući odgovarajući izliv nacionalnih osećanja. ipak. Posle izvesnog vremena date su dozvole nekim katoličkim glasilima i jednom broju malih privatnih izdavačkih firmi. sačuvaju provincionalni karakter i zahvaljujući tome bolji autori nisu imali želju da u njima objavljuju. U trenutku kad se njego­ vo ime pojavljivalo na stranicama glasila koja je vlada kontrolisala ili nje­ govu knjigu izdavala firma koju je vlada kontrolisala . kad god se neko usuđivao da govori o kolhozima. veći deo imanja. ne samo fabrika i rudnika. tada treba širiti ruke i govoriti da je teško napraviti nešto sa idiotima koji su zauzeli odgovorne položaje i prave neoprostive greške. svakoje hteo da objavljuje. verno odmeravali nove parcele koje su uvećavale njihova mala gazdinstva. Naravno. zemljoposednici kojima je konfiskovana zemlja nisu bili zadovoljni. bili predviđeni za kasnije.niko nije mogao da tvrdi da se prema novim vladarima odnosi neprijateljski. cenzure ili političke policije. Tada. našao se još u vreme nemačke okupacije pod nemačkom prinudnom upravom i vlas­ nici su bili praktično lišeni prava na posedovanje. oni su.ako se primeti negodovanje protiv drastičnosti vladiniii metoda. tada nije bilo reči o kolhozima. Verno se pridržavajući ovih načela. Ne zahtevati suviše: ni od koga se nije zahtevalo. Treće načelo: uzimati sve koji mogu da budu od koristi. koliko je moguće. niti nužno zbog svojih javnih izjava. naravno. uzimah su. U gradovima su se vijorile nacionalne zastave. Gama je pridobijao sledbenike novoj vladi. svako od pisaca i naučnika imao je mnoštvo rukopisa iz vremena rata. smesta treba stati na stranu onih koji negoduju i sam glumiti najveću ozlojedenost. Parola su bile sloboda i demokratija. Mase gradskog stanovništva nisu osećale posebnu 128 . s izuzetkom osvedočenih fašista ih onih koji su ispoljili sklonost ka kolaboraciji s Nemcima. ipak. bio je kažnjavan kao neprijatelj naroda koji je klevetao vladu i pokušavao da na taj način širi nemir. U skladu s taktikom koju je isprobao Lenjin objavljena je podela zemljišnih poseda među seljaci­ ma. „u sledećoj etapi". bez obzira na njihovu političku prošlost. hapšenja članova Armije krajove odvijala su se krišom. kad su izdavačke kuće bile zatvorene. Klasna mržnja seljaka prema dvorovima u našoj zemlji nije bila jaka i isterivanim vlasnicima nije nanošena nepravda.

tako treba da bude. I pored svega toga. Sreo sam Gamu u Krakovu. mrzeh su pisci koji su se starali da izdaju svoje rukopise. pošto je bio sklon napadima besa.simpatiju prema tom feudalnom sloju i niko se nije uzbuđivao zbog gubitka njegovog značaja.treba takođe uzeti u obzir i to da se sve događalo pet godina posle nacističke vladavine koja je uništila poštovanje prema privatnoj svojini. Znao je i to je bio za njega izvor priličnih prijatnosti. jer sam po želji administrativnih vlasti izbačen s posla. ali ispod kreveta virile su cipele enkavedeovca. Iz našeg univerzitetskog grada sam emigrirao. za vreme jedne od njih ubacio sam mu u čorbu kutiju šibica s jasno pakosnom namerom. Što se njega tiče. Udarao je u osetljive tačke i posmatrao reakcije. Mrzeli su takođe oni koji su se dodvoravali Gami. njegova olovka je mogla da precrta s već složene strane časopisa njihove pesme i članke. stanovništvo čitave zemlje bilo je obuzeto jednim osećanjem: jakom mržnjom. omogućavao da zarađuju. Morali su da budu poslušni. uglavnom im je ispravna izgledala i radikalna agrama reforma. tada je došlo do bokserskog dvoboja. Tokom tih godina usavršavao sam se u Parizu. njegovo mišljenje moglo je da učini da njihove knjige odbaci izdavačka kuća. Mnogo godina je prošlo od naših diskusi­ ja u menzi. Mrzeh su seljaci koji su dobijali zemlju. baveći se njima. Interesovalo ih je nešto drugo: granice slobode reči. Ta vlada nije bila domaća: za svoje postojanje mogla je da zahvali bajonetima strane armije. koja je dobila nominalno učešće u vladi. Imao ih je u šaci. Bračna ložnica na venčanju vlade s narodom bila je ukrašena nacionalnim amblemima i zastavama. kasnije sam stanovao u Varšavi. One su bile veoma široke. Nisu se uzbuđivali ni intelektualci. Od njega su zavisili njihovi položaji. sumnjičen sam bio za simpatije prema komunistima (izgleda da za svaku policiju na svetu razlikovanje staljinističke i antistaljinističke levice pred­ stavlja nesavladivu teškoću) i za suviše blagonaklon odnos prema 129 . obavezne. Prestrašenost i bes koji su se pojavljivali na licima sagovornika smesta su ustupali mesto umilnom osmehu: da. vodio računa 0 njihovim karijerama. Jedno je bilo sigurno: nije se smelo napisati ništa što bi dovodilo u sumnju savršenstvo institucije Sovjetskog Saveza. mrzeli su članovi „legalne" socijalističke partije. nisu bile kao kasnije. Moglo se ću tati o tome. pomagao im je. To što fab­ rike i rudnici prelaze u vlasništvo države izgledalo im je uglavnom ispravno . ispoljavao je najveće prijateljstvo. O tome je revnosno brinula cenzura. Pohvale ipak. mrzeli su radnici i činovnici koji su ulazili u Partiju.

Protiviti se? Ali. u sis­ temu u kome sve postepeno prelazi u državnu svojinu sabotaža pogađa 130 . Moja imovina sastojala se od radničkog odela.nije sumnjao u nužnost reformi. Ipak. uspostavljao je kontakt s masom. Bojao se. izvođena pomoću dekreta iz vrha. Intelektualac je počinjao marš na partijsku liniju. moje pero predstavljalo je vrednost za novi sistem. Pazili smo da ne pokazujemo jedan drugome zube. Sa gledišta interesa Sovjetskog Saveza. umetnik prestajao je da bude jedinka koja lebdi u praznom. To nije bila samo igra između mene i Game. Sitni vlasnici preduzeća i trgovci osećali su strah sloja osuđenog na uništenje u odgovarajućem trenutku. Bila je to čudna revolucija koja nije imala u sebi ni najmanjeg traga revolucionarne dinamike. ova formula nije obuhvatala istinu. sa grupom koja je došla sa Istoka. s teškoćom balansirajući nad zamkama cenzure. Sada sam bio izbeglica iz spaljene Varšave. To je pomoglo da razbijemo prvi led. prema starim univerzitet­ skim kolegama odnosio se s naklonošću. i prtene vreće na leđima. seljak koji je dobijao zemlju nije bio zadovoljan. naš narod trebalo je da se pretvori u narod radnika i seljaka . veoma kruta. to jest intelektualci koji su preživeli rat pod nacističkom okupacijom. Mase toga naroda osećale su da n i š t a ne zavisi od njih i da ništa neće zavisiti. mada je s velikim samopregorom radio na pokretanju fabrika. nije uopšte imao osećanje da fabrike pripadaju njemu. mada je tako tvrdila propaganda. pisac. Radnik. naučnik. Tu su bile u pitanju znatno važnije stvari od samog ličnog rivalstva. Podela je bila jasna. Tako je počela medu nama igra koja je trebalo dugo da traje. pribor za brijanje i jeftino izdanje Gejove Prosjačke opere. ipak. naprotiv. u kojoj sam izneo svoje rukopise. imao sam male grehe na savesti. Posle ratnih iskustava niko od nas . Gama je pamtio naše staro književno rivalstvo koje mu je zadavalo brige.čak ni nekadašnji nacionalisti . ali učtiva.i to je bilo dobro. ničim nisam stekao zasluge tokom rata. pred njim su se otva­ rale neograničene mogućnosti.Litvancima i Belorusima (tačno). Svaka diskusija trebalo je od tad da služi samo jednom cilju: opravdavanju odluka dalekog Centra. pamtio je takode moje otvoreno pismo protiv staljinista koje me je stavljalo manje-više u položaj današnjih zapadnih disidenata. Za Gamu i njegove drugove ova raspoloženja bi se mogla izraziti u formuli „ostaci buržujske svesti". Intelektualci koji su proveli rat u zemlji bili su posebno osetljivi na opšta raspoloženja. koje sam imao na sebi. Te naklonosti ni ja nisam bio lišen. A ipak. Susret sa Gamom bio je skoro nežan. Tu igru smo vodili svi mi. Sada sam ipak bio potreban i koristan. Dva psa.

I 131 . Kao što je poznato. Obojica smo greših. bio je uvereren daje Istorija isključivo domen đavola i ko služi Istoriji. s kojom sam mogao da se sporazumem. I suviše je znao da bi se varao. treba popustiti uže. Posebna briga koju je ispoljavao prema članovima naše stare grupe poticala je kako iz zajedničkih mladalačkih uspomena. kao kulturni ataše . u baltičkim zemljama. u koji­ ma su vrebale uvrede za Metod. Gama je znao da rizik mog bekstva nije velik: više od bilo koga bio sam vezan za svoju zemlju. precenjivao je moju privrženost književnoj karijeri. kad riba proguta mamac. direktno priključenim Sovjetskom Savezu. To je moglo da bude podjed­ nako dobrih pet. Znao sam da su njegova pisma lažna. Bila je to jedino moguća igra. Samo je otpor misli bio moguć.sa­ tisfakciju. u našoj zemlji je došlo do izvesnih korisnih kul­ turnih procesa koji nisu bili mogući. Kad bih opazio daje struna suviše zateg­ nuta. Riba je progutala mamac. osim tih opštih odlika. sastavljena pretežno od mladih. Utoliko manje se računala politička emi­ gracija. Ne bez Gaminog uticaja. posle godina provedenih u Rusiji. Intelektualci (bar većina njih) osećali su da imaju ozbiljnu obavezu. ispoljavao je zvanični optimizam. Prividi kritičkih ocena upućivanih nekom piscu često su varljivi. Ježi. Teškoća se sastojala u tome što je Gama bio pesimista. tako i želje da oni koji nisu postali staljinisti budu sada preobraćeni: na taj način njegovi postupci dobih bi potpuno opravdanje. Ipak. Zapad se nije računao. koji je postao katolički pesnik. bio sam pesnik.interese čitavog stanovništva. Ostalo je da se računa koliko dugo može da preživi ovakvo stanje stvari. Naša igra nije se vodila samo u Poljskoj. koje su odlika svakog izgnanstva. Gama je bio veran Centru. Uže je popuštano i do trenutka kad je ribar odlučio da izvuče ribu. U stvari. Igra između mene i Game imala je.to jest istočnoj grupi . Boravak u inostranstvu davao je znatne koristi: objavljivao sam bezočne poeme i članke. slao sam nešto što bi moglo da dokazuje da dozrevam za preo­ braćanje.u Sjedinjene Države. davah su ribaru . Objavljujući članke i knjige. kao i deset ili petnaest godina. ličnu obo­ jenost. Kao pisac. a preobraćenici nisu bili. Znao je takođe da se bojim da postanem emigrant i osudim sebe na jalovost i pustoš. Gama mi je pisao srdačna i lažna pisma. poslat je u Francusku kao kulturni ataše. na primer. ja. potpisuje đavolsku obavezu. mogao sam da pišem samo na svom maternjem jeziku i samo je u Poljskoj bila publika. Gama nije bio oslobođen osećanja krivice koje je sezalo unazad do njegovog detinjstva.

pored svega. apsorbovanje socijalista . Prim. njegov roman bio je besprekoran. Politički. u kulturnom životu bio je preporučljiv liberalizam. mogao predviđati duži period relativne stabilizacije. a dokaz za to jeste što mogu da napišem ovaj portret. dakle. teško je osloboditi se misli da se u ispoljavanjima nečijih osećanja ne krije mrvica pravog prijateljstva. Dogodilo se to u Varšavi. Oblačila je najbolje pariške haljine.ne samo zbog šuma i brda koji su ga okružavali ili svoje arhitekture. Prepoznajući bez teškoće stvarna lica u junacima romana. Savršeno bezbojna. prev. preuzeo je dužnost u jednom od diplomatskih predstavništava. Napisao je obiman roman. Grad Vilno. 132 . u kome se odigravala radnja. pošto su nove vlasti savladale prvi haos. Ipak. Ništa od te slikovitosti nije dospelo u Gaminu prozu. istina. Ubrzo se od vojničine u šlampavim ruskim cipelama pretvorila u salonsku lutkicu s plavom oksidisanom kosom i dugim bojenim trepavicama.' N E P N o v a e k o n o m s k a politika. mogao sam da konstatujem da Gama u predstavljanju ljudi nije bio tačan. ehminisanje seljačke partije. Gama je smatrao da je posle nervne napetosti poslednjih godina zaslužio malo mira. Mašta romanopisca često preinačava ljude koje je imao mogućnost da posmatra: zgušnjava boje. služila je isključivo kao instrument za izveštavanje o događajima i ljudima. ali je promašio. takode zbog mnoštva kul­ tura i jezika koji su tamo koegzistirali. Bila je tres chic. izdat je brzo i recenzenti nisu štedeli pohvale. Gamin roman je nosio sve odlike tog ideološkog vežbanja koje u Rusiji nosi naziv roman. te pohvale nisu bile tako vatrene kao što se moglo očekivati: u našoj zemlji prozni stil tada još nije podlegao procesu neophodne sterilizacije. Smatrao sam takode da je dovoljno intehgentan da ne očekuje od mene preobraćanje.te igre u najbližoj budućnosti nisu izgledale suviše ozbiljne i njihov rezultat je bio unapred rešen. bio je u vreme naše mladosti neobično slikovito mesto . Došao je trenutak kad je odlučio da upotrebi svoj bodež. s događajima i ljudima nije bilo mnogo bolje. Udarac je bio jak. međutim. od . Gama je posvećivao mnogo vremena pisanju. proces u kome je i on sam bio jedan od optuženih. Do Gaminog odlaska u inostranstvo došlo je u trenutku kad se. Uživajući u miru. Novu ženu je poslao na vaspitavanje u jednu pedagošku ustanovu u Švajcarskoj da nauči tamo jezike i dobre manire. lišena dara evokacije čulnih stvari. njegova tema bio je proces grupi mladih staljinista u našem univerzitetskom gradu. to je uglavnom trebalo da bude period NEP-a".

ako ne bi mogli da se smeste. Poznavao sam ga kad je pisao pesme i bistre književne rasprave. ironičan. uvek je za mene predstavljao ništa manju zagonetku. koju je vodio sa strancima. Posetio je niz evrop­ skih gradova.bili su redukovani na učešće u političkoj akciji. Težak. Glavne ličnosti . putovao u Afriku. Ranije. Tada je to bio mladi Faust . Bio je to više pamflet o predratnoj Poljskoj. U te gotove forme ubacivao je žive ljude. Stvarao je kako je nalagao Metod. Gamina netačnost bila je druge vrste. Putovao je. koji je posle povratka iz Moskve postao jedan od diktatora državne ekonomije. Osim putovanja. Njihovo uverenje da je Gama u suštini „liberalan" nije bilo mnogo daleko od istine: njegova žestina s kojom je negodovao protiv 133 .opijen lepotom sveta. posmatranje pojedinosti ljudskog života u raznim civilizacijama nije ga previše oduševljavalo: da je bilo drugačije. sanjali smo o putovanjima. bio je nesrećan čovek. on je bio jedan od najizrazitijih primera tragedije poljskog komuniste. za vreme naših diskusija u menzi. mada bi se pokušaj da se demonizuju ondašnja veoma nespretna policija i ondašnje spore sudije teško mogao smatrad uspelim. čak previše. koji je našao smrt pred nemačkim streljačkim vodom. svet je neiscrpan u svom bogatstvu i što je veći napor da se ništa ne propusti od istine. Stefan. Zadovoljstva koja je Gama сфео s putovanja. Spomenici arhitekture i umetnosti nisu ga mnogo interesovaU. rastrzanog između dve lojalnosti. zabava ove vrste. turoban čovek. apstraktne tipove političkih aktivista. Gamin roman nosio je naslov Stvarnost. kad pisac žeh verno da predstavi to što je stvarno. bez ustručavanja im je odsecao glavu ili noge. često uviđa da nevernost postaje najveća vernost. unutrašnje rascepljen. domišljat i lakom na slavu. najveće zadovoljstvo сфео je iz igre. Pošto je napisao ovu knjigu o godinama naše mladosti.Stefan i Henrik . tip sovjetskog činovnika. to se više otkrivaju čuda koja izmiču peru. Henrik. bio bi drugačiji i bolji pisac. Gama je počeo pomalo da se dosađuje u inostranstvu. Naše sumnje da li ćemo uspeti da jednom ost­ varimo te snove ispostavile su se suvišnim: dato nam je bilo da upoz­ namo. dobro znam kako su veoma komplikovane ličnosti bili ti ljudi. Putovanja su za njega bila intere­ santno ubijanje vremena. A poznavajući ih. ali malo je u njemu bilo stvarnosti. potpuno se promenio od onog davnog vremena kad se kolebao da li da izabere staljinizam.mnogih psihičkih odhka pokazuje one koje su za junake najkarakterističnije. uostalom. zadovoljavala su takođe ambiciju nekadašnjeg provincijalca. nisu bila suviše rafinirana.

nekih suviše brutalnih metoda staljinizma ne bi se moglo okvalifikovati kao potpuna laž. 134 . Zalio se da ga rad u diplomatiji sprečava da piše. znajući da je to korisno kao trik. da je hteo. Kurs je postao oštar. zapadnoj prestonici nije davala ništa osim taštine: „Qu'a tufait. iz n j e g o v e zbirke Sagesse {Mudrost). slobodnim od posla. ah đavola koji vlada Istorijom nije voleo. Od pisaca je zatražena najzad stroga pravovernost. a ne tvorevinom istorijskog determinizma? Približavao se četrde­ setoj i bio je u stanju da gleda jasno. Šta je učinio sa svojom mladošću? Gde h je to nešto. što bi mogao da smatra svojim. već zato što ga je to oslobađalo da se nađe nasamo s četvrtinom tabaka neispisanog papira. Govorio je daje suviše umoran od posla da bi mogao da radi nešto drugo osim da igra karte. Negodujući. intrige. Diplomatske obaveze. Dobro je poznavao svet Istoka u koji se vraćao: čekale su ga žestoke borbe. U stvari. strah od onih koji su na vrhovhna. Gama je igrao bridž ne zato što je bio umoran. prijemi. Taj vetar istorijske nužnosti oduzimao je smisao književnosti: još jedna vesta ideološka jednačina. ako se unapred zna šta će tamo biti rečeno. Bio je vatren i dobar igrač bridža.u zemlji. ^'Šta si učinio. Gama je bio član Centralnog komiteta. još koliko tamo stranica besprekome proze. Gama je priređivao partije bridža. popuštao je uzde. Sa žaljenjem je napuštao osamnaestovekovnu palatu i lepu prestonicu. mogao je da postane ministar . Gama je u mladim go­ dinama dostigao vrhunce karijere. Šta dalje? Ova tačka zaustavljanja i obračuna u lepoj. I diplomatiju i karte je upotrebljavao kao izgovor pred samim sobom. smejući se u sebi njihovoj prostodušnosti. Očajanje ništa nije moglo da pomogne. eto. U Poljskoj je došlo do promena. koji je kao odzvanjanje eha. Gama je smatrao sebe đavolovim slugom. političko dresiranje personala. u kojoj se položaj ministra smatra drugorazrednim jer iznad ministara stoji Centralni komitet Partije.šću? N a v e d e n i stihovi su iz poznate p e s m e b e z naslo­ va Pola Verlena (Paul Verlaine). Navikao je na takav način života. de ta jeunesse?^'^" . Istovremeno je pratio reakciju sagovornika. prev. U večerima. Gama je bio potreban na mestu.kaže francuski stih. Partija ne voli ipak takva navikavanja na ugodnosti. Morao je da ide. Osećao se prazan kao sito kroz koje duva vetar. jer stvara kod ljudi dobro mišljenje o njemu. toi que voild. Prim. Zašto. od gnevnog mrštenja obrva Moskve. bilo je drugačije. ako to određuje linija Partije? U blesku sveca treperile su pozlate zidova i velika osamnaestovekovna ogledala. sa s v o j o m mlado.

linija u Poljskoj bila je već kruta. s redovima stolica koje su se podizale kao u amfiteatru. Gama je morao takođe ozbiljno da se lati pisanja. ali brojevi telefona nisu se nalazili u telefonskom imeniku i davani su samo poverljivim licima. Bilo kako bilo. naravno ne s piscima jer u odnosu na njih imao je nadređeni položaj . predviđajući novi period intriga i borbi. Prave borbe vodile su se više u partijskom vrhu kome je pripadao Gama. Vlada je upra­ vo poklonila Savezu poljskih pisaca tek završenu kuću u Varšavi.i mnogo je napo­ ra bilo potrebno da bi se zataškao ovaj nesrećni istup.ovog puta već zvanično . posle čega je uzi­ mala gostu lična dokumenta i dozvoljavala mu da uđe. Tamo je uredovao Gama. Imao je mnogo neprijatelja. Gama je postao . restoran. Pristup toj zgradi bio je moguć posle prethodnog telefonskog spora­ zuma. pisci su morali sada već da pišu i objavljuju pod 135 . i tada nije umeo više da sakrije da ljude tre­ tira kao službu na svom majuru. Gama se nije varao. Stan je dobio u drugoj vladinoj zgradi.politički nadzornik svih pisaca. Bilo je to na mitingu koji je održan neposred­ no posle izbijanja rata u Koreji. direktor savesti. konferencijske sale. stanovi za pisce. moderno uređena sala za sastanke. Odbacujući „tajnu propagandu". Ti trenuci javne brutalnosti (dok je bio ambasador mogao je prema svom personalu da je dozvoljava sebi nekažnjeno) sada su mu zadavali probleme. U njegovu funkciju je spadalo vođenje računa da se književnost razvija u skladu s hnijom. to jest pisac čija se dela pojavljuju u štampi ili izdavačkim kućama (riba koja je progutala mamac izvučena je na obalu. jedna iskrena reč (makar to bila iskrenost upotrebljavana za vrbovanje pristalica) mogla je da povuče za sobom pogubne posledice.mada je i među piscima bilo opasnih osoba koje su dominirale nad Gamom potkovanošću u dijalektičkom materijalizmu i preciznošću rabiniskih umova.Položaj koji je dobio bio je po rangu viši od položaja ambasadora u zapadnoj prestonici. Član Saveza poljskih književnika može da bude samo „aktivni" pisac. Služba bezbednosti pri ulazu telefonirala je gore i proveravala da lije sastanak zaista bio dogovoren. napali smo prvi jer smo jači!" . iz njega je još uvek virio plaho viti šljahtić koji je padao u vatru čim bi mu se neko usprotivio. i pored višegodišnjeg treninga. održavajući brojne konferencije sa piscima. Osim toga. nastanjenoj visokim funkcionerima. sa izdavačima. U njoj se nalazila velika. Ubrzo posle Gaminog povratka dogodio se jedan od najvećih gafova u njegovoj političkoj karijeri. sa službom bezbednosti i sa pred­ stavnicima srodnih saveza. Gama je vatreno uzviknuo: „Da. kancelarije.

korespondencija s fronta i ne bi morao svakog dana da seda za pisaći sto i muči se nad romanom. zna da nijedna reč koju će izgovoriti neće biti lično njegova. Ponekad ga ipak spopada misao da je davo. Načelo aktivnosti je tim više obavezivalo visoke funkcionere. 136 . zahvaljujući upravo takvim ljudima kao što je on.pretnjom da će biti isključeni iz Saveza i izgubiti sve privilegije)." Teško je zavideti tom čoveku na izboru koji je napravio i njegovom znanju otrgnutog s drveta dobre i loše nauke. obdaren moćima. letenje avionima. Lažov sam razmišlja o sebi i smatra daje za njegovu laž odgovoran istorijski deter­ minizam. Ali. Gledajući svoju zemlju. bili bi govori. i daje istorijski determinizam tvorevina ljudskih umova. Gledajući sebe. za inat njemu biće mir i imaće u tom svom otmenom stanu pet pisaćih stolova i na svakome započet roman i svakog dana će urlati od očajanja jer zna da je to što piše kamen.ali sanja o jednom: o ratu. kome je zaveštao svoju dušu. zna da njene stanovnike čeka sve veća doza patnje. kad bi izbio rat.rekao je neko u Varšavi o Gami . „On vodi tu borbu s imperijalizmom i propagandu za mir . Jer.

u zamenu za uzbudivanje pesmom i zasmejavanje vicevima. krivila je sardonska grimasa. kosu je zabacivao unazad s visokog čela. Izgleda da bi se Delta najbolje osečao u vremenu kada su kraljevi i kneževi osiguravah pesnicima mesto za svojim stolom. Istina. čije pesme mogu da pri­ hvate mnoga usta. kad se smejao. onizak. Njegov ritam bio je sugestivan. imao je veštinu zadržavanja slušalaca sve do trenutka najveće napetosti i odmeravanja reči kao i njihovog tona. Prim. isticao različitost svog ritma od ritma okoline. vladao je dvoranom. Pesnik nije tamo samo pronalazač lepo sastavljenih rečenica.s usporavanjem. i da se u svojim pesmama bavi svim onim što predstavlja predmet javnog interesovanja. ako se tako može reći.VII DELTA ILI T R U B A D U R U Srednjoj i Istočnoj Evropi reč „pesnilc" ima malo drugačije značenje nego na Zapadu. Njegova glava bila je nesrazmemo velika u odnosu na trup. Delta je imao tamnu cigansku kožu. Tradicija zahteva da bude nacionalni „bard". njegova usta. Nametao je svoj talenat au ralenti^". pevač. to znači. Kod Delte je ipak umetnička nonšalantnost bila deo glumačkog plana koji je praktikovao: svakim svojim gestom. bio je pegav.) . '"Au ralenti (franc. Delta je izvrsno recitovao svoje pesme u velikim dvoranama punim publike. imao je u sebi nešto od kepeca i klovna. Ispoljavao je sklonost ka ekscentričnoj odeči. u svakom istorijskom periodu ove obaveze pesnika su drugačije shvatane. Čak bi i odeća starih vremena bolje odgovarala njegovoj spoljašnjosti od sakoa našega veka. kravate je voleo da vezuje u labav veliki čvor Često se događa da su oni koji žele da spoljašnjim odlikama istaknu svoju pripadnost umetničkom klanu u stvari drugorazredni umetnici. onako kako su ga slikali u scenama kneževskih gozbi stari shkari. prev. tako da se ta napetost ne smanji. intonacijom glasa zabavljao se sa svetom. bio je dobar glumac. 137 . a lauta u ruci i duga kosa tek bi mogle da stvore sliku koja bi odgovarala njegovom karakteru.

Delta je bio drevna pijanica. Njegov otac bio je jednom sakristan. boravio u atmosferi latino-italijanske civilizacije. francuske i nemačke pesnike. skidao kaput. Preinačavao je svoju biografiju prema trenutnoj potrebi. obilato je citirao latinske. Hofmana ili Edgara Poa. Kod Delte granice između fantazije i istine nisu postojale. Deltin rad davao je opširnu pesnikovu biografiju i bavio se detaljnom analizom okolnosti u kojima su nastala pojedina njegova dela. Teško bi ga bilo zamisliti kako sedi za stolom s rečnicima i gramatikom. Pa ipak. mistifikator . bio je to potpuno iracionalan čin. koja je u našoj zemlji ostavila veoma jake tragove. u stvari je pevao. Niko ne zna Deltino poreklo. bacao ga na kolovoz i pred začuđenom masom flegmatično mokrio na kaput. rasla su mu krila. izvrsno se zabavlja­ jući kad se pedantni profesor našao u nevolji. tako su se preruših da nije mogao da ih prepozna. menjao se. Ona nije bila slična ničemu u Evropi prve polovine dvadesetog veka. Ulazio je u turističku agenciju i tražio čašu piva. gde se proslavio time što je napisao rad o engleskom pesniku sedamnaestog veka koji nikada nije postojao. A. mučen očiglednim dokazom erudicije. čas je opet imala tesne veze s Moskvom. drugi put restau­ rator. Rekvizite uzete odande slagao je na način koji je podsećao na njegove pijanačke fantazmagorije. Ovi i njima shčni izgredi dokazivali su da je Delta tonuo u svet priča E. kako je govorio. „njegovi ljudi". Šarlatan. Delta nije padao pod uticaj književnih škola. teško bi mu se mogli otkriti uzroci. engleske. Bio je tada otelovljena ritmička inkantacija. Vozio se fijakerom (pre Drugog svetskog rata ovo prevozno sredstvo je još uvek bilo često u Varšavi). kao i uvek. Kratko vreme studirao je na univerzitetu. koje je ostavljao na uhcama i koji je trebalo da mu pokazuju put. Svojim poznanicima je dolazio i žalio se da mu je teško bilo da nade adresu jer.eto šta je Delta hteo da bude tada. mađa je govorio. Crpeo je iz poezije prošlosti. Т. osim sklonosti prema egzibicionizmu. U književnim kafanama voleli su da pričaju o najnovijim Deltinim ludostima. Ne zna se odakle je sakupio svoje poznavanje stranih jezika. U njegovim pesmama pojavljivali su se bucmasti barokni andeU. Zbog toga je bio okružen le­ gendom. porodica je poticala čas iz Češke. zaustavljao fijaker. Alkoholizam (obično su to bili ciklusi koji su trajali po nekoliko dana) uvodio ga je u stanje halucinacije koje se izražavalo radnjama koje se ne događaju drugim pijancima. Razlog za njegovu legendu bila je i njegova poezija.pravio velike pauze među recima i. čarobnjaci koji pdleću kroz 138 .

neprimetno za samoga sebe ulazio je u dimen­ ziju gde su važili zakoni drugačiji nego u svakodnevnom životu. Uplitali su se u to gramofonske ploče s Mocartovom i Bahovom muzikom. smejao se neočekivanim autorovim obrtima. Posle uzaludnih pokušaja da omekša protivnika. astronomi koji najavljuju kraj sveta. na primer. lovovi sa sokolima. turoban.skripta s predavanja. Na svojim knjigama voleo je da stavlja spisak svojih fiktivnih dela. pisao pesmu (koja je. Pero je bilo jedini izvor njegovog izdržavanja. nije bila nerazumljiva. gledajući ga. Neki su nalazili rešenje za to: davali su novac i nisu puštali Deltu ni korak pre nego što preda rukopis. ali dati mu novac značilo je izložiti se riziku da Delta počne svoj ciklus pijanstva i zaboravi na obavezu. rasprodalo. Čitalac se predavao njenoj muzičkoj draži. rečju . shodno njegovom raspoloženju. Navodio je sumu i nikakvi argumenti nisu ga mogh privoleti na ustupke. U cenkanjima je bio neumoljiv. Njegova poezija bila je tragična i komična. Ćutljiv. Događalo se da Delta aterira u sanatorijum za alkoholičare. gutao porcije apstraktnosti. koje su ga kod drugih pesnika samo nervirale. ciklus naslovljen Pesma načelnika grobljanskog odseka. tražio je isplatu smesta. išao je da pije. Delta je vadio pero. besmislena i. Delta je objavljivao mnoge humorističke pesme. bio mu je potreban novac i nikad ga nije imao jer je honorare smesta trošio na piće. Njegova inventivnost u pronalaženju tema izgledala je neiscrpna. napisao je. puna smisla. istovremeno. Svojom alogičnošću i mešavinom raznih elemenata podsećala je na modernu poeziju. gledao je ispod oka. oteti nepoznatom silom (u poslednjem trenutku spašava ih od te sudbine žena. Banknota je stajala na stočiču među partnerima. imao je mnoštvo ponuda iz redakcija i radija. narodne zabave u predgrađima. Rezultati lečenja nisu bili dobri. Između ostalih. Živnuo bi samo kad bi ugledao novac. Pošto se dopadao čitaocima. niko ne bi mogao da pretpostavi da je on autor pesama koje su zasmejavale publiku. sećam se ovakvog naslo­ va: Uvod u Ijudožderstvo . zašto ne bi prodavali leptire?).prozor. hvatajući zubima za uho). koja se rado smatra dekadentnom pojavom. planete kao gospođice u plavim gaćicama. zgrabivši banknotu. Pričalo se o Deltinim pobedama u borbi sa lekari139 . čime je dovodio urednike u tešku unutrašnju borbu: hteli su da imaju Deltinu pesmu. Kad je bio trezan. ali razlikovala se od nje po jednome: i pored čudnih kombinacija shka. mogla da bude izvrsna ili slaba) i. potpisivane najrazličitijim pseudonimima. besposličari koji prodaju leptire (konačno. Takve transakcije odvi­ jale su se često u kafani. Štaviše.

ljubavnici i pijanci.povezuje se s Vergilijevom tužnom eklogom i sa zveckanjem mitraljeza. Vaterman . U drugoj njegovoj poemi .na zado­ voljstvo pesnika i da bi se ostvarila „ispraznost nad ispraznostima" Eklezijasta . ne dozvo­ ljavajući da ih zavedu spoljašnje lakrdijaštvo . zaprljani praznim bocama.tragičan pesnik.pariško pozori.takav naslov nosila je njegova poema u kojoj naučnici i političari. sve bližeg „gvozdenog doba".a sve je opisano perom koje se zabavlja. Zastoje kralj Solomon priredio bal? Zašto kralj Solomon živi u dvadesetom veku? " Grand Gidgnol . ali nisu mogli da predstavljaju nikakav oslonac. kiša počinje da pada i to oblačno nebo . prev. mnogo godina pre nego što je u stvarnosti izgubljeno i Evropa je utonula u mrak i svirepost.dubinski bager. a Delta je podsmevajući se izvikivao: „Stvarnosti! Mamo sveta! Za tebe je pauke ubijati jedno te isto!" I bio je u pravu kad je govorio: „Oslonjen 0 vaterman" .za one koji su umeh da je primete. Šarlatan.vvaterman (franc) . opšta beznadežnost. A ipak. Delta je bio istaknut i . Nezaposlenost. Madona. članovi revolucionarnih partija. prev. koja se često pojavljivala u Deltinim pesmama. jurih su jedni za drugima poput brzog voza.postoje vrteške. Prim.ma: u jednom od sanatorijuma . sve je izgledalo izgubljeno.uprkos prividi­ ma . već stilski ornament. parovi na travi. kanarinci 1 mačke bivaju najzad počišćeni kosmičkom katastrofom . u njima su se vraćali užas i lepota prošlih vekova.sve je to uticalo na karakter njegovog stvaralaštva.kraja civilizacije.na način koji je tajna Deltinog maj­ storstva . Najneobičnija Deltina poema bila je Bal kod Solomona. katastrofe. Ijuljaške .kako su kolale glasine . Delta je ispravno nazivan „kraljem besmisla". 140 . Iz njegovih pesama probi­ jala se strašna vizija . Svoj književni rad započeo je u godinama velike ekonomske krize.šte koje neguje uzbudljive i nastrane pozorišne komade.Odlazim u bezdan . travnjaci. alkohohčar.njegova pobeda bila je potpuna. kao glumci u Gran-ginjol-u".Večne sumnje". organi­ zovali na biciklima trke po hodnicima. nije bila madona pobožnih.i odjednom se nebo naoblači. razvoj nacizma u susednoj Nemačkoj . Fašisti i komunisti u Deltinim pesmama s oduševljenjem su se međusobno ubijali. podjednako pijani. tolika da su lekari i pacijenti. Prim..Narodna zabava . Kraj sveta . Pojmovi i slike koje je upotrebljavao Delta bili su kao snoviđenja. Ništa tada nije imalo racionalne osnove.

nego jednostavno Solomon? Zašto u salu ulaze besposličari koji prodaju leptire? Ko peva persijske pesme o dulistanu. A ipak. to nije kralj Solomon. činjenica je bila očigledna .Možda.pisao je Т. Zato je s izvesnim čuđenjem prihvaćeno Deidno obraćanje .to se dogodilo valjda 1937.i tu je još jedna od unutrašnjih protivurečnosti ovog fenomena bila je oslobođena tuge i očajanja. uostalom. boja i muzike. njegova poe­ zija . ženu. reči i borbi. želeći da izrazi besmisao. iz nje je izbijala snažna afir­ macija života. Svakom svojom reči Delta je hvalio svet takav. Njegov veliki tiraž bio je rezultat širenja nacionalističkih raspoloženja u našoj zemlji. ružičnjaku? Odakle se naglo pojavljuju horde poli­ cajaca i počinju da plešu divlje plesove? Ne vredi lupati glavu zbog sUčnih pitanja. Ciganke koje plešu. ispunjene mnoštvom sveta u nedeljna jutra.u predeo priviđanja i „večne sumnje". Najzad mu je to pošlo za rukom i Deltine pesme su počele da se pojavljuju na stranica­ ma časopisa koji ga je na neki način kupio kao isključivu svojinu. Voleo je svoju fantazmagoriju. Slični „pokreti" pojavljivali su se tada u svim zemljama Evrope. Bio je sposoban da stvara pesme i himne na svaku temu. Naprotiv.takva dela su se pojavila. proricao je u pesmama i člancima „noć dugih noževa" . Kod Delte su razgovori koji se vode na Solomonovom balu podignuti stepen više . S. Svoje podsmehe delio je podjednako grupacijama koje su se međusobno borile. Ovaj časopis bio je antisemitski usmeren. bila su pot­ pisana Deltinim imenom i nosila sve odlike njegovog talenta. Eliot. Voleo je vrteške. težnji. godine . Postoji posebna logika sna i samo takav pesnik kao Delta u stanju je da je slobodno upotrebljava. „The women come and go talking about Michelangelo " . kojoj je pisao ode. pret­ varalo se u spektakl pun pokreta. Izvlačio je iz sebe nit kao svilena buba i obavijao njome sve na šta god je naišao na svome putu. jabuke u cvatu. Tematika Deltine poezije bila je deprimirajuća. Liberalna publika je s nevericom prihvatala novu fazu Deltinih izgreda: obožavao je kolone „falangi".novu Vartolomejsku noć za Jevreje. „pokreta" koji je nalazio pristalice posebno među mladima. brodove na Visli. šta god je dotakao. A ipak. Urednik velikog desničarskog nedeljnika dugo je pokušavao da pridobije Deltu. mačke koje spavaju na prozorskim daskama. liberale i levicu. primer Italije i Nemačke bio je zarazan. Delta nikad nije ispoljavao političke sklonosd. kakvim ga je video: klupko apsurdnih zabava.u ekstremno desničarski nacionalizam. Može se reći da su teme za Deltu bile samo pretekst. 141 . Bio je pristalica entuzijazma i radosti samih po sebi.

mecena je morao da ga primorava na pisanje. nije bilo za njega. Prema ezo­ teričnim književnim školama. uzmimo u obzir to da je Delti za život bio potreban mecena . primitivnost. Masa je mahala štapovima: zdravlje. kao što su želeli stari pevači i pesnici. Delta je želeo da ide zajedno s masom. Usamljeno razmišljanje s perom u ruci.to poštovanje nije se ipak protezalo na ono o čemu je pisao i što je proklamovao. Delta je. patio bi isto koliko i Delta. Teško bi se od Delte mogao naći bolji primer pisca koji se buni protiv izolacije intelektualca u dvadesetom veku. koji bi se našao na pustom ostrvu. Lauta u ruci i masa obožavalaca . bez nade da će naći čitaoce. tada je obično bio pijan) i padajući pred njima na kolena. snaga. da se bori s njegovim pijanstvom. Imao je mnogo prijatelja medu Jevrejima i istog dana kad su se pojavljivale njegove rasističke izjave dolazio je tim prijateljima (naravno. Izbio je rat. čije su pesme bile razumljive samo malobrojnim intelektualcima. Delta nije bio lišen profesionalnih načela. Pošto je nacionalistički „pokret" počeo da dobija masovne razmere. tamo idem i ja. Masa je marširala. Njegovo nepri­ jateljstvo prema Jevrejima (jer nije ga bio oslobođen) nije imalo uopšte rasnu osnovu: ograničavao ga je na Jevreje-pisce koji su posebno bili skloni ka slavljenju književnih „vrednosti" i „neobičnosti".da vrši kontrolu i staranje nad njim. S ponosom je pričao o hiljadama mladih ljudi koji znaju napamet njegove pesme. kako bi se reklo. što žele moji čitaoci. odnosio se prezrivo. Tražio je da pobegne iz te kafane. bio pobornik entuzijazma. Kako i za koga . za koje se interesovao samo mali krug sladokusaca. Kad je Crvena armija krenula u prijateljski susret s nemačkom armijom.eto. izjavljivao im svoju ljubav i molio ih da mu oproste. Njegov ponos nije bio neopravdan: „avangarda". Tenor. Njegova jedinica u kojoj je bio redov. Najzad. ako bi morao da objavljuje u malim magazinima koje čitaju samo snobovi. Delta je mobilisan. nije raspolagala tako širokom skalom umetničkih sredstava kao Delta.Zašto je Delta tako pisao? Prema rasnim pitanjima bio je sasvim rav­ nodušan. na granici sa Sovjetskim Savezom. Osim toga. Bio je to Deltin konflikt s književnom kafanom.tvrdio je Delta svakom svojom pesmom. Ismevao je pesnike. Svoju profesiju pesnika tretirao je s poštovanjem . bila je stacionirana u istočnoj Poljskoj. jednom rečju . Kuda idu moji čitaoci. Razloge ove veze s desnicom ne treba tražiti u njegovim političkim sklonostima. u četiri zida. šta je želeo. Delta je dospeo u rusko ropstvo. to im dajem .to je bilo važno. Lakrdijaš i trubadur. kojom su se interesovali samo malobrojni. Izvestan broj razoružanih poljskih vojni142 . veli­ ka narodna zabava.

kao druge. nije odveo u poslednju šetnju. u jedan od štalaga. Bio je fanatični patriota. pretežno poljoprivredne . Ipak . u koju je kao polu-Jevrejin mogao da bude uvršćen. sam urednik je prilično dugo proveo u zatvoru u Varšavi. Gore bi bilo daje ured­ nik podelio sudbinu tromilionske jevrejske mase u Poljskoj. kao i drugi zarobljenici. Našao bi se u getu. Tako je Delta postao nemački ratni zarobljenik i bio poslat u dubinu Rajha. poslali u gasnu komoru.) . uzbuđena gomila! Izgubljeni rat 1939.skraćenica od Stammlager (nem. koja recituje Horacija. borovi i reči komande. Mislim da mu je donekle pomoglo to što je tečno go­ vorio nemački. Ostao mi je u sećanju onakav kakvog sam ga video poslednji put u kafani. koji je stvoren u Varšavi 1940. DeUine kvalifikacije za fizički posao bile su sum­ njive. godine je sve to pretvorio u prah i pepeo. s lopatom. oči su mu vatreno gorele. po naređenju okupacijskih vlasti. Urednik desničarskog časopisa. bila je to blaga forma smrti. Oni koji su još nedavno skloni bili da gledaju Nemačku kao uzor sada su postali progonjena divljač. Njegovo mršavo jevrejsko lice bilo je naelektrisano žestinom (kao mnogi antisemiti u našoj zemlji bio je polu-Jevrejin). ali ne više kao bojkot jevrejskih prodavnica ili uznemiravanje "Štalag . kolone koje marširaju. Nacisti su sprovodih u delo antisemitski pro­ gram. U isto vreme u Varšavi je vladao teror: tužni su bili plodovi naciona­ lističke groznice u Evropi. za razne poslove. Streljan je u šumi kraj Varšave: pesak.preživeo je . prev. Ubrzo posle toga Gestapo je ušao u trag njegove organizacije. Čitav personal kafane koji se sastojao od njegovih najbližih saradnika je uhapšen. koji je istupao kao Delfin mecena. u kome je najvažniji i skoro nerešiv problem bilo punjenje želuca. Nacionalistički „pokret". u gorku uspomenu na ljudsko ludilo.čudna dvorska budala u dronjama. koja je istovremeno bila sedište njegove tajne grupe i tajnog časopisa koji je izdavao. godine. Odande bi ga sigurno. Uostalom. pun žandarma naoružanih do zuba.ratni zarobljenici bili su pozajmljivani nemačkim seljacima. iz stisnutih usta razlegale su se reči poziva na neodložne akcije." Proveo je tamo pet i po godina. postao je jedan od najvećih aktivista podzemlja. 143 . Prim. Teško je čak i zamislifi čoveka manje pripremljenog za način života.ka Crvena armija je predala Nemcima. Upotrebljavan je. ginuli su pred egzekutivnim plotunima i u koncentracionim logorima. pre nego što ga kamion.zarobljenički logor za redove i podoficire u N e m a č k o j za vreme D r a g o g svetskog rata.

čije linije izazivaju oduševljenje i žudnju . Gledam žene koje prolaze: bujne kose. godine. kome monogamija ne može dati oduška. Pošto je isušio tamošnje izvore novca i alkohola. upomost s kojom se ova slika vraća . Pisao sam o njoj onda kad se odigravala. vikala je krikom koji razdire srce: „Ne! Ne! Ne!" Nužnost umiranja bila joj je neshvatljiva: ta nužnost umiranja koja je dolazila spolja. ponosno podignute brade. Slika geta koji gori suviše je srasla sa svim doživljajima mog zrelog doba da bih mogao o tome da govorim mirno.niti kao Deltine književne sporove. trenutak je začuđenosti organiz­ ma. istovetnosti svih žena i muškaraca. teško mije da pišem. dejstvovale su i jedinice lon­ donske poljske armije: susret. to je osnova ljubavi prema ljudskoj vrsti: tu ljubav je verovatno nemoguće shvatiti ako se. ne priziva ona jevrejska devojka kao j e ­ d n a od n j i h . čiji sam bio očevidac. kao upravo ta devojka. Delta je krenuo u Francusku. Devojka nije bila prva i nije bila poslednja medu milionima ljudskih bića čiji je život naglo prekinut.i tada mi se uvek pred očima javlja ona ista jevrejska devojka. koja nije imala ničeg zajedničkog s njom. divno.i uvek onda kad sam osećam u sebi opijenost lepotom boravljenja medu ljudima . gde je boravio. zajedno s masama takvim kao on. kao lepota grudi. Jedna od najlepših Deltinih pesama napisanih o njegovom boravku u Nemačkoj je pesma o smrti mlade Venecijanke.jevrejskih preprodavača . uništenih smrću. ruku. Ipak. Na terenu. stvorenom za ljubav. podležem poseb­ noj opsesiji. vitki vratovi. pesme. sedeći na terasi pariške kafane ili idući ulicama velikog grada. pijančenje. kao istovetna i stalno prisutna.navodi na izvesna razmatranja. pre nego što na kaldrmi ostane krvavi dronjak u agoniji. Telo joj je bilo bujno. Meci automatskog pištolja SS pogodih su je u tom protestnom kriku. gledajući masu nasmejanih žena. koji će esesovac šutnuti nogom. O tragediji varšavskog geta. Delta je 1945. ramena. Bio je to period 144 . Taj trenutak kad meci tonu u telo. pozdravljao britanske odrede. sa grudima isturenim napred. Drugim recima. O jednome bih samo hteo ovde da ispričam. Imala je sigurno dvadesetak godina. Za trenutak traju život i smrt istovremeno. Često mi se događa da. radosno. To je verovatno pitanje koje seže do same sfere. već kao mladalačka lepota. uhapšene i deportovane u Rajh. u koju spadaju kolektivne sek­ sualne orgije primitivnih plemena: pitanje zamenljivosti predmeta žudnje ili osećanja zajedništva. kukova. Trčala je ulicom podignutih ruku. I to je erotska pesma: Venecijanka se pojavljuje u njoj ne kao individua. nikakvu pripremu u njenom telu. u fazi procvata životnih snaga.

Bila je pasivna i privlačna. Pisao je patriotske i antiruske pesme koje su odgovarale opštim strastima. mržnja prema Nemcima. Delta je osećao da se pretvara u običnog siromašnog izbeglicu na čije bufonerije . mršava i cmokosa. Delta je bio popu­ laran pesnik. volela je da na lepim rukama nosi sjajne narukvice. gorka emigracija. drugi mihoni su bežali ili bili izbacivani iz svoje rodne zemlje. imala je orijentalni tip lepote: malo grbav.ponovo kao svojevremeno u Poljskoj 1939. u kontaktu s kojom je mogao da se povrati entu­ zijazam marša? Ta masa bila je u rodnoj zemlji. Deltina žena bila je sitna. Tamo je takode bila Deltina žena koja je preživela pet i po godina nemačke okupacije. Kad se najzad pojavio u Krakovu (gde se žena preselila posle uništenja Varšave) u društvu prijateljice koju je doveo iz Brisela. Cela Evropa bila je na putu. žena je smesta primenila oštre represije i prijateljicu isterala iz kuće. pustoš i ukus poraza. Sumoma. radeći kao kelnerica u varšavskim lokalima. zatvorenika i ratnih zarobljenika vraćali su se u svoje zemlje. godine. „su­ verenitet". cme oči. Njegovi predrat­ ni obožavaoci radovali su se stoje preživeo i starali se da učine za njega sve što je bilo moguće. ali ne bez smisla za poslove i dara za držanje muža u šaci.to je povećalo njegovu vred­ nost. iz svake železničke stanice slao je telegrame ženi. Njegov povratak u Poljsku odvijao se uz pratnju svih propisnih skan­ dala: Delta je od luke (doputovao je brodom) bio u stanju alkoholičarske i patriotske euforije. Čitajući štampu koja je stizala iz Poljske. novca je takode bilo sve manje. poznat kao pristalica desnice . milioni prinudnih radnika.više niko ne obraća pažnju. Deltin povratak bio je povoljan za one koji su vladali književnošću . Mogućnosti štampanja bile su male. publika rasuta po raznim zemljama. Izaslanici vlade u Varšavi ubeđivali su ga da će biti dobro prihvaćen i da će mu zaboraviti njegove predratne desničarske greške. Poticala je iz porodice gruzijskih emigranata. Gde je bila ljudska masa.opštih potucanja .i propagandom. pa čak podsticati šovinizam. Trebalo je u tom periodu koristiti patriotska osećanja. 145 . bila je to jaka karta za pobedu: oslobođenje. ličila je na kavkavsku Madonu. poveći nos. Postepeno je ipak boravak u Parizu i Briselu prestao da mu se dopada. Delta je svuda sretao veliki broj Poljaka. Od najrazličitijih emigranstkih komiteta izvlačio je novac. nacionalne zastave.i u ponašanju i u pesmama . Delta se uveravao da je tamo kurs bio liberalan i da se tek tamo pred njim otvaralo polje rada. Takav pesnik je za vladina glasila predstavljao veću dobit od mnogih suviše revnosnih levičara.

Štampati njegove poeme na prvim stranicama časopisa i novina. takođe je sada nalazio dobru primenu. donosilo mu je bogate prihode. oni još nisu pripremljeni za 146 .Delti je uvek bio potreban mecena. zadovoljavaju se želje čitalaca. niti mase raspaljene protiv nacionalnih manjina.Delta je pisao velikim ukrasnim slovima na dugim rolnama papira . Šta god bi sada napisao. Zar to nije odvratno? Iskusni članovi Partije umirivali su uzbuđene puritance.govorili su .to je bilo još bolje. suzbijajući pomoću njih opštu mržnju prema vladi nametnutoj spolja. čije bi mesto pre bilo u kafani egzistencijalista u Parizu? To je poludeli malograđanin. čak su desnica i katolici s nama. koje je nazvao „Zelena guska". bez obzira na to šta je opisivao. Nije bilo više „falange". Našao je zaista izdašnog mecenu: državu. Delta je potreban i koristan -u o v o j e t a p i .povećavalo mu je. ali nedeljnik su revnosno kupovali. Entuzijazam reči. su negodovali: kako se mogu dozvoljavati . bez kojeg je Delti teško bilo da živi. više nego bilo kada ranije. Ni najed­ nom drugom jeziku nije mi se dogodilo da čitam čist apsurd. životinje i predmeti. Već je počela obnova zemlje. Njegova delatnost predstavljala je predmet sporova. Punio ih je sada optimističkom sadržinom: slikama obnove i srećne budućnosti . Jedan nedeljnik otvorio je za njega stalnu rubriku u kojoj je redovno objavljivao „pozorišne komade": bile su to kratke scene „najmanjeg pozorišta na svetu". Deltine pesme su po prirodi bile uvek vedre. Pošto nije imao nikakvih proble­ ma s nalaženjem dobro plaćenih glasila. stvara se patriotska atmosfera . Uz to. Te elemente trebalo je upotrebiti u propagandi. koristi. i bilo je zadovoljenje nacionalne gordosti zbog dobijanja na Zapadu teritorija koje su prethodno pripadale Namačkoj. asistira­ jući svake nedelje tim predstavama. To je već bilo dobro. dijalozi izlazili su iz njegove radionice kao neprekidni potok. On ima mnogo sledbenika. omogućavati mu karijeru? Ali svako se seća njegove prošlosti kad je bio antisemit i kad je svojim kolegama iz levice pretio „noću dugih noževa"! Sada nikome nije tako izvrsno kao njemu. junaci „Zelene guske" bili su ljudi.tom lakrdijašu takvi skandali. koju su svi hvalili. humoristička prozna dela. Štampajući ga svuda. odnoseći se prema njihovoj naivnosti s blagim osmehom.pogledajte. Delta je ludeo: poeme. Oni koji su želeli da ih smatraju „sigurnima" i oni koji su se ozbiljno odnosili prema svom marksizmu. satirične pesme. Njegovo pero bilo je zaista zlatno: svaki pokret perom na papiru . ravan ovome. čitaoci Deltinog kabarea stideli su se pomalo tog uživanja koje su nalazili u ovim nastranostima.

stalna preteranost kao umetničko sredstvo oduzimala je ozbiljnost temama. tačnije rečeno. o komsomolskoj omladini. Nije spadao u ljude kod kojih je moguće utvrditi da И lažu ili govore istinu. Oni su znah da je Moskva. Šta god je pisao pretvaralo se u operu bufo. niti je govorio istinu: pravio je trikove. koji ga je izdržavao. Deltina oduševljenja imala su sve odlike lukavog podrugivanja. zatraži od njega usluge. Delta nikad nije bio „ozbiljan". Kao cenjeni pisac dobio je sovjetsku vizu i proveo izvesno vreme u Moskvi. razumnu književnost. a on. to je osnovni zahtev socijalističkog realizma. Kad je u Poljskoj nastao prelaz s uzdržanog divljenja Rusiji na javno idolopoklonstvo. Pisao je 0 junaštvu sovjetskih vojnika. Delta je jednom. Dovoljno je bilo da knez. bavio se umetnošću radi umetnosti. o Lenjinu. o Moskvi. napisao Elegiju o smrti leptira koga je pregazio kamion. dokazivali su da se ceo njegov odnos prema svetu zasniva na zabavljanju. Posle kongresa pisaca. Odande je slao entuzijastička pisma u stihu i prozi. Bio je i te kako „na liniji".ozbiljnu. na kojima su kompetentni faktori proklamovali socijahstički reaUzam kao jedino dozvoljeni stvaralački metod. samo joj jedno zamera: suviše je slična Taormini jer se u njoj jedu isto tako mnogo pomorandže kao na Siciliji. Izgledalo je kao da ona go­ vore: „traži se od mene da hvalim. U odgo­ varajućem trenutku Delti će zavrnuti šiju. Podvrgavajući analizi njegovu poeziju. hvaliću tako da će vam na nos izaći". o zahvalnosti koju prema Rusima treba da oseća svaki Poljak. Mogao se uporediti s mađioničarem koji će svakog trenutka iz svog cilindra izvući bilo koji broj kunića. Delta. dobro. Normalni kriterijumi prema njemu bili su bespomoćni. U jednome od njih je konstatovao da je u Moskvi sve izvrsno. Počinjalo je vreme stro­ gosti i preciznosti. Sada se sam našao pod točkovima automobila. Sve je to igra za izvesno vreme. Niti se podrugivao. elegija se sastojala od četiri reda i završavala zaključkom da je takva sudbina pravedno zadesila leptira zbog njegove lakomislenosti. I pored dugog naslova. i to kunića proizvoljne boje. Nije brinuo o podudarnosti svojih fantazija sa stvamošću. Kao što je poznato. pomorandže ne voli. Delta je umeo da piše o svakoj temi . sigurne već sada da će moći da mu vrate milo za drago. pristalice ozbiljnosti započele su akciju protiv Delte. o Lenjinu. Nije lako ipak bilo odgonetnuti kakve su zaista bile njegove namere. odvratan i mračan grad. pre rata. Delta nije dozvoljavao nikome da ga pretekne. Taj spoljašnji podsticaj ipak nije 147 .o Madoni. Zbog pisama iz Moskve puritanci su proključali. Kretao se u drugoj dimenziji. o maršu nacionalista.

koje su upotrebljavane do vre­ mena dok su bile potrebne. Međutim. tolerisao ga je izvesno vreme ne zato što su mu se dopadale njegove pesme. Knez je Ijutito mrštio obrve kad su Deltine pesme prestale da budu unosne. kao što je lako pogoditi. ponovo samo do izvesnog vremena. kako je rekao jedan od činovnika. i Lenjin.poluozbiljna.nije mogao da se popravi. i Moskva postajali su u njima nešto posebno i malo real­ no. sada je jasno postavljena parola „borbe sa spontanošču stvaralačkog procesa" . Puritanci su zadovoljno trljali ruke: najzad je Delti zavr­ nuta šija.što je značilo da više nije bilo dovoljno pisati na preporučene teme.znali su to .bio presudan za nedostatak spontanosti u Deltinim pesmama. unapred doneta. Odlikovala ih je velika bujnost . dakle. ponovo je na površini .važnija. 148 .i sigurno. Dve-tri godine posle ovoga pada Delta je ponovo doživeo priznanje. Delta je hteo da služi knezu. Presuda ovog suda o greškama bila je. u predeo živih senki. i Madona. polupodsmešljiva . Knez. Da bi postojao kao pesnik. bio mu je potreban dobroćudni knez koji se zabavlja i razume da ni njegova vlast. Uredništva su dobi­ la instrukcije da štampaju samo one Deltine pesme u kojima pokaže izra­ zito poboljšanje. njegove pesme se ni po čemu više nisu razlikovale od desetina pisanija drugorazrednih pesnika. i nacionalistički mi­ tinzi. Mogao je da pokušava još. Delti je osigurana egzistencija: državna izdavačka kuća naručila je kod njega prevod Sekspirovih komada. Takvih kneževa već odavno nema. kao prethodno. Oni koji su odigrali svoje uloge naći će dovoljno posla zavisno od svojih sposobnosti. „ozbiljnih" poema. I Delta je smesta objavio nekoliko vatrenih.mada treba priznati. ali . trebalo je pisati na pre­ poručeni način. U socijalističkoj privredi ništa ne treba da propada. Dakle. Delta je trebalo sada da pokaže na delu da li je sazreo za konačno poboljšanje. neka vrsta pozorišta u oblacima. U Varšavi je organizovana diskusija o njegovom stvaralaštvu jer. pesma je samo sredstvo za postizanje cilja. niti bilo šta na nebu i na zemlji ne zaslužuje da se zbog toga suviše uzbuđuje i da je pesma . takav „gejzir poezije" ne treba da ostane neiskorišćen. Lišene nekadašnje bujnosti. Ušao je. u čijoj je moći bio Delta.

U slučaju potrebe može se tom izumiranju pomoći. skriveni iza pokretnog zida 149 . Treba dovesti čoveka dotle da razume. Promenom situacije. njihov način razmišljanja komično starovremenski. To je ogromna sila. Engelsa. Istina je ipak složenija. Njihov broj je neznatan. Tek što se likvidiraju u nekom gradu ili kvartu privatne prodavnice i privatne zanatske radnje. Ona im može u najboljem slučaju osigurad uživanje u ketmanu.ČOVEK Ko god pročita javne iskaze Alfe. Svest im ne pomaže da se oslobode okova. U svakoj prestonici Srednje i Istočne Evrope osvetljeni su dugo noću prozori zgrade Centralnog komiteta. Dosta važan deo nji­ hovog rada predstavlja određivanje protivnikovog položaja. Predmet proučavanja su razne grupe stanovništva. armijski štab ubada nove zastavice u mapu borbenog terena. rudnika i agrarnom reformom lišeni imovine.VIII NEPRIJATELJ REDA . Sede tamo za pisaćim stolovima ljudi upućeni u dela Marksa.sitni trgovci i zanatlije . Game ili Delte. manje ili više svesni toga. Lenjina i Staljina. Oni ne predstavljaju problem. reči če: evo veraika. prihvatiće. Ko su neprijatelji novoga sistema? To su oni koji ne razumeju. Ne razumeju ili zato što njihov um radi slabo ili zato što radi loše. tajni restorani. Sitna buržoazija . U narodnim demokratijama borba se vodi za duhovnu vlast. Još je moja generacija učila u školi da razum služi za sticanje slobode. Naprodv.nije za potcenjivanje. ona upravo stvara okove. Oni su žrtve istorijske situacije. Vesti iz raznih zemalja služe glavnoj komandi u Moskvi za određivanje opšte strategije. Nikada se dosad nije dogodilo takvo ropstvo svešću kao u dvadesetom veku. Kad bude razumeo. Osuđeni su na izumiranje. duboko ukorenjena u masi. Najmanje je važna klasa posednika koji su nacionalizacijom fabrika. smesta se pojavljuju ilegalna trgovina. Bete.

Radnik bi otvorio radnju za popravku vodovodnih uređaja. U državnim i gradskim pro­ davnicama nedostaje najneophodnija roba. smatrajući je povratkom na stanje nepodnošljivo za nji­ hove pretke.privatnog stana. koji iz straha od represije rade samo za poznanike. Neće kolektivizaciju. Žena radnika ide u susedni grad. Sada prodaje to s malim profitom. Kupovina klupčeta konca ih igle je vehki problem. Zelja da se popije nešto sa pri­ jateljima prolazi kad se zna da u prepunoj narodnoj krčmi („punkt kolek­ tivne ishrane") treba šesti za sto. za kojim sede nepoznati ljudi i dugo čekati. I eto sitne buržoazije kao političke sile. treba da se pomirite s mišlju da će ga zanatska zadruga držati pola godine. ponekad čitav sat. ali najčešće ne onih dimenzija koje su potreb­ ne i lošeg kvahteta. Radnik radi po ceo dan i nema vremena da stoji u redu u državnoj prodavnici onog dana kad u radnju stiže novi transport robe. a njen muž je nestao pre godinu dana. politička policija ga je odvela iz nepoznatih razloga. moći će da kupi sebi košulju: preporod kapitalizma. Sam radnik u slobodna poslepodneva ide kod poznanika koji pola godine uzaludno čekaju da državno preduzeće pošalje nekoga ko bi popravio puknutu cev u kupatilu. obućari i krojači. Još polovinom devetnaestog veka živeli su u kmetskoj zavisnosti. okačio bi firmu restorana. To su takođe sitni buržuji. lako se može pogoditi do čega bi to dovelo. Radi kao čistačica u lokalnom uredu. Postoji ponuda privatnih usluga. Njegov sused. pripijeni za svoje njivice od po nekoliko hektara jače nego dućandžije za svoje dućane. Čistačica bi se bavila raznosačkom trgovinom. kupila tri. Seljaci čine većinu stanovništva u zemlji. Može li se još uvesti sloboda štampe i okupljanja? Kao pečurke izrastali bi listovi zasnovani na toj klijenteli. zimi letnja. koji ilegalno prodaje alko­ hol ljudima željnim intimnosti. Leti se mogu tamo mogu kupi­ ti zimska odela. da se pojavi kelner. koristeći veliku snalažljivost i svoje pri­ jateljstvo s prodavačicom. Kad se ne bi suzbijale ove pojave ljudske snalažljivosti. jednom rečju. Gore je što se to pitanje povezuje sa seljačkim pitanjem. Kad hoćete da date odelo da vam zakrpe. To što tamo zarađuje nije joj ipak dovoljno za izdržavanje troje malih dece. Širili bi polako svoja preduzeća i opet bi se pojavila malograđani kao klasa. Dobija za to malo novca. sve se to naziva krivičnim delom špekulacije. nabavlja tamo konce i igle. skakati ujutru na zvuk gonga dvorskog ekonoma ili na sig150 . donosi ih i prodaje: zametak kapitalizma. Ne treba se čuditi se što se tako događa. Ona je špekulantkinja. Košulju kupuje od svoje poznanice koja ih je. jer jedina državna prodavnica u gradiću godinu dana ih nema u skladištu.

Naravno. onda su nemoćni. S nepokornima će se obračunati organi bezbednosd koji se ne mogu žaliti na nedostatak dostava od vremena kad je dostava na suseda jedini način zaštite. Potajna mržnja seljaka dovodi partijski aparat do razdraženosti. Kad je država jedini kupac nji­ hovih plodova. krava i svinja i da bude smatran siromahom. Seljačke pobune su gotovo uvek služile kao instrument. To je razumljivo: ne dopadaju im se norme koje moraju da ispu­ njavaju.prosuđuje se „odoka". U istoriji je poznato malo primera da su ozbiljno ugrozih vladajuće. seljaci su u stanju da stvore brige u trenuci­ ma potresa. krava i svin­ ja. kako se oblači. ako se želi preduhitrid podzemna akdvnost protivnika je neophodna. ono predstavlja prirodnu bazu partizana. Otuda nevolje. te norme su stalno podizane. U seoskoj kući snabdevaju se hra­ nom. Mogu da istuku nekog činovnika Partije ih da ga u nastupu očajanja ubiju. rata. usled toga tфi snabdevanje gradova. spavaju. prema tome kohko ko ima konja. Nervozniji aktivisti krišom pristaju na ustupke: smatraju da kolektivizaciji treba da prethodi zajedničko koriščenje mašina na privatnim njivama i da to može da nas­ tane samo posle dugog pripremnog vaspitnog perioda. Kriterijum za ubrajanje u kategoriju seoskih bogataša nije količina posedovane zeml­ je . upotreb­ ljavale su ih za svoje ciljeve. „srednje" i „kulake". jer samo koristeći međusobne antagonizme i slamajući solidarnost sela može se postići cilj. raspoređenog možda na desetine godina. Vođe. Većina njih je neprijateljski raspo­ ložena. Proces asimilacije strukture zemalja. solidarnost je razbijana zahvaljujući instituciji „udarnika" . a na visinu razrezanih dažbina ne mogu da udču. Znatno važniji od seljaka su radnici. Seljaci su inertna masa. Dok postoji privatno seosko gazdinstvo. ništa više. zavisnih od strukture Rusije da se izvrši što je moguće brže. kako stanuje. Seljaci se dele na „bezemljaše".nal činovnika koliioza ili sovhoza . Ali Centar zahteva tempo. Seljaci ipak nisu opasni. Parola „radničke solidarnosti" ne znači da se može tolerisati solidarnost kolektiva u fabrici. Snaga seljaka je samo u njihovom broju: to je samo onda snaga kad dolazi takav čovek kao Lenjin koji taj broj baca na kocku događaja. u kome je svaki korak njegovih članova lak za praćenje.podjednako je teško. razrađuju planove delovanja. najčešće neseljačkog porekla. zato su stalno tako popularne šaptane parole „nacionalnih komunista". Teškoće se pojavljuju i za gradove. Kontrola koju obezbeduje kolhoz. Bojeći se da će bid uvršćen u nezgodnu kategoriju. kako se hrani.oni se obavezuju da će 151 . na primer. seljak napušta gazdinstvo i beži u grad ili se trudi da gaji što manje konja.

U fabrici sede čitavi štabovi činovnika koji broje. država pripada njima. Radnička deca imaju mogućnost da lako društveno napreduju. od njih se regrutuje kadar nove inteligencije. Osim toga. čak po cenu potpunog habanja mašina. ne može da se brani od eksploatacije poslodavca. Predstavnici sindikata (znači. To se događa pod uticajem dva sredstva: apelovanja na ambiciju i pritiska aparata. Nije samo glava porodice zaposlena. Ako je dobro viđen od strane Partije. zapisuju. Ovakvo objašnjenje nema suviše uverljivu snagu. radnicima se naređuje da ih remontuju svojim domaćim sredstvima: proizvodnja pre svega. Radnicima se objašnjava da je štrajk zločin: protiv koga treba da štrajkuju? Protiv sebe? Jer sredstva za proizvodnju pripadaju njima.takođe u državnim grosističkim magacinima i državnim prodavnicama na malo. vode statistike. veoma je skupa: u njenu cenu se uračunava cena troškova plata mase činovnika. Državni ciljevi nisu identični s ciljevima radnika koji ne smeju da kažu glasno šta u stvari hoće. nedostaju neophod­ ni rezervni delovi. Besposlica pripada prošlosti. kroz čije je ruke prošla. oseća se suvla­ snikom fabrike. kumulacija zarada čini da porodica može da se hrani (u periodima kad su pro­ davnice bolje snabdevene) bolje nego ranije. kao i sve drugo u državi. Radnik (u nekim industrijskim granama) oseća profesionalni ponos. on može govoriti samo „tako je". oni se ne razrađuju prema potrebama građana. nedostaju stalno ruke za rad. Radna disciplina je stroga. Za kašnjenje od nekoliko minuta. Ipak. odnosno države.ispunjavati norme koje ne mogu da dosdgnu njihove kolege. Većina proizvedene robe odlazi na Istok. Ako bude ispoljavao znake nezadovoljst152 . S jedne strane. Naprodv. Zato nije uopšte čudno što u umu radnika loše strane sistema imaju prevagu nad dobrim. Države Srednje i Istočne Evrope proizvode da bi povećale moć Imperije i nadoknadile industrijsku zaostalost Rusije. U umovima radnika mogu se zapaziti razdvojenost. oni popunjavaju radna mesta u aparatu. leti može da dobije besplatan odlazak na odmor u neko od odmarališta. za sporost na poslu prete visoke kazne. isto se događa na svim nivoima državne hijerarhije . U fabrici su mašine zastarele. oni cene korisd koje im obezbeduje sistem. instrumenti su Partije) i fabrička uprava predstavljaju tim koji vodi računa pre svega o povećanju produktivnosti. S druge strane. Ako najzad roba stigne do potrošača. svaki proizvod radničkih ruku je predmet knjigovodstvenih operacija. Radnici nemaju nikakav uticaj na planove proizvodnje. zaposlenje nalaze i drugi članovi porodice. ambivalentnost. Ima mogućnost da se obrazuje na bezbrojnim večernjim kursevima.

on postoji u svakoj fabrici. Ako lideri ispravno rezonuju. štampa. Oni su ipak opasni kao znaci da je nezadovoljstvo dostiglo napetost koja može nači oduška u očajničkim činovima. gest ruku sklopljenih za molitvu. a ne samo psihička pojava. Neobrazovane mase. čije umove i dalje pokreću slepe nade i sujeverni strahovi.ona je psihofizička. XXVIII) kaže: „Religiozna osećanja pesnika ili filozofa mogu biti održana zah­ valjujući molitvi. Put je otvoren.va. klečanje. Treba takođe pomenuti značaj jedne nove institucije: ono stoje u srednjem veku bila kapela. u svakoj kancelariji. slikarstvo. pevanje pesmi p r e t ­ h o d e veri . Put pred njima je otvoren. a neretko i prijatelji. radnička masa neče se odvažiti ni na kakve proteste. to jest razumeju istorijsku nužnost procesa. sve se svodi na vladanje umovima. ali čuvan: njihovo mišljenje trebalo bi da se zasniva na nenarušivim načelima dijalektičkog materijalizma.ovo Marksovo načelo nije zaboravljeno. ali vršenje javnih bogosluženja izgleda da je jedina trajna osnova religijskih osećanja naroda koja svoju snagu crpu iz podražavanja i navikavanja. hramova i knjiga. u svakoj školi. Edvard Gibon {The Decline and Fali of the Roman Empire. na zidovima vise portreti vođa dekorisani crvenom bojom. Pamćenje teoloških mišljenja ne može se dugo sačuvati bez veštačke pomoći sveštenika. Tome služe: škola. Treba dati sve mogućnosti za školovanje i napredovanje najenergičnijim i najpreduzimljivijim jedinkama iz radničke sredine. pa zato kod partijskih dijalektičara ništa ne izaziva toliki nemir. književnost. nijedna akcija nije moguča bez lidera. Ipak. u njemu se sva­ kih nekoliko dana održavaju sastanci s propisanim referatima. važnog dela nacionalne revolucije. film i pozorište. za njega c'e se pobrinuti politička policija čiji su tajni agenti njegove kolege. Opisujući posledice Teodosijevih dekreta koji su zabranjivali paganske obdrede. Dakle. meditaciji i studijama. sada je klub. Uticaj ovih skupova je sličan uticaju crkvenih obreda: mudra Katolička crkva znala je da je vera više pitanje kolektivne sugestije nego individualnog uverenja. njihove starešine brzo će uveriti da treba da usmere privrženost vladajućim božanstvima 153 . Upražnjavanja kolektivnih verskih obreda neprimetno uvode u stanje vere. Spontani štrajkovi koji povremeno izbijaju opasni su sami po sebi jer posle masovnih hapšenja učesnika mir se brzo uspostavlja. Nova i nečuveno narasla birokratija regrutuje se iz omladine radničkog porekla. Štrajk zahteva izvestan minimum organi­ zacije. Prekidanje ovih javnih obreda može da se izvrši tokom malog broja godina. Samo su radnici klasa sposobna za organizovanje akcije .

ali izgovaraju propisane rečenice i pevaju propisane pesme. Lideri dvadesetog veka. Ona se pretvara u važan sociološki elemenat. to jest od one škole u koju sam išao u pred­ ratnoj Poljskoj. postupajući tako stvaraju kolektivnu atmosferu kojoj i sami podležu. koje su često na naivan način dovodile u sumnju ono čemu su nas učile fizika i biologija. Uticaj kluba spada u red pojava kolektivne magije. na primer Hider. pojavile su se brošure koje su popularisale naučne teorije. uprošćena i vulgarizovana Darvinova teorija o poreklu vrsta i borbi za opstanak nije isto što je bila za Darvina i naučnike koji su se sporili s njim. čime se objašnjava neverovatna zbrka u njihovim glavama. Bez obzira na vrednost tih teorija treba konstatovati da su u trenutku kad su one dobijale popu­ larnu formu postajale n e š t o d r u g o nego dok su pripadale oblasti naučnih proučavanja. Ljudi koji ispu­ njavaju klub predaju se izvesnom kolektivnom ritmu: misliti drugačije nego što misli kolektiv izgleda apsurdno. tolerisanje mišljenja da je dva puta dva pet bilo bi prosto nepristojno. nasleđenom iz devetnaestog veka. Ovim naučnim zako­ nima nisu bili podvrgnute istorija i istorija književnosti. U narodnim demokratijama materijalistički pogled na svet devetnaestog veka dosledno je protegnut na sve izučavane predmete. istorija i istorija svih oblasti ljudskog stvaralaštva predstavljene su kao rezultat delovanja nesalomivih 1 v e ć o t k r i v e n i h zakona. Škola u narodnim demokratijama ozbiljno se raz­ likuje od škole na Zapadu. i pored racionalističkih privida. fizike i biologije učili su nas naučnim zakonima i usađivali nam poštovanje prema materijalističkom pogledu na svet. usled pojave ogromnog broja čitalaca." Ova lekcija iz drevne prošlosti dostojna je oponašanja. Kolektiv se sastoji od jedinki koje sumnjaju. Ovo povezivanje racionalizma doktrine s magijom nastaje eliminisanjem slobodne diskusije koja uostalom gubi smisao: ako je to što propoveda doktrina jednako istini kao stoje dva puta dva četiri. 154 . Na primer.veka: one će iskrenom vatrenošću. dobija emocionalnu obojenost. Vulgarizovana nauka odlikuje se time što daje osećanje da je s v e razumljivo i objašnjeno. podržavajući i propagirajući. a da ne govorim 0 istoriji Katoličke crkve i apologetici. Na časovima matematike. crpli su svoje znanje isključivo iz popularnih brošurica. I ja i moji drugovi bili smo podvrgavani dvostrukom sis­ temu vrednosti. neprimetao usvojiU novu doktrinu na čije ih je prihvatnje u početku prisilila duhovna glad. Mladi građanin od prvog dana boravka u školi dobija obrazovanje zas­ novano na toj istini. U devetnaestom veku.

što. prila­ gođene potrebama trenutka. zavisno od izabranog metoda i upotrebljenih simbola. nema više mesta. Tome treba dodati povezanost prirodnih i humanističkih nauka pomoću materijalizma (na primer. Danas je poznato da nije tako: šuma je organizam koji nastaje kao posledica komplikovanih veza međusobnog uticanja mahovine. dobiti nova. drveća i trava. ne menja činjenicu da postoje. tokom određenog broja godina. lišajeva. slična staroj šumi. Vekovi ljudske Istorije. Emocionalni i didaktički element doktrine je tako jak da menja sve proporcije. obezbedujući pri­ vidnu satisfakciju.zatvaraju pred čovečanstvom mogućnost sticanja znanja o samima sebi. 155 . Za skromne primedbe pravih naučnika koji konstatuju da su naučni zakoni hipotetični. podležući iluziji da nikakvih provalija nema. Za to neće ni da čuju . ona je opasnija: ona daje iluziju o p o t p u n o m znanju. Nekada je za prirodne nauke šuma predstavljala skup drveća podvrgavanog izvesnim malobrojnim elemen­ tarnim zakonima.primenjen na humanističke discipline. U trenutku kad su u isečenoj šumi te mahovine i rastinja uništeni poremećeno je načelo simbioze vrsta i nova šuma biće već sasvim drugačiji organizam nego što bi to mogao da pretpostavlja neko ko oma­ lovažava sociologiju biljaka. Dijalektički materijalizam u ruskoj preradi nije ništa drugo do vulgarizacija nauke podignuta na kvadrat. ispunjeni hiljadama nejasnih stvari. prilagođena ljudskim planovima. Nema ipak bekstva s trenutkom kad čovek stupa na mostove koji predstavljaju izvrsna olakšanja u kretanju. Metod u svojoj postavci naučan . Po tim provalijama može se ići smelo napred. nažalost. Upravo zato što je ipak bliža istini.a uništavajući istraživanja u tom pravcu za koja bi bili sposobni naučnici i pisci . teorija „večne materije"). pruža odgovor na svako pitanje. Izgledalo je da će se sečenjera šume i rasipanjem semena drveća na tom mestu. zasniva se pretežno na njihovom proizvoljnom menjanju u vaspitne priče. svedeni su na nekoliko najopštijih termina. a ti odgovori su u stvari stalno ponav­ ljanje u krug nekoliko formula i ne objašnjavaju ništa. zemljišta. pa ćemo zapaziti da je krug izvrsno i logično zatvoren sve do Staljina kao vrhunske tačke istorije od početka života na našoj planeti. U provalije se ne sme zagledati . Nesumnjivo. Staljinistima je strano znanje o uslovima koji su potrebni za postojanje ljudskog rastinja. analiza stare i savremene istorije kao izraza borbe klasa bliža je istini nego predstav­ ljanje Istorije kao privatnih skandala kneževa i kraljeva.jer takva proučavanja su oprečna ortodoksiji .Ona podseća na sistem mostova sagradeniii nad provalijama.

čita knjige i časopise. nužno. Sto više ljudi „učestvuje u kulturi".tu tekovinu dvadesetog veka. raz­ matra sve kao pojave. Na primer. ona je i l u s t r a c i j a toga što mladi uče u škoh. Proučava se reakcionar kao društveni tip . Kokoška se ne može naučiti da pliva. pa ipak. retko kad može da izdrži konkurenciju tamo gde je reč o racionahzaciji pobuda.odmah će to smestiti u istorijski kontekst.o uzrocima pojava i njihovim posledicama. Pošto operiše izolovanim konceptima. slično kao što se ne mogu uveriti ljudi opterećeni pripadnošću grupama osuđenim na uništenje. nacizam po njemu . loše rezonuju. slično kao što su živoU svetaca i mučenika služili za ilustraciju teologije. makar bio obrazovan čovek. Pokažite mu pesmu pesnika iz neke zemlje. njegova politička mašta je ograničena. Bila bi neprecizna tvrdnja da i dalje ne postoji dvojnost vred­ nosti: suprotstavljanje je ipak emotivno. ovako izdresirani ljudi dobijaju uverenje da je to što se događa u narodnim demokratijama. Postoje ipak ljudi koji čak. Dva puta dva je četiri. Svet mu izgleda kao niz naporednih. Njihova krivica ima o b j e k t i v n i karakter Mentalitet neprijatelja je predmet proučavanja dijalektičara. imajući prihčno dobro obrazovanje. međusobno nepovezanih događaja. Reakcionar. Trebalo bi da budu uklonjeni na marginu društva ne zato što razvijaju nekakvu aktivnost: za to š t a su. čak detalj odeće . Postoje izvesne odlike po kojima se može prepoznati. Oni su potpuno otporni na uticaje filozofije koja potiče od Hegela. nepripremljeni umovi.i evo kako se definiše. sliku. time se povećava obim doktrine i time manja opasnost preti vladanju filo­ zofa. Njegovi tokovi rezonovaanja mogu biti lažni. Ovi ljudi su neprijatelji. Sociološki vaspitan čovek iz svake pojave uspeva smesta da izvuče tokove rasuđiva­ nja . Takođe su slikarstvo. to jest takvi koji rezonuju previše slabo. Zahvaljujući izvrsnom sredstvu vulgarizacije. Jasno uviđanje situacije oduzimalo bi tim ljudima svaku nadu. Razvijmo čitavo rezonovanje. dakle. on shvata da u okviru izvesne civilizacije nema slučajnosti. On postupa kao paleon­ tolog koji iz okamenotine odgoneta formaciju koja ju je dala. nije sposoban da prihvati međuzavisnost pojava . makar privremeno bilo loše. posećuje pozorišta i izložbe.bio je samo rezultat delatnosti Hitlera i njegovih drugova.Radnički sin podvrgnut takvom obrazovanju ne može misliti drugačije nego onako kako zahteva škola. Reakcionar nije za to sposoban. uče da rezonuju. re156 . U pomoć škoh dolaze štampa i književnost. film i pozorište ilustracija lenjinizmastaljinizma. jasno je da traže intelektualna izvrdavanja. to jest prolazi kroz škole.

mora da ima takve etikete. zasnovan na zabavnoj ideji: Lorel kao američki vojnik u Prvom svetskom ratu ostao je po naređenju komandanta u šancu kraj puškomitraljeza kad je četa krenula u napad. Dijalektičar zna daje intelektualni i emotivni život čoveka u stalnom pokretu. 157 . Reakcionar se ponaša slično kao Lorel: zna da treba pucati u avion i ne može da shvati da je avion postao nešto drugo nego što je bio onda kad je izdato naređenje. Posmatrajući kako njegovi poznanici polako postaju pristalice sistema. kraj rova podizalo se brdo konzervi kojima se hranio. obara drveće. Reakcionar. Ozbiljne posledice proizlaze zato na primer u njegovoj oceni psihologije ljudi.po nje­ govom mišljenju . „kukavičlukom".primirje. sve če se vratiti u „normalno stanje". a voda izlivene reke ne samo da postoji: ona čupa i odnosi čitave delove zemlje. U metežu Armistice-a. Sam jezik koji upotrebljava čini ga nesposobnim za to. ne shvata šta predstavlja njegovu suštinu: nedostaje mu neka vijuga u glavi. Reakcionar s čuđenjem gleda promene koje se vrše u ljudima. „izdajom". Prim. neko ko želi da primenjuje staru logiku mora se osećati potpuno izbačen iz ravnoteže. koje se javljaju u narodnim demokratijama.na nasilje: ako nekakav čudni slučaj ukloni to nasilje. čak i čitajući mnoge knjige o dijalektičkom metodu. pokušava da deli svoju okolinu na „komuniste" i „nekomuniste". da tretiranje pojedinaca kao karaktera koji čuvaju nepromenljivost u svim okolnostima nema smisla. bez njih se oseća izgubljen. pokušava da to tumači na svoj nevešt način „oportunizmom". svode . pojmovi. To se događalo pre samog Annistice-a. On podseća na čoveka kome je popla­ va burne reke potopila vrt i koji se nadao da će posle njenog povlačenja naći stare leje. zaboravljen je i pronađen dvadeset godina kasnije. Pošto je njegovo rezonovanje zasno­ vano na načelu „ili-ili". ne podležu obnavljanju usled po­ smatranja. ostavlja naslage mulja. Reakcionar ne obuhvata kretanje. "Armistice (engl. medu kojima boravi su nepromenljivi. prev.i nekadašnji vrt znači već malo više od izvesne količine kvadratnih metara potpuno promenjene površine. Menjajući uslove života menjaju se ljudska verovanja i impulsi.) . Bio je jedan film s Lorelom i Hardijem.^. mada u narodnim demokratijama takvo razhkovanje postaje potpuno neosnovano: tamo gde dijalektika oblikuje život. Zato se promene.volucionarni pokreti nastaju usled mahinacija Moskve i tome slično. valja kamenje . sedeo je kraj puškomitraljeza i pucao kad je preletao nad njim avion vazdušne linije.

Njegovi poznanici. a ostatak pada intelektualno i društveno sve niže uko­ liko nisu u stanju da „prate" promene koje se javljaju oko njih. Druga je ipak stvar kad se posmatra emotivni život masa. gde god se pojavljuje. To nije ravno­ pravni partner. devedeset procenata njih su reak­ cionari. ne predstavlja veliku teškoću: njeni vitalniji predstavnici prelaze na nove ideološke pozicije. okreću se od njih kao od previše opštih. Ozbiljan faktor koji olakšava vladanje zemljom su politički emi­ granti. superiornost rezonovanja dijalektičara. premalo određenih i nemogućih za primenjivanje na stvarnost. Otuda se javlja odbojnost prema solidarisanju s reakcionarima (instinkt koji oseća slabost svojstven je ljud­ skim masama) i produbljuje se osećanje fatalnosti. Nova inteligencija nema više sa starom zajednički jezik. svakoga meseca povećava se intelektualna distanca između njih i programskih reak­ cionara. ostaju mu prazne reči i fraze. pojavljuje se instinktivno: postoji u njoj nešto poput nejasnog osećanja zbunjenosti. „otadžbina". Slušaoci koji. Te mase su vaspitavane (stvara­ njem novih uslova života) i mada su nezadovoljne. uvek pri­ lagođenog aktualnosti. ne bez zadovoljstva. suviše očigledna. Reakcionarne tenden­ cije postoje u masama seljaštva i nekadašnje sitne buržoazije. u tom smislu. može da nađe samo jedan izlaz. Zahvaljujući takvim odlikama dijalektičari smatraju reakcionara čovekom intelektualno od njih nižim i zato malo opasnim. Dakle. Reakcionar s očajanjem po­ navlja: „čast".Reakcionaru se stalno dešava jedna ista zgoda: ima pojmove i naglo iz tih pojmova ističe sva sadržina. ipak su to tendencije lišene intelektualnog izraza. vlast nad umovima masa nije ugrožena. posle likvidacije posedničke klase. Njihovi apeli i govori na radiju podsećaju na pucnje jadnog Lorela na avione. ne mogavši ni na koji način da se privikne na činjenicu da za ljude koji žive u promenjenoj situaciji (i koja se svakoga dana menja) te apstrakcije dobijaju konkretno i sasvim drugačije od ranijeg značenja. Prema prethodno datoj definiciji. ogromna napetost mržnje koja u 158 . nepovoljna za reakcionare. Nesrazmera koja postoji između reči. bili su posednička klasa i većina nekadašnje inteligencije. uzimanje inteligencije čvrsto u svoje ruke. Ocena ovakve vrste. stida da joj oni koji nastupaju protiv dik­ tature intelektualno ne dorastaju. koji su još pre godinu dana s dopadanjem ponavljah te reči i fraze. „narod". „sloboda". dragih Um pohtičarima i iskustva je suviše velika. ne mogu ipak te formulacije da tretiraju ozbiljno. Zahvaljujući upravo tome. Intelektualna energija. Reakcionari. primaju njihove psovke na račun omrznute vlade.

neki književni stilovi). ako su dva sistema pojmova . Intelektualni život hrišćanstva razvija se danas na margini Crkve . ustupa mesto novim elemen­ tima. ponekad je dovoljno pratiti kuda smera misao malobrojnih najosetljivijih jedinki. problem religije. Šta se događalo u glavi pro­ fesora Pavlova. koja je izgubila svoj prvorazredni položaj. Možda bi se. Tu su u pitanju nepredvidljivi elementi. može se isto očekivati u budućnosti.bora­ vili tamo istovremeno? 159 . Ipak. Pre svega. Profesor Pavlov. Ova mržnja ne može se objasniti samo ekonomskim razlo­ zima. kapitalizam je stvorio naučno mišljenje koje je u Evropi zadalo udarac religiji jer je uklonilo najbolje umove iz oblasti teologije. U suštini. unutrašnji otpor koji čovek ispoljava prema razumnom tumačenju pojava tajanstven je. negirati ih. pored mnogih slabih tačaka hrišćanstva koje se mogu uspešno napadati. Tako je slaba logička naoružanost hrišćanstva dvadesetog veka i tako snažno dete u školi upija nov način mišljenja. Dogodilo se to u Evropi takode s teologijom. kriju iznenađenja i istinske opasnosti.naučni i religijski . ali nije sasvim sigurno kada će do toga doći. pa i pored toga još uvek postoji sfera mraka. pretvarajući čitavo čovečanstvo u radnike. tvorac teorije uslovnih reflekasa.u malim grupama koje pokušavaju da prilagode hrišćansku fdozofiju novim potrebama veka. jako dugo još preživljava kao drugorzredna i trećerazredna sfera (iako su mogući preporodi). mogle uništiti iste te potrebe. Branioci religije pozivaju se na tu „ljudsku prirodu".a to su dve grupe kojima Partija pridaje poseban značaj. Tvorac teorije reflekasa! Upravo te teorije koja predstavlja jedan od najjačih argumenata protiv postojanja neke stalne „ljudske prirode". Crkva je izgubila intelektualce i nije pridobila novonastalu radničku klasu . u Moskvi mu nisu zbog toga pravili neprijatnosti. On još uvek traje. s tačke gledišta Partije. To što je u nekom trenutku na površini (na primer. išao je svake nedelje u crkvu. Nije bez razloga Katolička crkva na početku reformacije žestoko branila feudalnu struktu­ ru od kapitalizma koji se rađao. da bi se znalo kako će razvoj društva napredovati. pošto je bio istaknut naučnik i star čovek. koju je marksizam najmanje proučio. tvrdeći daje nemoguće potpuno je promeniti i pošto su se hiljadama godina u raznim civilizacijama pojavljivali božanstva i crkve. Stalno nailazimo na zagonetke. U savremenom društvu može se zapaziti brzo širenje ideja koje su na početku svojina samo šačice umova. nedostupna svetlu razuma.njima postoji. religijske potrebe u masama postoje i bilo bi pogrešno. Partija oseća da se u toj oblasti.

Novi čovek je sovjetski čovek. zato hrišćanin ne može da istupa protiv jedine. Od toga u kojoj meri će uspeti da kanališe iracionalne ljudske sklonosti i upotrebi ih za svoje ciljeve zavisi njena diktatura nad zemaljskom loptom i promena ljudske vrste. Partija zna da je ona sama Crkva. postoje voda Komunističke partije Staljin. zadržavajući unutrašnje ograde. dvadeseti vek je vek pobedničke borbe proletarijata koji u tu borbu vodi Komunistička partija. idolopoklonstvo? Poznavao sam i imao među svojim prijateljima mnogo hrišćana Poljaka.koji su u političkoj oblasti bili sledbenici stroge staljinističke ortodoksije. tamo gde vreba emocionalni otpor. Kad pred licem smrti dolazi taj trenutak apsurdnog otkrića da s v e to n e m a s m i s l a . U svom rezonovanju oni su išli veoma daleko: po njihovom mišljenju. isto kao što se trebalo poz­ vati na nacionalistička osećanja. poezija. film toliko su važni jer sežu dublje. To je neprijatelj broj jedan: u njemu nalazi oslonac svaki skepticizam masa kad je u pitanju radikalna promena čoveka. Takvo rezonovanje često javno upotrebljavaju oni duhovnici koji su instrumenti u rukama Partije. on izvršava zakon Istorije. odnosno deluje po volji Boga i treba da mu bude poslušan.Da li su ipak sklonosti koje su gurale ljude ka religiji rezultat „ljudske prirode" ili uslovnih reflekasa koji deluju vekovima .rekao je rumunski patrijarh Justinijan Marina. možda su obredi u čast genija. Čovek pada s promišljeno postavljenih mostova u provaliju i više voli da se preda ma­ giji ikone. Hristos je sovjetski čovek!" . istorijski razvoj odvija se prema nesalomivim zakonima koji postoje po volji Boga. Francuza i Španaca .dijalektički mate­ rijalizam naglo pokazuje svoju matematičku strukturu. jedan od tih zakona jeste borba klasa. takvih kao Lenjin i Staljin. U stvari. Za vreme rata Sovjetskog Saveza protiv Hitlera trebalo je izvući iz zaborava popove. Obnova čovečanstva moguća je samo na način primenjen na prostorima Rusije. Ne. roman. Ako ljudima ne pripada najviša čast.nema većeg značaja: sklonosti postoje. ideje koja će stvoriti na čitavoj planeti novu vrstu čoveka. Ako se prema Jevandelju ne smeju činiti nepravde bližnjima. istina svirepe. „Hristos je nov čovek. I ne treba tolerisati drugu crkvu: hrišćansku. nije dovoljno uveriti ljude ispravnim rezonovanjem. verujući u korekciju Boga koja će biti sprovođena posle izvršenja krvavih presuda opunomoćenika Istorije. Obred u klubu. ovi hrišćani (izuzimajući obične izvršioce poput Marine) čine 160 . Dakle. onda se ne smeju takođe iskorenjivati „kulaci".

dok Nova vera zamenjuje taj pojam pojmom i s t o ­ r i j s k e zasluge i krivice. Podela na „lojalne" i „zločince" vrši se uz nagrađivanje komformista. to jest politici Politbiroa. ocenjuje je prema interesima one klase koja je pokretač napretka. gledajući je. ko radi loše. na koga se još poziva. ko lažno vidi svet. Teza o „grehu reakcionara" je opširno obrazlagana neobično vesto smišljenim argumentima: svaka spoznaja je „usmeravajuća". kukavica i lakeja svih vrsta. ti ljudi bili bi najbolja garancija za razvoj društvenog organizma. S hrišćanske tačke gledišta. Reakcionar je dakle zao čovek i ne treba ga žahti. ko pos­ matra stvamost drugačije. prostih. Hrišćanin koji odbacuje individualnu zaslugu i krivicu samim tim briše Isusov čin. Sa društvene tačke gledišta. mora da radi loše. Međutim. zao je čovek. To ne znači da se iz problema isto­ rijske krivice može izvući banalnim frazama. to jest proletarijata. To krivotvorenje zasniva se na s r a m n o m odricanju od sopstvene vere. Između hrišćanstva i staljinističke filozofije javlja se suprotnost koju je nemoguće pomiriti: hrišćanstvo se zasniva na pojmu i n d i v i d u a 1n e zasluge i krivice. iskrenih i vernih samima sebi. Jer pritisak svemoćne totalitarističke države stvara u građanima emotivne napetosti koje odlučuju o njihovim delima. osuđene na potiskivanje s istorijske pozornice . oni nemaju druge krivice na savesti osim prezira koji su ispoljavali prema Caru ili neodgovarajuću ocenu njegove moći. a Bog. zar može ravnodušno da posmatra patnje ljud­ skih bića čiji je jedini zločin bilo to što su ona predstavljala smetnju u ostvarivanju „istorijskih procesa"? Da bi uspavao savest. videti istinski stvarnost može samo onaj ko. ako prihvata da postoji samo indivi­ dualna zasluga i krivica.jedno od većih iaivotvorenja kakva su se mogla posmatrati tokom veko­ va. pret­ vara se lagano u Istoriju. to znači njegova slika stvarnosti je deformisana pritiskom interesa klasa koje su nazadne. Prethodno obrazloženje je veoma interesantno . dakle.ima samo jednu manu: u suprotnosti je s posmatranjem činjenica. Ko je reakcionar po definiciji prilagođenoj za privremenu upotre­ bu? Svako ko se protivi neizbežnim istorijskim procesima.o tome nas uče dela Lenjina i Staljina. služi se ovom posebnom smicalicom kakva je teza da reakcionar ne može biti dobar čovek. kakvi su interesi proletarijata . to jest nesposobnost shvatanja mehanizma događaja može biti uzrok ogromnih patnji koje 161 . vidi je lažno.a zbog toga svesno (ili pak nesves­ no) odlučuju se na eskapizam. Tvrdnja da je istorijska krivica automatski individualna krivica ne može biti tretirana drugačije nego kao izvrdavanje osetljive ali lažne savesti. dok se među „zločincima" nalazi posebno visok procenat ljudi. Glupost.

Hrišćani u službi istočne Imperije rešavaju na poseban način problem postavljen Isusovim recima: „Podajte dakle. Kritičar koji poriče sve vrednosd takvim delima mogao je da radi u dobroj nameri. Petra u Rimu. prava sadržina postaje Metod (Bog se pretvara u Istoriju). i Božje Bogu". drugačija indi­ vidualna krivica tereti komandu Crvene armije koja nije došla da pomogne ustanak .čovek nanosi bližnjima. Garancija za održanje te podele bilo je hrišćanstvo. a čak podržavanje tih „hrišćana-patriota".ne zbog gluposti. uz učešće ličnosti onih pokorenih zemalja u kojima je većina stanovništva katohčke veroispovesd . krivi su zbog glu­ posti. Nije se ona pojavila u Rusiji. Najveći uspeh Imperije bilo bi nesumnjivo ustoličenje u Vatikanu pape vernog partijskoj liniji. ili naroda. postojanje velikog broja lojalnih poluhrišćana u pokorenom delu Evrope može da ima ogromne posledice kad je reč o ostvarenju političkih ciljeva Imperije. Tolerisanje. koji su izdali naređenje za početak Varšavskog ustanka 1944. suprotno. ah b i v a j u i s a m o slučajevi kad se ovi pojmovi podudaraju. Primer krivice zbog gluposd jeste odnos raznih društava prema onim misliocima. kao što se uči danas u školama od Labe do Vladivostoka. Ako. U tom smislu poljski komandanti. Mogao sam da zapazim da od njihove hrišćanske metafizike ostaje postepeno samo frazeologija. istorija svakog čoveka nije ništa 162 . piscima i umetniciraa koji su sezali pogledom u budućnost i čija su dela bila malo razumljiva za njihove savremenike. stvara za Imperiju mogućnost izbegavanja jednog od najopasnijih konflikata. To je nesumnjivo nova i posebna tekovina dvadesetog veka. Specifičnost zalaganja hrišćanastaljinista zasniva se na stapanju u jedno istorijske i individualne krivice. Prateći evoluciju svojih prijatelj a-katohka koji su prihvadli partijsku liniju. kako ih nazivaju. a njihoVa krivica je individualnog karktera. Prelazak s hrišćanstva na kult Istorije odigrava se neprimetno. godine.međutim. zbog potpunog razumevanja „istorijskih procesa" (to jest jednostavno zbog prave ocene sile). međutim. Po njemu je svaki čovek imao svoju sopstvenu istoriju. I od tada suprotnost između ljudske jedinke i Cara nikada nije odstranje­ na. ali svojom glupošću uvlačio je u bedu ili izlagao proganjanju ljude neuporedivo vrednije od sebe. različitu (ili pak uporednu) od istori­ je društvene grupe kojoj je pripadao. gde je Crkva uništena rani­ je i uglavnom uspešno . caru carevo. Ipak. Ovaj psihički proces poznaju mnogi hrišćani u narodnim demokratijama. Misa koju bi takav papa služio u bazilici sv.bila bi jedan od najvećih koraka za konsolidovanje svetske Imperije.

Trebalo bi pre težiti razbijanju Crkve na dve frakcije: jedan deo klera treba iskompromitovad kao reakcionare i „strane agente" . tako da crkva bude koristan instrument u ruci države. Sjedinjene Države ih Francuska . Takvo neoprezno postupanje bilo bi na primer naglo zatvaranje crkava i izdavanje zabrane religijskih obreda. a klasa nalazi svoje otelovljenje u Caru jasno je da čovek koji nastupa protiv Cara nastupa protiv samoga sebe.takvim kao Engleska. kao član društva treba da se pokori utvrđenom poretku stvari.što pri stvarnim reakcionarnim raspoloženjima mnogih sveštenika nije naročito teško.jedino je moguće osloboditi se mržnje potrebne za realizaciju novoga sveta. Tehnika . Dakle.drugo do refleks klasne istorije. Konflikt između hrišćanstva i Revolucije je osnovni i Partija je svesna toga. na to mesto stavlja se motiv obaveze prema kolektivu. Suština problema zasniva se na tome da se hrišćanstvo ne galvanizuje neopreznim postupanjem. Ovaj proces ozbiljno je napredovao. slično kao Crkva u Rusiji. Ne samo zato što ne mogu ništa da 163 . Ona teži najvišem cilju koji je ljudska vrsta postavila tokom svoga postojanja: uklanjanja „eksploatacije čoveka od strane čoveka". Drugi deo treba moćno vezaU s državom. u hrišćanstvu postoji duahzam ocene: čovek je po njemu i „dete Božje" i član društva. To je dalek i častan cilj. Takva Crkva se može održati decenijama sve do trenutka kad će se ugasiti pirodnom smrću usled nedostatka pristalica.mase su se u ozbiljnom procentu udaljile od religije. ali pod uslovom da mu taj poredak ne smeta u radu na spasenju duše. Potpuno potčinjeni sveštenici .i način života koji nastaje usled nje uništava hrišćanstvo uspešnije od nasilnih sredstava: nastaje erozija religijskih verovanja. verovatno ga je nemoguće brzo dostići i tokom dužeg perioda neće moći da se usadi osećanje obaveze drugačije nego održavanjem trajnog terora. U visokoindustrijalizovanim zemljama .koji u nekim slučajevima postaju saradnici poli­ cije . mase u narodnim demokratijama ponašaju se kao čovek koji hoće u snu da viče i ne može da ispusti glas. i za religiju postoje sredstva tog poslednjeg oslonca otpora. Uništavajući u čoveku dualizam i rastapajući ga potpuno u socijalnom elementu . Pa ipak. Hrišćani koji na to pristaju dokazuju da više ne veruju u ocenu dela svakog čoveka od strane Boga: na pokornost ih navodi strah od večne osude Istorije. Međutim. u Srednjoj i Istočnoj Evropi.gube autoritet u očima vernika. to znači uništavanju u čoveku želje za profitom kao motivom rada.uči Partija .

Ako se pojavljuju ljudi upućeni u dijalektiku i sposobni da predstave dijalektički materijalizam u novom svedu . sve je kako treba da bude. istorija umetnosti i književna kritika. Odbojnost prema umetnosti socijali­ stičkog realizma. književnost. Najneuralgičnije tačke doktrine su: filozofija. Ljudska jedinka se pita nije li njeno protivljenje pogrešno: čitavom propagandnom aparatu može da suprotstavi samo ira­ cionalne želje. odnosno prilagođenu novim uslovima. nije ostao bez dubljih i skrivenih razloga: u njemu se video vesnik filozofskog preporoda i vesnik nove književnosti. uverljivo sačinjenu piramidu. koji su izazivali njegovi radovi među marksistima narodnih demokratija. upotrebljavajući imena Marksa i Engelsa. tamo gde je predmet razmatranja. da će u narodnim demokratijama učenje Marksa i Engelsa ući na nove koloseke. odgovarala je opštoj veri u prvim godinama posle Drugog svetskog rata.nacionalnih i slobodarskih . zato je zvanično žigosan.kažu: ne znaju š t a da kažu. Partija je pravilno i dosledno žigosala najistaknutijeg marksističkog proučavaoca književnos­ ti dvadesetog veka . ionako se zna da je samo muzejski primerak. čovek u svojoj složenosti. Zar ih se ne treba sdded? Partija budno nadgleda da ne nastupi t r a n s m u t a c i j a tih želja .u novu formulaciju. Lukač je izražavao ovu veru u svojim knjigama. 164 . Logično gledajući. nepoznate u Rusiji. seje zrna iz kojih mogu da izrastu nepredviđeni plodovi. vidljiva u njegovim delima. neka živi. imajući time šansu da podigne mase. sasvim sigurno entu­ zijazam. obdarenu vitalnom snagom. Razlika za delić u premisama jednačina daje preterano velike razlike posle izvršene operacije. dozvoli sebi odstupanje od ortodoksije. Samo glupa buržoazija smatra da iz nijansi misli ništa ne proizlazi. različite od književnosti Sovjetskog Saveza. Profesor fdozofije koji je sledbenik zastarelih „idealističkih" koncepcija nije naročito štetan: oduzeće mu se katedra. Partija zna da proizlazi veoma mnogo: bilo je vreme kad Revolucija nije bila ništa drugo do nijansa misli grupice teoretičara pod vodstvom Lenjina koji su se svađali u Svajcarskoj za kafanskim stolom. Nisu reakcija i Crkva najveća opasnost. Najveća opasnost je j e r e s. ali daće mu se posao na obradi tekstova. nažalost. to znači. profesor koji. jasno je da ne može bid drugačije: od filozofskih osnova do kolektivizacije sela sve predstavlja jednu čvrstu celinu.mađarskog profesora Lukača. Međutim.oni bi morali da budu što brže učinjeni bezopasnim. Slično odstupanje od linije u oblasti ocene nekog umetničkog dela može da postane zametak političkih prevrata.

ali s novonastalim nužnostima moraće da modifikuju doktrinu. Ovde je nejasna. ne bi moglo čak da ukloni pobedu u svetskim razmerama. naročito u književnosti i umetnosti.Pokušaji izlaska izvan kruga koji je zacrtao Politbiro u Moskvi završavaju se neuspehom. odnosno potpunu kontrolu sada i bilo kada. Partija na tačan način interpretira devizu: „Ко nije s nama. Partijski dijalek­ tičari znaju da su se slični pokušaji raznih ortodoksija uvek završavali neuspehom. bez ikakvog jasnog razloga ih beži u inos­ transtvo? Nije li to jedna od onih provalija nad kojima se podižu vesto konstruisani mostovi? Ljudi koji beže iz narodnih demokratija kao glavni razlog navode obično to da se tamo ne može psihički izdržati. „imao sam osećanje da se pretvaram u mašinu". Ove suprotnosti su svesni na Istoku. sadrži u sebi protivurečnost: pojam e t a p a pret­ postavlja planiranje odozgo. Njihovi pokušaji objašnjenja su obično nerazgovetne rečenice: „život je tamo strašno tužan". jeresi bi se širile kao vatra. Nijedan novi intelektualni i politički ferment ne treba da nastane izvan ortodoksnog staljinizma koji nastoji da po svaku cenu sačuva monopol na „progres" i „demokratiju". Ako bi ovaj monopol bio prekršen. protiv nas je": ko se ne slaže u najsitnijoj pojedinosti. prinudno glasanje za jednu hstu. Neprijatelj će u potencijalnom stanju postojati uvek. pošto ne razmatra stvar logično. Kad je ne bi bili svesni. prijatelj će biti samo onaj ko prihvata sve stoprocentno. Ipak. Ovog puta u Centru ipak upravljaju ljudi koji vladaju dijalektikom. jedini izlaz iz toga je bezrezervno pokoravanje vodstvu. ne bi treba­ lo predstavljati prinudno učešće na mitinzima i povorkama. neprijatna tačka čak za najrevnosnije vernike. Nemoguć za definisanje užas potpune racionalizacije čoveka ne može se preneti nji­ hovim ljudima koji to nisu doživeh. posta­ je neprijatelj i biva g u r n u t u spoljni mrak. prinudno podnošenje normi koje radnici postižu kao dobrovoljne i spontane radnje. upravo istorijski razvoj razara formule smatrane važećim. Intelektualni teror je načelo koje. Tumačenje. Da bi sprečila sumnje. Sudovi poje­ dinačnog čoveka mogu da budu uvek pogrešni. Onaj ko pri­ hvata u devedeset devet procenata biće već pritajeni neprijatelj jer od jednog procenta razlike može izrasti nova Crkva. Partija se bori protiv bilo kakvog vida poseza­ nja u dubinu ljudskog bića. šta učiniti s neformulisanim željama ljudi? Zašto dobri komu­ nista naglo puca sebi u glavu. „Čovek" 165 . koje često primenjuju staljinisti daje to samo e t a p a koja proizlazi iz „kapitahstičkog okruženja". U takvom postavljanju stvari krije se ludost doktrine.

Moram ovde da sprečim mogućnost nesporazuma. kilometre ulica na kojima se nije sačuvan nikakav trag života. kao rezultat dobija se književnost pedagoškog karaktera: jer s a m o staljinisti imaju pravo da reprezentuju proletarijat (progresivnu klasu). Rezonujući tako dalje. Socijalistički reahzam zasniva se na identifikaciji „novoga" s proletarijatom i proletarijata s Partijom. biče optužen za buržujske tendencije. Ništa ne treba da izlazi izvan opisa njegovog ponašanja kao člana društvene grupe. To je potrebno.ne p o s t o j i . uklanjajući mogućnost izvesne vrste istraživanja. čak ni pas lutahca .ali. zato. čak ni mačka. autor bi trebalo da hvali sve stoje progresivno. kakvu sliku stvara o sebi. Književnost socijalističkog realizma je veoma korisna . izvodeći sličnu radnju. Ona treba da predstavlja stvarnost ne onako kao što je čovek v i d i (to je bila odhka nekadašnjeg realizma. To je društveni majmun. smatra da on postaje onakav tip. Cilj književnosti je. Moja poezija bila je za mene sredstvo samokontrole. Mogao sam na njoj da ispitujem gde prolazi linija iza koje neistinitost tona dokazuje neistinitost stava . Nisam pristalica suviše subjektivne umetnosti. Ruševina i patnja su škola društvene misli.jer to je jeftina roba. jer Partija tretira čoveka isključivo kao rezultantu društvenih sila. „novo" i dostojno hvale je samo to što nastaje kao rezultat strategije i taktike Partije. dakle. Ko god razmišlja o njegovim unutrašnjim potrebama i čežnjama.on se s ironijom prisećao opisa velegradskog pakla kod savremenih pesnika u stvari. nažalost.protiv sopstvenih nemara i sopstvenog egoizma. ko god je video milionski grad pretvoren u prah. osećalo prema sebi poštovanje. stvaranje modela postupanja za čitaoce da smeraju u pravcu koji Partija preporučuje. što počinje da se razvija i osuđuje sve što postaje prošlost. Niko ko nije boravio usred užasa rata i terora ne zna koUko je u svedoku i učesniku jak protest protiv samoga sebe . automatski se uništava sklonost prema takvim istraživanjima. Prava „pusta zemlja" je mnogo strasnija od izmišljene.i da se trudim da tu hniju ne prekoračim. koris­ na samo za Partiju. On pokazuje primerne 166 . Shvatajući da je stvamost u pokretu i da u svakoj pojavi postoji istovremeno to što se rađa i to što umire (to znači dijalektička borba „novoga" sa „starim"). za čiju je gradnju potrebno prema­ lo napora da bi se. Iskustva ratnih godina naučila su me da ne treba uzimati pero u ruku samo zato da bi se drugima saopštavalo svoje očajanje i svoj unutrašnji rascep . Š t o n i j e i z r a ž e n o . već onako kako je r a z u m e . Ovo načelo primenjivano u praksi znači daje autor u svakoj pojavi dužan da vidi elemente klasne borbe.kao pojam vrste nije rado viđen. pakla njihove duše. zvanog „kritičkim").

predstavlja. književnost. a ono opet nastaje iz prevazilaženja otpora koji se predstavlja kao apsolutni otpor.građane. sam je. ipak oni moraju . sve više je ljudi koji postaju državni funkcioneri i stiču izvestan minimum „političkog obra­ zovanja". Ovaj način tretiranja književnosti (i uopšte umetnosti) je lekcija apsolutnog komformizma.shod­ no tome koje če se sklonosti pokazati u njima jače . Bio je trenutak kad nisu postojale. Proces ovih promena. ispostavlja se takođe da delo potvrđuje nekakav „istorijski talas". penje se krivulja proizvodnje. to jest na metafizičku veru. Ko zaista stvara.da se nadu u jednom ili drugom taboru. 167 . U tome se sadrži tragedija dvadesetog veka. osim slikanja već gotovih likova prijatelja i neprijatelja. Između ove dve vrste ljudi su oni koji se kolebaju. Nema drugog puta za čoveka osim da poveruje unutrašnjem impera­ tivu i baci sve na kocku zato da bi izražavao to što mu se čini da je istina. Između njihovog nepostojanja i posto­ janja nalazi se stvaralački čin koji je nemoguće razumeti kao podleganje „istorijskom talasu". Da h ovakav komformizam pogoduje ozbiljnom umetničkom radu? Najblaže rečeno . jedinu književnu temu. Za ostale ostaje tužna laž sigumog mesta na „istorijskom talasu". nesumnjivo bi došao do zaključka da Istok nastanjuju razumna. film i pozorište preuveličavaju ta stvarna dostignuća. ne znajući ništa o pitanjima Zemlje. rastu nove fabrike. to je građenje u doslovnom značenju te reči. ocenjivao razne zemlje na osnovu opisa u časopisima i knjigama koji tamo izlaze. A kad uspe da stvori. Štampa. To su okviri u kojima se razvija život u narodnim demokratijama. Pogled prolaznika nailazi svuda na skele. Nije uopšte čudno da do sličnog zaključka dolaze mnogi inteligentni stanovnici Zapada kojima Sovjetski Savez i zemlje koje zavise od njega izgledaju kao legendama ostrva sreće. Danas mogu da stvaraju samo oni koji još imaju tu veru (medu njima je izvestan broj staljinista koji praktikuju ketman) ih oni koji stoje na stanovištu laičkog sto­ icizma (koji je sigurno takođe oblik vere). jer stvaralački čin prati osećanje slobode.sumnjivo je. To je život grozničavog tempa. nove zgrade kancelarija i ureda. ljudske mase menjaju se nečuvenom brzinom. Mikelandelove skulpture su ostvareno delo koje traje. „Građenje socijalizma" nije samo slogan. trezveno misleća bića. a Zapad kepeci i degenerici. Taj unuhrašnji imperativ je apsurd ako nije oslonjen na veru u poredak vre­ dnosti. pojavljuje se mnoštvo imitatora i sledbenika. koji postoji izvan promenljivosti ljudskih stvari. Kad bi stanovnik Marsa. to jest komuniste (partijske ili nepartijske) i klasne neprijatelje. koje su krunisane ili poptpunim poboljšanjem ili potpunim padom .

što je bilo san teoretičara nije ostvareno i ne može biti ostvareno ako postoji strah svih od sviju. o kojima se priča. u narodnim demokratijama psihoanalitičari . utoliko gore za stvarnost. Dijalektika. Država. Neko je rekao da je dvadeseti vek vek sintetičkih proizvoda sintetičkog kaučuka. Obećanja davana s vremena na vreme građanima da će država početi da odumire u trenutku kad se postigne vladanje nad čitavom zemaljskom kuglom. niti granice između čoveka i društva. nažalost. Metod je ipak efikasan kad je reč o borbi s neprijateljima. kažnjavajući ga za neopreznu reč. koji su nekada dobijah karakter masovnih pošasti.Građanin narodnih demol<Tadja nema nervozu. kaže se da je sam sebi kriv. Čovečanstvo je pronašlo uspešna sredstva protiv boginja. Kao što je poznato. I Istorija hn uzvraća podsmehom. nisu ni na čemu zasnovana: ortodoksija ne može da oslabi priti­ sak pod pretnjom da će prestati da bude ortodoksija. česte neuroze na Zapadu su rezultat. Čovek izložen njegovom uticaju bespomoćno se koprca: to je kao borba protiv matematičke igre simbola. koja dobija tako različite oblike u kapitalističkim zemljama. koja je po Lenjinu trebalo postepeno da odumre. svemoćna je i drži mač nad glavom svakog građanina. društvo mu određuje izvesne granice koje ne treba da pređe. Igra svoju ličnu igru. mada su para168 . Nikad nije sam. koja je samo naizgled slična Hegelovoj filozofiji.čak pod pretpostavkom da im se dozvoli praksa . Na Zapadu čovek stoji pred društvom koje podsvesno smatra nečim nevezanim s njim.i isto tako stvorena je veštačka dijalektika. Najzad se predaje . Oni su pronašli navodno efikasna sredstva za ovladavanje silama Istorije i realizovanje ideahiog društva. Ako gubi. Osnovni cilj: otklanjanje borbe za život. dakle. okoli­ na posmatra s preteranom pažnjom. Ako propada.ne bi zaradili ni paru. Nešto shčno dogodilo se i ruskim revolu­ cionarima. to jest unutrašnje suprotnosti pojava. propada zbog ravnodušnosti okoline: zato što ga. Patnje čoveka u narodnim demokratijama su nove. Postoje vrste insekata koji ubadaju gusenice drugih insekata i ubriz­ gavaju u njih otrov. tako operisane gusenice žive i dalje. u zamenu za to on dobija garanciju da se niko neće previše mešad u njegovu sferu rada. dosad nepoznate vrste. Njegov poraz ili pobeda je javna stvar. Na Istoku nema suprotstavljanja. okreće se protiv dijalektike koju primenjuje Centar: utoliko gore za unutrašnje suprotnosti pojava. pre svega. više nego u fantastičnim narkoticima. tifusa i sifihsa. sintetičkog benzina . usamljenosti čoveka.i u tome leži tajna prave vlasti. Neka mu pomaže psi­ hoanaliza. život u velikim masama proizveo je ipak nove bolesti.

Naredbe koje padaju iz njegovih usta.ali ne zna se da lije to razlog za ponos. Oni koji nikada nisu iskusili na sebi njihovu magnetsku moć mogu se smatrati srećnima . to je dijalektički materi­ jalizam. U zgradi Centralnog komiteta stratezi pomeraju zastavice na mapi borbe za vladanje umovima. naglo okrenuli protiv nje. raspolaže tenkovima i avionima. glas su vešdh žreca skrivenih u njegovoj praznoj nutrini. a takođe napada se iznutra: kaže se da je njen otpor izazvan klasnom svešću. Građani Istočne Imperije ništa toliko ne žele kao oslobođenje od terora koji vrši njihova sopstvena misao. samo starci kojima je ostalo malo dana do smrti mogu s izvesnim pravom smatrati da su se već skoro istrgli iz njegove vlasti. dete se igra u pesku. ona preo­ bražava mase. Filozofija Istorije koja emanira iz Moskve je filozofija-sila. ne samo zato što bi tada iščezao strah od vojne sile.lisane. u njega se polažu jaja staljinističke inteфretacije.a Istorija je svirepo božanstvo.m o r a š biti staljinista jer izvan staljinizma nema marksizma. poslušni toj filo­ zofiji. Slično se u ljudski um u narodnim demokratijama ubrizgava anesteUčko sredstvo. u njihovo telo insekti-trovači polažu jaja i telo gusenica služi kao živa ostava mladom pokolenju. ko neće da je prizna. ko ne žeh da se podvrgne psihoanalitičkim intervencijama.kaže se pacijentu .) A nije teško zamisliti dan u kome bi se milioni ljudi. Naivni neprijatelji otrova mogu smatrati da če se. Pokorila se Istoriji . Kad je um već pripremljen. koja bi bila pobeđena stvamošću. . može biti optužen za to da namerava da na taj način štiti svoje komplekse. Ne uzimaju u obzir činjenicu da sami istorijski do'gadaji vode ljude ka tome što je predmet tih dela. ne znajući da je njegov dalji život odmeren i upisan u opšti račun. Samo slepi mogu da ne vide tragičnu situaciju u kojoj se našla ljudska vrsta kad je poželela da uzme svoju sudbinu u sopstvene ruke i odstrani slučaj. (Shčno onaj.1944. pre svega zato što je u toj filozofiji uspeh integralni deo rezonovanja. Oči božanstva su tako konstruisana da gledaju svuda kud god se uputi čovek. Ljubavnici u krevetu obav­ ljaju svoje ljubavne obrede pod njegovim ironičnim pogledom. istupa satiruća moć države. i 1945. od njega se nije moguće skloniti. pošto si već marksista . Takav dan bi došao ako bi Centar izgu­ bio materijalnu moć. sve više se širi crvena boja koja se na početku . otkloniti opasnost. poraz bi otkrio pogrešnost veštačke dijalektike.ograničavala na malu grupicu vernih 169 . Sve veći uspesi. zatvarajući dela Marksa i Englelsa u sefove i ne pokazujući ih nikome. Protiv nekoga.

pridošlica s Istoka. dugo ne bi bilo ničega osim krvi i haosa. Ipak. Poredeći sebe s prvim hrišćanima. „Oni su umeli da vrše propagandu! Daleko smo mi od njih!" . 170 . Nova (anti)religija čini čuda: pokazuje sumnjičavima nove građevine i nove tenkove. i mudraci su ljudi. piramida misli bi se stropoštala. Tamo gde je stajala. slušajući Jevandelje emitovano preko radija. A kad bi čuda ponestalo? U rukama koje aplaudiraju pojavili bi se noževi i pištolji.uzviknuo je s tugom jedan partij­ ski dostojanstvenik. I njih spopadaju nemiri i strahovi. a pohod Nove vere na planeti s pohodom hrišćanstva u Rimu koji se raspada. zavide Apostohma na nji­ hovom daru za posezanje u dubinu ljudskih srca.

beskoristan je. nazivana hrišćanskom. koji su doživeli istu sudbinu kao Karibi od ruku obožavalaca Isusa koji govore nemački . otre­ sajući prašinu i paučinu. dokazuje sentimentalnu prirodu i uglavnom ne vodi ničemu .IX BALTI „Ako budeš stalno mislio na te svoje Balte i logore. a kad naučnik budućeg vremena. a on će pružiti na tebe prst .i viknuti: Idiote! Upropastio si život baveći se glu­ postima!" Istina je da mi je teško da se oslobodim razmišljanja o Baltima. Civilizacija. služeći se sličnim sredstvima. čija je tela pogazio slon Istorije.poznato je istoričarima.pretežno sveštenici . te zločine zamislio u pojedi­ nostima. Verovatnije 171 . „Provešćeš svoj život i staćeš pred Zevsa. Zaborav pokriva pobeđene i neko ko bi se suviše revnosno udubljivao u registar proteklih zločina. osedeo bi od užasa ili bi postao sasvim ravnodušan. a što je još gore.s tim mogu da se složim. Bavljenje sudbinom naroda. što je možda ispravno. Da je teri­ torija. koje gone u Kordiljerima vitezi koji se bore verom i mačem.beleže neizmerna zverstva koja su počinili španski konkistadori u Americi. nije lišena farisejstva. izgrađena je na krvi nevinih. Plemenita ogorčenost na one koji danas pokušavaju da stvore drugačiju civilizaciju.tu je moj prijatelj napravio preteći pokret kažiprstom .upitao me je u Varšavi moj prijatelj koji odskora bezrezervno obožava dijalektičku mudrost Centra. niti će dati pregršt hrane beguncima iz zemlje Inka. Bes koji se oseća kad se čitaju memoari iz šesnaestog veka. znaš li šta će se dogoditi?" . posegne za tim tomovima. Kartoteke zločina biće čuvane na mestu udaljenom od ljudi i sigurnom. oceniće ove činove kao male prestupe u poređenju s veličinom ostvarenog dela. ali u recima istoričara nema očaja majki i patnje dece. u kojima autori . davno bila nastanjena pruskim narodom. On neće vaskrsnuti Karibe koje je poubi­ jao gubernator Ponse de Leon. nazivana Istočna Pruska. Ponešto ipak mogu da kažem kao svoje opravdanje.

bolje branim plodove sutrašnjice nego moj prijatelj koji odobrava. Zna se samo da su se potamanjeni Prusi služili sličnim jezikom. kao što je poznato. Kad ne bih pristajao na rizik. suvo meso i čaj. ali ko zna koje bi razmere dostigli ti porazi kad bi svako smatrao da treba ćutati i odobravati. posmatraju kroz istorijski teleskop plodovi sutrašnjice kako dozrevaju stu'ov je zahtev. A ako čak taj čovek više nije živ. nje­ gov glas stiže bar do onih koji (što za njih nije uopšte ugodno) imaju bujnu maštu. bila je 172 . ne može biti tako lako izbrisan iz sećanja. Živi čovek. beda radničkih klasa da. pisao bih sada odu Generalisimusu. od trenutka kad je stanovništvo primilo hrišćanstvo. Činjenica da tako mislim rezultat je toga što su poslednje dve hiljade go­ dina videle. Slabo nastanjena teritorija tri zemlje. umesto ovoga što pišem. Od ta tri naroda samo su Litvanci uspeli da u prošlosti stvore veliku državu čije su granice dosezale do Dnjepra i održe je izvesno vreme. Zaliv ih odvaja od Finske. Baltičko more od Švedske. Ako je podvrgavan torturama.Estonija. to je još uvek sadašnjost. naš odnos prema stvamosti razlikuje se od našeg odnosa prema prošlosti . u skladu s napretkom. Meni se čini da. jer onaj ko ga je ubio ili izdao naređenje da se ubije sedi na nekoj tački zemaljske kugle za stolom. Baltičke zemlje . ludilo za zlatom.prostiru se. ritmičke počasti ličnosti istaknutog državnika nije naročito teško (ova vrsta rada podseća na prevodilački rad). ne samo razbojnike. sastavljanje zvučne. Narodi koji ih nastanjuju nisu sloven­ ski. Jezik Estonaca je srodan finskom. a njegova deca raduju se poklonu koji im je on doneo. Postoji verovatno neka mera koje se ne smemo lišiti jer u protivnom ispostaviće se da su plodovi sutrašnjice koji dozrevaju truli. na stolu su hleb. konkistadore i dželate. današnji vladari su izvukli zaključak iz jednostavne istine da ono što ne postoji na papiru. teror revolucija. već i da su živeli i radili ljudi za koje je zlo bilo zlo i kao takvo moralo je biti imenovano. Uz ovladavanje pesničkom tehnikom. makar bio udaljen hiljadu kilometara. Međusobno bliski.je da tih kartoteka neće uopšte biti jer. Pa ipak. Zahtev da se to stoje sadašnje gleda kao prošlost i bez uzbuđivanja glupostima. jezici Litvanaca i Letonaca dosad su zagonetka za naučnike: ne zna se odakle su stigla ova plemena da bi se nastanila u donjem toku Njemena i Dvine. Letonija i Litvanija . ne postoji u stvarnosti. na ivici velikog kontinentalnog masiva. Pretpostavimo da će se tako dogoditi. Uzimam na sebe rizik da grešim i plaćam.smatrao to neko manom ili vrlinom. Masovna klanja. ne želeći da odobravam. kako kaže moj prijatelj.

Uostalom. Bile su to poljoprivredne zemlje koje su održavale ravnotežu budžeta zahvaljujući dobro organizovanom izvozu bekona. Juna 1940. surovoj za te narode. U vojnom pogledu sve tri zemlje su bile nenaoružane. dakle. Ti događaji su za 173 .a to su bili vlasnici zemaljskih dobara . Estonci i Letonci bili su u pretežnoj većini protestanti. Vlade baltičkih zemalja revnosno su dale svoju saglasnost (štampa je posvetila tada mnoštvo članaka trajnom. prvi miris zemlje. Sva tri naroda odlikovao je žestoki patriotizam koji je često prelazio u šovinizam . delimično zato što su lokalni rodovi prihvatih jezik i običaje došljaka.katolici. delimično zato što su došljaci doneli sa sobom svoj jezik i običaje. Nacionalni jezici postah su jezici novih država. Dobro razvijeno zadrugarstvo olakšavalo je seljaku prodaju njegovih proizvoda.podvrgnuta jakoj kolonizaciji . bio je viši nego u drugim državama Istočne Evrope. jer rodio sam se tamo. Godine 1939. prvo drvo . Standard stanovnika. Moj izveštaj o baltičkim zemljama nije uzet iz knjiga ili časopisa. lako će dobiti sliku egzistencije u ovim pribaltičkim teritorijama. nesalomivom prijateljstvu s moćnim i dobrim istočnim susedom). malo manje od stanovništva Švedske. Litvanije i Estonije. Posle Prvog svetskog rata tri zemlje su prestale da budu provincije ruske carevine i stekle su nezavis­ nost. godine Molotov je zatražio vojne baze. u porodici koja je govorila poljski.što nalazi objašnjenje u prošlosti. međutim. jaja. miris i drvo tih krajeva.pretežno nemačkoj i poljskoj. sudeći po njima. stanovništvo tri zemlje brojalo je oko šest miliona stanovnika. njihovom načinu ishrane. narod se služio domačim jezikom i sačuvao posebnu kulturu koja potiče iz drevnih vremena. malo više od stanovništva Čilea. Litvanci . godine. žitarica i živine u Zapadnu Evropu. NKVD preuzeo je vlast. a književnost i školstvo nadovezali se na narodne tradicije. na obali reke s litvanskim imenom. maslaca. a dotadašnji državni aparat prestao da postoji. Usled ko­ lonizacije nastala je dvojezičnost: stvarni vladari . Radikalna agrarna reforma otklonila je uticaje zemljoposednika. pod pretekstom da vlade ne obezbeduju valjanu sigurnost sovjetskim vojnicima stacioniranim u bazama. Ujesen 1939. Prva svetlost koju sam video u životu. Ko poznaje životni stil farmera. s izuzetkom možda Čehoslovačke. U tom pogledu podsećale su na Dansku.govorili su nemački (Estonija i Letonija) i poljski (Litvanija). po izgledu nji­ hovih kuća. Sudbina tri zemlje rešavala se u razgovorima između Molotova i Ribentropa. Crvena armija prešla je granice Letonije. ne samo u tom pogledu.bih su svetlost.

Invazija Crvene armije za Estonce.staralo se da preda iscepane.mene tako živi.prema načelima organizacije društava koja nikad u Evropi nisu bila poznata. koji su značili „da". njegova kandidatura je istaknu­ ta (zbog neznatnog broja komunista u tim zemljama svaki je bio rado korišćen). topili smo se u vodopadima. Nepostojanje takvog pečata u pasošu značdo je daje njegov vlasnik neprijatelj naroda . Istina. Mnogo desetina kilometara prešao sam s njim. Običaji osvajača bili su neshvatljivi. čemu venci. to ni po čemu nije podsećalo na carizam.da je pokazao zlu volju. Mada je podcao iz Varšave i njegovo prisustvo na terenu litvanske države na početku rata bilo manje-više slučajno. Na dan izbora otišlo je ipak masovno da glasa. stanovništvo . nije hteo da glasa. što se čita s lica i očiju dobro nam poznatih ljudi. čemu kamioni dekorisani portretima. kao što je živo samo ono. Ovi izbori nisu ipak ni po čemu podsečali na instituciju. čemu onda pro­ paganda? Stanovništvo ništa nije razumelo. Zašto su onda gradovi i sela bili zasud propagandnim lecima i brošurama. Ovoj molbi je udovoljeno. poznatu dode pod tim imenom. Prvi čin tako izabrane skupštine bila je molba za uključenje republika u Sovjetski Savez. ona se nije približila Evropi već se udaljila od nje . zašto su zvučnici pozivali danju i noću. postao je poslanik. lutali nepristupačnim planinskim stazama. Trebalo je otići: posle davanja glasa dobijao se u pasošu pečat. ploveći kanuom raznim rekama Evrope. Mora da je bio to čudan doživljaj za njega: glasati za 174 . stariji ljudi su pamdh sumorna vremena carizma .ipak. mitinzi i tribine? Ako postoji jedna lista i nema nikakvog izbora. Letonce i Litvance nije bila manji šok. Najezda Spanaca morala je biti grozno iskustvo za Asteke. kako bi glasovi bili nevažeći. putevi kojima se kretala njihova misao neispitani. bilo je sto puta gore. Priznati su ipak kao važeći. Jedan od novoizabranih poslanika za litvanski parlament bio je moj drug iz rane mladosti. Tokom godina koje su Rusiju delile od pada carstva. Zatraženi su izbori za parlament. a pošto se isticanje kandidature izjednačavalo s izborom. Isdna. Misli i reakcije osvajača bile su podjednako strane za pokorene kao tajne katoličke teologije i pojam kasdljske časti za Asteke. Rezultat je bio impozantan. Postojala je samo jedna lista kandidata koju su vlasti istakle. zajedno smo pozdravljali izlaske sunca u dolinama Švarcvalda i među zamcima Rajnske oblasti. Nekoliko godina pre izbijanja Drugog svetskog rata postao je staljinista.naivno . verski obredi nerazumljivi. ižvrljane listiće.

To je samo pojačavalo otpor jer često je čitavo stanovništvo okolnih sela. Zatvori su se napunili. I tako su stanovnici baltičkih zemalja postali sovjetski građani i morali da se podrede propisima koji su važih za druge. pretežno u polama područja. vetar je fijukao u izbijenim prozorima i izvaljenim vra­ tima. Nacisti su pak počeh da ubi­ jaju kategoriju stanovništva koju su. ta masa ljudi koja je. rudnike i kolhoze u daleke krajeve Sovjetskog Saveza. Trebalo ju je podvrgnuti vaspitanju.priključenje države. čiji su stanovnici pobegh. Ovaj zadatak su obavili s velikom preciznošću. ovu teritoriju zauzela je nemačka armija. to jest iskorišćavanja antagonizama između siromašnih i bogatih seljaka. baltičke zemlje je ponovo zauzela Crvena armija i Centar je pristupio asi­ milaciji ove teritorije s drugim teritorijama države. Metoda „produbljivanja klasne borbe u selu". Godine 1944. Seljaci su bežali u šume i tamo formirali naoružane odrede. pred­ stavljala je na neki način skandal. smatrali nepoželjnom. ah narodi ostaju" . Zbog neprijateljskih raspo­ loženja stanovništva trebalo je pribeći radikalnom sredstvu.rekao je On kad je bio već siguran u pobedu nad Nemacima. davala je slabe rezultate. to jest masov­ nim racijama. tovarenju u vagone i odvoženju u nenastanjene oblasti Evroazije. živela na nivou. Tokom 1941. s decom i ženama. spomenik drevne prošlosti. u skladu sa svojom doktrinom. mada se od tada u Istočnoj Evropi trebalo privići na slično reprezentovanje pojedinih zemalja strancima koji su u slučaju potrebe menjali čak imena. više volelo da se priključi par­ tizanima nego da se izlaže sigumoj propasti. to jest sve Jevreje. Sela. Najhitniji zadatak bio je uništenje dotadašnje agrarne strukture. bili pobijeni ili deportovani. Kolektivizacija je ipak naišla na znatne smetnje. „Hitleri dolaze i odlaze. u poređenju s kojom je životni standard drugih građana Sovjetskog Saveza bio sirotinjski. U odnosu na manje grupe stanovništva 175 . a ubrzo su počele masovne deportacije nekih kategorija stanovnika u logore rada. Bila je to novost. velika količina oružja ostalog posle ratnih operacija i izvežbanost u partizanskom ratu podsticah su na otpor. Istovremeno su odvodili u Rajh veliki broj prinudno najmljenih radnika. s kojom ga ništa nije vezivalo. Godine. Kaznene ekspedicije su opkoljavale sela i ubijale one koji su ostali u kući. pozna­ toj mu samo iz propagandne literature i zvaničnih statistika. S tačke gledišta novih vlasti. starost i pol. u kojima je Zapadna Evropa počela da uživa u nesigumom i trenucima panike prekidanom miru nisu bile mime za baltičke zemlje. bila su prazna i opljačkana. zasnovane na imućnim seoskim domaćinstvima. drugoj državi. uostalom. bez obzira na njihovu klasnu pripadnost.

Ne znam šta bi p o m i s l i o neko ko bi me v i d e o tog trenutka. Sa ostrva koja se nalaze uz obale Estonije estonski ribari više ne odlaze u lov. Šta treba da učinim? „Sovjetska vlada o d l u č n o se obračunava s narodnim neprijateljima . ruski jezik će izaći kao pobednik u konkurenciji i preći u višu fazu svesti".nije mi poz­ nato i verovatno niko ne zna statistiku. no Ljitovcov nje budjet" rekao je 1946. estonskom ili letonskom kako da budu dobri patrioti Sovjetskog Saveza i kako treba da cene sve što potiče iz Centra. kao i uvek. Ali svakom s v o j o m rečju. Kotao. s. n j e g o v e oči koje tako jasno gledaju dalekosežnim p o g l e d o m . tamošnji veći grad Kenigzberg. po naredbi upućivanih na mesto koje su oslobodili domoroci. U sela su dovođeni kolhoznici. Pokazatelj bi mogao da bude broj došljaka iz udaljenih krajeva Sovjetskog Saveza. v o l j e n o g lica.šljao. svakim s v o j i m g e s t o m . 5 2 . tako mirno. •^^. Među partijskim vlastima i visokim činovnicima preovlađuju ruska imena. u čijim se zidinama rodio i proveo ceo svoj život Kant. „Ljitva to budjet. Proces nije završen.1 2 ) . Knjige takođe.ova rečenica bi pre trebalo da bude zamenjena drugom: „Narodi dolaze i odlaze. ali zemlje ostaju". Sada znam kako ću postupiti". . „Lithuanian Bulletin". draže Staljine. u gradove administrativni kadrovi i njihove porodice. Čvrsto im venijem. 176 . Koliko su stanovništva izgubile ove zemlje pre nego što je njihova ekonomska struktura prilagođena. to jest do 1950. g l e d a o sam i razmi. U gradovima se čuje više ruski nego estonski. Jer nije cilj uništavanje stanovništva. N e w York. jedan univerzalni jezik. april 1 9 5 0 . " To su tvoje reči.Pгišao sam Staljin ovom portretu. („Pergale" „Pobeda"). u razgovoru visoki funcioner Centra. Kada mladi nauče na litvanskom.ši n a sto. Šta treba da učinim? Vođino lice. letonski ili lit­ vanski jezik. godine . postići će se cilj . organ S a v e z a književnika Litvanske Sovjetske Socijalističke Republike. treba da bude čvrsto zatvoren.to jest jedna kultura. Stanovništvo Sovjetskog Saveza treba da bude izmešano: samo rastapanjem pojedinih nacionalnosti u „ruskom moru". u kome se kuvaju baltički na­ rodi. Cilj je uništavanje klasnog neprijatelja. Teritorija koja je nekada povezivala baltičke države s Nemačkom. br 4. br 7 . Škole i univerziteti svakako upotrebljavaju domaće jezike. s v a k o m kaplju krvi o s e ć a o sam da tog trenutka za m e n e na ć e l o m svetu ne postoji ništa o s i m tog najdražeg. skin uo ga sa zida i postaviv. Činilo mi se da ovaj pronicljivi p o g l e d probija z i d o v e m o j e male sobe i izleče u prostranstvo da obuhvati čitavu zemaljsku kuglu. s licem u šakama. preimenovan je u Kaljinjingrad i više se ne razlikuje od Tule ili Samare. a od lokalnih imena jedan deo su pseudonimi uzeti za privremenu upotrebu. to jest pogranični pojas Istočne Pruske nastanjena je čisto ruskim stanov­ ništvom. cit. .

škrtost. Stanovnik Njujorka. prestaćemo da ronimo suze nad sudbinom žrtava. Pismo je suvo i sažeto opisivalo poslove koje su obavljale u kolhozu iza Urala. seljačke vrline: vrednoča. jer nisu mogle. Majka će umreti. ponavljajući ove beznadežne reči: „rob zauvek"? Majka i dve ćerke. odlažu novine i mirno se dalje doručkuje. Pretpostavimo daje znatan procenat stanovništva uništila kuga. ali ćerke moraju ostati zauvek. stalna briga za budućnost. Porodica se sastojala od majke i dve ćerke. A ipak. čitajući vertikalno. Ako je takvo pismo slučajno stiglo do mene (posetio sam čoveka koji gaje dobio. i seljačke mane: gramzivost. slično maski­ ranih znakova očajanja stiglo do osoba koje ga nisu. Ruke koje stežu kriglu. U trenutku kada kugu prihvatimo kao istorijsku nužnost. ako su žive. marljivost. Proletarijat je bio malobrojan. i bilo upućeno rođacima u Poljskoj. Konstatuje se katastrofa. štedljivost. ni za šta upotrebile. jer sa takvih deportacija nema povratka. nose ovoga trenutka vodu iz bunara i majka brine zbog nedovoljne porcije hleba koje one dobijaju od nje kao platu. Sto se tiče drastičnih metoda. a ne kaznene ekspedicije.Gde je tu razlog za ljutnju? Mali svet baltičkih zemalja bio je svet poz­ nat iz Brojgelovih seoskih slika. privreda slabo razvijena. nasmejana crve­ na usta. medveđa otežala dobrodušnost. svako mora jednom umreti. agrarna reforma podelila je veće poljoprivredno vlasništvo seljacima. higijeni i čak najpovršnijim obeležjima civilizacije. Jer može se buniti samo protiv n e k o g a . potvrdiće da ne lažem. a standard snižen da bi se tako izjednačio sa standardom stanovništva u ostalim delovima Sovjetskog Saveza. deportovane marta 1949. bilo je mučno. godine iz baltičkih zemalja u Sibir. Moraće da se udaju i zatvore u sebi nešto što je ne177 .koliko li je onda drugih. ne znajući ipak ništa o pismu) . pismo koje sam imao u ruci. preseljen u selo u Kongu. Kuga ih zemljotres uglavnom ne izazivaju negodovanje. Ljudi su to izvršili s potpunim uverenjem da izvršavaju istorijsku dužnost. Poticalo je od porodice. konačno. Ovde isto tako nema nikoga. Možda je spopada takode briga za budućnost ćerki. dobijale su se reči „večne ropkinje". koliko takvih pisama je osta­ lo nenapisano i koliko je samo bilo onih koji su mogli da ih napisu umrlo u nepovoljnim oblastima severa od gladi i preteranog rada. Poslednja slova pojedinačnih redova bila su blago zade­ bljana i. Oni koji su bili tamo. Zašto bi to trebalo da traje? Neoprostivi anahronizam kulaštva morao je biti uništen. osećao bi se otprihke tako kao Balt preko Urala: takva je razlika u čistoći. A procenjujući matematički.

pišući. Pošto. ni prstom neće maći da pomognu. Deportovane su tri žene jer su bile kulakinje. ali kod kuće je bila rospija i ispoljavala bolesnu škrtost. Verujem mu dok piše o onome što zna. Devedeset procenata argumenata. izuzev izvesnog broja kilograma proizvedenog sira i maslaca. Na dnu njihovih emocionalnih slogana uvek se nalazi apelovanje na moralnu pobunu. Murti-bingista sa Istoka nastoji svim silama da tu viziju u umovima učvrsti. Postavlja se pitanje: da li je dopušteno ih nije dopušteno da se unište tri takva bića u ime viših ciljeva? Murti-bingisti odgovaraju daje dopušteno. Pablo Neruda. Radovao sam se kad je uspeo da pobegne iz svoje otadžbine od hapšenja. Hrišćani i pseudohrišćani da nije dopušteno. a ne na sebe. ni ćerke nisu odlikovale posebnim vrlinama. Niko 178 . Ćerkama su bile u glavi samo lopice i subotnji plesovi na travi. Razne revolucije su poz­ navale trenutke terora primenjenog na protivnicima novog poretka. a uveče su osuđene na trovanje bioskopom i televizijom smatraju nečim sasvim normalnim. Njihova farma imala je tridesetak hektara zemlje. kad ludilu kapitalističkog sveta suprotstav­ lja srećan. Njegovo rezonovanje je ispravno. bila je minimalna. Prestajem da verujem kad počinje da piše o tome što ja znam. Nisu čitale nikakvu ozbiljniju knjigu. kao nagra­ da data mu je moć reči. strana su im bila imena Platona i Hegela. jer svaki čovek je dragocen. ali pošto izreknu tako lepo mišljenje. ali ne zaboravlja daje to korisna laž. veliki pesnik Latinske Amerike. prestajem da mu veru­ jem. Ni jedni ni drugi nisu sasvim dosledni. Majka je svake nedelje odlazila s debelim molitvenikom u crkvu. koje koriste murti-bingisti u svojoj pro­ pagandi upućenoj širokim masama.razumljivo za okolinu. duhovnu smrt širokih masa koje danju teško rade. Marksa i Darvina. Neruda mish na svoju braću. Komunisti sa Zapada potrebna je vizija zlatnog veka koji se v e ć ostvaruje na zemlji. Na primer. već su rav­ nodušni i prema drugim vrstama uništavanja. omiljeni u njihovim zavičajima. nešto što neće biti u stanju da prenesu svojoj deci koja govore ruski. potiče iz Čilea. Ipak. Pablo Neruda je komunista. Eto. Verujem mu kad piše o siromaštvu svoga naroda i cenim ga što ima veliko srce. to je razlika između sledbenika sa Istoka i sledbenika sa Zapada. Možda se ni majka. radostan život ljudi Sovjetskog Saveza. Korist za čovečanstvo od njihovog mirnog života u seoskom domaćinstvu. Ne samo da ih ne interesuje sudbina Balta. Hrišćani tvrde da ne treba nikome nanositi nepravdu. poput racija i prinudnih deportacija. poziva se na ljudsku nepravdu. Preveo sam mnoge njegove pesme na poljski.

Zna on da je zemlja. A gde su teror i siromaštvo nikome ne može biti dobro. nego pustiti jednog štetočinu. Današnja revolucija ne može se zadovoljiti trenutkom terora potrebnim za učvršćivanje nove vlasti. posmatran sa distance. godine. Drug ga gleda blagonaklono i reči koje 179 . tu iverje leti. nepokornost njihove psihe koja koristi svaku priliku za oživljava­ nje starih oblika privrede. Klasna borba traje dok ekonomska osnova. Centar je objavio da je već na etapi realizovanog socijalizma i da teži sledećoj etapi. godine. npr. to jest komunizmu. na koju može da se oslanja klasni neprijatelj. bilo u vidu unutrašnjeg raspada ili oružane interven­ cije spolja. dolina siromaštva i škrgutanja zubima. a broj od dvesta ili trista miliona žrtava neće izazvati veće interesovanje od bogzna koliko francuskih aristokrata. razumljivo je što se trenutak terora starih revolucija razvlači u Najvećoj revoluciji na duge decenije. koje uživa medu kolegama u Partiji. dakle. Mada je nevin. izgledaće podjednako kratak. Nije pokleknuo i nije promenio svoja uverenja. Jedan od njih potiče sa Istoka.danas ne plače za francuskim aristokratama čije su glave pale na giljotini. kao što nam izgledaju godine terora Francuske re­ volucije. Ima za sobom tri godine provedene iza kapija zatvora i logora prinudnog rada t a m o . Pobedničko izdržavanje ovog iskušenja je izvor moralne snage za njega i poštovanja. koju je dobro upoznao preko mašinerije skrivene iza scene. Drugi je zapadni komunista. Zlatni vek pripada budućnosti. Sadašnji trenutak. Zamishmo susret dvojice ubeđenih sledbenika Centra (opis zasnivam na brižljivom posmatranju sličnih susreta). Treba. Ipak. One su smerale ka rušenju malobrojne klase koja stoji na putu stvaralačkim težnjama i veštački zaustavljanim snagama. i da manji ili veći procenat nevinih medu njegovim drugovima iz logora ne dokazuje ništa: bolje je osuditi dvadesetoro nevinih. preti regres. Tome treba dodati da je revolucija pobedUa u zaostaloj zemlji i da svakoga trenutka. kao i privatnih prodavača usluga. Stalni otpor tih masa. smatrao je gde drva seku. to jest seljaka i zanatlija. Dakle. od 1917. zahteva odlučna sredstva. iz 2950. Njegova pažnja je usmerena pre svega prema bezakonjima sistema u kome živi. ne bude uklonjena: predmet revolucionarnih dejstava su mnogomilionske mase sitnih proizvođača. očekivati novu etapu. Pun je plemenitog negodovanja i čežnje za realizacijom koja se odvija tamo odakle dolazi njegov drug. Dosadašnje revolucije bile su ipak sitni događaji u poredenju s revoluci­ jom koja se danas vrši. sigurnost istorijske nužnosti i vizija dalekih plodova sutrašnjice čine da mu se stvamost koja postoji tokom nekohko decenija ne čini toliko važnom.

ne može mu se zbog toga zameriti. njihove unutrašnje sumnje više neće naneti štetu Velikoj stvari. Poezija revolucionara. Poznat mi je pesnik koji se posle pakta Molotov-Ribentrop i izbijanja Drugog svetskog rata našao u jednom gradu koji je zauzela Crvena armija. to jest takvo eksploatisanje osećanja da ona postaju cilj sama sebi.neće uspeti da se odupre opštem očekivanju i tražiće . uglavnom stoji više od poezije kamemih umetnika jer sadržina. Teškoća odobravanja se ne sastoji u tome što su „pozitivne" vrednosti protivurečne samom načelu književnosti. Zapamtio sam pesmu. danas je eshatološka poezija. jer zna da je to njegova obaveza. Nepodudarnost reči sa stvarnošću sveti se čak ako autor radi u dobroj nameri. Ako je neko obdaren tim bliže neistraženim unutrašnjim nabojem koji nosi ime poezije . kad bi preživeo isto što i on. Teškoća odobravanja je u tome što. Čitalac traži nadu i ne tiče ga se poezija koja shvata to što ga okružuje kao s t a l n o . To je ljudski. u kojoj je hvalio „srećne. metrike i metafore. Moralna pobuna i entuzi­ jazam drugoga su za njega već samo nedostižan l u k s u z moralnog komoditeta. Pesnik se mnogo bojao jer su u gradu izvršena brojna hapšenja i stalno je nestajao neko od njegovih prijatelja i poznanika. Slabost fevolucioname poezije pojavljuje se tamo gde ona počinje da slavi željenu budućnost već kao ostvarenu ili koja se ostvaruje na delu zemaljske lopte. mora biti zasnovano na istini. Stvarnost proverava književnost pre ili kasnije. Mogu biti veoma korisni kao misionari medu paganima. to jest takva koja poriče današnji neljudski svet u ime velike promene. ustajući. U panici je sedao da radi i ispod njegovog pera izlazile su vedre poeme koje su predstavljale blagodat mira i oduševljenje socijalističkom gradnjom. bliska ljudskim željama. kako bi izgledala njegova vera? Iskustvo je pokazalo da većina tih zapadnjaka nervno ne izdržava duži boravak u Centru. Kad bi čovek koji s njim razgovara z n a o . u umetničkom pogledu. imućne kolhoze" sov180 .izgovara tačno odgovaraju očekivanjima. Sentimentahzam. odvojena od predmeta koji ih je izazvao. Jedina poezija. ne vodi dobrom pisanju. Smišljeni načini potpune izolacije od stvarnosti koju praktikuju pisci murti-bingisti su začuđujući. ah onda kad je njihova zemlja zauzeta oslobodilačkom armijom. Pitanje Balta je deset puta važnije za svakog savremenog pesnika od pitanja stila. dostojna tog imena.prevrćući se. Doza je za njih prejaka. Kad nema odstu­ panja. Humor je blago začinjen zavišću. oslobađa reči iz povoja prolazne književne mode. Ponekad se samo u očima pojavi jedva primetna iskrica humora. opet padajući i ponovo se dižući. Pomenuo sam Nerudu. da bi odobravanje bilo uspešno.

serijska proizvodnja. na primer. smatrati giljotinu i deportovanja čitavih nacionalnih grupa. Međutim. skupljanih u čoveku pokolenjima. truju čitavo delo i daju mu sjaj fabrikata. silom utis­ nuta na površinu. Strah je uostalom odavno poznat cement društava. Pa ipak. zahteva stalni aparat i dobija trajnost institucije. Ovaj sjaj upo­ zorava čitaoca: pažnja. Ne zna se da li će neko. od gubitka posla. identičnim pojavama. kad je nemačka armija započela invaziju. deset hiljada je moglo da strahuje zbog nezaposlenosti ili mogućnosti da izgubi posao. Osećanja. tragična zbog ravnodušnosti 181 . trebalo da budu u neophodnoj meri uništeni. Elemenat vremena menja kvalitet dela. Nekoliko meseci kasnije. podsticaj može biti samo strah. improvizovani teror s dugotrajnim terorom. to je argument protiv pesnikovih pesama. primenjivanih na to što se događa izvan Imperije i u njenim granicama.jetske Ukrajine. koja se hrani razumevanjem istorijskih procesa. Taj strah im se predstavlja kao individualna situacija. kao antirevolucionama grupa. Ipak. primenjivan dugo. U kapitalističkom gradu. od kojih je stvorena radna snaga kolhoza. imučnih kolhoza" pozdravljalo je Nemce kao oslobodioce jarma i tek nerazumna svirepost osvajača uverila gaje da je bilo u zabludi. Pretpostavimo da priznajemo nužnost terora u periodima revolucija i da bi Balti. posmatrajuči iz hiljadugodišnje perspektive događaje našega veka. Ova činjenica možda neće ići u prilog vladarima-fdozofima koji bi želeli da vide čisto dijalektičku književnost. U liberalno-kapitalističkoj privredi strah od nedostatka novca. Teror. praktikovana tokom nekoliko decenija. Pošto seljaci. onemogućava poštenu književnost. stanovništvo „srečnih. rade bez volje i dosta su nezainteresovani za dobit koji ne ide u njihove džepove. Porodice rođaka su nesiguran elemenat i mogu se održati u pokornosti samo pomoću straha da će ih snaći slična sudbina. ono što nagrađuju kao književnost samo je njen privid. Dvojnost etičkih mera. koji ima sto hiljada stanovnika. Ovde se ipak pojavljuje g o l i strah. od pada na niži stepen društvenih lestvica gurao je čoveka na napor. što nije nikakav argument protiv sistema: dve-tri deceni­ je su suviše kratak vaspitni period. Dijalektičko rezonovanje može biti sasvim u redu. Deportovani mogu da požele da beže. Rođaci deportovanih nisu uopšte oduševljeni i uputno je i njih staviti na sledeću listu. Najplemenitije reči imaju tada mrtvilo ornamenta. Godina i decenija se ne izjednačuju. odmah se javlja sumnja može li se izjednačavati trenumi. ali umetnost ne nasta­ je iz dijalektičkog rezonovanja: ona сфе iz znatno dubljih i starijih nasla­ ga.

u civilizacijskom pogledu bih su na znatno višem nivou od ostalih građana i. knjige. Ipak. Goli strah. ako sloboda nije ništa više od razumevanja te opšte racionalne nužnosti. ako sto hiljada ljudi živi stalno u strahu. Jasnost slučaja sastoji se u tome što su oni naglo uključeni i uopšte nisu bili pripremljeni za nove uslove jer nisu prošli ni kroz kakve prelazne stadijume. rođen i vaspitan u novom sistemu. tako i buđenje mržnje prema neprijateljima koji bi tu promenu hteli da onemoguće. Ako je sve na svetu podvrgnuto zakonima koji se mogu razumski upoz­ nati. radio imaju za temu kako tu promenu čoveka. oni proizvode kolektivnu atmosferu koja pritiska grad kao veliki oblak. a slabljenje napetosti straha. otuđuje čoveka ništa manje. doze straha će se smanjivati. Goli strah. S vremenom kako čovek bude dobrovoljno i s radošću učio da izvršava svoje obaveze prema društvu. jedno te isto . Postupanje prema njima nije uopšte nepromišljena glupa svirepost. Njihova sudbina je potpuno ista kao sudbina drugih naroda koji žive u granicama Sovjetskog Saveza. U tom značenju su u pravu pisci narodnih demokratija kada tvrde da se slobodan čovek v e ć rodio. pitanje je vere.i neosetljivosti okoline. Tako će se najzad roditi slo­ bodan čovek. a to je sovjet­ ski čovek. U tom značenju je komunista. dakle. Međutim. postavljen umesto kapitala. Mladi čovek u Moskvi. Časopisi. Protiv vlasti straha predviđena su sredstva: vaspitavanje novog čoveka. uvek će izvestan broj ljudi napraviti pogrešan izbor. Ako ipak božanska svest (za božanstvo ne postoji izbor jer onome ko vidi jasno nije potrebno da bira) nije čoveku dostupna. koji je sličnu dilemu rešavao pesimistički. jer je sredstva primenjivana prema njemu i njemu sličnima smatrao racionalnim i nužnim. Da h će se roditi uz upotrebu primenjivanih metoda. čini ga kepecem. koji je proveo tri godine u zatvorima i logorima prinudnog rada. Ne vide se razlozi zbog čega bi ih trebalo tretirati drugačije.tada je novo slobodno društvo moguće u budućnosti. za koju je to što je nužno i to što bi trebalo želeti. film. imaju teškoće s učenjem ruskog jezika 182 . Ogromna literatura služi tom cilju. pretiće prevratom. Osim toga. za koga bi rad prestao da bude Adamovo prokletstvo i postao radost i ponos. bio slobodan. a čak znatno efikasnije. pošto nisu Sloveni. ako je čovek sposoban da postigne punu svest. nalazi se na lošem putu kada vrši izbor i poseže za Dostojevskim. s tačke gledišta vladajućih filozofa. postoji ipak pitanje Balta. Zlato otuđuje čoveka od njega samoga. biće isto tako malo sklon dobrovoljnoj abdikaciji kao Kapital.

a pošto je ruski narod izvršio revoluciju i odredio modele socijalističke kulture. Ukrajinski pesnici i kritičari. Nacionalizam se može definisati kao uverenje da se nacionalna kultura zasniva na „nacionalnoj sadržini u nacionalnoj formi". na znatnim prostranstvima zemaljske kugle biti pri­ hvaćen ruski jezik koji će. Sve više ukrajinskih mladih pisaca prelazi u Moskvu i piše na ruskom. želeći da se takmiče s ruskim 183 . socijalistička po sadržini". U Ukrajini se mogu zabeležiti značajni uspe­ si. ako boluju od antiruskog nacionalizma. kasnije predstavljati osnovu novog univerzalnog jezika (kaže se da je francuski bio jezik feudahzma. Ne žive ni glumci koji su bih ponosni na nacionalno pozorište i otišli suviše daleko. uostalom. ne žive više. U trenutku postizanja pobede i stadijuma socijalizma na čitavoj zemaljskoj kugli narodi če postepeno prestati da postoje.(video sam u sovjetskom fdmu malu Estonku kako recituje Puškinove sti­ hove. a ruski je jezik socijalizma). Sto se tiče većih naroda. kako kaže On. Može se pretpostaviti da će. Nesumnjivo. mogu se likvidirati u celini (npr. ni engleski. međutim. neće biti ni ruski. u sadašnjoj fazi treba na njega računati kao na činjenicu. Suprotnost naciona­ lizmu je formula „nacionalna kultura po formi. Manje nacionalne grupe. Sve što u kultumom pogledu zbližava dati narod s ruskim narodom vredno je zaštite. pod uslovom da poštovanje primata ruske nauke bude sačuvano (u jednoj od narodnih demokratija delikatno je odvraćana grupa naučnika od objavlji­ vanja rezultata njihovih naučnih radova jer su ovi rezultati bili suviše dobri i to bi moglo da ostavi utisak konkurencije s ruskom naukom na tom polju). Takođe je vredno staranja sve što učvršćuje sistem. a poznato je da je sadržina nacionalnih kultura bila dosad uvek klasna. Uputno je podržavanje razvoja nacionalnih kul­ tura. s Krimskog ostrva uspešno je deportovan ceo narod krimskih Tatara). već pre legura raznih jezika. ni nemački. Zbog toga nacionalizam zaslužuje apsolutno iskorenjivanje. njen izgovor je bio veoma smešan). proces borbe s mržnjom prema svemu što je rusko razvučen je na duge etape. Postojanje naroda nije moguće racionalno obrazložiti. nacionalne razlike su ovde ozbiljan problem. Сфес1 iz svojih dostignuća. Stalno treba imati pred očima daleki cilj. pre nego što se to dogodi. nacionalizam se može kratko defini­ sati kao suprotstavljanje svemu što je rusko. stvoriče se jedan univerzalni jezik koji. samo u onoj meri u kojoj to priprema prelazak u sledeću fazu. to jest stapanje naroda u jednu celinu. U naučnoj oblasti mogu se čak podsticati narodi na takmičenje. koji bi hteh da stvaraju p o s e b n u ukra­ jinsku književnost. engle­ ski jezik kapitalizma. pa ipak.

predstavlja modifikaciju ranije stvorenih iskustava.) . samo bogohulnik će hteti da poredi s prošlošću naroda koje je ruski narod oslo­ bodio. Posle mnogo napora uspeli su da ga " P i e d bot (franc. 184 . uspešno realizovan. Danas vide kohko je to bilo nerazumno (što ih. za to su krivi klima. uortačen s apotekarom Omeom. verovatno ne bi zadržalo da ščepaju jedan drugog za gušu kad bi nestala kontrola Centra).kulturu posedničkih klasa.a to se ne može menjati u sadašnjoj etapi. Nikakve svireposti se ne čine. Flober u Madam Bovari opisuje operaciju „pied boi^". snabdeva svoje zatvorenike onako kao što Engleska snabdeva svoje vojnike. pre nego što hrana stigne do zatvorenika. Pod vlašću Centra prihvataju međusobne ustupke: Poljaci su ustupili svoje istočne teritorije. Ubijaju se oni koje treba ubiti. ali njihov rad bi prestao da se isplati. Tada će i zatvorenicima biti bolje. Nemci su prihvatili liniju OdraNisa. Teško je zahtevati da zemlja. on je nosio u svojoj nutrini revoluciju. baltički narodi . prev.kulturu svojih kulaka. Ako lako ginu preseljeni u strane im uslove.bangav. Njegovu prošlost. Ruski narod je izbavitelj sveta. uostalom. Ovaj provin­ cijski lekar. Uostalom. U republikama iščezava problem manjine. Sve će se promeniti kad se životni standard poveća. težak posao i nedovoljna ishrana . samo da bi osvojiU od svog suseda parče teritorije. Prethodno izlaganje nije lišeno dalekovidosti. koji je bio hrom. deportuju se grupe koje treba deportovati. Prim. koja nosi na sebi tako veliki zadatak. muče se oni od kojih treba dobiti priznanja. sve one prihvataju jedinstven privredni i kulturni model iz Centra i ono što ih još razlikuje je jezik. adminis­ tracija logora je pokrade. koju je izvršio doktor Bovari. dostojne divljenja. kao što majka nosi plod. opterećenu najvećim dostignućima u istoriji. Možda onda ne bi umirali tako brzo. Suprotstavljaju tu kulturu ruskoj kulturi. odlučio je da izleči slugu iz mesne krčme. Zadatak je težak jer pojedini narodi su opterećeni sopstvenom prošlošću i skloni da smatraju svojom kulturom . Što se tiče narodnih demokratija. Česi i Mađari više nemaju pretenzije prema Zakaфatskoj Ukrajini.pozorištem. Narodi Srednje i Istočne Evrope bili su do ludila nacionalistički i sprem­ ni da se međusobno masakriraju. Teško je negirati ispravnost velikog plana. U baltičkim zemljama stvar je na najboljem putu. Kako se ipak može porediti! Ruski narod je veli­ ki narod. na primer. Jedini problem je pacijent koji se otima i viče. primenjena šema je drugačija i dugoročni program.

istina. portreti vođa.Ovo je prilika da se vikne da će slepi progledati. manifestacije mržnje prema neprijateljima. mogućnost odlaska do glasačkih kutija i davanja svog glasa protiv nekoga ima vrednost osvežavajućeg tonika. koja je s tačke gledišta zdravog razuma bacanje novca jer postoji jedna lista i rezultat je unapred predviđen. propaganda za vreme izbora. koja primenjuje vladajući Centar. zavrtnje i kožne remene. štrajkačka akcija ili čitanje opozicione štampe daju trenutke emocionalnog pražnjenja. Otvoren je sandučić i konstatovano da je noga otečena i prekrivena čirevima. s kojim imamo posla dobar lekar. Ogromne povorke. ­ Video sam ga još u R usiji. posle čega je noga zašrafljena zavrtnjem u sandučić. Urlao je od bola.izvikivao je lokalni dnevnik. konstatovao je gangrenu i ampudrao nogu. Nacionalni ponos može biti apsurdno osećanje. pacijent se osećao sve gore. Flober je očigledno bio pakosnik i ismevao kult napretka gospodina Omea. Ipak. Doktor Bovari se zatrpao medicinskim priručnicima i po njegovom nalogu konstruisana je drvena kutija težine osam fund. verovatno veoma potrebnih. Lekar. A ipak. uvek ostaje sumnja da li je lekar. Pa ipak.nagovore da se podvrgne hirurškom zahvatu.za ljudski materijal je teško podnošljivo. Dva prijatelja su odlučila da je očigledno bio slabo zašrafljen. posle pet dana s pacijentom je počelo da se događa nešto loše. Pritegnud su šrafovi. a hromi prohodati! Ali. ali ponos petla koji šeta po svom dvorištu među kokoškama. Parlamentarni sistem može biti u mnogim slučajevima fikcija koja osigurava vlast uvek istim društvenim grupama. zas­ tave. pozvan iz susedne varošice." Ljudski materijal izgleda da ima posebnu odliku: ne voli kad ga sma­ traju samo ljudskim materijalom. To uopšte ne znači da operacije koje vrše dobri lekari ne mogu da uspeju. Jedino je interesantno kako reaguje ljudski materijal. Takođe učešće u demonstraciji uperenoj protiv nekog ministra. ništa manje apsurdan. Operacija je izvrsno izvedena. Osećanje da se treba potpuno pokoriti merama određenim u Centru i osloboditi se bilo kakvog uticaja na promene. . lake za logično tumačenje ех post. „То je sve u stvari dosadno ­ rekao mi je visoki funkcioner iz zemalja narodne demokratije. Etape su unapred odmerene i slede jedna za drugom s matematičkom tačnošću. to nauka danas osigurava svim ljudima!" Nažalost. Nacionalni ponos 185 . ono što je nekada fanadzam obećavao svojim izabranicima. ali uvek iznenađujuće . biološki je koristan. Razumevanju psiholoških motiva treba pripisati sredstva koja utiču na mase. koja je unutra imala gvozdene kuke. „Hvala! Tri puta vam hvala! .

Priključivanje baltičkih zemalja postalo je važan psihološki faktor. o kojima propaganda voli da go­ vori kao o suverenim. negde gore. koliko time kako će se na njih gledati u budućnosti. Provodi život među knjigama i zna da mu. Litvanaca. novim zgradama.takođe je uzet u obzir: treba da mu služe nacionalne zastave. putevima. Ako je veliki Sovjetski Savez federacija i može da apsorbuje neograničen broj republika. Može se žaliti zbog zaostalosti tih naroda i izražavati nada da će socijalističko vaspitanje to promeniti. slične pretpostavke mogle bi se izvlačiti o na­ rodima koji su stфljivo i nmogo ranije bili vaspitavani. i može se smatrati da se ni partijski kadrovi ovih zemalja ne bi odrekli tako velikog zadovoljstva. onda jednom mora doći red na druge zemlje. 186 . Ipak. sve je unapred određeno. pomera granice zemlje . kad se ide dalje. onda treba očekivati masovne deportacije i naseljavanje gradova i sela došljacima iz dalekih krajeva evroazijskog kontinenta. Drugačiji je slučaj s mnogomilionskim masama stanovništva narodnih demokratija. Godinama one u mislima razmatraju taj. Izražavanje nacionalnog ponosa je očigledno nedovoljno. Letonaca. Ceha. kao Strašni sud. U svom profesional­ nom radu može se steći opravdani ponos. zadržava samo strah. Takav trenutak predstavlja se u svesti građana zemalja. nezavisno od drhtanja ljudskog materijala. Nedostaje ipak nekakav neuhvatljiv elemenat i ljudski materijal je mučen osećanjem f i k c i j e . građanin ih možda ne meri toliko njihovom privremenom korisnošću. Što je još gore. Poljaka. Prijatelj koji me je upozoravao na Zevsov gnev je filozof. Ako to što se tamo dogodilo posle priključivanja treba da bude p r e f i g u r a c i j a stvari koje će nastati.ili pak da se pojavi naredba da treba mrzeti one koji su do juče smatrani prijateljima. pošto duhovno stanje Estonaca. može biti doneta odluka koja uklanja čitavu vladu. svakodnevno saopštavane vesti o privrednim ili kulturnim dostignućima zemlje. Ništa nije s p o n t a n o . ne treba zatvarati oči pred neprijatnom stvarnošću. Delovanje je uspešno zahvaljujući ponavljanju istih parola. neobični postupak moćne velike države koja nalazi analogiju samo u politici kolonijalnih država. štampanih u Moskvi. železnicama i uspešnom ostvarenju proizvodnih planova. koji im padne u ruke. Već sutradan. Praveći svoj svakodnevni proračun reči i dela. i pored svega. Rumuna i Bugara opravdava pretpostavku da ih od klanja svakog Rusa. Pa ipak. neće ponestafi lepih izdanja Lukrecija. Pripajanje baltičkih zemalja za stanovnika Čilea ili Meksika izgledaće kao beznačajan incident. Mađara. onog odlučujućeg dana.

što nije dostojno ljubavi. Susreti tih ljudi nemaju u sebi ništa od jalovih i neobaveznih intelektualnih divagacija. Tragaoci za istinom su pajaci. svetao i čist. Uvek sam čeznuo za čovekom koji bi bio čvrst. zato što se raduju tome. jer je video u meni veliku odvratnost prema buržoaziji. Nije se varao. izražavanih u njihovim pokretima. Svuda izvan zemalja koje realizuju novoga čoveka morao sam se osetiti beskućnikom. Moj prijatelj me je voleo. to jest prema tupom i maglovitom mentalitetu. iz starih pisaca i iz komplikovanih. Sva moja poezija bila je o d b a c i v a n j e . Kad bi razumeli. za koji ne pos­ toje oštre slike pojava. Moj prijatelj ne veruje u „filo­ zofiranje". svaka druga sloboda je iluzija. zna da su to naučnici koji ne trače vreme i kao on crpu znanja iz dijalektičkog izvora. Pobeda Sovjetskog Saveza je podjednako sigurna kao stoje sigurno to da drveće ispušta lišće u proleće. osim razumeva­ nja nužnosti. Ljudi koji su predmet hapšenja i deportacija su glupači i ne treba ih žaliti. srećan je i slobodan jer. To su susreti naučnika društvene građevine. ali interesantnih studija dijalektičkog materijalizma. s neizbežnom nužnošću stvorio jedino ispra­ van metod dijalektičkog materijalizma. 187 . jer bio sam mu sličan. koji prezire bednu savremenu književnost. to će se više pojavljivati izdanja klasičara i mudri čovek. prezir prema sebi i drugima. Čovek.što više bude rasla Velika Građevina. sa stidom sam skretao pogled sa sebe. osećaju bol zbog nečega što je nedostojno bola. podižući se. Moj prijatelj smatra da su oni koji pate u novom sistemu sami sebi krivi. sakupiće uvek mnogo slasti iz istorije fdozofije. a kad se sretne s ljudima sebi shčnim. To su reakcionari. Zar samim tim nisam pripadao novim graditeljima sveta koji imaju viziju čoveka nadljudske čistoće? Bio sam sigurno „dobar paganin". jer moja ogorčenost bila je ogorčenost boljševika. u poredenju s kojima su predsednici. koji je razumeo nužnost. a njegovo razmišljanje je odraz kretanja materije. Svaki dan protiče mu u napornom intelektualnom radu. Njihova opterećenost prošlošću tako je velika da nisu sposobni da razumeju zakone razvoja. Čovek je društvena životinja. U stvari. za filozofa ne može postojati ništa bolje od zemlje kojom upravljaju ljudi. jer služe interesima neprijateljskim pro­ letarijatu koji je. a gledajući čoveka kakav je. pripisujući mi unutrašnji plamen koji je čitavog mog života bio razlog mojih patnji. utoliko više dostojni prezira što pokušavaju da osporavaju daje to što misle samo odraz istorij­ skih procesa. kraljevi i premijeri protekle ere bili jedva improvizatori. ništa loše im se ne bi desilo i njihov život bio bi stvaralački i vedar.

brižljive reči. Bila je to ljudska porodica. Čekao sara voz na stanici jednog od velikih gradova Ukrajine. Prevodio bih Sekspira . sežući pogledom u daleku budućnost. njihova privatnost u masi . S vremena na vreme objavlji­ vao bih pesme koje dokazuju moju privrženost Revoluciji i njenim tvorcima. znajući da je umetnost koju su stvorili loša i da za to nema spasa. obnovljenoj posle ratnih razaranja. Postao bih možda univerzitetski profesor. žena i dvoje dece. U Varšavi. uniformama. U mojim putovanjima na početku Drugog svetskog rata dogodilo mi se. 188 . bio bih mudrac i mogao bih s pravom da postanem učitelj filozofa. do jednog događaja koji ću opisati. Mislim da moji podvesni motivi idu daleko unazad. Na mermernim stepenicama bilo je mnoštvo siromaha koji su spavah. naborane kože.kakvo uživanje je savlađivati otpor jezika i pronalaziti rečenice isto tako sažete kao rečenice originala! Izvršio bih marksistička proučavanja istorije Engleske šesnaestog veka. Sedeli su na кофата i zavežljajima.eto šta me je potreslo. njihovo izdvajanje. da budem u Sovjetskom Savezu. Zidovi su bili prekriveni portretima i transparentima neizrecive ružnoće. zvučnici su urlali propagandne parole. Tada sam za trenutak shvatio nešto što je ponovo odmah nestalo. razočarao sam svoga prijatelja. muž . kao ostrvo u masi. muzičara i slikara. pažljivo. Slušao bih Baha i čitao Svifta ili Flobera. Baveći se dijalektikom i boraveći u krugovima filozofa. radio bih u skladu sa zakonima Istorije.tamne. sa spuštenim crnim brkovima. nežno pružanje šolje detetu. Kad bih to umeo da uradim. naglo sam se zaustavio. mogao bih uostalom s velikom dozom omalovažavanja da se odnosim prema naporima književnika. mada je bila zima. A ipak. Prolazeći. sipao je čaj iz čajnika u solju i pružao je sta­ rijem sinu. Bila je to ogromna zgrada. njihove gole noge virile su iz dronja. ispunjavala je svaki slobodan prostor i gnječila debeli sloj blata na podovima. kojoj je nešto nedostajalo za običnu. Odozgo. istina veoma kratko. Ono što me je na to navelo teško mi je da objasnim samome sebi. dirnut nečim. i moje naglo uzbuđenje bili su izazvani njihovom potpunom r a z l i č i t o š ć u . Kraj zida smestila se seljačka porodica: muž. I to što sam upra­ vo na njih skrenuo pažnju u masi. s kapama s naušnica­ ma i vunenim maramama. iznad njih. Razgovarali su tihim glasovima na poljskom. Gledao sam ih dugo i odjednom sam osetio da mi suze teku niz obraze. Žena je hranila mlađe dete. Zbijena svetina u kožusima. malu ljudskost. kojih sam se više dosećao po pokretima usta. Pokret ruke koja sipa čaj.Imao sam izglede za pravu sreću.

Da je njihovo znanje. odričem se toga što je možda jedi­ ni poziv pesnika? Moj prijatelj prihvata nagu silu. u kojima boravi moj pri­ jatelj.klice dobrih sila koje mogu biti razvijene. žele da isklešu novog čoveka iz kamenog masiva. za koje treba pitati nemačke žene koje su preživele 1945. Za krugove. a ne ljudi. Ipak. A. Sada sam beskućnik. Zaćutimo. eto. Ne tiče me se da li sam se našao na strani budućih pobednika ili pobeđenih. kao što veruje moj prijatelj. možda sam se rodio za to da bi mojim ustima progovorili „robovi zauvek"? Zašto bi trebalo da sebe previše štedim i da bih se našao u antologijama klasičara poljske poezije. zrno koje se u njima ili u Baltima. Znam jedno: ako moj prijatelj bude jeo 189 . dečacima koji izbegavaju društveni rad i kulacima. Videći da je u čoveku svetio. koje izdaje državna izdavačka kuća. odvaljujući ono što je suvišno. ili u Česima sačuvalo moglo je da se sačuva zato što nikada nisu izvrgavani lečenju metodom gospodina Omea. uzurpacija. monasima. Da li sam mogao. uz pesme. pošto ne možemo da zaboravimo prošle zločine. Moj prijatelj bi sigurno rekao da su to odvratni smrdljivi glupači koje treba naučiti da misle. Pravedna kazna. on je delo Istorije. Mishm na zločine koji postoje i kojih će biti. i uvek uz zvuke orkestara. Čini mi se da se varaju. pretpostavka da je čovek tajna zvuči kao najgora uvreda. uz svu svoju savršenost. da koračam po mekom tepihu svoga stana. sujeverje poljskih seljanki koje su sakupljale razne vrste trava čudotvorne moči. koje drže u svojim rukama. nedovoljno i da je pravo na život i smrt. i uživam u Šekspiru? Umesto ruke. Treba se učiti opraštanju. I uvek u ime novog.Poljski seljaci sigurno nisu stajali na vrhovima civihzacijskog razvoja. ostavljanje praznog tanjira za putnika za badnju večeru . vike zvučnika i deklamacija optimističkih poema. istoznačno sa socijalističkom svešću i nalazi se i u glupacima. i ne vodi li posipanje zrnevlja kamenjem rezultatima. kao što verujem. godinu u Berlinu. u kvartu privilegovanih. Ali. divnog čoveka. ne bih mogao da na njega pokažem prstom jer. bila bi mi data izvrsna proteza dijalektike. kojom vrela krv teče od srca do prstiju koja drže pero. Možda su d koje sam posmatrao bili analfabete. Znajući daje u čoveku zločin. dajući joj različita imena. nikada ne bih mogao da za tim svetlom posegnem jer to svetio nije. one koji su ubijeni iU potopljeni u barkama Ledenog okeana. Nisam siguran da li su nežnost s kakvom su baltičke žene negovale svoje vrtove. stotine hiljada deportovanih Poljaka u perio­ du 1940-1941. nalazeći se na strani mrmljanja i gunđanja kojima se izražavaju bespomoćne i potresne ljudske čežnje. Rastali smo se.

naša planeta neće ući u period strašnih ratova i krvavih revolucija. Mnogi ljudi su pro­ veli svoj život u sakupljanju poštanskih maraka. moje pesme će biti za mene bez ukusa. Samo što to što će ih uništiti neće stvoriti u njima slobodnog čoveka. a slava mrska. nije bila nužnost. u baltičkim zemljama i na obalama Ledenog okeana. ne treba da zaborave kad drže pero. stanem pred Zevsa (bez obzi­ ra na to da li ću umreti prirodnom smrću ili će me stići presuda Istorije). koju je obožavao. koji nije nazvao idiotima kolekcionare starih moneta i odgajivače lala. Neka dozvoli nekim drugim piscima Srednje i Istočne Evrope da se pozabave problemima koie su daleko od toga što ga boli. koji stižu do njega iz Srednje i Istočne Evrope. Oči koje su videle ne treba da budu zatvorene. ako nešto s tim darom ne učinim. Ako moj prijatelj bude imao mogućnost da se uveri da sila. ako su u ta svoja zanimanja unosili svu svoju strast. Osećao sam da. Siguran sam da bi. Sada spavaju u svojim krevetima ili predaju se kretenskim zabavama i zaista svakim svojim delom nastoje da zasluže uništenje. ali teško onima koji to dozive. Kada. kako kaže moj prijatelj iz Varšave. to ču manje-više moći da dam kao svoje opravdanje. ali traganje se neće završiti i nada će ostati sačuvana. Loše bi ipak bilo kad bi sve glasove. Zevs bio prema njima laskav. I možda će mi Zevs. smatrao simptomima davnih nacionalizama i jadikovkom ponižene reakcije. oprostiti. ruke. 190 .slatke plodove pobede. zemaljska planeta biće planski uređena za duga stoleća. koje su dotakle. Oprosti mi". Reći ću mu: „Nisam ja kriv što si me stvorio pesnikom i dao mi dar da istovremeno vidim šta se događa u Nebraski i u Pragu. makar to bile interesantne i beskorisne sklonosti. Neka se veliki pesnik Latinske Amerike Pablo Neruda bori za svoj narod. antičkog novca ili u uzgajanju retkih vrsta lala.

1992.K (1952-1956).GLAS SAVESTI ZA O D B R A N U M O R A L N I H V R E D N O S T I Pisanje je bilo za mene zaštitna strategija Brisanja tragova.Galimara' iskočio sam na površinu""). sam Miloš je rekao daje „pohtički aspekt samo spoljašnji. („. intro­ spekcije i duboke refleksije. kako je više puta isticao. ne može se dopadati ljudima Onaj ko poseže za zabranjenim. i to hermetičnim pesnikom za malobrojne čitaoce.. . Krakovi^ 191 . reč je o nekoj vrsti antropološke ili soci­ ološke studije'*.šwiata 1988. Povod za to su dve njegove knjige: roman Osvajanje vlasti i knjiga eseja Zarobljeni um.. kako je moguće da već formirani. da se prilagode uslovima koji su im sasvim strani. U eseju je. u stvari.8 . Uostalom. Warikowicz-Miio. Dugo je bio smatran političkim piscem i velikim antistaljinistom. Prvi je „Murti-Bing". rekao sve ono što nije mogao da kaže u poez­ iji.. nr 7 . s. W y d a w n i c t w o Literackie. Jer. Prihvatanjem prvog on podleže „zarob" U knjizi razgovora s '^Korespondencja Renatom Gorčinjskom: Renata Gorczyri. u strašnom ideološkom pritisku vlasti da bi stvorile „novog čoveka". pa esejistom.ska. postao je poznat kad mu je objavljena knjiga eseja Zarobljeni um. Ipak. Jedno od glavnih pitanja u ovom složenom delu je pitanje kon­ verzije. Krakovv.108. Najveće zlo totalitarističkog sistema on je video u porobljavanju umova. . 7 7 . a nikada romanopiscem.s. u svetu poznata kao knjiga o komunističkom totalitarizmu.Zdanie". Česlav Miloš TO Česlav Miloš je uvek sebe smatrao pesnikom. (SveLski putnik). Podroiny . a drugi „ketman"." koja pokazuje ponašanje intelektualaca u totalitarističkom sistemu. To je primer originalne esejistike s elementima autobiografije. zreli ljudi postanu pristalice staljinizma.. Miloš predstavlja dva mehanizma koja čoveku iz zemalja Centra služe za prilagodavanje novoj situaciji koja ugrožava njegov identitet. naime.tek kad je Zarobljeni um izašao kod .

. a potom ambasador u Francuskoj. nje­ g o v u poeziju krasi sočan i jedar humor. Madotm. ""Beta .šoj čitlačkoj publici bio je nepoznat sve do 2 0 0 2 . odnosno prakukovali neku vrstu igre. Na. pozajmljen je iz lit­ erature. P o s l e izlaska iz logora napisao je zbirku pripovedaka Oproštaj s Marijom i nešto kasnije . i vladari. Dejstvovanje ovih sila („Murti-Binga" i „ketmana"). publicista i političar. 1 9 0 9 . Najpopularniji njegov roman. U periodu 1 9 4 5 . B i o je jedan od organizatora Prve poljske armije u S S S R . Glumili su. i oni koji su im podređeni.. kao poslanik Poljske u Svajcarskoj.široke poljske čitalačke publike. 1 9 0 5 .1 9 8 6 ) .ski. Boldin. Niko nije osuđivao takvog čoveka. kod nas je prevedeno j o š nekoliko njegovih knjiga: Tama skri­ va zemlju.. Bete'". Miloš je pokazao na primeru četiri poljska pisca: Alfe". N a d o v e z i v a o se na katastrofizam tzv.ski (Konstanty Ildefons G a i c z y n s k i . g o d i n e objavio tri knjige pesama. Maloverni.Kameni svet. „ketman". Termin „Murd-Bing" Miloš je pozajmio iz romana Stanislava Ignacija Vitkjeviča Nenasitost da bi ilustrovao povodljivost intelektuala­ ca za lepotama Nove vere. Iz nje je uzeo „priču" kojom je hteo da pokaže da ljudi o kojima piše Novu veru nisu prihvatali bezrezervno. Uz to. Zdruzgotina. •"Delta . čovek se osečao moralno čist. Osuđivan je onaj ko nije umeo vesto da se služi maskom. 192 . Začarana kočija. nastale krajem devetnaestog veka. •"Gama .Ježi Andžejev.Ježi Putrament (Jerzy Putrament. K a o pesnik debitovao je za v r e m e studija u Vilnu i do 1944. u kojoj su se svi maskirah. menjanju ličnosti.1 9 5 3 ) dugo je b i o jedan od najomiljenijih pesnika . Pepeo i dijamant ( 1 9 4 8 ) odigrao je posebnu ulogu u prvim posleratnim godinama. radio je u diplomatskoj službi.Tadeuš Borovski (Tadeusz Borowski. kroz grotesku i fantastiku.ljavanju" uma. Posle toga pisao je isključivo prozna dela.1 9 5 1 ) debitovao je kao pesnik za v r e m e rata. Nioha. Praktikujuči ketman. Svoje lirske d o ž i v ­ ljaje u p e s m a m a izražavao je najčešće uz p o d s m e h . po k o m e je snimljen film. 1 9 1 0 . pomoću kojih Nova vera porobljava ljudske umove. član Centralne komisije partijske kontrole. poslanik u Sejmu.. ovoga puta iz knjige Zozefa Artura Gobinoa Religije i filozofije u Centralnoj Aziji.. 1 9 2 2 . Vrata raja. književnik.ski (Jerzy Andrzejew. I tu dolazi do vrednosnog pomeranja. dok se prihvatanjem drugoga bori pro­ tiv toga. Septembar.mvski vetar. »druge avangarde«. Dela: Stvarnost. Pored o v o g romana.1 9 5 0 . g o d i n e kad su o v e d v e zbirke pripovedaka objavljene zajedno u knjizi Oproštaj s Marijom. Var. I drugi termin.). On je nesumnjivo bio najpopularniji poljski p e s ­ nik k o d nas tokom šezdesetih i sedamdesetih godina {Servus.u za vreme rata. o kojima je Andžejevski i pisao. Pedesetih godina bio je general­ ni sekretar i zamenik predsednika S a v e z a poljskih pisaca.Konstanti Ildefons Galčinj.. Game"' i Delte''^ čiji su portreti po nuiogo " A l f a . Ide skačući po gorama. važno je da je bio „lojalan" vlasti. dovodeči u zabludu predstavnike vlasti. I svi su znali za to. On je tipični predstavnik »ratnog pokolenja«.1 9 8 3 ) jedan od najvećih poljskih pisaca XX veka.

Poznavaocima poljske književnosti neće biti teško da pogode ko su oni. Više od trideset godina njegove knjige iz političkih razloga u Poljskoj nisu objavljivane. Ali. „Veliki brat". u majskom broju časopisa „Kultura"'^ U njemu piše zašto i u kakavim okolnostima je doneo odluku. ako je već tako. Tokom pet godi­ na lojalno sam služio svojoj socijalističkoj otadžbini. „On". koji je najpre izlazio u Rimu ( 1 9 4 5 ^ 7 ) . pod naslovom Ne. „proli".. kada je komunizam na Zapadu u nekim krugovima izazivao divljenje. što odgovara orvelovskom novogovoru: „Okeanija". „Čuvari". za koga se verovalo da se može preobratiti. veoma bolnu i tešku. Čak ne moraju da čine to iskreno. ili pak Zamjatinovom: „Jedinstvena Država". „Dobrotvor". kako kaže...čemu paradigmatični. godine. naglo sam presekao svoje veze s poljskom narodnom demokratijom i postao emigrant. Miloš je objavio 1951. Moskva. Stvarnost koju nam je Miloš pokazao možda je manje strašna od Orvelove imaginativne apokalipse... zastrašujuće vizije u 1984. važno je samo da dobro „igraju"..štvena i politička zbivanja. Bio je „dobar paganin". Učinio sam to u trenutku kad je oponašanje sovjetskih uzora u Poljskoj postalo obavezno za pisce. Svoj prvi članak u emigraciji. Njegova dela su dugo bila nedostupna široj čitalačkoj publici. „brojevi" („unifi"). Umesto reči: Rusija. a književna karijera bila osigurana. Miloš govori: „Centar"." Priznaje daje bio cenjen poljski pesnik i prevodilac. zašto Miloš nije dao njihova prava imena? Da h je možda time želeo da naglasi njihovu paradigmatičnost ili pak da pokaže da su oni do te mere obezličeni da im čak ni ime nije potrebno? Zato oni donekle podsećaju na „brojeve" ili „unife" iz Zamjatinovog romana Mi.. da napusti zemlju i ostane na Zapadu.emigrantski časopis za kulturna. Miloš je o komunističkom totalitarizmu pisao u vreme njegovog najvećeg razvoja na istoku Evrope. Miloševim junacima dovoljno je da prihvate Novu veru i budu lojalni prema Centru. komu­ nizam. da mu je ime izgovarano s poštovanjem. svestan šta to znači. koja je pretekla istoriju.. Počinje ga recima: „То što ću vam ispričati može se nazvati istorijom jednog samoubistva. Smatrao je da gubljenje otadžbine za pes­ nika znači kraj književne karijere. Ni posle dobijanja Nobelove nagrade za književnost (1980) on u Poljskoj nije bio potpuno prihvaćen. Veći deo svog života Česlav Miloš je proveo u emigraciji. 193 . Staljin. dru. u Parizu. „Pohcija mish". „Nova vera". trudeći se da što bolje •"„Kultura" . a od 1947... pa ipak kaže: „Boraveći u Parizu..

poznata po svojim neslaganjima. glavni urednik nedeljnika „Vjadomošći"'": „Ako je posle šest godina verne " „ V j a d o m o š ć i " „Ve.one u Poljskoj. oni su cenili njegovu želju da se vrati na pravi put i verovali u njegovu iskrenost. društvenim i kulturnim pitanjima. za druge čak i najveći kolaborant. Nove vere. sukobima i konkurenciji. Tada sam rekao: Ne!" Miloš govori i o poljskim piscima koji su razhčito reagovaU na zahteve tzv. nastaje „casus Miloš" na stranicama emigrantske štampe. Na ovu dramadčnu ispovest pesnika-emigranta. 194 . ima pravo na rehabilitaci­ ju. Osim toga. iz poljoprivredne. i ne tiče me se što ću bid nazvan robom svojih predrasuda i nasledenih navika. stajem na put kojim će proći Istorija." Neke misli iz članka Ne Miloš je kasnije razvio u Zarobljenom umu. Mada s distancom prema Miloševoj diplomatskoj službi.u znat­ no manjoj meri . u stvari. Dok je za prve kolaboracija teška bolest. posle koje bolesnik mora provesti izvesno vreme u karantinu. Prvi se oglasio Mječislav Gridzevski. kao i . kao i druge. Londonska emigracija veoma je oštro reagovala. Od tada.nedeljnik poljske emigracije u Londonu. Odgovarao je „vernicima": „Ako sloboda treba da se sastoji samo u shvatanju nužnosti. i kao ataše za kultura u Sjedinjenim Američkim Državama i u Francuskoj. Organizovana je prava hajka na Miloša. sporovi stranaka od po nekoliko ljudi ostavljali su utisak nekorisne zabave. a treći da se. godine. imao sam razloga da se držim nove Poljske koja se kretala ka socijalizmu i tako je bilo do trenutka kad su odlučih da me. Nijednu od ovih mogućnosti on nije mogao da prihvati. ako se pokaje. drugi se trudili da uguše sve sumnje. pretvorena u industrijskopoljoprivrednu zemlju. a Poljska. uz tutnjavu tenkova i lepršanje zastava. londonski i pariški. odričući se isdne. što su univerziteti puni radničke i seljačke omladine. što je izvršena agrarna reforma. To mi je bilo utoliko lakše jer sam se radovao što je polufedualna struktura Poljske srušena. Izlazio je od 1 9 4 6 . moj odnos prema poljskoj emigraciji bio je u najmanju ruku ironičan: na nekoga ko je razumeo dinamiku promena koje se odvijaju u Poljskoj. burno je reagovala poljska emigracija.sti" . Dva najjača kulturna centra poljske emigracije. Jedni su postajali „simpatični cinici". onda ja. meni slične. pisce pokrste. obrate u Novu veru.1 9 8 1 . Dakle. koji se teško rastajao od svoje zemlje. a same ličnosd tih pohdčara hčile na figure iz vodvilja. veoma su različito reagovala na Milošev članak.ispunjavam svoje obaveze i kao pisac. B a v i o se političkim. bedni crv.

od njega se očekivalo potpuno ocrnjivanje svega što se događalo iza gvozdene zavese i prikazivanje isključivo terora i nasilja nad poljskim narodom. O ksiqice Milosza (O M i l o š e v o j knjizi). konzervativna londonska emigracija sasula je vatru na njenog autora. novog emigranta treba primiti raširenih ruku jer koristi koje je donela njegova pronicljiva „analiza boljševizacije zemlje" daleko nadmašuju štetu koju je prethodno napravio. U pariškoj „Kulturi" povodom Miloševe knjige preovladuju uglavnom pozitivna mišljenja. kasnije u Engleskoj i Nemačkoj.'"' Dve emigrantske sredine (londonska i pariška) vodile su žestoku borbu oko samog Miloševog čina . Juzef Mackjevič ( 1 9 0 2 . morao je zajedno s tom slobodom da izabere bar šestogodišnje ćutanje. već i drugih. inače veliki antikomunista. čak i uz saznanje da je Miloš imao pogrešan odnos prema situaciji u Poljskoj.smo Redakciji). Do 1945. Pa ipak." Pariška emigracija bila je mnogo umerenija. nr 4. Miloševo delo nije odgovaralo njihovim očekivanjima. objavljivanih uporedo s tekstovima u londonskoj štampi. " Karl Jaspers. U svom Dnevniku zapisao je: „Miloš je prvorazredna snaga. a ubrzo i na svim svetskim jezicima.. „Kultura". francuske levice.1 9 8 5 ) . samo malobrojni su ga branili. Jedan od njih bio je Juzef Mackjevič. npr.napuštanja otadžbine koja se još žešće rasplamsala posle objavljivanja Zarobljenog uma. Poznati nemački filozof Karl Jaspers naziva ovu knjigu „dokumentacijom i interpretacijom najvišeg reda". List do Redakcji (Pi. Pošto je Miloševo delo objavljeno istovremeno na francuskom i poljskom. Smatrao je da.službe ropstvu gospodin Miloš izabrao slobodu. 1953. što se može videti iz teksto­ va. pisac i publicista. nr 6. Kad već nije dobila u Zarobljenom umu crno-belu sliku. a pre toga je radio u diplomatskoj službi nove Poljske. kritike nisu dolazile samo iz krugova poljske emigracije. Ako je Miloš već napustio zemlju. „Kultura". kao i šta se događa s ljudima u „trenutku preobraćaja. razbijenosti čoveka na dve hčnosti". Francuski komu­ nisti smatrali su da je Miloš verovatno psihički bolestan kad se odrekao mesta kakvo mu je obezbedila narodna demokratija. 195 . koju bi even­ tualno mogla da prihvati. Paryž 1 9 5 4 . ž i v e o je u Vilnu.'" Najviše pohvala o Zarobljenom umu izrekao je Vitold Gombrovič. On ima nešto "•'Jozef M a c k i e w i c z . I opet su najotrovnije strele odapinjane iz Londona. Paryž 1953.. a njenu glavnu vrednost vidi u predstavljanju ljudi i njihovih sudbina kada su izloženi ogromnom pritisku.

'"" Hajka na Miloša u Poljskoj dobro je organizovana. Miloš je promočen do gole kože. pokazala je daje Miloš u Poljskoj sve vreme ipak bio prisutan. shčno kao i u onim na Zapadu. Za poljske publiciste on je čovek koji je iskoristio sve privilegije. a onda „ispljuvao i ocrnio" svoj narod u Zarobljenom umu. Beograd 1985. istovremeno. 196 . ah s kišobrani­ ma. od kojih su mu neki bih i prijatelji. nije mogla obezbediti. R Vujičić. Tek nakon jednog sastanka Saveza poljskih pisaca. Jedini od pisaca u emigraciji koga je ta bura zaista promočila. Uzroci njegovih postupaka traženi su u njegovoj sklonosti ka lagodnom i bogatom životu koji mu zemlja. Tiraž od sto hiljada primeraka odmah je rasprodat. Zamerali su mu da je bio kukavica.. godine opet dugo ništa nije pisano o Milošu i njegovom delu. Već ova činjenica dovoljno govori s kakvim su je nestфljenjem p oljski čitaoci čekali. Ispostavilo se da je zvanično nepostojeća knjiga Zarobljeni um u užim intelektualnim krugovima bila dobro poznata i analizirana. Međutim. „koja je s teškoćom gradila socijalizam". u centru pažnje su dva problema: ocena Miloševe ličnosti u moralnom pogledu i ocena njegovog dela.zlata vredno. da se pasivno držao za vreme rata. Tek nakon dobijanja Nobelove nagrade Miloš je doputovao u Poljsku. Tada su usledili brojni napadi. Nekoliko meseci posle Miloševog odlaska u emigraciju svi su ćutah. sedamdesetih godina. Druge nije. Bili su doduše na kiši. osećanje za drasdčne tačke naše krize. posle promene političkog sis­ tema u ovoj zemlji. zahvaljujući odličnom " V i t o l d G o m b r o v i č . Miloš je za mene doživljaj. Miloš je u svojoj zemlji bio anatemisan.. njegove kolege. Prev. Njegov stav prema poljskom narodu ocenjen je kao „izdajnički". što bih nazvao 'voljom za stvarnost' i. godine. da bi za izvesno vreme Miloševo ime na orvelovski način bilo gurnuto u zaborav. Spada u malobrojne čije reči imaju značenje. Kao čovek. u periodu 1955-1956. Istina. 179. Dnevnik i ( 1 9 5 3 . u socijalističkoj Poljskoj Zarobljeni um zvanično nikada nije objavljen. gde su ga primili predstavnici najviših državnih i kulturnih vlasti. U ovim diskusijama. Posle 1956.1 9 5 6 ) . a na kraju mu je uragan strgao s tela odeću . krajem 1951.vratio se nag. on je nazivan „renegatom" i „nezahvalnikom". str. objavljenje opširan izveštaj o njegovom slučaju u nedeljniku „Nova kul­ tura". Žestoko su ga napali poznati pisci. Presveta. To je učinjeno prvi put tek 1989. diskusija vođena na stranicama poljske štampe. Pa ipak.

Zarobljavanju koje uz to zarobljenik vrši na samome sebi i na svojim bhskima. govoreći o Zarobljenom umu. Pa ipak. „Tydzien Polski". Warszawa 1995. Posle 1989. N e w York. Poznati pesnik Stanislav Baranjčak u članku „Ко je za nas Miloš". Kim jest dla nas Milosz."* ističe da je Miloš jedan od malobrojnih koji su bili svesni na čemu je. Neke kritike podsećale su na one iz 1956.. koji se u evropskoj književnosti pojavljuje još u XVI veku. s. a ne 'komunizam'. zas­ novana katastrofa naše civilizacije: „čak ne toliko na masovnom uništenju tela. u borbi sa samim sobom" jer je bio „dirnut tom istorijskom nužnošću. u stvari." Zanimljivo je Miloševo viđenje Zarobljenog uma sa izvesne vre­ menske distance. u stvari. a tada će svaki saveznik biti dobar.2 3 . Njihovi autori bih su najčešće kritičari i recenzenti srednjeg i mlađeg pokolenja. Miloš nikada nije skrivao svoje levičarsko opredeljenje.stew Barariczak. Zvanična kritika u Poljskoj odnosila se prilično uzdržano prema svom nobelovcu. Mindzj wieszczami (Među bardima). O tome u: Tadeusz Komendant. 2 2 . socrealizam. čak i '"'Stani. 197 . cit. XI 1980. 77. izrazito desničarske orijantacije. u uverenju da je to jedini put spasa i sigurnosti. Renata Gorczynska. Još 1959. rekao je: „. iz pera Miloševih protivnika. napisanom odmah posle dobijanja Nobelove nagrade. poput pesnika Zbignjeva Herberta*". Izgledalo je da je spor oko Miloša i njegovog Zarobljenog uma u novoj Poljskoj konačno bio završen. devedesetih godina ponovo su se oglašavali. i branio se da ga ne uvuku u 'antikomunizam' koji „vodi pravo u maniju i ludilo.funkcionisanju „samizdata". neki čitaoci imali su priliku da je i ranije upoznaju. godine. U razgovoru s poznatom novinarkom Renatom Gorčinjskom kaže da je ova knjiga daleko od njegovih pravih intereso­ vanja. Op.. п г З . „Polityka". hegelijanizmom. staljinizam. Herbert. neki od njegovih kolega. kao i da ju je pisao „u periodu velikog unutrašnjeg konflikta.""' Mogli bismo navesti veliki broj autora koji se bave analizom Miloševog dela i o njemu uglavnom govore pozitivno. sve više su objavljivane i pozitivne kritike. a prema njegovom delu nimalo naklonjeno. zamerio je Milošu što je bio levičar. Smatrao je da je komunizam veoma širok pojam. kohko na masovnom zarobljavanju duša. ima dva džaka i mora sve da strpa u jedan od njih.predmet mog napada je Nova vera.

poznati prozni pisac. ironično konstatuje poljski fdozof Andžej Valicki**. 198 . već samo prećutkivan. 3 4 6 . ali je kasnije s tim istim demonom razgovarala za okruglim stolom. „Veoma je neprijatno biti takav prime­ rak nesalomljivog. da se njegova moć zasnivala isključivo na teroru i strahu.2 0 0 0 ) . 34. ističe da je Zarobljeni um „značajno" delo. Gustav-Herling Gruđinjski ( 1 9 1 9 . Najpre je opozicija stvorila sliku totahtamog demona. nr 4. Paryž 1959. ali Miloš je slavljen kao nacionalni bard i idol. Nije im odgovaralo to što je Miloš na prvo mesto stavljao problem intelektualnog zarobljavanja. Czytelnik."*' Bio je to odgovor Gustavu-Herlingu Grudinjskom.. a tek na drugo fizičku prinudu. Warszawa 1994. " Gustaw Herling-Grudzinski. želeo bih ovde da podsetim na periode u mom životu kad sam se 'bavio prostitucijom'. Poljaci su se onda borih sa izmišljenim. da li je staljinizam bio zasnovan isključivo na teroru i strahu ih i na manipulaciji. Ulogom koju mu je dodelila „Sohdarnost" Miloš. izgleda. ali smatra ga „lažnom knjigom" zato što je „kreirala mit ketmana. Jedinstven odgovor na ključno pitanje Zarobljenog uma.Gebels. Autohiografia na cztery тсе (Aut obiografija na četiri ruke)." Miloš nikada nije priznao ispravnost ovih argumenata. Zniewolony umysl po latach (Zarobljeni um posle više godiim). Jerzy Giedroyc.. „Kultura". P o s l e rata ž i v e o je u emigraciji. u Napulju. osnivač i urednik pariške „Kulture". Czytelnik. a ne stvarnim protivnikom. A kako nema prave ocene polidčke prošlosti u Poljskoj. 163. Odpowiedzi (Odgovori). a da on nije tako plemenit kao što ga predstavljaju. Paryž 1959. nije bio mnogo zadovoljan.'^ Ježi Gjedrojć. ne može se jasno videti ni problem oslobađanja od komunizma. s. Andrzej Walicki. 3. U razgovoru sa Aleksanderom Fjutom kaže daje slika koju je opozicija stvorila o njemu „suviše plemenita". Zarobljeni um upravo zato i nije kritikovan. ne postoji. Ako u posleratnoj Poljskoj nije bilo komunista. koga Herbert naziva svojim „idejnim saveznikom". Pre svega. kritičar i publicista. Odnos „Solidarnosti" prema Zarobljenom umu uglavnom je bio nega­ tivan. „Kultura". Komentarz thiinacza (Komentar prevodioca). s. Gruđinjski je uporno tvrdio da komunizam u Poljskoj nije imao moć zarobljavanja umova. Warszawa 1993. s. biti u diplomatskoj " C z e s f a w Mitosz. a da su Miloševe tvrdnje samo ulepšavanje stvarnosti. dok se jednostavno radilo o običnom strahu i oportunizmu". Odbačena je Miloševa definicija totalitarizma kao efikasnog zarobljavanja umova. Jer. nr.

. Na kraju. 07. Nisam uopšte bio svestan đavolske situacije u koju sam bio upleten" . knjizi.da li smo umeli i hteli da iskoristimo tu slobodu? Jedan od poznavalaca Miloševog proznog opusa kod nas jednom prilikom rekao je kako se „zalagao za prevođenje njegove knjige Zarobljeni um na srpski jezik"'*. 17. a očigledno jeste. Knjiga veka. Od 1980. u zemljama Varšavskog pakta proskribovanih pisaca.službi Narodne Republike Poljske neposredno posle rata bilo je nesum­ njivo sraman posao. J . Logičan odgovor na postavljeno pitanje bio bi . Zinovjeva.ili nije bilo dovoljno slobode ili ljudi koji bi mogli da je koriste. 199 . " N i k o l a M i l o š e v i ć . XII 1995. " M . str 38. Politika. njegov autor je bio u zenitu popularnosti kod nas. Czedawa Milosza autoportret przekorny (Autoportret prkosnog Cesla- va Miloša). Kestlera. Ljubica Rosić " Aleksander Fiut. možda treba podsetiti da su kod nas pre Zarobljenog uma objavljena dela Orvela. mada ne uvek s razumevanjem. tada jedna od najčitanijih knjiga. Ne zbog toga što sam radio tamo. već zbog same činjenice. Krak6w 1994. kad je Miloš dobio Nobelovu nagradu. jer ništa tako strašno nisam radio. Štajnera. Beograd. a o njima i njihovom autoru napisani su brojni članci. prikazi i kritike.. Beograd. 2 3 . str."" Za razliku od Poljske.priznaje i konstatuje da je kasnije „veoma strogo osudio te svoje manevre. postavlja se pitanje . do 1987. Zamjatina i mnogih drugih. . Zarobljena istina.. Solženjicina. Te i sledeće godine posetio je Beograd i tada je primljen u SANU. onda je jasno da ona zbog nečega nije odgovarala ondašnjem establišmentu. godine preveden je najveći broj njegovih eseja i pesama. slobodourrmom društvu. 2 2 . Ako je posle trideset i dve godine od njenog objavljivanja u Parizu. Ako je bilo zaista tako. jednoj od sto koje su „izvršile najveći uticaj na kulturu i civilizaciju Evrope"" bilo potrebno „zalaga­ nje". Zarobljeni um je u Srbiji primljen bezrezervno i neosporno. M . str. „Nin".Vv'ydawnictwo Literackie. Verovali smo da živimo u otvorenom. kada se pojavilo ovo delo. Godine 1985. Od šest knjiga Miloševih eseja najveću pažnju privukao je Zarobljeni um. 1994. 3 3 9 .

SADRŽAJ Predgovor autora I Murti-Bing II Zapad III Ketman IV Alfa ili moralista V Beta di nesrećni ljubavnik VI Gama ili rob istorije VII Delta ili trubadur VIII Neprijatelj reda .191 201 .čovek IX Balti 7 11 27 48 69 90 108 137 149 1'71 Glas savesd za odbranu moralnih vrednosti (pogovor Ljubice Rosić) .

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful