CESLAV MILOŠ

ZAROBLJENI UM
Prevela s poljskog
LJUBICA R O S I Ć

PAIDEIA BEOGRAD, 2006.

Ako se dvojica svađaju, a jedan je poštenih 55 posto u pravu, to je veoma dobro i nema razloga da se grize. A onaj ko je 60 posto u pravu? To je divno, to je velika sreća i neka Gospodu Bogu zahvaljuje! A šta da se kaže za nekoga ko je 75 posto u pravu? Pametni ljudi vele da je to veoma sumnjivo. A šta sa 100 posto? Onaj ko kaže da je 100 posto u pravu, gadan je siledžija, strašan razbojnik, najveći lupež-

STARI JEVREJIN IZ POTKARPATSKOG KRAJA

ako mije ortodoksija bila daleka. možda je važnije što je bio i u meni samome. Nadam se da će promene koje se javljaju u mojim prijateljima i kolegama. mogao sam lako da prekinem svoje vez.itije ispoljavale u mojoj otadžbini. Pošto je predmet mojih po. boraveći na Zapadu.ili bivši komunisti. pris­ tajao da budem deo administrativne i propagandne mašine jer. Ovaj lanac bio je često spoljašnje prirode — ipak. Tih godina osećao sam se kao čovek koji može da se kreće dosta slo­ bodno. Teškoća se sastoji u tome što su ljudi koji pišu o današnjoj Srednjoj i Istočnoj Evropi obično opozicioni političari. Lanac je bio i unutrašnji: bojim se da su to stvari koje se teško mogu uopšteno predstaviti. jer to ne bi odgovaralo istini. Spoljašnje: zamislimo naučnika koji ima svoju la­ boratoriju u jednom od gradova Istočne Evrope i kome je do te labora­ torije jako stalo. Pokušavam da u njoj predstavim kako radi misao čoveka u narodnim demokratijama. ali svuda vuče za sobom dugi lanac koji ga vezuje z.e sa sistemom čije su se odlike sve iz. koji javno proklamuju svoju razočaranost. ovo je neka vrsta studije pre svega o toj grupi koja u Varšavi ili Pragu. Ima ljudi koji veoma dobro podnose izgnanstvo. ni u druge. Zar bi mu bilo lako da je se odrekne i ne bi li pre pristao da plati visoku cenu samo da ne izgubi to što u njegovom životu ima tako veliki značaj? Ta laboratorija bio je za mene moj matemji jezik. kojima je uspelo da se dokopaju inostranstva .raz. Ne bih želeo da me uvrste ni u jedne.a jedno mesto. koje anali­ ziram. .PREDGOVOR Teško mije da u nekoliko reči odredim karakter ove knjige. Postavlja se pitanje zašto sam. Pripadao sam možda najbrojnijoj kategoriji onih koji su od trenutka kad su njihove zemlje postale zavisne od Moskve nas­ tojali da ispoljavaju poslušnost i nove vlasti su ih koristile. Kao pesnik samo sam u svojoj zemlji imao svoju publiku i samo sam tamo mogao da objavljujem svoja dela. makar donekle odgovoriti na ovo pitanje.smatranja bila sredina pisaca i umetnika. Budimpešti ili Bukureštu igra važnu ulogu.

treba uzeti u obzir koliko silno čoveka uvlači Igra: ustupaka i spoljašnjih izjava lojalnosti. 1737-1794. samo da ne izgube otadžbinu. Nije me oduševljavao ondašnji politički sistem. na kome se .mogla usaditi Nova vera. Ova Igra . . odnosno dijalektičkog materijalizma. nisam osećao ' Reč je o engleskom istoriografu Edvardu Gibonii (Edward Gibbon).kao što se obično događa kad pesnik želi da saopšti nešto važno svojim čitaocima. uveriti u ispravnost ortodoksije. iskoristiti pagane. slično kao drugi. trebalo je.Drugi ga osećaju kao veliku nesreću i spremni su da pristanu na svaki kompromis. koju sam posebno cenio. nisu mi bili strani politički problemi. Godine 1945. godine bio sam mladi pesnik. a nacističke svireposti jako su uticale na sadržinu mojih dela. čije su pesme nalazile priz­ nanje u nekim varšavskim književnim kafanama. Došao je rat i nacistička okupacija.pošto nije lišena opasnosti . naravno.i to iskustvo me je mnogo promenilo. Predeo Evrope. Najzad . Mada su moja interesovanja bila uglavnom književna. prema Metodu na kome se ona zasniva {prema Metodu dijamata. bio je iz o. pre svega. ipak ne u tumačenju Marksa i Engeba.postojali su i ide­ ološki razlozi. istovremeno.bio smatran „dobrim paganinom". Tako je bilo i sa mnom.snova paganski. U intelektualnim krugovima Varšave postalo je tada moderno porediti komunizam s prvobitnim hrišćanstvom. Da bi se pokrenuli državni aparati.zahvaljujući pobedama Crvene armije . već Lenjina i Staljina) bio je sumnjičav. moja poezija. Pod okupacijom sam dobio veću svest o društvenom značaju književnosti. to jest takvim koji će se. Gibonovo^ delo „ The Decline and Fali of the Roman Empire " zaista zaslužuje da bude čitano u današnje vreme i daje mnoge analogije. Moj odnos prema novoj svetovnoj religiji a. prev. To ne znači da.stvara solidarnost među onima koji se njome bave. moja poe­ zija postala je razumljivija . Dogodilo se da sam . zemlje Istočne Evrope osvojila je Nova vera koja je dolazila sa Istoka. lukavosti i nejasnih poteza u odbrani izvesnih vrednosti. Prim. Osećao sam se solidaran sa svojim kolegama u Varšavi i čin raskida izgledao mije nelojalan.zbog same činjenice svog neprijateljstva prema desničarskim totalitarnim doktrinama . Pre rata moja interesovanja za društvene probleme izražavala su se u povremenim istupima protiv ekstremno desničarskih grupacija i protiv antisemitizma. bila je malo razumljiva i bliska nadrealizmu. Proveo sam pod njom niz go­ dina . Osim toga. kako se moglo očekivati. kao i fran­ cuska poezija. Pre 1939.

u zemljama koje su se našle u okviru istočne imperije. Trudio sam se da sebe uverim da sam u sta­ nju da sačuvam svoju nezavisnost i odredim izvesna načela koja neču morati da izneverim. Emocionalno protivljenje odlučilo je o tome da sam je kategorički odbacio. Govoreći to. Ali. .na sebi njegov snažni uticaj. granice. tako i dijalog sa onima koji se izjašnjavaju za staljinizam.voja iskustva. Za mnoge druge. Ipak. Sve što mogu da učinim jeste da konstatujem da sam otišao.jedan od francuskih partijskih psihijatara istakao je tezu da sam verovatno umno poremećen. neko. bojim se da mogu da predstavim sebe u suviše laskavom svetlu. ko ima obezbeđenu egzis­ tenciju u Varšavi ili Pragu i odlučuje se na bekstvo. nisam hteo da priznam da sam pobeden. samo da bi mi dozvolili da se na miru bavim metrikom stiha i prevodim Sekspira. cena koju mora da plati za život oslobođen materijalnih briga. krije u sebi . mogu da napišem ovu knjigu. kako pokušaj opisa. Smatram da ovakvo bekstvo nije ni dokaz ludila. Ona je. čije su simpatije okrenute ka Istoku. kao čoveka koji donosi odluke isključivo iz mržnje prema tiraniji. Godinama sam vodio unutrašnji dijalog s tom filozofijom — kao i dijalog s nekoliko prijatelja koji su je prihvatili. Posle mog raskida . i pored svega. Pisac može tamo da se posveti isključivo književnom radu. Bio sam sklon da zatvaram oči na mnoge odvratne činjenice. U njoj je isto toliko opser­ vacije koliko i introspekcije. bile su sve tešnje . mislim da su motivi ljudskog delanja komplikovani i ne mogu se svesti na jedan motiv.u godinama 1949-1950. koji mu donosi prihode u najmanju ruku jednake platama najviših funkcionera. Položaj pisca u narodnim demokratijama veoma je dobar. Treba ga ceniti prema svojstvima svakog pojedinačnog slučaja. Uporedo s razvojem situacije u narodnim demokratijama. U mojoj zemlji veoma kasno .ali. Za mnoge ljude činjenica da građanin jedne od zemalja narodne demokratije traži zaštitu na Zapadu nešto je sasvim jasno. ni postupak čiji je smisao očigledan. U stvari. po mom mišljenju.<. Sada se trudim da iskoristim . To je značilo isto što i zahtevanje od njih da se stopostotno drže filozofske ortodoksije. zahvaljujući upravo tome što sam dugo vremena vagao argumente za i protiv. Hteo bih da pokažem da život. mora da je lud.dogodilo se to u Parizu . S čuđenjem sam shvatio da za to nisam sposoban.zatraženo je od pisaca i umetnika da bezrezervno podrže „socijalistički realizam". kao i dijalog sa samim sobom. u kojima sam mogao da se krečem kao pisac. suviše je visoka.

10 . To je. Ipak „razumeti" ne znači ovde i „sve oprostiti". Možda je bolje što nisam bio jedan od vernika. koji nigde više ne nalaze nadu. prilika da se ispita kako se ljudsko biče prilagođava neobičnim uslovima. Moj odlazak nije mi ostavio onu mržnju kakva često potiče iz otpadništva i sektaštva. jednom reči.navali.mnoge tajne. Savremenom čoveku koji zaboravlja koliko je bedan u poređenju s onim što čovek može da bude . možda je nešto od tog čuđenja stiglo na stranice ove knjige. koju danas ispoveda toliko razočaranih. Moje reči su istovremeno protest. Doktrini odričem pravo da opravdava zločine činjene u njeno ime.odričem pravo da prošlost i budućnost meri sopstvenom merom. želeći da izrazi duhovno stanje Parižana koji su sumnjali da je moguća bilo kakva druga civlizacija od one koju su oni poz. ogorčenih ljudi. koji mi je bilo dato da upoznam. Ako mi je suđeno da do kraja života ostanem paganin.pita­ ju mnogi danas. to ne znači da ne treba da se trudim da što bolje razumem Novu veru. „Kako se može živeti i misliti u zemljama staljinizma?" . Svaki put kad razmišljam o novom društvenom sistemu. „Kako je moguće biti Persijanac?" — pitao je Monteskje. osećam čuđenje.

1 8 8 5 . Karnapu i drugim savremenim teoretičarima saznanja. teoretičar umetnosti. slikar ekspresionist. pod naslovom Nenasitost.1 9 3 9 ) . koji su obavljali marksisti. Normalni jedači hleba. slikar i pisac. koje je Vitkjevič sam stvarao. nije se uvek mogla razlikovati ozbiljnost od lakrdijaštva. uglavnom na neprijatan način. Njen autor bio je St. Prim. svesni da komplikovane i za prosečnog smrtnika suviše teške filozofske knjige imaju sasvim neposredan uticaj na njihove sudbine. slično kao i njegov prethodni roman Zbogom jeseni. brutalnih erotskih scena koje su se nalazile odmah pored čitavih stranica diskusija o Huserlu. od ovakvog ili onakvog rešenja sporova oko načela kojima dotle uopšte nisu poklanjali pažnju. što ničemu ne služi. Jezik koji je autor upotrebljavao bio je težak. pisac. a tema je izgledala kao čista fantazija. Godine 1932. nije mogla da računa na veliki broj čitalaca. 11 . Ova knjiga.I MURTI-BING Tek polovinom dvadesetog veka stanovnici mnogih evropskih zemalja postali su. Bio je to dvotomni roman. autor brojnihJantastično-grotesknih drama. čije divagacije nisu imale nikakve realne posledice. Samo su malobrojni pojedinci razumeli značenje te ravno­ dušnosti. I. u Varšavi se pojavila čudna knjiga. ' Stanislav Ignaci Vitkjevič. vrsta nji­ hovih poslova. Veliki rad misli. prev. filozof. Osim toga. Filozof je dotle u njihovim očima bio vrsta sanjara. Vitkjevič^ filo­ zof. mogao je lako izgledati u njihovim očima kao još jedna vrsta jalove zabave. Vitkaci (Stanislavv Ignacy W y t k i e w i c z . kako su mogli to da konstatuju. njene uzroke i moguće posledice. najznačajniji predstavnik katastrofizma u književnosti. njihov lični život i život njihovih porodica počeli su da zavise. čak ako su i s velikom dosadom polagali ispite iz filozofije. tvorac Čiste forme. pseud. trudili su se da je što pre zaborave. pun novih reči. Porcija hleba koji su jeli. kao nešto.

U nekoliko reči epilog: izbio je rat i došlo je do susreta zapadne i istočne armije. Sa blagonaklonim osmehom gledao je na ljude. uostalom. Sredinu predstavljenu u romanu činili su muzičari. stečen na taj način. Čitava knjiga nije bila ništa drugo do studija o raspadu: luda muzika zasnovana na diso­ nancama. u nekom bliže neodređenom budućem vremenu. a njihov mir. Tada se u gradovima pojavljuje veliki broj preprodavača koji tajno prodaju Murti-Bingove pilule. lažno obraćanje na katoli­ cizam. koje se uostalom isto tako moglo dobro definisati kao sadašnjost. Problemi s kojima se dotle borio odjednom postaju prividni i nedostojni brige. ili pedesete godine. jer im nedostaje bilo kakva vera i osećanje smisla za ono što rade. to jest mogle bi to biti tridesete ili četrde­ sete. Sve se to događalo u trenutku kad se govorilo da je zapadna civilizacija ugrožena i u zemlji koja je bila izložena prvom udaru s Istoka: ta armija je bila mongolsko-kineska. MurU-Bing je bio mongolski filozof koji je uspeo da proizvede sredstvo koje prenosi „pogled na svet" organskim putem. Vitkjevičevi junaci su nesrećni. takve simptome kao što su divlji ekscesi umetnosti koja preživljava „nenasitost formom" tretirao je već kao gluposti prošlosti. za šta mu je uz velike počasti odsečena glava. vođa zapadne armije. U odlučujućem trenutku. Dolazak mongolsko-kineske armije nije sma­ trao više tragedijom svoje civilizacije i medu svojim sugrađanima živeo je kao zdrava individua. u koga su imali beskrajno poverenje. To se u prvom redu odnosilo na nerešive ontološke teškoće (kojima se pasionirano bavio sam autor). Ova atmosfera apatije i besmisla širi se po celoj zemlji. otišao je u vrhovnu koman­ du protivnika i predao se. slikari. okružena luđacima. tačnije u Poljskoj. koja je vladala od Tihog okeana do Baltika. prethodno mučeni filozofskom „пепа­ 12 . Junaci romana. aristokratija i viša vojna lica. Istočna armija je zauzela zemlju i započeo je novi život realizovanog murti-bingizma.Radnja romana odigravala se u Evropi. predstavljao moć mongolsko-kineske armije. filozofi. osta­ jao je u oštrom kontrastu s napetošću njihovog okruženja. rasprostranjena upotreba narkotika. Čovek koji proguta Murti-Bingove pilule potpuno se menja. Sve više ljudi podvrgavalo se tom lečenju pilulama Murti-Binga. Čovek koji je gutao Murti-Bingove pilule prestajao je da bude osetljiv na bilo kakve metafizičke elemente. koji su se još njima bavih. stiče vedrinu i sreću. komplikovane psihičke bolesti. Ovaj Murti-Bingov „pogled na svet" koji je. beskućnost misli koja uzaludno traži oslonac. nalazio se u pilulalama u nekako kondenzovanom obliku. erotske perverzije. uoči velike bitke.

osim mržnje. Da bi se razumela situacija pisca u zemljama na­ rodnih demokratija. Ljudi na Zapadu često su skloni da razmatraju sudbinu preobraćanih zemalja samo u kategorijama prinude i nasilja. Osim običnog straha. Ovu želju ne treba omalovažavati. Sudbina potpuno doslednih. Krv je obilno tekla u Evropi za vreme verskih ratova i ko danas stupa na put Nove vere. godine. da bi se najzad bacio u plamen i s praskom slamanih krila izvršio prinošenje žrtve u slavu čovečanstva. onih koji ni u čemu ne žele da psihički učestvuju. kao da se zaista može analizirati topla krv i samo ljudsko telo. unutrašnjih emigranata izjedanih mržnjom. sve dok u njima ne ostane ništa. miris zemlje. zaborav. filozofija i umetnost doživljavaju svoje poslednje dane. oni mogu da vide svuda oko sebe zastrašujuće primere: po ulicama gradova tumaraju još senke neuverenih. deluje želja za unutrašnjom harmonijom i srećom.sitošću". izvršio je samoubistvo popivši veliku dozu veronala i presekavši sebi vene. takvih kao Vitkjevič. mada bez njih život ipak ništa ne vredi (bio je tvorac ontološkog sistema koji se nadovezivao na Lajbnicovu monadologiju). kakav daje rad. slikajući umesto nekadašnjih apstrakcija društveno korisne slike. Uostalom. na vest daje Crvena armija prešla istočnu granicu Poljske. osim želje za zaštitom od bede i fizičkog uništenja. nedijalektičkih ljudi. Ali. septembra 1939. otišli su u službu novog sistema. To je sveca oko koje on kruži kao noćni leptir. Čovek mora ili da umre . Pokušaću da posegnem za tim velikim željama i govorim o njima. Dana 17. male radosti svakodnevnog života. postajali su izvrsni primerci šizofreničara. Kad bih hteo 13 . A murti-bingizam za intelektualca predstavlja neuporedivo veću draž nego za seljake ili čak radnike. ispod površine svakodnevnih trčkaranja i zalaganja traje svest o neminovnom izboru. To je pogrešno. opomena je mnogim intelektualcima. Vitkjevičeva vizija se ostvarila danas u najsitnijim pojedinostima na velikim prostorima evropskog kontinenta. treba govoriti o razlozima njegovog činjenja i ravnoteži koju s velikim trudom održava. vraća dug toj evropskoj tradiciji. Pitanje je mnogo ozbiljnije od pitanja nasilja. Ma šta se reklo. mogu donekle da umanje napetost drame retko sretane u istoriji. Neuvereni su kao prazne orahove ljuske. pišući umesto nekadašnje dis­ onantne muzike marševe i ode. Pošto ipak nisu mogli da se potpuno oslobode svoje nekadašnje ličnosti. Njegov autor je ponekad izražavao uverenje da religija. Toliko o romanu.ili da se preporo­ di na jedan unapred defmisan način. dinamičan život.fizički ili duhovno . Nova vera daje ogromne mogućnosti za aktivan. Možda svetio sunca. pijenjem Murti-Bingovih pilula.

od načina mišljenja i osećanja prvobitnih civilizacija. Priznajem da imam veoma mnogo poštovanja prema onima koji se bore sa zlom bez obzira na to da li je njihov izbor ciljeva i metoda ispravan ili pogrešan. Čini mi se da postoji nekoliko glavnih čvorišta u njihovom sazrevanju za primanje Murti-Binga. religija je već davno prestala da bude filozofija čitavih društava. mnogi od njih prešli put od ekstremno totalitarnih ideja. 14 . a svi problemi koji su građane najživlje zanimali bili su stavljani u odnos prema njoj i o njima se rasprav­ ljalo na njenom jeziku. Praznina. Došlo je do toga da je izuzetno sadržajna umetnost prvobitnih naroda počela da se 1п1ефге11га kao defor­ macija sama po sebi. to jest svih klasa. slikarstvo i poezija poslali su nešto sasvim strano pretežnoj većini građana. Ovde ipak želim da se zadržim na posebnoj vrsti: na intelektu­ alcima koji se a d a p t i r a j u . pokušavajući da je zadovolje. što uostalom uopšte ne umanjuje njihovu sveže stečenu vatrenost i oduševljenje. Dok su najbolji umovi bili zaokupljeni teološkim diskusijama. forma je dobij ala apsolutnu premoć nad suštinom. Razgovori Vitkjevičevih junaka o Huserlu malo mogu da se tiču čak srednje obrazovanih čitalaca. Muzika. Sredina koju je predstavio Vitkjevič odlikuje se time što u njoj religija više ne postoji. Na mesto religije došla je filozofija. Ali to pripada davnoj prošlosti. nastalih po modelu hitlerovske Nemačke. međutim. naravno. koja je ipak odlutala u oblasti sve manje dostupne laicima. dakle. apstrakcije. o religiji se moglo govoriti kao o sistemu mišljenja celokupnog društvenog organizma. a posebno one koji su „tvorci kulture". Tako jaka želja da su. studenta koji se bavi logistikom i radnika u fabrici automobila. koji bi povezi­ vao seljaka koji ore plugom s konjskom zapregom. niti dovoljno umeren.da opisujem razloge zbog kojih neko postaje revolucionar. odvojena od istorijske osnove. uostalom kao svuda. ne bih uspeo da budem niti dovoljno rečit. Biti u masi: velika želja „otuđenih" intelektualaca. koje muči inteligenciju. do Nove vere. Teorije umetnosti koje su se širile jasno su ukazivale na njenu ulogu kao supstituta religije: „metafizička osećanja" trebalo je da se izražavaju u „napetostima čiste forme". Otuda bolno osećanje odvo­ jenosti. U zemljama narodne demokratije. široke mase bile su uvek vezane sa Crkvom samo na emo­ cionalan i tradicionalan način jer su ponestale intelektualna oštrina i obnova. Postepenim fazama došli smo do nepostojanja jedinstvenog sistema pojmova.

Zadovoljenja. koje na svakom koraku učvršćuje osećanje v r a ć a n j a n a s t a r o . Umesto svega toga dolazi j e d a n sistem. a počeli su daje treUraju tako ozbiljno kao što se tretiraju samo znanje i umeće. bio je vraćen društvu. jedan jezik pojmova. On. dobio je mesto na zemlji. trgovci zauzeti isključivo novcem . niti preterano ulepšavanje tradicije sopstvenog naroda nisu bili u stanju da otk­ lone osećanje daje čitav takav program improvizacija za trenutnu upotre­ bu i lebdi u vazduhu. Sistem dijalektičkog materijalizma povezao je sve i filozofija (to jest dijalektika) ponovo je dobila uticaj na život. Oni koji su ga dotle smatrali bezopasnim čudakom: vlasnici fabrika koji su se vozili lepim automobilima. Ali. koji je dotle posvećivao razmišljanju i pisanju trenutke slobodne od rada za zaradu u banci ili pošfi. lični uspeh i sigurnost. lako je konstatovati da su totalitarni programi desnice bili neobično jadno sredstvo. ni mržnja prema licima drugog porekla. Gore je bilo kad se posezalo za racionalnim obrazloženjem. ruke s podignutim štapovima. spajanjem boja ili zvukova. metafizički motivi. radnik i proučavalac istorije mogu otad da se sporazumeju. On daje naučne osnove i jednim zamahom izbacuje na đubrište ostatke proteklih epoha: postkantovsku filozofiju. osnove su zajedničke. Naravno. Intelektualac je opet postao k o r i s t a n . nedostatak hrabrosti u domišljanju stvari do kraja. marševi. svodila su se na kolektivnu t o p l i n u : masa. aristokrate koji su od nauke i umetnosti cenili samo ono što je priznavao snobizam. simboli priznanja. crvena lica. koja su mogli da pruže.Istina. Vratar i lift-boj u izdavačkoj kući čitaju iste klasike marksizma kao direktor firme i pisci koji donose svoje rukopise. za koga se uoči rata govorilo da „navodno nešto piše".otplovili su u nepostojanje ili su zado­ voljni ako mogu da dobiju mesto garderobera i dodaju kaput svom neka­ dašnjem radniku. Velika šizma je srušena. koja je imala sve manje veze sa životom ljudi i zato ostala okružena opštim prezirom. umetnost stvaranu za one koji nisu imali religiju. Apsurd. Ova zadovoljenja ambicija ne treba uprošćavati: ona su samo unutrašnji simptom društvene nužnosti. usta otvorena za krik. Ni kult Rase. od čijeg poznavanja zavise hleb i mleko za decu. Nešto drugo je murtibingizam. razlika intelektualnog nivoa koja postoji među njima nije manja od one koja je u srednjem veku delila doktora teologije od seoskog kovača. izgleda da oni deluju i 15 . magijsko-religijski mentalitet seljaka. a nisu hteli da priznaju samima sebi da je bilo kakvo lov­ ljenje „apsoluta". koji mogu da dovedu do potpune promene političkih shvatanja. Mada se nigde ne pominju.

pričali glupe viceve i u tome videli lepotu života. njihova odeća. naglo uhvaćenih u klopku. ona vera im je već poništena.zlostavljana. ždrali.a takođe buržujstvo u ljudima . Kakav je razlog postojanja svih tih predstavnika vrste homo. Zamislimo prolećni dan u gradu. Ono što ostaje je velika odvratnost prema trajanju pojedi­ nosti. postojanje upravo toga prolaznika. njihova verovanja i pogledi. strogo mišljenje. Samo tako apsurdnost njegovog fiziološkog trajanja može da bude iskupljena. ljubakati se. Neka postane novi čovek. da sve pripada istorijskoj formaciji koja ih je stvorila: njihova vrsta zaposlenja. Muči ga nešto što bi se moglo nazvati t i š t a n j e m a p s u r d a . Kada bi to bile duše. njihovi pokreti. naglo sateranih na akademiju povodom 16 . već preobražava svet i misli širom zemaljske kugle i sam stvara istorijsku formaciju. Međutim. ili Lajbnicove monade! Ali. Zašto ne može da služi kao đubrivo sve dok je zao i glup? Ako intelektualac poznaje muku misli. pogoditi njihovu klasnu pripadnost. Oni nisu uopšte svesni toga da ništa nije njihovo lično. Oni su otelovljena sila inercije. njihova vrsta osmeha. upravo zato što podležu iluziji da su svoji. pili. posmatrajući kako je buržoa­ zija . Perspektiva vremena podleže skraćenju: detinjstvo. I šta dalje? Da li to treba da traje? Takvo pitanje je već skoro istoznačno sa onim koje se naziva mržnjom prema buržoaziji. koji se ne pokorava. najinteligentnijih i najneurotičnijih.nema nikakav smisao. tog besmislenog vrzmanja. zrelo doba i starost prolaznika skupljaju se u jedno. tamo se otkrivaju neverovatne gluposti. kao što je učila Crkva. Stidljiva rumenila inteligenata. piti. Razmatranje na fiziološkom planu. da shvati. prema tom mentalitetu. njihove običaje i to što ih ovoga trenutka zaokuplja. uopšte nenaviknutih na oštro. te muke ne treba štedeti druge. na primer. Treba ga primorati silom. umesto drugoga . patnjom. na mestu prolaznika je još samo vazduh. Jedan od njegovih junaka ide u šetnju. To je bogata nagrada za poniženje koje je osećao kad je morao da bude jedan od njih i kad mu se činilo da nema izlaza iz tog kruga rađanja i smrti. proničući u njihove umove. Zašto da ne pati? Treba da pati. umesto da bude njen rob. rađati decu. te jurnjave za novcem. tih osmeha. u nekoj zemlji sličnoj onoj koju je opisao Vitkjevič. a u stvari nisu ni u čemu svoji.da se mogu zapaziti kod najosetljivijih. tih životinjskih i glupih razo­ noda? Uz malo pronicljivosti lako je podeliti prolaznike na niz tipova. Intelektualac zadovoljno žmirka očima. protiču za sekundu. one koji su se dosad kikotali. za koji svaka pojava postoji p o s e b n o : jesti. zarađivati.

Jer. čak najpronicljivije.daju im zanosne trenutke. u kojima čovek prestaje da ume da piše i misli drugačije nego što treba. Ne može se ipak porediti sa srednjovekovnim inkvizitorom. dobijanje „imprimatura" ne znači da izdavač ocenjuje umetničku vrednost knjige ili očekuje njen uspeh kod publike. sigurno nemaju u njemu saveznika. nisam uopšte oslobođen sličnog straha. Na sličan način.godišnjice revolucije. To nije samo pitanje kako smoći hrabrosti i kako istupiti protiv drugih. On je nežan i dobar . to jest .ne zato što bi ih bilo teško odštampati. koja je realna. pesme prepuštene kon­ templaciji ne mogu da nastanu u narodnim demokratijama . pošto je u skladu s pokretom stvarnosti ili pak sa zakonima Istorije? Rilkeove pesme mogu biti veoma dobre. znači nešto. psuje i očajan je.prijatelj čoveka. Ovaj radi na spaša­ vanju ljudske vrste. akademiju koja im je mrska . to znači da je postojalo nekakvo obrazloženje za njih u epohi u kojoj su nastale. „Imprimatur" je znak da knjiga ostaje u skladu s doktrinom. Pišući ove reči. Onaj je. ali ne čoveka takvog kakav jeste. a ako su dobre. To je strah od jalovosti. ne veruje u pisanje za fioku. o kome je reč. mučeći telo. Takvog kakav t r e b a da bude. Dijalektički materijalizam (u staljinističkom tumačenju) odslikava ove promene i u isto vreme ih oblikuje: oblikuje društvene i političke uslove. to jest da njen autor ume da se održi u jedino plodnoj struji. s nadom da će ih rat spasti od ulaska u kolhoz. U suprotnom slučaju. Istovremeno u njemu se javlja duboko neverovanje u vrednost književnosti koja nije snabdevena „imprimaturom". Čovek (prihvatimo ovu tezu) može da bude samo jedan od instrumenata u orkestru. verovao da radi na spašavanju individualne duše. od onoga što je Marks nazvao bedom filozofije. Ne zato što se on boji da dode do opasnih zaključaka. refleksije ostaće zabava estete. kojim diriguje boginja Istorije. To je mnogo zajedljivije pitanje koje se postavlja samome sebi: može li se ispravno rezonovati i dobro pisati ako se ne plovi jednom strujom. njegove. Seljaci koji zakopavaju skuckane zlatnike i slušaju strani radio. Podvrgavajući se cenzuri i posebnim zahtevima izdavačkih komisija. Zato u dubini duše intelektualac. a 17 . a plodnoj zato što ta struja odslikava promene stvarnosti s naučnom preciznošću.koja ima u sebi vitalnost. Tek tada glas. već zato što će kod njihovog autora impuls za njihovo pisanje biti na samom izvoru pomućen: ponestali su objektivni uslovi za nastanak sličnih pesama. koji izvlači iz svog instrumenta. Nužnost. Strah od razmišljanja za svoj račun je njegova odlika.

ako sav trud mora da bude okrenut ka održavanju na liniji . Odgovor referenata je mrvio napadača znat­ no bolje izvedenom argumentacijom koja je. nepotkrepljeno citatima autoriteta. Pokušaji izazi­ vanja diskusija nisu uspevali. Obično bi se našao neki naduvenko koji je išao u napad. bila je nepobitna. da je dijalektika. strah. uz nemu. Ali ћафпп je već bačen i pogodio je. pun uzdržavanog sarkazma. davana u najrazličitijim jelima koja predstavljaju menu savremenog intelektualca. da bi ispala još jača. Imao sam utisak da učestvujem u spektaklu kolektivne hipnoze. na njima se mogla zapaziti brza promena raspoloženja. Da bi je zapazio. divlje­ nje. Svi su smatrali socija­ listički reahzam zvanično nametanom teorijom koja vodi žalosnim rezul­ tatima. dakle. Evo sheme: argumentovati i stvarati nužne uslove silom. nevidljiva pilula Murti-Binga. a ne praznina. To je matematički tačno.prolazili su u talasima. štaviše: potreban je unutrašnji red. Pisac se pokorava ne samo zato što se boji za svoju kožu. Ako je iako. ovi ljudi su mogli da se smeju i šale. Kremen i kresivo. U kuloarima. Pritisak organizovane državne mašine nije ništa u poređenju s pri­ tiskom ubeđljive argumentacije.tu neće biti više nikakve granice na kojoj bi se moglo zaustaviti. bila nepobitna? Da. ako se nije vodi­ la potpuno načelna diskusija o metodu. Čekić i nakovanj. potreban mu je izuzetno istreniran um. kao što je to dokazivao primer ruske umetnosti. Smatram li. Gde god se upute nosiće u sebi oštricu. Sala je ćutala. Međutim. Odnos sale prema govornicima koji su držali propisane referate bio je izričito neprijateljski. Ko kaže A. glupost. Lica slušalaca na tim kongresima nisu bila suviše čitljiva jer je rutina u maskiranju osećanja dostigla već veliki stepen savršenosti. sadržavala sasvim precizne pretnje na adresu karijere i budućnosti nepokornog čoveka. neverovanje. Nisam filozof i moja ambicija nije da proučavam to A. To je prva.za vred­ nost svoga dela koje. Gnev. On se boji za nešto dragocenije . Pa ipak. Za takvu diskusiju niko od prisut- . postaje u ma­ njoj ili većoj meri obična grafomanija. To su klešta dijalektike. Ko se nade u dijalektičkim kleštima mora priznati da je mišljenje privatnih filozofa. ali izrazitu podršku čitave sale. Željena iskra će se pojaviti. zamišljenost .istovremeno to „treba" mora da prihvati. mora reći В . jer izvan toga „treba" ne može nastati ništa vredno. A se guta veoma lako. Bio sam u Poljskoj na kongresima pred­ stavnika raznih oblasti umetnosti gde se prvi put raspravljalo o teoriji socijalističkog realizma. koju su primenili referenti. skrećući na bespuće „filozofiranja".

u klubovima. Ipak. Uostalom. ponestalo je objek­ tivnih uslova.priznao mi je mladi pesnik . Dijalektika: predvideti da će kuća izgoreti. uprkos zvanično pre­ poručivanoj liniji. Kuća gori. u kancelarijama i seoskim sobama. Kad bi imao sigurnost da delo koje stvara.oslobođenje od unutrašnje.jer jedi­ noj . u fabrikama.sigurno bi se odlučio i ne bi bri­ nuo za štampanje ili učešće na izložbama. već dela iz kojih je naučio. U sredini sam fraze. veoma su složena pojava: tu je značajan izvestan krug korisnika umetnosti. I nema sumnje 'da teoretičar izlazi kao pobednik u tim borbama.što nije zasluga datog teoretičara.u moj sopstveni potok uliva se toliko pritoka. ali to je isto tako malo uputno kao i upuštanje u osnovne teoretske probleme rezervisane za Najviše. Istina. tvrdnje koje on izgovara sastoje se od bogatog misaonog dostignuća odličnih poznavalaca i komentatora. To je dvoboj tenka i pešaka. čak i kad bi neko hteo s tim da istupi. a već podvrgavam tu frazu marksističkoj kritici i zamišljam šta će reći teoretičar X i Y .da bi takvo delo bilo umetnički slabo . ali koji mu donose novac. mogućnost kontakta s njima. ima trajnu vrednost . potom prosuti benzin pored peći. odgovarajuća atmo­ sfera.nih nije bio pripremljen. Verovatno bi to bila diskusija o Hegelu. kao stoje poznato." Upravo ta unutrašnja nemogućnost . koga nije čitala publika sastavljena od slikara i pisaca.ma kako to izgledalo paradok­ salno . omladinskih organizacija. Sukobljavanje teo­ retičara s publikom odigrava se na bezbrojnim sastancima sindikata.uverava intelektualca daje ispravnost na najsavršenijoj . mogli bismo iznositi argumente.pokretana je samo u najvišim krugovima mudraca.strani Metoda. moja predviđanja su ostvarena. On smatra ipak . ne bi mu bila data reč. Dakle. već osećam drugu i treću. Diskusija o sličnim temama i to sa strahom . Na primeru umetničkih kongresa vidi se disproporcija između naoružanja teoretičara i onih koje on treba da na odgovarajući način obra­ di. na prostoru cele preobraćivane Evrope.u većini slučajeva . a što je najvažnije . Svaka rečenica je jezgrovita i uverljiva . radeći na takvom delu u pauza­ ma između poslova koje obavlja kao od bede. Dijalektika: predvideti da će umetničko stvara19 . Nije stvar u tome da je svaki teoretičar vrlo inteligentan i obrazovan.i završavam frazu drugačije nego što je trebalo daje završim. da tek što zaustavim jednu. „Ne mogu da pišem kao što bih hteo . nesvesne kontrole.u čemu se mnogo ne vara. i četvrtu. Kao što sam rekao. pošto ga potvrđuje iskustvo. Objektivni uslovi potrebni za realizovanje umetničkog dela. ne treba se čuditi ako pisac ili slikar sunmja u celishodnost otpora. uzete iz posmatranja života.

Taj svet traje kao da nije bilo Drugog svetskog rata. dozvoljena je lirska poezija. mnogomilionske armije. preciznost diskusija (oni koji zaista vladaju su filozofi . dakle. Tajanstvenost političkih poteza o kojima se odlučuje na vrhu. prezir prema filozofski neobrazovanim profivnicima i njihovoj buržujskoj. a disciplina mish i obaveza jednostavnosti predstavljaju nešto nesumnjivo dragoceno. gde čitavi narodi mogu da iščeznu bez traga. Uspeh. ufišanih glasova kad se govori o zaista istaknutim ličnostima. za kojom se nije vredno osvrtati.ali pozna­ to kao predena etapa. atmosfera pobožnosU. Zapadni svet je svet iz Vitkjevičevog romana. dakle. kako bi proizlazilo iz sopstvene propa­ gande. Ako su novi zadaci i problemi teški i sposobni da mnoge dovedu do potpunog sloma . Sve je to izvrsno poznato intelektualnim klanovima u Istočnoj Evropi . prošlost oponaša prošlost. Ne daju samo književnost i umetnost zemalja narodne demokratije intelektualcu potvrdu da d r u g a č i j e ne m o ž e da b u d e .na­ ravno ne u značenju tradicionalne filozofije. efikas­ nost terora.onda su u svakom slučaju to savremeniji zadaci i problemi. Količina estetskih i filozofskih odstu­ panja tamo je vrtoglava. Predviđanja su ostvarena. Rad zaista istaknutih naučnika i umetnika na Zapadu izmiče pažnji. Epigoni oponašaju epigone. koji pobeđuje. posle toga smestiti umetnika u uslove u kojima takvo stvaralaštvo j e s t e bez vrednosti. 3) razumljiva. u dalekom Centru. međutim. 2) ne sadrži nikakve misaone elemente koji bi kršili opšteprihvačena načela (u praksi to znači . već dijalekfike). beskrajno prostranstvo Evro-Azije. Rekompenzacija za sve muke je. poreklom determinisanoj nesposobnosti za razmišljanje (klase osuđene na uništenje po zakonu istorije propadaju jer su pogođene slabljenjem razu20 . Vesti koje prodiru sa Zapada učvršćuju ga u njegovom uverenju. Pesnik kome nije dozvoljeno da m i s l i u stihu ima automatski sklonost ka cizelira­ nju forme i optužuje se za formalizam.laštvo koje ne odgovara socijalističkom materijalizmu biti bez vrednosti. oštroumlje laži uvek uzgajanih iz zrna istine. pod uslovom daje: 1) vedra. od novih imena zna se samo za „demokrate" (to je delikatna rasprava koja označava da se nema posla s paganinom). mada to nije ni ugodan. Primer iz poezije: osim poezije s političkim značenjem. velike mase pristalica na svim kontinentima. sigurnost ovladavanja čitavom zemaljskom kuglom. ni veseo svet. sigurnost da se pripada novom svetu.opise prirode i osećanja prema najbližim osobama).

Da lije to malo? To je dovoljno da fascini­ ra intelektualca. feudalaca. nisu ga ostavljale ravnodušnim. Najteže je prevladati osećanje k r i v i c e . Ako je pisac. ne može da drži pero u ruci. zahvalan su materijal za ismevanje. izdaci za naučna istraživanja kakva nigde više nisu viđena. Sada ipak mora da počne da o d o b r a v a (u službenoj terminologiji to se naziva prelaskom iz etape kritičkog realizma u etapu socijalističkog realizma. Dotle je. U školi se obraćala velika pažnja na versko vaspitanje. izgledala mu je kao pozitivna stvar. svaki čovek u zemljama o kojima je reč živi u poretku civilizacije koja se razvijala vekovima.u ime njene nezavisnosti. a ličnosti berzanskih šarlatana.i 21 .ma). Tako se učvršćuje u njemu istorijski fatalizam. podsticanje na mržnju . drugi slabije. kao što su nanošenje nepravde bližnjem. Bez obzira na ovakva ili onakva uverenja. „Mi smo već doživeli prelom . Osim toga.Ali Z se muči. a mnogovekovne borbe za odbranu granica njegove otadžbine ili .kao ružnih postupaka. bio je ponosan na to nasleđe. Sedi u kući u predsoblju na koferu po ceo dan. u njemu su ostale emocionalne naslage i ocena takvih postupaka. pune žrtava i napora njegovih zemljaka koji su težili ka održavanju nezavisnosti države. Osim toga. Zna da je to rastanak s nekadašnjim sobom i brisanje iz sećanja starih ljubavi i navika. ubistvo.To je dobar konj. Na njemu se može daleko stići. koje zna iz predratnog i ratnog vremena. učio je istoriju svoga naroda. „Ја stav­ ljam ulog na ovog konja ­ cinično priznaje u trenutku iskrenosti. . Oni ga gledaju i klimaju glavama sa sažalje­ njem. lažnih umetnika. Čitav svet čini mu se crn i bez tračka nade. godine). svesno ili nesvesno. Sami su to prošli. s licem u šakama".u mračnim vremenima strane okupacije . pišući. plaćao minimalan danak: u svojim člancima ili romanima predstavljao je zlo kapitalističkih odnosa. Operaciju koju treba na sebi da izvrši neke njegove kolege imaju već za sobom. Kritika života u kapitalističkom sistemu nije ipak teška i može se izvršiti pošteno. znaju dobro tok — i znaju rezultat. tada je nervno uništen i često boluje. Lojalnost prema prošlosti.kažu složno. Njegovi roditelji bili su privrženi religiji ili su se bar s poštovanjem odnosih prema njoj. . pripremni rad za vladanjem svim ljudima sveta. laž. vođa nacionalističkih batinaških oružanih grupa." Kada nailazi trenutak primanja porcije Murti-Binga u c e 1 i n i. to je nastalo oko 1950. čak ako bi oni trebalo da služe uzvišenim ciljevima. delinkvent doživljava to bolno. stalno i sistematsko pomeranje na zapad granica Imperije. u svakom slučaju. sa zadovoljstvom je čitao stare pesnike i mislioce. od deteta su ga učili . jedni oštrije.

Sve dok najzad sin kirgiskih stepa ne bude napasao konje kraj Loare. Za to vreme čitava Istočna Evropa rado će već upotrebljavati univerzalni jezik. Ali.razmišlja pisac proći će tu fazu kasnije i znatno lagodnije. to jest ruski.moćno i koncentrisano. oseća da čini n e š t o l o š e . Svirepa borba. dekadencija. o pijetetu prema prošlosti. Jedino čupajući s korenjem to što je prošlo bespovratno. Glasno se govori o patriotizmu.da. kakvu nisu poznavale liberalne epohe. nauke i tehnike. postaće slobodan. zna to. Objašnjava sebi da iracionalne kočnice treba uništiti i da je to nasledno opterećenje . plemićkim kočijama. koji je od njih anđeo. a koji demon? Evo svetlog lica.to je prodrlo u njega duboko . borba traje.da njegova zemlja pripada civilizaciji koja potiče iz Rima i da predstavlja deo Evrope pa. lice sutrašnjice. Nije prijatno predavati se hegemoniji jednoga naroda koji je još uvek. Anđeosko? Sumnjivo. to je sumrak. koje ga prizi­ va. o ujedinjenim državama Evrope. A ipak. dakle.dakle. Možda će uspeti bolje da sačuvaju svoje kulture i svoje jezike. Restauracija izvesnog broja istorijskih spomenika ili izdavanje dela starih pisaca neće dovoljno promeniti recite i važnije činjenice: zemlja je postala provincija Imperije i njome vladaju edikti iz Centra. o nadovezivanju na najbolje. to je anđeo? Ne. Sada. Evo drugog lica . uz očuvanje autonomije. književnosti i umetnosti. Borba anđela s demonom . tu vezu treba kultivisati i ceniti. a načelo „nacionalna kultura po formi. regulisane iz Centra. A ipak.i njegove lične prošlosti i prošlosti nje­ gove zemlje. neprijatno je oprostiti se od snova o fede­ raciji jednakih naroda. slabost zapadne Evrope. priz­ navati apsolutnu superiornost njegovih običaja i institucija. uz očuvanje u pojedinim zemljama lokalnih ornamenata u vidu folklora. a Sicilijanac gajio pamuk u turkmenskim dolinama i tako će biti realizovan 22 . znajući da prolazi kroz kapiju iza koje nema povratka. reklo bi se. poznatog mu iz detinjstva . socijalistička po sadržini" u najboljem slučaju označavaće monolitnu jedinstvenost kulture. to su budale s koфorantskim kap ama. tasovi se vagaju. u kojima bi različiti jezici i različite kulture imali ista prava. Možda je period nezavisnosti naroda već završen i shčne ideje treba ostaviti u muzej. to lice prekriva se borama odvratne ružnoće: to je stari poredak. starački kretenizam političara. primitivan. progre­ sivne tradicije naroda. koja će se sve više smanjivati. Treba li se čak toliko žrtvovati u ime ujedinjenog čovečanstva? Narodi zapadne Evrope . Niko ipak nije tako naivan da ovu fasadu tretira ozbiljno. mistika institucija koje su se završile.

Iza nje ostaje posebna vrsta utučenosti koja se često ispoljava u pogledu i u grimasi usta. Kakve budale. ništa se ne može uporediti s prezirom kakav oseća prema tim sentimentalnim lakrdijašima. Ovaj bljesak traje sekundu. veštino razmeštanja etapa! Gorko je sve to.i to je već neoprostivo. prev. vraća se rumenilo. ali otad počinje poboljšanje. Bio je to stariji gospodin s izgledom buržujskog advokata. doputovao je u Poljsku poznati sovjetski novinar. Seda i piše „pozitivan" članak i čudi se sam sebi što mu ide tako lako. što je uostalom dokazivala upornost s kojom se održavao na svom visokom položaju i pored različitih čistki. Ovakva operacija ipak ne prolazi bez traga. Prim. ili ispasti noćni leptir. Na čitavoj zemaljskoj kugli nema drugog spasa. Pisac pregleda novine. Iz p e s m e A d a m a Mickjeviča Put u Rusiju. godine kao carev politički zatvorenik.Cite Universelle. trenutak najzad dolazi. u kojima propagandisti pozivaju u borbu za oslobođenje kolonijalnih naroda od ugnjetavanja kolonijalnih sila. To je jasno. 23 . Godine 1945. To je tiha tuga nekoga ko je jeo voće s drveta dobrog i lošeg znanja. nije bilo razloga da se pravi buka ni oko čega. Sasvim je jednostavno. On je već „prošao prelom". Mimo otpora. To može da se dogodi noću. povremenih očajanja. u Drezdenu 1832. Prvi put posle dužeg vremena pacijent jede s uživanjem. i smeška se. opisujući svoj odlazak na Istok. Nešto kao metalni zvuk prenosnog zupčanika. j e d n e od nekoliko p e s a m a objavljenih kao dodatak uz dramu Preci III deo. Zaista. Gospodin velike spretnosti i bez ikakvih skrupula. Ali Vladar? Poljski nacionalni pes­ nik. oni veruju u znatan deo toga što proklamuju o blagoslovenom Centru . prljavo noćno pleme?'" I dosad ništa ne nagoveštava veselog leptira. poredio je dušu ruskog naroda s kukuljicom i sa strepnjom se pitao kakav li će insekt izleteti iz ovog omotača. O. ko zna da laže i sažaljeva ljude. hšene pune svesti. Konačno. njegovi pokreti dobijaju elastičnost. na ulici. za vreme doručka. Mogu im se oprostiti njihove deklamacije ako su potrebne za propagan­ du. A l i n e m a d r u g o g p u t a . Ali. 1 Karl Marks. kad će se pojaviti sunce slobode: „Da li će svetli leptir uzleteti nad zemljom. Pisac s besom razmišlja o komunistima na Zapadu. Dakle. I te vizije bratskog čovečanstva. I ti proroci Proleća naroda. ipak se ne može naći rešenje bez hege­ monije i bez gvozdene ruke Vladara. gde je putovao 1824. On ima iza sebe to što toliko drugih još čeka. veštino dijalektike! O.

doživevši poodmakle godine. Ovaj novinar, posle obilaska dva-tri poljska provincijska grada, pričao je sa smehom, u krugu lokalnih pisaca, o doživljaju njihove delegacije u Sljonsku. Neko je tamo proneo glas da je doputovala delegacija zapadnih saveznika. Na novinara (njegov trbuh i dobrodušni izgled domoroca podsticali su na takve izlive poverenja) neko se na ulici bacio na njega, počeo da ga grli i radosno viče: „Gospodine! Englezi su doputovali!" „Baš kao u Ukrajini 1919. godine" - završio je svoju priču novinar. Zabavljalo gaje to ponavljanje jalovih nada. Laskalo mu je takođe što je predstavnik zemlje kojom se vladalo prema pouzda­ nim predviđanjima: narod za narodom polako je bogatio kolekciju, onako kao što je trebalo i moralo da bude. Nisam siguran nije li u njegovom smehu bilo takođe one samilosti n a d m o ć i kakvu domaćica oseća prema mišu uhvaćenom u mišolovci. Pisac se „posle preloma" nada da će jednoga dana, upravo kao ovaj dopisnik, doputovati u jednu od novoosvojenih zapadnih zemalja. Posmatranje ljudi, koji ne znaju ništa i moraju sve tek da nauče, daje sigumo trenutak slasti. Domaćica zna da klopka, u koji je uhvaćen miš, nije posebno prijatno mesto boravka. Zasad ipak građani osvojenih zemalja neće mnogo razumeti tu novu situaciju. Zvuči, orkestar, lepršanje nacionalnih zastava, prve najave davno očekivanih reformi dovešće ih u stanje uzbuđenja. Samo on, svedok, kao božanstvo će sezati u budućnost, koja će biti tvrda, jer mora takva da bude, jer takvi su zakoni Istorije. U epilogu Vitkjevičevog romana junaci, koji su otišh u službu murtibingizmu, postaju šizofreničari. U tome takođe stvarnost odgovara nje­ govoj fantaziji. Može se smoći snaga za „prelom" i izvrsno funkcionisati, i pisati i slikati kako treba, ali u dubini postoje stalno još stare moralne i estetske raere, a tako nastaje cepanje. To cepanje je razlog mnogih teškoća svakodnevnog života. Iskorenjivanje pogrešnih misli i odstupanja od normi je zahvaljujući njemu olakšano jer se murti-bingista s velikom pronicljivošću uživljava u svog protivnika. U njemu je istovremeno n o va f a z a i s t a r a f a z a , što zajedno čini od njega iskusnog psihologa i čuvara misli njegove braće, s prepredenošću većom od dovitljivosti sta­ rih čestitih kriminalističkih detektiva. Može se očekivati da će se mlada generacija, vaspitana već od početka u novom sistemu, osloboditi cepanja. To se ipak ne može brzo izvršiti. Trebalo bi se potpuno izboriti s Crkvom, a to, kao što je poznato, ne spada u jednostavne zadatke i zahteva mnogo stфljenja i takta. A čak uz pot­ punu eliminaciju ovog ozbiljnog oslonca iracionalnih podstreka ostaju 24

nacionalne književnosti koje, razmatrajući problem hladno, izazivaju štetan uticaj. Na primer, dela najistaknutijih poljskih pesnika odlikuju se mržnjom prema Rusiji, a doza katoličkog filozofiranja koja se u njima može naći, je zabrinjavajuća. Neke od tih pesnika država mora da štampa i populariše u školama jer to su klasici, smatrani su tvorcima književnog jezika i vesnicima Revolucije. Staviti ih na indeks značilo bi mislifi nedijalekfički i upasti u greh zagriženog levičarstva. Dilema je teška, znatno teža nego u Centru, gde je identifikacija nacionalne kulture s interesom čovečanstva napravila tako velike napretke (i gde takođe postoje proble­ mi, jer mladi, uprkos razumnim ubeđivanjima, traže knjige Dostojevskog). Dakle, tip šizofreničara neće nestati u najbližoj budućnosd. Neko bi mogao da kaže da je lek koji primenjuje Murti-Bing suprotan ljudskoj prirodi. To ne bi bio previše jak argument. Prinošenje masovnih ljudskih žrtava božanstvu od strane Asteka ih sakaćenje sopstvenog tela, što su činili eremiti u prvim vekovima hrišćanstva, ne čine nam se dostoj­ nim pohvale, a ipak to je praktikovano dugo vremena i s uspehom. Motorna snaga savremenih društava postao je kult, koji u pogledu ludila ne ustupa ni po čemu najbrutalnijim zapovestima prvobitne magije: kult zlata. Gledajući iz te perspektive, Murti-Bing ne prelazi granicu zahteva ljudske prirode. Da li čovek, podvrgnut operaciji Murti-Binga, stiče unutrašnju har­ moniju i vedrinu, to je već drugo pitanje. Stiče relativnu harmoniju, dovoljnu za delanje. To je bolje nego trovafi sebe jalovim buntom i ne­ određenom nadom. Seljaci, nepopravljivi u svojim malograđanskim privrženostima, tvrde da „mora doći promena, j e r t a k o ne m o ž e d a b u d e". To je zanimljiva vera u prirodni poredak stvari. Turista je kaže anegdota - hteo da ide na planinu, a kiša je padala već nedelju dana. Prelazeći preko potoka, sreo je gorštaka i upitao ga da li će i dalje padati. Gorštak pogleda nabujali potok i prosudi da neće. Upitan na čemu zasni­ va ovo predskazanje, odgovori: „Jerbo bi se prelilo." MurU-Bing omogućava da se pogledaju slične magične predrasude kao ostaci prošlog perioda. „Novo" se bori sa „starim", a „staro" ne može biti odmah uklo­ njeno. Ono što izgleda poriče savršenstvo Murti-Binga jeste apatija koja se nastanila u ljudima i traje istovremeno s njihovom grozničavom delatnošću. Teško ju je definisati i povremeno se može pretpostaviti daje njeno opažanje iluzija. Konačno, ljudi se kreću, rade, idu u pozorišta, aplaudi25

raju govornicima, odlaze na izlete, vole se, imaju decu. A ipak, ima nečeg neuhvatljivog u atmosferi takvih prestonica narodne demokratije, kao što su Varšava i Prag. Kolektivni fluid koji nastaje iz razmene i sumiranja pojedinačnih fluida je loš. To je atmosfera sile i nesreće, unutrašnje para­ lize i spoljašnje pokretljivosti. Ma kakve reči upotrebili za njeno imeno­ vanje, sigurno je da kad bi Pakao osiguravao svojim stanarima otmene stanove, lepu odeću, najbolje jelo i svakojake zabave, ali terao ih da svakodnevno uživaju u sHčnoj atmosferi, to bi, već bila dovoljna kazna. Nikakva propaganda - ni za, ni protiv - nije u stanju da uhvati suštinu podjednako neprijemčivog i iz prošlosti malo poznatog fenomena. On izmiče svim računima. Ne može postojati na papiru. Priznajući u polu­ glasnom razgovoru da nešto tako ipak postoji, treba tražiti racionalno objašnjenje: to se sigurno „staro", utišano i plašljivo, sveti tako što ispušta cmu tečnost kao ranjena sipa. Ali socijalistička gradnja, ali zalet ka srećnoj budućnosti, koja je osigurana, zar ne bi trebalo da se pokažu dovoljno jaki da uravnoteže otrov? Za to je sigurno još prerano. Kad izraste mlado pokolenje, oslobođeno opterećenja i otrova „staroga", sve će se promeniti. Samo ko je gledao mlado pokolenje tamo, u Centru, nije suviše sklon da postavlja takve horoskope. Dakle, treba odložiti nadu u daleku budućnost, kada će tamo, u Centru i svuda, država svakoga snabdeti sve frižiderima i motociklima, belim hlebom i velikim porcijama maslaca. Tada će najzad biti zadovoljni. Zašto, kad je sve logično, jednačina ispada drugačije nego što treba? Zar je za takav klasični materijal, kakav je čovek, potrebna čak neeuklidska geometrija, a obična nije dovoljna? Kakva nevolja. Šta je, u stvari, čoveku potrebno?

26

može pojaviti jahač s lasom. Ne veruje da se na dobro mu poznatoj ulici. Ipak. Kuće koje posmatra. preživele su Drugi svetski rat. ne razmišljajući mnogo o tom običaju koji uopšte nije svojstven svim ljudskim skupina27 .pitao me je neko od prijatelja u Varšavi. a u njegovom glasu bilo je očajanje i očekivanje da ću negirati. To je skoro potpuna sumnja s iskricom nade. a njegov tok bio je tamo neuporedivo brutalniji nego u Zapadnoj Evropi. daleko od ljudskih pogleda. Naviknut je takođe da podmiruje one svoje fiziološke potrebe. nastale iz same zemlje. komplikovaniji razlozi. koji će hvatati prolaznike i vući ih na klanicu. takva je kakva treba da bude i pomisao da bi i on i njegovi poznanici mogli isto tako dobro da nose rimske tunike ili srednjovekovne oklope izaziva kod njega smeh. nego kao delo ljudskih umova i ruku. Društveni položaj ministra ili direktora banke čini mu se nečim ozbiljnim i dostojnim zavisti. u slučaju intelektualaca u obzir dolaze i drugi. a posedovanje znatne količine novca garancijom mira i sigurnosti. Radnje koje obavlja u svojoj firmi ili kancelariji ocenjuje kao važne i odlučujuće za harmonično funkcionisanje sveta. koje su smatrane intimnim. izgledaju mu više kao stene. na najdiskretniji mogući način. na kojoj spavaju mačke i igraju se deca. gde će smesta biti ubijeni i povešani na kuke. po njegovom mišljenju. Rat nije uništio samo privredu tih zemalja. Odeća koju nose on i ljudi oko njega. Čovek ima pretežno sklonost da smatra poredak u kome živi p r i r o ­ d n i m . On je srušio nmoge vrednosti koje su dotle smatrane nenarušivim. idući na posao. Političkih razloga za sumnju Zapad je dao u sasvim dovoljnoj količini tokom poslednjih godina. Ovo pitanje predsatvlja veoma veran odnos ljudi u narodnim demokratijama prema Zapadu.II ZAPAD „Jesu li Amerikanci z a i s t a tako strašno glupi?" . Pre nego što su zemlje Srednje i Istočne Evrope ušle u sastav Imperije.

Kako lete ovi papiri s tako velikom kohčinom pečata. čije trotoare pokriva debeo sloj stakla od prozorskih okana razbijenih bombama. ručnih kolica. ljudi koji nose zavežljaje. kako doći do kilograma hleba. ne sluti da ona visi na ivici provalije. razmenjivale bi se primedbe i komentari. kvart В je za drugu rasu. Nailazeći uveče na leš na trotoaru. Novac menja vrednost iz dana u dan . Određen je rok preseljenja i uhce se ispunjavaju dugim redovima transportnih kola.ma. krevete. Zašto da ne? Kvart A je za jednu rasu. konferencija. kreč. Čovek ide dalje ulicom i zaustavlja se ispred kuće prepolovljene bombom. njihovih porodičnih mirisa. proveravajući da li svako stanuje u odgovarajućem za njega kvartu. ljudi su izgubili sve što su imali. U normalnom evropskom gradu ne naređuje se stanovništvu da prouči plan grada. Sve dok se najzad svako ne nastani u svom kvartu. okupilo bi se mnoštvo zazjavala. „strogo poverljivo"! Koliko samo sefova. lonce. Podzemna presu­ da se donosi pretežno bez saslušavanja optuženog. ključeva. svako ih može podići i pročitati. svet i dalje traje. evakuisanih u panici. Sada zna da treba brzo proći pored te lutke koja leži u tamnoj lokvi i ne postavljati nepotrebna pitanja. cigara. ormare. koliko mesnatih direktorskih podvoljaka. a na trećem spratu usamljena i podesna verovatno samo za anđele bela kada. nije važno što u nekim kvartovi28 . s natpisom „poverljivo". Onaj ko ga je ubio mora da je imao neke svoje razloge. već prva šetnja ulicom. podriva njegovo poverenje u navodnu prirodnost njegovih dotadašnjih navika. Kasnije treba steći nove navike. vrzmajući se po svojoj kući. ali niko nema za to volju. a po kolovozu vetar nosi papire iz kancelarija. koji je tako hrabar da neće dozvoliti neprijatelju čak ni da se približi granici. kuća pokazuje svoju strukturu. kvart C . devojaka koje u napetosti kucaju na mašinama! A tu vetar tera te papire ulicom. na primer. njihov nameštaj koji čuva uspomene na ljubav i mržnju! A sada je sve na površini. nije to stena koja traje vekovi­ ma: malter. iz koje će kiša isprati uspomene na one koji su se u njoj nekada kupali. ima hitnijih stvari. Jednom rečju. njihova tophna pčehnjih saća. Na gomili krša koji se dimi sedi mali dečak i dubeći šipkom po zgarištu. prati ovu igru pesmom o velikom vođi. Ipak. idu poljima i mole seljaka za pregršt krompira. I ništa. oplate. građanin bi ranije otrčao do telefona. ah voda je posle nekoliko dana postao prošlost. Privatnost ljudskih stanova. kaveze s kanarincima. Kako je čudno. Još nedavno imućni i obožavani.postaje hrpa besmisleno odštam­ panih pravougaonika. poslužitelja.za treću rasu. cigla. Pesma je još ostala. ponaša se pomalo kao Čaplin u Zlatnoj groznici koji.

a tela spaljivana u ogrom­ nim krematorijumima. Blizina smrti ruši kočnice stida. Kad su žene bez muževa. nesvestan opasnosti. Navika stavlja u drugi plan staro ime i prezime. A pošto to traje godinama. najbolje bi bilo ne izlaziti iz kuće. uperenu u njega. To je marica ili kamion. tamo su ljudski transporti trovani naučnim metodom. teško je baviti se matičnim knjigama. Da bi se izbegla slična sudbina. Sada se ipak ispostavlja da je iz raznih razloga preporučljivo promeniti ime i prezime i naučiti napamet svoju novu biografiju. da ne bi izbacivao antidržavne parole. Biće zatvorenik koncentracionih logora ili će ga postaviti kraj zida. jednostavno. Muškarci i žene kad znaju daje datum njihove smrti zapisao u beležnicu debeh tip s korbačem i pištoljem. koja je imala dvesta stanovnika. Sada se oko kvarta C grade visoki zidovi. okruženom žicama. žena i dece u stočne vagone. a sudbinu čoveka dvadesetog veka istom kao sudbinu pećinskog čoveka koji boravi među čudovištima jačim od njega. otad je izgubljen za svoje najbliže. svi postepeno navikavaju da smatraju grad džunglom. Otac porodice ipak mora da izađe iz kuće jer mora nekako da zaradi za hleb i čorbu za ženu i decu. pokriven ceradom. stanovanje zajedno i ova forma venčanja. Prolaznik koji. s ustima zalepljenim flasterom. To su obično mladići s izgledom maminih maza. i streljati. stiče društveno priznanje. što bi trebalo da ima spasonosni uticaj na stanovništvo grada i navodi ga na poslušnost. Sada oni koji su izvrših napad na banku dobijaju titule junaka jer opljačkani novac puni kasu podzemne organizacije. Osamnaestogodišnji dečaci i devojčice pre nego što izađu na položaje na 29 . Ubijanje čoveka nije za njih uopšte komplikovan moralni problem. zatvaraju se kapije i tokom više meseci svakodnevno se trpa nova porcija muškaraca. Dosad se smatralo sigurnim da čovek čitavog života nosi isto ime i prezime. A evo pojavljuje se i jahač s lasom. koji čeka iza ugla ulice.ma kuća. mora sada da smesti dve hi­ ljade. Stupanje u bračnu vezu znači. Svake večeri porod­ ica brine: vratiće se ih neće. koji je njihov poslednji zemaljski prostor. koji odlučuje o njihovoj sudbini. ranije potcenjivana. za koje se ne zna šta se dogodilo. a muževi bez žena. mimoilazi ovaj ugao ulice. podiže ruke uvis i biva uguran u kamion. tako da se čak stiče nova ličnost. Banditski napadi smatrani su nekada zločinom. i kad ljudi nose imena drugačija nego pre rata. polno opšte na javnom mestu. odjednom nailazi na puščanu cev. na malom prostoru. koji ih odvoze u specijalno izgrađenu fabriku.

a naročito Amerikanci. A ipak. Sve dok se ubrzo nije uverio kako izgledaju takve i mnoge druge intervencije u prak­ si. 30 .2 4 . A k o b i l o š t a p o s t o j i n e g d e . drugi nastaviti stil života devetnaestog veka i o patnjama svojih dalekih bliskih saznavati samo iz bioskopa i novina. i ne brinu za pristojnost koja postoji u drugoj dimenziji.Narodn i liomesrijat unutrašnjih p o s l o v a ( 1 9 1 7 . Prim. p o s t o j a ć e s v u d a . smatraju da drugi poredak mora biti „neprirodan" i da. nema običaja i navike koji ne bi mogli da podlegnu promeni. Pošto su se rodili i vaspitali u izvesnom društvenom poretku i izvesnom sistemu vrednosti. Smatra da su događaji u periodu 1933-1945. dalekoj od njihovog vremena. a svest istočnih Evrpljana je s te tačke gledišta neuporedivo više odmakla u razumevanju savremenih događaja nego svest stanovnika država koje ništa naročito nisu doživele. neće uspeti da se održi. prev. žele da iskoriste svoju mladost koja se verovatno neće nastaviti u zrelo doba.barikadi.НарбднБШ комиссариат внутренних д е л (rus. 1 9 3 4 . Štaviše. Stanovnik Varšave ili Budimpešte takođe je gledao neka­ da u bioskopu bombardovanje Španije ili Šangaj u plamenu. izgledaju mu neozbiljni upravo zato što nisu imali ona iskustva koja uče o relativnosti njihovih sudova i rđavih misaonih navika. gde će se protiv tenkova boriti s pištoljima i kantama s benzi­ nom. a taj način mišljenja u njemu je duboko ukorenjen. jer ga je naučio u veoma teškoj škoh. O NKVD-u'' je čitao mračne priče. to će se verovat­ no dogoditi jer u životu čovečanstva deluje načelo spojenih sudova: teško je poverovati da će kad jedan deo zemaljske kugle doživljava velike poraze. Ljudi u zapadnim zemljama.4 6 ) . Proticanje i stalna promena su odlika pojava. Nema institucije. ako mu je bilo dato da upozna oba. u kojoj za neznanje nije " Н К В Д . Sve čime žive ljudi dar je istorijske formacije u kojoj su se našh. glad i mač. dok se nije ispostavilo da i sam mora imati s njim posla. Sociološke i istorijske misli. Njihov nedostatak mašte je zaista užasavajući. i njih može stići vatra. godine u Evropi najava stvari koje će se dogoditi negde drugde.takav zaključak donosi na osnovu svojih posma­ tranja i trenutni uspeh Amerike ne budi u njemu posebno poverenje. Koji je svet „prirodan"? Da li onaj pre rata ih ratni? Oba su prirodna smatra čovek. a čovek je prilagodljivo biće i može se zami­ sliti dan u kome će odlika građanina koji sebe poštuje biti hodanje četvoronoške s nekom vrstom šarene perjanice koju će nositi na zadnjici. kao suprotan ljudskoj prirodi. Primeri uče da se tako ne događa.) .

već gubitak života. identifikuju obim instrumenta Metoda sa stvarnošću). gasne komore i krematorijume. Ako se naš čovek čak i nalazi na veoma visokoj lestvici hijerarhije i ima pristup informacijama. jer mu govori jezikom razumljivim za njegova iskustva. u trenutku demobilizacije. Gledajući u njega nalazi potvrdu za to što je očekivao da vidi (navodno. Na primer.to su ipak samo modifikacije modela koji se ostvaruje spolja. Ako je svet podeljen između fašizma i komunizma. koji mu tvrde da se hitlerizam i staljinizam ni po čemu ne razlikuju. Optički instrument koji upotrebljava konstruisan je tako da obuhvata samo izvesna. Ipak.pretila samo loša ocena. Zato je posebno podložan teorijiama koje predviđaju nagle promene u zemljama Zapada. to 31 . to jest Istorijom. prema dijalektičkom materijalizmu (po staljinističkom shvatanju). Jedini sistem mišljenja koji mu je dostupan je dijalektički materijal­ izam. Propaganda kojoj je podvrgnut svim načinima nastoji da ga uveri da su nacizam i amerikanizam identične pojave jer nastaju na osnovi istih ekonomskih odnosa. a on ima za njega veliku atraktivnu moć. Istina. a prilikom nastanka antikomunističke histerije u Sjedinjenim Državama ozbiljnu ulogu odigrao je strah od druge velesile . Naprotiv. jer. vladajuće klase pribegavaju fašizmu kao sredstvu revolucije proletarijata. Iluzorni poredak „prirode" u zapadnim zemljama osuđen je. čovek o kome je reč ne mora uopšte da bude staljinista. Veruje toj propa­ gandi ne mnogo više nego prosečni Amerikanac svojim novinarima. U odlučnim trenucima ti ljudi prave gluposti (na primer. odmerava šanse i zna da je loše stavljati se na stranu određenu bićem koje je u njegovom veku zauzelo božansko mesto. naravno. na naglu katastrofu zbog krize. što u praksi dovodi do izbijanja na glavne položaje neodgovornih ljudi. fašizam mora izgubiti. do krize predviđane u Americi. Rezonujući tako. diplomatski izveštaji koje dobijaju vladari. Engleska je uvela u svojoj zemlji socijalno osiguranje i socijalizaciju medicine. politika svireposti prema stanovništvu koju je Hitler primenio na Istoku ili guranje Italije u rat od strane Musolinija). nije došlo. metoda vladanja koja se zasniva na demagogiji. malo je ipak upućen u moć i slabosti Zapada. rado bi video ogromni meteorit koji bi očistio s površine zemlje razlog njegovog mučenja. unapred predviđena vidna polja. Tamo gde se javlja kriza. on je samo čovek. pošto su navikli da žive u sistemima u kojima zakon ne postoji. u dotle neviđenoj meri. Fašizam znači rat. poznavajući sumnjiva dobročinstva sistema izrađenog u Centru. jer je to poslednja očajnička daska spasa buržoazije. nema razloga da tamo traje to što je negde drugde prestalo da traje.

zavisno od procene. makar se interesi čak menjali i njihovo zamenjivanje drugim propisima nije uopšte lako. Do sada je. apsurdne odluke. u kome se svaki građanin. predmet se vuče u apelacijama. to ipak daje zaštitu građaninu: hvatanje na ulici čoveka koji se ne dopada onima koji vladaju. 32 . Ovi propisi su mogli da budu uvedeni da bi štitili interese privilegovanih grupa. događa se da tamo gde se razbije totalitarni brzi brod prođe nezgrapni splav. To je veoma teško. zakon tamo vezivao ruke podjednako vladajućima. kasacijama itd. Svaki građanin se nalazi u mreži zakona čiji datumi nastanka sežu daleko unazad. sračunate na raspoloženja birača. drugi kao svakog čina uperenog protiv interesa dik­ tature proletarijata. Otuda su za stanovnika Srednje i Istočne Evrope neshvatljiva odla­ ganja. Ako želimo da nekoga osudimo treba dobro da se oznojimo da bismo mu kri­ vicu zaista dokazali. pod čijim uticajem svako s podjednakom revnošću priznaje izvršene i neizvršene zločine. Naravno. ali ljudima loše. ali teško primenljivo tamo gde se prestupnikom smatra samo čovek koji je izvršio čin jasno naveden kao kažnjiv po tom i tom paragrafu. U poređenju s takvim splavom borbena galija totalitarne države izgleda sjajno. ipak.znači daje samo instrument u rukama Partije. ali traju. demagogija. ubacivanje u maricu i odvoženje u koncentracioni logor je svakako izvrsno rešenje. Nacistički i sovjetski kazneni kodeksi su međutim potpuno saglasni u brisanju granice između kažnjivog i nekažnjivog čina . advokati pribegavaju svim mogućim pravnim začkoljicama. kao i podanicima što se. Možda je to fikcija. ali za vladajuće malo povoljna. Puno je dreke i međusobnih psovki i teško je smoći snage za veslanje u jednom pravcu. međusobne licitacije. mehanizam kolektivnog života je veoma trom i oni koji bi hteli zaista da dejstvuju. s mukom zamišlja sistem. bespomoćno se koprca­ ju. umesto da se vrati kući na večeru. može smatrati snagom ili slabošću. Ipak. događaju se i zločini pod maskom zakona. Amerikanci porede demokratiju sa glomaznim splavom na kome svako vesla na drugu stranu. a jedini kriterijum je efikas­ nost rada. oseća vezan zakonskim propisima. Nije moguće primenjivati ni naučno razrađene torture. najveći i najmanji. Propaganda se stara da uveri građane narod­ nih demokratija da je zakon na Zapadu uvek fikcija i služi interesima vladajućih klasa. Tako ono što se naziva „bezdušni buržoaski forma­ lizam" pruža nekakve garancije da otac porodice. neće biti odvezen u rejone u kojima je belim medvedima dobro. političke kampanje.prvi definisanjem prestupa kao svakog čina uperenog protiv interesa nemačkog naroda. Istovremeno.

televiziju. zamah u otkrivanju i primeni novih pronalazaka nije zaus­ tavljen. vaspitavano u kultu prema ruskoj nauci. nije samo izvor slabosti. Rusija sada izlazi na takmičenje. gleda kaubojske filmove. plansku privredu i mogućnost bacanja 33 . čija bi se praunuka. u kome „inteligencija". radnica koja za male pare dobija mašinsku reprodukciju modela haljina koje nose filmske zvezde vozi se starim. radar. imala je tu sposobnost u velikoj meri) uvode neodređene podatke u račun. Čisto empirijsko i pragmatično rešenje teškoća. nemačka. ali koja osigurava učešće u proizvodima mašinske indus­ trije mnogomilionskim masama. „Ideje". s obzirom na neizmerna prirodna bogatstva. nesposobnost čak i za skromnu dozu apstrakcije (buržoazija. Pošto je kopirala sa Zapada modele automobila i aviona. neobično iritira intelektualca. počinje da veruje da ruska nauka i tehnika zauzimaju u svetu vodeće mesto. onda treba istovre­ meno reći da „glupost". Istina je da ono što te mase raduje pretežno su lažni sjaj i blesak i da one to plaćaju teškim radom. Pokušaj da se dostigne Zapad. Ako se ove odlike smatraju „kašnjenjem" u odnosu na Evropu. on s teškoćom izlazi na kraj s pod­ jednako antikonceptualnim materijalom opservacija. mogla pribhžiti sličnoj prosečnosti. Bar dosad. atomsku bombu i nemačke podmor­ nice. kako je nazivana u Srednjoj i Istočnoj Evropi. završio se neuspehom i Japan je potučen Ruzveltovim Sjedinjenim Državama. Pa ipak. dogodilo se nešto što nema analogiju u prethodnim vekovima: tamo je nastala narodna civilizacija. penicilin. koji je zabavljaju. npr. vulgarna. Odrastao u zemlji. u prvom redu u Sjedinjenim Državama. koje tamo pronalazi izrazito su zastarele i daleko zaostaju za razvojem privrede i tehnike. u kojoj je postojala podela na „inteligenciju" i „narod".nalazi se na izvesnom civilizacijskom nivou z a j e d n i č k o m s drugima i uopšte ne liči na kolhoznicu kraj Kurska. koje crpu zadovoljstvo iz čisto materijalnih koristi savremene civihzacije. Stariji smatraju takve pretpostavke apsurdom. mlažnjak. koja može da izaziva gađenje prefinjenijih osoba. i ima u svom stanu električni frižider . pomagana tehnikom. Nailazeći na društvo. ipak nisu sigurni da se Rusija. Primat u tom pogledu pripada Zapadu. u najboljem slučaju. „Glupost" američkih masa.Ono što je novo na Zapadu nije lako vidljivo za klijenta Centra. ne postoji. on traži pre svega ideje koje obično proizvodi inteligencija koja je zametak revolucionarnih promena. znatno naprednija od evropske tehnike. U nekim zapadnim zemljama. Najmlađe pokolenje u Istočnoj Evropi. mirnim i razdiranim unutrašnjim konfliktima. koji je napravio Japan. ali svojim automobilom.

Prihvatimo ipak . Protiv ovoga izgleda da govori prakticizam savremene ruske nauke. Stvaranje novoga čoveka u Imperiji vrši se pod parolom borbe s bedom (istovremeno izazivanom i suzbijanom) i podizanjem tehnike (istovremeno uništavane i građene). Onda. Protiv ovoga govori takode drskost. s prefarbanim znaci­ ma. zar staljinizam nije jedina njegova forma? Zar se hrišćanstvo tamo ne povlači i zar te mase nisu lišene bilo kakve vere? Nesumnjivo je tako. to je nmogo manje od slobode ka n e č e m u . koji dovodi često do komičnosti.da je ovoga t r e n u t k a superiornost Zapada u oblasti potencijala proizvodnje. prodaja narodnim demokratijama švedskih mašina. u najsitnijim pojedinosti­ ma). kao ruskih. Ali šta se događa u umovima zapadnih masa? Nije li to samo duševni san. kriminalističkim ljubavn­ im romanima i filmovima bez umetničkih vrednosti? Da. Malobrojni američki komunisti (pretežno intelektualno raspoloženi sinovi građanskih i malograđanskih porodica) saosećaju s duhovnom bedom masa. аИ to je pre­ malo. šta nam Zapad može ponuditi? Slobodu od n e č e g a to je mnogo. Ovakva pitanja mogu izgledati veoma principijelna.neograničenih suma novca na naučna proučavanja i eksperimente. a završavajući na motorima. što se nije ostvarilo još nigde na zemaljskoj kugli. Istina. Kao što je poznato. Ko zna do kakvih rezulta­ ta može dovesti ova koncentracija volje. na ova pitanje može se odgovoriti drugim pitanjima. postoji materijalna beda i nedostatak tehnike plus staljinizam i da bi bilo veoma zanimljivo zamis­ liti blagostanje i tehniku plus staljinizam. podvrgnut jednom Metodu.ali ne svedoči o dobroj samosvesti npr. ah ne razmišljaju o tome da u Imperiji. s kakvom propaganda pripisuje većinu pronalaza­ ka Rusima (mada se istovremeno kopira američka tehnika. šta bi se dogodilo? Može se posurrmjati da bi se točkovi velike 34 . koji ne donosi brzo nikakve konkretne rezultate. nesebičnog rada mnogih naučnika. zamenjivanja ljudskih ruku mašinom (što se izjed­ načuje s postepenim gubljenjem razlike između fizičkog i umnog rada) nesumnjiva.miri se čovek iz Srednje i Istočne Evrope . Da li se ova pustoš ispunjava šovinizmom. Pa ipak. počev od kon­ strukcije mostova. ne svedoči o dobroj samosvesti . propagandni napor za borbu protiv ruskog kom­ pleksa niže vrednosti i podizanje „tehničkog morala" predstavlja dokaz koliki značaj Centar pridaje naučnoj utakmici. najveći pronalasci vršeni su usled dugotrajnog. za kojom čeznu. Kad bi ponestali ovi snažni motivi. tehnike. Takav propagandni napor. Da h je u njihovim umovima pustoš? Da. ne nalazi na prekretnici. Potrebno je samo vreme. a kad dolazi buđenje. ali su postavljana.

A retko se događa da se pronađe to n e š t o . U kul­ turnoj oblasti ništa na Zapadu ne dobija takve razmere. nisu ih oslobođena njihova braća u Imperiji. što je malo verovatno) mase žive fiziološkim životom. Niko od mislećih ljudi na Zapadu ne tretira većinu ovih sredstava masovne zabave ozbiljno. međutim. dakle. šta dalje? Sumnjivo je da li će podražavanje hrišćanske liturgije od strane partije i vrsta bogosluženja pred portretima vođa pružiti ljudima savršene satisfakcije. oslobađajući se fime znatno neprijatni­ je obaveze entuzijastičkog pisanja o Centru). uz to. Zapamtio sam nečiju rečenicu: „Ne bih želeo da doživim ost­ vareni komunizam jer će to sigurno biti veoma dosadno". umetnički pokret. Kada već bude završen veliki vaspitni rad i omrznutao „metafizičko biće" u čoveku podlegne uništenju. Ali. koje poznaje sa svojih predratnih 35 . N e š t o je novi genijalni autor. ispostavilo bi se da se Nebo ne razlikuje mnogo od Sjedinjenih Država u periodu pune zaposlenosti i da (čak i ako se prihvati ublažavanje straha. Struje. naučno otkriće. a njihov razvoj nailazi na nesavladivu teškoću u vidu doktrine koja vidi cilj u oslobođenju čoveka materijalnih briga za nešto što je. a uticaj kakav vrši kritika te vrste na publiku je značajan. Ljudi na Istoku su naviknuti da ozbiljno tretiraju samo one pojave društvenog života koje se javljaju u organizacionim i masovnim razmerama. dekadencije i zdravlja. reklamirana netalentovanost i polu­ glasno pominjanje veličine.realizovanog komunizma najsvetije je od svetih mesta za vernike i tamo i nije dozvoljeno sezati pogledom. ovakva razmatranja su utopijska. Osvrtanje na Zapad u nadi da će se tamo n e š t o roditi rasprostranjenije je među intelektualcima na Istoku nego što to izgleda Zapadu. s izuzetkom fil­ mova. Naravno. na Istoku per analogiam (tamo sve ima masovni karakter) ona rastu do dostojanstva jedinih reprezentanata „trule kulture Zapada". bestselera i ilustrovanih magazina. nova društvena filozofija. besmisleno. Ako bismo se ipak osmelili. Ta etapa . po njoj samoj. Nije to uopšte osvrtanje na propagandu.mašine okretali u praznom. koriste materijalna dostignuća civilizacije. Ne treba pokušavati da se pronikne u to što je izvan shvatanja. Ismevati idiotizam brojnih filmova. romana ili članaka je lako (zarađujući uz malo napora honorare i. to je omiljeni posao novinara. nova načela slikarstva ili muzike. I tamo istočni intelektualac nailazi na varljive privide jer tamo postoji ravnopravnost epigonstva i novatorstva. To je Nebo. Pravi kulturni život Zapada je drugačiji. ako ipak ne zaokuplja­ ju suviše komuniste na Zapadu.

tkanine na zidu ili materijala za ženske haljine sa slikarstvom i vajarstvom. one pre svega privlače njegovu pažnju. sprečava pružanje pomoći ljudima koji rade u raznim kulturnim oblastima. Ali. Uništivši eksperiment u umetnosti. koji uspevaju da 36 . osuđene su na jalovost. Rasipništvo talenata u privredi tamo je prosto deprimirajuće. Najozbiljnija zamerka isticana protiv kulturnih vrednosti Zapada je njihova elitnost i nepristupačnost masama. zahvaljujući eksperimentima štafelajnog slikarstva. stil „sovjetski empire". pod­ vrgnuta je zakonu osmoze.putovanja na Zapad. Herojski napori Čeha i Poljaka da spasu sopstvene primenjene umetnosti posezanjem za narodnim uzorima verovatno su osuđeni na neuspeh jer postoji uzajamna zavisnost nameštaja. Privredni sistem. na kojoj se odigrava život zapadnih zemalja. Kada u slikarstvu i vajarstvu važi kult ružnoće. slikarstvo ih čak muzika upadaju u razne bolesti stila. a malobrojni. stiže smesta do velikog broja recipijenata jer utiče na stil reklame. koje s teškoćom klijaju u šumi trulog drveća. poezija. „teško". Takav poredak stvari izaziva negodovanje čoveka s Istoka. U zemljama Zapada neko sa istim takvim sposobnostima ima neznatne šanse. U njegovoj zemlji svako ko pokaže kakve-takve sposobnosti je upotrebljen. na ukrašavanje enterijera. ovi ljudi ponekad crkavaju od gladi. zasnovan na slikanju velikih platana. Ne razmišljaju o tome ni vladajući. „nerazumljivo".na oblik opšte upotrebljavanih mašina. i dalje traju i izazivaju njegov gnev kao etapa koju je sam savladao. primenjene umetnosti. a što je možda najvažnije . na koji­ ma se vide dostojanstvenici u raznim grupama i pozama. Zatvarajući se u kule od slonovače. Višebojna scenarija. potpuno je odvo­ jen od života. hšen planiranja. Na primer. na pozorišne dekoracije. a svaka smelost se smatra formalizmom. Ipak. Centar je osudio sebe u oblasti primenjenih umetnosti (ako se o njihovom postojanju tamo može uopšte govoriti) na neveštu imitaciju primenjenih umetnosti Zapada. koji ne traće vreme na slične sitnice. na ženske mode. Ova zamerka je ispravna. odsečene od svojih izvora. ne nove pojave. dok neposredno pored njih bogati kreteni ne znaju šta da rade s novcem i troše ga onako kako im savetuje njihov pomućeni razum. istovremeno njihova veza sa svakod­ nevnim životom ljudi je znatno tešnja nego što se to čini površnim posmatračima. Jureći nekoristoljubivo za sopstvenom himerom. novatorsko slikarstvo. U poređenju s tim. Prosečni građanin tih zemalja nije svestan toga da su nekakav slikar u potkrovlju ili autor nerazumljivih pesama ili omalovažavani muzičar čarobnjaci koji daju formu svemu što sam u životu ceni. koje su stalno obnavljane.

Da osnovna sredstva za proizvodnju treba da pripadaju državi. Ljudi u zemlja­ ma Nove vere znaju da s a m o na Zapadu mogu da postanu dela koja predstavljaju klicu buduće nade. dakle ne takve koje proizlaze iz zastarele svesti. zahvaljujući čemu do počasti najlakše dolaze mediokriteti. Ekvivalent tog rasipništva u zemljama Nove vere je prihvatanje veštine prilagodavanja političkoj liniji kao kriterijumu selekcije. slikari i pisci koji su imali priliku da odu na Zapad nisu to učiniU jer bolje je ovako ili onako komponovati. slučaju. jer ako bi samo takve postojale. ništa ne daje i ništa ne zahteva. Mada je pritisak Metoda mučan. Mnogi muzičari. vodeći računa o svojim klijentima i postavlja­ jući zahteve. jednostavno. a njeni pokušaji u tom pravcu s neumoljivom pravilnošću pretvaraju se u karikaturu. Trebalo bi to ipak da budu trajne vrednosti. naučne i umetničke svrhe . zaiivaljuju to ne obavezno svojim profesionalnim vrli­ nama. Mnogi od onih koji su bih u inostranstvu vratili su se u svoje zemlje uglavnom zbog toga.dobiju priznanje. Inteligentni đavo razume međusobni interes i omogućava da se živi od pera. ali čovek ne bi morao da se bespomoćno kida u zmijskom zagrljaju Metoda. Iščekuju dakle neke znake koji bi mogli da svedoče da istinske kulturne vrednosti mogu da nastaju izvan Metoda. Kad bi se pritisnuh uza zid i primorali da formulišu šta hoće. od dleta ili kičice. Ko zna nisu И u laboratorijama usamljeni 37 . Traženje n e č e g a proizlazi iz manje ili više jasnog shvatanja činjenice da Nova vera nije u stanju da podmiri duhovne ljudske potrebe. nego radi­ ti u fabrici ili predavati u školi i za bavljenje svojom pravom strukom nemati više vremena ni snage. I pored toga. što je u praksi jednako učtivoj svireposti. po meri sutrašnjice.ljudima Istoka izgleda kao nešto neosporno i naivno bi bilo tražiti među njima pristalice kapitalizma. Strah od bezobzirnosti s kakvom se privredni sistem Zapada odnosi prema radnicima nauke i umetnosti veoma je rasprostranjen medu istočnim intelektualcima. Dobrodušni klipan ne razne međusobni interes. slikati i pisati. Na argument da fabrike i rudnici treba da pripadaju privatnim licima. To nešto što traže na Zapadu sigurno nisu podgrevane parole Francuske revolucije ili Američkog rata za nezavisnost. prosvetne. Bolje je imati posla s inteligentnim đavolom nego s dobrodušnim klipanom kažu. već veoma često. odgovoriće podsmehom. koja određuje privredne planove i koristi prihod u higijenske. umetnik i naučnik u ovim zemljama lakše se snalaze od svog kolege na Zapadu. materijalne rekompenzacije nisu uopšte za potcenjivanje. to bi bio trijumf i potvrda Metoda. sigurno bi odgovorili da žele sis­ tem u kome bi privreda bila socijalistička.

kojima su ljudi skloni da se hrane.ah hoće hleba. sma­ traju smećem.to ih meci koji udaraju o njihove ivice pomeraju s mesta na mesto i daju im kos položaj. prev. Začuđujuće je da što god je na Zapadu dovoljno jako po njihovom ukusu. Takav trenutak p r e ­ s u đ u j e u svesti čoveka pesnika i filozofa. koja bi se oslanjala na slično g o l o iskustvo.nesreće rata. kad se jave u svesti čoveka u takvom trenutku. kako do toga stići? Istočni intelektualac je posebno strog sudija za sve što stiže do njega sa Zapada. Samo. Književnost erotskih komplikacija. Slikarstvo epigona apstrakcionizma izaziva kod njih zevanje. 38 . jaka i zdrava. Možda je nekog pesnika obožavala publika književnih kafana i kad je ulazio tamo. Samo kad bi mogli da je nađu. nage stvarnosti. bila bi sposobna da pobednički preživi taj dan žigosanja iluzija. Ako ne uspe da odoli. Zagleda kaldrmu i primećuje zabavan prizor: kocke kaldrme kostreše se kao bodljike ježa . Verovatno je zaista vredno samo ono što je sposobno da postoji za čoveka u trenutku kad je on ugrožen neodložnom smrću. ali pod uslovom da ona bude zemaljska. Mnogo puta se razočarao i ne želi previše jeftine utehe koje ostavljaju kasnije utoliko veću potištenost. Psihoanahfički romani izazivaju u njima prezrivi kikot. Prim. Dijalektički materijalizam lako nalazi u njima eho jer je forma z e ­ m a l j s k o g mišljenja. U intelektualcima koji su preživljavali los desastros de la guerra' u Istočnoj Evropi.predjelo. upirani su u njega pogledi puni radoznalosti i divljenja. ' Hors d'oeuvre (fmn) . Mnoge knjige koje je voleo pre rata. posmatranje kocki kaldrme je nešto nesumnjivo realno i poezija. takođe usamljenih u svojoj eposi. a ne hors d'oeuvre*". Gladni su . Rat gaje učinio pronicljivim u demaskiranju iluzornih privida i sunmjičavim. još uvek popularnu na Zapadu. vrti se oko problema društvenog sistema i masovnih ' L o s desastros de la guerra (špan. nije uopšte vredno. jer nisu odoleU iskušenju. Rado bi videli književnost i umetnost izvan kruga Metoda. mnoge pravce u slikarstvu i muzici je odbacio. Ipak. prev. njegove pesme otkrivaju svoju slabost i pokazuju sve odlike zabave sentimentalnog estete. došlo je do nečega što bi se moglo nazvati r e d u k c i j o m o s e ć a j n o g v i š k a . Međutim.) . Jer delo ljudske misli mora da odoh iskušenju brutalne.mislioci već došli do otkrića koja nemaju manji značaj od Darvinovog ili Marksovog rada. Prim. Neko leži pod vatrom mitraljeza na ulici grada u kome se vode žestoke borbe.

u još većoj meri.kako pokazuje verska predanost hrišćana u narodnim demokratijama. iz čijih usta izlaze reči. slikara ili muzičara sa Zapada. koji nikada nije živeo u Rusiji. Već to da na Zapadu postoje pisci koji razumeju funkcionisanje neobično složene mašine. mogao da sakupi toliko tačnih zapažanja.verovanja koji ih pasioniraju: to su kako staljinističke. Kosmopolitizam je poštovanje prema kulturi Zapada (buržoaskoj). Štaviše. Orvel ih je fascinirao zapažanjem detalja. u prodavnicama nema ničega. jer je borba s kosmopolitizmom jedna od osnovnih obaveza građanina. Termin je nastao u Moskvi i u Rusiji nije ništa posebno novo. antistaljinističke knjige. čiji se primeri mogu naći u folkloru raznih naroda. i formom satire u Sviftovoj tradiciji. po prirodi višeznačna. Hrišćanska religija. izlazila iz okvira socijalističkog reahzma i zahteva cenzure. često je tačna. potreban pritisak . Možda je. Mnogi od njih čitali su Kestlerovo Pomračenje u podne. Da h ipak hrišćani u zapadnim zemljama koriste na pravi način slobodu? Pre se može doći do zaključka da je ne koriste. Mesija se ne pobeduje argu­ mentima razumnih ljudi. jer niko nema novca. Pitanje je samo nije li to pobožnost miša u klopci i nije li stigla malo prekasno. izvikana tehnika ne vredi ništa. kakvi su citati iz dela autoriteta. s obzirom na „glupost" Zapada. I pored toga. tako. Zvanično je preporučljivo da se ispoljava što veća odvratnost prema Zapadu. Kritika Nove vere. ograničena ili prosto iskorenjivana u zemljama Nove vere. da bi hrišćanstvo uspe­ lo da se preporodi. treba napraviti sarkastičnu grimasu i skupiti usta kao za pljuva­ nje. izgleda da podupire političku reakciju. Još pre sto godina carski istoričari su s odvratnošću govorili o „tru39 . Istočnim intelektualcima to ipak izgleda nedovoljno. ona ne ukazuje na put izlaska i ne uvodi ništa na mesto Metoda. Kad se pomene ime nekog pisca. Istina. prolaznici su loše obučeni. bez tih štula. Sve što ima snagu na Zapadu obično je ipak samo negacija. izgleda im začuđujuće. (zbog teškoće da dobiju tu knjigu i opasnosti kojoj izlaže njeno posedovanje. koja se tamo praktikuje. ovu formu je nemoguće praktikovati u zemljama Nove vere jer bi alegorija. Tamo je sve loše: vozovi ne idu tačno. a ne plameni mač. Religija je postala tamo nešto poput običajnih ostataka. čiji su oni sami deo. ona je poznata samo nekim članovima Inner Party). može se reći da uvodi živog čoveka koji se ne stidi svojih mish i ima hrabrosti da se kreće sam. Malobrojni su upoznali Orvelovu 1984. Takode. oni koji poznaju Orvela samo po čuvenju čude se što je pisac. koje dobo poznaju. stalno izaziva (nezdravo) interesovanje.

Italiju. već francuski impre­ sionisti. uvoziti. radi se o likvidiranju loše navike: pušač se odučava od pušenja tako što mu se oduzimaju cigarete. Mocart. izrađene u Centru). preporučuje se i treba prevoditi i izdavati sve stare ruske pisce. kao i mnoge pronalaske s tog Zapada. oni umeju sebe da uvere u relativnu ispravnost preporuka Centra u tom pogledu. Nemačku. kad je reč o zapadnoj muzici. nastaju kolebanja već kad su u pitanju kompozitori prošloga veka. borba s kosmopolitizmom izražava se u narodnim demokratijama tako što se preporučuje da se neki stari zapadni pisci. u zemljama narodnih demokratija. Tada su upravo na „trulom Zapadu" delali Marks i Engels. Zapadno slikarstvo do devetnaestog veka ne nameće rezerve. a od zapadnih samo one koji su komunisti (u slučajevima sumnjivih informacija izdavačima se dostavljaju specijalne proskripcione liste autora. Čajkovski. međutim. izrash su iz filozofije trule buržoazije i u umetničkom pogledu znatno više od njih stoje ruski realisti („peredvižnici"). „borba s kosmopoli­ tizmom" nije lišena racionalnog obrazloženja. vekovima podložnim uticajima Zapada. Sekspir. kako se saznalo. Razvoj savremene Evrope. Ispoljavanje razumevanja potreba je međutim mešani repertoar (npr. koji su smatrani „naprednim u svom vremenu". Bah. U svakom slučaju. Balzak. treba prevoditi i izdavati sve ruske pisce. Borodin). Stanovnik države Ajdahoa. U praksi. produ­ bio je razhku između „Evrope" i njene „Istočne marke". Dalje na istok već ne ide i naro40 . Postoje izvesne okolnosti koje čine da propisano neprijateljstvo prema kosmopolitizmu nije baš toliko teško za intelektualce kako bi se moglo očeki­ vati. s grozničavom delatnošću njenih industrijskih i trgovačkih centara. Berlioz. upitan danas šta podrazumeva pod Evropom. Zašto ima obrazloženje u Centru je dovoljno jasno: suviše široka uporedna skala ne doprinosi moralnom zdravlju građana. sigurno će navesti Francusku. s malobrojnim izuzecima. Verdi). koje je trebalo kasnije. prevode i izdaju (npr. Mada u istoj meri detaljni propisi stvaraju velike teškoće urednicima. međutim. radnicima izdavačkih firmi i muzičkim izvođačima. međutim. Prostor na kome je postala civilizacija zvana evropska poklapao se manje-više s prostorom na kome se prostirala religija koja je dolazila iz Rima. Bah. Musorgski. Što se tiče savremenih. Zemlje koje danas predstavljaju zapadne provincije Imperije vekovima su bile istočne periferije. Ispoljavanje kosmopolitizma bilo bi sastavljanje repertoara samo od zapadnih dela (npr. Međutim.lom Zapadu". Svift). Celokupna ruska muzika pogodna je za repertoar orkestara i solista. Holandiju.

izvršili su uticaj na diplomatske korake američkih političara kojima gubitak „Istočne marke" u korist Rusije ne izgleda kao potez koji bi mogao da ima ozbiljne posledice. tamo su se takode proizvodili kulturni modeli. Čehoslovačkoj ili Mađarskoj. Jer ove zemlje imaju brojno stanovništvo koje ispoljava posebnu sposobnost u prilagođavanju zahte­ vima tehnike savremene industrije. Štaviše. Možda stanovnik Ajdahoa predstavlja „istorijsko kašnjenje". odnosno njegova svest podleže zastarelim navikama koje već negiraju činjenice. Tokom dugog istorijskog perioda novac i moć su se gomilali na zapadu Evrope. Mada ga kompleks niže vrednosti Rusa. nastala polovinom dvadesetog veka. Ako se pretpostavlja da će se Nova vera raširiti svuda. njegovi pogledi su značajni. Istočni intelektualac ne smatra ovakvo stanje stvari razumnim i veću so­ lidarnost oseća s Rusom koji sa Zapadom ima stare i neprijatne račune.). sa svake tačke gledišta ove zemlje su možda važniji deo ne samo Evrope. one su prvi i zato najinteresantniji eksperimentalni teren izvan Rusije. uostalom. nervira u najvećoj meri. čini mu se da potiče iz slabe orijentacije u promeni pro­ porcija. Belgiji ili Holandiji. forme privrede i kulture. Odnos Zapada prema njima nije bio hšen protekcionističkog omalovažavanja i nije se dosad mnogo razlikovao od možda suviše pravolinijskog mišljenja stanovnika Ajdehoa. Zemlje istočne i srednje Evrope bile su „siromašne rođake". Pa ipak. koje će u tim zemljama nastati. Ako se pretpostavi da će Centar biti pobeden i neće uspeti da nametne svetu svoju hegemoniju. njihovi pisci i muzičari ne mogu se žaliti na nedostatak talenata. poljski pesnici s ljubavlju su podražavali forme francuske pesme itd. Belgijanac ili Holanđanin ne zna ništa o Poljskoj. Prosečno obrazovan Francuz. omalovažavanje zemalja Srednje i Istočne Evrope.di koji tamo žive izgledaju mu kao mešavina zaostalih plemena koja nisu dostojna velike pažnje. tešku industriju i rudarstvo koji se brzo razvijaju. njihov radnik više ne podseća na bespo­ moćnog emigranta koji je išao trbuhom za kruhom na Zapad. koji vodi do stalnih potvrđivanja o apsolutnoj prevazi i neprestanim zahtevima za počastima. polukolonijalni teren. crkve i palate u Poljskoj gradiU su italijanski arhitekti. njihovi tehničari i naučnici mogu s uspehom da konkurišu svojim zapadnim kolegama. koje ispoljava Zapad. već čitave zemaljske kugle. Ceh ili Mađar zna veoma mnogo o Francuskoj. gde je bio upotrebljavan za najcrnje poslove. Prosečno obrazovan Poljak. biće veoma zanimljiv primer izvođenja novoga jer u Istoriji ne 41 . prirodna bogatstva. kasnije šireni na istoku (npr.

„Truli Zapad" u prošlom veku žigosali su ruski patriotski istoričari. Bilo kakvo traženje sopstvenih puteva naišlo bi na zamerku zbog titoizma. Čak posezanje za sopstvenom prošlošću svakoga od naro­ da „marke".postoji povratak na status quo. na p rimer. književnost. Neprijatnost dolazi otuda što su. češki ili mađarski intelektualci putovali u Meku slikarstva. mada u stvari uopšte nije ličila na nju. Treba stati na sopstvene noge onako kao što je na sopstvene noge stala nacionahzovana industrija. Poseduje takode inscenatorske tradicije koje pozorišni ljudi nazi­ vaju „monumentalnim teatrom".svakako. Pa ipak. Folklor . sada je posta­ la obavezna. ovoga puta već zapadne marke Imperije. moguće je samo utoliko ukoliko ta prošlost dokazuje paralelne razvojne puteve datog na­ roda s razvojnim putevima ruskog naroda. koje je bilo toliko rasprostranjeno medu prosvećenim slojevima „istočne marke"? Posmatrane iz zemalja narodne demokratije. železnice i fabrike „istočne marke". Poljska ima tradicije romantične drame koju nije moguće realistički postaviti na scenu. Danas se uvoženi elemenat pojavljuje u znatno čisti­ jem obliku jer dovoljan broj stražara vodi računa o očuvanju potrebnog poštovanja prema uzorima. u Pariz. filmove i modu. trebalo da bude imitirano u Pragu ili u Varšavi? Zašto bi trebalo u tim gradovima igrati engleske komade. i po povratku slikali svoju domaću reku tako da je bila sasvim slična Seni. dobra terapija. Zašto bi shkarstvo današnjih francuskih shkara.svakako. „Borba s kosmopohtizmom" u stvari nije ništa drugo do pražnjenje retorte koja se ponovo puni novom tečnošću. oslobodivši se zapadnih čari. koja je bila opravdana sve dotle dok je francuski. Relistički pozorišni komadi devetnaestog veka . „borba s kosmopolitizmom" može da bude. već prohujalu slavu. Nastavljanje takvih tradicija mirisalo bi na opasnu jeres. koje nastaje u zemlji bez dinamičnosti. ali lišene su bilo kakve dina­ mičnosti. U prošlosti se u ovoj retorti proizvodila specijalna supstanca uzajamnim delovanjem uvoženih i domaćih elemenata. smatra intelektualac. Nikada se više neće vratiti zabavno vreme kad su poljski. engleski ili belgijski kapital inve­ stirao u rudnike. gurajući tamo istovremeno svoje knjige. Ako je ranije imitacija bila voljna i dobrovoljna. pošto je bio liberalan i ideje koje su odande prodirale ugrožavale su 42 . pisane za sasvim drugu vrstu publike? Treba se odučiti od imitacije. nauka i umetnost „marke" postale potpuno zavisne od nove metropole. male države na obalama Atlantika pune su uspo­ mena na nekadašnju. Zar onda nije opravdano zaustavljanje tog slepog obožavanja zapadnih uzora. АИ.

autokratske vlade. Uostalom, nije samo u očima tih branilaca prestola nalazio milost. Dovoljno je pročitati raspravu Lava Tolstoja Šta je ume­ tnost da bi se dobila slika tog prezira prema zapadnoj preteranoj suptil­ nosti (utončeniju), tako tipičnoj za Ruse. Tolstoj smatra Sekspirove komade zbirkom krvavih budalaština, a francusko slikarstvo (bio je to period procvata impresionizma) mazotinama degenerika. Posle revoluci­ je nije bilo teško razviti ove predrasude, kojima je dodata velika zaliha argumenata: Rusija je ponovo imala sistem potpuno drugačiji od Zapada. Nije li ipak ova podozrivost prema Zapadu predstavljala uvek veliku snagu Rusije i nisu li čak carski istoričari posredno radih za revoluciju, negujuči kod Rusa samosvest i veru u posebno pozvanje naroda? Posmatranje Zapada popreko i s podsmehom nije se pokazalo kao loše sredstvo za zaštitu. Zahvaljujući njemu nastao je tip zemaljskog čoveka, strogog, koji se ne povlači ni pred kakvom konsekvencijom, nasuprot čoveku Zapada, koga je suviše opterećivala prošlost, sputavajući sve smelije korake mrežom zakona, verovanja i etičkih privrženosti. Svesni ove, dotle skrivane snage, „Skiti", kako je nazivao svoj narod ruski pes­ nik Blok, započeli su najzad pohod, a njihovi uspesi su ih učvršćivali u uverenju da njihov prezir prema Zapadu nije bio neosnovan. Podražava­ nje te ruske samouverenosti i oslobođenje papagajskih loših navika bilo bi preporučljivo i za narode koji žive između Baltičkog i Sredozemnog mora. Intelektualac, naravno, razume da je iskorenjivani tip kosmopolite on sam jer se osvrće na Zapad, očekujući odande n e š t o. To ne znači ipak da posebno žah zbog zabrana koje uklanjaju iz njegove zemlje bezvredne pariške bulevarske komade ili kriminalističke romane. Mnoge kulturne pojave koje uzbuđuju „ehtu" u zemljama Zapada takođe izazivaju kod njega odvratnost. Zapitan da li bi u njegovoj otadžbini trebalo postaviti na scenu Coctail-party Т. S. Eliota, odlučno bi odgovorio da ne bi, mada Pustu zemlju istog autora može smatrati interesantnim pesničkim delom. Tekovina koje ljudi u Srednjoj i Istočnoj Evropi nikada više neće želeti da se odreknu jeste osećanje odgovornosti za to šta od izdavača ili pozorišta dobija publika: ako se, na primer, neki komad smatra lošim, ne treba ga prikazivati, čak ako bi i mogao da računa na uspeh i puni kasu pozorišta (zamislite samo radnike Praga ih Varšave kako gledaju snobovsku Coctail-party Т. S. Eliota). Međutim zabrana izvođenja Posvećenja proleća Stravinskog i formiranja ukusa slušalaca na Čajkovskom suviše je očigledan apsurd da ne bi izazivao gorke podsmehe. Dakle, kos43

mopolitizam ličnosti koju opisujem je veoma umeren. Ona pravi razliku između onoga što je na Zapadu dostojno poštovanja i toga što ima uspeh zahvaljujući sumnjivoj reklami koja apeluje na ukus „eUta" sumnjive vrednosti. Superiornost slikarstva ruskih realističkih „peredvižnika" nad fran­ cuskim impresionizmom u Moskvi je dokazana. Nažalost, slikarstvo ima tu osobinu da prilikom njegovog ocenjivanja oko gledaoca takođe ima nešto da kaže i najučeniji argumenti neće uspeti da pretvore ružno platno u delo velike umetnosti, stoje za žaljenje. Na svakom koraku, bilo u estet­ skoj ili etičkoj oblasti, nailazimo na taj otpor koji nastranost čoveka pruža mudroj teoriji. Da je odgovarajuće vaspitano dete dužno da potkazuje svoga oca kad primeti da je njegovo ponašanje štetno za gradnju socija­ lizma (od čijeg uspeha zavisi sreća čitavog čovečanstva) - izgleda razum­ no. A ipak, takav postupak izaziva u mnogima neobjašnjivu odvratnost, slično kao što oni više vole Manea od realističkih ruskih slikara devet­ naestog veka. Smelost kojom Rusi vrše svoje intelektualne operacije dostiže, po mišljenju intelektualca narodnih demokratija, opasne razmere, koje ne slute dobro budućnosti njihovih vođa. Dosledno rezonovanje koje, nailazeći na protivurečnost sa stvarnošću, nalaže da se zane­ mari empirija mora najzad dovesti do skupih grešaka. Hitlerova borba s „degenerisanom umetnošću" bila je sigurno simptom iste vrste kao nova etika njegove partije koja naređuje uništavanje „nižih rasa", a u sličnim idejama nalazi se zametak njegovog poraza. Posmatrajući brigu Centra da nauka i umetnost budu skladne s Metodom, intelektualac dolazi do zaključka da ne mogu snaga i mudrost Zapada biti razlog pada Imperije već upravo aberacije kojima vodi Metod. Proglašavajući Mendelovu genetiku pogrešnom. Centar je, površno uzev, upotrebljavao tri grupe argumenata: 1) da je ona suprotna dijalek­ tički shvatanoj Darvinovoj teoriji odabiranja vrsta jer se nadovezuje na one elemente Darvinove teorije koje su odraz društvenih odnosa, to jest nemilosrdnu borbu za opstanak u kapitalističkom sistemu (umesto na borbu za opstanak u okviru jedne vrste treba postaviti saradnju u okviru jedne vrste); 2) da ona ne daje zadovoljavajuće praktične rezultate u poljoprivredi; 3) da može da služi kao osnova za rasističku teoriju jer „bolje stanje" i „gore stanje" individue čini zavisnim od vrste gena. Dakle, svi upotrebljavani argumenti mogu se smatrati znakom težnje za takvom stvarnošću kakva se želi videti. Šta će se ipak dogoditi ako je genetika Mendelovih kontinuatora skladna s naučnom opservacijom? 44

pita intelektualac. Ma koliko glasno aplaudirao govornicima koji satiru zapadne genetičare, nije uopšte siguran nema li tu posla s velikim cirku­ som, po načinu argumentacije sličnom cirkusima nemačkih naučnika, naučno dokazujući to što je u datom trenutku Nemcima bilo potrebno. Odatle je samo jedan korak do sumnje o samom dijalektičkom Metodu. Zar on ne podleže povremeno čitanju iz prirode i istorije znako­ va koje je vesto tamo najpre stavila ruka samoga čitaoca? Dijalektika je „logika suprotnosti", primenjivana, kako kažu mudraci, tamo gde nije dovoljna formalna logika, dakle, na pojave u pokretu. Pošto su, kako ljud­ ski pojmovi, tako i pojave u pokretu koje ljudi posmatraju, „suprotnosti sadržane u pojmovima samo su odraz, prevod na jezik misli tih suprotnosti, koje su sadržane u pojavama". Divno. Šta ipak reći o primeru koji daje Plehanov da bi dokazao nedovoljnost formalne logike: neko pokazuje mladog čoveka, kome jedva niče brada, i traži odgovor na pitanje da li taj čovek ima bradu ili nema bradu. Ne može se odgovoriti da nema jer ima začetke brade. Jednom rečju, brada tek nastaje, u pokretu je, to je tek izvesna k o l i č i n a pojedinačnih dlaka koje će se jednoga dana pretvoriti u nov k v a 1 i t e t, to jest u bradu. Do đavola - gunđa naš intelektualac - pa to su vežbe za rabine iz sedamnaestog veka. Dlake koje rastu na podbratku mladog čoveka uopšte ne brinu kako ćemo ih nazvati. Nema tamo nikakvog „prelaženja kvantiteta u kvalitet", kako to sa zanosom ponavljaju pristalice. Problem: brada ih nije brada, potiče iz jezika koji mi upotrebljavamo, iz naše klasifikacije. Kakva beskrajna gordost pripisivati pojavama suprotnosti, u koje nas upliću naši nevešti poj­ movi! A ipak, pitanje je važno. Sudbina Imperije zavisi od te nesrećne brade. Ako čitava analiza Istorije, izvršena po Metodu, operiše sličnim trikovima, to jest najpre uvodi pojmove, a kasnije uzima njihove suprot­ nosti za suprotnosti posmatranog materijala, onda će lepo izgledati Imperija podignuta na takvim temeljima. A ipak oseća da ga Metod teroriše. Kako to objasniti? Ne priznajući nikome, dopušta da misli da se u samom zametku nalazi laž, što uopšte ne smeta da ispravno posmatra i obrađuje materijal drugim metodima, pri­ pisujući sve uspehe upotrebi Metoda. Jer on izaziva magnetski uticaj na savremene ljude time što na dosad nepostojeći način ističe promenljivost i međusobnu zavisnost pojava. Pošto su se ljudi dvadesetog veka našli u društvenim uslovima, u kojima iščezava „prirodnost", a promenljivost i međusobna zavisnost postaju vidljive čak i najtupljima, mišljenje kate­ gorijama kretanja izgleda daje najsigurniji način da se uhvati stvarnost na 45

Kakva sudbina roditi se u takvom vremenu . može dovesti do sasvim neprijatnih edikata koji emaniraju iz Centra. istovremeno držeći govor o tome kako je velika čast živeti u „velikoj staljinističkoj eposi". Ne čini mu se sasvim neverovatnim da Zapad može izaći kao pobednik iz rasprave s Metodom. u „usađivanju osnovnih načela entuzijazma" drugima. potpuno suprotno Marksovim predviđanjima. mada ima brojne slabe strane. Metod je tajanstven i niko ga dobro ne razume. pa ipak.pitao je mali Jakubek. ne raspolažući sličnim savršenim propisima. komplikovan je i ne može se svesti na obrasce simpatija i antipatija. intelektualac bi sigurno odgovorio da je mera njegove ispravnosti snaga onih koji njime vladaju. na trenutke se čini da će čitavo čovečanstvo biti primorano da se preseli u pokretljivije apartmane. „ I s k l j u č i v o rep" . zašto ne može da se oslobodi njegove draži (mada bi hteo). ostaje pri tradicionalnoj arhitekturi koja preti rušenjem. Metod koristi otkrića Marksa i Engelsa. čak ni u svojoj zemlji i koji. Neki pokretni zidovi dijalektičke zgrade su monstruozni i ispunjavaju stanovnike iskrenim strahom za budućnost tako konstruisane građevine. Oni umeju da grade na terenu potresanim neprestanim zemljotresima zgradu s pokretnim zidovima dok Zapad. a širio vojnim osvajanjem. a to povećava nje­ govu čarobnjačku moć. nastane novi privredni sistem u zaostaloj Rusiji i da revolucija postane poduhvat koji su planirali činovnici Centra. oni ne poseduju vrlinu umerenosti. kao što je poznato. „Tatice. Njegova funkcija se sastoji. Pa ipak. dakle. morali da se mire. takode suprotno Marksovim predviđanjima.odgovorio je tatica.razmišlja intelektualac.delu. koliko god se daleko posegne u prošlost. izneverena ljubav ostavlja često talog sarkazma. Metod je prerada Marksa na ruski kalup. Otuda neograničene mogućnosti. predstavlja oružje u 46 . kad se poredi s konturama statične arhitekture Zapada. s pokora­ vanjem njihovih zemalja od strane naroda koji nikada nije umeo da vlada. nikada nije upoznao sreću i slobodu. Pitajući sebe pošteno. On je kao zmija koja je nesumnjivo dijalektičko stvorenje. njihovu moralnu pobunu i taktiku njihovih naslednika koja negira ispravnost moralne pobune. Ipak. Odnos istočnog intelektualca prema Zapadu. Bila je potrebna takva nesreća da. a kao što je poznato. da li zmija ima rep?" . čim požele da promene zastareli poredak u svojim zemljama. zdrav razum bio je veoma retko u Istoriji efikasan vodič po lavirintu ljudskih pitanja. Potrebna je bila takode nesreća da bi Evropljani. Njegova elastičnost koju su iskoristili Rusi. To je nešto poput izneverene ljubavi a. kako sam pakosno to naziva.

rukama vladara Centra. a istovremeno. A možda će ipak. ono što je datog trenutka potrebno određuje se pomoću Metoda. Iskustvo je naučilo istočnog intelektualca da brižljivo odmerava svoje životne poteze. možda će ipak razumeti? 47 . jednog suviše oštro napisanog članka. Kad bi ljudi na Zapadu zaista razumeli mehanizam „velike staljinističke epohe" i kad bi delali. u haosu koji nastane moći će da se traže novi načini za preživljavanje i delovanje. moćnije od samih tenkova i topova. Dobra strana Metoda je to što se pomoću njega u datom trenutku može dokazati ono što je vladarima potrebno. treba revnosno raditi za pobedu Imperije. Dok to ne nastane. činilo kako treba! Sve ukazuje na to da ne razumeju. to se potpuno slaže s njegovim zmijskim karakterom. gajeći tiho nadu da „glupost" Zapada nije tako bez­ granična kao što se pretpostavlja. Ako se Imperija sruši. Video je on veoma mnogo onih koji su padah u ponor zbog jednog neopreznog nastupa.

Takođe način ponašanja. kancelarija. čak i soba. niti kod pristaUca Nove vere na Zapadu (kojima pomaže neznanje). fabrika.III KETMAN Rasuđivanje intelektualca izloženog pritiscima vlasti Imperije i Metoda puno je protivurečnosti. pričaju sve što im padne na pamet. a ne drugačijim kravatama. Teško je drugačije definisati vrstu odnosa koji vladaju tamo među ljudima nego kao glumu. ton glasa. s tom razlikom što mesto gde se igra nije pozorišna scena već ulica. u kojoj se stanuje. pogled koji ne izražava to što treba da izražava. a naročito predstavnici intelektualne elite. Dolazak na Zapad za čoveka s Istoka je veliki šok jer u kontaktu s drugima . koja se izražava u spuštanju glave ili u očima koje nemirno lete. s tačke gledišta posledica koje može da izazove.oni su sasvim opušteni. A ipak postoje i predstavljaju stvarni život tih glumaca. Spolja. pre nego što izađe iz usta.ne nailazi ni na kakav otpor . glasno se smeju. Ne samo da svaka reč koja se izgovara treba da bude brzo ocenjena. To što neko glumi ne uzima mu se za zlo i ne dokazuje uopšte njegovu nepravovernost. nedostaje im ta unutrašnja koncentracija.počev od nosača i šofera taksija . Važno 48 . one tamo ne postoje. kakvi su iz nužde skoro svi ljudi u zemljama zavisnim od Centra. Niko od građana iz zemalja narodne demokratije nema mogućnosti ni da piše. sala za konferencije. To je velika veština koja zahteva budnost uma. ni da glasno govori o ovim stvarima. Ove protivurečnosti nije lako sasvim shvatiti jer imamo posla s potpuno novom pojavom koje nema u tolikoj meri ni kod Rusa (vladajućeg naroda). ljubav prema takvim. Osmeh koji se jav­ lja u neodgovarajućem trenutku. mogu da budu razlog opasnih sumnji i prekora. interpretirani su kao znak političkih sklonosti. zar je moguće da odnosi među ljudima mogu da budu tako j e d n o s t a v n i ? Svakodnevna gluma razlikuje se od glume u pozorištu po tome što svi igraju pred svima i jedni o drugima znaju da igraju.

a ona reguliše čak i njegove gestove. Srastanje s nametnutom ulogom donosi olakšanje i omogućuje smanjenje napetosti pažnje. tako pesnik koji stvara s mišlju daje ideal pesme ona koja može biti horski recitovana na mitingu.kao što je poznato . Pesnik koji piše propagandno delo ne ograničava se uopšte na čisto racionalistički prilaz. i bračni parovi u krevetu razgovaraju mitingaškim sloganima. To se javlja i u književnosti. o kojoj tako glasno viče. Poezija. Zato su najprilagodeniji novoj situaciji pesnici obdareni dramskim talentom: pesnik stvara lik idealnog revolucionarnog pesnika i piše tu pesmu kao monolog ove osobe. Ako neko osuđuje zapadnu kulturu na hladan i uzdržljiv način. i ako to čini sa žarom. Pravi refleksi u pravom trenutku javljaju se već automatski. to znači da joj je u stvarnosti privržen. da igra Sida: potrebna je urođena sposobnost za emotivno pražnjenje u ulozi Sida. poezija Nove vere može se definisati kao izraz društvene kon­ vencije koja se prelama kroz individualni temperament. svako ljudsko ponašanje ima u sebi . a šta usvojeno. time pokazuje da u njemu ima bar 10 procenata mržnje. Pa ipak. vežbajuči trčanje. Ako neko drži govor pun mržnje prema Zapadu. jer veština dobrog ulaska u svoju ulogu pred­ stavlja dokaz da je taj deo njegove ličnosti. ne može svaki glumac. Najbolji primer takve pesme-slogana su neke pesme nemačkog pesnika 49 . Slično kao što se pre­ vodilac „zaražava" duhom originala.znatnu dozu glume. na sceni j e s t e Sid. Dobijeni rezultat podseća na pesmu za pevanje u maršu jer je cilj isfi: stalo im je do stvara­ nja kolektivne veze koja ujedinjuje kolonu vojnika koja se kreće napred. Tako trkač koji je postao trkač zato što je imao dobro oblikovane noge. koji igra na primer Sida. Njegov psihički stav često nameču oni koji ga okružuju. to što se javlja u zemljama narodne demokratije pre bi se moglo nazvati svesnom masovnom igrom nego spontanom adaptacijom. takva kakvu poznajemo dosad. Posle dugog treninga dolazi do tako čvrstog srastanja s ulogom. Međutim.je samo da igra dobro. naštimovavši sebe na samom početku na odgovarajući ton. U pozorištu glumac. već idealnog građanina. razvija ih još više. Ako se upražnjava dovoljno dugo. u njemu dovoljno razvijen. čak ako je mlad i dobro građen. svesna igra razvija one odlike individue kojima se ona u svom glumačkom poslu najradije služi. prazni se emocionalno. Naravno. da se više ne može razlikovati šta je svoje. Ne izražava sebe. može se definisati kao izraz individualnog temperamenta koji se prelama kroz društvenu konvenciju. Uostalom. Čovek reaguje na okolinu. na kome gradi svoju ulogu.

a simulirati neznanje. ludosti i pakosti onih koje se Bogu dopalo da dovede u zabludu i održi ih u zabludi". već se preporučuje pribegava50 . godine . a ispoljavati znake ljubavi. poseduje iracionalnu draž čisto osećajnog kvaliteta. koje je uto­ liko lepše ukoliko treba veću cenu platiti.francuski poslanik). a misliti da je crno. Pa ipak. to što je u nama čuvano od očiju nepozvanih. Gobino je proveo više godina u Persiji (od 1855. nasamarujući tako protivnika (koji takode nas nasamaruje). svoju imovinu i svoje dostojanstvo zaslepljenosti. Podudarnosti između ketmana i običaja upražnjavanih u zemljama Nove vere toliko su začuđujuće da ću sebi dozvoliti duže citate. čovek počinje da iznad svega ceni ličnu prepredenost. a ne može mu se poreći dar za pronicljivo posmatranje. čak ako se ne treba obavezno slagati sa zaključcima ovog veoma opasnog pisca. ma kako da stvara teško podnošljivu kolektivnu atmosferu. i to ne najmanje. Istovremeno. Šta je ketman? Njegov opis našao sam u knjizi Gobinoa Religions et Philosophies dans l'Asie Centrale. onaj ko poseduje ne treba da izlaže svoju osobu. pokušavajući nevešto da opišemo ovu novu vrstu običaja. nailazimo na frapantnu analogiju u islamskoj civilizaciji na Bhskom Istoku. ostaje još dosta toga što primorava na budnost. do 1858. već se ona pretvorila u trajnu instituciju i dobila naziv: ketman. mrzeti. Tada se ne treba kolebati. Gluma praktikovana u tako velikim razmerama nije se često događala u dosadašnjoj istoriji ljudske vrste. „Ра ipak ­ kaže Gobino ­ ima slučajeva kad ćutanje nije dovoljno. dobija za nas posebnu vrednost jer nije nikad jasno formulisano. do 1863. Ne samo da se tada javno treba odreći svojih pogleda. Uspeh u igri posta­ je izvor zadovoljstva. a što nije formulisano u recima. godine bio je sekretar francuskog poslanstva. znati. da bi se drugima zabranio prist­ up u njega. Čovek se sklanja u unutrašnje svetilište. treba ćutati o svojim pravim uverenjima ako je to moguće. kad se ono može smatrati priznanjem. Govoriti da je nešto belo. satisfakcije. pruža onima koji se maskiraju izvesne. Stalno maskiranje. a spolja pokazivati svečano oduševljenje. a od 1861. Ne samo da je tamo dobro poz­ nata igra primenjivana za odbranu svojih misli i osećanja. Po mišljenju ljudi na muslimanskom Istoku. Dakle. Mada je poistovećenje igre i privatne misaone svojine daleko uznapre­ dovalo.Bertolda Brehta koje dominiraju nad delima drugih istočnih pesnika jer se kod Brehta vidi potpuna svest o procesu. u sebi se smeškati.

krivotvoriti sopstvene knjige.On se takođe bojao mula. koristiti sva sredstva za uvođenje u zabludu. kako priznaju njegovi čak najvatreniji učenici. ortodoksni vernici su 1160.nje svim lukavstvima samo da bi se protivnik prevario. koje mu se danas pripisuju. ali davati solidne osnove. kad bi se ipak osetili dovoljno jaki da otvoreno proklamuju jeres. ne možemo se čuditi ako. prev. pružati dokaze za njihove optužbe ' A v i c e n a ( 9 8 0 ." „Ketman ispunjava ponosom onoga ko ga primenjuje. Nekima je ketman služio u njihovom pripremnom periodu. godine spalili Avicenina dela kao jeretička. arapski filozof. Na taj način čovek će steći veliko zadovoljstvo i zaslugu što je zaštitio i sebe i svoje. Koliko li samo radosti istovremeno!" Kako daleko može da ide ketman dokazuje primer osnivača jedne od sekti. koji prividno ponizno drhtiš pred vesto obmanutom moći. Prim. Evo opisa propovedničkih pohoda Sadre.nikada nije otkrio jasno u svojim knjigama. uvodeći veoma precizno red u doktrinu koja danas nosi njegovo ime. Zahvaljujući njemu vernik dostiže stanje trajne nadmoćnosti nad onim koga je pre­ vario. dronjavom i glad­ nom. „Mada je ostavio za sobom mnoga teološka dela .. smatrao je da je materija v e č n a i nestvarena. Rugaš se nein­ teligentnom biću. međutim. nisu svi bili oprezni kao Hadži-Seik-Ahraed. kao što je priznao u razgovoru s Gobinoom jedan Persijanac. makar on bio ministar ili moćni kralj. u njemu su vidljivi i jasni elementi materi­ jalizma i ateizma. vršiti svi obredi koji se smatraju najbesmislenijim. naučnik i lekar." Dakle. „u Persiji nema ni jednog savršenog muslimana". Ali svuda se tvrdi da je praktikovao ketman i da se krišom odlikovao velikom hrabrošću. on je pre svega jadan slepac. varajući ovoga drugoga i učvršćujući ga u zabludi. Ipak. Odbacio je d o g m u o uskrsnuću tela. Poput Aristotela. koji je bio avicenovac^: „. Hadži-Šeika-Ahmeda. lišen je pristupa na jedino ispravan put i čak u to ne sumnja. za čoveka koji primenjuje prema njemu ketman. ništa što bi moglo da uputi na trag ideja. Iako u A v i c e n i n o m s i s ­ temu ima puno nedoslednosti i kompromisa. Nije se moglo izbeći izazivanje njihove podozrivosti.. Ž i v e o je u Persiji.kaže Gobino . navukao na njega sramotu i duhovnu bedu. 51 . koračaš u sjaju pred svojim neprijateljima.1 0 3 7 ) .stavmka aristotelizma na arapskom Istoku. Jedan je od glavnih pred. Z b o g m n o g i h jasno izraženih materijalističko-ateističkih pogleda. što nije izložio dragocenu veru odvratnom kontaktu s nevernikom i najzad što je. koje je zaslužio. razoružavaš opasnu zver. oči su pune svetlosti. Tada će se ispovedati sve vere koje mogu da se dopadaju. tebi.

Nije odbijao. iz kojih su samo upućeni mogli da nadu izlaz. kraj njihovih talara. uglavnom je ćutao. Sedao bi u ugao njihovog salona. Pa ipak. mučtehidi su mu sami predlagali javna predavanja. zaboravljali su da ga nadziru. kakvo je ketman. 52 . čije iskorenjivanje donosi tolike nevolje vladari­ ma. govorio je skromno. To su slučajevi demaskiranog ketmana. s otkrovenja na božje jedinstvo i tamo. Prim. Devijacije. ukla­ njao je zastore. stručnjak kompetentan da samostalno rešava verska pitanja. ketman u njegovim pre­ ciznijim i strožim formama svuda je upražnjavan u narodnim demokrati­ jama. kazivao je jedino ideje pozajmljene iz najpravovernije šiitske teologije i ničim nije odavao da se bavi filozofijom. morala za njega u Evropi smesta tužno završiti. metafizičar i ko je zaista bio. Takvo postupanje oduševljavalo je mule. Miictehid) . Kad bi stizao u neki grad. slagao se sa svakom rečju koja je dolazila iz tih dostojanstvenih usta. Pitali su ga za njegovo učenje. Sami su zahtevali da vodi njihovu maštu složenijim pitanjima." Ketman islama i ketman dvadesetog veka u Evropi izgleda da se raz­ likuju samo po tome što bi se hrabrost. osećanje superiomosti nad onima koji nisu dostojni da se približe poznavanju istine predstavlja jedno od glavnih zadovoljstava u tajanstvenom životu koji uglavnom ne obiluje zado­ voljstvima. s molitve na otkrovenje. uzimao je kao tekst doktrinu ablucije ili nešto slično i raspredao je naširoko i nadugačko o propisima i sum­ njama savesti naj suptilnijih teoretičara. odbacivao islam i pokazivao se samo kao logičar. Slično kao u islamu.značilo bi podvrći se beskrajnim proganjanjima i izložiti opasnosti budućnost filozofskog preporoda koji je planirao. Smesta se prihvatao toga. videći da je tako blag. imam.priznati muslimanski (šerijatski) pravnik. preplićući sve bogato izjavama o svojoj uzornoj veri. postizao je konačno cilj i širio avicenizam u čitavom sloju obrazovanih. poricanje samome sebi. Posle neko­ liko dana. ispovesti pred naprednijim učenicima. čineći čuda od veštine. rečenice dvostrukog značenja. lažne silogizme. do koje je išao Sadra. a kad je najzad ocenio da može da nastupi otvoreno. S doktrine ablucije prelazio je na doktrinu molitve. Uznosili su ga do nebesa. starao se da se predstavi pokorno svim tamošnjim mučtehidima' ili doktorima. koristeći prećutkivanja. koje sami ' Miičtehid (tur. pri čemu su od najveće koristi u otkrivanju devijacija ljudi koji praktikuju ketman shčne vrste: prepoznavajući s lakoćom kod drugih akrobatske trikove. Zato se prilagodio zahtevima vremena i pribegao tom velikom izvrsnom sredstvu. nisu varke. prev.

i objavio svoju jeres čitavom svetu. Kako je dotle postojala vehka razlika u životnom standardu i civihzacijskom nivou između Rusije i zemalja koje se danas nazivaju narodnim demokratijama u korist ovih drugih. a mera veštine je preduprediti bar za dan sličnu optužbu. On je rasprostranjen. Propagandne rasprave s pristalicama „nacionalnog puta u socijalizam" u pojedinim istočnim prestonicama naučile su publiku koji obrti i koje reakcije mogu da je izlažu prigovoru da neguje u sebi te pogubne tendencije. Svaki novi komen­ tar uz propise Nove vere. ili. kod Slovena je ona bila obojena respektom prema spoljašnjim odlikama civilizacije primetnim kod Nemaca. koga je opisao Gobino. ne samo medu širokim masama. mnogomilionske mase koje upražnjavaju ovaj ketman u zemljama narodne demokratije moraju da upotrebljavaju posebno lukava sredstva maskiranja. Potrudiću se ipak da se zadržim na njihovim glavnim grupama i porodicama. množi unutrašnje ograde kod onih koji su po svojoj spoljašnjostiizuzetno verni. koriste prvu priliku da uvale u nevolju protivnika ili prijate­ lja. Odlika ljudi koji upražnjavaju ovaj ketman jeste bezgraničan prezir prema Rusiji kao varvarskoj zemlji. pa ipak. nazivi devijacija ne mogu da stignu da srede taj vrt pun neočekivanih primeraka.ili vojnika oslobodilačke armije. Ne može se definisati jednostavno kao nacionahzam. Nacionalni ketman.primenjuju. Kod radnika i seljaka on je više emocionalan i zasniva se na posmatranju . nacionalni ketman nalazi obilnu hranu. objavljivan iz Centra s opštevažečom snagom. manifestovanje divljenja dostignućima Rusije u raznim oblastima. ograničavajući se na teme svoje zemlje. Najsigurniji način za očuvanje od prigovora je glas­ no. nošenje ispod pazuha ruskih časopisa i knjiga. Pošto je broj vrsta ketmana skoro neograničen. pevušenje ruskih pesama. postupajući pomalo kao prirodnjak koji vrši opštu klasifikaciju. pošto su mnogi za vreme rata bih na terenima kojima je neposredno Rusija upravljala . Pisac koji nije posvetio nijedno delo istaknutim ruskim ličnostima ili pak životu Rusa. njega nije oslobođen ni partijski vrh pojedinih zemalja.Rusa u njihovom svakodnevnom životu. na svakom koraku. time se osiguravaju. ne može smatrati da se smestio na sasvim sigurnoj strani. Nemoguće je navesti sve ketmane koji se mogu pronaći u zemlja­ ma narodne demokratije. 53 . Između Slovena Srednje Evrope i Nemaca vekovima je postojala mržnja. Pošto je Tito postupio kao Sadra. koja bi mogla da ih snađe od strane čoveka koga uništavaju. vatreno aplaudiranje ruskim muzičarima i glumcima itd.

Ketman revolucionarne čistote. to jest istupiti protiv Centra i oslabiti njegov vojni potencijal. videći u Titovom savezu sa Zapadom primer istorijskog fatalizma. industrija ne mora da počinje od stanja bliskog nuli. tj. koji se u stvari nalazio izvan islama. Izvesne metode. Evropske zemlje . Sadra. Ona se zasniva na veri u „sveti oganj" Lenjinove revolucionarne epohe. „nacionalni put u socijalizam" je osuđen i učinjeno je mnogo da bi se dokazalo daje svako ko se protivi potpunoj primeni ruskog uzora u najsit­ nijim pojedinostima i pokoravanju diktaturi Centra. dakle. na primer. a čak su nepotrebne jer postoji viši stepen društvene discipline.Međutim. koji bi izrazi­ la sažeta misao: „socijalizam . Drugi. slično kao što se mnogi tobožnji pobornici Nove vere u stvari nalaze izvan nje. Stvar se ne odigrava ipak na čisto emocionalnom planu. takve koja se neposredno nadovezuje na Marksa i Engelsa. njihovo stanovništvo je razboritije. Izjašnjavanje protiv ove tvrdnje značilo bi brisanje Nove vere i uvođenje na njeno mesto druge vere. ne može da stvara smetnje tamo. izrazio svoj odnos prema Rusiji omalovažavajućim odmahivanjem ruke. verni musliman. veći deo zemljišta je obrađivan. Rusija . takav ketman se izražava samo praktičnim merama. odbacujući misao da je ovaj fatalizam mogao jednostavno da bude izaz­ van politikom Centra prema narodima potčinjenim od nje. i tu počinju suptilnosti doktrinamih razlikovanja. zatvaraju se u ketman. Dakle. zapažajući poredenjem veću uglađenost svojih običaja. ipak. čak jako privržen svom ketmanu. koji ne treba da smeta Centru u njegovim spoljašnjim akcijama. starao se da se pred mulama time ne izda. što mu uostalom ne smeta da oseća strah od ogromnih masa koje se izUvaju iz dubine evro-azijskog kontinenta.ne".idu dalje u rasuđivanju znatno više su pozvane za reahzovanje socijalizma od Rusije. češća u velikim gradovima Rusije nego u narodnim demokratijama. gde se islam bori s nevernicima za svoje postojanje. transporta ili rukovanja mašinama. koje ne štete Centru u njegovoj svetskoj borbi ali su odbrana nacionalnih interesa tamo gde je to još moguće. Kod mlade inteligencije radničkog porekla izgleda da prevladava stav. čiji je sim54 . koji je jedino sredstvo za vođenje revolucije svetskih razmera.da. zasnovane na bezobzirnoj svireposti nisu nužne. To je retka vrsta. saobraćajna mreža je gušća. srednji Evropljanin bi. bolju sposobnost organizacije. taj oganj. izdajica i mora podeliti Titovu sudbinu. kad bi mogao. Pa ipak.

pad životnog standarda građana. uništeno je slikarstvo. zar se ne bi našlo više ljudi voljnih da pomažu Hitleru nego što ih je bilo? Zar npr. piše pohvalne recenzije o slikarskim izložbama i pretvara se da su mu pro­ jekti sumorne teške arhitekture novih zgrada veoma uverljivi. On mrzi iz sveg srca Njega. smatrajući Ga odgovomim za strašnu sudbinu ruskog naroda i za mržnju. Da On nije primenio izuzetan teror 1937. obeležene procvatom književnosti. a odnosi među narodima srediti se na novim i boljim načelima. prema neruskim narodima primenjena je okrutna pohtika. koju ruski narod izaziva kod drugih naroda. Potpuno se menja u četiri zida svoje kuće. rusko pozorište koje je nekad bilo vodeće u svetu hšeno je slobode eksperimentisanja. okovi koje je On stavio raskinuće se.bol npr. nije siguran daje On nepotreban. Tamo se mogu naći (ako imamo posla s dobro situiranim intelektualcem) reprodukcije dela umetnosti zvanično 55 . a čak Ga treba podržavati. Ovakav ketman bio je veoma čest. odvažio na slična dela? A ipak. U tom svetlu njegova dela dobijaju odlike mudre efikasnosti i opravdana su možda izuzetnom istorijskom situacijom. nauka je podređena direkti­ vama koje su dolazile odozgo. pesnik Majakovski. istrebljenje čitavih nacionalnih grupa . Tako smatra onaj ko upražnjava ketman revolucionarne čistote. ako ne i sveopšti u Rusiji za vreme Drugog svetskog rata i današnja njegova forma je pre­ porod jednom već izneverene nade. ali mrlja koju danas još treba tolerisati. Estetski ketman. mada aplaudira pesmama. godine. Rusija se suprotstavila Hitleru. ovaj „oganj" će ponovo buknuti s nekadašnjom snagom. svođenje umetnika i naučnika na ulogu povlađujućih lakeja. ako ne bi bio kao On. „Sveti oganj" nije se ugasio. u logorima prinudnog rada propali su milioni građana Sovjetskog Saveza. Možda u izuzetnim periodima.ko bi se. današnja linija u nauci i umetnosti. Kada se postigne pobeda. Samoubistvo Majakovskog 1930. ne podiže efikasno moral ruske vojske pred licem pretećeg rata? On je odvratna mrlja na svetloj Novoj veri. „Sveti oganj" je prigušen. pozorišta i muzike. kolektivizacija je izvršena na nemilo­ srdan način. Revolucionarno delo nije podleglo sili koja je udarala spolja. Književnost je pod uticajem nametnutih teorija postala phtka i bezbojna. kakav je sadašnji pojavu prevejanog tiranina treba smatrati poželjnim znakom. Ipak. Čovek dobrog ukusa ne može tretirati suviše ozbiljno rezultate zvaničnog pritiska u kulturnoj oblasti. u kojima je izginulo toliko dobrih komunista. godine označilo je kraj ove epohe. mada ponekad suprotna zdravom razumu. Masovne čistke.

pariške pijace sa svojim gomilama povrća i cveća. štaviše. jer s pojavom gostiju igra ponovo počinje. sjaju svetlosti. pruža estetska pražnjenja ritmom običaja. Takođe. odjek mašina. voća. Bodlera i Vitmana. Izgleda da se nadražujuća i okrepljujuća moć ovoga učešća u masi zasniva na osećanju m o g u ć n o s t i . dovikivanja. donosi očekivane propagandne efekte. pečeni kikiriki. mašta čita s lica prolaznika njihov privatni život. parfemi. Pesnici velikih gradova posvetih su mnoge stranice svojih dela opisima ovog radosnog uranjanja u rezervoar svakodnevnog života. po koje nije obavezno posezati za slikama impresionista ili Holanđana. 56 . crkvenim obredima. dakle. ako je čovek sam. rad mašte čoveka u masi je erotske vrste. narodnim vajarstvom. koji obavlja u slično uređenom ate­ ljeu. U gradovima oko nailazi na šarene izloge prodavnica. a njegova uzbuđenja su na granici fizioloških uzbuđenja. život seljaka. riba raznih oblika i boja. gde osim toga nema mogućnosti za izolaciju. naravno. muzikom i plesom. intelektualac je spreman na sve žrtve i sva lukavstva jer vrednost izdvajanja u društvu. vašarima. pomorandže. slikama svetaca. komadima mesa s raznim nijansama drečavog crvenila pružaju radosti. Čulo mirisa beleži mirisne oblasti koje se smenjuju: kafa. smehove. pomešan sa cvrkutom ptica.žigosane kao buržoaske. Samo kod neznatnog broja pojedinaca koji pripadaju izvesnoj sredini ovi doživljaji su vezani sa umetničkim delima. Telvizijski ekrani u privatnim stanovima koji krišom gledaju kako se ponašaju građani pripadaju još budućnosti. benzin. Plivač koji se prepušta talasu i ima osećaj beskonačnosti ambijenta koji ga okružuje ima slična osećanja. a npr. Oko se raduje odeći. Nikada valjda nije detaljnije proučavano koliko su čoveku potrebni doživljaji koji se neprecizno nazivaju estetski. Da bi zaštitio svoj položaj i stan (koji ima po milosti države). Sluh hvata odlomke arija. za kojom se juri. stalnog iznenađenja. mada predat otupljujućem radu ruku. to jest na Balzaka. veća je nego što bi to mogla da izrazi rečenica „ту home is ту castle". odećom. raznovrsnost ljudskih tipova. Većina crpi prolaznu estetsku radost iz same činjenice boravljenja u potoku života. tajni. dekoracijama od cveća izrezanog od papira. Ovaj luksuz privatnosti mu je opraštan ako njegov stvaralački rad. ozon. Mislim na najveće pesnike velikih gradova. slušajući strane radio-stanice i čitajući dobre knjige postiže trenutak opuštanja. ploče sa savremenom muzikom i bogata zbirka knjiga starih autora na raznim jezicima.

u zemljama Nove vere gradovi gube svoje nekadašnje karaktere. slikarstva. Čak i kad se pojavi potrošačka roba. Jedino privlačno mesto je pozorište. gde je „ugledanje". gde čitava dotadašnja običajna forma treba da bude likvidirana preobražajem seljaka u zemljoradnike. ako ne i većoj meri nego način ishrane. čija konačna kruna mora da bude baraka ih pak zidani blok. sa širokim bedrima. orna­ mentike kuća. Sekspira. Hronični nedostatak potrošačkih dobara čini daje masa jednolično siva i jednolično siromašna. koji određuje sadržinu komada i vrstu deko­ racija (ove druge ne bi trebalo da daju mogućnost za isticanje dekoraterove mašte). Ulice. preterano negovan zahvaljujući važećim estetskim uzorima: iste trbušaste žene i kvadratni muškarci mogli bi potpuno da promene svoj izgled pod uticajem filma. neobično ograničena. čak ako je ona sputana naređenji­ ma socijalističkog realizma. Strah parališe individualnosti i nalaže im da budu što shčnije po gestovima. ukidanjem katoličkih praznika i prestankom vašara. mesta okupljanja puna su velikih crvenih platana sa sloganima i za­ stava. jer njihova fantastičnost pobeduje čak i u granicama naturalističke inscenacije. odeči. u stvari želja za poistovećivanjem s uzorom. jer postoji magija pozorišta. recimo iskreno. pesma. i nužnostima novog privrednog sistema. Likvidiranje malih privatnih preduzeća daje uhcama hladan i zvaničan izgled. Količina estetskih doživljaja koje dobija stanovnik gradova Nove vere je. oslonac ove kulture bili su pretežno srednji ili bogatiji seljaci. Gradove ispunjava rasni tip na koji dobro gledaju vladajući: malog rasta. jer oni gledaju na te želje kao relikte prošlosti. Glad za č u d o m je u zemljama Nove vere tako velika da bi ona trebalo da navede na razmišljanje vladare. lakoća i veselost u arhitekturi su iskorenjivane kao formalizam. Borba s njima i njihovo maskiranje moraju da vode nestanku seoske odeće. nas­ tanjen mnogim porodicama. kao što se to dogodilo u Americi. na 57 . Arhitektura novih zgrada je monumentalna i sumorna (ne govorim o rekonstrukcijama). Sa zatvaranjem crkava. Ipak. izrazu lica. i to lošeg kvaliteta. ona je jednog. Otuda ogroman uspeh koji kod publike imaju dela starih autora. negovanju privatnih vrtova i tome slično. prosečnom tipu. uticala u podjednakoj. mode. fab­ rike. To je pro­ leterski tip. koji gube svoj ekonomski smisao. Na selu. ali verovatno ih ipak ne navodi. Javlja se izvesna protivurečnost između zvanične zaštite folklora (muzika. čijem se razvoju posvećuje mnogo pažnje. dakle. traju još ostaci specifične seljačke kulture koja se lagano tokom vekova taložila. kvadratni muškarci i žefte kratkih nogu. npr. ples).

Plaćajući dug zbog postavljanja na scenu savremenih dela. Slikari traže oduška za svoja interesovanja u ilu­ stracijama za knjige za decu. stakla i keramike za industriju. Nalaze čak podršku inteligentnijih dijalektičara iz partijskog vrha i novac za slične poduhvate. nameštaja. tumače i objavljuju stare autore. stvaranjem specijal­ nih ustanova koje bi projektovale uzorke tkanina. to jest pozorištu. Pisci čeprkaju po starim tekstovima. ne vidi se razlog da bi to što se smatra formalizmom u slikarstvu i arhitekturi. svetla. U ovakvim pokušajima. moglo da bude u dužem periodu u primenjenim umetnostima. gde je sloboda fantazije malo veća. Priznati da su ljudskom oku potrebne vesele boje. propagirajući potrebu za estetikom u svakodnevnom životu. U ovakvim uslovima estetski ketman ima sve šanse za razvoj. Pa ipak. bile zemlje koje su prednjačile u dekoraciji enterijera).seoske radnike mogu se primeniti iste opaske koje važe za gradsko stanovništvo. On se izražava u podsvesnoj čežnji za čudom (koje nastoje da kanališu u pravcu kontrolisanih razonoda. Podizani su već neboderi. 58 . godine. godine zvanično uvesti tamo umetnost koja se danas na Zapadu smatra savremenom. Poljska i Čehoslovačka pre Drugog svetskog rata. značilo bi tvrditi da je ukus Centra loš. po uzoru na građevine zidane u Čikagu i oko 1900. zašto se ne bi pristupilo planiranom zadovoljavanju ljudskih estetskih potreba? Ovde ipak ulazi­ mo u opasnu oblast demona Psihologije. filmu i folklornim predstava­ ma). najbolje se vidi racionahzacija estetskog ketmana: pošto je u socijalističkoj privredi sve planirano. sunčana arhitektura. Povećava se takode broj prevodilaca stare poezije i proze. Treba imati ogromno poštovanje prema takvim naporima (uzmimo u obzir da su npr. Šta ipak učiniti s mišlju da estetski doživljaji nastaju uglavnom zahvaljujući onome što izrasta organski i da je povezivanje boje i harmonije sa Strahom podjednako teško zamishti kao drečavo perje ptica koje žive u severnoj tundri. Možda će se 2000. Mnogi od njih se opredeljuju za univerzitetske karijere jer proučavanja istorije književnosti daju bezbedan pretekst za udubljivanje u opštenje s delima velike estetske vrednosti. Neki predstavnici likovnih umetnosti toliko su odvažni da skoro otkrivaju svoj ketman. harmonični oblici. dakle. uostalom. Mada se i tamo vidi napredak. a kod radnika književnosti i umetnosti u raznim varijantama eskapizma. pozorišni režiseri se zalažu za mogućnost postav­ ljanja na repertoar Lope de Vege ili Sekspira. Rado pišu knjige za decu. gde izbor drečavih boja može biti opravdan pozivanjem na „naivnu" dečju maštu. pored Švedske i Finske.

Ova analiza daje ipak veoma dobar i pronicljiv uvid u istorijske pojave i nije istoznačna s Metodom i Novom verom. Ako ste pisac. zar vrednost ovog prevoda nije nešto trajno? Evo mog romana. a pošto ste pristalica Metoda i Nove vere. a galama političara prolazna. On predstavlja ozbiljnu pokretačku snagu i jedan je od razloga ogromne težnje za obrazovanjem. Rezultati postignuti u ime nekoristoljubivog traženja istine su trajni. a imam samo jedan život i taj život prolazi . u laboratorijama ide napred sa svojim proučavanjima.razmišlja čovek . mogu da se služe mojim imenom. plove veliki brodovi. Ako je u pitanju naučnik. bio je u klopci. Naravno. zaštićeni ste od napada. starao sam se da događaje u njemu predstavim što vemije. jer on zauzima mesto proroka. nečiji život nije ocenjivan na osnovu povremenih pane­ giričkih dela. Treba učiniti sve što zahtevaju. izvukao iz Rusije. kad se. Podražavajući ga. propasti i od mene neće ostati ni traga. oni su veoma dobro prihvaćeni i doneh su mi nmogo novca. svejedno je kako će ono biti predstavljeno i za čiju slavu upotrebljeno. morao da mu posveti svoju poemu i u posveti nije štedeo pohvale. Evo prevoda duge poeme iz šesnaestog veka. Evo. jer ču podignut vodom. pokazao je ko je zaista bio i njegovo lukavstvo ne uzima mu se za zlo. Napisana je uz upotrebu marksističke analize.trebalo bi da se trudim da učinim od njega nešto najbo­ lje. on učestvuje na kongresima. Pošto sam se našao u uslovima na čiju promenu nemam nikakav uticaj. Evo mojih pre­ voda s ruskog. Ipak. operišući naučnim metodima i u tome vidi životni cilj. pribegavši lukavstvu. Nada mnom se va­ ljaju bure. rasprava o Sviftu. Ako uspešno realizuje svoje delo. čija je tema uzeta iz daleke prošlosti.Ketman profesionalnog rada. a Puškin je zaista veliki pesnik i njegova vrednost ne podleže promeni zato što danas služi Njemu kao sredstvo propagande. jer. Ja sam kao Ijuskar zakačen za stenu na dnu mora. Ipak. to jest za sticanjem 59 . koji ima isti zadatak kao posvete kraljevima i carevima u proteklim epohama. na kojima drži svoje referate strogo propisane u skladu sa preporukama partijske linije. možete napisati to u uvodu. ako zahvaljujući tome imam pristup laboratoriji i novac za kupovinu naučnih instrumenata. moram da platim pravo na bavljenje svojom profesijom izvesnim brojem podaničkih članaka i pesama. Čak je i veliki poljski pesnik Mickjevič. računaju se vaše objavljene knjige. ali moj napor je usmeren na držanje za stenu. Marks je bio genijalan posmatrač. pisanih iz nužde. Predstavljeni primeri pokazuju da ketman profesionalnog rada nije sasvim neugodan za vladare. Tako nastaje ketman profesionalnog rada. mrzeći cara.

ono što je najvažnije. to znači spolja potpuno podlezati silama. Istina. Dakle. pojava je zaista neobična. Kome je potreban Landor? Ko je za njega ikada čuo?! . a čak je verovatno da je Rusija u stanju da nametne svoje ludilo čitavom svetu i da će do buđenja doći tek posle dvesta ili trista godina. ali veoma nevešti. Oni su ipak stigli u ruke Rusa. umetnost pesničkog prevoda. pokušavajući da se prilagodi i živi u kalupčićima. Prvi pokušaji naučne obrade društvenih problema učinjeni u devetnaestom veku su interesantni. Nadzornik književnosti u Centru Fadejev.o v o m izdanju iz 1985. konstruisanim po knjizi. povremeno se odozgo čuju potmula gunđanja mržnje prema građanima koji upražnjavaju ketman u oblasti humanističkih nauka. Sin radnika koji postaje na primer hemičar dobija t r a j n o unapređenje. g o d i n e je izostavljen. u zemljama zavisnim od Centra. koji ne mogu da rezonuju drugačije nego dogmatski i koji su ove prve pokušaje podigli do dosto­ janstva verske dogme. zavisnog samo od političkih fluktuacija. Prim. u kojoj se može isprazniti svoja energija i zahvaljujući kojoj se može zaštiti od sudbine funkcionera. Čovečanstvo ne može niti da izađe na kraj sa svojim znanjem. za one koji upražnjavaju ketman preporučljivi su takođe umerenost i oprez. ali površina mora je promenljiva i buma. Skeptički ketman. građenje mostova. Sin radnika koji postaje službenik organa bezbednosti isplivava na površinu tamo gde se kreću veliki brodovi. ah izgleda ne po njegovoj meri. niti da reši teškoće proizvodnje i podele dobara.vikao je Fadejev. prev. Jer.^ On je rado upražnjavan u intelektualnim krugovi­ ma. inženjeri i lekari su potrebni. Nikada verovatno čovek dosad nije bio izložen takvom pritisku i nikad se verovatno nije tako grčio i savijao. Međutim. 'Skeptički ketman u B I G Z . 60 . u jednom od svojih govora obrušio se na Lenjingradski univerzitet.znanja ili veštine u nekoj specijalnoj oblasti. država koristi ovaj ketman jer hemičari. vršenje hemijskih eksperimenata. na kome je došlo do nedo­ pustivih pojava. koje s lakoćom uništavaju nepokorne. lečenje bolesti . jer je jedna studentkinja napisala magistarski rad o engleskom pesniku Savedžu Landoru. To ipak ne smeta da se uživa u posmatranju. Ipak. treba se ponašati što razboritije. Nije isključeno. Našavši se u samom centru istorij­ skog ciklona.u suštini su oslobođeni laži. To što se događa u Rusiji i u zemljama zavisnim od nje je neka vrsta ludila. Sve njegove intelektualne i emotivne sposobnosti stavljene su na probu.

poslušne u političkim pitanji­ ma. Gomilanje ovog načina opažanja je posao tvrdice koji krišom prebrojava svoje monete. ni fond pojmova savremenog čoveka nisu za to sazreli. a unutra su bile potpuno trule i ispuštale zadah truleži. elastičnost u prilagođavanju promenljivoj taktici. tako što dopušta potpuni cinizam. Pa ipak. pošto se zasniva na potpunom nedostatku vere u racionalnost Metode. služe kao sred­ stvo za odbranu zastarelog društvenog poretka. dakle. Ovaj ketman ne smeta spoljašnjoj aktivnosti. Ljudi na vlasti tolerišu ovu 61 . treba pozitivno ceniti to što je Nova vera preorala temelje i srušila na njima fasade koje su samo spolja bile izvrsne.Ko gleda ovaj svakodnevni spektakl odricanja i ponižavanja zna više o čoveku od bilo kojeg stanovnika zapadnih zemalja u kojima je jedini način pritiska novac. Međutim. Novoj veri treba pomagati ne otkrivajući svoju privrženost Tajni. Centar se vara misleći da je hrana koju može da ponudi tim masama dovoljna. nikakva metafizička vera ne može da se ispolji. a čak. dakle. Duhovna hrana koju te mase dobijaju od Nove vere lošeg je kvaliteta. On se javlja naročito u zemljama s katoličkom prošlošću. Oni se bore za održanje katoličkih institucija i to im često uspeva jer dijalektičari rado vide tzv. Ovaj ket­ man ima brojne vrste. nezemaljske religije podležu raspadu i. Međusobna igra je veoma dvoznačna. da čovek koji je sledbenik ovog ketmana smatra epohu u kojoj živi antimetafizičkom. preko Centra. Čovečanst­ vo se uči da misli u racionalističkim i materijalističkim kategorijama. Ovaj ketman se zasniva na o d l o ž e n o m uverenju u metafizičko načelo sveta. „napredne katolike" i „katolike-patriote". pomaže. To ne znači da se u budućnosti čovečanstvo neće vratiti boljoj i očišćenoj religiji. danas ne postoje nikakvi načini jer ni jezik. Od drugih zemalja Španija je poznavala dobro katolike koji su saradivali s komunis­ tima. utoliko pre što za njeno ispoljavanje. Metafizički ketman. Dragi se trade da sačuvaju hrišćansku zajednicu u krilu Nove vere i javno nastupaju kao katolici. ono je postavljeno pred neodložne zadatke i uvučeno u klasnu borbu. zahvaljujući posebn­ im razlozima. dakle. štaviše. Dakle. u skladu s obavezujućom linijom. na primer u književnosti. Ko zna nije li Nova vera nužno čistihšte i ne vrši li se gesta Dei per barbaros. Najviše primera u Imperiji može da pruži Poljska. Neki vemici katolici služe čak u policiji državne bezbednosti i o d l a ž u svoje katoličanstvo u ovom poslu koji uglavnom nije lišen okrutnosti. takvom u kojoj. koji primorava široke mase da se probude iz letargije.

to jest u kome se vidi interesovanje autora za tragičnost života neće imati šansu da se pojavi u pozorištu. metafizičke sklonosti svake vrste su neoprostive. kao i na hca koja su van veroispovesti. „napredni katolici" su svesni ne mnogo počasnog mesta koje im određuje vlast.vrstu katolika kao nužno prolazno zlo jer još nije došla etapa u kojoj se religija može potpuno iskoreniti. ne priznaju samo katolici ovaj ketman. Njihova odbrana od konačnog poniženja je metafizički ketman: varaju đavola koji misli da je njih prevario. Uostalom. ne zaboravljajmo ipak da je veza Nove vere s Marksom veoma površna. da nestane s površine književnog života. ali nema ni govora da bi im mogao podleći savremeni pisac. iskorenjivanje ove devijacije još uvek je uzaludno. Nekim starim piscima. Istina. To je veoma dobro sredstvo za istrebljenje legija loših pesnika koji vole da se javno ispovedaju o svojim panteističkim uzletima. pozoršnih komada ili romana zbog „metafizičkog reziduma". ona je posebno izložena proganjanju. koja ju je stvorila. drveće i cveće. imala je u najvećoj meri razvijen prezir prema svim umetnostima koje ne služe direktno društvenim ciljevima (druge. Pošto je pisac civilizator. Sto se tiče poezije. a ruska inteligencija. Jedna od najopasnijih zamerki piscima je sumnjičenje njihovih pesama. ali to je i sredstvo za istreb62 . izmicale su njenom razumevanju). ah dovoljno je da oseti onaj neodređeni Vordsvortijev zanos na izletu na Tintem Abiju pa da bude žigosan. Na primer. dakle. na primer Šekspiru. a bolje je imati posla s poslušnim nego s nepokornim bogomoljcima. to jest mesta šamana i vračeva divljih plemena. mada đavo dobro zna da misle da ga varaju i time je zadovoljan. a čak ih šalju u inostranstvo kao uzorne primerke koji treba da svedoče divljacima na Zapadu o toleranciji Centra prema neciviUzovanim plemenima. pozorišni komad koji uvodi „čudno­ vatost". nesumnjivo sasvim društvene funkcije. pošto se njeni izvori s teškoćom mogu razlikovati od izvora svake rehgije. To što je rečeno o katolicima može se primeniti na druge veroispovesti. pesniku je dopušteno da opisuje planine. Međutim. Nova vera je ruska tvorevina. opraštaju se ove slabosti. Jer. a ne vrač ili šaman. Marks je obožavao grčke tragičare. Zbog toga grčki tragičari nisu smatrani prikladnim pozorišnim repertoarom. Oni nastupaju na raznim vladin­ im priredbama. koji se tolerišu do trenutka kada će divljake moći da obuku u pantalone i pošalju u školu. a u slučaju otpora. Književnost zemalja koje posle Drugog svetskog rata nisu podvrgnute uticajima Nove vere ispoljavaju posebno jake sklonosti u tom pravcu. tragičnost ljudskih sudbina vodi ka misli o tajni ljudskog predodređenja.

on se ne oprašta umetnicima koji se smatraju vaspitačima društva. To je centralna tačka Nove vere: „vaspitanje novog čoveka".ljenje poezije uopšte i njenu zamenu delima s reklamnim vrednostima pesmicama kakve su emitovane u Americi na radiju. a često i podržavaju jer ove sla­ bosti. na primer sklonost prema luksuzu ili pijanstvu. to bi nesumnjivo bilo najpoželjnije. Zato se ulazak u Pariju ne razlikuje mnogo od ulaska u manastir. Etički ketman. treba praviti ustupke ljudskoj prirodi. Zato. Muzičar treba da vodi računa o tome da njegove kompozicije budu lake za prevođenje na jezik svakodnevnih radnji (oduševljenje poslom. predani samo jednoj stvari. pijanstvo. „Novi čovek" je tako vaspitan da bi za normu svog ponašanja trebalo da priznaje isključivo opšte dobro. kao i za preterano uživanje u lepoti sveta. ako je metafizički ketman tolerisan kod „divljaka". Zahtevi postavljani članovima Partije u tom pogledu su posebno strogi.o građanskom moralu se vodi veoma mnogo računa. Etički ideal Nove vere je ipak puritanski. Slikar može biti isto tako lako optužen za korišćenje sažetosti i sintetičkih obhka (forma­ lizam). Od njih se zahteva skoro askeza. skroman 63 . pa s tom neugodnošću treba računati. a zlo sve što tim interesima šteti. ali pogodnih zbog svog imena. Nažalost. to jest stvari revolucije. onda (čak i ako pripada­ ju Partiji). to je s većom budnošću praćen njegov lični život. njihove slabosti se tolerišu. Što se tiče nekih Ijudi-instrumenata. Kad bi svi građani mogli da se smeste u ćelije i puštaju samo na političke sas­ tanke i posao. Priraštaj stanovništva moguć je samo za­ hvaljujući seksualnim odnosima muškaraca i žena. narodne zabave itd. hšenih stvarnog uticaja. Pošto korektno ponašanje građana u njihovim međusobnim odnosima pomaže pitanju socijalističke izgradnje i revolucije . Takve pojave kao ljubav prema novcu. to jest kod ispovednika hrišćanske religije. Etika Nove vere zasniva se na načelu da je dobro sve što služi interesima revolucije.) i da ne ostaje ništa teško za shvatanje. a ovaj čin književnost Nove vere tretira s ozbiljnošću jednakom onoj s kojom je katolička književnost tretirala zavetovanja novih monaha. ništa sumnjivo. Što je nečiji položaj u partijskoj hije­ rarhiji viši. On mish i reaguje kao i drugi. nesređena erotika diskvalifikuju člana Partije i onemogućavaju mu zauzimanje važnijih položaja. Zato u partij­ skom vrhu zasedaju ljudi sa svim odlikama asketa. predstavljaju garan­ ciju njihove poslušnosti. odnosno za kontempla­ tivni stav koji izaziva sumnju da je po temperamentu metafizičar.

Ljudi koji su njime pogođeni. Posle završenog posla ide se na politički sastanak ili specijalna predavanja . On postaje stvarnost. mada su sposobni da 64 . saosečanje i bes. da se oseća dobro kad može da smanji napetost pažnje. a loše kad je u Strahu. On nije redak među ličnostima na visokim partij­ skim položajima. one koji ujedaju ćutke. Etički ketman nastaje iz osećanja da etika lojalnosti prema zajednici ima brojne slabe strane. menjaju etiku. u principu zasnovanu na saradnji i bratstvu. ako se i dogodi. mentalitet mudra­ ca Nove vere izgleda zagonetan. Ove slabosti. Etika zasnovana na kultu zajednice daje nešto što je s tačke gledišta dobra društva u celini . Psi čuvari. uopšte uzev. povezane s drugim. da mu laž ipak ne prija jer je prati unutrašnja budnost. a takođe povučene.na poslu i u zabavi. Pedeset ili sto godina vaspitanja po takvim načelima može da učvrsti ljudsku vrstu. Rad u kancelariji ili fabrici u zemljama Nove vere je težak.otrov. to će podići njihovu vrednost u očima pretpostav­ ljenih. privatni život ograničava na noći provođene u kuči. To je verovatno drugačija vrsta od one koja je imala najveće izglede da preživi u borbi za novac na početku industrijskog ka­ pitalizma. da bi te naveli na odgovarajući ton i izvukli poveravanja koja će im poslužiti za pisanje raporta o tebi. Brižljivo posmatra svoju okolinu i javlja vlastima o svim mislima i delima svojih drugova. ono nikada nije bilo unapredeno u vrlinu. Ova druga vrsta izgleda da je privilegovana u zemljama Nove vere. U civilizaciji Nove vere pre­ poručivano je kao osnovna vrlina dobrog građanina (mada se korišćenjem parafraze brižljivo izbegava sam naziv).i tako se produžava dan bez trenutka popuštanja pažnje. boravi uvek među svo­ jim kolegama . vredan. osim toga. „Novi čovek" nije uopšte samo postulat. Kad se o tome razmišlja.je. loš je znak: oni simuliraju opuštenost i bezbrižnost. ne samo zbog količine uloženog napora: više iscrpljuje nužna pažnja na sveprisutne i budne oči i uši. Pa ipak. a najveće izglede za preživljavanje u ovoj borbi dobijaju najprevejaniji pojedinci. od koje više neće biti povratka. na primer. Ono je osnova na kojoj se zasni­ va Strah svih od svih. Iskrenost sagovornika. Potkazivanje je bilo i jeste poznato u raznim civilizacijama. Ne žele da priznaju da ljudsko biće ima i druge slabosti. Oni čine ustupke očiglednim ljudskim slabostima u oblasti fiziologije. mogu se podehti na dve vrste: bučne i brutalne. makar takvim kao što su sklonost ka poboljšanju sopstvene sudbine na štetu bližnjih. u etiku borbe svih sa svima. zadovoljava se onim što mu pruža država.

ta sposobnost za saosečanje. strasno se bave potkazivanjem. Stanovnik zapadnih zemalja uopšte nije svestan toga da milioni nje­ govih bližnjih.hladnokrvno pobiju mihon ljudi u ime revolucije. gurnula ih je u mladosti na put revolucije. Etički ketman je. nanose štetu tome što je za njih najdragocenije. Ovaj ketman sreće se pretežno kod starih komunista. Obično su okruženi velikim poštovanjem kao ljudi kristalne čestitosti. oni koje treba najviše sumnjičiti za omalovažavanje „predrasuda" pokazuju neo­ bjašnjivu lojalnost prema svojim prijateljima. a potiskivana etika je trajala tamo vekovima. pa čak i strancima. u kojima on može da bude primenjen. toliki je da on često izmiče sredstvima prifiska. broj situacija. jedan od najsnažnijih u zemljama narodne demokratije jer je etika Nove vere tamo usađivana jedva nekoliko godi­ na. činilo bi se spolja manje ili više sličnih njemu. On čak i ne sluti na koje je visine lukavosti i psihološke pronicljivosti kadar da se uzdigne kad je priteran uza zid i kad mora da bude ili vest. dugo odmeravaju problem u svojoj savesti i nemilosrdni su samo ako su sasvim sigumi da. ako se za to pojavi potreba. štiteći prijatelja ili uzdržavajući se od optuživanja. Život u stalnoj unutrašnjoj napetosti razvija ta­ lente koji su u čoveku uspavani. Ovaj ketman koji otežava kontrolu nad umovima građana brižljivo je iskorenjivan. „Intelektualisanje" je prezriva definicija primenjivana na one koji su bez zamerke kao teoretičari. ili da pogine. To ih ipak ne oslobađa čestih sumnjičenja za „intelektualisanje". Oni koji daju sve razloge za pretpostavke da se ne bave potkazivanjem. Preživljavanje najprilagodenijih umnoj akrobatici stvara dosad u savremenoj Evropi malo poz65 . na taj način su ponovih iskustvo samoga Marksa. jer su mu nepoznate perspektive koje ketman otvara ljudskoj prirodi. ipak. To dovodi do začuđujućih iznenađenja. Kad nailaze na konflikt između veza ličnog prijateljstva i interesa stvari kojoj služe. naravno. Njihova sposobnost za saosečanje i pružanje pomoći skoro je neograničena uostalom ona. U poređenju s njima on je naivno dete. kada i kod koga će se taj ketman javiti. obratno. borave u svetu koji je za njega fantastičan kao svet stanovnika Marsa. trude se da nekako nadoknade svoju surovost i u hčnim odnosi­ ma su pošteniji i bolji od ljudi koji poštuju pojedinačnu etiku. Nikad se ne može pred­ videti. Revolucionar mora da bude bezobzi­ ran i radije da seče ljudsko drveće naslepo nego da razmišlja da li je neko drvo zaista trulo. ali kojima suvišna osetljivost na etičke probleme smeta u akciji.

) . uzalud pokušavaju da ukrote tu reku koja se razliva široko po šljunku i jalovici u jedno. Ili. našao se otpor i taj otpor određuje njih same. saznavši kako ga je neko u emigraciji nazvao izdajicom (ili svinjom). pate od posebne vrste taedium vitae. Onaj ko bi merom intelektualnog života Srednje i Istočne Evrope smatrao monotone članke koji se pojavljuju u tamošnjoj štampi i stereotipne govore. takvim. ne to šta je neko rekao. od čijeg rezul­ tata zavisi sudbina petnaest laboratorija ili dvadeset umetničkih ateljea. Otuda neprestana malaise^". ne zna koliko se titanskih borbi tamo vodi. To je samo spoljni omotač. terminologija i jezički ritual. M a l a i s e (franc. Slično kao što su teolozi u periodima stroge ortodoksije izražavali svoje poglede pomoću rigoroznog jezika. Para koja se isparava u vazduh komprimovana je pod pritiskom. Još veće komprimovanje dobijaju oni koji moraju da skrivaju svoja komunistička uvere­ nja. Najsrećniji su izgle­ da od njih oni koji su postali komunisti: sistem u kome žive je zid o koji se udaraju. Hirurg ne može smatrati mesara sebi ravnim u veštini. sve što misle i osećaju isparava se u neizmemo prostranstvo. Nikakvi rezultati do kojih dolaze nisu o b a v e z u j u ć i : može biti tako. Naravno. a naročito tamošnji intelektualci. Sloboda je za njih teret. 66 . Nesumnjivo je da nužnosti.to u inostranstvu ne znaju. dovoljno je pogledati život zemalja na Zapadu. zidom ograđeno korito. upravo u trenutku kad je ovaj izdajica (ili svinja) angažovan u igri. najzad. običaj koji nije naročito čest u zapadnim zemljama. a ne nekim drugim redosledom razmatranih problema. Niko ko ne živi tamo. tamo su prihvaćeni izvestan poseban stil. Da bi se ocenile ove vrline. Ketman kao društveni običaj nije lišen vrlina. Prim. ali može biti i drugačije. isto kao što se izvežban u preciznim postupcima Poljak. umetanjem „i". prev. mnogo bi se varao. tako je tamo važno.nevolja. već šta je hteo da kaže. beda.političkim emigrantima. razvijaju intelekt. koji je preporučivala Crkva. kako padaju junaci ketmana i oko čega su vodeni ratovi. nji­ hov osećajni i intelektualni život suviše je rasplinut. Kako se plaća . upotrebljavajući drugo poređenje. to jest upražnjavaju ketman. Čeh ili Mađar smeška. čiji je rezultat ketman. Ne znaju šta se kupuje i po koju cenu. Zapadni ljudi. ljudi angažovani u ovim ratovima koji podsećaju na neobično teške partije filozofskog šaha odnose se sa omalovažavanjem prema svojim zemljacima . prikri­ vajući svoju misao pomeranjem zapete.natu ljudsku vrstu.

Ketman se zasniva, kao što se jasno vidi, na realizovanju sebe u p r ­ k o s nečemu. Čovek koji praktikuje ketman pati zbog prepreke na koju nailazi, ali kad bi prepreka naglo bila uklonjena, našao bi se u praznini, ko zna da li mnogo neprijatnijoj. Unutrašnja pobuna je ponekad potreb­ na za zdravlje i posebna je vrsta sreće. Ono što može da se kaže, biva mnogo manje interesantno od emotivne magije odbrane sopstvenog svetilišta. Izgleda da je za većinu ljudi nužnost življenja u stalnoj napetosti i budnosti tortura, ali mnogim intelektualcima istovremeno to stvara mazohističko uživanje. Onaj ko upražnjava ketman laže. Da li bi ipak bio manje lažan ako bi mogao da govori istinu? Slikar, koji se stara da prokrijumčari nedozvoljenu („metafizičku") opijenost lepotom sveta o svom životu u kolhozu, bio bi izgubljen ako bi mu se dala potpuna sloboda jer lepota sveta mu se čini utoliko veća, ukoliko mu je manje dozvoljeno da je predstavlja. Pesnik sanja o tome šta bi mogao da napiše da nije sputan svojim političkim obavezama, ali možda bi se to, što je tako lepo u snu, potpuno rasplinulo u trenutku u kome bi bio lišen tih obaveza. Ketman je dobročinstvo: neguje maštanje. Čovek uči da voli ograde, podignute oko njega. Ko zna, ne nalazi li se u čoveku, u nedostatku unutrašnjeg c e n t r a , tajna uspeha Nove vere, njena velika draž za intelektualce. Podvrgavajući čoveka pritisku. Nova vera stvara centar a, u svakom slučaju, stvara u njemu osećaj da taj centar postoji. Strah od slobode nije ništa drugo do strah od praznine. „U čoveku nema n i č e g - rekao mi je moj prijatelj-dijalektičar - iz samog sebe ništa nećeš izvući, jer tamo nema ničega. Ne možeš otići od ljudi i pisati u pustinji. Ne zab­ oravi daje čovek funkcija društvenih sila. Kome se prohte da živi sam, propašće." To je sigurno tačno. Ali, sumnjam da se to može smatrati nečim većim od zakona našeg vremena. Kad bi čovek osećao da u njemu nema n i č e g , Dante ne bi mogao da napiše Božanstvenu komediju, Montenj svoje Oglede, a Sarden da naslika nijednu mrtvu prirodu. Priznajući da u njemu nema n i č e g , danas prihvata b i l o š t a - makar i znao da je to bilo šta loše - samo da bi se našao zajed­ no s drugima i da ne bi bio sam. I dok tako smatra, njegovom ponašanju se ne može mnogo zameriti. Bolje je uzgajati izrasli ketman i podvrga­ vati se pritisku, a zahvaljujući tom pritisku imati trenutak osećanja da se p o s t o j i , nego rizikovati poraz, ukazujući poverenje mudrosti prošlih vekova, koji su tvrdili daje čovek božansko biće. A kad bi pokušao da živi bez pritiska i bez ketmana, da izazove sud67

binu i kaže: „Ako doživim neuspeh, neću sebe žaliti?" Ako je moguće živeti bez nametnutog otpora, ako sam sebi mogu da stvorim vlastiti otpor, onda nije istina da u čoveku nema ničeg. To bi bio čin vere.

68

IV ALFA ILI MORALISTA

Istorija poslednjih petnaestak godina u Srednjoj Evropi obiluje situacija­ ma pred kojima gube značaj svi epiteti i teoretska razmatranja. Napor ljudi da savladaju ovakve situacije odlučuje o njihovim sudbinama. Rešenja koje svako od njih prihvata su različita, zavisno od onih neu­ hvatljivih činilaca koji sačinjavaju individualnost čoveka. Pošto su ovi zamršeni putevi sudbine miliona najuočljiviji kod onih koji profesionalno beleže promene koje se javljaju u njima samima i u drugima, to jest kod pisaca, priče o njihovim životima upotrebiću kao primer. Potrudiću se da skiciram nekoliko potreta istočnih pisaca. Čovek, koga ću nazvati Alfa, jedan je od najpoznatijih proznih pisaca istočno od Elbe. Bio mi je blizak prijatelj i vezuju nas uspomene na mnoge teške trenutke koje smo zajedno preživeli. Teško mi je da se odbranim od uzbuđenja, prizivajući njegovu ličnost. Pitam se čak treba li baš njega da podvrgavam analizi. Ipak, učiniću to, jer ljubav mi ne bi smetala da objavim članak o njegovim knjigama, u kojima bih rekao manje-više isto što ću reći. Alfa je pre Drugog svetskog rata bio visok, mršav mladić s rožanim naočarima. Objavljivao je svoje priče u jednom desničarskom nedeljniku koji u književnim krugovima nije uživao dobro mišljenje pošto su se književni kružoci u Varšavi sastojali pretežno od Jevreja ili ljudi koji su nerado gledali na rasističke i totalitarne čežnje ovog časopisa. Urednik časopisa bio je u neku ruku pronalazač Alfe i imao razloga da čestita sebi na izboru jer se Alfin talenat brzo razvijao. Ubrzo je nedeljnik počeo da štampa njegov roman. Roman se pojavio u izdanju jedne od najvećih izdavačkih firmi i podigao veliku prašinu. Alfina glavna interesovanja bila su okrenuta ka tragičnim moralnim konfliktima. U to vreme mnogi mladi ljudi podlegali su lepoti proze Džozefa Konrada. Alfa je posebno bio osetljiv na način Komadovog 69

nezemaljskom čistotom. navlači dugu odeždu maga. Neko je za njega rekao da.moralni autoritet. kakva je za njega bilo pisanje. Dostojanstvo.po tome su njego­ va mladalačka dela bila zajednička Konradovim delima. Mučio ga je problem čistote . i time joj više davao značaj svečanog obreda. postoje komični glumci koji čitavog života sanjaju o najozbiljnijoj. Njegove ambicije sezale su znatno dalje od sticanja imena autora dobro napisanih knjiga.pisanja jer je bio sklon da postavlja svoje junake dostojanstveno i monu­ mentalno. Monumentalnost. rekao bih. več i da se uklapa kao komad muzičkog dela. što je pisao. mada smo se sretali često i vodili najiskrenije razgovore. Želeo je da svaka od njih bude ne samo opis. i čistote tona u tome. ekspresionizam. koji je i bio obdaren izvrsnim osečajem za humor u razgovoru. sasvim se menjao kad je počinjao da piše: otad je boravio samo u najvišim registrima tragedije. egzistencijalizam i tome slično Ne mogu da odredim da li je Alfa bio kato­ lik.teško je reći. Destilovao je svoje rečenice. Mali ljudi sa svojim jakim strastima u noči. Hteo je da bude pisac . da bude nezamenljiva i deluje samim svojim zvukom. ogromnost i tajanstvenost ogrtale su njihove sudbine ogromnom draperijom. nesređeni život. široko je reklamiran kao katolički roman. koje bi moglo da zadovolji njegovu ambiciju. a sam Alfa. Lagani pokreti. što u katoličkoj zemlji kakva je bila Poljska nije bila mala stvar. A trka za čistotom u književnom radu i nadmenost međusobno su se povezivale: bila je to subhmacija samoga Alfe. Roman koji sam pomenuo i koji je bio njegov prvi veliki uspeh. Bio je takav katolik kakvi su bih mnogi od nas: bio je to period interesovanja za 70 . U dvadesetom veku broj katoličkih pisaca je nez­ natan. pražnjenje u boljem ja. već samo pripovetke i romane. Stoje više brinuo za svoj privatni. Alfin stav bio je metafizički i tragičan. Takozvana preobraćanja intelektualaca obično su sumnjive vrste i ne razlikuju se od prolaznih obraćanja na nadrealizam. Alfa. to je više cenio iskupljujuću radnju. Da li je bio zaista katolički pisac . Ta potreba za čistotom. pružanje prstena za celivanje ­ to je čistota gesta. bila je karakterna crta Alfe koji je u odnosu s ljudima voleo da bude nadmen i ide na koturnama. dostojanstvenoj ulozi. stekao je titulu najdarovitijeg katoličkog pisca. tamo deluju slični motivi. čutanje. takva je bila uglavnom scenerija njegovog pozorišta. Opčinjavala ga je noč.i moralne čistote. mada nije pisao komade. pre nego što uzme u ruku pero. bilo je dostojanstvo kardi­ nala. ogromnost vanljudskog. njegovo drugo ja. ravnodušnog sveta . na koje je prebacivao sve svoje nade. zahvaljujući njemu. рпфпг.

tretirajući veoma ozbiljno pitanje piščevog moralnog autoriteta. Osetljiv na mišljenje koje je važilo u njegovom okruženju. zauzet građenjem konflikata. Bilo bi netačno tvrditi da je na sve te „intelektualne katolike" uticala samo književna moda: pokreti davljenika koji se hvata za slamku ne mogu se svesti samo na modu. po tome su se razlikovali od katoličkih književnika i novinara tout court. Bernanosa. nikada nije imao posla sa seljacima. Svako je tražio u katolicizmu nešto drugo.tomizam i pozivanja u književnim diskusijama na Žaka Maritena. želeći da se pojavi među ljudima. njihova politička uloga bila je poseb­ na: odnosili su se sa odvratnošću prema totalitarizmu i rasizmu. Selo koje je opisao bilo je univerzalno selo . Ah. pojmove. Komunisti su sa odvratnošću gledali na uticaje Žaka Maritena kao na znak degeneracije. Junak Alfinog romana bio je sveštenik . tkanine. jednostavno. Alfa je sa svojim tragičnim osećanjem sveta tražio forme: reči. a što je najvažnije . raskinuo je s desničarskim nedeljnikom i stavio svoj potpis na javno saopštenje protiv antisemita. imao je slabo izvežbane oči: nedostajalo mu je posmatranje pojedinosti. tu su se ispoljile slabe strane Alfinog talenta. da zavija lice. aU nisu se suprotstavljali „intelektualnim katolicima" pošto su oni bili neprijateljski raspoloženi prema idejama ekstremne desnice. koji je zadovoljavao čežnju za kardinalskim purpurom.katoUčki jezik je odmah uvodio uzvišeni ton. Radnja se odvijala u selu. prihvatanje katolicizma sa svim njegovim konsekvencijama bilo je veoma daleko od njih. ali upravo zato nije bilo stvarno selo. morao stalno da prikačinje sebi nos od izrezanog papira. bilo bi takođe netačno smatrati književne diskusije koje operišu terminima tomističke filozofije pojavama katoli­ cizma. Katolicizam mu je davao jezik: takvim pojmovima.moglo je da bude isto tako bretonsko ih flamansko selo. ali bio je to takođe izraz Alfinih težnji za stvaranjem čistih i jakih likova. konkretnih ljudi. Alfi toHko potreban. a na nevidljive ruke stavlja rukavice. u prvom redu. „intelektualni katolici" davah su svoju boju nekim književnim krugovima. tama duše i milost mogli su se obuhvatiti doživljaji opisivanih osoba. Likovi su ostavljali utisak kao da su preobučeni u strane im kostime (u periodu 71 . čije poli­ tičke ideje nisu bile oslobođene kulta „zdravih sistemskih formi" (to jest Italije i Nemačke) i hvaljenja antisemitskih sukoba. Pa ipak.nesumnjiv uticaj francuskih katoličkih romanopisaca. kao što su greh i svetost. Alfa je posle objavljivanja romana počeo da se kreće u krugovima „intelektualnih kato­ lika" i levice. odrastao u gradu. tragično osećanje je kao Velsov Nevidljivi čovek koji je.

Njegov katolicizam nije bio ništa više od maske kojom se poslužio. postupajući onako kao što su postupali mnogi intelektualci dvadesetog veka. trenutak kad je postao svestan da sa njegovim pisa­ njem nešto nije u redu bio je odlučujući za čitav njegov dalji život. 72 . nagrađivanje katoličkog pisca činilo joj se mudrim pote­ zom. njegove kolege mogle su da računaju da će njihove knjige stići do šire publike verovatno samo kao senzacija ne mnogo velike vrednosti. Alfa u dubini duše nije smatrao svoj roman. I pored popularnosti i novca. desnica je morala biti zadovoljna. svako je tada mogao da veruje i piše u skladu sa svojim uverenjem. da bi bila istinska. konačno. Alfa je shvatio da se uvalio u laž jer je boravio među idejama o ljudima. dakle. a liberah i levica nisu imali razlo­ ga da napadaju odluku jer. Obuzela gaje velika sumnja. To što je znao o čoveku bilo je zasnovano na njegovim sopstvenim unutrašnjim doživlja­ jima u četiri zida njegove sobe. inače je laž. Ipak. osim umetničkih vrednosti romana. Možda je žiri koji je dodeljivao nagradu uzimao u obzir. niti knjigu pripovedaka koju je objavio dobrim knjigama. Tako se. takođe izvesne političke koristi koje su dolazile s nagrađivanjem Alfe.ah. ipak. Zeleo je da dosUgne čistotu moralnog tona . bila je snažno spojena i kritičari su skoro oduševljeno primili knjigu. snažno oslonjena o iskustvo i posmatranje. Alfa je dobio za nju državnu nagradu koja mu je donela veliku sumu novca. smatran je tvorcem duboke i plemenite književnosti. Igrao se katolicizmom. drama odigravala u jedva skiciranim deko­ racijama. pokušavajući da pokriju sopstvenu golotinju dragocenom starinskom odeždom. onda je Alfina sumnja dobila veće razmere. one su negovale ekstremni naturalizam koji se izražavao u opisima pojava iz oblasti fiziologije ili su bile psihološki traktati. Mučan osećaj koji je ostao u Alfi posle objavljivanja njegovih prvih knjiga bio je njemu samome težak za definisanje. Vlada je tih godina otvoreno koketirala sa ekstrem­ nom desnicom.bukoličke književnosti gospodičići su preoblačeni u pastire) i svi su go­ vorili jednako. Položaj koji je stekao omogućavao mu je negovanje svoje omiljene uzvišenosti. Književnici su živeli u intelektualnom getu svojih kafana i što su više patih zbog svoje izolovanosti od života širokih narodnih masa. međutim. to je čudniji i nerazumljiviji postajao njihov stil. a ne među živim ljudima. Tražio je način kako da u čitaocu izazove poželjan emocionalan odjek: naravno. Nije samo njeno prvo izdanje brzo rasprodato. Ako su njegove kolege pisci takode sumnjah u vrednost svoga dela koje je lebdelo u praznom. presvučeni u formu romana. čistota mora biti zemaljska.

stalno je neko nestajao od nas. znao je da katolički pisac nije. Alfa je tokom tih godina s uspehom ostvarivao svoj ideal pisca moralnog autoriteta. deportovan u koncentracione logore ih ubijen.nalazeći takve reči kao što su „milost" ili „greh". Izbio je rat. kulturni život nije mogao da se uguši. Trebalo je da pišemo: bio je to jedini način da se zaštitimo od očajanja. živeli smo i pošto smo bili pisci. Ratni izveštaji davali su podatke o našoj trci sa smrću. što nam je bilo dato da vidimo. čitalac reaguje snažno. To je bio dobar moral. Njegovi sudovi o tome koji su postpuci ispravni. A ipak. Njegovo ponašanje bilo je ponašanje uzornog piscagrađanina. Organizovana su mnoga podzemna predavanja i književne večeri. novina i knjiga na jeziku pokorenog naroda bilo je zabranjeno. On je ipak razumeo da uopšte nije bio zdraviji od svojih kolega koji bar nisu skrivah svoju žalosnu golotinju. čitava zemlja je bila je obuhvaćena konspirativnom mrežom i zaista postojala je u njoj „podzemna država". prevazilazilo najsmeliju i najstravičniju maštu. аИ se još uvek borio. starali smo se da pišemo. jer na Istoku su živele rase koje su prema nacionalsocijalističkoj doktrini zasluživale ili potpuno istrebljenje ili korišćenje za težak fizički rad. a koji nisu 73 . zašto onda ne bi postojala i podzemna književnost. ali nigde toliko okrutna kao na Istoku. Sve je to podizalo moral naroda koji je bio pokoren. Istina. s čuđenjem konstatuje da ga stalno nazivaju kubistom. Rekao bih daje to. Zavedeni prividima. brošure i knjige malog formata. Podzemne publikacije otiskivane su na šapirografu ili ilegalno štampane kao časopisi. Izvođene su čak podzemne pozorišne predstave. lake za raznošenje. Nemačka vladavina u Evropi bila je okrutna. Ali. malo previše dobar kao što su pokazali događaji krajem rata. potpuno drugačijoj od onoga što se moglo znati iz bilo kakvog iskustva ih književnosti. Alfa je posumnjao u realnost kon­ flikata koje je sam stvorio. Poznati nam raniji opisi užasa izazivali su sada smeh kao naivne i dečje priče. Osim toga. kritičari su ubrajali njegovo stvaralaštvo u zdravu i plemenitu književnost. poznate mu iz detinjst­ va. Nazvan katoličkim piscem. suprotstavljajući ga stvaralaštvu njegovih kolega koje je nosilo odlike dekadencije. Štampanje časopisa. Bih smo kao ljudi na santi leda koja se topi. Nije trebalo misliti na trenutak kada će se istopiti. Ništa se tu nije moglo. Tokom pet i po godina živeli smo u dimenziji. naš grad i zemlja postah su deo Hitlerove imperije. slično kao što slikar koji je izvesno vreme slikao kubistički. Pa ipak. u načinu na koji je autor upotrebio reči i pojmove ima nešto od zloupotrebe.

Nade masa stanovnika okretale su se ka Zapadu. Kad su nemačke vlasti pristupile sistematskom ubijanju tromilionskog jevrejskog stanovništva u Poljskoj.smatrani su u književnim krugovima nekom vrstom proročanstva i često su se njemu obraćali da razreši nije li neko prešao granice načela nepisanog patriotskog kodeksa. Tihim priznanjem postao je vrsta vođe svih pisaca u našem gradu. bio je u veoma velikoj meri upućen u konspirativne stvari. Broj komunista u Poljskoj bio je uvek neznatan. starao se o pisci­ ma početnicima. Kao većina njegovih prijatelja želeo je dalekosežne društvene reforme i vladavinu naroda. Alfin izgled prosto je bodrio. njada je za pomoć Jevrejima pretila smrtna kazna. dostavljani redom „klubovima" koji su se tajno okupljali i tamo ih glasno čitali. a saradnja Rusa s Nemcima posle pakta Molotov-Ribentrop stvorila je posebno nepovoljne uslove za aktivnost pristalica Moskve. Na njegove ruke stizao je novac iz podzemnih fondova i on je delio novac kolegama kojima je bila potrebna pomoć. Alfa je pri­ padao onim stanovnicima našega grada koji su žestoko reagovali na masovna ubistva. Još uoči rata oprostio se od svog desničarskog patrona koji je proklamovao potrebu za uvođenjem u zemlji sopstvenog totalitarizma (ovog patrona streljao je Gestapo prve godine rata). stupajući u službu u nemačkoj izdavačkoj firmi. Uvek osetljiv na moralna mišljenja okoline (njegova osetljivost mogla se uporediti s osetljivošću barometra). Često sam se viđao sa Alfom. antisemiti nisu smatrali nužnim da suviše brinu. Alfa nije mogao da se sa simpatijom odnosi prema zemlji koja skoro ni u kome nije budila prijateljska osećanja. pisani na mašini. To uopšte ne znači da je imao komunističke sklonosti. ali mnogi od njih u sebi su mislili da ono nije sasvim bezrazložno. uniformama i kricima „Heil Hitler" . Bio je odlučni protivnik nacionalizma koji je našao u Nemačkoj tako košmarno otelovljenje. glasno su osuđivali to zverstvo. Bio je inicijator i jedan od urednika podzemnog književnog časopisa čiji su primerci. Njegov stav nosio je obeležje istinske humanosti. borio se perom protiv ravnodušnosti drugih i sam je pružao pomoć Jevrejima koji su se skrivali. Ne bih preterao ako bih rekao da smo zajedno proveli ratne godine.nosio je 74 . ponašao se nonšalantno i da bi istakao svoj prezir prema potkovanim cipelama. Komunističko podzemlje bilo je slabo. usudio se da javno ne pruži ruku jednome od pisaca koji je u Varšavi pristao da sarađuje s Nemcima. uprkos svim nevoljama. a „podzemna država" zavisila je od emigrantske vlade u Londonu.

Nije uzalud Konrad bio omiljeni autor Alfinih mladalačkih godina. Moral Alfinih junaka bio je laički sa znakom pitanja. konstatovao je samo da taj imperativ postoji. ali moćno i čisto. mršavost. što je neimenovano. Nismo pojma imali da će ovaj dan biti zabeležen kao crni dan u istoriji grada. odlučili smo da putujemo. Predmet svih pripovedaka može se definisati kao lojalnost. Sada se bojao laži. Kad su njegovi junaci na samrfi upi­ rali pogled ka nemom nebu. nisu mogli tamo da pročitaju ništa osim nade da je njihova vernost oslonjena o nekakvo načelo sveta i da to načelo sveta nije uopšte besmisleno. ironične iskrice u očima iza naočara i pompeznost s kakvom je koračao ulicama grada. Postojala su još samo elementarna osećanja: strah. ali tada je taj koncentracioni logor bio tek u zametku. ali ta pauza još nije bila vera.činih su siluetu koja je poricala zakone rata. a ne izmišljenu tragediju. Njegov visoki rast. Mislim da je Alfa bio pošteniji u tim pripovetkama nego u svojim predratnim delima. čiji je talenat tražio istinsku. Pre rata Alfa je bio sklon da naziva taj moralni imperativ katoličkim. Bila je to lojalnost nečemu u čoveku. u kome je ha­ rala kuga terora . prepirah smo se kojim ćemo vozom ići. Stvarna tragičnost događaja stavljala je u drugi plan izmišljene tragedije. Tek što sam se vratio kući i zatvorio vrata. Koliko se sečam. osetio je u rukama materijal i napisao niz pripovedaka. niti strano moralnim željama čoveka. Izvirio sam kroz prozor. Alfa. mada su nam domaćini preporučivali voz koji kreće pola sata kasnije. koje su ušle u sastav knjige. saosečanje sa zlostavljanima. uhvaćenih toga dana na ulica­ ma. izdate posle rata. Bila je to prva velika racija za Osvjenćim. Iz prvog velikog transporta ljudi.kišobran. Istovremeno je veoma snažno izražavao duhovno stanje tih bezbrojnih podzemnih boraca koji su ginuli u borbi s nacizmom. Dogodilo se jednom da smo se vračali iz posete zajedničkom prijatelju koji je živeo u selu. tamo je vršena racija. Alfa i ja smo prošli ulicama pet minuta pre početka racije. bilo je to vedro letnje jutro 1940. začuo sam na uhci vrisku. Alfin kišobran i bezbrižnost donosili su sreću. Doputovah smo u Varšavu i išli ulicama veoma zado­ voljni životom. stideo se svoje profesije. bol zbog gubitka bliskih. U Osvjenćimu je kasnije ubijeno nekohko miliona ljudi iz raznih zemalja Evrope. niko izgleda nije ostao živ. godine. Ko nije uspeo da nade izraz za kolektivna očajanja i nade. s pauzom. Zašto su oni stavljah svoj život na kocku? Zašto su prihvatali mučenja i smrt? Šta ih je na to navodilo? Nisu imah oslonac u ljubavi 75 . ova knjiga prevedena je na mnoge jezike. Te godine bile su iskušenje za svakog pisca. mržnja prema ugnjetačima.

pretpostavljajući da je etika lojalnosti nastavak etike hrišćanstva i da je suprotna etici društvenih ciljeva. traže se racionalni ciljevi. niti u Novoj veri kao komunisti. u ime kakvog poretka su svakod­ nevno umirali mladi ljudi . Obrazlažući potrebu žrtava samo vemošću. vemost nije dovoljna. izdani bi se prezrivo okrenuo od čoveka koji je podlegao podloj slabosti. Vernost može biti osnova individualne odluke. To nije bio previše siguran oslonac za trezvenije umove. Zapadne armije bile su daleko. ali tamo gde se radi o odlukama koje se tiču sudbine stotine hiljada ljudi. Konspiracija je postala cilj sam po sebi.vernost tome što su nazivah imenom otadžbine ili časti. Pošto se udaljio od katohcizma. znajući da će biti streljan.to pitanje postavljah su sebi mnogi od onih čiji je zadatak bio podržavanje morala drugih. Alfa je postao više hrišćanski pisac nego ranije. To ne može biti opravdano nikakvom utilitarnom etikom: nema razloga da se oprašta izdajicama. um je bio izložen sumnji. povezivali su se pozivanjem na čast „zemlje bez kvislinga". a što je bilo snažnije od naziva.prema Fireru kao Nemci. Alfa. Niko nije umeo da da odgovor. U drugoj polovini rata došlo je u „podzemnoj državi" do ozbiljne krize političke svesti. Sumnjivo je da li je većina njih verovala u Hrista. zavisne od Londona: zemlju je. usmerena protiv iracionalnih raspoloženja koja su se širila u pokretu otpora. mogao je lako naći oko sebe njenu karikaturu. a istovremeno srušiti Hitlerov režim. Da je tu pripovetku pisao sovjetski autor. broj ubijenih i likvidiranih u koncentracionim logori­ ma stalno je rastao. Kakvi su mogli da budu ti cilje­ vi? S istoka se približavala pobednička Crvena armija. Sreću se pred streljačkim vodom i izdani oprašta onome koji ga je izdao. stoje bilo sasvim jasno. Uz njenu pomoć trebalo je izvesti revoluciju. Dakle. Patriotski kodeks njegove sredine 76 . Program komunista bio je mnogo bolje obrazložen od programa „podzemne države". Ova raspoloženja približavala su se histeriji. Iracionalni snovi da će se dogoditi nešto što će zadržati pohod Crvene armije. Umirati i izlagati druge smrti . izdaje svog prijatelja jer se boji da umire sam. U ime kakve budućnosti.skoro sport. samo vernost . trebalo da oslobodi Crvena armija. Medu intelektualcima podzemlja mogla se primetiti posebna razdraženost. koji je u svojim pripovetkama proklamovao etiku vernosti. Podzemna borba s okupatorskom silom povlačila je za sobom velike žrtve. U tom trenutku počele su da dejstvuju podzemne komunističke organizacije kojima su se priključili neki pred­ stavnici levog krila socijalista. U jednoj od Alfinih pripovedaka dečak koga su mučili žandarmi.

Alfa je osetio da je u zamci. Pišući satiru o konspirativnoj inteligenciji. nisu drage intelektualcima. visok dva-tri kilometra. prvi put je posegnuo za svojim osećanjem humora. nastojeći da povrati vezu s masom. ako iz njega treba da se regrutuju oni koji će u budućnosti vladati zemljom .stoje izgledalo neizbežno u slučaju dolaska u zemlju emigrantske vlade iz Londona. Pišući. u kvartu koji se graničio s poljima. na primer u Americi. Uspeli smo se po obroncima crvenih cigala i ušli u fantastični mesečev krajolik. U pripovetkama je predstavio dobro mu poznate likove manijaka konspi­ racije. Predstavnik inteligencije. Tome sigurno treba pripisati karakter njegovih pripovedaka koje su nastale u tom periodu. a kolovozi bez kaldrme pretvoreni u groblja. Nekoliko sati proveli smo u nekad nam dobro poz­ natom kutku grada. doputovao sam s Alfom u Varšavu i lutali smo zajedno po brežuljcima ruševina koji su se uzdizali tamo gde su nekada bile ulice. postajao je radikal.esesovski odredi su spalih grad. a oni kvartovi koji nisu bili srušeni bombama i vatrom teške artiljerije . Aprila 1945. postoje Crvena armija već isterala Nemce (borbe su se tada vodile kraj kapija Berlina). u kojoj su hvatali stanovništvo koje je odlazilo na prinudne radove i u koncentracione logore. u Poljskoj su tokom poslednjih neko­ liko decenija vršeni stalni pokušaji pobune intelektualaca protiv inteligen­ cije čiji su deo i sami bili: bilo je to isto što i pobuna intelektualaca pro­ tiv middle class. jer je zapažao slabost sistema. Posebne odlike ove inteligencije. opažao je da je izolovan od širokih masa naroda. Njegova satira je takode otkrivala društvenu osnovu konspirativne histerije: nema sumnje daje „podzemna država" bila tvorevina. njegovo stanovništvo je deportovano. Alfa se uveravao da je ovaj sloj sa svojim brojnim zastranjivanjima najgora najava za budućnost. Sada nismo mogli da ga prepoznamo. de ne govorimo o anglosaksonskim zemljama. u stvari. Alfa je stanovao u dalekom predgrađu. kad je počinjao zaista da razmišlja. U uličnim borbama poginulo je oko dvesta hiljada ljudi. zavisnim od Moskve. Dva meseca je nad Varšavom stajao stub dima i plamena. koja je po običajima i privrženostima naslednica poljskog sitnog plemstva. tog sloja koji više nije poznat u zapadnim zemljama Evrope. Zahvaljujući tome spasao se i uspeo je da prođe kroz zonu. Tamo je 77 . Kao mnogi njegovi prijatelji. pre svega. posle ustanka bio je pustinja ruševina. Upravo tada kad je prolazio taj proces gorkog i nemoćnog podrugivanja izbio je ustanak. šljahte (čak ako je to inteligencija seljačkog porekla).zabranjivao mu je da se približava malobrojnim grupacijama. godine. inteligencije. koji je pre ustanka imao preko milion stanovnika.

Na dnu jarka stajao je nevešto sklepan krst. Balansirajući da ne bismo pali. započet po naređenju emigrantske vlade u Londonu. počeli su da udaraju jedni o druge. u trenutku kad se Crvena armija pri­ bližavala prestonici. ali njeni vojnici bili su pretežno naoružani samo 78 . Temperatura konspirativnih raspoloženja dosezala je tada tačku ključanja. Mora da je Alfa tada razmišljao o istom o čemu i ja. ili se sin poštanskog činovnikarukovodio zapovešću časti. koja stoji na drugoj strani reke. mislio samo na jedno: na ispunjenje zadatka. Kraj krsta sveže zasađeno cveće. Bilo je to dozivanje pravde. Natpis je glasio: „Put patnji poručnika Zbišeka". Ko je bio poručnik Zbišek? Kakve su bile njegove patnje za koje neće saznati niko od živih? Zamišljali smo kako je puzao ovim putem. koji je sigurno takođe kasnije pao. Odjednom se začulo tutnjanje poput pozorišnih gromova. koju mu je ulio otac. prekasno je bilo za razmatranja. muva se branila. ne kreće u pomoć. Istina. držeći se na zidu. tako da Crvena armija zatekne tamo poljsku vlast koja već funkcioniše.vladala potpuna tišina. kao stoje poznato. Razmišljali smo o tragu koji ostaje posle ljudskog života. majka je pronašla put do njega i ugazila stazicu svojim svakodnevnim posetama. koji je bio kao stenoviti rt. silazili smo dole preko gomila krša i pred nama su izranjale stalno nove scene pustoši i razaranja. Među korovom su se videle zarđale mašine. Ova stazica nas je odvela u jarak među brdima. Kako je snagom volje održavao sve slabiju snagu i. Varšavski ustanak. Na daščici smo pročitali natpis mrkom bojom (boja je izgledala kao krv). a na stepenicama spaljene vile našli smo knjige sa saldom gubitaka i zarada. Cilj ustanka bilo je izbacivanje Nemaca i zauzimanje grada. upućen samo nebu. U jednoj od jaruga nabasali smo na daščicu pričvršćenu za me­ talnu šipku. izbio je. tragedija se odi­ grala do kraja s tačnošću svih propisa. Podzemna armija htela je da se bori. Jedan džin stajao je preko reke i čekao da drugi džin zgnječi muvu. a na njemu šlem. Tu je ležao nečiji sin. Izvukli smo se iz ruševina u skoro netaknuto dvorište. a nemačka vojska koja se povlačila vodila borbe na pretpoložajima grada. Zašto? Ko je izmerio nje­ govu mudrost ili ludost? Da li je to bila Lajbnicova monada koja je u svemiru imala svoje predodređenje. čuven po vrli­ nama šljahtinskog dvora? Išli smo dalje i naišli na ugaženu stazicu. Dunuo je vetar i savijeni limovi. koji je obeležio nat­ pisom jedan od njegovih drugova. Kad je bitka u gradu počela i kad se ispostavilo da Crvena armija. osećajući daje ranjen. Ove reču zvučale su kao krik iz smrskane zemlje. Bio je to ustanak muve protiv dva džina.

ležali su njegovi bliski prijatelji. sin radničkog kvarta. Njegova žena Barbara umrla je od rana u bolnici. Sažaljenje je ipak suvišno osećanje tamo gde govori Istorija. stiskajući u ruci rukopis muževIjevih pesama. Uništenje Varšave predstavljalo je nesumnjivo pluseve: ginuli su u njoj. U prilog pružanja pomoći moglo bi da govori samo sažaljenje prema milionskom stanovništvu grada koje je ginulo. oni koji su mogli da zadaju vladi najveće nevolje. dugo ju je čekao i najzad je morao da se pomiri s mišlju da nije živa. Pesnik Karol. kakvih je mnoštvo moglo da se nađe u tom mesečevom krajoliku. Međutim. džin je dva mese­ ca slao na grad svakih nekoliko minuta svoje bombardere koji su izbaci­ vali tovar s visine od pedeset metara. Tako je propala najveća nada poljske poezije. Nosih su na Zapad oslobođenje od Hitlera i oslobođenje od dotadašnjeg poretka koji su hteli da zamene dobrim.gnev. Alfa je osećao . Kasnije. to je bio primer do čega dovodi vernost koja ne računa ni na koga i ni na šta. Alfin gnev bio je usmeren protiv onih koji su izazvah poraz: eto. Idući tako sa mnom po ruševinama Varšave. tako mu se sada etika lojalnosti njegovih tragičnih 79 . Muvu je najzad zgnječio. Ova tradicionalna prestonica pobuna i ustanaka bila je sigurno najmanje potčinjen grad na prostoru koji je tre­ balo da se nade pod uticajima Centra. pripremljena u Moskvi. to jest svojim sop­ stvenim poretkom. imšavi astmatičar. Kao prepreka obaranju kapitalizma u Poljskoj stajale su „podzemna država" i emigrantska londonska vlada. od dvadeset dve-tri godine. Pomagao je napade svojih odreda tenkovima i upotrebljavao najtežu artiljeriju. kad nailazi na istorijske nužnosfi. istrenirana u podzemnoj borbi s Nemcima i beskrajno fanatična u svom patriotizmu. U plitkim grobovima. Alfa je takođe znao da je osoba koju je najviše voleo u svom životu deportovana posle ugušenja ustanka u koncentracioni logor u Ravenzbriku. to jest intehgentska omladina. Kao što je nekada Alfa posumnjao u svoje katoličke reči. međutim. Pesnik Kšištof. odleteli su u vazduh na barikadi pod koju su Nemci podmetnuli dinamitski tovar. a ubrzo je i njega samog zgnječio stфljivi drugi džin.pištoljima. granatama i kantama s benzinom. punu tajnih štamparija i skladišta oružja.kao i svi koji su preživeli . dok je u pozadini Crvene armije uredovala već druga poljska vlada. i njegov nerazdvojni drug. pesnik Marek. obasipajući vatrom s prozo­ ra tenkove SS-a. po završetku rata. autor komada o Homeru. upravo u uhčnim borbama. Ne vide se nikakvi logični razlozi zbog kojih bi Rusi trebalo da pruže pomoč Varšavi. tokom godina okupacije pretvorio se u podzemnu tvrđavu. Sam grad. fizički ništa jači od Marsela Prusta. poginuo je na straži.

tri sata kasnije više nije živeo. To nije bila „blaga revolucija". Njegove knjige čekao je ljudski mravinjak istrgnut iz obamrlosti. Njena cena bila je krvava. Nije bilo granica tim ludostima dobrovoljne žrtve. zatražio je da ga pošalju na borbenu liniju jer je smatrao da je najveći dar koji čovek ima trenutak slobodnog izbora. koga su njegovi pretpostavljeni upotrebili za rad u štampi. on je bio jedan od odgovornih za to što se dogodilo. starajući se da umiri stanovništvo. dvorska zemlja deljena je seljacima. ali ništa manje efikasnih.ratnih priča učinila kao praznina koja lepo zvuči. Džozef Konrad. odmah izjavio da želi da služi novoj Poljskoj. Oni su nastupali kao istorijska sila. kao većina njegovih kolega. a između dve sile dospeli su Poljaci sa svojom etikom koja se nije oslanjala ni na šta. Alfa nije krivio Ruse. Moralista te epohe . Trebalo je živeti i raditi. To ne bi služilo ničemu. Pisac se nalazio pred novim obavezama. nije bilo više mesta za imperativ otadžbine i časti koji bi se oslanjao na bilo kakav cilj. taj nepopravljivi poljski šljahtić! A. puštanja u rad fab­ rika i rudnika. Zemlja je bila razorena. obožavalac Hajdegera. bili su niža rasa koju je trebalo uništiti. Mirili su se s njom. Varšavski ustanak bio je labudova pesma inteligencije i kraj sis­ tema koji je ona branila. nova vlada se energično latila obnove. Komunizam se borio s fašizmom. Zaista. Znali su da nema nade u pobedu i da je njihova smrt samo gest pred ravnodušnim svetom. Bilo je to poput luđačkih juriša konjica konfederata u Američkom građanskom ratu koji nisu sprečih pobedu Severa. U trenutku pada ustanka revolucija se u stvari već završila: put do nje bio je otvoren. Marek i hiljade takvih kao oni. koja je upravo nastajala na ruševinama stare. ne pitajući čak postoji h neka vaga koja odmerava njihova dela.morao bi da obraća pažnju na društvene ciljeve i društvene posledice. Karol. Zato se ne treba čuditi što je Alfa. a ne osvrtati se na ono što je prošlo. kao što je pisala štampa nove vlade. Mladi filo­ zof Milbrand. osim na ver­ nost. koji su proveli ratne godine u Rusiji i došh sada sa istoka da bi organizovali državu po načelima 80 . u dvadese­ tom veku. Svedočanstvo toga bio je najveći grad u zemlji koji je ležao u ruševinama. eto. kao što je pokazivao primer ovoga grada. Za Nemce ustanici nisu bili čak nikakav neprijatelj. Za Ruse su bili „poljski fašisti". Zar nije video oči mladih zagledane u sebe kad je čitao svoje priče na tajnim književnim večerima? Upravo je ta omladina ginula u ustanku: nepoznati poručnik Zbišek.razmišljao je Alfa . Malobrojna grupa poljskih komunista. izmešan vehkim štapom rata i društvenih reformi. Barbara. istina nametnutih odozgo.

Alfa je govorio u njemu. čemu treba pripisati i maske pod kojima je istupala Partija i uzdržanost njenih parola. Bio je to članak o humaniz­ mu. nije se uopšte zahtevalo da bude crven: u stvari. ali se boje. sklonili smo se tamo posle razaranja Varšave. kao i mnogi drugi pisci i umetnici. Njegov članak pojavio se na prvoj strani vladinog književnog nedeljnika. godine svako. Partija je morala da bude ponovo organizovana i trebalo se pomiriti s činjenicom da od novih članova koji su prilazili većinu predstavljaju prevejanci koji koriste konjukturu. zasnovan na preciznom poznavanju uslova u zemlji. prihvatila gaje raširenih ruku. u zemlji je bilo neobično malo Staljinovih pristalica. a u tome su najviše mogli da pomognu pisci čuvenih imena i poznati kao liberali. Bio je maj 1945. još uvek je bila u perspektivi komplikovana borba sa seljačkom partijom jer su posle Jalte zapadni saveznici zahtevali bar pri­ vide koalicione vlade. Vedrog prolećnog jutra sedeo sam sa Alfom u kancelariji „Poljskog filma" i radili smo na 81 . a čak konzervativci. Tada. to jest 1945. trebalo je dozvoliti učešće u vlasti levom krilu socijalista. radosno je dočekivan. zemlja nije želela njihovu vladu. Zato je najvažnije bilo nastojati da se uspostavi veza između grupice komunista i zemlje. Program postupanja prema raznim kategorijama stanovništva izradili su poljski komunisti . Sada su se pisci ponašali pomalo kao device: htele bi. I Alfa i ja. Bila su potreb­ na njihova imena na stranicama glasila. godine u starom.lenjinizma-staljinizma. Alfa je potpuno odgovarao tim zahtevima. Prve njihove javne izjave bile su oprezne i brižljivo odmerene.to su vojnici pobedničke Crvene armi­ je izražavali svoju radost zbog brzog povratka kući. Na taj način vlada je stvarala spoljašnje znake koji su svedočili da dobija podršku čitave kulturne elite. Zadaci koji su stajali pred njima bili su neobično teški. o etici poštovanja koju nosi revolucija prema čoveku. Koliko se sečam. srednjovekovnom gradu Krakovu. Pisci koji su održavali slične kontakte mogli su se nabrojati na prste jedne ruke. Nije bilo sumnje da se samo strpljivo dozirajući i postepeno povećavajući doze doktrine pagansko stanovništvo može povesti ka shvatanju i prihvatanju Nove vere.još kada su boravili u Moskvi . nije bilo važno to šta su govorili. Nije mu zamerano što se za vreme rata držao daleko od marksističkih grupica. Ipak. na ulicama se čuo neprestani prasak ručnog oružja . ko je mogao da bude koristan.i to je bio mudar pro­ gram. Noć u kojoj je stigla vest o osvajanju Berlina obasjana je bila eksplozijama raketa i topovskih metaka. Alfa je od vremena raskida s desničarskim nedeljnikom uživao dobar glas u sada najuticajnijim krugovima.

kroz koji je ulazio cvrkut vrabaca. nedavno pretvorena u sedište službe državne bezbednosti i zatvor.verovao je u to . Njegovo osećanje tragičnosti života tražilo je novo ruho u kome bi mogao da se pojavi. Verujući u sebe. Alfine ambicije. Mislim da mu se već tada nazirao plan njegovog prvog posleratnog romana. da se u Poljsku vratila emigrantska vlada iz Londona. Ti pisci su se trudili da promene svoj stil i sadržinu svojih knjiga. kao što je lako bilo pogoditi. Mada je njihov neprijatelj bio Hitler. Bila su to braća onih koji su se borili i ginuli u Varšavskom ustanku. u prozorima s rešetkama. Neki su pokušavali da se sunčaju. Nije mogao da bude samo jedan od mnogih. mnogo mladih muškaraca. pušili mnogo i stalno nas je mamio prozor. morao je da pred­ vodi i. koji je bio njegov lični konflikt. jedni od onih čija je šlepa požrtvovanost izazivala u Alfi grizu savesti.scenariju. poznatog mnogim njegovim zemljacima. bile su uvek ogromne. Napolju je bilo dvorište s mladim drvećem. hodali po sobi. sada su pak sma­ trani klasnim neprijateljem. Bili su to. ovi vojnici „podzemne države" bili bi poštovani i slavljeni kao heroji. Sada. okrećući lice prema sunčevim zracima. Osećao je u sebi snagu koja je dolazila iz njegove hčne. ali to nije bilo moguće postići bez promene svoje ličnosti. naviknuti da žive tokom ratnih godina sa oružjem u ruci. neke su hvatali u šumama ili gradovima i stav­ ljali iza rešetaka. drugi su stalno boravili u šumama. nije se razočarao. Primer ironičnih šala Istorije. Ne znam šta je osećao gledajući prozore tih zatvorskih ćelija. Zapazili smo na parteru. a iza dvorišta velika zgrada. vojnici podzemne armije. stav­ ljali smo noge na sto ili na naslon fotelje. Alfa je preživljavao moralni konflikt. Stojeći sa Alfom kraj prozora ćutke smo ih posmatrali. kao politički sum­ njivi. a ujedno opšte drame. drugi su hvatah kukom od žice ceduljice koje su izbacivane kroz prozor na pesak iz susednih ćelija. Čitavog svog 82 . ali istovremeno je predstavljao ponav­ ljanje konflikta. Povezivanje filmskiii fabula je uglavnom naporan posao. smešteni su u zatvor. nalazi dovoljno razloga za sopstvenu uzvišenost. usred stalnih opasnosti.da ga uzdigne na prvo mesto medu pisce koji rade u novoj situaciji. sada je trebalo što pre da zaborave svoje konspiracijske sklonosti. Roman koji je napisao bio je delo zrelog talenta i ostavio je na njegove čitaoce veliki utisak. kao što se vidi iz cele njegove biografije. predvodeći. pretežno veoma mladi momci. mnogi od njih umeli su to da učine dovoljno brzo i da se pretvaraju da nikad nisu bili aktivni u podzemlju. Ovi. Roman koji je počeo da piše trebalo je .

neustrašivi borac. ovoga puta za borbu s novim neprijateljem. Čovek nije trebalo da bude komunista da bi to konstatovao. Ubijati partijske radnike. proveo je niz godina u nemačkim koncentracionim logorima. sada je junakom učinio pred­ stavnika Nove vere. napadati radnike koji su se trudili da pokrenu uništene fabrike. Osećao je sažaljenje i prema starom komunisti. vršiti atentate na železnice koje prevoze hranu. Alfin stari komunista bio je isto tako redak primerak. Njegov talenat nije bio realan. Samo iz sažaljenja prema obema stranama koje su se međusobno borile pisac je mogao da stvori tragediju. pomogao. omladina. Starije pokolenje inteligencije pre­ davalo se još besmislenim maštarijama. naviknuta na avanturistički život u podzemlju. pošto nije znala ni za kakve druge ciljeve delatnosti. vidljiv u njegovim predratnim delima. Alfa je pravio moralne konflikte. kao što je redak primerak u poljskom selu bio župnik koga je 83 . železnice i linijska plovidba. i dalje je pokušavala da sklapa tajne zavere. osim borbe s neprijateljem u ime časti. A Partija je bila jedina snaga koja je u tim uslovima mogla da osigura mir i obnovu zemlje. i s Partijom. Izašao je odande neklonuo duhom i vrativši se u svoju razorenu otadžbinu. Treba reći da mu je nedostatak talenta. Samo luđaci su mogli da se odluče na slične činove bez ikakvog logičkog opravdanja jer su vršeni bez ikakve nade. pilo je i pokušavalo da obezbedi sebi karijeru. Ovaj komunista. U njegovom pred­ ratnom romanu taj lik je bio sveštenik. kojeg su im nametnuli Rusi. to jest starog komunistu. lai. da da ljudima mogućnost da zarađuju za svoj nasušni hleb. Imajući u sebi sažaljenje. bila je sada potpuno izgubljena. očekujući pomoć od zapadnih saveznika. i prema onima koji su ga smatrali neprijateljem. Ovaj zaključak nametao se svakome s velikom očiglednošću. Taj čovek bio je kao dija­ mant. značilo je izjašnjavati se za produženjem haosa. ali njegovi karakteri su se kretah u svetu koji je teško bilo videti. da učini da rade škole i univerziteti. Alfa je napisao tragičan roman.života Alfa je kružio oko lika moćnog i čistog junaka. Međutim. vaspitana za vreme rata u načelima slepe vernosti. ističući kontraste karaktera. društvo koje je trebalo da svojim stvaralačkim radom preobrazi nosilo je odlike moralnog raspada. da nije postojalo nešto po čemu se Alfa uvek iz­ dvajao od drugih pisaca: sažaljenje. našao se pred haosom koji su njegova jasna svest i jaka volja trebalo da promene u nov društveni poredak. Takvu sliku zemlje predstavljao je Alfa u svom romanu i možda bi se njegova knjiga mogla uvrstiti u pubhcističku književnost koju piše neko ko govori u ime zdravog razuma.

ova etika može biti ocenjena tek u primeni na konkretne zadatke. Što se tiče društva. Stidi se svojih privatnih stavri. nisu se nalazili tamo zbog atentata koje su vršili. to jest raznovrsnih specijalista. železnica. rudnika. Kako inteligencija. već samo zato što su za vreme rata pripadali podzemnim grupacijama koje su se borile protiv Hitlera. koje smo Alfa i ja videli na prozorima zatvora. zavisnoj od Londona.menjala se motivacija dela. u prvom trenutku nije Partija. Ipak. želeo da pokaže staroga borca kao uzor više etike. Alfa zbog cenzure to nije mogao da kaže. fanatičnih i prevejanih. jer to je njegov privatni bol. Alfm komunista nije prikazan u svo­ joj spoljašnjoj delatnosti.Alfa pre rata učinio svojim junakom. Naprotiv. njegovo izrazito sažaljenje prema tim mladićima omogućavalo je čitaocu da naslućuje nedorečenosti. sposobna da u budućnosti povede svet ka dobrome. U trenutku kad su njegove misli i osećanja najčistiji. ta etika obaveze davala je ozbiljne rezultate. a njihovo ponašanje često je imalo odlike minule epohe.ubija ga čovek koji u njemu vidi samo agenta Moskve. tako i radnici i seljaci. gine . a istovremeno samo najvišim naporom volje može sebe da natera na život naglo hšen smisla. tamo gde ljude tretira kao instrumente. izgubio je u koncentracionom logoru svoju voljenu ženu: On je asketa ideje. Može se shvatiti zašto je Alfa u zemlji. kad je ponestalo predstavljanje višestrane potke događaja . nepo­ mična stena. ne vizijom socijalizma po ruskom uzoru. pisac-posmatrač morao bi da nađe tamo ne samo primere dezintegracije. koja obično predstavlja domen sličnih mu ljudi. Pa ipak. To je titan razderana srca. 84 . istupa kao potencijalna snaga. Naravno. pa ipak. U čitavoj zemlji vršene su racije tih mladih. Mladići. već su oni najenergičnije delovali. ali njihovi teroristički činovi bili su u podjednakoj meri rezultat demoralizacije koliko i očajanja. on je kao nema. pun ljubavi i praštanja. Njihovo političko mišljenje bilo je naivno. u kojoj je reč „komunista" još uvek imala uvredljivo značenje. Jednom rečju. Već sama njegova ličnost je monumentalna i izaziva saosečanje zbog bola koji ne želi da prizna nikome. a upravo je pokretanje fabrika. s velikim zanosom pristupali su radu. Mladi su bili izgubljeni i lišeni svakog vodstva. inteligentnih. U tom poslu oni su se rukovodili osećanjem obaveze prema kolektivu i profe­ sionalnom čašću. škola ili pozorišta bilo delo inteligencije. čijem je preobražaju pristupao stari komunista. čiji je zločin bila služba „podzemnoj državi". Ipak. a prodirući u tu stenu nailazimo tamo na to što je najhumanije: na čežnju za dobrotom i na patnju.

u čitavoj Alfinoj knjizi video se gnev z b o g t o g a š t o je i z ­ g u b i j e n o. Taj gnev je i Alfi i mnogima drugim bio potreban za pos­ tojanje. Satirični odnos prema konspirativnoj inteligenciji, vidljiv u nje­ govim pripovetkama pisanim pri kraju rata, sada se pojavio u poglavljima romana koja su ismevala apsurdne nade u nagle političke promene. Pa ipak, u stvarnosti ove nade, koje su često kod inteligencije dobijale smešnu formu, nisu bile strane ni radnicima, ni seljacima. Alfa nikada nije izbliza poznavao radnike i seljake, pa je utoliko lakše mogao da pripisuje veru u magično potiskivanje Rusije posebnim odlikama inteligencije, koja se nije odlikovala političkom maštovitošču. Roman ove vrste, dakle, zasnovan na suprotstavljanju etike Nove vere pobedenoj etici, imao je za Partiju ogroman značaj. Knjiga je odmah posle objavljivanja široko reklamirana. Alfa je dobio za nju 1948. godine državnu nagradu, a njen tiraž je brzo dostigao broj od 100.000 primeraka. Alfa se nije prevario, smatrajući da njemu pripada prvo mesto medu pisci­ ma u zemlji. Jedan od gradova poklonio mu je lepu vilu i opremio je skupocenim nameštajem. Koristan pisac u zemljama narodnih demokrati­ ja ne može se žaliti na nedostatak pažnje. Dijalektičari su dobro razumeli da junak Alfinog romana nije bio uzor „novog čoveka". Da je bio komunista moglo se videti samo iz autorovih tvrdnji. Pojavljivao se na stranicama romana u pripremi za delo, a ne na delu. Nije teško bilo zapaziU da je Alfa svog starog junaka, koji je nosio svešteničku mantiju, sada preobukao u komunističku jaknu. Mada se jezik pojmova menjao, ostajao je nepromenljiv tragični i metafizički Alfin stav i mada se stari komunista nije molio, čitaoci se ne bi začudili kad bi se iz njegovih uvek zatvorenih usta naglo razlegle reči Jeremijinih tužbalica: tako su se dobro reči proroka slagale s njegovom ličnošću. U suštini. Alfa se nije popravio od predratnog vremena; nije uspeo da se ograniči na čisto utilitarnu etiku koja se izražavala u racionahstički predstavljenom delovanju. U njegovom junaku bili su i kralj Lir i Faust. Još uvek su postojali i zemlja i nebo. Junak je takode bio veoma shčan Pejrolu iz Konradovog Gusara. Nije se moglo ipak tražifi suviše. Alfa nije bio u Partiji, ah pokazivao je razumevanje, učio je, a to je dokazivalo, više od ličnosti komuniste, tretiranje terorističke omladine. Prerano je bilo zahtevati od pisaca „socijahstički realizam"; trenutak za to nije došao, oni su bili tek u početnoj školi; termin „socijalistički realizam" nije bio upotrebljavan jer mogao bi bez potrebe da uplaši pisce i umetnike; slično su seljaci uveravani da u Poljskoj nikada neće biti kolhoza. 85

Dan odluke za Alfu došao je tek dve-tri godine posle objavljivanja romana. Stanovao je u svojoj lepoj vili, potpisivao je brojne političke deklaracije, učestvovao u komitetima i putovao po zemlji, držeći preda­ vanja 0 književnosti u fabričkim klubovima i domovima kulture; ova piščeva putovanja, organizovana u velikim razmerama za mnoge su bila mučna obaveza, međutim, Alfi su pričinjavala zadovoljstvo jer je na taj način upoznavao radničku omladinu, njen svakodnevni život i probleme koji su je zaokupljali. Alfa je prvi put zaista izlazio izvan svog intelektu­ alnog klana. Uz to, izlazio je kao poštovani pisac; s obzirom na visok rang pisaca u narodnim demokratijama, mogao je da se oseća ako ne kao kar­ dinal, onda bar kao dostojanstveni kanonik. Preobražaj zemlje (u skladu s planovima Centra) je napredovao; došao je trenutak kad je ocenjeno daje situacija dovoljno zrela da se pisci zauz­ daju i od njih zahteva otvoreno izjašnjavanje za Novu veru sa svim kon­ sekvencijama; „socijalistički realizam" objavljenje na kongresima pisaca kao jedini preporučljiv stvaralački metod. Izgleda da je Alfa preživeo ovaj trenutak posebno bolno. Nečuvena veština Partije dovela je pisce a da to nisu skoro ni opazili na vrata obraćanja u drugu veru. Sada je bilo moguće ili naglo se pobuniti i pasti na dno društvene lestvice, ili proći kroz vrata. Polovičnost, plaćanje jedne monete Bogu a druge Caru, nije bilo moguće. Niko nije zahtevao da se pisci formalno upisuju u Partiju. Ipak, rezonujući pravilno, ako se prihvatala Nova vera - ništa za to nije predstavljalo prepreku. Takvo rešenje pre bi pokazivalo veliku hrabrost: ulazak u Partiju znači ne smanjenje, već povećanje obaveza. Za Alfu, koji je posebno vodio računa o svom dostojanstvu romanopisca, koga su najviše cenili partijski krugovi, samo je jedna odluka bila moguća. Od njega se očekivalo da progovori kao pisac - moralni autoritet i svojim postupkom da primer kolegama. Alfa je tokom prvih godina novoga poretka zaista postao privržen revoluciji. Najzad, bio je narodni pisac, njegovi čitaoci regrutovali su se iz radničkih masa. Njegov predratni roman, koji je toliko hvaljen, rasprodat je tada u jedva nekoliko hiljada primeraka. Sada je i on, kao i svaki pisac, mogao da računa na veliki broj čitalaca. Više nije bio izolovan; govorio je sebi da je potreban - ne nekolicini snobova iz kafane, već toj novoj, radničkoj omladini, kojoj se obraćao u svojim putovanjima po zemlji. Čitava ta promena bila je zaslu­ ga pobede Rusije i Partije zavisne od Centra. Iz toga je trebalo izvući zaključke i prihvatiti ne samo praktične rezultate, već i filozofske osnove. Za Alfu to nije bilo lako. Sve češće su ga napadali zbog sklonosti prema 86

monumentalnom tragizmu. Pokušavao je da piše drugačije - ali kad je zabranjivao sebi nešto, što je bilo u samoj prirodi njegovog talenta, nje­ gova proza postajala je plitka i bezbojna, cepao je svoje rukopise. Postavljao je sebi pitanje da li če, videvši svakodnevno oko sebe nove tragične konflikte, svojstvene životu u velikom kolektivu, uspeti da se odrekne njihovog pokazivanja. Zemlja je postajala veliki kolektiv, razlozi ljudskih patnji bili su več drugačiji nego u kapitalističkom sistemu, ali nije izgledalo da se smanjuje, naprotiv, količina patnji je rasla. Previše je znao o Rusiji i previše je znao o nemilosrdnim sredstvima koja su upotre­ bljavali dijalektičari prema „ljudskoj materiji" da ne bi imao trenutke sumnje. Bio je sasvim svestan da će, primajući Novu veru, prestati da bude moralni pisac-autoritet i postati pisac-pedagog, koji u svojim knjiga­ ma ne pokazuje to što njega samoga muči, već to što je smatrano korisnim. Od tada će deset ili petnaest stručnjaka ocenjivati svaku njegovu rečenicu i razmišljati nije li napravio greh čistog tragizma. Ipak, povratka nije bilo. Alfa je rekao sebi da je u svojoj praktičnoj delatnosti već komunista. Pošto je rekao tako, ušao je u Partiju i smesta objavio veliki članak o sebi kao piscu. Bila je to samokritika, to jest čin koji u hrišćanstvu nosi naziv ispovest. Drugi pisci pročitali su taj članak sa zavišću i užasom. Da Alfa svuda i u svemu mora da bude prvi - izazivalo je zavist; da se pokazao tako vest i postupio kao rudar-stahanovac", koji prvi objavljuje da će ost­ variti neobično visoku normu - ispunjavalo ih je strahom; rudari ne vole svoje drugove previše sklone sakupljanju počasti za teranje drugih na speed-up^^. Alfina samokritika bila je promišljeno napisana. Može se smatrati klasičnom ispovešću pisca koji se odriče prošlosti u ime Nove vere. Prevedena je na strane jezike i štampala su je staljinistička glasila na Zapadu. U ovom članku Alfa je osudio svoje stare knjige. Upotrebio je pri tome poseban trik: otvoreno je priznao ono, što je odavno tajno mislio o manama svojih dela; da bi otkrio ove mane, nije mu uopšte bio potre­ ban Metod; Alfa je znao za te mane još ranije, pre nego što se približio marksizmu; sada je svoju moć opažanja pripisao zaslugama Metoda. Svaki dobar pisac zna daje loše dozvoliti sebi da naseda na reči koje lepo zvuče i emotivno su efektne, ali su prazni pojmovi. Afla je tvrdio u svom članku da je upao u ovu grešku jer nije bio marksista. Takode je davao na
" Stahanovac - vi.šestriiki udarnik (u S S S R ) . Prim. prev. " S p e e d - u p (engl.) - ubrzanje. Prim. prev.

87

Mislim da je ono po čemu su se razlikovale naše sudbine bilo sadržano u maloj razlici naših reakcija u trenutku kad smo hodali po ruševinama razorene Varšave. Odmah potom Alfa je pozvan u Moskvu. uprošćavajući sliku događaja shodno . Ponekad je bolje zamuckivati od prevelikih uzbuđenja. mada su znale da je ovakvo rezonovanje dijalektički ispravno . Osećao sam da je pisanje o tim stvarima za mene nemoguće: moguće bi bilo samo kazivanje c e be istine. kao i onda kad smo posma­ trali zatvorenike. Istina. zato nam se činilo da je neposredno transponovanje tih patnji u tragičnu teatralnost neskromno. s izuzetkom fiction. osuđujući svoje greške. pravio iste i dalje: uživao je u faltama nove svešteničke mantije. Taj glas verovatno nije bio nepoznat Alfi. Hiljade ljudi je umiralo u mukama. a ne njenog dela.znanje (u skladu sa zapovešću pokornosti) da ne smatra sebe komu­ nističkim piscem. već takvim koji se tek trudi da ovlada Metodom. njegove kolege nazivale su ga „bludnicom s principima". Alfa se i sada borio za palmu prvenstva. Samo strast istine mogla bi da ga spase da ne postane ono što je postao. Uostalom. Ovaj ton je dopuštao sumnju da je Alfa. Sam sam bio na tom putu koji ima sve odlike neizbežnosti. jer uprkos visokim tiražima knjiga i putovanjima pisaca u fabrike . to isto osećao sam učestvujući u događajima u vreme nacističke okupacije u Varšavi: svaka forma opisa mogla bi da bude na njih primenjena. Kao nekadašnjem katoliku Partija mu je poverila da drži predavanja protiv politike Vatikana. nego govoriti uglađenim rečenicama.oni su sada bili zatvoreni u svojim kolektivnim domovi­ ma i klubovima. Unutrašnji glas koji nas zadržava kad treba previše da izrazimo . Dokazujući daje istin­ ski slobodan čovek samo građanin Sovjetskog Saveza.dotle nisu upotrebljavale ovaj trik. za koje je mogao da zahvali plemenitosti svoga tona. Alfi uvek svojstven. Začuđujući je u članku bio svečan ton. Sečam se da kad nam je u okuženom gradu Alfa čitao svoje pripovetke. koje su obrađivale temu „na Иси mesta". Kažem „u književnom getu". Za videći mu na uspesima. tada ne bi napisao svoj roman o starom komunisti i demoralisanoj omladini. pun uzvišenosti. osećah smo se čudno zbunjeni: njihova kompozicija bila je suviše glatka. odmah pored nas.je mudar. ništa manje nego u kafanama pre rata. Teško mi je da strogo osuđujem Alfu. U književnom getu Alfu nisu voleU. dopustio je sebi samilost u okvirima sigurnim od zamerki cenzure i stekao priznanje. tom najvišom veštinom. Njegove kolege koje su pisale pohvale Centru. Po povratku je objavio knjigu o „sovjetskom čoveku".

sve dok najzad sve što se govori ne postane savršeno logično. kakvu ona daje plaća se. Oko Alfe je živelo i živi mnoštvo radnika i seljaka. uglađeno i zatvoreno. 89 . Ne zna se. Jedno odstupanje povlači za sobom drugo i treće. konačno.željama Partije. ali nema više ničeg zajedničkog s telom i krvi ljudi. unutrašnji glas koji čuju ne razlikuje se od te naredbe koja često piscima zatvara usta i zahteva: sve ili ništa. To je druga strana medalje dijalektike: za duhovnu ugodnost. možda bi nikome poznat seljak ili sitni poštanski činovnik trebalo da budu postavljeni na višem mestu u hijerarhiji zasluga prema ljudskoj vrsti nego Alfa-moralista. čije reči su nevešte ah.

u njemu je bila klica zaista velikog pisca. crnih. na jeziku zarobljenika. jer su oštećene bile nemačke vlasti.V B E T A I L I N E S R E Ć N I LJUBAVNIK Kad sam ga upoznao 1942. prev. odnosno gaječi u sebi nadu za koju smo znali da je iluzorna. Beta je bio jedan od onih mladih koji su počeli da pišu tek za vreme rata. Bio je živ momak.N e m a č k a Nacionalsocijahstička radnička partija. nije neverovatno da su se ove odlike javljale posebno onda kad je Beta razgovarao sa ntmom ih sa drugim piscima. Kad je govorio.) . Planovi NSDAP-a" prema našem narodu bili su nam jasni: uništenje obrazovanog sloja. Beta je bio student podzemnog univerziteta i živeo je bujnim životom konspiracijske " N S D A P . Istovremeno. Zarađivao je za život baveći se raznim poslovima . Istina. Njegove izjave bile su pune uzdržane ironije. inteligentnih očiju. u Varšavi. kolonizacija i iseljenje dela stanovništva dalje na istok. Znojile su mu se šake. On je znao bolje.Nationalsozialistische Deutsche Arbeiterpartei (iiem. 90 . 1942. Tada. u njegovom ponašanju mogla se zapaziti preterana stidljivost koja obično skriva ogromne ambicije. godine. u njegovim recima se osećala mešavina arogancije i pokornosti. U sebi je bio uveren da dominira nad svojim sagovomicima. Naša okupirana zemlja bila je deo imperium germanicum i. znajući moć te imperije. Beta je imao dvadeset godina.teško je tačno odrediti izvore izdržavanja ljudi u gradu stavljenom van zakona. Bila su to obično polufiktivna zaposlenja u fabrici ili kancelariji. napadao je i odmah se stidljivo povlačio. bila je potrebna prevelika količina optimizma da bi se moglo verovati u mogućnost pot­ punog poraza Nemačke. koja nije smatrana nečim nemoralnim. a istovremeno Beta je smatrao da ih ne cene sasvim opravdano. Prim. ona su davala dozvolu za posao i pri­ liku za operacije na crnom tržištu ili za kradu. starijim od njega: pripadalo im je uvažavanje od strane pesnika početnika. godine. živeli smo bez vere.

Liberah starijeg pokolenja koji su još uvek ponavljali fraze o poštovanju prema čoveku dok su unaokolo ubijane stotine hiljada ljudi . Video je stvari bolje i jasnije od njih. Većina zema­ lja Istočne Evrope imala je pre rata poludiktatorske vlade. već nikakve vizije sutrašnjice. svoju prvu knjigu poema otisnuo je na geštetneru. Nemci su ugnjetavali poljski narod. Njeno rezonovanje bilo je nejasno. Varšavska konspirativna omladina bila je i dalje pod jakim uticajem tih još nedavno popularnih ideja. vatreno se diskutovalo o književnim i političkim temama i čitala ilegalna glasila. Bilo je to vreme nacionalističkih pokreta.ni religijsku veru. ni prema Musoliniju. trebalo se boriti. Bio je to svet kraja i pada. Kao nagrada za one koji ne padnu u bici i možda dočekaju pobedu Anglosaksonaca . Konspirativni sastanci u zadimljenim i hladnim stanovima. ni drugu . pitajući koje vrednosti žele da brane i na kakvim načelima treba da bude zasnovana buduća Evropa.omladine. Kad sam dobio ovu svesku i. Okupirane ulice Varšave bile su mračne.ostavljali su utisak žalos­ nih iskopina. kad smo osluškivali neće li se na ste91 . uzore su davale Namačka i Italija. Borba radi borbe. Nije dobijao na to zadovoljavajući odgovor. zagledao unutra. njegovi drugovi su slegali ramenima.i imao je hrabrosti da u svojim pesmama to prizna. jer dobru je bilo teško dobiti. naravno. ali u ime čega? Niko od mladih nije verovao u demokratiju. Beta je bio sklon da se sarkastično smeje.povratak u predratni status quo. na čijim se sastancima pila votka. Njihovo patriotsko oduševljenje za borbu s Nemcima činilo mu se kao čisto iracionalni refleks. Eto jezgra tame: ne samo nikakve nade u oslobođenje. Borba . mada.da. a eto. Posmatrajući svoje drugove. to što se događalo u godinama koje su prethodile ratu bilo je loše. Čitanje njegovih heksametara ipak nije bilo radostan posao. nije se odnosila sa simpatijom ni prema Hitleru. Parlamentarni sistem izgleda da je pripadao drevnoj prošlosti. odlepljujući s mukom prst od omota odštampanog lepljivom farbom. Kad je Beta govorio da je to samo suprotstavljanje poljskog nacionalizma nemačkom. To nepostojanje bilo kakve vizije navodilo je Betu na pretpostavku da živi u svetu u kome ne postoji ništa osim gole sile. odmah sam se uverio da imam posla s pravim pesnikom. upotrebljavajući primitivne klišee i lošu boju. Beta je pokušavao da ih satera uza zid. Beta nije imao nikakvu veru . Način sticanja vlasti bio je van diskusije: oni koji su hteli da steknu vlast trebalo je da stvore „pokret" i izvrše pritisak na vladu da im dozvoli da zajednički vladaju ih da uzmu vlast silom. S ogromnim ulaganjem rada i napora. dakle.

ili od ruku Gestapoa ih u borbi.pisao je u jednoj od svojih pesama. onda je Beta sada dospeo u najniže krugove pakla. godine. Podseća na mesečara koji održava ravnotežu dok ide. Stidi se spontane ljubavi. U pesmama njegovih vršnjaka takode je nedostajala vera. u našem gradu se gov­ orilo da je do toga došlo zbog izdaje jedne od levičarskih grupa. na predstavljanje samo u glavnim crtama delića zapažene materije. Imao je on ipak hiljade braće u svim zemljama Evrope: strasne i iz­ neverene. s kakvom umetnik predstavlja. niko od njih nije dovodio u sumnju smisao žrtve u toj meri kao Beta. boravili smo na dnu imperije kao na dnu ogromnog kratera i nebo gore je bilo jedini elemenat čiju smo svojinu delili s drugim ljudima na zemaljskoj kugli. Moderna umetnost sadrži mnoge primere slepe strasti koja ne nalazi zasićenost u oblicima. Ipak. nesposoban je da se zaustavi u mestu i posmatra. jer su bili verni svojoj otadžbini i pokušavali da traže obrazloženja u hrišćanstvu ili neodređenoj metafizici. Ako ipak oseća samo gađenje. Slike koje je upotrebljavao Beta bile su magla koja se kovitla i od potpunog raspada spašavao ih je samo suvi ritam heksametra. imali su u sebi i turobnost obreda u katakombama. Bila je to poezija stoicizma. Nasuprot svojim kolegama koji su bili aktivni. nasuprot snarti. njegova poezija nije bila poezija tužbalica.penicama začuti koraci gestapovca. „Iza nas ostače staro gvožde . osuđen je na stalno kretanje. proveo najpre niz nede92 . bojama i zvucima. turobnost i smrt. Sve je to postojalo u Betinim pesmama: sivilo. Ovaj karakter Betine poezije može se delimično pri­ pisati njegovoj pripadnosti nesrećnom pokolenju i nesrećnom narodu. jabuku ili drvo. U njima je bila vidljiva duboko poremećena ravnoteža. Tada bi. Kad gaje Gestapo uhapsio posle 1943. koja je kod mladih pesnika raznih epoha predstavljala romantični rekvizit. Iz umetnosti se može mnogo pročitati: Bahov svet ili Brojgelov svet bili su sređeni.I gluhi. Kao što sam rekao. on je osećao potrebu za racionalističkim osnovama za delova­ nje. glavni motivi bili su poziv u borbu i vizija smrti. Njegove pesme nisu imale u sebi nikakvu afirmaciju sveta. hijerarhijski složeni. normalnim poretkom postupanja. to jest zatvorile su se za njim kapije „koncentracionog sveta". podrugljiv smeh pokolenja" . Ako je život u Varšavi malo podsećao na raj. Ipak. ova smrt je bila čak previše stvama: svi ti najmlađi pesnici Varšave izginuli su pri kraju rata. Kontemplacija čulne lepote je moguća samo onda kad umetnik oseća ljubav prema onome što ga okružuje na zemlji. na primer. onu afir­ maciju koja se izražava u umetnosti sa simpatijom. magla.

šta je Beta preživeo u „koncentracionom svetu" može se pročitati u knjizi pripovedaka u kojima je dao opis svojih iskustava. Jer. Po izlasku iz logora Beta se nastanio u Minhenu. Na vrhu su vladari logora. Kao i druge odvedene u logore. koji svakim danom padaju sve niže jer njihov nebranjeni organizam ne može da izdrži rad. Beta ne negoduje . treba da preskoči rov. ovaj rov predstavlja stražarsku liniju. Betu su s transportima drugih zatvorenika poslali u Dahau i tamo su ga oslobodili Amerikanci. Naravno. posle njih dolaze logoraši kojima je uprava logora poklonila poverenje. brzo se stvara posebna društvena hijerarhija. to jest svi Jevreji manje sposobni za rad. Treba umeti reagovati na pravi način. kad se Osvjenćimu približavala Crvena armi­ ja. A ipak.lja u zatvoru. Betu smo smatrali izgubljenim. svaki trenutak odlučuje o životu i smrti. Iz Minhena se Beta vratio u Varšavu i tu izdao knjigu svojih pripovedaka. stražari imaju naređenje da pucaju u ljude koji prelaze tu liniju. Najzad ih snalazi smrt . da bi uzeo hleb. a potom bio deportovan u koncentracioni logor u Osvjenćimu. za svakog ubijenog iza te linije dobijaju tri dana odmora i pet maraka. preživeo je dve godine u Osvjenćimu. koju su napisali Beta i dvojica nje­ govih drugova iz logora. U „koncentracionom svetu". Beta u svojim pripovetkama jasno definiše svoju „klasnu" pripadnost: spadao je u snalažljive i zdrave i h v a l i s a o se svojom snalažljivošću i spretnošću. Beta shvata stražareve namere i odustaje od mamca. Tamo se 1946. Najniže stoje slabi i nesnalažljivi. godine pojavila knjiga Bili smo u Osvjenćimu. kao što je poznato. 93 . Jedna od Betinih pripovedaka sastoji se od opisa serije opasnosti koje Beta izbe­ gava u toku jednog dana: 1) Stražar nudi Beti hleb. izvan koncentracionog društva bile su mase ljudi koji su ubijani odmah po dolasku u logor. drugi put skanjeranjem. Šanse za preživljavanje u tom logoru bile su male.u nemačkim logorima to se obavljalo injek­ cijom fenola ili u gasnoj komori. Čitao sam mnoge knjige o koncentracionim logorima. sledeći društveni sloj su snalažljivi logoraši koji umeju da nadu načine za sticanje hrane i tako održe svoju snagu. Život u koncentracionom logoru zahteva stalnu napetost pažnje. O svemu tome saznah smo tek posle rata. koja nam je donela oslobođenje iz koncentracionog logora DahauAlah". a može se umeti samo onda kad se zna odakle dolazi opasnost i kako je izbeći: jednom šlepom poslušnošću. ali nijedna od njih nije tako jeziva kao Betine pripovetke. Ta knjiga bila je posvećena „VII američkoj armi­ ji.on izveštava. ponekad ucenjivanjem ili podmićivanjem.

Beta odlučuje da se osveti i strpljivo čeka priliku. Andrej mu stavi štap na grlo. manje snalažljivi. Ivana je pretukao esesman. ima mnogo običnog sadizma. Prim. U^s! Potrčah stazom. gusku pronalaze. pored njega stradaju.dreknu kapo na mene.radni odred u koncentracionom logoru. Beta sprečava stražara da podnese izveštaj o ovom prestupu. Grk se zakloni rukom. Evo fragmenta (reč je o grčkim logorašima koji su bili previše slabi da bi dobro marširali. Otišao sam brzo na svoju stranu. U stalnom isticanju da je on sam dobro obučen. sreduj ih! Kapo je naredio! Andrej dohvati štap i udari iz sve snage. dakle.Šta se tu događa u tom poludelom komandu?'* Zašto ti ljudi tamo idu s privezanim štapovima? Ovo je vreme rada! . domaćin iz Harmenca.2) Stražar čuje kako Beta prenosi drugom logorašu vest o osvajanju Kijeva. sit. 94 . prev. preko posrednika. Skidam kapu. misterioznim potkazivanjem (tako da na njemu ne ostane mrlja dostavljanja) dovodi do pretresa.) .podoficirski čin S S . . -Andrej. ' ' K o m a n d o (žarg. prev. Opazi da je Ivan ukrao gusku. 3) Beta izmiče ispod ruke opasnog kapoa brzim izvršenjem naređenja. dajući mu.Ako ne umeju. Unteršarfirer''*. žderu travu i lepljivu glinu da ne bi osećali glad." Detalj koji se tiče Betine odeće (unaokolo su polu"Unteršarfirer (Unterscharfiirer) (nem. A za sebe: „Dobro je raditi kad si doručkovao četvrt kilograma slanine s hlebom i belim lukom i zalio konzervom kondenzovanog mleka. dan koji opisuje Beta ispunjen izbegavanjem opasnos­ ti. udaren straga biciklom. nadgleda ih Rus Andrej): „Odskačem. račun je izravnan.Andrej treba da ih sredi. zajauka i pade. stari sat kao mito.) .kaže za svoje drugove logoraše. . Prim. zdrav.Oni ne umeju da hodaju. a takođe komplikovanom igrom koja se vodi između Bete i njegovog druga logoraša Rusa Ivana. za kaznu su im privezali štapove za noge." Tako je. onda ih treba pobiti! A znate h da je opet nestala guska? . „KJCĆU se da bi izbegli udarce. idu tužni. Beta je ponosan na to što on uspeva dok drugi. stade na štap i zanjiha se.Šta si stao kao glupi pas? . još živi leševi" . skače s bicikla crven od besa: . Ivan je ukrao Beti parče sapuna.

imam jednu molbu za tebe. Zatim se pojavilo Bekerovo lice. . žmirave oči. Logoraš Beker treba da bude spaljen kao suviše slab. ogromna lobanja i pogledale su nas snebivljive.). brilijanata i hrane . nameštam se ugodno za spavanje. Kad je voz (kratko nazivan „transport") ulazio u kapije logora. ostatak ponesi sa sobom u dimnjak. naginjuči se prema njemu. U ovu brigadu uvlači ga Francuz Anri. .Tadek .Tadek. stavljam ispod sebe sako d a n e i s p r l j a m s v i l e n u k o š u l j u (podvukao C. Za ovo poslednje veče.nagi bednici): „Odlazim u hladovinu. idem u dimnjak.Poznaješ tog Jevrejina? . Beta opisuje svoj rad na „transportu".odgovorih tiho.Tadek.uhvatio me je za rame . 95 . Jedan od najviše traženih poslova bilo je istovarivanje vagona koji su dovozili u Osvjenćim Jevreje iz raznih gradova Evrope.rekoh.govorili su im da idu „na preseljenje". Ja tu ne spavam.Tadek. zlata.dođi. Kad se naždereš. Imam u bloku divnu lenju pitu.Pričaj . Nagnuo sam se još niže i pogledao mu izbliza oči: bile su mirne i prazne. dakle. Ti Jevreji su vozili sa sobom kofere pune odeće. . Čivute. a starije i žene s decom smesta su odvozili kamioni u gasne komore i krematorijume. tek što je stigla od mame. smesta je isterivana preplašena masa iz vagona. koji je uvećavao bogatstvo Rajha i uprave logora. Odmaramo se kako ko može.To je Beker .Ej. Kazjik me udari šakom po kolenu." Snalažljive i jake uprava logora je upotrebljavala za izvesne posebne radove koji su im davali mogućnost da se snabdeju odećom i hranom. U obilnoj literaturi o užasima dvadesetog veka retko se može naći izveštaj o činjenicama posmatranim očima saučesnika zločina (autori se " B u k s a . Prim." A evo scene „klasnog" kontrasta. na ivici bukse" ispuzala je odozdo nekakva seda. možeš imati vaške. . penji se ovamo na buksu i žderi. Penji se na buksu.krevet od da. . . ali ja sam toliko dugo strašno gladan.saka na k o m e je spavalo o b i č n o po n e k o l i k o logoraša. neupotrebljiv: „и tom trenutku. М. prev. Daj mi nešto da poje­ dem. Rad logoraša se sastojao u iznošenju prtljaga. naborano i još starije. . odvajani su mladi.

Was wir arbeiten? .. Zbunjeni su." I ČIN . zviznuo. ako takve antologije jednom nastanu. saučesništvo. Betina pripovetka o „trans­ portu" morala bi. primenjivano na koncen­ tracioni logor. teško i neujednačeno disala. odgovornost se prenosi sa izvršilaca naređenja više. prev. leno i rav­ nodušno gledala uzvišene ljude u zelenim uniformama. 96 .prestrašene žene.. " Angelus . voz je krenuo lagano duž stanice. s koje su upravo zvonili „Angelus". po mom mišljenju. -Niks. Transport kommen.ILI DOLAZAK „TRANSPORTA" „Raznolikoprugasta masa ležala je ispod šina u uskim pojasevima senke. muškarci koji su. Počinje recima: Angelus Domini.pitaju.^'' Stiže „transport" . bleda. zabrektala. kao u pozorišnom komadu. lakomo žderu buđave grudve hleba. toranj daleke crkvice. kao neispavana. halapljivo miču vilicama kao veliki neljudski insekti..odgovaraju na krematorijskom esperantu. . na svoj način pričala. Uostalom. Grede i šine ih zabrinjavaju. alles Krematorium.Prim. Lokomotiva je prodorno odzviždala.ILI OČEKIVANJE „TRANSPORTA" „Oko nas sede Grci. Nekoliko citata daće bolju predstavu o Betinoj književnoj meto­ di nego opis. raščupane . Ne vole da tegle. uvela. PROLOG .. Dolazak „transporta" razložen je u niz činova.Alles verstehen . blisko i nedostižno zelenilo drveća. železničar koji je stajao na kočničkoj platformi nagnuo se. Smiruju se: neće tovariti šine na automobile niti nositi grede.m o l i t v a uz jutarnja i večernja z v o n a kod rimokatolika. ne znaju šta će raditi.obično stide te uloge). prazna je reč: velika mašina je bezlična.reče neko i svi se podigoše u očekivanju. compris? . da bude uključena u sve antologije književnosti koje predstavljaju sudbinu čoveka u totalitarnim sistemima.Anđeo Gospodnji. sve više. Iza okuke su izlazili teretni vagoni: lokomotiva ih je gurala otpozadi. U malim prozorima s rešetkama videla su se ljudska lica. mahnuo rukom.

Mlada je.To nije moje. gospodine. to nije moje dete. mama. brzo ide žena. ne beži! . nije! Ah odjednom stiže je Andrej. Hoće da se sakrije.ILI SEGREGACIJA Neka bude dovoljno nekoliko scena: „Evo. prev. očajnički krici. Udahnuvši nekoliko gutljaja vazduha ljudi s prozora su nestajali. zubima se uhvatio za odeću.Gut gemacht^'.egzotična stvar. pruža ručice plačući: . krupnom ručetinom stegao joj grlo koje je htelo da viče i bacio je zamahnuvši kao tešku vreću žita na kamion. Malo dete od nekoliko godina. . ti.Mama. mama! . . nije moje. uzmi to dete u ruke! . koje će ići pešice. II ČIN . Prolazili su lagano. Ali dete trči za njom. trči za njom. lepa.Dobro si uradio. ti. rumenog bucmastog lica heruvimčiča. povezani očajničkim zagrljajem. preklinje. imali kosu.Mama." „Evo dvoje ljudi je palo na zemlju. koje će živeti. usta su očajnički hvatala vaz­ duh. Krici i krkljanja postajah su sve glasniji".reče esesovac koji je stajao kraj automobila. ščepao je za kosu dok je padala i ponovo podigao uvis. blad' jevrejskaja! To ti od svog deteta bežiš. to nije moje! . žaleći se na sav glas: .viče his­ terično žena i beži. Stigao ju je.Ščepao ju je oko pasa. mornar iz Sevastopolja.Ah. na njihova mesta su se penjali drugi i isto tako nestajali. huli. Ja ću ti pokazati.i bacio joj je dete kraj nogu. jebit tvoju mat'. zaklanjajući rukama lice.Ženo. Ona histerično vrišti. hoće da stigne medu one koje neće otići kamionom. Prim. . kurvo! . On je grčevito zario prste u njeno telo. tako treba kažnjavati loše majke .) . Tada je unutar vagona počelo nešto da se komeša i gruva u drvene zidove. hoće da živi. Oči su mu bile mutne od votke i vrućine. jednim snažnim udarcem ruke obo­ rio s nogu. Sa prozora su se naginjala ljudska lica. sve dok prigušena čizmom ne počne da " G u t g e m a c h t (nem. Lice mu je bilo iskrivljeno od besa.Gospodine.Evo ti! Uzmi i to! Kučko! .oteše se potmuli. . 97 . zagledali stanicu čutke. zdrava. ne može daje stigne.Vode! Vazduha! . žuri jedva primetno ali grozničavo.

Und morgen die ganze Welt^''." III ČIN . prev.pita me Anri. Prim. iza kruga svetlosti (. . topao dan. zajedno s njima.krklja i ućuti.. to boh.Zašto? . jedna masa. neizmemo je tiho.). čovek uz čoveka." „Drugi nose devojčicu bez noge. svega mi je dosta! . jedna volja.pevaju na sav glas".od Božića preko mojih ruku je prošlo valjda milion ljudi.I sutra c e o s v e t . boh.. A šta bi ti rek'o?" EPILOG Te večeri u Osvjenćim je stiglo mnogo vozova. Ležimo na šinama. drže je za ruke i za tu jednu preostalu nogu." „Bacaju je na kamion među leševe.) . nad nama se diže noć. noć se razvidnjava. . . 98 . Prolazimo pored odreda SS koji s automatskim oružjem ide na smenu straže..ILI RAZGOVOR SVEDOKA „Spušta se hladno i zvezdano veče. Iz krematorijuma se dižu gusti stubovi dima i povezuju gore u ogrom­ nu crnu reku koja se veoma sporo valja nebom iznad Birkenaua i iščezava iza šuma prema Tšebinji. Spaliće je živu. Izgleda da će biti vedar.Čoveče. Najgori su transporti iz okoline Pariza: uvek čovek naiđe na poznanike. -1 šta im kažeš? .. . . Suze joj teku niz hce. ja .Već posle prvog transporta? Zamisli.Zamenio si cipele? . " U n d morgen die g a n z e Welt (nem.„Gospodo. nebo postaje sve prozračnije. . „Dok se vraćamo u logor zvezde počinju da blede. dosta mi je. a kasnije ćemo se sresti u logoru. Rascepljuju ih kao drvo i uteruju kao životinje u kamion.Nisam. Na visokim stubovima pale se anemične svetiljke. Idu kao pod konac... Sosnovjecki transport već gori.Da idu na kupanje. Transport je iznosio ukupno petnaest hiljada ljudi. tužno šapće: .

prev. Beta želi da bude t o ug h^. ako bi ih zatvorili u Osvjenćim. gleda trezveno i ne štedi sebe. žena koja čitajući o ovom činu na ugod­ nom kanabeu osuđuje onu svoju nesrećnu sestru. platilo životom da bi spasio druge. istrajan. smatraju sebe bićima punim vrlina i dobrote. da tačno predstavi svet u kome za protest nema više mesta. Njegova pažnja nije koncentrisana na čoveka.žilav. ne bi li i u njoj samoj pred snu-ću strah bio jači od ljubavi. Dovoljna je nagla promena uslova i čovečanstvo se vraća u stanje prvobitnog divljaštva. Ipak. Običaj civilizacije je krhak. Izvan toga. Naprotiv. Možda da. onda ako oni tebi prvi naškode. svako se spašava kako može i uzalud bismo kod Bete tražili slike ljudske soli­ darnosti (istina o Betinom ponašanju u Osvjenćimu.njegova pažnja je usredsređena na „koncentracionom društvu". ne bi pretvorili u životinje? Opasno je čoveka izlagati za njega suviše teškim iskušenjima. samo da bi spasla život.) . Ovakvi slučajevi se neće naći u Betinim pripovetkama. koju su preneli nje­ govi drugovi iz logora. 99 . U svojim pripovetkama Beta je nihilista. To je užasan čin. Opisujuči ono što je video. to je i z n e v e r e n a l j u b a v prema svetu i ljudima. A ipak. hodajući ulicama engleskih ili američkih gradova. otporan. Ljudska vrsta u Betinim pripovetkama je n a g a .ko bi to mogao unapred da kaže? Bih su u „koncentracionom svetu" brojni slučajevi kad je ljudsko biće nalazilo u sebi snage za najčistije žrtve. Koliko li je samo iluzija u mišljenju poštovanih građana koji. a možda ne . isto kao i drugi. kao i drugi. bio podvrgnut svim zakonima podlosti. Shvatio je da je njegova prava oblast proza. on proizlazi iz etičke pasije. trebalo bi da razmisli. lišena dobrih osećanja. Prim. koja traju dok traje običaj civilizacije. zar se. boji se laži: bilo bi laž predstavljati sebe kao posmatrača koji sudi. za koga se zna šta je: životinja koja hoće da živi .Iskustva iz koncentracionog logora stvorila su od Bete pisca. "Tough (engl. glasi sasvim drugačije nego što se može pret­ postaviti iz njegovih pripovedaka: držao se herojski i bio primer drugarstva). Neće se sačuvati onda prema njemu poštovanje. Pod nihilizmom ne podrazumevam ipak amoralnost. dok je u stvarnosti on. Lako je osuditi ženu koja hoće svoje dete da otera u smrt. Beta želi da ide do kraja. Za logoraše važi izvesna etika: sme se nanositi šteta drugima. To je nepisani ugovor.

Kad su ga Amerikanci oslobodih iz Dahaua. kao svi Poljaci. Bio je u sebi u stalnom pokretu. Beta daje sebi posebna svojstva.njegovi opisi dobijaju nečuvenu brutalnost.u čemu se Beta ne udaljuje od istine . lice mu se krivilo u grimasu besa i ironi­ je. bio je sanjani kraj rata: ponovo se vraćao zakon džungle. već p o j e d i n a č n o g čoveka. ponovo je. Demoralizacija. neka promeni društvene uslove. ipak s nepoverenjem odnosio prema moćnoj ruskoj državi.od savremenika . Pripadao je ljudima koje u Rusiji nazivaju „trulež Zapada". Osećao je da ne može da ostane u stanju revolta i ničemu nepodređenog besa. Betine marksističke simpatije iz vremena rata nisu bile ozbiljno uteme­ ljene. Ljudska masa. takav kakav je bio. podmićivanje. Kao mnogi bivši logoraši našao se pred problemom: da se vrati u zemlju ili da postane emigrant. Možda njegovo ogorčenje ne bi bilo tako duboko da je bio sposoban da se posle tih godi­ na patnji za trenutak z a u s t a v i u je^dnoj tački i vidi ne masu potre­ sanu velikim paroksizmom kraja rata. koja se u koncentra­ cionom logoru smatraju pozitivnim: snalažljivost i preduzimljivost. Beta je morao da teži nečemu. nemilosrdan i netolerantan. Eto. Izgleda da su 100 .Preterano pošten. Ko hoće da promeni čoveka. za njega je bio nepodnošljiv. već zakoni društvenog sistema u kome je smešten. Betina uverenja mogla bi da se svedu na jednostavno načelo da vlast nad čovekom nemaju nikakve njegove dobre namere. Poljska se našla u sferi uticaja Rusije. Imao je te simpatije jer marksizam tretira čoveka trezveno. doneo je odluku da se vrati. koju je uostalom čitao s ljubavlju. najzad. i dalje mu je izgledala kao n a g a . Bio je kao nastavak života u logoru.Hemingvejevoj. čovek gazio slabije ih se odnosio prema njima s hladnom surovošću. proklamujući parole demokratije i slobode. krađa. grozote i prljavštine bliskih. u kojoj je boravio. Bio je jedna ozleđena rana. ništa tamo ne izaziva takvu odvratnost kao pisac koji pokazuje čoveka od strane elementarnih sila gladi i ljubavi. sve zle sile oslobođene u čoveku u godinama hitlerizma i dalje su trijumfovale. Beta se. Svet. kad su počeh da mu stižu književni časopisi koji izlaze u Poljskoj. Beta je bio pronicljiv . Njom je upravljalo nekoliko primitivnih impulsa. Okrutna politika okupatorskih vlasti prema milionima doskorašnjih robo­ va izazivala je gnev. Beta je počeo da upozna­ je život izbeghca u Zapadnoj Nemačkoj. Žestina njegovog stila približavala gaje više književnosti poput Zoline . Beta se dugo kolebao. pijanstvo.i pored toga što se njegova pronicljivost okre­ tala pre svega ka otkrivanju apsurda. Zahvaljujući „klasnom" suprotstavljanju jakih i slabih .

1) logoraši bi trebalo da se okupljaju u tajne organizacije. imah su mnogi njegovi zemljaci.ga na to navela uglavnom dva motiva. izvan svoje zemlje. 101 . 2) lideri tih organizacija trebalo bi da budu komunisti. otvarale su se neograničene mogućnosti. Vlada nije žalila novac za podržavanje književnika. masovnim ubistvima Gestapoa i logorima. tamo je postojala mogućnost za menjanje sveta. Lansiranje ovog pravca u narodnim demokratijama je smatrano preranim. časopisi i knjige u Poljskoj bili su smesta razgrabljeni. Godine 1948. ako je imao makar malo talenta. Ah novine. Politički ispravna tema ne bi ipak spasla Betu od napada kritičara kad bi hteli da pri­ menjuju ortodoksne kriterijume. imao je velike književne ambicije. Oprostio se od prijatelja i vratio u Varšavu. to što mu je pripadalo. Iskustva koja je imao. bio je pisac početnik i nikome poznat . a tolerancija je išla čak tako daleko da je dozvoljeno bilo blagonaklono pisati o borbama poljske armije s Nemcima 1939. Njegova knjiga pripovedaka o „koncentracionom svetu" smatrana je prvorazrednim književnim događajem. čije je stanovništvo živelo u podrumima srušenih kuća i svojim rukama uklanjalo gomile šuta. bila je zločin. Naravno. mogao da nade čitaoce knjiga pisanih na matemjem jeziku? Osim toga. mada je ta armija branila „gospodsku" Poljsku. Zato je rastao broj knjiga o partizanskim borbama. opisivanje bestijalnosti hitlerizma smatrano je najpoželjnijim. kao i Nemaca. tamo je bilo mesto za čoveka razdira­ nog besom. Objavljujući svoje pripovetke u časopisima i zgrćući velike honorare uzimao je. koncentrišući svu pažnju čitalaca na nemačke zločine. godine. naročito zato što se mržnja celog poljskog nar­ oda okretala skoro u podjednakoj meri protiv Rusa. postizao se važan cilj „psihološke pripreme" naroda. u Poljskoj se odigravala revolucija. Njegov stil je bio jezgrovit i agresivan. o kojima je pisao bile su svima bliske i razumljive. Betina književna karijera započela je munjevitim tempom. uostalom.gde je. nametanih piscima u Centru. Šta je trebalo videti u koncentra­ cionom logoru? Nije teško navesti. Odatle su dolazili svi propusti. pred svakim autorom. teme. Vladao je dobro jezikom. Beta je koncentracioni logor opisivao onako kao što ga je sam video. tovareći ga na bedna konjska kola: tako je počinjala obnova toga grada. Sa gledišta kanona. Bilo je to dobro za Betu jer je njegova knjiga predstavljala najočigledniju suprotnost načinima pisanja koje su upražnjavah sovjetski autori. koja je bila trn u oku Sovjetskom Savezu. u Poljskoj nije bilo ni govora o socijalističkom realizmu. a ne onako kao što je t r e b a l o da ga vidi. sama tema je politički bila besprekorna.

lukave smicalice i samozavaravanje individua bili su laki za dešifrovanje. Ove primedbe kritičara bile su održavane u tonu ubedivanja. Mržnja. makar izvlačeći se za jezik svojih cipela. 4) trebalo je pokazati diferencijaciju logoraša prema njihovim političkim pogledima. da je bio Francuz. mogla se uporediti sa silovitom rekom koja uništava sve na putu. Čovek treba da se oslobodi svojih okova. Posmatrajuči ga pažljivo. Jurila je napred bespotrebno: ima li nečeg jednostavnijeg nego usmeriti njen tok u željenom pravcu. Ljudske misli nisu imale značaj. prev. bilo je u njemu materijala za pravog komunističkog pisca. koja je u njemu postojala. koji se pojavljuju na stranicama knjige. američkoj književnosti. uveravao se da je to bilo upravo to što je tražio. Uporedo s upoznavanjem dela teoretičara lenjinizma-staljinizma. a čak postaviti nad njom velike mlinove. Partija je otkrila da u njemu postoji retko i dragoceno blago: istinska mržnja. Ničeg sličnog nema u Betinim pripovetkama. znači. trebalo bi da se odlikuju moralnom snagom i junaštvom u ponašanju. njeni kritičari su Beti ukazali na glavne grehe: zamerali su mu da su njegova dela slična iskvarenoj. Beta je upi­ jao dijalektički materijalizam kao sunder vodu. Možda bi Beta. trebalo ga je obrazovati. Prim. Partija je to zapazi­ la.3) svi zatvorenici Rusi.) . zaista. Naravno. koje će okretati? Kakvo olakšanje: korisna mržnja. ipak.kameni. Verovatno mu to ipak ne bi bilo dovoljno: na intelektualne spekulacije gledao je s prezrivim osmehom jer video je u logoru filozofe kako se tuku za ogrizine na dubrištu. Beta je bio mlad. La nausee (franc. Materijalistička strana tog sistema zadovoljavala je njegovu potrebu za brutalnom istinom. viđenje ljudske vrste kao istorijskog materijala. Već sam njen naslov može se smatrati simboličnim za autorovo raspoloženje: Kameni svet . to jest za prihvatanje socijalističkog realizma.mučnina. determinisanom prirodnim i društvenim zakonom i podvrgnutom razor­ nim uticajima vremena. Ubrzo je izdao novu knjigu. postao egzistencijalista. odnos­ no. Poljske pisce ona je cenila kao nezrele za „preokret". da su pesimistička i da nema u njima nikakve ideje o „svesnoj borbi" (to znači borbi u ime komunizma). Beta je bio oštrouman. 102 . Dijalektička strana je omogućavala nagli skok i z n a d ljudske vrste. mržnja u službi društva! U začetku Batine mržnje bilo je isto ono što je Sartr nazvao „1а nausee^'": gađenje prema čoveku kao prema f i z i o l o š k o m biču. bilo je značajno samo kretanje materije.

maskirani gnev. hvaljen je utoliko više ukoliko je jače pritiskao pedalu.već se brisala granica između književnosti i propagande. Pošto je Beta proveo dugo vremena u Nemačkoj u američkoj zoni. bivši hitlerovci. u čiji su se dekadentni karakter uverili na vlastitoj koži. koja je od njih pravila prestrašene primitivce koji se brinu samo za spašavanje sopstvenog života.nastavak je mogao da donese još borbi. Njegova knjiga ima za temu f i n a l e civilizacije. Hitlerova vladavina bila je konačno ispunjenje vremena kapitalizma u Evropi i istovetna s pobedom revolucije koju je nosila Rusija u svetskim razmerama . Kameni svet je Srednja Evropa posle završetka Drugog svetskog rata i Hitlerovog poraza. skrivenu ironiju. kapitahzam je jednak hitlerizmu. Sadržina knjiga. logoraši. U ovom sugerisanju čitave ljudske situacije spoljašnjim opisom Beta je bio majstor. ali prelomni momenat je prevaziden. Knjiga se sastojala od veoma kratkih pripovedaka koje nisu imale skoro nikakvu radnju . Kameni svet']e bio poslednja Betina knjiga u kojoj se trudio da upotre­ bljava umetnička sredstva koja su bila smatrana efikasnim u zapadnoj književnosti: uzdržanost. Ubrzo se uve­ rio da je čitava ta briga za književno majstorstvo nepotrebna. o religiji. Naprotiv. Ispod uzdržanih autorovih reči krije se neizmerna odvratnost prema civilizaciji čiji je plod bio hitlerizam. Takva vlast nad ljudskom maštom ima uspeh: izgleda da on ne proizlazi iz ljudskih namera i iz sticaja povoljnih okolnosti. razumljivo. imao je neiscrpne zalihe tema: u njegovoj knjizi pojavljuju se ljudi različitih nacionalnosti i različitih društvenih položaja. silovito. bila je u prvim posleratnim godinama nemoć čoveka prema zakonima Istorije: ljudi čak s najboljim namerama upadali su u mašinu nacističkog terora. već da predstavlja odraz najvišeg zakona epohe (a Rusija i njen sistem bili su samo za dlaku od poraza u Drugom svetskom ratu). tendenciozno . Glasno. 103 . o moralu .eto šta se od njega tražilo. Čitaoci tih knjiga bih su postavljeni pred dilemom: ili stara civilizacija. nemačka buržoazija koja ne razume šta se dogodilo.jednostavno. skice onoga što je video pripovedač. Medu partijskim piscima (a Beta je ušao u Partiju) vršila se licitacija na pristupačnost i uprošćenje .nemilosrdan i nag. kao i za mnoge njegove drugove. Ton ove knjige može se izraziti uzvikom: „Pričali ste mi o kulturi. američki vojnici i oficiri.a pogledajte do čega je to dovelo!" Za Betu. ili nova civilizacija. i Bete i njegovih drugova. Stavlja znak jednakosti: hrišćanstvo je jednako kapitahzmu. moguća za realizovanje samo zahvaljujući pobedničkoj moći Istoka.

neku vest iz štampe . to znači zahvaljujući nekoj važnoj poruci. uperenim protiv Amerike. godine. uništava tu zapovest. koja ne prizna­ je nekoristoljubivu umetnost. Može se čak reći da. Mnogi istaknuti autori u svojim delima izražavali su poli­ tičke strasti. Nije bilo u njemu nekadašnje stidljivosti i pretvorne smemosti. Bitna razlika između velikih pisaca koji kritikuju političke institucije svog vremena i ljudi Betinog tipa zasnivala se. Stendal ili Tolstoj. Uzimao je. Putovao je takođe često u Istočnu Nemačku. Nekadašnji stidljivi pesnik postao je potpuno homo politicus. koncentrisan na aktivnost. nikome nije želee da ugađa.i na toj osnovi gradio nešto između trenutnog snimka i članka. mnogo se promenio. Beta je upotrebljavao u svojim otrovnim člancima.stvar nije tako jednostavna. Betini feljtoni.Beta je počeo u svoje pripovetke da uvodi sve više neposrednu publicis­ tiku. Gledajući lice tog uvaženog nihiliste. to jest na sve što se događalo izvan okvira Imperije. njegovo delo dobija veoma mnogo. u svojim pripovetkama iz koncentracionog logora Beta je bio pravi pisac: ništa nije krivotvorio. Ranije je išao malo poguren. prelazeći perom po papiru. tako da je sve što je otad pisao. s izrazom lica čoveka koji je sigururan u sebe: bio je suv. a to zrno je učinilo da se kao rastvor kristalizuje. Svoju mržnju je praznio u napadima na podlost kapitalizma. Poslednji put video sam ga 1950.mislio sam . uz svu svoju zajedljivost i jezičku preciznost. zahvalju­ jući političkoj sklonosti. Kasnije je uneo jedno zrno politike. Nijedan novinar nije sposoban da služi tako dobro nekoj stvari kao pisac koji ima za sobom period nekoristoljubivog književnog rada. sada se držao pravo. odakle je slao reportaže. U tom periodu već je bio glavni propagandist.o borbama na Malajima ili o gladi u Indiji . svake nedelje pojavljivao se njegov zajedljivi feljton u zvaničnom nedeljniku. koju pisac želi da saopšti svojim čitaocima. Od vremena svoje zrelosti u Varšavi. Nova vera. dok je Beta. postalo već jednoznačno i stereotipno. spuštene glave. Moralna zapovest koja ga navodi na te napore u stvari je iracionalna. izgleda. pre nego što gaje Gestapo uhapsio. na primer. bili su tako plitki da je sama ta pojava poniženje proznog pisca koji mnogo 104 . sve svoje znanje književnog zanata. već lovio uhom aplauze partijskih dru­ gova. Eto . Mada je dovodio u sunmju sve unutrašnje imperative u čoveku. bar Svift. na potpunom nonkonformizmu onih starih: oni su dejstvovali uprkos svom okruženju. razmišljao sam o tome kako je svako književno spisateljstvo strma ravan i koliko napora mora uvek da ulaže pisac da ne bi skliznio ka tome što je lakše.

dobro 105 . ove pojave se međusobno nalaze više u funkcionalnoj nego uzročnoj vezi.obećava. jer njihovi interesi. gnev oslobađa od potrebe analize. U njemu je delovala volja koja se često mogla sresti kod istočnih intelektualaca: samouništenje intelekta. s njihove tačke gledišta bio bi veoma koristan kad bi pisao pripovetke i romane. vršeći čin osvete nad ljudskim namerama. pošto je svet brutalan. pokazujući da ih potpuno određuje nekoliko elementarnih zakona. to jest interesi Partije. Želi da bude što korisniji. primitivnijim sredstvima. piše jedino feljtone. u nužnosti. Psihički proces koji se javlja kada takav intelektualac drži u ruci pero veoma je komplikovan. treba sve svesti na najprostije i najbrutalnije činioce. da treba uti­ cati na mase neposrednijim. Zamislimo da on treba da predstavi neki događaj međunarodne politike. Partija je stalno isticala svoju brigu za književnost: želi najbolju književnost.usledio je odgovor. Ipak. To je gnev usmeren protiv s a m o z a v a r a v a n j a da bilo šta zavisi od ljudske volje. ne može da izađe na kraj s njim. nisu zahtevali da se od Bete napravi potpuna ništarija. jednom reči . izvrsno razume uzajamnu zavisnost pojava. Beta sam ostaje pri svome. primoravati ga na pisanje članaka značilo je loše ekonomisati s talentima. Tada u pomoć dolazi gnev. Jer bio je dovoljno inteligentan da bi razumeo da upropašćava svoj talenat. ipak.U tome je sva nesreća što urednik nedeljnika N. . Autor razume da to nije nimalo tačno: ljudska glu­ post i ljudske dobre namere ne utiču ništa manje od nužnosti ekonomske borbe. on je povezan sa strahom da se ne postane žrtva sopstvene naivnosti. Njihovo pošteno pred­ stavljanje zahtevalo bi udubljivanje u motive strana koje se međusobno bore. „Niko ne traži od njega članke . postavio sam pitanje zašto tako pos­ tupaju s Betom. Zašto je to činio? U razgovoru s nekoliko književnih zvaničnika. Istovremeno stvara takvu napetost propagandne atmosfere da pisci počinju da se nadmeću u primitivizmu umetničkog zanata. gnev odmah uvodi red u komplikovani lavirint zavisnosti. smatra sebe pronicljivim i dovoljno jakim da bi mogao da prođe bez „ideahstičkih predrasuda". Smatra da danas nije vreme za umetnost. istina je bila daje Beta s a m želeo da se posvećuje novinarstvu i. Kad je Beta u svojim pripovetkama iz koncentracionog logora pokazivao samoga sebe kao sitog. kojima su te strane podvrgnute. prihvatao se posla koji su lako mogle da obavljaju razne marionete. od čijih je odluka zavisilo smeštanje književnika više ili niže u hijerarhiji. mada je bio visokokvalifikovani specijalista. oseća svoju superi­ ornost. probudila moju radoznalost." Ovaj odgovor nije bio uopšte lišen hipokrizije.što je moguće svestranijoj analizi.

koji je zatvorio Betu u koncentracioni logor.a oni . s kojima je novi pokret bio u sukobu. ova filozofija bila je parodija one iste filozofije koja se nalazi u osnovama Lenjinove i Staljinove doktrine. več među političkim poj­ movima. Ostavljajući pero imao je osećanje izvršenog čina. pojedinačni čovek nisu prestali za njega da imaju bilo kakvo značenje i Beta se našao ne medu stvarima. Njegovo grozničavo oduševljenje novinarstvom nije bilo teško objasniti. iduči sve dalje ka nagosti sveta dolazi se do tačke u kojoj intelekt nema više ništa da kaže . Beta je zaista sam došao do stadijuma kada reč više nije dovoljna i zato nije mogao da se zadovolji pripovetkama ili romanima koji. sve dok pojedi­ načno drvo. S kakvim se prezirom samo odnosio prema svim onim svo­ jim zemljacima koji nisu želeli da se priključe radosnom maršu! Mrmljali su nešto o moralnim načelima. Kad je nestala nada u socijalizam. izazi­ vali su čuđenje: eto.ta težnja se javljala u njemu stalno. tu. „Und morgen die ganze Welt" . sve veče doze . ali podlegao je sve bržem kretanju: sve brže. u članku nije bilo nijedne njegove lične misli i to isto govorile su hiljade drugorazrednih novinara na prostoru od Elbe do Tihog okeana. poniženje miliona nezaposlenih i gnusna zastranjivanja kulturne elite. bio je možda nekada takođe razočarani ljubavnik sveta kao Beta pre nego što je propaganda Partije stvorila od njega zver. nemačke mase koje su pošle za Hitlerom nisu to učinile bez dubokih psiholoških razloga. prostituciju svojih sestara i borbu svih sa svima za novac. osloboditi se iluzija.reč se pret­ vara u borbeni poklič i to je več samo nesavršena zamena čina. dok se se u pozadini dizali crni dimovi iz krematorijuma Osvjenćima. i pored toga što traju u vremenu. U stvari. predstaviti sve nago .u tako istorijskom jedinom. Delovao je kao vojnik koji maršira u koloni. odmah. Nikada nije uspeo da gleda i analizira bez mržnje.i kretanja.obučenog i ciničnog. kad je pisao svoje političke feljtone. vidljivi su bili spas nemačkog naroda i promena sveta . U rađanju nacizma ležala je veli­ ka ekonomska kriza i kriza strukture društva. Uprostiti. i mržnje. Želeo je red i čistoću. Pisanje članaka na njega je delovalo kao narkotik. nečuvenom trenutku. Nacizam je bio masovno ludilo. Oblici sveta bili su za njega sve jednostavniji. postupao je slično kao kasnije.pevali su vojnici SS. prihvatio je drugu ponuđenu mu filozofiju istorijskog uspravljanja. u stvari. ne mogu biti samo poklič. Mladi Nemac gledao je tada raspad i haos Vajmarske republike. a ipak. Pa ipak. mada. plačljivi vernici podlog Isusa. dis­ ciplinu i veru. bedni društveni talog humanizma. Njeno značenje bolje bi izrazila stisnuta pesnica. Nemac. 106 .

njegova inteligencija i oduševljenje gurali su ga na delo dotle su umereni. prekriven crvenom zastavom. Oni koji su posmatrali Betu poslednjih meseci njegove grozničave aktivnosti smatrali su da je između njegovih javnih iskaza i mogućnosti njegovog bistrog uma postajao sve veći konflikt. Uostalom. Istorija. Pronađen je ujutru mrtav u svom stanu u Varšavi. pa se moglo lako pretpostaviti da je i sam taj konflikt opažao. ni hladni. Verovao je . pokušavajući da mrskom ćesaru daju samo onoliko koliko je nužno. nje­ gov talenat. ni vatreni ljudi lavirali. Naprotiv. Zar nisu štetočine oni koji se. „А sutra ceo svet!" Dva­tri meseca pošto sam napisao ovaj Betin portret saznao sam za njegovu smrt. izdajice. umesto da obuhvataju celinu gigantskog zadatka. U štampi su se pojavili brojni članci njegovih prijatelja . trače vreme na oživljavanje u sećanju malo značajnih detalja! Betin veliki talenat i neobična inteligencija nisu bili dovoljni da postane svestan opasnosti koje se kriju u zanosnom maršu.koji se događa jednom u hiljadu godina . A vera. ponašao se suviše ner­ vozno. bolji poredak.i žudeo za zemaljskim izbavljenjem. Beta je preuzeo odgovornost. u trenutku kad zemaljska planeta ulazi na nov kolosek. osećao se jak miris plina koji se ispa­ ravao. Partija se opraštala od svog pisca koji je najviše obećavao. hulje. spušten je u grob uz zvuke Intemacionale. Slavina plinskog štednjaka bila je odvmuta. bolji poredak i nadohvat ruke. Prema neprijateljima koji žele da spreče sreću čovečanstva odnosio se s mržnjom.pisaca iz Poljske i Istočne Nemačke. mali su i slepi ljudi koji. na čije se prihvatanje primorava. 107 . Kovčeg. kad se u svom okruženju sreću ljudi koji robuju smešnim predrasudama! Beta je u svojim feljtonima video novi. vidimo njenu živu vatru kako kulja! Zaista. često je govorio o samoubistvu Majakovskog. Vikao je da ih treba uništiti.usuđivali su se da pominju svoje sitničave moralne skrupule! Kako je teško boriti se za novi. usuđuju da tvrde da ipak nije mnogo dobro zatvarati ljude u logore i zastrašivanjem primoravati ih na ispovedanje političke vere? Koga zatvaraju u logore? Klasne neprijatelje. Nije razmišljao u šta se pretvara čak najplemenitija fdozofija istorijskog događanja kada kao sredstvo prihvata osvajanje zemlje oružanom silom. Istorija je s nama! Evo. zar nije istinska? Eto.

video je na svo­ jim ulicama razne armije i svaki put moleri su imali mnogo problema. ih mešavinom tih jezika. Šlezvig-Holštajn. jezera i potoka. treba da prizovem sliku grada u kome sam išao u školu i započinjao univerzitetske studije. Stanovnici su svaki put dobijali nove pasoše i starali se da se prilagode novim zakonima i naredbama. ponovo Nemci i ponovo Rusi. Poljaci. svojom belinom i zlatom čine oštar kontrast sa crnilom borova. sačuvah su mnoge običaje i navike koji nisu bili nigde drugde poznati. Unaokolo se prosti­ rala zabačena provincija Evrope. Litvanci. skriven u velikoj kotli­ ni. Legenda kaže da je neki litvanski voda lovio u prašumi i zaspavši kraj ognjišta usnio je proročanski san. pod čijim se nazivom krije jednostavna činjenica da Rusija uspešno ostvaruje uputstva careva kad je reč o teritorijalnoj ekspanziji. Pod uticajem tog sna.VI GAMA ILI ROB ISTORIJE Govoreći o Gami. Takva problematična tačka je grad Vilno. Upotrebljavam prošlo vreme jer danas je ovaj grad mog detinjstva sahra­ njen lavom isto kao Pompeja. a stanovnici te provincije koji su govo­ rili poljski. Očima putnika pojavljuje se iznenada iza šumskog zastora. koje su gradili italijanski arhitekti u baroknom stilu. Većinu njegovih nekadašnjih stanovnika ili 108 . Tokom mnogo vekova postojanja Vilno nije izgubilo svoj karakter šumske prestonice. ponovo Litvanci. U svetu postoje tačke koje zadaju posebne probleme nastavnicima geografije i istorije: Trst. prevlačeći ponovo bojom firme na radnjama i nazive ustanova na zvanično važeći jezik. Tornjevi njegovih nekoliko desetina katoličkih crkava. Sarski basen. Nemci. On leži u predelu šuma. Tokom poslednje polovine veka on je pripadao raznim državama. litvanski i beloruski. Danas je on prestonica Litvanske Socijalističke Sovjetske Republike. na mestu gde je spavao. U vreme mojih školskih i univerzitetskih godina grad je pripadao Poljskoj. podigao je grad. Gradom su vladali redom: Rusi.

Bio je to jedan od najznačajnijih centara jevrejske književnosti i studija u Evropi. o kojima se starao poljski kralj. a crkve koje su osnovan Utvanski kneževi i poljski kraljevi. Italijanska arhitek­ tura i Bhski istok mešali su se u Vilnu. seoski konji dobijali su napad ludila od straha. za osvetljenje upotrebljavan luč.su poubijali nacisti ili deportovali Rusi u Sibir. 109 . a nekada „medveđu akademiju" . profesori svetovnjaci predavali su mladima čiji su roditelji bili pretežno mali zemljoposednici. onda su oni koji su dolazili po znanje iz zabačenog sela bili dvostruko provin­ cijski. beskorisne su. u toj zgradi. Drugi ljudi. Tada ipak još niko nije očekivao masovna ubistva i masovne deportacije. Nekada su u ovim zgradama šljahtinske sinove učili jezuiti. hodaju sada njegovim uhcama. Ako je grad bio provincijski. Veliki vašari za vreme svečanih katohčkih praznika privlačili su u grad seljake iz okolnih sela koji su po trgovima izlagali na prodaju proizvode od drveta. U uskim uličicama jevrejskih kvartova petkom uveče kroz prozore videle su se porodice kako sede pri svetlosti sveca. U starim sinagogama razlegale su se reči hebrejskih pro­ roka. osim zemljoradnje. Od poslova. biskupski dvor i katedrala bili su najdragocenije zgrade grada. lekovite trave i male đevreke. po starom običaju. Zimi su se strme ulice punile dečacima i devojčicama na skijama. ovi devreci. podignutom na kapiji. sitni zakupci i jevrejski trgovci. U lavirintu njenih dvorišta s nadsvođenim tremovima neznanac bi morao da zaluta. U proleće i u jesen blatnjavi putevi činili su komunikaciju u selu skoro nemogućom. Nedeljom su gomile pobožnih ispunjavale usku uhcu. Univerzitetska zgrada imala je debele zidove i niske zasvođene sale. nanizane na kanape. Ove arkade i hodnici mogli bi biti podjednako dobro u Padovi ili Bolonji. ma gde bih pečeni. U vreme kad sam se našao među studentima. nad čijom se kapelom. Univerzitet. a život grada razvijao se laganim ritmom koji se menjao manje od oblika vlada i granica kraljevstava.zavod u kome su dresi­ rani medvedi. na teritorije s kojih su iseljeni Nemci. Bio je nezgrapan dečak crvenog lica. u mnogim selima još uvek je. I upravo tamo. kad bi ugledali auto. koji je potiče od varošice koja se proslavila u istoriji samo time što je imala dobre pekare. ili su preseljeni na zapad. uvek su nosili isti naziv. upoznao sam Gamu. neotesan i bučan. čuvene po čudima. koji je vodio žestoke i uspešne ratove s Moskvom. nalazila slika Bogorodice. njihove crvene i zelene jakne sveducale su od zimskog sunca na tlu ružičastog snega. rođeni na mestima udaljenim nekoliko hiljada milja.

Bio je to njegov pohtički program. Posetio sam Gamu 1949. povezi­ vala su nas zajednička interesovanja za književnost. smatrao sam ih štetnim glupacima koji drekom i buđenjem međusobne mržnje u raznim nacionalnim grupama oslobađaju sebe obaveze da misle. Njegov glas se razlegao nada mnom.nije umeo da govori normal­ no . okruglo kamenje kaldrme i njegov štap. 0 tome da vlast u državi ne treba da pripada svim građanima. njeno prezime se može naći u starim spiskovima tamošnje šljahte. već vladajućem narodu. polurusko poreklo i njegova pravoslavna veroispovest morah su mu donositi mnogo neprijatnosti od strane primi­ tivnih drugova. vidim Gamine noge. koji je uostalom bio omiljeno oruđe jednog dela omladine. Kad bi se zazvonilo. godine u jednoj od zapadnoevropskih pre­ stonica. Događa se da neki razgovori posebno ostaju u sećanju. Što se tiče njega. Možda je to nacionalističko oduševljenje poticalo kod njega iz činjenice što je Gama pokušavao da na taj način nadoknadi svoje nedostatke: u provinci­ jskoj škoh njegovo mešano. Njegov otac. Bila je 1931. Nosio je uvek debeo štap. gde je bio ambasador crvene Poljske i poverljivi član Partije. Njegovu rezidenciju štitila je kovana kapija od gvozdenih ploča.bio je pravoslavac. hteo je da dejstvuje. njegov prodoran glas . Gama je bio žestoki antisemit. Sečam se našeg razgovora o rasizmu. sklone anti­ semitskim izgredima. Nasuprot većini svojih kolega. Međutim. Istina. Gama nije bio katolik .i mišljenje koje je tim glasom izražavao. posle izvesnog vremena u otvoru pojavljivalo se oko. ja sam se prema nacionalistima odnosio s odvratnošću. koji je dužan da vodi računa o tome da njegova krv ne bude zagađena. Obojica smo bili veoma mladi. bez obzira na njihovu rasu i matemji jezik. godina. Naši prvi razgovori nisu slutili blisko sporazumevanje. Govori o krvi i zemlji. Gama je poticao sa sela. Moji argumenti protiv rasne teorije izazi­ vah su u njemu gađenje: smatrao me je čovekom kome misao smeta u akciji. penzionisani oficir poljske armije.stanovništvo je poznavalo samo rad u šumama na obradi drveta i kućnu radinost. porodica je bila nastanjena u tom kraju odavno. bilo je u njemu razdraženo osećanje superiomosti. veroispovest je nasledio od majke. zaškripale bi šarke i videlo se veliko dvorište u kome je stajalo nekohko 110 . ponekad se pamti ono što se tada gledalo. siromašni i nesvesni neobičnih događaja u koje ćemo biti kasnije umešani. imao je farmu. oslonjen o ivicu uličnog slivnika. Gamina majka bila je Ruskinja i u kući su se govorila oba jezika. Nisu to uvek reči. ali odbijalo me je Gamino ponašanje.

sa zidovima. maitre d'hoteF. malo poguren.šef sale. dale su njegovom ponašanju pomalo pretvomu blagost. Velike sale. Što se tiče velikih lumena komunističke književnosti. pa čak i konzervativci. Kod njega su dolazili najis­ taknutiji predstavnici nauke i umetnosti Zapada.sjajnih automobila. pokrivenim pozlaćenom oplatom. Prema podređenima koji su ga često. imao je izduženo rumeno lice čoveka koji provodi vreme s puškom i psima. a u slučaju potrebe . Gledajući tog nonšalantnog čoveka kako poluzatvorenim očima posmatra publiku iza boca šampanjca postavljenih u ledu. Isto mišljenje imali su i brojni predstavnici intelektualne elite: katolici. Hl . Njegova spoljašnjost smeštala ga je u društveni sloj iz kojeg je poticao: sitnu šljahtu koja je nekada u Poljskoj strasno lovila.pomoću borbe sabljom među prevmutim klupama i stolovima. isprepletane latinskim. podjednako su ga cenili i kao izaslanika Istoka koji je obožavao. lako bi se moglo pomisliti da je engleski squire^ koji je uspeo da spase nešto od svog imetka. naoružan pištoljem. tepihe i goblene iz onog vreme­ na. sale za prijeme i svoju kancelariju. Prim. Gama me je sreo usred pozlata i mermera. oni nisu poznavali njegovu prošlost i nisu znali kakva se cena plaća za to da se od neotesanog mladića. imale su nameštaj. Sagradio ju je u osam­ naestom veku neki aristokrata za svoju ljubavnicu. Tamo su ga znali i kad je ulazio. kao i zbog njegove oštroumnosti u marksističkoj oceni književnih problema. liberalan i lišen fanatizma. klanjajući se. pogledom se obuhvataju pročelje zgrade i njena krila. Visok.) . strasno pila i političkom delatnošću smatrala svečane besede. Prim. pratili ^Maitre d'hotel (franc. za svaki slučaj. U palati je Gama imao svoj apart­ man. Kad se stane na sred­ inu dvorišta. Gama se dobro osećao u toj zapadnoj prestonici. godine su izbrisale s njegovih pokreta nekadašnju grubost. po službenoj dužnosti. Voleo je da posećuje noćne lokale i kabaree. koji je čuvao tamo. Naravno. prev.vlastelin. Unutrašnjost je sačuvala svoj stari karakter. pobedivanje protivnika protestnom drekom u horu. bio je srdačan. odvodio ga je do najboljeg stola. vaspitanog u jednom od najzabačenijih mesta Evrope. Bila je to jedna od najlepših palata ove lepe prestonice. libe­ rali. Jedan engleski biolog govorio je za njega da je čaroban čovek.) . Squire (eng. postane domaćin osamnaestovekovne palate. Levo od ulaza bila je stražara dežumog vratara. Sloboda njegovih pokreta bila je sloboda čoveka svesnog svojih privi­ legija. аИ. prev.

Nikakav komunista. diplomata je ulazio u avion. Oni koji su ga veoma dobro poznavali mogh su da pod privid­ nom otvorenošću vide hladnu proračunatost.u njegovim noćnim ekspedicijama. vukao sekretare ambasade za noseve ili ih snažno šljiskao po zad­ njici. nije se video nikakav rizik. naučnici i umetnici nisu smatrali mnogo komplikovanim bon viveur-om. od koga se nije rastajao ni danju ni noću. Svest o igri nije ga činila srećnim. Istovremeno. ostav­ ljajući u inostranstvu ženu i decu. divlji ton.razmenjivali su međusobno primedbe posle posete u ambasadi. prev. a svaki odlazak u Varšavu predstavljao je dokaz lojalnosti prema vladi i produžavao je boravak u inostranstvu. u svakom slučaju. 112 . otvorene prirode. njegovo rumeno lice postajalo je tada purpurno." Činilo se da čak i njegove netaktičnosti dolaze iz široke. Nadziranje vernos­ ti personala predstavljalo je veoma važan deo Gaminih obaveza. Prim. Nesputanost s kakvom je govorio o pitanjima koja su drugi komunisti smatrah škakljivim budila je poverenje kod sagovornika. Već na aerodromu se uveravao da je upao u klopku. posle čega je predlagao zajed­ ničku vožnju avionom na dva-tri dana u Varšavu da bi objasnio tamošnjim glupacima kako treba resiti neko pitanje koje je bilo razlog za razmenu mnoštva telegrama. na plave oči navirala je krv. Gama je sedao u prvi avion koji je išao u suprotnom pravcu.kako je samo širok u svojim pogledima i kako civilizovan . Osipao je paljbu na glupake u Varšavi koji ne razumeju kako se sređuju stvari na Zapadu. koja se često odlikuje preteranom iskrenošću. U vedrom raspoloženju. ali. odnosio se s dobrodušnim prezirom. Takode je u svojim kancelarijama. Delinkvent je razmišljao: Gamina dobra volja bila je očigledna. Bio je sklon i da podleže napadima nezadrživog gneva. izmenjujući šale sa Gamom. hladnoća tog bodeža. Pošto bi učinio ono stoje trebalo. Ta " B o n viveur (franc.veseljak. vesto je upotrebljavao svoje dobrodušne manire.) . Svestan svoje spo­ ljašnjosti seoskog squire-a. povremeno. pripisu­ jući odlike prirodnosti tome što je za Gamu bilo trik. u nastupu dobrog raspo­ loženja. a ako je čak i komunista . Diplomate za koje je postojala sumnja da neće da se vraćaju iza gvoz­ dene zavese Gama je svojim čarobnim osmehom uveravao o svojoj bla­ gonaklonosti prema njima. Tim bodežom umeo je da zadaje udarce koje niko nije očekivao. Pravili su grešku. Ne treba se čuditi što ga zapadne diplomate. izazivala mu je jezu u srcu. nije licemerna. Nosio je u nedrima ne­ vidljivi bodež. a u glas se vraćao stari. prodorni.

ali bili su toliko loši koliko jef­ tini i predstavljali omiljenu temu pakosnih pesama koje su opevale jedin­ stvenu tvrdoću kotleta i razvodnjenost čorbi. drugačije kod svakoga. na njega je u znatnoj meri mogao da utiče slučaj koji mu se dogodio kad je bio u škoh: u lovu je slučajno ubio svog prijatelja. moglo je da natera na traženje kompenzacije. govornik. Dok su naše kolege interesovale studije i osiguranje radnih mesta.bio je penzionisani oficir. moglo je da formira njegove dalje odluke. osim nas. Ovi unutrašnji motivi prevelike ambicije nisu laki za praćenje. što je stvaralo osećanje različitosti. koji će kasnije postati istaknuti ekonomista 113 . Pesnik Ježi bio je sin provincijskog advokata. nikoga nisu interesovaU. Ručkovi su koštali tamo malo. Gamin bodež radio je najbolje tamo gde je bio potreban talenat psihologa. U svakome od nas mogle bi se otkriti duboke traume iz detinjstva ili iz dečačkih godina. nosio je latinski naziv kao mnoge institucije tog univerziteta koje su čuvale stare tradicije „mensa". nešto. Gama .u budućnosti će ipak zainteresovati mnoge ljude i odigrati ulogu u istoriji naše zemlje.kao što sam rekao . vodeći diskusije o poeziji i deleći jedni drugima lovore koji.pesnik. Važnije je možda bilo remećenje društvene ravnoteže. kao što obično biva u sličnim slučajevima. Nijedan od nas nije poticao iz proletarija­ ta. U dimu loših cigareta sedeli smo tamo. Univerzitetski restoran. tj. ali zajedničke u jednom osnovnom elementu: bilo je to nešto što je onemogućavalo harmoničan zajednički život s vršnjacima. Osećanje krivice. bio je sin železničkog mašinovođe. Gamin otac . Naša grupa .tada student književno­ sti i pesnik početnik . mada se taj isti železnički mašinovođa dičio prezimenom jednog od najpoznatijih rodova u Poljskoj.funkcija smatrana je počasnom. Svi smo bili pobunjeni protiv svoje sredine. Henrik. pesnik Teodor (koga je kasnije streljalo poljsko podzemlje kao propaga­ tora Partije) nosio je skoro aristokratsko prezime.pisaca početnika . Vraćam se ipak u prošlost. ali njegova majka je već bila samo činovnica u banci. inteUgencija i talenat bili su skupo plaćeni remećenjem unutrašnje ravnoteže. u zadacima političke policije. dakle. predstavljala je dokaz poverenja. koje je nastalo usled tog slučaja. kod nas je postojala želja za slavom i volja za menjanjem sveta. u kome smo se hranili. pisac i političar (Nemci su ga kasnije ubili). Osim toga.mislim da je osećao svoju porodičnu situaciju. Tada Gama nije poznavao ukus šampanjca. Stefan . Poticali smo iz intehgencije koja je u tom delu Evrope bila sinonim za osiromašenu šljahtu ili malograđanstvo. Istovremeno.

vodile su se borbe između dva tabora recima. Moja porodica pripadala je litvanskoj šljahti. ka pojmovima i običajima koji su nam izgledali smešni i zaostah. Tražili smo oslonac i nismo mogli nigde da ga nađemo.kolebao od socija­ lizma do varijante New Deal-a. Nezaposlenost je pogodila ogroman broj stanovništva. Našu grupu neki su zvah „klub intelektualaca" . Pobuna protiv sopstvene sredine je obično stid zbog sopstvene sredine. menzom itd. za druge mit. koji teško radi ili pije votku. nedovoljno određenoj.). radnik je.poticao je iz neuspele trgovačke porodice. Poludiktatura Pilsudskog bila je blaga. „nacionalnoj revoluciji". nastojeći da zadobije vođe.doživljavali su porast nacionalizma. građanstvo je bilo slabo. Naša situacija se u nekom pogledu može uporediti sa situacijom osiromašenih rodova na jugu Sjedinjenih Država. Nismo bih izolovani u tom ostajanju u praznom: zemlja nikada nije doživela pravu industrijsku revoluciju. bojažljivo se borila za naklonost mladih. u Bavarskoj. bio je polu-Nemac: njegova majka bila je čerka trgovaca u Regenzburgu. čiji se program . U periodu godišnjih izbora za „Bratsku pomoć".kao Gama na početku svog boravka na univerzitetu . tako i komunista. U praksi je to značilo neprijateljski odnos prema kolegama Jevrejima. koja je bila neka vrsta automatske studentske vlade (ona je upravljala studentskim domovima.zavisno od grupacije . bio brutalan tip s prljavim licem. Bez jasnog programa dejstvovanja. Rešenje teškoća videli su u nekakvoj. pokušavala je da protežira „levicu". Naša grupa bila je izvesno vreme oslonac tih poteza 114 . Ipak. Bile su to godine velike ekonomske krize. Videći radikalizovanje univerziteta. Mišlju smo boravili u dvadesetom veku. pri čemu su „narod bili radnici i seljaci. koja je živela bez novca i bila hšena nade u dobijanje posla po završetku studija. mi nismo mogli da nađemo sebi mesto u „inteligenciji" koja se okretala više ka prošlosti nego budućnosti. obećavajući reforme. a često i pesnicama. Ovaj radikalizam je dobijao dvojake forme: jedni . moj otac je otišao iz sela u grad i postao je inženjer. Protiv ovih nacionalista istupala je „levica". Društveni status svih nas bio je neodređen. neko kome se trebalo moliti. koji su kao budući pravnici i lekari predstavljah profesionalnu konkurenciju. Postojala je podela na „intehgenciju" i „narod". ali tradicije naših porodica vračale su nas unazad. Univerzitetska omladina. „Levica" je (ako je ispravno tako nazvati konglomerat raznih grupaci­ ja) predstavljala teren delovanja kako vlade Pilsudskog. bila je radikalno raspoložena.što je pretpostavljalo suprotstavljanje „intelektu­ alaca" sloju „inteligencije". za jedne.

čija je brza struja jurila među peščanim urvinama i ostrvcima borova .na univerzitetu. ali to što je pisao bilo je kao ustajali ribnjak. žalosti zbog nepoloženih ispita. Mladi političari koji najviše obećavaju raskinuli su sa vladom i otišli još više ulevo. Naše kolege Stefan i Henrik smatrani su mladim „vladin­ im" političarima koji u zemlji najviše obećavaju. U stvari. Skakali smo u grupi u vodu i isplivavali daleko na glatku površinu. Ježijevih i mojih pesama. čiji su čitavi arhipelazi izranjali na sredini jezera kao veliki buketi. prema „vladinoj levici" i prema katoličkoj levici nije osećao mnogo simpatija. potom su došli na red Marks i Lenjin. u njima se osećala nekakva nedarovitost. njihov stil bio je ličan. svakog proleća. Pravili smo takođe izlete na obližnja jezera. pa ipak. uzeti kajak na pristaništu i pri svetlosti izlazećeg sunca ploviti rekom. oni kojima je zavideo mislim da su pisali glupo. tu je doživeo neuspehe. Ustati u zoru.a nigde mi kasnije zelenilo nije izgledalo tako radosno. koji su se najčešće javljali. mehanizam događaja je gurao vladu sve više udesno. dugi splavovi plovili su iz šuma u strugare. netaknuta ljudskim stopalom. preko njih se prelazilo ćutke. vlada je napustila pokušaje da sklepa „vladinu levicu" i počela da koketira s nacionalistima. Nacionalizam . ležeći poleđuške na vodi. ipak. drveće je prekrivalo zelenilo . Na ostrvima. nje­ gova dela nisu bila predmet pohvala. niti napada kritičara. gledali smo u nebo i pevali neartikulisane pesme ushićenja. Za to vreme. Ti pokušaji završeni su neuspehom. upravo kad smo morali da spremamo ispite. Pisao je pesme i objavljivao ih u časopisima koje je izdavala naša grupa. na reci su se pojavljivali brodići. na kojoj su se mešali odrazi oblaka. vozeći šetače na obližnje plaže. ritmička inkantacija izražavala je osećanja autora. poplavljenom lavom. Preživljavali smo svoja ljubavna razočaranja.bila je to velika sreća. bes i sarkazam.sve više je trijumfovao.ako ne i pravi totalitarizam u lokalnom izdanju . Nasuprot Teodorovih. U štampi su se pojavljivali naše pesme i članci. Gama se veoma brzo rastao s nacionalistima. Neka ovo što sam rekao bude dovoljno za opštu sliku politike u gradu Pompeji. Međutim. Ovaj opis obuhvata niz godina. Uz tvrde kotlete u menzi menjale su se teme razgovora: sporovi oko značenja metafora u poeziji ustupali su mesto diskusijama o teorijama Žorža Sorela. nervirali su 115 . Ispod arkada uni­ verziteta šetali su parovi držeći se za ruke. u vrbacima su se drali slavuji. trava je bila bujna. međusobne intrige i zavisti. Gama je imao onu veštinu tehnike koju zahteva savremena poezija.

bilo je jasno da je budućnost tamo. To ne znači da smo o njemu imali temeljnije znanje od stanovnika Pariza. koje je lako bilo zamisliti kad su se preko radija slušali Hitlerovi govori? Odlučiti se za komunizam ipak nije bilo lako.čitaoce. Da bi se pristalo na komunizam. U našim razgovorima počela je sve češće da se pojavljuje reč „Rusija". poznat iz knjiga. u stvari. ne samo to. Društveni filter bio je smišljeno uređen: seljačka i radnička omladina nije mogla da bude primljena u srednje škole i na univerzitete. trebalo je te konflikte smatrati konfliktima posedničkih klasa dva naroda i zaboraviti stare antagonizme. gurao je vladu u sve oštriju diskriminaciju. sve dok najzad.posle kratkog perioda samostalnosti. veći deo Poljske nije postao provincija carske države. Naša grupa sve više se radikalizovala. Zemlja je išla ka nekoj varijanti onoga što se događalo u susednoj Nemačkoj . predstavljao nam se kao svet progresa. Posle bankrotstva „vladine le­ vice" pojavilo se pitanje: kakva levica? Socijaldemokratija u našoj zemlji delila je mane svih socijaldemokratija na kontinentu . stečene zahvaljujući Versajskom mirovnom ugovoru . ponovo pretvorila u 116 . Razmatrajući stvar racionalno. kad smo ga poredili s odnosima koje smo mogh da posmatramo izbliza. Živeli smo ne dalje od sto milja od granice Sovjetskog Saveza. Trebalo je smatrati da bi se Poljska . Neizmerno komplikovani problemi nacionalnih manjina (a naša zemlja bila je zemlja s visokim procentom manjina) rešavani su u potpuno šovinističkom duhu. Zar se može iko čuditi što smo na Rusiju gledali kao zemlju u kojoj je nađeno rešenje svih problema koji su nas mučili . Kasnije je tas prevagnuo u korist Moskve. troškovi studija . Gamine pesme bile su sistem brižljivo odabranih metafora. Ipak. Onaj svet. oslonjen o sitnu buržoaziju i osiromašenu inteligenciju. Poljaci su tokom mnogih veko­ va bili u stanju permanentnog rata s Moskvom.bila je kompro­ misna i nemoćna. Granica je bila hermetički zatvorena. To je značilo izvršiti pot­ puno pre vrednovanje pojma nacionalnost. Bilo je vreme kad su dve zemlje imale jednaku moć i poljski kraljevi u svojim pohodima stizali do „istočnog Rima". Široke mase nisu imale nikakav uticaj na vlast. tokom čitavog devetnaestog veka. Nacionalistički pokret.i zemlju koja je jedino mogla da spase od nesreća.u slučaju pobede komunizma. nisu izražavale ništa.premašivali su ipak mogućnosti radnika i seljaka. Nalazili smo se na periferiji sveta koji se razlikovao od sveta na Istoku kao što se raz­ likuju dve planete.a ta Nemačka pretila je ratom i potpunim uništenjem Poljske.mada niski . Naša zemlja bila je u stanju paralize. ali privlačili su pažnju.

Mislim da se pišući pesme. usađivana u školi i na univerzitetu: to je bila cena stupanja na put napretka. Sedajući da piše. Grupa u kojoj se našao Gama počela je da izdaje jedan od takvih časopisa.našao na optuženičkoj klupi. Gama je pisao članke. u koju su se trudili da zavrbuju što veći broj liberala. Ježi i ja smo se povukli. Gama se . Istočne poljske teritorije . Nije bio stvoren za književnost. Partijske vođe shvatale su besmislenost ilegelnog posla i starale se da utiču na javno mnjenje preko simpatizera koji nisu bili direktno angažovani. nastupao na mitinzima. Kontakti sa izaslanicima Partije održavali su se tajno. besmislenih pokušaja i razočaranja. Što se ostatka tiče. ublažavajući je na odgovarajući način za nepripremljene čitaoce.zajedno sa drugima . osećao loše. U Poljskoj je izlazilo mnoštvo glasila koja su bila na partij­ skoj liniji. uhapsile članove grupe i pokrenule sudski proces. Naša grupa se ras­ pala: „Najperspektivniji mladi vladini političari".i grad u kome smo živeli . kolebljivim pesnicima.ni zanos stvaralačkog procesa. Period između nacionalizma i staljinizma bio je za njega period ponora.rusku provinciju. išao u prvomajskim povorkama. Kad su vlasti zabranile časopis. često na izletima u okolne šume. ni zanos zadovoljene ambicije. Takav je bio program koji poljski komunisti uopšte nisu skrivali. te teritorije Moskva je smatrala delom beloruske i ukrajinske republike. Moskovski program nije budio sumnje u tom pogledu. Gama je postao staljinista. Možda takva mišljenja nisu bila daleko od istine. Odreći se lojalnosti prema sopstvenoj državi i uništiti patriotska osećanja. Nisu svi bili spremni da plate takvu cenu. Ipak. književnim dekadentima. ona je očigled­ no trebalo da postane još jedna savezna republika. komunističkog fronta za „odbranu kul­ ture". Nije bio sposoban da doživljava zanos pisca . nesposobnim za akciju. Ovaj proces bio je velika senzacija i kom­ promitacija za vladu: ta omladina. na koju je vlada najviše računala. bila je ile­ galna. Komunistička partija u našoj zemlji bila je neobično slaba. Bio je aktivan. lišene strasti. Za pripadnost njoj kažnjavalo se po paragrafu koji je smatrao prekršajem svaki pokušaj odvajanja od države dela njene teritorije. Oni koji su pristali da plate visoku cenu smatrali su nas slabim. Mnogi su s negodovanjem primili 117 . Stefan i Henrik postali su staljinisti. osećao je u sebi prazninu. ne znam da li je gvozdena doslednost najveća ljudska vrlina. brzo je evoluirala ka komunizmu. Bilo je to već po završetku studija većine člano­ va grupe: period rata u Španiji.trebalo je da budu direktno uključeni u Sovjetski Savez.

Sovjetski Savez je grad Vilno velikodušno darovao Litvaniji. Oženio se. Čekao je svoj čas. Bilo je to vreme opšteg lutanja. Optuženi su se u svojoj odbrani obilno služili lažima.kuću za stanovanje. kakav se može dogodi­ ti valjda samo u dvadesetom veku. Putevima su išle hiljade gladnih i prestrašenih ljudi: vojnici koji su se iz razbijene armije vraćali kućama. osnovali su restoran društvene ishrane i startovali s novom vrstom pisanja. nisu zaostajah za njim ni u poznavanju zakonskih propisa. Objavio je takođe dve knjige pesama na osnovu kojih bi se teško moglo zaključiti o autorovim posebno revolu­ cionarnim tendencijama. objavio je studiju o strukturi novele koja ni u čemu nije otkrivala njegova uverenja. Odmah je došao poraz. Branili su ih najbolji advokati u gradu. prostaljinistički orijentisane. Dobili su blage kazne.bezobzirnost vlasti prema talentovanim apsolventima univerziteta. Kraj države bio je obeležen haosom. Uz podršku nove vlasti dobili su . Tamo je sreo druge književnike. Gama je emigrirao iz Vilna i preselio se u najveći grad pod sovjetskom okupacijom. Željan akcije. zauzela one terene koje je program Partije uvek otvoreno proklamovao kao dostojne da se priključe Sovjetskom Savezu. bežeći od Nemaca. Specijalizovao se u proučava­ nju književnosti. Godine koje su neposredno prethodile izbijanju Drugog svetskog rata Gama je proveo na radu u svojoj profesiji. žene koje su tražile muževe. Borio se s velikim finansijskim teškoćama. mladim doktorima prava ili filozofije. Nije mogao da računa na državnu službu jer je bio poznat kao komunista. Hitler je napao Poljsku i pohod njegove armi­ je bio je munjevit. koja je još godinu dana uživala u prijateljstvu moćnog suseda pre nego što ju je on progutao. obrazova­ njem i inteligencijom dominirali su nad tužiocem. Gama je oslobođen krivice zbog nedostatka dokaza. ali proveo je u vojsci samo nekoliko dana. Gama je bio mobilisan. policija koja je nastojala da se otarasi svojih uniformi. Taj čas je ubrzo stigao. Počeli su brzo da se organizuju. S istoka mu je krenula u susret Crvena armija i. Slika svega onoga što je tih dana bila zemlja može se uporediti samo sa slikom požara u mravinjaku. Lavov. osla­ njajući se na sporazum Molotov-Ribentrop. koje se 118 . Rodila mu se čerka. Mase ljudi bežale su s istoka na zapad pod nemačku okupaciju. S vremena na vreme objavljivao je umerene članke o književnosti u levičarskim glasilima. Izdržavao se od povremenih objavlji­ vanja književnih radova.kao što priliči piscima okruženim brigom sistema . horde muškaraca za koje nije bilo dovoljno oružja. Iste takve mase kretale su se s zapada na istok.

Mnoge njegove kolege. Bio je odlučan. na vrata kuća i čatrlja. ali bila mu je strana emotivna refleksija. I taj glas i smeh mogli su da vode pretpostavkama daje Gamdn osećajni život uvek bio veoma primiti­ van. najzad. moglo je da bude rečeno na mitingu i napisano u propagandnim novinama. to je neprijatan. koji je pisao u slavu 119 .žene. Ubrzo su to bile desetine. Osuđen na moždane operacije (jer to. mogao je da bude naštimovan samo na jedan ton. Među deportovanima našli su se takođe Gamini otac. muškarce i decu . Gama nije ispoljavao sumnje. sklonim uprošćavanju. Bile su to masovne deportacije. Izvesno objašnjenje za mene su njegov glas i vrsta smeha. zamandaljeni stočni vagoni odvozili su zatvorenike . Drhtalo je od straha. što je pisao. savetovali su im da se obuku toplo. Iz najbližih sta­ nica. Stanovništvo teritorija koje su priključene Sovjetskom Savezu nije se osećalo tako dobro kao malobrojni „pouzdani". Poznavao je gnev. u logore prinudnog rada u polarnim krajevima ili u kolhoze u Aziji. prionuo je uz doktrinu. Njegova doslednost dolazila je iz skale njegovih emotivnih mogućnosti. dovele su ih do stanja nervnog sloma. zas­ trašujućim svetom. stotine hiljada.u nepoznatom pravcu. majka i maloletne sestre. Posle mnogo nedelja ili meseci putovanja. verovatno se s tim povezivala slabost njegovog ta­ lenta. zaista neizmeme. Gama je u tim novim uslovima brzo stekao poverenje specijalista za književnost. lakše se od drugih sporazumevao s novim vladarima. Otac je . U zoru. mržnju.uostalom zasnivalo na prevođenju s ruskog i primitivnoj propagandi. bio je polu-Rus. To što je imao da kaže svojim kreštavim glasom i perom. ljudski transporti su stizali na odredišta. Već prva hapšenja nalagala su mu da očekuje najgore.prokleo sina izroda. mada teoretski komunisti. koji su po nalogu Partije i NKVD-a doputovali iz Rusije radi „kulturne privrede" na novostečenim terenima.kako se pričalo . već samo uspesi književne politike) pomagalo je takođe dobro znanje ruskog. sarkastičan smeh. nije bilo napa­ jano unutrašnjim izvorima). koji su dotle poznavali samo iz ulepšanih opisa. Njegovo strahovanje bilo je opravdano jer najgore stvari ubrzo su se dogodile. Smatran je za jednog od najpouzdanijih. Njegovim uspesima (to nisu bili književnički uspesi. Hiljada za hiljadom odlazila je na istok. Svirepost osvajača i neprijateljski odnos prema svim Poljacima ispunjavali su ih užasom: prvi put su se susreli s novim. Nesreće njihove otadžbine. uhapšenima nisu ostavljah mnogo vremena za uzimanje najpotrebnijih stvari. lupali su agenti NKVD-a. strah. entuzijazam. preživljavale su unutrašnji rascep. Konačno.

efekat bi bio manje-više isti kao onaj koji je u javnom mnjenju izazvalo hapšenje В. Zysman.ko bi to mogao znati? Kad bi pokušao da istupi u odbranu svoje porodice. pa mu nisu smetali u objavljivanju pesama. Isto se dogodilo i trojici poznatih poljskih komunističkih pesnika: Vandurskom".1 9 3 7 ) . p o v e z a n sa komunističkom levicom. Godine 1917-1939. NKVD je izvršio čistku u krugu kome je pripadao Gama. Nekada je roman Jasjenjskog Palim Pariz izlazio u fragmentima u francuskom „Imaniteu". Gama se bojao. tamo su bili optuženi za izmišljena krivična dela i likvidi­ rani. 1 9 0 1 . pesnik. " S t a n i s l a v Rišard Stande (Stanis):aw Ryszard Stande.1 9 3 9 ) . Manje nego bilo kojim drugim veruju poljskim komunistima. ali v e o m a popularan je bio njegov roman Palim Pariz. svi veoma poštovali. 1 8 9 7 . Brojni poljski komunistički aktivisti. Poljski komunisti su sumnjičeni za nacionalističke sklonosti. jednog dana. Šta je tada osećao . mada je bio na dobrom glasu u NKVD-u. 120 . Bio je revolucionarni pesnik. a oni su bili uzrok patnji njegovih zemljaka.1 9 3 9 ) . Kad bi komu­ nističke vlasti u Francuskoj hapsile Aragona. a komunističke vlasti u Americi Hauarda Fešta . njihova dela neće biti ponovo štampana. Prim. pošto su pobegli u Sovjetski Savez iz straha od proganjanja. koji ostvaruje snove čovečanstva. predstavnik proleterske revolucionarne poezije. Jedan od uhapšenih bio je istaknuti pesnik В. prev. prev. Prim. a on je imao takvu međunarodnu popularnost kakvu danas imaju pesnici staljinisti: Nazim Hikmet ili Pablo Neruda. pravo i m e Wiktor В. predstavljalo je već dovoljan razlog za represiju. dale su za to posebno mnogo primera. prev. Gama je u to vreme na mitinzima držao vatrene govore o velikoj sreći kakva je živeti i raditi u novom. čak i politički pro­ tivnici. Prim.vladara. aktivista Poljske komunističke partije. ubrzo je umio negde na prostorima na kojima je hiljadu milja skromna distanca. Talas hapšenja na novostečenim terenima nije zaobišao ni malu grupu „pouzdanih". pesnik i dramski pisac. aktivista Poljske komunističke partije. osim toga. " B r u n o Jasjenjski (Bruno Jasienski. Obožavala ga je cela levica. Njihova imena danas nisu više nigde pominjana. gledajući tragediju svog sopstvenog naroda. Naglo. Samo opažanje da oni pate. jedan od tvoraca poljskog fut urizma. Pisao je p e s m e . Standeu" i Brunu Jasjenjskom". 1 8 9 1 . Prema komunistima drugih nacionalnosti Rusi se odnose s nepoverenjem. to ne bi dalo nikakav rezultat a. on je u našoj zemlji ^"Viktor Vandurski (Wiktor Wandurski. Majka i devojke vodile su težak život ropkinja. najboljem sistemu. Poginuo je u jednom od logora prinudnog rada blizu polarnog kruga.

Novu muževljevu karijeru nije odobravala. Proglas nije izdat. U opštoj panici ureda koji su se evakuisah. Bežeći iz Varšave koju su Nemci zauzeli sklo­ nio se u sovjetsku zonu. Poljska 121 . Hitler je udario na Rusiju i za nekoliko dana njegova armija došla je do Lavova. Preporučljivo je bilo početi od male grupe „pouzdanih" . Ovaj proglas. Sovjetska vlada ih je smatrala neprijateljskim elementom i tretirala na odgovarajući način. Pretpostavljao je da je to tek početak i da će se u sledećoj rundi svi pisci koji su još ostali na slobodi. počeo je da obilazi svoje kolege komuniste i predlaže im neodložna efikasna sredstva. nije umeo da dela lukavo. Gama je tada tek počinjao svoju karijeru i još nije bio prodro u tajne komplikovane političke strategije. Rastali su se. naišao je na otpor. Njegove reakcije još su bile primitivne. Njegovi drugovi nerado su gledali na ideju da javno nazovu uhapšene prijatelje fašistima. zajed­ nički život supruga imao je mnoge nedostatke. ­ kao fašiste. Medu njima nije trebalo tražiti „kadrove" za novu Poljsku koja bi. Kao najefikasnije korisno sredstvo smatrao je izdavanje javnog proglasa koji osuđuje uhapšene . prema dalekovidim planovima Kremlja (od kojih se nije odustajalo ni za vreme vojnih neuspeha). trebalo da postane u budućnosti. Gama se našao u Rusiji. kao i svi koji su imali priliku da taj novi poredak iskuse. naći pod ključem. predstavljao bi dokaz pravovernosti. uspeo je da se zakači za voz koji je išao na istok. Bio bi to. Gama nije mogao da ostane u gradu.imao izuzetnu poziciju. bio je suviše dobro poz­ nat kao pisac i komunistički govornik. Ipak. Trebalo je to tek da nauči. potpisan nizom imena. kako će se ispostaviti. Uznemiren. bio je konačan. Osim toga. Iskusniji su objašnjavali Gami da bi takav korak bio poli­ tički sumnjiv. uostalom. Gama je posle hapšenja kolega dobio jak napad straha. Njihov broj je dosezao mihon i po (ubraja­ jući u njih internirane vojnike i oficire poljske armije). Žena se odnosila prema novom poretku neprijateljski. Mogao bi samo da nanese štetu onima koji bi stavili potpise jer bi motiv kukavičluka bio suviše vidljiv. koji su napustili svoju zemlju u zamandaljenim stočnim vagonima. po njihovom mišljenju. suviše drastičan korak. a taj rastanak. U gradu je ostavio ženu i ćerku. vlasti NKVD-a i vojske koja je bežala. U Rusiji je boravilo tada mnoštvo Poljaka.komunističkih intelektualaca.i medu njima pesnika В. Za njega su to bile godine učenja. Verovatno nikada u životu nije bio toliko uplašen. izbezumljenih očiju. Preporučljiva je bila opreznost. bilo je teško pred­ videti kako će se odvijati događaji u budućnosti. Istina.

Deportovani su bili smrvljena ljudska masa koja se nije računala. Kad je poljska emi­ grantska vlada u Londonu sklopila sporazum s Moskvom koji se ticao formiranja poljske armije u Sovjetskom Savezu. nji­ hov način mišljenja bio je obeležen žigom prošlosti. mada ne gora od sudbine miliona drugih stanovnika Sovjetskog Saveza. petnaestak hiljada poljskih oficira internirao je Sovjetski Savez u skladu s paktom Molotov-Ribentrop. Članovi Patriotskog saveza pristali su još pre rata da plate visoku cenu: u ime logike Istorije bili su sprenmi da ponište nezavisnost sopstvene zemlje. u istom redu sa Englezima i Amerikancima ona je bila samo privremeni saveznik. fabrikanti i činovnici. glad i skorbut uništavah su taj ljudski materijal tako efikasno da je tokom malog broja godina njihov problem mogao da prestane da postoji. bila je tužna jer nisu bili naviknuti na glad i lošu klimu. Gama je gledao na tu armiju kao na armiju klasnog neprijatelja. s naslednicima šljahtinske i buržujske Poljske. nije trebalo o njoj pričati. Slično kao ruski vlastodršci. razumeo je zašto su oni pominjali predratne godine kao izgubljeni raj. čija je porodica bila medu deportovanima. ali to saosećanje nije trebalo da utiče na poUtičke odluke. zajedno s nekoliko drugih. Njihova sudbina. Uostalom. tifus. platili su tu cenu u praksi: nije im bilo dozvo­ ljeno da ispolje solidarnost s nesrećnom masom deportovanih (deportovani su ne samo bivši zemljoposednici. Oni su. Gama je znao da traženje londonskih Poljaka neće biti ovenčano uspehom. Sada ih nisu mogli naći. Poljska komanda tražila je oficire. Bila je to armi­ ja zavisna od emigrantske vlade u Londonu. Od ovih poluživih ljudi formirana je armija. njihovi leševi prekrivali su ulice gradova jugois­ točne Rusije. koji su se sećali predratnog vremena kao izgubljenog raja. Bila je to delikatna stvar. sitni jevrejski trgov­ ci). šta se moglo drugo učiniti ako ne držati ih u logorima i u dalekim kolhozima? Članovi Patriotskog saveza mogli su da saosećaju s njima kao s ljudima. lugari. policajci. Ovo udruženje postalo je začetak vlade koja do danas ureduje u Varšavi. Gama. Boraveći u Rusiji. 122 . osnovali udruženje koje je dobilo lep naziv Savez poljskih patriota. Gama je u Rusiji sreo svoje kolege s univerziteta s kojima je nekada zajedno sedeo na optuženičkoj klupi.je po računima Kremlja bila najvažnija zemlja: predstavljala je sponu sa Evropom. i kad je sovjetska vlada objavila amnestiju za Poljake. iz logora za prisilni rad na severu izlile su se mase ljudi koje su išle na jug. većinu su predstavljali siromašni ljudi: seljaci. Bile su to mase dronjavih bednika u sta­ nju krajnje iscrpljenosti. po želji Kremlja.

lekari. Jedan od njih bio je pesnik В. pesnik В. Ovaj profe­ sor liberalnih sklonosti žalio je kad su hapsili Gamu i njegove drugove. inteligen­ cija. kadar od petnaestak hilja­ da predstavljao je pozamašan broj i nije sasvim bila neopravdana primena drastičnih metoda. posle boravka u zatvorima i logorima prisilnog rada. Poljski oficiri su bih „kadar" one Poljske koju je trebalo potpuno promeniti uz pomoć Sovjetskog Saveza: kadar koji brani stari sistem. Oprostio je. Po mišljenjima mnogih Poljaka. Gama i njegovi drugovi iz Patriotskog saveza su istrajah. saznavši za uzaludne napore izaslanika londonske vlade da udu u trag interniranih. Gama i drugi članovi Patriotskog saveza. Nekadašnji komunisti.kako naređuje birokratija . u čijim smo zidinama Gama i ja proveli najlepše mladalačke godine. Vratio se u Poljsku kojom su upravljali Gama i njemu slični. Kasnije.. Kad je poljska armija evakuisana iz Rusije na Bhski istok (kas­ nije će učestvovati u borbama u Italiji). dolazilo je do promena.dakle. bio je srećan što napušta zemlju nade. u civilnom životu bili su to nastavnici. Jedan od interniranih oficira bio je mladi profesor univerziteta. logika Istorije zahteva takve intervencije. Profesor nije podelio nji­ hovu sudbinu samo zato što komplikovani slučajevi moraju biti . ipak.Ubijanje interniranili članova oružanih snaga države s Icojom se nije rato­ valo civilizovani narodi uglavnom ne praktikuju. Uzimajući u obzir to da su se uništavanjem ove inteligencije u Poljskoj uspešno bavili Nemci. koji su izbliza mogli da vide život Sovjetskog Saveza. pušten iz zatvora posle amnestije. Igrali su 123 . I pored unutrašnjih kolebanja i trenutaka očajanja (niko neće saznati za to). Posle amnestije izvukao se iz Rusije. posle završetka rata. Ipak. Većinu njih predstavljali su rezervni oficiri. Njegovo ime nalazilo se u kartotekama. bio je autor nekoliko naučnih radova koji nisu predstavljali Sovjetski Savez u sasvim pozitivnom svetlu. kojoj je privrženost prošlosti smetala u sprovođenju revolucije nametnute spolja. Danas svako dete u školi uči napamet njegovu Odu Staljinu. nije ipak mogao da izdrži u emigraciji. da bi bili ubijeni puc­ njem pištolja u potiljak u obhžnjim šumama. Dogodilo se to prilično kasno: depeša kojom se zahtevalo neodložno dovoženje profesora u zatvor u Moskvi stigla je na železničku stanicu na kojoj su upravo istovarivani transporti zarobljenika. samo da bi ih se lišili. pravnici. stupali su u armiju lon­ donske vlade. činovnici . neostvarene trideset godina. Vlasd su posle mnogih temeljnih proučavanja najzad ušle u trag. izmenjivali su ironične poglede.temeljno ispitani.

ona. kročila je na poljsku teritoriju. Gama je bio među neko­ liko prvih organizatora te armije. Njena simpatija 124 . a sa njom nova poljska armija. Za ostale. to jest izlazak iz granica Sovjetskog Saveza. Bio je politički oficir u činu majora. zamenili su ih Rusi. nisu se mogli žaliti da ih nedostaje. zima tako oštra da se suze. ka ostvarivanju onoga stoje dotle bila samo diskusija puna citata iz Lenjina i Staljina.veliku igru. težak rad uništava snagu neodržavanu dovoljnom ishranom. Njegov džip vozio ga je putevima kraj kojih su stajali spaljeni nemački tenkovi. tamo su morali da upoznaju život azijskih stepa. Gama je osećao uzbuđenje dobrog hirurga pre ulaska u operacionu salu. Iz Rusije je doveo novu ženu. ženu vojničinu. samo neznatan broj deportovanih dospeo je s londonskom armijom u Persiju. koje su bile odmor za oči posle monotonih prostranih ruskih kolhoza. a ne te bolećive budale iz Londona. koje od mraza teku iz očiju. u teškim ruskim cipelama. građanske porodice. u skladu s logikom Istorije. vozila je velike ruske traktore po stepama Kazahstana. brat i majka prevalili su propisan put iz centra Evrope u dubinu Azije. Nije bilo oficira. U stvari. njena sestra. izgledala je neo­ dređenih godina. Što se tiče vojnika. razbijene artiljerijskim mecima. Stiglo je leto 1944. dobijanje funte hleba tamo se smatra srećom. godine. smesta pretvaraju u ledenice. Eto nagrade za one koji su umeli da misle ispravno. Tas pobede prevagnuo je na stranu Rusije. bilo je da se dokopaju nove armije nad kojom su politički nadzor vršili NKVD i Patriotski savez. U Sovjetskom Savezu počela je da se formira nova poljska armi­ ja. morala je to da nauči. Njihove nade su ostvarene. Bilo joj je jedva petnaestak godina kad su na vrata stana njene majke u Poljskoj zakucali u zoru agenti NKVD-a. Kako su se samo isplatile godine patnji. nije bila naviknuta na težak fizički rad. U Rusiji je prošla veliko maltretiranje. U uniformi. Istina. Mlada devojka. bila je veoma mlada. ta armija trebalo je da ude u Poljsku zajedno s Crvenom armijom i posluži kao oslonac vladi zavisnoj od Kremlja. koji nisu podlegli besmislenim sentimentalnostima! Oni su donosili poljskom narodu oslobođenje od Nemaca. poniženja i veste igre! Eto šta znači postaviti ulog na dobrog konja! Gama je radosno pozdravljao varošice. ćerka. Crvena armija. Leto je tamo vrelo kao u tropskim zemljama. Pošto ga je završila. ka vlasti. Uspela je posle izvesnog vremena da stigne na kurs za traktoriste. i seljačke njivice. jedina šansa za spas. poli­ cijski nadzor i beskrajan prostor azijskog kontinenta oduzimaju svaku nadu u bekstvo. taj narod je morao biti operisan.

prema starim predanjima. Da.1 9 4 5 ) . Kad je ustanak izbio. Na teritorijama.kako kaže Gama . prev. Nova vlada. Bila je to . preko kojih je sada išla pobednička Crvena armija dejstvovali su pod nemačkom okupacijom veliki partizanski odredi. koju je vodio Gama.prema staljinističkom sistemu posle tih iskustava nije bila vehka. Za vreme banketa komandanti Armije krajove su uhapšeni. nedelja za nedeljom. pre se može reći da je to bila mržnja. Tada je sovjetska komanda priredila divan banket na koji je pozvala komandante Armije krajove. bila je i njena igra. događalo u Varšavi. Jer. Ponovo se pojavljivao s velikom snagom ugušen konflikt između dve vrste lojalnosti. koja je još nosila naziv Poljskog komiteta narodnog oslobođenja.poljska konspirativ­ na vojna organizacija ( 1 9 3 9 . to je bio ustanak rivala u borbi za vlast. Gama je s humorom pričao šta se dogodilo u gradu naše mladosti. trajala je " A r m i j a krajova (Armia Krajowa ipolj. podređena emigrantskoj vladi u Londonu. samo u neuporedivo većoj meri. Crvena armija je stigla do Visle. Oficiri Crvene armije su posma­ trali kroz doglede ulične bitke na drugoj strani reke. Praslovenska gozba u tom slučaju ne bi bila dovoljno sredstvo. a vojnike priključivala novoj poljskoj armiji ih hapsila i deportovala ih u dubinu Rusije.Zemaljska armija) . radio je počeo da zasipa podstrekače ustanka uvredljivim epitetima. dobivši nove instrukcije. Dimovi požara zaslanjah su vidno polje. Prepreke su bile unutrašnje prirode. dolazile su iz neprijateljskog raspoloženja tog naroda. tako i Rusije. počela je da funkcioniše u gradu Lublinu. Radio Poljskog komiteta narodnog oslobođenja pozivao je stanovništvo prestonice na ustanak protiv Nemaca. Dan za danom. bila je to takozvana Armija krajova^*. zdravica i pesama trovani pozvani rođaci. ali našla se najzad u Poljskoj i velika igra. morao bi da bude uništen. Uostalom.AK . Iz Lublina je Gama posmatrao kako se isto to. Pred grupom Patriotskog saveza stajali su veliki zadaci i teškoće. u Vilnu. obično odliko­ vala time što su usred prijateljskih zagrljaja. Prim. Grad je bio preko reke. Tamo je izbio ustanak protiv Nemaca i odredi Armije krajove ušli su istovremeno s Crvenom armijom. 125 . Crvena armija je stajala tada na li­ niji Visle. U zauzimanju zemlje nisu se očekivale prevelike prepreke od strane zapadnih saveznika. Sada je te odrede razoružavala Crvena armija.) . Grad koji je bio centar otpora.praslovenska gozba koja se. kako protiv Nemaca. ovo osećanje delila je sa skoro svim vojnicima poljske armije koja se sastojala od nekadašnjih deporto­ vanih.

uzimati na svoju savest smrt u mukama žena i dece. Govorila je: „Naš odred je razbijen i priteran uz reku. gledajući na događaje iz perspektive budućnosti. Ko je bio kriv? Londonska emigrantska vlada. komunistički intelektualci slušali su priče mlade devojke. Šanse su bile male jer je reka osvetljena reflektorima. zato sam se trudila da plivam što više ispod vode. Njegov skromni talenat nije mogao da postoji samostalno. u kojoj se nezavisnost naroda pred­ stavlja kao relikt buržujske epohe? A možda niko? Nagnuti nad stolom. Ove priče slušali su Gama i njegovi drugovi. Primitivizam. Vladanje umovima daje osnovu za uprav­ ljanje zemljom. struja nanosi te leševe u peščane plićake. cena koju je trebalo da plati onaj ko je hteo da ostane veran logici Istorije bila je strašna. Gnezda nemačkih puškomitraljeza su svugde. Njene oči bile su luđačke. u uniformama od debelog sukna. Tokom tih godina postao je bolji pisac nego stoje bio pre rata. jer je htela da upotrebi ustanak kao adut u borbi za vlast? Kremlj. Kako je trebalo da postupim? Da ostanem sa svojim ranjenim drugovima? Ali. Odlučila sam da plivam. Trebalo je gledati tragediju stotine hiljada. davao je sada njegovim dehma odlike iskrenosti. Napisao 126 . na sredini reke. nisam mogla ni u čemu da im pomognem. oni koji su uspeli da preplivaju reku. U zoru je trebalo da dođe do napada vojske SS-a. Posle dva meseca borbi. Reč je osnova tog sistema. Nemci su bili gospodari gradskih ruševina. To je značilo da će svi biti poubijani. Pre svega. zahtevao je podršku doktrine." Varšava je trebalo da bude prineta kao žrtva. Imala je visoku temperaturu. trebalo je pokrenuti štamparije. jer nije pružao pomoč. jedne od onih koje su uspele da se prebace preko reke na obalu. smušeno su pričali o događajima u paklu. Na sprudovima. Pucali su u mene. Neki su uspeli da se priključe drugim odred­ ima. Socijalistički realizam jača male talente i uništava velike.tamo borba i požari su se najzad slivali u plameni zid. koju je zauzela Crvena armija. Struja je veoma jaka. pretvaranih u žive baklje. videla sam mnoštvo leševa onih koji su pokušavali da preplivaju. koga je Gama prestao da se stidi. Ustanici iz razbi­ jenih odreda. Zaista. U njegovim pesmama progovorio je vlastiti glas koji je nekada veštački pokušavao da priguši: kreštav i prodoran. Bila sam veoma slaba. Crvena armija je stajala na liniji Visle. Komunistički intelektualci imah su suviše mnogo posla da bi mislili na nesreću grada. Hranu je kod nas teško bilo dobiti i bila sam bolesna. Od onih koji su ostali na obali svi su bih ranjeni. Gama je bio jedan od glavnih organizatora štampe u Lublinu.

Ni pre rata. Ubrzo je Gama bio okružen svi­ tom koja mu je povlađivala. Prilazili su mu sa strahom. Proces mora da bude postepen. u nezgrapnim cipeletinama. Velika je magija vlasti. Možda ne bi mogao tako brzo da postane popularna ličnost da se ponašao kao ranije . godine Crvena armija je započela ofanzivu. mesta u redakcijama. sticao valjanu pripremu za posao koji ga je čekao. tako da pacijenti ne zapaze kad i kako su se angažovali.kao što sam rekao . Nedopustiva greška bilo bi stvaranje punktova psihičkog otpora. tačno prema modelu koji je izdavao tada u Rusiji hi­ ljade stranica proze. Nije bilo malo ni onih koji su ispoljavali sve odlike daleko poodmakle servilnosti. i brzo se približavala Berlinu. smatrali su neumesnim da njegovim delima pridaju bilo kakav značaj. Drugo načelo: 127 . Za mnoge je Gama bio pre rata samo pesnik početnik. Bile su to priče o borbi s Nemcima i o nacističkim svirepostima. prešla je Vislu.u ritama bundi. Posmatrao je nepokorne i one koji su se starali da ne pokazuju koliko im je mnogo stalo do sticanja njegove naklonosti. ispoljavati libera­ lizam. grad koji je posle rušenja Varšave prihvatio najveći broj pisaca. koja se mrštila kad se on mrštio. Od njegovih reči za­ visila je mogućnost štampanja. Januara 1945. počela su da naviru čudno obučena stvorenja . Ipak.je niz pripovedaka. pomagati. kao i ostali njegovi drugovi.čak ni za „pouzdane" lišene patnji i poniženja. njihov men­ talitet je sličan mentalitetu glupaka na Zapadu. Imao je ipak za sobom dobru školu. ni u svojoj podzemnoj aktivnosti nisu bili komunisti. Godine koje je proveo u Rusiji nisu bile . Bilo j epoznato da ništa neće sprečiti takav razvoj događaja kakav će želeti Moskva kao i Gama i njegovi drugovi. stegnutim pojasevima. stiskao je pružane šake i zabavljao se. sa širokim pri­ jateljskim osmehom. nad kojom su stajale ruševine mrtve Varšave. Prvo i najvažnije načelo: ne plašiti. nova vlada je bila činjenica. s konopcima umesto pertli. Bilo je među njima intelektualaca koji su uspeli da prežive godine nemačke okupacije. Iz skrovitih mesta starih kuća. praskala u smeh kad bi je udostojio da priča viceve. u seljačkim gunjevima. Partija ga je poslala u Krakov.plaho vito i brutalno. davati mogućnost za zaradu. Sada su ipak znali da je Gama svemoćan. ljudi su nepripremljeni. naučnika i umetnika. moglo bi se reći: ispod poda. vrbovati za redakciju i postavljati samo minimalne zahteve. bez stanovnika. Posmatrajuči život u Rusiji i provodeći duge sate u diskusijama o staljinističkoj taktici i strategiji Gama je. Tamo je spoznao slast diktatorstva. Gama je takođe krenuo na zapad. Gama. stanovi i zarade.

smesta treba stati na stranu onih koji negoduju i sam glumiti najveću ozlojedenost. zemljoposednici kojima je konfiskovana zemlja nisu bili zadovoljni. kad su izdavačke kuće bile zatvorene. kad god se neko usuđivao da govori o kolhozima. Događalo se to putem činjenica: vlada je stavila šapu na sve štamparije i zaposela sva veća izdavačka preduzeća. Klasna mržnja seljaka prema dvorovima u našoj zemlji nije bila jaka i isterivanim vlasnicima nije nanošena nepravda. Verno se pridržavajući ovih načela. tada nije bilo reči o kolhozima. U gradovima su se vijorile nacionalne zastave.niko nije mogao da tvrdi da se prema novim vladarima odnosi neprijateljski. oni su.ako se primeti negodovanje protiv drastičnosti vladiniii metoda. veći deo imanja. Gama je pridobijao sledbenike novoj vladi. tada treba širiti ruke i govoriti da je teško napraviti nešto sa idiotima koji su zauzeli odgovorne položaje i prave neoprostive greške. našao se još u vreme nemačke okupacije pod nemačkom prinudnom upravom i vlas­ nici su bili praktično lišeni prava na posedovanje. Mase gradskog stanovništva nisu osećale posebnu 128 . U skladu s taktikom koju je isprobao Lenjin objavljena je podela zemljišnih poseda među seljaci­ ma. bez obzira na njihovu političku prošlost. vodilo se računa da oni. bio je kažnjavan kao neprijatelj naroda koji je klevetao vladu i pokušavao da na taj način širi nemir. Tada. uzimah su. Parola su bile sloboda i demokratija. ipak. niti nužno zbog svojih javnih izjava. sačuvaju provincionalni karakter i zahvaljujući tome bolji autori nisu imali želju da u njima objavljuju. Treće načelo: uzimati sve koji mogu da budu od koristi. kao što su znali Gama i drugovi. Ne zahtevati suviše: ni od koga se nije zahtevalo. ipak. naravno. hapšenja članova Armije krajove odvijala su se krišom. svakoje hteo da objavljuje. Nastojalo se da se omogući odgovarajući izliv nacionalnih osećanja. Posle izvesnog vremena date su dozvole nekim katoličkim glasilima i jednom broju malih privatnih izdavačkih firmi. „u sledećoj etapi". ne samo fabrika i rudnika. koliko je moguće. postajali su to ne zato što su hteh. cenzure ili političke policije. s izuzetkom osvedočenih fašista ih onih koji su ispoljili sklonost ka kolaboraciji s Nemcima. Naravno. svako od pisaca i naučnika imao je mnoštvo rukopisa iz vremena rata. bili predviđeni za kasnije. U trenutku kad se njego­ vo ime pojavljivalo na stranicama glasila koja je vlada kontrolisala ili nje­ govu knjigu izdavala firma koju je vlada kontrolisala . verno odmeravali nove parcele koje su uvećavale njihova mala gazdinstva.

To što fab­ rike i rudnici prelaze u vlasništvo države izgledalo im je uglavnom ispravno . Znao je i to je bio za njega izvor priličnih prijatnosti. Prestrašenost i bes koji su se pojavljivali na licima sagovornika smesta su ustupali mesto umilnom osmehu: da. ispoljavao je najveće prijateljstvo. Jedno je bilo sigurno: nije se smelo napisati ništa što bi dovodilo u sumnju savršenstvo institucije Sovjetskog Saveza. Mrzeli su takođe oni koji su se dodvoravali Gami. obavezne.treba takođe uzeti u obzir i to da se sve događalo pet godina posle nacističke vladavine koja je uništila poštovanje prema privatnoj svojini. mrzeli su radnici i činovnici koji su ulazili u Partiju. Mrzeh su seljaci koji su dobijali zemlju. sumnjičen sam bio za simpatije prema komunistima (izgleda da za svaku policiju na svetu razlikovanje staljinističke i antistaljinističke levice pred­ stavlja nesavladivu teškoću) i za suviše blagonaklon odnos prema 129 . Ta vlada nije bila domaća: za svoje postojanje mogla je da zahvali bajonetima strane armije. stanovništvo čitave zemlje bilo je obuzeto jednim osećanjem: jakom mržnjom. Iz našeg univerzitetskog grada sam emigrirao. Moglo se ću tati o tome. tada je došlo do bokserskog dvoboja. Udarao je u osetljive tačke i posmatrao reakcije. pomagao im je. omogućavao da zarađuju. Pohvale ipak. njegovo mišljenje moglo je da učini da njihove knjige odbaci izdavačka kuća. baveći se njima. Nisu se uzbuđivali ni intelektualci. Tokom tih godina usavršavao sam se u Parizu. pošto je bio sklon napadima besa. za vreme jedne od njih ubacio sam mu u čorbu kutiju šibica s jasno pakosnom namerom. Od njega su zavisili njihovi položaji. kasnije sam stanovao u Varšavi. nisu bile kao kasnije. tako treba da bude. uglavnom im je ispravna izgledala i radikalna agrama reforma. jer sam po želji administrativnih vlasti izbačen s posla. mrzeli su članovi „legalne" socijalističke partije. I pored svega toga. njegova olovka je mogla da precrta s već složene strane časopisa njihove pesme i članke. Bračna ložnica na venčanju vlade s narodom bila je ukrašena nacionalnim amblemima i zastavama. One su bile veoma široke. Morali su da budu poslušni. Što se njega tiče. Mnogo godina je prošlo od naših diskusi­ ja u menzi. O tome je revnosno brinula cenzura. Sreo sam Gamu u Krakovu. vodio računa 0 njihovim karijerama. Imao ih je u šaci. koja je dobila nominalno učešće u vladi. Interesovalo ih je nešto drugo: granice slobode reči. ali ispod kreveta virile su cipele enkavedeovca.simpatiju prema tom feudalnom sloju i niko se nije uzbuđivao zbog gubitka njegovog značaja. mrzeh su pisci koji su se starali da izdaju svoje rukopise.

nije sumnjao u nužnost reformi. ali učtiva. Podela je bila jasna. pribor za brijanje i jeftino izdanje Gejove Prosjačke opere. i prtene vreće na leđima. Tako je počela medu nama igra koja je trebalo dugo da traje. u sis­ temu u kome sve postepeno prelazi u državnu svojinu sabotaža pogađa 130 . naučnik. Tu igru smo vodili svi mi. Tu su bile u pitanju znatno važnije stvari od samog ličnog rivalstva. Protiviti se? Ali. Mase toga naroda osećale su da n i š t a ne zavisi od njih i da ništa neće zavisiti.čak ni nekadašnji nacionalisti . Sa gledišta interesa Sovjetskog Saveza. koje sam imao na sebi. Sitni vlasnici preduzeća i trgovci osećali su strah sloja osuđenog na uništenje u odgovarajućem trenutku. ova formula nije obuhvatala istinu. umetnik prestajao je da bude jedinka koja lebdi u praznom. To je pomoglo da razbijemo prvi led. veoma kruta. Sada sam ipak bio potreban i koristan. seljak koji je dobijao zemlju nije bio zadovoljan. Susret sa Gamom bio je skoro nežan. ničim nisam stekao zasluge tokom rata. Gama je pamtio naše staro književno rivalstvo koje mu je zadavalo brige. Ipak. Sada sam bio izbeglica iz spaljene Varšave. Radnik. prema starim univerzitet­ skim kolegama odnosio se s naklonošću. u kojoj sam izneo svoje rukopise. Svaka diskusija trebalo je od tad da služi samo jednom cilju: opravdavanju odluka dalekog Centra. nije uopšte imao osećanje da fabrike pripadaju njemu. To nije bila samo igra između mene i Game. naš narod trebalo je da se pretvori u narod radnika i seljaka . pamtio je takode moje otvoreno pismo protiv staljinista koje me je stavljalo manje-više u položaj današnjih zapadnih disidenata. Pazili smo da ne pokazujemo jedan drugome zube. ipak. pred njim su se otva­ rale neograničene mogućnosti. mada je s velikim samopregorom radio na pokretanju fabrika. mada je tako tvrdila propaganda. Intelektualci koji su proveli rat u zemlji bili su posebno osetljivi na opšta raspoloženja. sa grupom koja je došla sa Istoka. moje pero predstavljalo je vrednost za novi sistem. Te naklonosti ni ja nisam bio lišen. naprotiv. Intelektualac je počinjao marš na partijsku liniju. pisac. Za Gamu i njegove drugove ova raspoloženja bi se mogla izraziti u formuli „ostaci buržujske svesti". to jest intelektualci koji su preživeli rat pod nacističkom okupacijom. Moja imovina sastojala se od radničkog odela. uspostavljao je kontakt s masom. Dva psa. Posle ratnih iskustava niko od nas . A ipak. imao sam male grehe na savesti.Litvancima i Belorusima (tačno). Bojao se.i to je bilo dobro. s teškoćom balansirajući nad zamkama cenzure. izvođena pomoću dekreta iz vrha. Bila je to čudna revolucija koja nije imala u sebi ni najmanjeg traga revolucionarne dinamike.

Gama nije bio oslobođen osećanja krivice koje je sezalo unazad do njegovog detinjstva. Ostalo je da se računa koliko dugo može da preživi ovakvo stanje stvari. u baltičkim zemljama. tako i želje da oni koji nisu postali staljinisti budu sada preobraćeni: na taj način njegovi postupci dobih bi potpuno opravdanje. kao kulturni ataše . Obojica smo greših. u našoj zemlji je došlo do izvesnih korisnih kul­ turnih procesa koji nisu bili mogući. Gama mi je pisao srdačna i lažna pisma. s kojom sam mogao da se sporazumem. Gama je znao da rizik mog bekstva nije velik: više od bilo koga bio sam vezan za svoju zemlju. mogao sam da pišem samo na svom maternjem jeziku i samo je u Poljskoj bila publika. ja. slao sam nešto što bi moglo da dokazuje da dozrevam za preo­ braćanje. u koji­ ma su vrebale uvrede za Metod. Kao pisac. kad riba proguta mamac. Utoliko manje se računala politička emi­ gracija. posle godina provedenih u Rusiji. Bila je to jedino moguća igra. Kad bih opazio daje struna suviše zateg­ nuta. na primer.to jest istočnoj grupi . Riba je progutala mamac. I suviše je znao da bi se varao. U stvari. direktno priključenim Sovjetskom Savezu. Naša igra nije se vodila samo u Poljskoj. bio je uvereren daje Istorija isključivo domen đavola i ko služi Istoriji. Kao što je poznato. Objavljujući članke i knjige. I 131 . ispoljavao je zvanični optimizam. Ježi. Boravak u inostranstvu davao je znatne koristi: objavljivao sam bezočne poeme i članke. Igra između mene i Game imala je. Posebna briga koju je ispoljavao prema članovima naše stare grupe poticala je kako iz zajedničkih mladalačkih uspomena. Samo je otpor misli bio moguć. sastavljena pretežno od mladih. osim tih opštih odlika. koje su odlika svakog izgnanstva. precenjivao je moju privrženost književnoj karijeri. Teškoća se sastojala u tome što je Gama bio pesimista. To je moglo da bude podjed­ nako dobrih pet. kao i deset ili petnaest godina. Ne bez Gaminog uticaja. bio sam pesnik. Prividi kritičkih ocena upućivanih nekom piscu često su varljivi. treba popustiti uže.interese čitavog stanovništva.u Sjedinjene Države. davah su ribaru . Uže je popuštano i do trenutka kad je ribar odlučio da izvuče ribu. poslat je u Francusku kao kulturni ataše.sa­ tisfakciju. Gama je bio veran Centru. koji je postao katolički pesnik. Znao sam da su njegova pisma lažna. Zapad se nije računao. Ipak. potpisuje đavolsku obavezu. Intelektualci (bar većina njih) osećali su da imaju ozbiljnu obavezu. ličnu obo­ jenost. Znao je takođe da se bojim da postanem emigrant i osudim sebe na jalovost i pustoš. a preobraćenici nisu bili.

Gama je posvećivao mnogo vremena pisanju. ali je promašio. s događajima i ljudima nije bilo mnogo bolje. te pohvale nisu bile tako vatrene kao što se moglo očekivati: u našoj zemlji prozni stil tada još nije podlegao procesu neophodne sterilizacije. Prim. izdat je brzo i recenzenti nisu štedeli pohvale. njegov roman bio je besprekoran. 132 . to je uglavnom trebalo da bude period NEP-a". prev. pošto su nove vlasti savladale prvi haos. njegova tema bio je proces grupi mladih staljinista u našem univerzitetskom gradu. dakle. Gama je smatrao da je posle nervne napetosti poslednjih godina zaslužio malo mira. Do Gaminog odlaska u inostranstvo došlo je u trenutku kad se. Prepoznajući bez teškoće stvarna lica u junacima romana. istina. bio je u vreme naše mladosti neobično slikovito mesto . teško je osloboditi se misli da se u ispoljavanjima nečijih osećanja ne krije mrvica pravog prijateljstva. takode zbog mnoštva kul­ tura i jezika koji su tamo koegzistirali. Gamin roman je nosio sve odlike tog ideološkog vežbanja koje u Rusiji nosi naziv roman. proces u kome je i on sam bio jedan od optuženih. Grad Vilno.ne samo zbog šuma i brda koji su ga okružavali ili svoje arhitekture. ehminisanje seljačke partije. Politički. u kome se odigravala radnja. Dogodilo se to u Varšavi.pored svega. Ništa od te slikovitosti nije dospelo u Gaminu prozu. Napisao je obiman roman. Bila je tres chic. Došao je trenutak kad je odlučio da upotrebi svoj bodež. apsorbovanje socijalista .te igre u najbližoj budućnosti nisu izgledale suviše ozbiljne i njihov rezultat je bio unapred rešen.' N E P N o v a e k o n o m s k a politika. međutim. mogao predviđati duži period relativne stabilizacije. lišena dara evokacije čulnih stvari. Uživajući u miru. Novu ženu je poslao na vaspitavanje u jednu pedagošku ustanovu u Švajcarskoj da nauči tamo jezike i dobre manire. a dokaz za to jeste što mogu da napišem ovaj portret. služila je isključivo kao instrument za izveštavanje o događajima i ljudima. Udarac je bio jak. Oblačila je najbolje pariške haljine. od . Savršeno bezbojna. Smatrao sam takode da je dovoljno intehgentan da ne očekuje od mene preobraćanje. Mašta romanopisca često preinačava ljude koje je imao mogućnost da posmatra: zgušnjava boje. u kulturnom životu bio je preporučljiv liberalizam. preuzeo je dužnost u jednom od diplomatskih predstavništava. Ubrzo se od vojničine u šlampavim ruskim cipelama pretvorila u salonsku lutkicu s plavom oksidisanom kosom i dugim bojenim trepavicama. mogao sam da konstatujem da Gama u predstavljanju ljudi nije bio tačan. Ipak.

Gama je počeo pomalo da se dosađuje u inostranstvu. mada bi se pokušaj da se demonizuju ondašnja veoma nespretna policija i ondašnje spore sudije teško mogao smatrad uspelim. dobro znam kako su veoma komplikovane ličnosti bili ti ljudi. zadovoljavala su takođe ambiciju nekadašnjeg provincijalca. Poznavao sam ga kad je pisao pesme i bistre književne rasprave. Posetio je niz evrop­ skih gradova. Njihovo uverenje da je Gama u suštini „liberalan" nije bilo mnogo daleko od istine: njegova žestina s kojom je negodovao protiv 133 . A poznavajući ih. uvek je za mene predstavljao ništa manju zagonetku. ali malo je u njemu bilo stvarnosti. ironičan. za vreme naših diskusija u menzi. najveće zadovoljstvo сфео je iz igre. tip sovjetskog činovnika. Stvarao je kako je nalagao Metod. Stefan. koji je posle povratka iz Moskve postao jedan od diktatora državne ekonomije. Gamin roman nosio je naslov Stvarnost. unutrašnje rascepljen. bez ustručavanja im je odsecao glavu ili noge. Henrik. Putovanja su za njega bila intere­ santno ubijanje vremena. sanjali smo o putovanjima. koju je vodio sa strancima. U te gotove forme ubacivao je žive ljude. on je bio jedan od najizrazitijih primera tragedije poljskog komuniste. uostalom. rastrzanog između dve lojalnosti. nisu bila suviše rafinirana. zabava ove vrste. ako ne bi mogli da se smeste. Ranije. Glavne ličnosti .bili su redukovani na učešće u političkoj akciji. putovao u Afriku. Bio je to više pamflet o predratnoj Poljskoj. Pošto je napisao ovu knjigu o godinama naše mladosti. Težak. često uviđa da nevernost postaje najveća vernost. potpuno se promenio od onog davnog vremena kad se kolebao da li da izabere staljinizam. bio je nesrećan čovek. Putovao je. Osim putovanja. koji je našao smrt pred nemačkim streljačkim vodom. bio bi drugačiji i bolji pisac.opijen lepotom sveta. turoban čovek. Gamina netačnost bila je druge vrste. domišljat i lakom na slavu. Naše sumnje da li ćemo uspeti da jednom ost­ varimo te snove ispostavile su se suvišnim: dato nam je bilo da upoz­ namo. kad pisac žeh verno da predstavi to što je stvarno. Spomenici arhitekture i umetnosti nisu ga mnogo interesovaU. Tada je to bio mladi Faust . to se više otkrivaju čuda koja izmiču peru. svet je neiscrpan u svom bogatstvu i što je veći napor da se ništa ne propusti od istine.mnogih psihičkih odhka pokazuje one koje su za junake najkarakterističnije. čak previše.Stefan i Henrik . posmatranje pojedinosti ljudskog života u raznim civilizacijama nije ga previše oduševljavalo: da je bilo drugačije. Zadovoljstva koja je Gama сфео s putovanja. apstraktne tipove političkih aktivista.

U Poljskoj je došlo do promena. već zato što ga je to oslobađalo da se nađe nasamo s četvrtinom tabaka neispisanog papira. iz n j e g o v e zbirke Sagesse {Mudrost). Zalio se da ga rad u diplomatiji sprečava da piše. ^'Šta si učinio. I diplomatiju i karte je upotrebljavao kao izgovor pred samim sobom. sa s v o j o m mlado. Šta dalje? Ova tačka zaustavljanja i obračuna u lepoj. Negodujući.šću? N a v e d e n i stihovi su iz poznate p e s m e b e z naslo­ va Pola Verlena (Paul Verlaine). Gama je smatrao sebe đavolovim slugom. a ne tvorevinom istorijskog determinizma? Približavao se četrde­ setoj i bio je u stanju da gleda jasno. popuštao je uzde. Šta je učinio sa svojom mladošću? Gde h je to nešto. u kojoj se položaj ministra smatra drugorazrednim jer iznad ministara stoji Centralni komitet Partije. eto. Gama je bio član Centralnog komiteta. zapadnoj prestonici nije davala ništa osim taštine: „Qu'a tufait. ah đavola koji vlada Istorijom nije voleo. Gama je priređivao partije bridža. Taj vetar istorijske nužnosti oduzimao je smisao književnosti: još jedna vesta ideološka jednačina. Zašto. slobodnim od posla.nekih suviše brutalnih metoda staljinizma ne bi se moglo okvalifikovati kao potpuna laž. prev. Partija ne voli ipak takva navikavanja na ugodnosti. U stvari. toi que voild. Dobro je poznavao svet Istoka u koji se vraćao: čekale su ga žestoke borbe. ako to određuje linija Partije? U blesku sveca treperile su pozlate zidova i velika osamnaestovekovna ogledala. znajući da je to korisno kao trik. de ta jeunesse?^'^" . Od pisaca je zatražena najzad stroga pravovernost. Bio je vatren i dobar igrač bridža. Navikao je na takav način života. Očajanje ništa nije moglo da pomogne. Gama je u mladim go­ dinama dostigao vrhunce karijere. smejući se u sebi njihovoj prostodušnosti.u zemlji. Govorio je daje suviše umoran od posla da bi mogao da radi nešto drugo osim da igra karte. Osećao se prazan kao sito kroz koje duva vetar. Diplomatske obaveze. Kurs je postao oštar. ako se unapred zna šta će tamo biti rečeno. Gama je bio potreban na mestu. intrige. Prim. Istovremeno je pratio reakciju sagovornika. još koliko tamo stranica besprekome proze. bilo je drugačije. Gama je igrao bridž ne zato što je bio umoran. mogao je da postane ministar . od gnevnog mrštenja obrva Moskve. prijemi. koji je kao odzvanjanje eha. da je hteo. Sa žaljenjem je napuštao osamnaestovekovnu palatu i lepu prestonicu. U večerima. jer stvara kod ljudi dobro mišljenje o njemu.kaže francuski stih. Morao je da ide. strah od onih koji su na vrhovhna. što bi mogao da smatra svojim. 134 . političko dresiranje personala.

Gama se nije varao. Vlada je upra­ vo poklonila Savezu poljskih pisaca tek završenu kuću u Varšavi. nastanjenoj visokim funkcionerima. posle čega je uzi­ mala gostu lična dokumenta i dozvoljavala mu da uđe. sa službom bezbednosti i sa pred­ stavnicima srodnih saveza. Tamo je uredovao Gama. Pristup toj zgradi bio je moguć posle prethodnog telefonskog spora­ zuma. Ti trenuci javne brutalnosti (dok je bio ambasador mogao je prema svom personalu da je dozvoljava sebi nekažnjeno) sada su mu zadavali probleme. napali smo prvi jer smo jači!" . stanovi za pisce.i mnogo je napo­ ra bilo potrebno da bi se zataškao ovaj nesrećni istup. Stan je dobio u drugoj vladinoj zgradi. sa izdavačima. Prave borbe vodile su se više u partijskom vrhu kome je pripadao Gama. održavajući brojne konferencije sa piscima. Ubrzo posle Gaminog povratka dogodio se jedan od najvećih gafova u njegovoj političkoj karijeri. Služba bezbednosti pri ulazu telefonirala je gore i proveravala da lije sastanak zaista bio dogovoren. moderno uređena sala za sastanke. U njegovu funkciju je spadalo vođenje računa da se književnost razvija u skladu s hnijom. i pored višegodišnjeg treninga. kancelarije. jedna iskrena reč (makar to bila iskrenost upotrebljavana za vrbovanje pristalica) mogla je da povuče za sobom pogubne posledice.ovog puta već zvanično . iz njega je još uvek virio plaho viti šljahtić koji je padao u vatru čim bi mu se neko usprotivio. Osim toga. U njoj se nalazila velika. ali brojevi telefona nisu se nalazili u telefonskom imeniku i davani su samo poverljivim licima. naravno ne s piscima jer u odnosu na njih imao je nadređeni položaj .Položaj koji je dobio bio je po rangu viši od položaja ambasadora u zapadnoj prestonici. pisci su morali sada već da pišu i objavljuju pod 135 . predviđajući novi period intriga i borbi. restoran. Gama je vatreno uzviknuo: „Da.mada je i među piscima bilo opasnih osoba koje su dominirale nad Gamom potkovanošću u dijalektičkom materijalizmu i preciznošću rabiniskih umova. direktor savesti. konferencijske sale. Bilo kako bilo. to jest pisac čija se dela pojavljuju u štampi ili izdavačkim kućama (riba koja je progutala mamac izvučena je na obalu. Član Saveza poljskih književnika može da bude samo „aktivni" pisac. Bilo je to na mitingu koji je održan neposred­ no posle izbijanja rata u Koreji. Gama je postao .politički nadzornik svih pisaca. i tada nije umeo više da sakrije da ljude tre­ tira kao službu na svom majuru. s redovima stolica koje su se podizale kao u amfiteatru. Gama je morao takođe ozbiljno da se lati pisanja. Odbacujući „tajnu propagandu". Imao je mnogo neprijatelja. linija u Poljskoj bila je već kruta.

ali sanja o jednom: o ratu. Jer. obdaren moćima. zahvaljujući upravo takvim ljudima kao što je on. i daje istorijski determinizam tvorevina ljudskih umova. Načelo aktivnosti je tim više obavezivalo visoke funkcionere. kad bi izbio rat. Gledajući svoju zemlju. za inat njemu biće mir i imaće u tom svom otmenom stanu pet pisaćih stolova i na svakome započet roman i svakog dana će urlati od očajanja jer zna da je to što piše kamen. Gledajući sebe. korespondencija s fronta i ne bi morao svakog dana da seda za pisaći sto i muči se nad romanom. bili bi govori. 136 . zna da njene stanovnike čeka sve veća doza patnje. kome je zaveštao svoju dušu. zna da nijedna reč koju će izgovoriti neće biti lično njegova." Teško je zavideti tom čoveku na izboru koji je napravio i njegovom znanju otrgnutog s drveta dobre i loše nauke. Ali.rekao je neko u Varšavi o Gami . Ponekad ga ipak spopada misao da je davo. letenje avionima. Lažov sam razmišlja o sebi i smatra daje za njegovu laž odgovoran istorijski deter­ minizam. „On vodi tu borbu s imperijalizmom i propagandu za mir .pretnjom da će biti isključeni iz Saveza i izgubiti sve privilegije).

kosu je zabacivao unazad s visokog čela.s usporavanjem.VII DELTA ILI T R U B A D U R U Srednjoj i Istočnoj Evropi reč „pesnilc" ima malo drugačije značenje nego na Zapadu. Kod Delte je ipak umetnička nonšalantnost bila deo glumačkog plana koji je praktikovao: svakim svojim gestom. Čak bi i odeća starih vremena bolje odgovarala njegovoj spoljašnjosti od sakoa našega veka. bio je dobar glumac. Njegova glava bila je nesrazmemo velika u odnosu na trup. tako da se ta napetost ne smanji. isticao različitost svog ritma od ritma okoline. kravate je voleo da vezuje u labav veliki čvor Često se događa da su oni koji žele da spoljašnjim odlikama istaknu svoju pripadnost umetničkom klanu u stvari drugorazredni umetnici. imao je veštinu zadržavanja slušalaca sve do trenutka najveće napetosti i odmeravanja reči kao i njihovog tona. '"Au ralenti (franc. a lauta u ruci i duga kosa tek bi mogle da stvore sliku koja bi odgovarala njegovom karakteru. u svakom istorijskom periodu ove obaveze pesnika su drugačije shvatane. onako kako su ga slikali u scenama kneževskih gozbi stari shkari. intonacijom glasa zabavljao se sa svetom. kad se smejao. Delta je imao tamnu cigansku kožu. onizak. Ispoljavao je sklonost ka ekscentričnoj odeči. i da se u svojim pesmama bavi svim onim što predstavlja predmet javnog interesovanja. Izgleda da bi se Delta najbolje osečao u vremenu kada su kraljevi i kneževi osiguravah pesnicima mesto za svojim stolom. Tradicija zahteva da bude nacionalni „bard". krivila je sardonska grimasa. Istina.) . njegova usta. Nametao je svoj talenat au ralenti^". prev. Delta je izvrsno recitovao svoje pesme u velikim dvoranama punim publike. Prim. Pesnik nije tamo samo pronalazač lepo sastavljenih rečenica. u zamenu za uzbudivanje pesmom i zasmejavanje vicevima. imao je u sebi nešto od kepeca i klovna. pevač. to znači. ako se tako može reći. 137 . bio je pegav. Njegov ritam bio je sugestivan. vladao je dvoranom. čije pesme mogu da pri­ hvate mnoga usta.

Alkoholizam (obično su to bili ciklusi koji su trajali po nekoliko dana) uvodio ga je u stanje halucinacije koje se izražavalo radnjama koje se ne događaju drugim pijancima. izvrsno se zabavlja­ jući kad se pedantni profesor našao u nevolji. rasla su mu krila. A. koje je ostavljao na uhcama i koji je trebalo da mu pokazuju put. Preinačavao je svoju biografiju prema trenutnoj potrebi. zaustavljao fijaker. Hofmana ili Edgara Poa. engleske. bio je to potpuno iracionalan čin. kao i uvek. Delta je bio drevna pijanica. bacao ga na kolovoz i pred začuđenom masom flegmatično mokrio na kaput. Т. Rekvizite uzete odande slagao je na način koji je podsećao na njegove pijanačke fantazmagorije. Ulazio je u turističku agenciju i tražio čašu piva. Deltin rad davao je opširnu pesnikovu biografiju i bavio se detaljnom analizom okolnosti u kojima su nastala pojedina njegova dela. osim sklonosti prema egzibicionizmu. Kratko vreme studirao je na univerzitetu. Ona nije bila slična ničemu u Evropi prve polovine dvadesetog veka. Vozio se fijakerom (pre Drugog svetskog rata ovo prevozno sredstvo je još uvek bilo često u Varšavi).pravio velike pauze među recima i. Niko ne zna Deltino poreklo. gde se proslavio time što je napisao rad o engleskom pesniku sedamnaestog veka koji nikada nije postojao. skidao kaput. obilato je citirao latinske. teško bi mu se mogli otkriti uzroci. Razlog za njegovu legendu bila je i njegova poezija. menjao se. kako je govorio. Zbog toga je bio okružen le­ gendom. porodica je poticala čas iz Češke.eto šta je Delta hteo da bude tada. U njegovim pesmama pojavljivali su se bucmasti barokni andeU. čarobnjaci koji pdleću kroz 138 . mučen očiglednim dokazom erudicije. Njegov otac bio je jednom sakristan. čas je opet imala tesne veze s Moskvom. Pa ipak. Ovi i njima shčni izgredi dokazivali su da je Delta tonuo u svet priča E. Šarlatan. francuske i nemačke pesnike. Crpeo je iz poezije prošlosti. koja je u našoj zemlji ostavila veoma jake tragove. „njegovi ljudi". u stvari je pevao. Kod Delte granice između fantazije i istine nisu postojale. Delta nije padao pod uticaj književnih škola. mistifikator . tako su se preruših da nije mogao da ih prepozna. Bio je tada otelovljena ritmička inkantacija. U književnim kafanama voleli su da pričaju o najnovijim Deltinim ludostima. Svojim poznanicima je dolazio i žalio se da mu je teško bilo da nade adresu jer. mađa je govorio. drugi put restau­ rator. Ne zna se odakle je sakupio svoje poznavanje stranih jezika. Teško bi ga bilo zamisliti kako sedi za stolom s rečnicima i gramatikom. boravio u atmosferi latino-italijanske civilizacije.

Pero je bilo jedini izvor njegovog izdržavanja. rečju . Delta je objavljivao mnoge humorističke pesme. koje su ga kod drugih pesnika samo nervirale.neprimetno za samoga sebe ulazio je u dimen­ ziju gde su važili zakoni drugačiji nego u svakodnevnom životu. gutao porcije apstraktnosti. mogla da bude izvrsna ili slaba) i. Kad je bio trezan. Takve transakcije odvi­ jale su se često u kafani.prozor. smejao se neočekivanim autorovim obrtima. Njegova inventivnost u pronalaženju tema izgledala je neiscrpna. istovremeno. na primer. čime je dovodio urednike u tešku unutrašnju borbu: hteli su da imaju Deltinu pesmu. Posle uzaludnih pokušaja da omekša protivnika. Pričalo se o Deltinim pobedama u borbi sa lekari139 . oteti nepoznatom silom (u poslednjem trenutku spašava ih od te sudbine žena. Na svojim knjigama voleo je da stavlja spisak svojih fiktivnih dela. Pošto se dopadao čitaocima. Između ostalih. ali razlikovala se od nje po jednome: i pored čudnih kombinacija shka. Delta je vadio pero. gledao je ispod oka. Svojom alogičnošću i mešavinom raznih elemenata podsećala je na modernu poeziju. U cenkanjima je bio neumoljiv. rasprodalo. lovovi sa sokolima. Događalo se da Delta aterira u sanatorijum za alkoholičare. imao je mnoštvo ponuda iz redakcija i radija. planete kao gospođice u plavim gaćicama.skripta s predavanja. Neki su nalazili rešenje za to: davali su novac i nisu puštali Deltu ni korak pre nego što preda rukopis. Njegova poezija bila je tragična i komična. pisao pesmu (koja je. shodno njegovom raspoloženju. Živnuo bi samo kad bi ugledao novac. koja se rado smatra dekadentnom pojavom. sećam se ovakvog naslo­ va: Uvod u Ijudožderstvo . Čitalac se predavao njenoj muzičkoj draži. Navodio je sumu i nikakvi argumenti nisu ga mogh privoleti na ustupke. Uplitali su se u to gramofonske ploče s Mocartovom i Bahovom muzikom. astronomi koji najavljuju kraj sveta. zgrabivši banknotu. nije bila nerazumljiva. Rezultati lečenja nisu bili dobri. narodne zabave u predgrađima. besmislena i. napisao je. niko ne bi mogao da pretpostavi da je on autor pesama koje su zasmejavale publiku. besposličari koji prodaju leptire (konačno. gledajući ga. ciklus naslovljen Pesma načelnika grobljanskog odseka. tražio je isplatu smesta. ali dati mu novac značilo je izložiti se riziku da Delta počne svoj ciklus pijanstva i zaboravi na obavezu. bio mu je potreban novac i nikad ga nije imao jer je honorare smesta trošio na piće. hvatajući zubima za uho). Banknota je stajala na stočiču među partnerima. turoban. puna smisla. Ćutljiv. Štaviše. zašto ne bi prodavali leptire?). potpisivane najrazličitijim pseudonimima. išao je da pije.

podjednako pijani. u njima su se vraćali užas i lepota prošlih vekova. Najneobičnija Deltina poema bila je Bal kod Solomona. parovi na travi. Ništa tada nije imalo racionalne osnove. Ijuljaške . Šarlatan.i odjednom se nebo naoblači. nije bila madona pobožnih.Narodna zabava . Madona. kanarinci 1 mačke bivaju najzad počišćeni kosmičkom katastrofom . Vaterman .dubinski bager..povezuje se s Vergilijevom tužnom eklogom i sa zveckanjem mitraljeza. zaprljani praznim bocama. Zastoje kralj Solomon priredio bal? Zašto kralj Solomon živi u dvadesetom veku? " Grand Gidgnol . ljubavnici i pijanci. koja se često pojavljivala u Deltinim pesmama.tragičan pesnik. kiša počinje da pada i to oblačno nebo .vvaterman (franc) . jurih su jedni za drugima poput brzog voza.sve je to uticalo na karakter njegovog stvaralaštva.kraja civilizacije.uprkos prividi­ ma .na zado­ voljstvo pesnika i da bi se ostvarila „ispraznost nad ispraznostima" Eklezijasta . Prim. sve bližeg „gvozdenog doba".šte koje neguje uzbudljive i nastrane pozorišne komade. prev.postoje vrteške.Večne sumnje".ma: u jednom od sanatorijuma . ali nisu mogli da predstavljaju nikakav oslonac. sve je izgledalo izgubljeno. organi­ zovali na biciklima trke po hodnicima. travnjaci. prev.a sve je opisano perom koje se zabavlja. Delta je bio istaknut i . 140 . Delta je ispravno nazivan „kraljem besmisla". mnogo godina pre nego što je u stvarnosti izgubljeno i Evropa je utonula u mrak i svirepost. Iz njegovih pesama probi­ jala se strašna vizija . A ipak.Odlazim u bezdan . ne dozvo­ ljavajući da ih zavedu spoljašnje lakrdijaštvo . kao glumci u Gran-ginjol-u".za one koji su umeh da je primete. opšta beznadežnost.na način koji je tajna Deltinog maj­ storstva . Nezaposlenost. Pojmovi i slike koje je upotrebljavao Delta bili su kao snoviđenja. alkohohčar.njegova pobeda bila je potpuna. Prim. razvoj nacizma u susednoj Nemačkoj . a Delta je podsmevajući se izvikivao: „Stvarnosti! Mamo sveta! Za tebe je pauke ubijati jedno te isto!" I bio je u pravu kad je govorio: „Oslonjen 0 vaterman" . katastrofe. članovi revolucionarnih partija. već stilski ornament. Kraj sveta .kako su kolale glasine . Fašisti i komunisti u Deltinim pesmama s oduševljenjem su se međusobno ubijali.pariško pozori. U drugoj njegovoj poemi . Svoj književni rad započeo je u godinama velike ekonomske krize. tolika da su lekari i pacijenti.takav naslov nosila je njegova poema u kojoj naučnici i političari.

pisao je Т. Ovaj časopis bio je antisemitski usmeren. proricao je u pesmama i člancima „noć dugih noževa" . Svakom svojom reči Delta je hvalio svet takav. Najzad mu je to pošlo za rukom i Deltine pesme su počele da se pojavljuju na stranica­ ma časopisa koji ga je na neki način kupio kao isključivu svojinu. brodove na Visli. boja i muzike. kakvim ga je video: klupko apsurdnih zabava. nego jednostavno Solomon? Zašto u salu ulaze besposličari koji prodaju leptire? Ko peva persijske pesme o dulistanu. Urednik velikog desničarskog nedeljnika dugo je pokušavao da pridobije Deltu. kojoj je pisao ode. Bio je sposoban da stvara pesme i himne na svaku temu. Njegov veliki tiraž bio je rezultat širenja nacionalističkih raspoloženja u našoj zemlji. bila su pot­ pisana Deltinim imenom i nosila sve odlike njegovog talenta. Ciganke koje plešu. mačke koje spavaju na prozorskim daskama.u ekstremno desničarski nacionalizam. pret­ varalo se u spektakl pun pokreta. iz nje je izbijala snažna afir­ macija života. Voleo je svoju fantazmagoriju. Bio je pristalica entuzijazma i radosti samih po sebi. ženu.u predeo priviđanja i „večne sumnje". Zato je s izvesnim čuđenjem prihvaćeno Deidno obraćanje . A ipak. Liberalna publika je s nevericom prihvatala novu fazu Deltinih izgreda: obožavao je kolone „falangi". Tematika Deltine poezije bila je deprimirajuća. godine . Slični „pokreti" pojavljivali su se tada u svim zemljama Evrope. Postoji posebna logika sna i samo takav pesnik kao Delta u stanju je da je slobodno upotrebljava. njegova poe­ zija . Eliot.takva dela su se pojavila. A ipak. ispunjene mnoštvom sveta u nedeljna jutra.i tu je još jedna od unutrašnjih protivurečnosti ovog fenomena bila je oslobođena tuge i očajanja. težnji. uostalom. Delta nikad nije ispoljavao političke sklonosd. ružičnjaku? Odakle se naglo pojavljuju horde poli­ cajaca i počinju da plešu divlje plesove? Ne vredi lupati glavu zbog sUčnih pitanja. Naprotiv.Možda. reči i borbi. 141 .to se dogodilo valjda 1937. liberale i levicu. činjenica je bila očigledna . Kod Delte su razgovori koji se vode na Solomonovom balu podignuti stepen više . jabuke u cvatu. to nije kralj Solomon. „The women come and go talking about Michelangelo " . šta god je dotakao. Svoje podsmehe delio je podjednako grupacijama koje su se međusobno borile. Voleo je vrteške. Može se reći da su teme za Deltu bile samo pretekst. S. Izvlačio je iz sebe nit kao svilena buba i obavijao njome sve na šta god je naišao na svome putu.novu Vartolomejsku noć za Jevreje. „pokreta" koji je nalazio pristalice posebno među mladima. primer Italije i Nemačke bio je zarazan. želeći da izrazi besmisao.

snaga. Usamljeno razmišljanje s perom u ruci. odnosio se prezrivo. Delta je želeo da ide zajedno s masom. za koje se interesovao samo mali krug sladokusaca. da se bori s njegovim pijanstvom.Zašto je Delta tako pisao? Prema rasnim pitanjima bio je sasvim rav­ nodušan. tamo idem i ja. to im dajem . Kako i za koga .da vrši kontrolu i staranje nad njim. Masa je mahala štapovima: zdravlje. Osim toga.eto.mecena je morao da ga primorava na pisanje. na granici sa Sovjetskim Savezom. Delta je dospeo u rusko ropstvo.to poštovanje nije se ipak protezalo na ono o čemu je pisao i što je proklamovao. Tenor. Izvestan broj razoružanih poljskih vojni142 . Tražio je da pobegne iz te kafane. Delta je. izjavljivao im svoju ljubav i molio ih da mu oproste. Lauta u ruci i masa obožavalaca . Prema ezo­ teričnim književnim školama. u četiri zida. bila je stacionirana u istočnoj Poljskoj. ako bi morao da objavljuje u malim magazinima koje čitaju samo snobovi. primitivnost. Kuda idu moji čitaoci. Izbio je rat. nije bilo za njega. jednom rečju . Teško bi se od Delte mogao naći bolji primer pisca koji se buni protiv izolacije intelektualca u dvadesetom veku. Njegova jedinica u kojoj je bio redov. Najzad. Delta nije bio lišen profesionalnih načela. bio pobornik entuzijazma. Razloge ove veze s desnicom ne treba tražiti u njegovim političkim sklonostima. Bio je to Deltin konflikt s književnom kafanom. uzmimo u obzir to da je Delti za život bio potreban mecena . tada je obično bio pijan) i padajući pred njima na kolena. Njegov ponos nije bio neopravdan: „avangarda". Imao je mnogo prijatelja medu Jevrejima i istog dana kad su se pojavljivale njegove rasističke izjave dolazio je tim prijateljima (naravno. Njegovo nepri­ jateljstvo prema Jevrejima (jer nije ga bio oslobođen) nije imalo uopšte rasnu osnovu: ograničavao ga je na Jevreje-pisce koji su posebno bili skloni ka slavljenju književnih „vrednosti" i „neobičnosti". S ponosom je pričao o hiljadama mladih ljudi koji znaju napamet njegove pesme. Ismevao je pesnike. Lakrdijaš i trubadur. koji bi se našao na pustom ostrvu. Masa je marširala. kojom su se interesovali samo malobrojni. veli­ ka narodna zabava. bez nade da će naći čitaoce. Kad je Crvena armija krenula u prijateljski susret s nemačkom armijom.to je bilo važno. kao što su želeli stari pevači i pesnici. šta je želeo. kako bi se reklo. čije su pesme bile razumljive samo malobrojnim intelektualcima. Svoju profesiju pesnika tretirao je s poštovanjem . nije raspolagala tako širokom skalom umetničkih sredstava kao Delta. Delta je mobilisan. Pošto je nacionalistički „pokret" počeo da dobija masovne razmere. što žele moji čitaoci.tvrdio je Delta svakom svojom pesmom. patio bi isto koliko i Delta.

koja recituje Horacija. oči su mu vatreno gorele. Teško je čak i zamislifi čoveka manje pripremljenog za način života. uzbuđena gomila! Izgubljeni rat 1939. sam urednik je prilično dugo proveo u zatvoru u Varšavi. iz stisnutih usta razlegale su se reči poziva na neodložne akcije. borovi i reči komande.ratni zarobljenici bili su pozajmljivani nemačkim seljacima. postao je jedan od najvećih aktivista podzemlja. u jedan od štalaga. pretežno poljoprivredne . Ostao mi je u sećanju onakav kakvog sam ga video poslednji put u kafani. godine. Gore bi bilo daje ured­ nik podelio sudbinu tromilionske jevrejske mase u Poljskoj. Ubrzo posle toga Gestapo je ušao u trag njegove organizacije. poslali u gasnu komoru. prev. Nacisti su sprovodih u delo antisemitski pro­ gram. nije odveo u poslednju šetnju. U isto vreme u Varšavi je vladao teror: tužni su bili plodovi naciona­ lističke groznice u Evropi.preživeo je . godine je sve to pretvorio u prah i pepeo. Oni koji su još nedavno skloni bili da gledaju Nemačku kao uzor sada su postali progonjena divljač. Nacionalistički „pokret". s lopatom. ginuli su pred egzekutivnim plotunima i u koncentracionim logorima. Tako je Delta postao nemački ratni zarobljenik i bio poslat u dubinu Rajha. Odande bi ga sigurno. pre nego što ga kamion. u gorku uspomenu na ljudsko ludilo. DeUine kvalifikacije za fizički posao bile su sum­ njive. koji je istupao kao Delfin mecena. Prim. ali ne više kao bojkot jevrejskih prodavnica ili uznemiravanje "Štalag . Streljan je u šumi kraj Varšave: pesak. po naređenju okupacijskih vlasti. Ipak . koja je istovremeno bila sedište njegove tajne grupe i tajnog časopisa koji je izdavao. kao druge.ka Crvena armija je predala Nemcima. Mislim da mu je donekle pomoglo to što je tečno go­ vorio nemački.skraćenica od Stammlager (nem.čudna dvorska budala u dronjama. Uostalom. u kome je najvažniji i skoro nerešiv problem bilo punjenje želuca. koji je stvoren u Varšavi 1940. kolone koje marširaju. u koju je kao polu-Jevrejin mogao da bude uvršćen. Našao bi se u getu. pun žandarma naoružanih do zuba.zarobljenički logor za redove i podoficire u N e m a č k o j za vreme D r a g o g svetskog rata. Bio je fanatični patriota. 143 . Upotrebljavan je. bila je to blaga forma smrti." Proveo je tamo pet i po godina. Urednik desničarskog časopisa.) . Čitav personal kafane koji se sastojao od njegovih najbližih saradnika je uhapšen. kao i drugi zarobljenici. Njegovo mršavo jevrejsko lice bilo je naelektrisano žestinom (kao mnogi antisemiti u našoj zemlji bio je polu-Jevrejin). za razne poslove.

Trčala je ulicom podignutih ruku. čije linije izazivaju oduševljenje i žudnju . u fazi procvata životnih snaga. stvorenom za ljubav. kao upravo ta devojka. Delta je 1945. Delta je krenuo u Francusku. ne priziva ona jevrejska devojka kao j e ­ d n a od n j i h . Telo joj je bilo bujno. ramena. Drugim recima. upomost s kojom se ova slika vraća . Ipak. nikakvu pripremu u njenom telu. ponosno podignute brade. već kao mladalačka lepota. podležem poseb­ noj opsesiji. Bio je to period 144 . koja nije imala ničeg zajedničkog s njom. Devojka nije bila prva i nije bila poslednja medu milionima ljudskih bića čiji je život naglo prekinut. Meci automatskog pištolja SS pogodih su je u tom protestnom kriku. kao istovetna i stalno prisutna. trenutak je začuđenosti organiz­ ma. u koju spadaju kolektivne sek­ sualne orgije primitivnih plemena: pitanje zamenljivosti predmeta žudnje ili osećanja zajedništva. to je osnova ljubavi prema ljudskoj vrsti: tu ljubav je verovatno nemoguće shvatiti ako se.jevrejskih preprodavača . zajedno s masama takvim kao on. ruku. gde je boravio.navodi na izvesna razmatranja. gledajući masu nasmejanih žena. Imala je sigurno dvadesetak godina. sa grudima isturenim napred. Pošto je isušio tamošnje izvore novca i alkohola. Pisao sam o njoj onda kad se odigravala. teško mije da pišem. Na terenu. Jedna od najlepših Deltinih pesama napisanih o njegovom boravku u Nemačkoj je pesma o smrti mlade Venecijanke. O tragediji varšavskog geta.i uvek onda kad sam osećam u sebi opijenost lepotom boravljenja medu ljudima . I to je erotska pesma: Venecijanka se pojavljuje u njoj ne kao individua. To je verovatno pitanje koje seže do same sfere. Često mi se događa da. Slika geta koji gori suviše je srasla sa svim doživljajima mog zrelog doba da bih mogao o tome da govorim mirno. dejstvovale su i jedinice lon­ donske poljske armije: susret. godine. pesme. Za trenutak traju život i smrt istovremeno. kukova. koji će esesovac šutnuti nogom. vitki vratovi. istovetnosti svih žena i muškaraca. pozdravljao britanske odrede. radosno. pre nego što na kaldrmi ostane krvavi dronjak u agoniji.niti kao Deltine književne sporove. kome monogamija ne može dati oduška. Gledam žene koje prolaze: bujne kose. divno. pijančenje. kao lepota grudi. sedeći na terasi pariške kafane ili idući ulicama velikog grada. čiji sam bio očevidac. uništenih smrću. uhapšene i deportovane u Rajh. Taj trenutak kad meci tonu u telo. vikala je krikom koji razdire srce: „Ne! Ne! Ne!" Nužnost umiranja bila joj je neshvatljiva: ta nužnost umiranja koja je dolazila spolja. O jednome bih samo hteo ovde da ispričam.i tada mi se uvek pred očima javlja ona ista jevrejska devojka.

ličila je na kavkavsku Madonu.i propagandom. gorka emigracija. Njegov povratak u Poljsku odvijao se uz pratnju svih propisnih skan­ dala: Delta je od luke (doputovao je brodom) bio u stanju alkoholičarske i patriotske euforije. zatvorenika i ratnih zarobljenika vraćali su se u svoje zemlje. Cela Evropa bila je na putu. Delta je osećao da se pretvara u običnog siromašnog izbeglicu na čije bufonerije . radeći kao kelnerica u varšavskim lokalima. Takav pesnik je za vladina glasila predstavljao veću dobit od mnogih suviše revnosnih levičara. Kad se najzad pojavio u Krakovu (gde se žena preselila posle uništenja Varšave) u društvu prijateljice koju je doveo iz Brisela. Delta je svuda sretao veliki broj Poljaka. Tamo je takode bila Deltina žena koja je preživela pet i po godina nemačke okupacije. Gde je bila ljudska masa. Njegovi predrat­ ni obožavaoci radovali su se stoje preživeo i starali se da učine za njega sve što je bilo moguće. Bila je pasivna i privlačna. Deltin povratak bio je povoljan za one koji su vladali književnošću . Od najrazličitijih emigranstkih komiteta izvlačio je novac. Trebalo je u tom periodu koristiti patriotska osećanja. mržnja prema Nemcima.to je povećalo njegovu vred­ nost. bila je to jaka karta za pobedu: oslobođenje. imala je orijentalni tip lepote: malo grbav. milioni prinudnih radnika. u kontaktu s kojom je mogao da se povrati entu­ zijazam marša? Ta masa bila je u rodnoj zemlji.više niko ne obraća pažnju. 145 . volela je da na lepim rukama nosi sjajne narukvice. „su­ verenitet". mršava i cmokosa. godine. poveći nos. Delta je bio popu­ laran pesnik. Sumoma. iz svake železničke stanice slao je telegrame ženi. Poticala je iz porodice gruzijskih emigranata. nacionalne zastave. cme oči. Delta se uveravao da je tamo kurs bio liberalan i da se tek tamo pred njim otvaralo polje rada. Deltina žena bila je sitna. Izaslanici vlade u Varšavi ubeđivali su ga da će biti dobro prihvaćen i da će mu zaboraviti njegove predratne desničarske greške. poznat kao pristalica desnice . žena je smesta primenila oštre represije i prijateljicu isterala iz kuće. pa čak podsticati šovinizam. Mogućnosti štampanja bile su male. pustoš i ukus poraza. drugi mihoni su bežali ili bili izbacivani iz svoje rodne zemlje. Pisao je patriotske i antiruske pesme koje su odgovarale opštim strastima.opštih potucanja . publika rasuta po raznim zemljama.ponovo kao svojevremeno u Poljskoj 1939. novca je takode bilo sve manje.i u ponašanju i u pesmama . Čitajući štampu koja je stizala iz Poljske. Postepeno je ipak boravak u Parizu i Briselu prestao da mu se dopada. ali ne bez smisla za poslove i dara za držanje muža u šaci.

satirične pesme. takođe je sada nalazio dobru primenu.pogledajte. bez obzira na to šta je opisivao.Delti je uvek bio potreban mecena. Delta je ludeo: poeme. čitaoci Deltinog kabarea stideli su se pomalo tog uživanja koje su nalazili u ovim nastranostima. Njegovo pero bilo je zaista zlatno: svaki pokret perom na papiru . junaci „Zelene guske" bili su ljudi. Oni koji su želeli da ih smatraju „sigurnima" i oni koji su se ozbiljno odnosili prema svom marksizmu. Punio ih je sada optimističkom sadržinom: slikama obnove i srećne budućnosti . humoristička prozna dela. Zar to nije odvratno? Iskusni članovi Partije umirivali su uzbuđene puritance. Nije bilo više „falange".Delta je pisao velikim ukrasnim slovima na dugim rolnama papira .povećavalo mu je. Našao je zaista izdašnog mecenu: državu. ali nedeljnik su revnosno kupovali. koje je nazvao „Zelena guska". asistira­ jući svake nedelje tim predstavama. To je već bilo dobro. oni još nisu pripremljeni za 146 . donosilo mu je bogate prihode. životinje i predmeti. koju su svi hvalili. Te elemente trebalo je upotrebiti u propagandi. stvara se patriotska atmosfera . su negodovali: kako se mogu dozvoljavati .to je bilo još bolje. zadovoljavaju se želje čitalaca. ravan ovome. bez kojeg je Delti teško bilo da živi.tom lakrdijašu takvi skandali. Deltine pesme su po prirodi bile uvek vedre. više nego bilo kada ranije. Delta je potreban i koristan -u o v o j e t a p i . Štampati njegove poeme na prvim stranicama časopisa i novina. Šta god bi sada napisao. Uz to.govorili su . dijalozi izlazili su iz njegove radionice kao neprekidni potok. Štampajući ga svuda. Njegova delatnost predstavljala je predmet sporova. On ima mnogo sledbenika. Pošto nije imao nikakvih proble­ ma s nalaženjem dobro plaćenih glasila. čak su desnica i katolici s nama. niti mase raspaljene protiv nacionalnih manjina. omogućavati mu karijeru? Ali svako se seća njegove prošlosti kad je bio antisemit i kad je svojim kolegama iz levice pretio „noću dugih noževa"! Sada nikome nije tako izvrsno kao njemu. suzbijajući pomoću njih opštu mržnju prema vladi nametnutoj spolja. koristi. i bilo je zadovoljenje nacionalne gordosti zbog dobijanja na Zapadu teritorija koje su prethodno pripadale Namačkoj. Već je počela obnova zemlje. Ni najed­ nom drugom jeziku nije mi se dogodilo da čitam čist apsurd. Jedan nedeljnik otvorio je za njega stalnu rubriku u kojoj je redovno objavljivao „pozorišne komade": bile su to kratke scene „najmanjeg pozorišta na svetu". Entuzijazam reči. čije bi mesto pre bilo u kafani egzistencijalista u Parizu? To je poludeli malograđanin. odnoseći se prema njihovoj naivnosti s blagim osmehom.

o maršu nacionalista. razumnu književnost. dokazivali su da se ceo njegov odnos prema svetu zasniva na zabavljanju. o Lenjinu. Zbog pisama iz Moskve puritanci su proključali. Taj spoljašnji podsticaj ipak nije 147 . Šta god je pisao pretvaralo se u operu bufo. Deltina oduševljenja imala su sve odlike lukavog podrugivanja. Nije spadao u ljude kod kojih je moguće utvrditi da И lažu ili govore istinu. Kao cenjeni pisac dobio je sovjetsku vizu i proveo izvesno vreme u Moskvi. a on. dobro. Sve je to igra za izvesno vreme. hvaliću tako da će vam na nos izaći". Delta je jednom. Delta nije dozvoljavao nikome da ga pretekne. o zahvalnosti koju prema Rusima treba da oseća svaki Poljak. Sada se sam našao pod točkovima automobila.ozbiljnu. Niti se podrugivao. Izgledalo je kao da ona go­ vore: „traži se od mene da hvalim. U jednome od njih je konstatovao da je u Moskvi sve izvrsno. tačnije rečeno. Kad je u Poljskoj nastao prelaz s uzdržanog divljenja Rusiji na javno idolopoklonstvo. o Lenjinu. pre rata. pristalice ozbiljnosti započele su akciju protiv Delte. elegija se sastojala od četiri reda i završavala zaključkom da je takva sudbina pravedno zadesila leptira zbog njegove lakomislenosti. Normalni kriterijumi prema njemu bili su bespomoćni. Mogao se uporediti s mađioničarem koji će svakog trenutka iz svog cilindra izvući bilo koji broj kunića. samo joj jedno zamera: suviše je slična Taormini jer se u njoj jedu isto tako mnogo pomorandže kao na Siciliji. U odgo­ varajućem trenutku Delti će zavrnuti šiju. Pisao je 0 junaštvu sovjetskih vojnika. koji ga je izdržavao. sigurne već sada da će moći da mu vrate milo za drago. Bio je i te kako „na liniji". o komsomolskoj omladini. I pored dugog naslova. napisao Elegiju o smrti leptira koga je pregazio kamion. Delta. Posle kongresa pisaca. stalna preteranost kao umetničko sredstvo oduzimala je ozbiljnost temama. i to kunića proizvoljne boje. Kretao se u drugoj dimenziji. Nije brinuo o podudarnosti svojih fantazija sa stvamošću. zatraži od njega usluge. niti je govorio istinu: pravio je trikove. o Moskvi. na kojima su kompetentni faktori proklamovali socijahstički reaUzam kao jedino dozvoljeni stvaralački metod. pomorandže ne voli. Nije lako ipak bilo odgonetnuti kakve su zaista bile njegove namere. Delta nikad nije bio „ozbiljan". Delta je umeo da piše o svakoj temi . to je osnovni zahtev socijalističkog realizma. Podvrgavajući analizi njegovu poeziju. bavio se umetnošću radi umetnosti. Odande je slao entuzijastička pisma u stihu i prozi. odvratan i mračan grad.o Madoni. Dovoljno je bilo da knez. Počinjalo je vreme stro­ gosti i preciznosti. Kao što je poznato. Oni su znah da je Moskva.

i Moskva postajali su u njima nešto posebno i malo real­ no. koje su upotrebljavane do vre­ mena dok su bile potrebne. i Madona.nije mogao da se popravi.što je značilo da više nije bilo dovoljno pisati na preporučene teme. Knez. Takvih kneževa već odavno nema. ali . i Lenjin. sada je jasno postavljena parola „borbe sa spontanošču stvaralačkog procesa" .i sigurno. pesma je samo sredstvo za postizanje cilja. Delta je hteo da služi knezu. Knez je Ijutito mrštio obrve kad su Deltine pesme prestale da budu unosne. u predeo živih senki. 148 . U socijalističkoj privredi ništa ne treba da propada. kako je rekao jedan od činovnika. neka vrsta pozorišta u oblacima. Da bi postojao kao pesnik. kao prethodno. I Delta je smesta objavio nekoliko vatrenih. U Varšavi je organizovana diskusija o njegovom stvaralaštvu jer. takav „gejzir poezije" ne treba da ostane neiskorišćen. Ušao je. polupodsmešljiva . Puritanci su zadovoljno trljali ruke: najzad je Delti zavr­ nuta šija. Oni koji su odigrali svoje uloge naći će dovoljno posla zavisno od svojih sposobnosti. unapred doneta.poluozbiljna.znali su to . Lišene nekadašnje bujnosti. ponovo samo do izvesnog vremena. Delti je osigurana egzistencija: državna izdavačka kuća naručila je kod njega prevod Sekspirovih komada. niti bilo šta na nebu i na zemlji ne zaslužuje da se zbog toga suviše uzbuđuje i da je pesma . ponovo je na površini . dakle. Međutim. njegove pesme se ni po čemu više nisu razlikovale od desetina pisanija drugorazrednih pesnika. trebalo je pisati na pre­ poručeni način.bio presudan za nedostatak spontanosti u Deltinim pesmama. Delta je trebalo sada da pokaže na delu da li je sazreo za konačno poboljšanje. Odlikovala ih je velika bujnost . Uredništva su dobi­ la instrukcije da štampaju samo one Deltine pesme u kojima pokaže izra­ zito poboljšanje. Presuda ovog suda o greškama bila je. „ozbiljnih" poema. Mogao je da pokušava još. tolerisao ga je izvesno vreme ne zato što su mu se dopadale njegove pesme. kao što je lako pogoditi. u čijoj je moći bio Delta. Dve-tri godine posle ovoga pada Delta je ponovo doživeo priznanje.mada treba priznati. Dakle. bio mu je potreban dobroćudni knez koji se zabavlja i razume da ni njegova vlast.važnija. i nacionalistički mi­ tinzi.

sitni trgovci i zanatlije . duboko ukorenjena u masi. Svest im ne pomaže da se oslobode okova. Kad bude razumeo. Oni ne predstavljaju problem. Istina je ipak složenija. Njihov broj je neznatan. prihvatiće.nije za potcenjivanje. Game ili Delte. Tek što se likvidiraju u nekom gradu ili kvartu privatne prodavnice i privatne zanatske radnje. Ona im može u najboljem slučaju osigurad uživanje u ketmanu. ona upravo stvara okove. skriveni iza pokretnog zida 149 . rudnika i agrarnom reformom lišeni imovine. Najmanje je važna klasa posednika koji su nacionalizacijom fabrika. Oni su žrtve istorijske situacije. Bete.ČOVEK Ko god pročita javne iskaze Alfe. Dosta važan deo nji­ hovog rada predstavlja određivanje protivnikovog položaja. U slučaju potrebe može se tom izumiranju pomoći. Sitna buržoazija . armijski štab ubada nove zastavice u mapu borbenog terena. Engelsa. manje ili više svesni toga. Sede tamo za pisaćim stolovima ljudi upućeni u dela Marksa. smesta se pojavljuju ilegalna trgovina. Promenom situacije. Naprodv. Vesti iz raznih zemalja služe glavnoj komandi u Moskvi za određivanje opšte strategije. Osuđeni su na izumiranje. U narodnim demokratijama borba se vodi za duhovnu vlast. To je ogromna sila. tajni restorani. Ko su neprijatelji novoga sistema? To su oni koji ne razumeju. Treba dovesti čoveka dotle da razume.VIII NEPRIJATELJ REDA . Nikada se dosad nije dogodilo takvo ropstvo svešću kao u dvadesetom veku. Još je moja generacija učila u školi da razum služi za sticanje slobode. Ne razumeju ili zato što njihov um radi slabo ili zato što radi loše. njihov način razmišljanja komično starovremenski. reči če: evo veraika. Predmet proučavanja su razne grupe stanovništva. U svakoj prestonici Srednje i Istočne Evrope osvetljeni su dugo noću prozori zgrade Centralnog komiteta. Lenjina i Staljina.

Košulju kupuje od svoje poznanice koja ih je. a njen muž je nestao pre godinu dana. Još polovinom devetnaestog veka živeli su u kmetskoj zavisnosti. Radnik bi otvorio radnju za popravku vodovodnih uređaja. U državnim i gradskim pro­ davnicama nedostaje najneophodnija roba. Može li se još uvesti sloboda štampe i okupljanja? Kao pečurke izrastali bi listovi zasnovani na toj klijenteli. Ona je špekulantkinja. Gore je što se to pitanje povezuje sa seljačkim pitanjem. da se pojavi kelner. politička policija ga je odvela iz nepoznatih razloga. okačio bi firmu restorana. jer jedina državna prodavnica u gradiću godinu dana ih nema u skladištu. ali najčešće ne onih dimenzija koje su potreb­ ne i lošeg kvahteta. koji ilegalno prodaje alko­ hol ljudima željnim intimnosti. ponekad čitav sat. Kad se ne bi suzbijale ove pojave ljudske snalažljivosti. moći će da kupi sebi košulju: preporod kapitalizma. Kad hoćete da date odelo da vam zakrpe. lako se može pogoditi do čega bi to dovelo. To što tamo zarađuje nije joj ipak dovoljno za izdržavanje troje malih dece. sve se to naziva krivičnim delom špekulacije. zimi letnja. obućari i krojači. Sam radnik u slobodna poslepodneva ide kod poznanika koji pola godine uzaludno čekaju da državno preduzeće pošalje nekoga ko bi popravio puknutu cev u kupatilu. Radnik radi po ceo dan i nema vremena da stoji u redu u državnoj prodavnici onog dana kad u radnju stiže novi transport robe. smatrajući je povratkom na stanje nepodnošljivo za nji­ hove pretke. Radi kao čistačica u lokalnom uredu. Neće kolektivizaciju. Kupovina klupčeta konca ih igle je vehki problem. Žena radnika ide u susedni grad. Leti se mogu tamo mogu kupi­ ti zimska odela. koristeći veliku snalažljivost i svoje pri­ jateljstvo s prodavačicom. Njegov sused. za kojim sede nepoznati ljudi i dugo čekati. Čistačica bi se bavila raznosačkom trgovinom. nabavlja tamo konce i igle. Sada prodaje to s malim profitom. Dobija za to malo novca. treba da se pomirite s mišlju da će ga zanatska zadruga držati pola godine. donosi ih i prodaje: zametak kapitalizma. Zelja da se popije nešto sa pri­ jateljima prolazi kad se zna da u prepunoj narodnoj krčmi („punkt kolek­ tivne ishrane") treba šesti za sto. Seljaci čine većinu stanovništva u zemlji. koji iz straha od represije rade samo za poznanike. Postoji ponuda privatnih usluga.privatnog stana. Ne treba se čuditi se što se tako događa. jednom rečju. pripijeni za svoje njivice od po nekoliko hektara jače nego dućandžije za svoje dućane. kupila tri. I eto sitne buržoazije kao političke sile. To su takođe sitni buržuji. Širili bi polako svoja preduzeća i opet bi se pojavila malograđani kao klasa. skakati ujutru na zvuk gonga dvorskog ekonoma ili na sig150 .

Seljaci se dele na „bezemljaše". te norme su stalno podizane. Dok postoji privatno seosko gazdinstvo. S nepokornima će se obračunati organi bezbednosd koji se ne mogu žaliti na nedostatak dostava od vremena kad je dostava na suseda jedini način zaštite. solidarnost je razbijana zahvaljujući instituciji „udarnika" . upotreb­ ljavale su ih za svoje ciljeve. krava i svinja i da bude smatran siromahom. prema tome kohko ko ima konja. zato su stalno tako popularne šaptane parole „nacionalnih komunista". U istoriji je poznato malo primera da su ozbiljno ugrozih vladajuće. Bojeći se da će bid uvršćen u nezgodnu kategoriju. ako se želi preduhitrid podzemna akdvnost protivnika je neophodna. ono predstavlja prirodnu bazu partizana. u kome je svaki korak njegovih članova lak za praćenje. krava i svin­ ja. U seoskoj kući snabdevaju se hra­ nom. Otuda nevolje. Kontrola koju obezbeduje kolhoz. jer samo koristeći međusobne antagonizme i slamajući solidarnost sela može se postići cilj. Vođe. seljaci su u stanju da stvore brige u trenuci­ ma potresa. Seljaci su inertna masa. zavisnih od strukture Rusije da se izvrši što je moguće brže.podjednako je teško. Naravno. na primer. kako se oblači. „srednje" i „kulake". Ali Centar zahteva tempo. a na visinu razrezanih dažbina ne mogu da udču. razrađuju planove delovanja. raspoređenog možda na desetine godina. rata. Seljaci ipak nisu opasni. kako stanuje. Mogu da istuku nekog činovnika Partije ih da ga u nastupu očajanja ubiju. kako se hrani. Teškoće se pojavljuju i za gradove. seljak napušta gazdinstvo i beži u grad ili se trudi da gaji što manje konja. onda su nemoćni.nal činovnika koliioza ili sovhoza . Znatno važniji od seljaka su radnici. Proces asimilacije strukture zemalja.oni se obavezuju da će 151 . Seljačke pobune su gotovo uvek služile kao instrument. Snaga seljaka je samo u njihovom broju: to je samo onda snaga kad dolazi takav čovek kao Lenjin koji taj broj baca na kocku događaja.prosuđuje se „odoka". Nervozniji aktivisti krišom pristaju na ustupke: smatraju da kolektivizaciji treba da prethodi zajedničko koriščenje mašina na privatnim njivama i da to može da nas­ tane samo posle dugog pripremnog vaspitnog perioda. Potajna mržnja seljaka dovodi partijski aparat do razdraženosti. Kad je država jedini kupac nji­ hovih plodova. usled toga tфi snabdevanje gradova. Kriterijum za ubrajanje u kategoriju seoskih bogataša nije količina posedovane zeml­ je . Većina njih je neprijateljski raspo­ ložena. najčešće neseljačkog porekla. spavaju. To je razumljivo: ne dopadaju im se norme koje moraju da ispu­ njavaju. Parola „radničke solidarnosti" ne znači da se može tolerisati solidarnost kolektiva u fabrici. ništa više.

nedostaju stalno ruke za rad. kumulacija zarada čini da porodica može da se hrani (u periodima kad su pro­ davnice bolje snabdevene) bolje nego ranije. svaki proizvod radničkih ruku je predmet knjigovodstvenih operacija. S druge strane. zaposlenje nalaze i drugi članovi porodice.ispunjavati norme koje ne mogu da dosdgnu njihove kolege. čak po cenu potpunog habanja mašina. kao i sve drugo u državi. za sporost na poslu prete visoke kazne. Državni ciljevi nisu identični s ciljevima radnika koji ne smeju da kažu glasno šta u stvari hoće. oni cene korisd koje im obezbeduje sistem. zapisuju. oseća se suvla­ snikom fabrike. instrumenti su Partije) i fabrička uprava predstavljaju tim koji vodi računa pre svega o povećanju produktivnosti. Za kašnjenje od nekoliko minuta. ne može da se brani od eksploatacije poslodavca. Države Srednje i Istočne Evrope proizvode da bi povećale moć Imperije i nadoknadile industrijsku zaostalost Rusije. Radna disciplina je stroga. Radnicima se objašnjava da je štrajk zločin: protiv koga treba da štrajkuju? Protiv sebe? Jer sredstva za proizvodnju pripadaju njima. To se događa pod uticajem dva sredstva: apelovanja na ambiciju i pritiska aparata. kroz čije je ruke prošla. Predstavnici sindikata (znači. U umovima radnika mogu se zapaziti razdvojenost. oni popunjavaju radna mesta u aparatu. ambivalentnost. veoma je skupa: u njenu cenu se uračunava cena troškova plata mase činovnika. Naprodv. država pripada njima. radnicima se naređuje da ih remontuju svojim domaćim sredstvima: proizvodnja pre svega.takođe u državnim grosističkim magacinima i državnim prodavnicama na malo. oni se ne razrađuju prema potrebama građana. Besposlica pripada prošlosti. Ima mogućnost da se obrazuje na bezbrojnim večernjim kursevima. odnosno države. Zato nije uopšte čudno što u umu radnika loše strane sistema imaju prevagu nad dobrim. Radnik (u nekim industrijskim granama) oseća profesionalni ponos. Ako je dobro viđen od strane Partije. Nije samo glava porodice zaposlena. Ako bude ispoljavao znake nezadovoljst152 . U fabrici su mašine zastarele. Osim toga. Radnici nemaju nikakav uticaj na planove proizvodnje. vode statistike. on može govoriti samo „tako je". nedostaju neophod­ ni rezervni delovi. isto se događa na svim nivoima državne hijerarhije . Ovakvo objašnjenje nema suviše uverljivu snagu. od njih se regrutuje kadar nove inteligencije. U fabrici sede čitavi štabovi činovnika koji broje. Radnička deca imaju mogućnost da lako društveno napreduju. Ako najzad roba stigne do potrošača. Ipak. leti može da dobije besplatan odlazak na odmor u neko od odmarališta. Većina proizvedene robe odlazi na Istok. S jedne strane.

Neobrazovane mase.ona je psihofizička. ali vršenje javnih bogosluženja izgleda da je jedina trajna osnova religijskih osećanja naroda koja svoju snagu crpu iz podražavanja i navikavanja. a ne samo psihička pojava. Pamćenje teoloških mišljenja ne može se dugo sačuvati bez veštačke pomoći sveštenika. Uticaj ovih skupova je sličan uticaju crkvenih obreda: mudra Katolička crkva znala je da je vera više pitanje kolektivne sugestije nego individualnog uverenja. važnog dela nacionalne revolucije. književnost. na zidovima vise portreti vođa dekorisani crvenom bojom. Upražnjavanja kolektivnih verskih obreda neprimetno uvode u stanje vere. Samo su radnici klasa sposobna za organizovanje akcije . u svakoj školi. Tome služe: škola. gest ruku sklopljenih za molitvu. Oni su ipak opasni kao znaci da je nezadovoljstvo dostiglo napetost koja može nači oduška u očajničkim činovima. pevanje pesmi p r e t ­ h o d e veri . Edvard Gibon {The Decline and Fali of the Roman Empire. on postoji u svakoj fabrici.ovo Marksovo načelo nije zaboravljeno. hramova i knjiga.va. pa zato kod partijskih dijalektičara ništa ne izaziva toliki nemir. slikarstvo. sve se svodi na vladanje umovima. XXVIII) kaže: „Religiozna osećanja pesnika ili filozofa mogu biti održana zah­ valjujući molitvi. Ako lideri ispravno rezonuju. Opisujući posledice Teodosijevih dekreta koji su zabranjivali paganske obdrede. klečanje. u njemu se sva­ kih nekoliko dana održavaju sastanci s propisanim referatima. film i pozorište. za njega c'e se pobrinuti politička policija čiji su tajni agenti njegove kolege. a neretko i prijatelji. Štrajk zahteva izvestan minimum organi­ zacije. ali čuvan: njihovo mišljenje trebalo bi da se zasniva na nenarušivim načelima dijalektičkog materijalizma. Dakle. nijedna akcija nije moguča bez lidera. čije umove i dalje pokreću slepe nade i sujeverni strahovi. sada je klub. Nova i nečuveno narasla birokratija regrutuje se iz omladine radničkog porekla. to jest razumeju istorijsku nužnost procesa. Put je otvoren. Treba dati sve mogućnosti za školovanje i napredovanje najenergičnijim i najpreduzimljivijim jedinkama iz radničke sredine. njihove starešine brzo će uveriti da treba da usmere privrženost vladajućim božanstvima 153 . u svakoj kancelariji. meditaciji i studijama. radnička masa neče se odvažiti ni na kakve proteste. Ipak. Put pred njima je otvoren. Treba takođe pomenuti značaj jedne nove institucije: ono stoje u srednjem veku bila kapela. Prekidanje ovih javnih obreda može da se izvrši tokom malog broja godina. štampa. Spontani štrajkovi koji povremeno izbijaju opasni su sami po sebi jer posle masovnih hapšenja učesnika mir se brzo uspostavlja.

Uticaj kluba spada u red pojava kolektivne magije. Bez obzira na vrednost tih teorija treba konstatovati da su u trenutku kad su one dobijale popu­ larnu formu postajale n e š t o d r u g o nego dok su pripadale oblasti naučnih proučavanja. na primer Hider. i pored racionalističkih privida. Vulgarizovana nauka odlikuje se time što daje osećanje da je s v e razumljivo i objašnjeno. fizike i biologije učili su nas naučnim zakonima i usađivali nam poštovanje prema materijalističkom pogledu na svet. Ljudi koji ispu­ njavaju klub predaju se izvesnom kolektivnom ritmu: misliti drugačije nego što misli kolektiv izgleda apsurdno. to jest od one škole u koju sam išao u pred­ ratnoj Poljskoj. neprimetao usvojiU novu doktrinu na čije ih je prihvatnje u početku prisilila duhovna glad. a da ne govorim 0 istoriji Katoličke crkve i apologetici. uprošćena i vulgarizovana Darvinova teorija o poreklu vrsta i borbi za opstanak nije isto što je bila za Darvina i naučnike koji su se sporili s njim. U narodnim demokratijama materijalistički pogled na svet devetnaestog veka dosledno je protegnut na sve izučavane predmete. podržavajući i propagirajući. U devetnaestom veku. koje su često na naivan način dovodile u sumnju ono čemu su nas učile fizika i biologija. dobija emocionalnu obojenost. pojavile su se brošure koje su popularisale naučne teorije. Ona se pretvara u važan sociološki elemenat. 154 ." Ova lekcija iz drevne prošlosti dostojna je oponašanja. čime se objašnjava neverovatna zbrka u njihovim glavama. usled pojave ogromnog broja čitalaca.veka: one će iskrenom vatrenošću. tolerisanje mišljenja da je dva puta dva pet bilo bi prosto nepristojno. Mladi građanin od prvog dana boravka u školi dobija obrazovanje zas­ novano na toj istini. Ovim naučnim zako­ nima nisu bili podvrgnute istorija i istorija književnosti. Na primer. postupajući tako stvaraju kolektivnu atmosferu kojoj i sami podležu. nasleđenom iz devetnaestog veka. istorija i istorija svih oblasti ljudskog stvaralaštva predstavljene su kao rezultat delovanja nesalomivih 1 v e ć o t k r i v e n i h zakona. I ja i moji drugovi bili smo podvrgavani dvostrukom sis­ temu vrednosti. Kolektiv se sastoji od jedinki koje sumnjaju. crpli su svoje znanje isključivo iz popularnih brošurica. Škola u narodnim demokratijama ozbiljno se raz­ likuje od škole na Zapadu. Ovo povezivanje racionalizma doktrine s magijom nastaje eliminisanjem slobodne diskusije koja uostalom gubi smisao: ako je to što propoveda doktrina jednako istini kao stoje dva puta dva četiri. ali izgovaraju propisane rečenice i pevaju propisane pesme. Lideri dvadesetog veka. Na časovima matematike.

podležući iluziji da nikakvih provalija nema. drveća i trava. Dijalektički materijalizam u ruskoj preradi nije ništa drugo do vulgarizacija nauke podignuta na kvadrat. Nema ipak bekstva s trenutkom kad čovek stupa na mostove koji predstavljaju izvrsna olakšanja u kretanju. Staljinistima je strano znanje o uslovima koji su potrebni za postojanje ljudskog rastinja. Za skromne primedbe pravih naučnika koji konstatuju da su naučni zakoni hipotetični. analiza stare i savremene istorije kao izraza borbe klasa bliža je istini nego predstav­ ljanje Istorije kao privatnih skandala kneževa i kraljeva.zatvaraju pred čovečanstvom mogućnost sticanja znanja o samima sebi. nema više mesta. nažalost. slična staroj šumi. Vekovi ljudske Istorije. Metod u svojoj postavci naučan . Upravo zato što je ipak bliža istini. Emocionalni i didaktički element doktrine je tako jak da menja sve proporcije. Za to neće ni da čuju . ispunjeni hiljadama nejasnih stvari.primenjen na humanističke discipline. zemljišta. Nesumnjivo. obezbedujući pri­ vidnu satisfakciju. U trenutku kad su u isečenoj šumi te mahovine i rastinja uništeni poremećeno je načelo simbioze vrsta i nova šuma biće već sasvim drugačiji organizam nego što bi to mogao da pretpostavlja neko ko oma­ lovažava sociologiju biljaka. Tome treba dodati povezanost prirodnih i humanističkih nauka pomoću materijalizma (na primer. zavisno od izabranog metoda i upotrebljenih simbola. Po tim provalijama može se ići smelo napred. lišajeva. dobiti nova. teorija „večne materije"). a ti odgovori su u stvari stalno ponav­ ljanje u krug nekoliko formula i ne objašnjavaju ništa. Danas je poznato da nije tako: šuma je organizam koji nastaje kao posledica komplikovanih veza međusobnog uticanja mahovine. tokom određenog broja godina. pruža odgovor na svako pitanje. pa ćemo zapaziti da je krug izvrsno i logično zatvoren sve do Staljina kao vrhunske tačke istorije od početka života na našoj planeti. ne menja činjenicu da postoje. Izgledalo je da će se sečenjera šume i rasipanjem semena drveća na tom mestu. ona je opasnija: ona daje iluziju o p o t p u n o m znanju.Ona podseća na sistem mostova sagradeniii nad provalijama. zasniva se pretežno na njihovom proizvoljnom menjanju u vaspitne priče. 155 .jer takva proučavanja su oprečna ortodoksiji . U provalije se ne sme zagledati . svedeni su na nekoliko najopštijih termina. Nekada je za prirodne nauke šuma predstavljala skup drveća podvrgavanog izvesnim malobrojnim elemen­ tarnim zakonima.što. prila­ gođene potrebama trenutka. prilagođena ljudskim planovima.a uništavajući istraživanja u tom pravcu za koja bi bili sposobni naučnici i pisci .

Na primer. Oni su potpuno otporni na uticaje filozofije koja potiče od Hegela.Radnički sin podvrgnut takvom obrazovanju ne može misliti drugačije nego onako kako zahteva škola. nije sposoban da prihvati međuzavisnost pojava . Reakcionar. Jasno uviđanje situacije oduzimalo bi tim ljudima svaku nadu. Proučava se reakcionar kao društveni tip .bio je samo rezultat delatnosti Hitlera i njegovih drugova. dakle. raz­ matra sve kao pojave. to jest takvi koji rezonuju previše slabo. Kokoška se ne može naučiti da pliva. retko kad može da izdrži konkurenciju tamo gde je reč o racionahzaciji pobuda. jasno je da traže intelektualna izvrdavanja. Postoje ipak ljudi koji čak. Reakcionar nije za to sposoban. uče da rezonuju. Svet mu izgleda kao niz naporednih. sliku. U pomoć škoh dolaze štampa i književnost. imajući prihčno dobro obrazovanje.i evo kako se definiše. Ovi ljudi su neprijatelji.tu tekovinu dvadesetog veka. Sociološki vaspitan čovek iz svake pojave uspeva smesta da izvuče tokove rasuđiva­ nja . Trebalo bi da budu uklonjeni na marginu društva ne zato što razvijaju nekakvu aktivnost: za to š t a su. njegova politička mašta je ograničena. nacizam po njemu . Zahvaljujući izvrsnom sredstvu vulgarizacije. film i pozorište ilustracija lenjinizmastaljinizma. makar bio obrazovan čovek. to jest prolazi kroz škole. re156 . slično kao što se ne mogu uveriti ljudi opterećeni pripadnošću grupama osuđenim na uništenje. Sto više ljudi „učestvuje u kulturi". on shvata da u okviru izvesne civilizacije nema slučajnosti. Razvijmo čitavo rezonovanje. čak detalj odeće . čita knjige i časopise. slično kao što su živoU svetaca i mučenika služili za ilustraciju teologije. ovako izdresirani ljudi dobijaju uverenje da je to što se događa u narodnim demokratijama. ona je i l u s t r a c i j a toga što mladi uče u škoh. nužno. Postoje izvesne odlike po kojima se može prepoznati. Pošto operiše izolovanim konceptima. pa ipak. loše rezonuju. međusobno nepovezanih događaja. Pokažite mu pesmu pesnika iz neke zemlje. nepripremljeni umovi. makar privremeno bilo loše. Dva puta dva je četiri.odmah će to smestiti u istorijski kontekst. On postupa kao paleon­ tolog koji iz okamenotine odgoneta formaciju koja ju je dala. posećuje pozorišta i izložbe. Bila bi neprecizna tvrdnja da i dalje ne postoji dvojnost vred­ nosti: suprotstavljanje je ipak emotivno. Njegovi tokovi rezonovaanja mogu biti lažni. Takođe su slikarstvo. time se povećava obim doktrine i time manja opasnost preti vladanju filo­ zofa. Njihova krivica ima o b j e k t i v n i karakter Mentalitet neprijatelja je predmet proučavanja dijalektičara.o uzrocima pojava i njihovim posledicama.

"Armistice (engl. Reakcionar se ponaša slično kao Lorel: zna da treba pucati u avion i ne može da shvati da je avion postao nešto drugo nego što je bio onda kad je izdato naređenje. da tretiranje pojedinaca kao karaktera koji čuvaju nepromenljivost u svim okolnostima nema smisla. Reakcionar. „izdajom". medu kojima boravi su nepromenljivi. valja kamenje . ostavlja naslage mulja. mada u narodnim demokratijama takvo razhkovanje postaje potpuno neosnovano: tamo gde dijalektika oblikuje život. zaboravljen je i pronađen dvadeset godina kasnije. Reakcionar s čuđenjem gleda promene koje se vrše u ljudima. koje se javljaju u narodnim demokratijama. Dijalektičar zna daje intelektualni i emotivni život čoveka u stalnom pokretu. ne podležu obnavljanju usled po­ smatranja.) . sedeo je kraj puškomitraljeza i pucao kad je preletao nad njim avion vazdušne linije. Pošto je njegovo rezonovanje zasno­ vano na načelu „ili-ili". U metežu Armistice-a. svode . To se događalo pre samog Annistice-a. bez njih se oseća izgubljen.po nje­ govom mišljenju . Menjajući uslove života menjaju se ljudska verovanja i impulsi. pokušava da to tumači na svoj nevešt način „oportunizmom".volucionarni pokreti nastaju usled mahinacija Moskve i tome slično.primirje. Zato se promene. Posmatrajući kako njegovi poznanici polako postaju pristalice sistema. prev.i nekadašnji vrt znači već malo više od izvesne količine kvadratnih metara potpuno promenjene površine. zasnovan na zabavnoj ideji: Lorel kao američki vojnik u Prvom svetskom ratu ostao je po naređenju komandanta u šancu kraj puškomitraljeza kad je četa krenula u napad. ne shvata šta predstavlja njegovu suštinu: nedostaje mu neka vijuga u glavi. mora da ima takve etikete. On podseća na čoveka kome je popla­ va burne reke potopila vrt i koji se nadao da će posle njenog povlačenja naći stare leje. Prim. čak i čitajući mnoge knjige o dijalektičkom metodu. Reakcionar ne obuhvata kretanje. „kukavičlukom". pojmovi. sve če se vratiti u „normalno stanje".na nasilje: ako nekakav čudni slučaj ukloni to nasilje. a voda izlivene reke ne samo da postoji: ona čupa i odnosi čitave delove zemlje. neko ko želi da primenjuje staru logiku mora se osećati potpuno izbačen iz ravnoteže.^. pokušava da deli svoju okolinu na „komuniste" i „nekomuniste". obara drveće. Sam jezik koji upotrebljava čini ga nesposobnim za to. Bio je jedan film s Lorelom i Hardijem. Ozbiljne posledice proizlaze zato na primer u njegovoj oceni psihologije ljudi. kraj rova podizalo se brdo konzervi kojima se hranio. 157 .

Zahvaljujući takvim odlikama dijalektičari smatraju reakcionara čovekom intelektualno od njih nižim i zato malo opasnim. Otuda se javlja odbojnost prema solidarisanju s reakcionarima (instinkt koji oseća slabost svojstven je ljud­ skim masama) i produbljuje se osećanje fatalnosti.Reakcionaru se stalno dešava jedna ista zgoda: ima pojmove i naglo iz tih pojmova ističe sva sadržina. „narod". Ocena ovakve vrste. „sloboda". ne bez zadovoljstva. posle likvidacije posedničke klase. a ostatak pada intelektualno i društveno sve niže uko­ liko nisu u stanju da „prate" promene koje se javljaju oko njih. koji su još pre godinu dana s dopadanjem ponavljah te reči i fraze. u tom smislu. Dakle. Zahvaljujući upravo tome. bili su posednička klasa i većina nekadašnje inteligencije. superiornost rezonovanja dijalektičara. stida da joj oni koji nastupaju protiv dik­ tature intelektualno ne dorastaju. suviše očigledna. uvek pri­ lagođenog aktualnosti. Reakcionarne tenden­ cije postoje u masama seljaštva i nekadašnje sitne buržoazije. pojavljuje se instinktivno: postoji u njoj nešto poput nejasnog osećanja zbunjenosti. vlast nad umovima masa nije ugrožena. Slušaoci koji. Ozbiljan faktor koji olakšava vladanje zemljom su politički emi­ granti. Prema prethodno datoj definiciji. primaju njihove psovke na račun omrznute vlade. ne mogu ipak te formulacije da tretiraju ozbiljno. Reakcionari. devedeset procenata njih su reak­ cionari. Te mase su vaspitavane (stvara­ njem novih uslova života) i mada su nezadovoljne. Druga je ipak stvar kad se posmatra emotivni život masa. premalo određenih i nemogućih za primenjivanje na stvarnost. ne mogavši ni na koji način da se privikne na činjenicu da za ljude koji žive u promenjenoj situaciji (i koja se svakoga dana menja) te apstrakcije dobijaju konkretno i sasvim drugačije od ranijeg značenja. „otadžbina". Njihovi apeli i govori na radiju podsećaju na pucnje jadnog Lorela na avione. dragih Um pohtičarima i iskustva je suviše velika. može da nađe samo jedan izlaz. ipak su to tendencije lišene intelektualnog izraza. uzimanje inteligencije čvrsto u svoje ruke. okreću se od njih kao od previše opštih. Nova inteligencija nema više sa starom zajednički jezik. Reakcionar s očajanjem po­ navlja: „čast". ogromna napetost mržnje koja u 158 . gde god se pojavljuje. nepovoljna za reakcionare. svakoga meseca povećava se intelektualna distanca između njih i programskih reak­ cionara. ostaju mu prazne reči i fraze. ne predstavlja veliku teškoću: njeni vitalniji predstavnici prelaze na nove ideološke pozicije. Nesrazmera koja postoji između reči. Njegovi poznanici. Intelektualna energija. To nije ravno­ pravni partner.

Dogodilo se to u Evropi takode s teologijom. da bi se znalo kako će razvoj društva napredovati. može se isto očekivati u budućnosti. unutrašnji otpor koji čovek ispoljava prema razumnom tumačenju pojava tajanstven je. To što je u nekom trenutku na površini (na primer. Branioci religije pozivaju se na tu „ljudsku prirodu". Crkva je izgubila intelektualce i nije pridobila novonastalu radničku klasu . Pre svega.u malim grupama koje pokušavaju da prilagode hrišćansku fdozofiju novim potrebama veka. išao je svake nedelje u crkvu. Možda bi se. Ova mržnja ne može se objasniti samo ekonomskim razlo­ zima. religijske potrebe u masama postoje i bilo bi pogrešno. koja je izgubila svoj prvorazredni položaj.njima postoji. U suštini. pored mnogih slabih tačaka hrišćanstva koje se mogu uspešno napadati. nedostupna svetlu razuma.naučni i religijski . pošto je bio istaknut naučnik i star čovek.bora­ vili tamo istovremeno? 159 . s tačke gledišta Partije. kriju iznenađenja i istinske opasnosti. Partija oseća da se u toj oblasti. On još uvek traje. Intelektualni život hrišćanstva razvija se danas na margini Crkve . kapitalizam je stvorio naučno mišljenje koje je u Evropi zadalo udarac religiji jer je uklonilo najbolje umove iz oblasti teologije. Tako je slaba logička naoružanost hrišćanstva dvadesetog veka i tako snažno dete u školi upija nov način mišljenja. pretvarajući čitavo čovečanstvo u radnike. ali nije sasvim sigurno kada će do toga doći. ponekad je dovoljno pratiti kuda smera misao malobrojnih najosetljivijih jedinki. pa i pored toga još uvek postoji sfera mraka. problem religije. jako dugo još preživljava kao drugorzredna i trećerazredna sfera (iako su mogući preporodi). neki književni stilovi).a to su dve grupe kojima Partija pridaje poseban značaj. Šta se događalo u glavi pro­ fesora Pavlova. ako su dva sistema pojmova . U savremenom društvu može se zapaziti brzo širenje ideja koje su na početku svojina samo šačice umova. negirati ih. Stalno nailazimo na zagonetke. ustupa mesto novim elemen­ tima. Tvorac teorije reflekasa! Upravo te teorije koja predstavlja jedan od najjačih argumenata protiv postojanja neke stalne „ljudske prirode". Ipak. u Moskvi mu nisu zbog toga pravili neprijatnosti. Nije bez razloga Katolička crkva na početku reformacije žestoko branila feudalnu struktu­ ru od kapitalizma koji se rađao. Tu su u pitanju nepredvidljivi elementi. tvorac teorije uslovnih reflekasa. Profesor Pavlov. koju je marksizam najmanje proučio. mogle uništiti iste te potrebe. tvrdeći daje nemoguće potpuno je promeniti i pošto su se hiljadama godina u raznim civilizacijama pojavljivali božanstva i crkve.

koji su u političkoj oblasti bili sledbenici stroge staljinističke ortodoksije. odnosno deluje po volji Boga i treba da mu bude poslušan. roman. Kad pred licem smrti dolazi taj trenutak apsurdnog otkrića da s v e to n e m a s m i s l a . I ne treba tolerisati drugu crkvu: hrišćansku.rekao je rumunski patrijarh Justinijan Marina. takvih kao Lenjin i Staljin. zadržavajući unutrašnje ograde.dijalektički mate­ rijalizam naglo pokazuje svoju matematičku strukturu. onda se ne smeju takođe iskorenjivati „kulaci". on izvršava zakon Istorije. isto kao što se trebalo poz­ vati na nacionalistička osećanja. idolopoklonstvo? Poznavao sam i imao među svojim prijateljima mnogo hrišćana Poljaka. istorijski razvoj odvija se prema nesalomivim zakonima koji postoje po volji Boga. postoje voda Komunističke partije Staljin. Hristos je sovjetski čovek!" . Dakle. Za vreme rata Sovjetskog Saveza protiv Hitlera trebalo je izvući iz zaborava popove. Obred u klubu. istina svirepe. ovi hrišćani (izuzimajući obične izvršioce poput Marine) čine 160 . Od toga u kojoj meri će uspeti da kanališe iracionalne ljudske sklonosti i upotrebi ih za svoje ciljeve zavisi njena diktatura nad zemaljskom loptom i promena ljudske vrste. To je neprijatelj broj jedan: u njemu nalazi oslonac svaki skepticizam masa kad je u pitanju radikalna promena čoveka. Takvo rezonovanje često javno upotrebljavaju oni duhovnici koji su instrumenti u rukama Partije. nije dovoljno uveriti ljude ispravnim rezonovanjem. dvadeseti vek je vek pobedničke borbe proletarijata koji u tu borbu vodi Komunistička partija. zato hrišćanin ne može da istupa protiv jedine. Francuza i Španaca .nema većeg značaja: sklonosti postoje. U stvari. Obnova čovečanstva moguća je samo na način primenjen na prostorima Rusije. Partija zna da je ona sama Crkva. „Hristos je nov čovek. U svom rezonovanju oni su išli veoma daleko: po njihovom mišljenju. ideje koja će stvoriti na čitavoj planeti novu vrstu čoveka. možda su obredi u čast genija. poezija. Čovek pada s promišljeno postavljenih mostova u provaliju i više voli da se preda ma­ giji ikone. Ako se prema Jevandelju ne smeju činiti nepravde bližnjima. tamo gde vreba emocionalni otpor. Ne. Novi čovek je sovjetski čovek. film toliko su važni jer sežu dublje.Da li su ipak sklonosti koje su gurale ljude ka religiji rezultat „ljudske prirode" ili uslovnih reflekasa koji deluju vekovima . Ako ljudima ne pripada najviša čast. jedan od tih zakona jeste borba klasa. verujući u korekciju Boga koja će biti sprovođena posle izvršenja krvavih presuda opunomoćenika Istorije.

zao je čovek. to jest nesposobnost shvatanja mehanizma događaja može biti uzrok ogromnih patnji koje 161 . dakle. kukavica i lakeja svih vrsta. Jer pritisak svemoćne totalitarističke države stvara u građanima emotivne napetosti koje odlučuju o njihovim delima. Sa društvene tačke gledišta. To ne znači da se iz problema isto­ rijske krivice može izvući banalnim frazama. ko pos­ matra stvamost drugačije. mora da radi loše.o tome nas uče dela Lenjina i Staljina. dok se među „zločincima" nalazi posebno visok procenat ljudi. Teza o „grehu reakcionara" je opširno obrazlagana neobično vesto smišljenim argumentima: svaka spoznaja je „usmeravajuća". videti istinski stvarnost može samo onaj ko. S hrišćanske tačke gledišta. Tvrdnja da je istorijska krivica automatski individualna krivica ne može biti tretirana drugačije nego kao izvrdavanje osetljive ali lažne savesti. služi se ovom posebnom smicalicom kakva je teza da reakcionar ne može biti dobar čovek.jedno od većih iaivotvorenja kakva su se mogla posmatrati tokom veko­ va. iskrenih i vernih samima sebi. dok Nova vera zamenjuje taj pojam pojmom i s t o ­ r i j s k e zasluge i krivice. vidi je lažno. Prethodno obrazloženje je veoma interesantno . pret­ vara se lagano u Istoriju. ko radi loše.a zbog toga svesno (ili pak nesves­ no) odlučuju se na eskapizam. oni nemaju druge krivice na savesti osim prezira koji su ispoljavali prema Caru ili neodgovarajuću ocenu njegove moći. to jest politici Politbiroa. to jest proletarijata. ako prihvata da postoji samo indivi­ dualna zasluga i krivica. to znači njegova slika stvarnosti je deformisana pritiskom interesa klasa koje su nazadne. Glupost. zar može ravnodušno da posmatra patnje ljud­ skih bića čiji je jedini zločin bilo to što su ona predstavljala smetnju u ostvarivanju „istorijskih procesa"? Da bi uspavao savest. Reakcionar je dakle zao čovek i ne treba ga žahti. ko lažno vidi svet. Ko je reakcionar po definiciji prilagođenoj za privremenu upotre­ bu? Svako ko se protivi neizbežnim istorijskim procesima. ocenjuje je prema interesima one klase koja je pokretač napretka. osuđene na potiskivanje s istorijske pozornice . To krivotvorenje zasniva se na s r a m n o m odricanju od sopstvene vere.ima samo jednu manu: u suprotnosti je s posmatranjem činjenica. na koga se još poziva. kakvi su interesi proletarijata . Između hrišćanstva i staljinističke filozofije javlja se suprotnost koju je nemoguće pomiriti: hrišćanstvo se zasniva na pojmu i n d i v i d u a 1n e zasluge i krivice. Međutim. prostih. Hrišćanin koji odbacuje individualnu zaslugu i krivicu samim tim briše Isusov čin. gledajući je. Podela na „lojalne" i „zločince" vrši se uz nagrađivanje komformista. a Bog. ti ljudi bili bi najbolja garancija za razvoj društvenog organizma.

Prelazak s hrišćanstva na kult Istorije odigrava se neprimetno. kao što se uči danas u školama od Labe do Vladivostoka. Garancija za održanje te podele bilo je hrišćanstvo. ili naroda. Ipak. Primer krivice zbog gluposd jeste odnos raznih društava prema onim misliocima. istorija svakog čoveka nije ništa 162 . različitu (ili pak uporednu) od istori­ je društvene grupe kojoj je pripadao. Kritičar koji poriče sve vrednosd takvim delima mogao je da radi u dobroj nameri. prava sadržina postaje Metod (Bog se pretvara u Istoriju). piscima i umetniciraa koji su sezali pogledom u budućnost i čija su dela bila malo razumljiva za njihove savremenike. Tolerisanje. Petra u Rimu. godine. Ovaj psihički proces poznaju mnogi hrišćani u narodnim demokratijama. uz učešće ličnosti onih pokorenih zemalja u kojima je većina stanovništva katohčke veroispovesd . gde je Crkva uništena rani­ je i uglavnom uspešno . U tom smislu poljski komandanti. Najveći uspeh Imperije bilo bi nesumnjivo ustoličenje u Vatikanu pape vernog partijskoj liniji. caru carevo. To je nesumnjivo nova i posebna tekovina dvadesetog veka. Mogao sam da zapazim da od njihove hrišćanske metafizike ostaje postepeno samo frazeologija. ali svojom glupošću uvlačio je u bedu ili izlagao proganjanju ljude neuporedivo vrednije od sebe.bila bi jedan od najvećih koraka za konsolidovanje svetske Imperije.čovek nanosi bližnjima. Nije se ona pojavila u Rusiji.ne zbog gluposti.međutim. Hrišćani u službi istočne Imperije rešavaju na poseban način problem postavljen Isusovim recima: „Podajte dakle. Misa koju bi takav papa služio u bazilici sv. I od tada suprotnost između ljudske jedinke i Cara nikada nije odstranje­ na. zbog potpunog razumevanja „istorijskih procesa" (to jest jednostavno zbog prave ocene sile). i Božje Bogu". Prateći evoluciju svojih prijatelj a-katohka koji su prihvadli partijsku liniju. stvara za Imperiju mogućnost izbegavanja jednog od najopasnijih konflikata. a čak podržavanje tih „hrišćana-patriota". koji su izdali naređenje za početak Varšavskog ustanka 1944. drugačija indi­ vidualna krivica tereti komandu Crvene armije koja nije došla da pomogne ustanak . Po njemu je svaki čovek imao svoju sopstvenu istoriju. krivi su zbog glu­ posti. postojanje velikog broja lojalnih poluhrišćana u pokorenom delu Evrope može da ima ogromne posledice kad je reč o ostvarenju političkih ciljeva Imperije. suprotno. Ako. kako ih nazivaju. Specifičnost zalaganja hrišćanastaljinista zasniva se na stapanju u jedno istorijske i individualne krivice. ah b i v a j u i s a m o slučajevi kad se ovi pojmovi podudaraju. a njihoVa krivica je individualnog karktera. međutim.

Potpuno potčinjeni sveštenici . Trebalo bi pre težiti razbijanju Crkve na dve frakcije: jedan deo klera treba iskompromitovad kao reakcionare i „strane agente" . Pa ipak. Takva Crkva se može održati decenijama sve do trenutka kad će se ugasiti pirodnom smrću usled nedostatka pristalica. na to mesto stavlja se motiv obaveze prema kolektivu. Tehnika . Konflikt između hrišćanstva i Revolucije je osnovni i Partija je svesna toga. i za religiju postoje sredstva tog poslednjeg oslonca otpora. U visokoindustrijalizovanim zemljama . Uništavajući u čoveku dualizam i rastapajući ga potpuno u socijalnom elementu . To je dalek i častan cilj. a klasa nalazi svoje otelovljenje u Caru jasno je da čovek koji nastupa protiv Cara nastupa protiv samoga sebe. kao član društva treba da se pokori utvrđenom poretku stvari. Sjedinjene Države ih Francuska . tako da crkva bude koristan instrument u ruci države.takvim kao Engleska. mase u narodnim demokratijama ponašaju se kao čovek koji hoće u snu da viče i ne može da ispusti glas. Suština problema zasniva se na tome da se hrišćanstvo ne galvanizuje neopreznim postupanjem. u Srednjoj i Istočnoj Evropi. Drugi deo treba moćno vezaU s državom. Međutim. to znači uništavanju u čoveku želje za profitom kao motivom rada.gube autoritet u očima vernika. Ne samo zato što ne mogu ništa da 163 . Dakle. Ona teži najvišem cilju koji je ljudska vrsta postavila tokom svoga postojanja: uklanjanja „eksploatacije čoveka od strane čoveka".što pri stvarnim reakcionarnim raspoloženjima mnogih sveštenika nije naročito teško. slično kao Crkva u Rusiji. ali pod uslovom da mu taj poredak ne smeta u radu na spasenju duše.jedino je moguće osloboditi se mržnje potrebne za realizaciju novoga sveta. Hrišćani koji na to pristaju dokazuju da više ne veruju u ocenu dela svakog čoveka od strane Boga: na pokornost ih navodi strah od večne osude Istorije.mase su se u ozbiljnom procentu udaljile od religije.drugo do refleks klasne istorije.i način života koji nastaje usled nje uništava hrišćanstvo uspešnije od nasilnih sredstava: nastaje erozija religijskih verovanja. Takvo neoprezno postupanje bilo bi na primer naglo zatvaranje crkava i izdavanje zabrane religijskih obreda.koji u nekim slučajevima postaju saradnici poli­ cije . verovatno ga je nemoguće brzo dostići i tokom dužeg perioda neće moći da se usadi osećanje obaveze drugačije nego održavanjem trajnog terora. u hrišćanstvu postoji duahzam ocene: čovek je po njemu i „dete Božje" i član društva.uči Partija . Ovaj proces ozbiljno je napredovao.

ali daće mu se posao na obradi tekstova. Logično gledajući.mađarskog profesora Lukača.oni bi morali da budu što brže učinjeni bezopasnim. imajući time šansu da podigne mase. Slično odstupanje od linije u oblasti ocene nekog umetničkog dela može da postane zametak političkih prevrata. profesor koji. čovek u svojoj složenosti. Razlika za delić u premisama jednačina daje preterano velike razlike posle izvršene operacije. zato je zvanično žigosan. nažalost. Najneuralgičnije tačke doktrine su: filozofija.kažu: ne znaju š t a da kažu. Međutim. Nisu reakcija i Crkva najveća opasnost.nacionalnih i slobodarskih . Zar ih se ne treba sdded? Partija budno nadgleda da ne nastupi t r a n s m u t a c i j a tih želja . uverljivo sačinjenu piramidu. vidljiva u njegovim delima. da će u narodnim demokratijama učenje Marksa i Engelsa ući na nove koloseke. Ljudska jedinka se pita nije li njeno protivljenje pogrešno: čitavom propagandnom aparatu može da suprotstavi samo ira­ cionalne želje. ionako se zna da je samo muzejski primerak. nije ostao bez dubljih i skrivenih razloga: u njemu se video vesnik filozofskog preporoda i vesnik nove književnosti. neka živi. Ako se pojavljuju ljudi upućeni u dijalektiku i sposobni da predstave dijalektički materijalizam u novom svedu . 164 . jasno je da ne može bid drugačije: od filozofskih osnova do kolektivizacije sela sve predstavlja jednu čvrstu celinu. to znači. obdarenu vitalnom snagom. Lukač je izražavao ovu veru u svojim knjigama. nepoznate u Rusiji. različite od književnosti Sovjetskog Saveza. Odbojnost prema umetnosti socijali­ stičkog realizma. seje zrna iz kojih mogu da izrastu nepredviđeni plodovi. Samo glupa buržoazija smatra da iz nijansi misli ništa ne proizlazi. dozvoli sebi odstupanje od ortodoksije. Partija je pravilno i dosledno žigosala najistaknutijeg marksističkog proučavaoca književnos­ ti dvadesetog veka . Profesor fdozofije koji je sledbenik zastarelih „idealističkih" koncepcija nije naročito štetan: oduzeće mu se katedra. odnosno prilagođenu novim uslovima. sve je kako treba da bude. tamo gde je predmet razmatranja. upotrebljavajući imena Marksa i Engelsa. koji su izazivali njegovi radovi među marksistima narodnih demokratija. istorija umetnosti i književna kritika. sasvim sigurno entu­ zijazam. Partija zna da proizlazi veoma mnogo: bilo je vreme kad Revolucija nije bila ništa drugo do nijansa misli grupice teoretičara pod vodstvom Lenjina koji su se svađali u Svajcarskoj za kafanskim stolom. Najveća opasnost je j e r e s.u novu formulaciju. književnost. odgovarala je opštoj veri u prvim godinama posle Drugog svetskog rata.

ne bi treba­ lo predstavljati prinudno učešće na mitinzima i povorkama. šta učiniti s neformulisanim željama ljudi? Zašto dobri komu­ nista naglo puca sebi u glavu. Da bi sprečila sumnje. Partija se bori protiv bilo kakvog vida poseza­ nja u dubinu ljudskog bića. naročito u književnosti i umetnosti. Ovog puta u Centru ipak upravljaju ljudi koji vladaju dijalektikom. sadrži u sebi protivurečnost: pojam e t a p a pret­ postavlja planiranje odozgo. Njihovi pokušaji objašnjenja su obično nerazgovetne rečenice: „život je tamo strašno tužan". Onaj ko pri­ hvata u devedeset devet procenata biće već pritajeni neprijatelj jer od jednog procenta razlike može izrasti nova Crkva. jedini izlaz iz toga je bezrezervno pokoravanje vodstvu. „Čovek" 165 . Kad je ne bi bili svesni. upravo istorijski razvoj razara formule smatrane važećim. „imao sam osećanje da se pretvaram u mašinu". ali s novonastalim nužnostima moraće da modifikuju doktrinu. Tumačenje.Pokušaji izlaska izvan kruga koji je zacrtao Politbiro u Moskvi završavaju se neuspehom. U takvom postavljanju stvari krije se ludost doktrine. odnosno potpunu kontrolu sada i bilo kada. protiv nas je": ko se ne slaže u najsitnijoj pojedinosti. neprijatna tačka čak za najrevnosnije vernike. prijatelj će biti samo onaj ko prihvata sve stoprocentno. bez ikakvog jasnog razloga ih beži u inos­ transtvo? Nije li to jedna od onih provalija nad kojima se podižu vesto konstruisani mostovi? Ljudi koji beže iz narodnih demokratija kao glavni razlog navode obično to da se tamo ne može psihički izdržati. Nijedan novi intelektualni i politički ferment ne treba da nastane izvan ortodoksnog staljinizma koji nastoji da po svaku cenu sačuva monopol na „progres" i „demokratiju". Partijski dijalek­ tičari znaju da su se slični pokušaji raznih ortodoksija uvek završavali neuspehom. Ipak. Nemoguć za definisanje užas potpune racionalizacije čoveka ne može se preneti nji­ hovim ljudima koji to nisu doživeh. Intelektualni teror je načelo koje. koje često primenjuju staljinisti daje to samo e t a p a koja proizlazi iz „kapitahstičkog okruženja". Sudovi poje­ dinačnog čoveka mogu da budu uvek pogrešni. prinudno podnošenje normi koje radnici postižu kao dobrovoljne i spontane radnje. jeresi bi se širile kao vatra. Ovde je nejasna. ne bi moglo čak da ukloni pobedu u svetskim razmerama. pošto ne razmatra stvar logično. Ove suprotnosti su svesni na Istoku. prinudno glasanje za jednu hstu. Neprijatelj će u potencijalnom stanju postojati uvek. Partija na tačan način interpretira devizu: „Ко nije s nama. Ako bi ovaj monopol bio prekršen. posta­ je neprijatelj i biva g u r n u t u spoljni mrak.

„novo" i dostojno hvale je samo to što nastaje kao rezultat strategije i taktike Partije. nažalost. kakvu sliku stvara o sebi.protiv sopstvenih nemara i sopstvenog egoizma. Š t o n i j e i z r a ž e n o . Niko ko nije boravio usred užasa rata i terora ne zna koUko je u svedoku i učesniku jak protest protiv samoga sebe . jer Partija tretira čoveka isključivo kao rezultantu društvenih sila. Rezonujući tako dalje. Ruševina i patnja su škola društvene misli. To je društveni majmun. Književnost socijalističkog realizma je veoma korisna . što počinje da se razvija i osuđuje sve što postaje prošlost. Prava „pusta zemlja" je mnogo strasnija od izmišljene. Moram ovde da sprečim mogućnost nesporazuma. Socijalistički reahzam zasniva se na identifikaciji „novoga" s proletarijatom i proletarijata s Partijom. Shvatajući da je stvamost u pokretu i da u svakoj pojavi postoji istovremeno to što se rađa i to što umire (to znači dijalektička borba „novoga" sa „starim"). Iskustva ratnih godina naučila su me da ne treba uzimati pero u ruku samo zato da bi se drugima saopštavalo svoje očajanje i svoj unutrašnji rascep . kilometre ulica na kojima se nije sačuvan nikakav trag života. Ovo načelo primenjivano u praksi znači daje autor u svakoj pojavi dužan da vidi elemente klasne borbe.i da se trudim da tu hniju ne prekoračim. Mogao sam na njoj da ispitujem gde prolazi linija iza koje neistinitost tona dokazuje neistinitost stava . Ništa ne treba da izlazi izvan opisa njegovog ponašanja kao člana društvene grupe. zato. automatski se uništava sklonost prema takvim istraživanjima. Nisam pristalica suviše subjektivne umetnosti. koris­ na samo za Partiju. autor bi trebalo da hvali sve stoje progresivno.ne p o s t o j i . To je potrebno. pakla njihove duše. On pokazuje primerne 166 . Ona treba da predstavlja stvarnost ne onako kao što je čovek v i d i (to je bila odhka nekadašnjeg realizma. zvanog „kritičkim"). Cilj književnosti je. Ko god razmišlja o njegovim unutrašnjim potrebama i čežnjama.on se s ironijom prisećao opisa velegradskog pakla kod savremenih pesnika u stvari. ko god je video milionski grad pretvoren u prah. Moja poezija bila je za mene sredstvo samokontrole.jer to je jeftina roba.ali. biče optužen za buržujske tendencije. već onako kako je r a z u m e . čak ni pas lutahca . čak ni mačka. kao rezultat dobija se književnost pedagoškog karaktera: jer s a m o staljinisti imaju pravo da reprezentuju proletarijat (progresivnu klasu). uklanjajući mogućnost izvesne vrste istraživanja. smatra da on postaje onakav tip. stvaranje modela postupanja za čitaoce da smeraju u pravcu koji Partija preporučuje. za čiju je gradnju potrebno prema­ lo napora da bi se. izvodeći sličnu radnju. dakle. osećalo prema sebi poštovanje.kao pojam vrste nije rado viđen.

„Građenje socijalizma" nije samo slogan. nesumnjivo bi došao do zaključka da Istok nastanjuju razumna. Za ostale ostaje tužna laž sigumog mesta na „istorijskom talasu". Ko zaista stvara. penje se krivulja proizvodnje. 167 . a Zapad kepeci i degenerici. to jest na metafizičku veru. Bio je trenutak kad nisu postojale.sumnjivo je. jedinu književnu temu.predstavlja. Kad bi stanovnik Marsa. jer stvaralački čin prati osećanje slobode. književnost. a ono opet nastaje iz prevazilaženja otpora koji se predstavlja kao apsolutni otpor. Taj unuhrašnji imperativ je apsurd ako nije oslonjen na veru u poredak vre­ dnosti. rastu nove fabrike. Danas mogu da stvaraju samo oni koji još imaju tu veru (medu njima je izvestan broj staljinista koji praktikuju ketman) ih oni koji stoje na stanovištu laičkog sto­ icizma (koji je sigurno takođe oblik vere). nove zgrade kancelarija i ureda. ocenjivao razne zemlje na osnovu opisa u časopisima i knjigama koji tamo izlaze. koje su krunisane ili poptpunim poboljšanjem ili potpunim padom . film i pozorište preuveličavaju ta stvarna dostignuća.da se nadu u jednom ili drugom taboru. to je građenje u doslovnom značenju te reči.građane. ljudske mase menjaju se nečuvenom brzinom. ipak oni moraju . sve više je ljudi koji postaju državni funkcioneri i stiču izvestan minimum „političkog obra­ zovanja". ne znajući ništa o pitanjima Zemlje. sam je. trezveno misleća bića. to jest komuniste (partijske ili nepartijske) i klasne neprijatelje. Mikelandelove skulpture su ostvareno delo koje traje. To je život grozničavog tempa. To su okviri u kojima se razvija život u narodnim demokratijama. pojavljuje se mnoštvo imitatora i sledbenika. A kad uspe da stvori.shod­ no tome koje če se sklonosti pokazati u njima jače . koji postoji izvan promenljivosti ljudskih stvari. Da h ovakav komformizam pogoduje ozbiljnom umetničkom radu? Najblaže rečeno . Proces ovih promena. osim slikanja već gotovih likova prijatelja i neprijatelja. Između ove dve vrste ljudi su oni koji se kolebaju. Pogled prolaznika nailazi svuda na skele. U tome se sadrži tragedija dvadesetog veka. Štampa. Nema drugog puta za čoveka osim da poveruje unutrašnjem impera­ tivu i baci sve na kocku zato da bi izražavao to što mu se čini da je istina. Nije uopšte čudno da do sličnog zaključka dolaze mnogi inteligentni stanovnici Zapada kojima Sovjetski Savez i zemlje koje zavise od njega izgledaju kao legendama ostrva sreće. Ovaj način tretiranja književnosti (i uopšte umetnosti) je lekcija apsolutnog komformizma. Između njihovog nepostojanja i posto­ janja nalazi se stvaralački čin koji je nemoguće razumeti kao podleganje „istorijskom talasu". ispostavlja se takođe da delo potvrđuje nekakav „istorijski talas".

Neko je rekao da je dvadeseti vek vek sintetičkih proizvoda sintetičkog kaučuka. propada zbog ravnodušnosti okoline: zato što ga. I Istorija hn uzvraća podsmehom. koja dobija tako različite oblike u kapitalističkim zemljama. u zamenu za to on dobija garanciju da se niko neće previše mešad u njegovu sferu rada. kažnjavajući ga za neopreznu reč. dosad nepoznate vrste. okoli­ na posmatra s preteranom pažnjom. Neka mu pomaže psi­ hoanaliza. Metod je ipak efikasan kad je reč o borbi s neprijateljima. društvo mu određuje izvesne granice koje ne treba da pređe. nažalost. niti granice između čoveka i društva. koji su nekada dobijah karakter masovnih pošasti. Ako propada. Na Istoku nema suprotstavljanja. Nešto shčno dogodilo se i ruskim revolu­ cionarima. kaže se da je sam sebi kriv. o kojima se priča. Obećanja davana s vremena na vreme građanima da će država početi da odumire u trenutku kad se postigne vladanje nad čitavom zemaljskom kuglom. Patnje čoveka u narodnim demokratijama su nove. Najzad se predaje . mada su para168 . Na Zapadu čovek stoji pred društvom koje podsvesno smatra nečim nevezanim s njim. usamljenosti čoveka. tako operisane gusenice žive i dalje. život u velikim masama proizveo je ipak nove bolesti. Postoje vrste insekata koji ubadaju gusenice drugih insekata i ubriz­ gavaju u njih otrov. utoliko gore za stvarnost. okreće se protiv dijalektike koju primenjuje Centar: utoliko gore za unutrašnje suprotnosti pojava.i u tome leži tajna prave vlasti. nisu ni na čemu zasnovana: ortodoksija ne može da oslabi priti­ sak pod pretnjom da će prestati da bude ortodoksija. više nego u fantastičnim narkoticima. dakle. Igra svoju ličnu igru.čak pod pretpostavkom da im se dozvoli praksa . Oni su pronašli navodno efikasna sredstva za ovladavanje silama Istorije i realizovanje ideahiog društva. sintetičkog benzina . koja je samo naizgled slična Hegelovoj filozofiji. Čovek izložen njegovom uticaju bespomoćno se koprca: to je kao borba protiv matematičke igre simbola. koja je po Lenjinu trebalo postepeno da odumre. tifusa i sifihsa. svemoćna je i drži mač nad glavom svakog građanina. to jest unutrašnje suprotnosti pojava. Kao što je poznato. Čovečanstvo je pronašlo uspešna sredstva protiv boginja. što je bilo san teoretičara nije ostvareno i ne može biti ostvareno ako postoji strah svih od sviju. česte neuroze na Zapadu su rezultat. Ako gubi. Osnovni cilj: otklanjanje borbe za život. Država.i isto tako stvorena je veštačka dijalektika. Njegov poraz ili pobeda je javna stvar. Dijalektika. Nikad nije sam. pre svega.ne bi zaradili ni paru. u narodnim demokratijama psihoanalitičari .Građanin narodnih demol<Tadja nema nervozu.

dete se igra u pesku. pošto si već marksista . ne samo zato što bi tada iščezao strah od vojne sile. ko ne žeh da se podvrgne psihoanalitičkim intervencijama. (Shčno onaj. od njega se nije moguće skloniti. glas su vešdh žreca skrivenih u njegovoj praznoj nutrini. Oči božanstva su tako konstruisana da gledaju svuda kud god se uputi čovek. Protiv nekoga. Ljubavnici u krevetu obav­ ljaju svoje ljubavne obrede pod njegovim ironičnim pogledom. to je dijalektički materi­ jalizam. Slično se u ljudski um u narodnim demokratijama ubrizgava anesteUčko sredstvo. Građani Istočne Imperije ništa toliko ne žele kao oslobođenje od terora koji vrši njihova sopstvena misao. i 1945. Naredbe koje padaju iz njegovih usta. raspolaže tenkovima i avionima. naglo okrenuli protiv nje.kaže se pacijentu . ne znajući da je njegov dalji život odmeren i upisan u opšti račun. otkloniti opasnost. koja bi bila pobeđena stvamošću.) A nije teško zamisliti dan u kome bi se milioni ljudi. samo starci kojima je ostalo malo dana do smrti mogu s izvesnim pravom smatrati da su se već skoro istrgli iz njegove vlasti. Pokorila se Istoriji .1944. pre svega zato što je u toj filozofiji uspeh integralni deo rezonovanja. može biti optužen za to da namerava da na taj način štiti svoje komplekse.m o r a š biti staljinista jer izvan staljinizma nema marksizma. U zgradi Centralnog komiteta stratezi pomeraju zastavice na mapi borbe za vladanje umovima. . a takođe napada se iznutra: kaže se da je njen otpor izazvan klasnom svešću. Takav dan bi došao ako bi Centar izgu­ bio materijalnu moć.ali ne zna se da lije to razlog za ponos. Filozofija Istorije koja emanira iz Moskve je filozofija-sila. ona preo­ bražava mase.a Istorija je svirepo božanstvo. Samo slepi mogu da ne vide tragičnu situaciju u kojoj se našla ljudska vrsta kad je poželela da uzme svoju sudbinu u sopstvene ruke i odstrani slučaj. u njega se polažu jaja staljinističke inteфretacije. Ne uzimaju u obzir činjenicu da sami istorijski do'gadaji vode ljude ka tome što je predmet tih dela.ograničavala na malu grupicu vernih 169 . poraz bi otkrio pogrešnost veštačke dijalektike. Naivni neprijatelji otrova mogu smatrati da če se. istupa satiruća moć države. sve više se širi crvena boja koja se na početku . zatvarajući dela Marksa i Englelsa u sefove i ne pokazujući ih nikome. ko neće da je prizna. Sve veći uspesi. Oni koji nikada nisu iskusili na sebi njihovu magnetsku moć mogu se smatrati srećnima . poslušni toj filo­ zofiji.lisane. Kad je um već pripremljen. u njihovo telo insekti-trovači polažu jaja i telo gusenica služi kao živa ostava mladom pokolenju.

zavide Apostohma na nji­ hovom daru za posezanje u dubinu ljudskih srca. Tamo gde je stajala. Poredeći sebe s prvim hrišćanima.pridošlica s Istoka. slušajući Jevandelje emitovano preko radija. Nova (anti)religija čini čuda: pokazuje sumnjičavima nove građevine i nove tenkove. A kad bi čuda ponestalo? U rukama koje aplaudiraju pojavili bi se noževi i pištolji. I njih spopadaju nemiri i strahovi. a pohod Nove vere na planeti s pohodom hrišćanstva u Rimu koji se raspada. dugo ne bi bilo ničega osim krvi i haosa. piramida misli bi se stropoštala. Ipak. „Oni su umeli da vrše propagandu! Daleko smo mi od njih!" .uzviknuo je s tugom jedan partij­ ski dostojanstvenik. 170 . i mudraci su ljudi.

beleže neizmerna zverstva koja su počinili španski konkistadori u Americi. beskoristan je. davno bila nastanjena pruskim narodom.tu je moj prijatelj napravio preteći pokret kažiprstom . Civilizacija. znaš li šta će se dogoditi?" . služeći se sličnim sredstvima. On neće vaskrsnuti Karibe koje je poubi­ jao gubernator Ponse de Leon.pretežno sveštenici .s tim mogu da se složim. Plemenita ogorčenost na one koji danas pokušavaju da stvore drugačiju civilizaciju.upitao me je u Varšavi moj prijatelj koji odskora bezrezervno obožava dijalektičku mudrost Centra. u kojima autori . nije lišena farisejstva. Bes koji se oseća kad se čitaju memoari iz šesnaestog veka. nazivana hrišćanskom. oceniće ove činove kao male prestupe u poređenju s veličinom ostvarenog dela. Verovatnije 171 . koje gone u Kordiljerima vitezi koji se bore verom i mačem. Da je teri­ torija. dokazuje sentimentalnu prirodu i uglavnom ne vodi ničemu . Ponešto ipak mogu da kažem kao svoje opravdanje. Zaborav pokriva pobeđene i neko ko bi se suviše revnosno udubljivao u registar proteklih zločina. te zločine zamislio u pojedi­ nostima.IX BALTI „Ako budeš stalno mislio na te svoje Balte i logore. „Provešćeš svoj život i staćeš pred Zevsa.i viknuti: Idiote! Upropastio si život baveći se glu­ postima!" Istina je da mi je teško da se oslobodim razmišljanja o Baltima. Bavljenje sudbinom naroda. što je možda ispravno. posegne za tim tomovima. koji su doživeli istu sudbinu kao Karibi od ruku obožavalaca Isusa koji govore nemački . otre­ sajući prašinu i paučinu. osedeo bi od užasa ili bi postao sasvim ravnodušan. Kartoteke zločina biće čuvane na mestu udaljenom od ljudi i sigurnom. a kad naučnik budućeg vremena. niti će dati pregršt hrane beguncima iz zemlje Inka. a on će pružiti na tebe prst . čija je tela pogazio slon Istorije. izgrađena je na krvi nevinih. ali u recima istoričara nema očaja majki i patnje dece.poznato je istoričarima. a što je još gore. nazivana Istočna Pruska.

od trenutka kad je stanovništvo primilo hrišćanstvo. ne želeći da odobravam. ali ko zna koje bi razmere dostigli ti porazi kad bi svako smatrao da treba ćutati i odobravati. ludilo za zlatom. Pretpostavimo da će se tako dogoditi. teror revolucija. kao što je poznato. Uz ovladavanje pesničkom tehnikom. ritmičke počasti ličnosti istaknutog državnika nije naročito teško (ova vrsta rada podseća na prevodilački rad). to je još uvek sadašnjost. Uzimam na sebe rizik da grešim i plaćam. posmatraju kroz istorijski teleskop plodovi sutrašnjice kako dozrevaju stu'ov je zahtev. ne postoji u stvarnosti. kako kaže moj prijatelj. Baltičke zemlje . Masovna klanja. na ivici velikog kontinentalnog masiva. Slabo nastanjena teritorija tri zemlje. već i da su živeli i radili ljudi za koje je zlo bilo zlo i kao takvo moralo je biti imenovano. Međusobno bliski. na stolu su hleb. beda radničkih klasa da. umesto ovoga što pišem. ne može biti tako lako izbrisan iz sećanja. sastavljanje zvučne. konkistadore i dželate.prostiru se. ne samo razbojnike. a njegova deca raduju se poklonu koji im je on doneo. Postoji verovatno neka mera koje se ne smemo lišiti jer u protivnom ispostaviće se da su plodovi sutrašnjice koji dozrevaju truli. Od ta tri naroda samo su Litvanci uspeli da u prošlosti stvore veliku državu čije su granice dosezale do Dnjepra i održe je izvesno vreme. nje­ gov glas stiže bar do onih koji (što za njih nije uopšte ugodno) imaju bujnu maštu. Ako je podvrgavan torturama. makar bio udaljen hiljadu kilometara. pisao bih sada odu Generalisimusu. suvo meso i čaj. današnji vladari su izvukli zaključak iz jednostavne istine da ono što ne postoji na papiru. bila je 172 . A ako čak taj čovek više nije živ. Zna se samo da su se potamanjeni Prusi služili sličnim jezikom. u skladu s napretkom.Estonija. bolje branim plodove sutrašnjice nego moj prijatelj koji odobrava. jer onaj ko ga je ubio ili izdao naređenje da se ubije sedi na nekoj tački zemaljske kugle za stolom. Zaliv ih odvaja od Finske. Pa ipak. Zahtev da se to stoje sadašnje gleda kao prošlost i bez uzbuđivanja glupostima. Kad ne bih pristajao na rizik. Činjenica da tako mislim rezultat je toga što su poslednje dve hiljade go­ dina videle.smatrao to neko manom ili vrlinom. Jezik Estonaca je srodan finskom. Meni se čini da. Letonija i Litvanija . naš odnos prema stvamosti razlikuje se od našeg odnosa prema prošlosti . Narodi koji ih nastanjuju nisu sloven­ ski. Živi čovek.je da tih kartoteka neće uopšte biti jer. jezici Litvanaca i Letonaca dosad su zagonetka za naučnike: ne zna se odakle su stigla ova plemena da bi se nastanila u donjem toku Njemena i Dvine. Baltičko more od Švedske.

maslaca. Standard stanovnika. njihovom načinu ishrane. Litvanije i Estonije. Radikalna agrarna reforma otklonila je uticaje zemljoposednika.govorili su nemački (Estonija i Letonija) i poljski (Litvanija). Ti događaji su za 173 . delimično zato što su došljaci doneli sa sobom svoj jezik i običaje. sudeći po njima.podvrgnuta jakoj kolonizaciji . Litvanci .a to su bili vlasnici zemaljskih dobara . stanovništvo tri zemlje brojalo je oko šest miliona stanovnika. Moj izveštaj o baltičkim zemljama nije uzet iz knjiga ili časopisa. lako će dobiti sliku egzistencije u ovim pribaltičkim teritorijama. Vlade baltičkih zemalja revnosno su dale svoju saglasnost (štampa je posvetila tada mnoštvo članaka trajnom. Estonci i Letonci bili su u pretežnoj većini protestanti. Bile su to poljoprivredne zemlje koje su održavale ravnotežu budžeta zahvaljujući dobro organizovanom izvozu bekona.bih su svetlost. u porodici koja je govorila poljski. Dobro razvijeno zadrugarstvo olakšavalo je seljaku prodaju njegovih proizvoda. Godine 1939. Posle Prvog svetskog rata tri zemlje su prestale da budu provincije ruske carevine i stekle su nezavis­ nost. na obali reke s litvanskim imenom. pod pretekstom da vlade ne obezbeduju valjanu sigurnost sovjetskim vojnicima stacioniranim u bazama. Ujesen 1939. bio je viši nego u drugim državama Istočne Evrope. delimično zato što su lokalni rodovi prihvatih jezik i običaje došljaka. Juna 1940. jer rodio sam se tamo.pretežno nemačkoj i poljskoj. Crvena armija prešla je granice Letonije. godine. U vojnom pogledu sve tri zemlje su bile nenaoružane. a dotadašnji državni aparat prestao da postoji. Ko poznaje životni stil farmera. Nacionalni jezici postah su jezici novih država. jaja. malo više od stanovništva Čilea. malo manje od stanovništva Švedske. prvo drvo . narod se služio domačim jezikom i sačuvao posebnu kulturu koja potiče iz drevnih vremena. miris i drvo tih krajeva. U tom pogledu podsećale su na Dansku.što nalazi objašnjenje u prošlosti. Usled ko­ lonizacije nastala je dvojezičnost: stvarni vladari . dakle. međutim. NKVD preuzeo je vlast. surovoj za te narode. Prva svetlost koju sam video u životu. ne samo u tom pogledu. nesalomivom prijateljstvu s moćnim i dobrim istočnim susedom).katolici. godine Molotov je zatražio vojne baze. žitarica i živine u Zapadnu Evropu. Sudbina tri zemlje rešavala se u razgovorima između Molotova i Ribentropa. Sva tri naroda odlikovao je žestoki patriotizam koji je često prelazio u šovinizam . Uostalom. a književnost i školstvo nadovezali se na narodne tradicije. prvi miris zemlje. s izuzetkom možda Čehoslovačke. po izgledu nji­ hovih kuća.

Jedan od novoizabranih poslanika za litvanski parlament bio je moj drug iz rane mladosti. Na dan izbora otišlo je ipak masovno da glasa. zajedno smo pozdravljali izlaske sunca u dolinama Švarcvalda i među zamcima Rajnske oblasti. Prvi čin tako izabrane skupštine bila je molba za uključenje republika u Sovjetski Savez. Mada je podcao iz Varšave i njegovo prisustvo na terenu litvanske države na početku rata bilo manje-više slučajno. zašto su zvučnici pozivali danju i noću. Letonce i Litvance nije bila manji šok. Tokom godina koje su Rusiju delile od pada carstva. Misli i reakcije osvajača bile su podjednako strane za pokorene kao tajne katoličke teologije i pojam kasdljske časti za Asteke. Ovi izbori nisu ipak ni po čemu podsečali na instituciju. bilo je sto puta gore. Nepostojanje takvog pečata u pasošu značdo je daje njegov vlasnik neprijatelj naroda . čemu venci. ižvrljane listiće. Postojala je samo jedna lista kandidata koju su vlasti istakle. stanovništvo . Zašto su onda gradovi i sela bili zasud propagandnim lecima i brošurama. Ovoj molbi je udovoljeno. ona se nije približila Evropi već se udaljila od nje . Isdna. Nekoliko godina pre izbijanja Drugog svetskog rata postao je staljinista. kao što je živo samo ono. to ni po čemu nije podsećalo na carizam. što se čita s lica i očiju dobro nam poznatih ljudi. topili smo se u vodopadima.prema načelima organizacije društava koja nikad u Evropi nisu bila poznata. njegova kandidatura je istaknu­ ta (zbog neznatnog broja komunista u tim zemljama svaki je bio rado korišćen). ploveći kanuom raznim rekama Evrope. stariji ljudi su pamdh sumorna vremena carizma . Trebalo je otići: posle davanja glasa dobijao se u pasošu pečat. Invazija Crvene armije za Estonce. Mora da je bio to čudan doživljaj za njega: glasati za 174 . Istina. putevi kojima se kretala njihova misao neispitani.naivno . poznatu dode pod tim imenom. Zatraženi su izbori za parlament. čemu kamioni dekorisani portretima. Priznati su ipak kao važeći. koji su značili „da".ipak. nije hteo da glasa. Najezda Spanaca morala je biti grozno iskustvo za Asteke. lutali nepristupačnim planinskim stazama. Običaji osvajača bili su neshvatljivi. Mnogo desetina kilometara prešao sam s njim.staralo se da preda iscepane. a pošto se isticanje kandidature izjednačavalo s izborom. mitinzi i tribine? Ako postoji jedna lista i nema nikakvog izbora. Rezultat je bio impozantan. kako bi glasovi bili nevažeći. čemu onda pro­ paganda? Stanovništvo ništa nije razumelo.da je pokazao zlu volju. postao je poslanik.mene tako živi. verski obredi nerazumljivi.

više volelo da se priključi par­ tizanima nego da se izlaže sigumoj propasti. mada se od tada u Istočnoj Evropi trebalo privići na slično reprezentovanje pojedinih zemalja strancima koji su u slučaju potrebe menjali čak imena. To je samo pojačavalo otpor jer često je čitavo stanovništvo okolnih sela. U odnosu na manje grupe stanovništva 175 . zasnovane na imućnim seoskim domaćinstvima. „Hitleri dolaze i odlaze. Ovaj zadatak su obavili s velikom preciznošću. vetar je fijukao u izbijenim prozorima i izvaljenim vra­ tima. Kolektivizacija je ipak naišla na znatne smetnje. starost i pol. a ubrzo su počele masovne deportacije nekih kategorija stanovnika u logore rada. Seljaci su bežali u šume i tamo formirali naoružane odrede. I tako su stanovnici baltičkih zemalja postali sovjetski građani i morali da se podrede propisima koji su važih za druge. čiji su stanovnici pobegh. bez obzira na njihovu klasnu pripadnost. Tokom 1941. S tačke gledišta novih vlasti. s kojom ga ništa nije vezivalo. ta masa ljudi koja je. Nacisti su pak počeh da ubi­ jaju kategoriju stanovništva koju su. to jest iskorišćavanja antagonizama između siromašnih i bogatih seljaka. Sela. Godine. Bila je to novost. ah narodi ostaju" . Kaznene ekspedicije su opkoljavale sela i ubijale one koji su ostali u kući. davala je slabe rezultate. pretežno u polama područja. Istovremeno su odvodili u Rajh veliki broj prinudno najmljenih radnika. Metoda „produbljivanja klasne borbe u selu". pozna­ toj mu samo iz propagandne literature i zvaničnih statistika. Godine 1944. u skladu sa svojom doktrinom. baltičke zemlje je ponovo zauzela Crvena armija i Centar je pristupio asi­ milaciji ove teritorije s drugim teritorijama države.rekao je On kad je bio već siguran u pobedu nad Nemacima. ovu teritoriju zauzela je nemačka armija. uostalom. u poređenju s kojom je životni standard drugih građana Sovjetskog Saveza bio sirotinjski. s decom i ženama. bili pobijeni ili deportovani. živela na nivou. Zatvori su se napunili. bila su prazna i opljačkana. Zbog neprijateljskih raspo­ loženja stanovništva trebalo je pribeći radikalnom sredstvu. pred­ stavljala je na neki način skandal. spomenik drevne prošlosti. velika količina oružja ostalog posle ratnih operacija i izvežbanost u partizanskom ratu podsticah su na otpor. smatrali nepoželjnom. rudnike i kolhoze u daleke krajeve Sovjetskog Saveza. drugoj državi.priključenje države. u kojima je Zapadna Evropa počela da uživa u nesigumom i trenucima panike prekidanom miru nisu bile mime za baltičke zemlje. Trebalo ju je podvrgnuti vaspitanju. to jest masov­ nim racijama. tovarenju u vagone i odvoženju u nenastanjene oblasti Evroazije. to jest sve Jevreje. Najhitniji zadatak bio je uništenje dotadašnje agrarne strukture.

u gradove administrativni kadrovi i njihove porodice. draže Staljine. 176 . . Među partijskim vlastima i visokim činovnicima preovlađuju ruska imena. Proces nije završen.1 2 ) . 5 2 . Ali svakom s v o j o m rečju. ruski jezik će izaći kao pobednik u konkurenciji i preći u višu fazu svesti". Ne znam šta bi p o m i s l i o neko ko bi me v i d e o tog trenutka. estonskom ili letonskom kako da budu dobri patrioti Sovjetskog Saveza i kako treba da cene sve što potiče iz Centra. Jer nije cilj uništavanje stanovništva.ši n a sto. a od lokalnih imena jedan deo su pseudonimi uzeti za privremenu upotrebu. s v a k o m kaplju krvi o s e ć a o sam da tog trenutka za m e n e na ć e l o m svetu ne postoji ništa o s i m tog najdražeg. u kome se kuvaju baltički na­ rodi. U gradovima se čuje više ruski nego estonski. n j e g o v e oči koje tako jasno gledaju dalekosežnim p o g l e d o m .šljao. no Ljitovcov nje budjet" rekao je 1946. svakim s v o j i m g e s t o m . Koliko su stanovništva izgubile ove zemlje pre nego što je njihova ekonomska struktura prilagođena. „Lithuanian Bulletin". po naredbi upućivanih na mesto koje su oslobodili domoroci. . „Ljitva to budjet. Kada mladi nauče na litvanskom. Čvrsto im venijem.Pгišao sam Staljin ovom portretu. cit. („Pergale" „Pobeda"). Pokazatelj bi mogao da bude broj došljaka iz udaljenih krajeva Sovjetskog Saveza. Šta treba da učinim? „Sovjetska vlada o d l u č n o se obračunava s narodnim neprijateljima .to jest jedna kultura. v o l j e n o g lica. Sa ostrva koja se nalaze uz obale Estonije estonski ribari više ne odlaze u lov. kao i uvek.nije mi poz­ nato i verovatno niko ne zna statistiku. u čijim se zidinama rodio i proveo ceo svoj život Kant. U sela su dovođeni kolhoznici. •^^. s. g l e d a o sam i razmi. Knjige takođe. to jest pogranični pojas Istočne Pruske nastanjena je čisto ruskim stanov­ ništvom. letonski ili lit­ vanski jezik. s licem u šakama. jedan univerzalni jezik. tako mirno. Stanovništvo Sovjetskog Saveza treba da bude izmešano: samo rastapanjem pojedinih nacionalnosti u „ruskom moru". treba da bude čvrsto zatvoren. organ S a v e z a književnika Litvanske Sovjetske Socijalističke Republike. Teritorija koja je nekada povezivala baltičke države s Nemačkom. april 1 9 5 0 . Šta treba da učinim? Vođino lice. N e w York. godine . ali zemlje ostaju". Kotao. " To su tvoje reči. Sada znam kako ću postupiti".ova rečenica bi pre trebalo da bude zamenjena drugom: „Narodi dolaze i odlaze. u razgovoru visoki funcioner Centra. Cilj je uništavanje klasnog neprijatelja. Škole i univerziteti svakako upotrebljavaju domaće jezike. postići će se cilj . preimenovan je u Kaljinjingrad i više se ne razlikuje od Tule ili Samare. tamošnji veći grad Kenigzberg. br 7 . br 4. Činilo mi se da ovaj pronicljivi p o g l e d probija z i d o v e m o j e male sobe i izleče u prostranstvo da obuhvati čitavu zemaljsku kuglu. skin uo ga sa zida i postaviv. to jest do 1950.

koliko takvih pisama je osta­ lo nenapisano i koliko je samo bilo onih koji su mogli da ih napisu umrlo u nepovoljnim oblastima severa od gladi i preteranog rada. Stanovnik Njujorka. Kuga ih zemljotres uglavnom ne izazivaju negodovanje. potvrdiće da ne lažem. nasmejana crve­ na usta. ni za šta upotrebile. ponavljajući ove beznadežne reči: „rob zauvek"? Majka i dve ćerke. Možda je spopada takode briga za budućnost ćerki. pismo koje sam imao u ruci. svako mora jednom umreti. a standard snižen da bi se tako izjednačio sa standardom stanovništva u ostalim delovima Sovjetskog Saveza. škrtost. i seljačke mane: gramzivost. jer sa takvih deportacija nema povratka.koliko li je onda drugih. agrarna reforma podelila je veće poljoprivredno vlasništvo seljacima. i bilo upućeno rođacima u Poljskoj.Gde je tu razlog za ljutnju? Mali svet baltičkih zemalja bio je svet poz­ nat iz Brojgelovih seoskih slika. prestaćemo da ronimo suze nad sudbinom žrtava. nose ovoga trenutka vodu iz bunara i majka brine zbog nedovoljne porcije hleba koje one dobijaju od nje kao platu. Poticalo je od porodice. Majka će umreti. higijeni i čak najpovršnijim obeležjima civilizacije. deportovane marta 1949. konačno. A ipak. ne znajući ipak ništa o pismu) . medveđa otežala dobrodušnost. slično maski­ ranih znakova očajanja stiglo do osoba koje ga nisu. osećao bi se otprihke tako kao Balt preko Urala: takva je razlika u čistoći. dobijale su se reči „večne ropkinje". čitajući vertikalno. Ako je takvo pismo slučajno stiglo do mene (posetio sam čoveka koji gaje dobio. Ovde isto tako nema nikoga. Proletarijat je bio malobrojan. seljačke vrline: vrednoča. preseljen u selo u Kongu. privreda slabo razvijena. Pretpostavimo daje znatan procenat stanovništva uništila kuga. a ne kaznene ekspedicije. ako su žive. godine iz baltičkih zemalja u Sibir. štedljivost. ali ćerke moraju ostati zauvek. A procenjujući matematički. Pismo je suvo i sažeto opisivalo poslove koje su obavljale u kolhozu iza Urala. Zašto bi to trebalo da traje? Neoprostivi anahronizam kulaštva morao je biti uništen. Oni koji su bili tamo. Jer može se buniti samo protiv n e k o g a . Moraće da se udaju i zatvore u sebi nešto što je ne177 . Sto se tiče drastičnih metoda. odlažu novine i mirno se dalje doručkuje. Poslednja slova pojedinačnih redova bila su blago zade­ bljana i. bilo je mučno. Porodica se sastojala od majke i dve ćerke. Konstatuje se katastrofa. Ruke koje stežu kriglu. stalna briga za budućnost. U trenutku kada kugu prihvatimo kao istorijsku nužnost. jer nisu mogle. Ljudi su to izvršili s potpunim uverenjem da izvršavaju istorijsku dužnost. marljivost.

Pablo Neruda je komunista. bila je minimalna. strana su im bila imena Platona i Hegela. Postavlja se pitanje: da li je dopušteno ih nije dopušteno da se unište tri takva bića u ime viših ciljeva? Murti-bingisti odgovaraju daje dopušteno. Razne revolucije su poz­ navale trenutke terora primenjenog na protivnicima novog poretka. Radovao sam se kad je uspeo da pobegne iz svoje otadžbine od hapšenja. Pošto. ali pošto izreknu tako lepo mišljenje. ali ne zaboravlja daje to korisna laž. kad ludilu kapitalističkog sveta suprotstav­ lja srećan. Marksa i Darvina. Neruda mish na svoju braću. Nisu čitale nikakvu ozbiljniju knjigu. radostan život ljudi Sovjetskog Saveza. Majka je svake nedelje odlazila s debelim molitvenikom u crkvu. to je razlika između sledbenika sa Istoka i sledbenika sa Zapada. Devedeset procenata argumenata. a uveče su osuđene na trovanje bioskopom i televizijom smatraju nečim sasvim normalnim. poziva se na ljudsku nepravdu. Ipak. a ne na sebe. duhovnu smrt širokih masa koje danju teško rade. Prestajem da verujem kad počinje da piše o tome što ja znam. jer svaki čovek je dragocen. Na dnu njihovih emocionalnih slogana uvek se nalazi apelovanje na moralnu pobunu. veliki pesnik Latinske Amerike. ni prstom neće maći da pomognu. Ćerkama su bile u glavi samo lopice i subotnji plesovi na travi. kao nagra­ da data mu je moć reči. potiče iz Čilea. Komunisti sa Zapada potrebna je vizija zlatnog veka koji se v e ć ostvaruje na zemlji. poput racija i prinudnih deportacija. Verujem mu dok piše o onome što zna. Možda se ni majka.razumljivo za okolinu. Ni jedni ni drugi nisu sasvim dosledni. Korist za čovečanstvo od njihovog mirnog života u seoskom domaćinstvu. Hrišćani tvrde da ne treba nikome nanositi nepravdu. prestajem da mu veru­ jem. Na primer. Verujem mu kad piše o siromaštvu svoga naroda i cenim ga što ima veliko srce. Eto. već su rav­ nodušni i prema drugim vrstama uništavanja. ni ćerke nisu odlikovale posebnim vrlinama. Niko 178 . Njegovo rezonovanje je ispravno. Preveo sam mnoge njegove pesme na poljski. omiljeni u njihovim zavičajima. ali kod kuće je bila rospija i ispoljavala bolesnu škrtost. Ne samo da ih ne interesuje sudbina Balta. izuzev izvesnog broja kilograma proizvedenog sira i maslaca. nešto što neće biti u stanju da prenesu svojoj deci koja govore ruski. Hrišćani i pseudohrišćani da nije dopušteno. koje koriste murti-bingisti u svojoj pro­ pagandi upućenoj širokim masama. pišući. Deportovane su tri žene jer su bile kulakinje. Murti-bingista sa Istoka nastoji svim silama da tu viziju u umovima učvrsti. Pablo Neruda. Njihova farma imala je tridesetak hektara zemlje.

godine. Klasna borba traje dok ekonomska osnova. Drug ga gleda blagonaklono i reči koje 179 . i da manji ili veći procenat nevinih medu njegovim drugovima iz logora ne dokazuje ništa: bolje je osuditi dvadesetoro nevinih. Njegova pažnja je usmerena pre svega prema bezakonjima sistema u kome živi. Zamishmo susret dvojice ubeđenih sledbenika Centra (opis zasnivam na brižljivom posmatranju sličnih susreta). izgledaće podjednako kratak. Nije pokleknuo i nije promenio svoja uverenja. kao i privatnih prodavača usluga. tu iverje leti. očekivati novu etapu. Zna on da je zemlja. Tome treba dodati da je revolucija pobedUa u zaostaloj zemlji i da svakoga trenutka. ne bude uklonjena: predmet revolucionarnih dejstava su mnogomilionske mase sitnih proizvođača. koje uživa medu kolegama u Partiji. Sadašnji trenutak. posmatran sa distance. od 1917.danas ne plače za francuskim aristokratama čije su glave pale na giljotini. npr. A gde su teror i siromaštvo nikome ne može biti dobro. Ipak. Treba. iz 2950. smatrao je gde drva seku. bilo u vidu unutrašnjeg raspada ili oružane interven­ cije spolja. preti regres. Današnja revolucija ne može se zadovoljiti trenutkom terora potrebnim za učvršćivanje nove vlasti. Dakle. Zlatni vek pripada budućnosti. to jest seljaka i zanatlija. koju je dobro upoznao preko mašinerije skrivene iza scene. zahteva odlučna sredstva. a broj od dvesta ili trista miliona žrtava neće izazvati veće interesovanje od bogzna koliko francuskih aristokrata. nepokornost njihove psihe koja koristi svaku priliku za oživljava­ nje starih oblika privrede. Drugi je zapadni komunista. Jedan od njih potiče sa Istoka. Dosadašnje revolucije bile su ipak sitni događaji u poredenju s revoluci­ jom koja se danas vrši. razumljivo je što se trenutak terora starih revolucija razvlači u Najvećoj revoluciji na duge decenije. Pun je plemenitog negodovanja i čežnje za realizacijom koja se odvija tamo odakle dolazi njegov drug. Pobedničko izdržavanje ovog iskušenja je izvor moralne snage za njega i poštovanja. dakle. Stalni otpor tih masa. to jest komunizmu. kao što nam izgledaju godine terora Francuske re­ volucije. One su smerale ka rušenju malobrojne klase koja stoji na putu stvaralačkim težnjama i veštački zaustavljanim snagama. nego pustiti jednog štetočinu. sigurnost istorijske nužnosti i vizija dalekih plodova sutrašnjice čine da mu se stvamost koja postoji tokom nekohko decenija ne čini toliko važnom. Centar je objavio da je već na etapi realizovanog socijalizma i da teži sledećoj etapi. dolina siromaštva i škrgutanja zubima. na koju može da se oslanja klasni neprijatelj. godine. Mada je nevin. Ima za sobom tri godine provedene iza kapija zatvora i logora prinudnog rada t a m o .

oslobađa reči iz povoja prolazne književne mode. kad bi preživeo isto što i on. Pitanje Balta je deset puta važnije za svakog savremenog pesnika od pitanja stila. ne vodi dobrom pisanju. opet padajući i ponovo se dižući. u kojoj je hvalio „srećne. Kad bi čovek koji s njim razgovara z n a o . Sentimentahzam. da bi odobravanje bilo uspešno. ah onda kad je njihova zemlja zauzeta oslobodilačkom armijom. Ako je neko obdaren tim bliže neistraženim unutrašnjim nabojem koji nosi ime poezije . Teškoća odobravanja je u tome što. Teškoća odobravanja se ne sastoji u tome što su „pozitivne" vrednosti protivurečne samom načelu književnosti. ustajući.neće uspeti da se odupre opštem očekivanju i tražiće . Čitalac traži nadu i ne tiče ga se poezija koja shvata to što ga okružuje kao s t a l n o . to jest takva koja poriče današnji neljudski svet u ime velike promene. uglavnom stoji više od poezije kamemih umetnika jer sadržina. Moralna pobuna i entuzi­ jazam drugoga su za njega već samo nedostižan l u k s u z moralnog komoditeta. odvojena od predmeta koji ih je izazvao. imućne kolhoze" sov180 . dostojna tog imena. Smišljeni načini potpune izolacije od stvarnosti koju praktikuju pisci murti-bingisti su začuđujući.izgovara tačno odgovaraju očekivanjima. Zapamtio sam pesmu. u umetničkom pogledu. metrike i metafore. ne može mu se zbog toga zameriti. Jedina poezija. Pomenuo sam Nerudu. Kad nema odstu­ panja. Nepodudarnost reči sa stvarnošću sveti se čak ako autor radi u dobroj nameri. mora biti zasnovano na istini. Pesnik se mnogo bojao jer su u gradu izvršena brojna hapšenja i stalno je nestajao neko od njegovih prijatelja i poznanika.prevrćući se. Stvarnost proverava književnost pre ili kasnije. Mogu biti veoma korisni kao misionari medu paganima. Poznat mi je pesnik koji se posle pakta Molotov-Ribentrop i izbijanja Drugog svetskog rata našao u jednom gradu koji je zauzela Crvena armija. njihove unutrašnje sumnje više neće naneti štetu Velikoj stvari. Slabost fevolucioname poezije pojavljuje se tamo gde ona počinje da slavi željenu budućnost već kao ostvarenu ili koja se ostvaruje na delu zemaljske lopte. Doza je za njih prejaka. kako bi izgledala njegova vera? Iskustvo je pokazalo da većina tih zapadnjaka nervno ne izdržava duži boravak u Centru. U panici je sedao da radi i ispod njegovog pera izlazile su vedre poeme koje su predstavljale blagodat mira i oduševljenje socijalističkom gradnjom. danas je eshatološka poezija. to jest takvo eksploatisanje osećanja da ona postaju cilj sama sebi. Poezija revolucionara. Humor je blago začinjen zavišću. To je ljudski. bliska ljudskim željama. jer zna da je to njegova obaveza. Ponekad se samo u očima pojavi jedva primetna iskrica humora.

stanovništvo „srečnih. Porodice rođaka su nesiguran elemenat i mogu se održati u pokornosti samo pomoću straha da će ih snaći slična sudbina. podsticaj može biti samo strah. kao antirevolucionama grupa. Strah je uostalom odavno poznat cement društava.jetske Ukrajine. Godina i decenija se ne izjednačuju. Pa ipak. Taj strah im se predstavlja kao individualna situacija. identičnim pojavama. Teror. tragična zbog ravnodušnosti 181 . serijska proizvodnja. odmah se javlja sumnja može li se izjednačavati trenumi. od gubitka posla. truju čitavo delo i daju mu sjaj fabrikata. rade bez volje i dosta su nezainteresovani za dobit koji ne ide u njihove džepove. Pretpostavimo da priznajemo nužnost terora u periodima revolucija i da bi Balti. ono što nagrađuju kao književnost samo je njen privid. ali umetnost ne nasta­ je iz dijalektičkog rezonovanja: ona сфе iz znatno dubljih i starijih nasla­ ga. koji ima sto hiljada stanovnika. od kojih je stvorena radna snaga kolhoza. Osećanja. Međutim. Dvojnost etičkih mera. to je argument protiv pesnikovih pesama. Najplemenitije reči imaju tada mrtvilo ornamenta. improvizovani teror s dugotrajnim terorom. koja se hrani razumevanjem istorijskih procesa. Ovde se ipak pojavljuje g o l i strah. praktikovana tokom nekoliko decenija. Rođaci deportovanih nisu uopšte oduševljeni i uputno je i njih staviti na sledeću listu. imučnih kolhoza" pozdravljalo je Nemce kao oslobodioce jarma i tek nerazumna svirepost osvajača uverila gaje da je bilo u zabludi. od pada na niži stepen društvenih lestvica gurao je čoveka na napor. Deportovani mogu da požele da beže. primenjivan dugo. trebalo da budu u neophodnoj meri uništeni. Dijalektičko rezonovanje može biti sasvim u redu. U liberalno-kapitalističkoj privredi strah od nedostatka novca. Pošto seljaci. U kapitalističkom gradu. Ova činjenica možda neće ići u prilog vladarima-fdozofima koji bi želeli da vide čisto dijalektičku književnost. Ipak. smatrati giljotinu i deportovanja čitavih nacionalnih grupa. skupljanih u čoveku pokolenjima. zahteva stalni aparat i dobija trajnost institucije. kad je nemačka armija započela invaziju. što nije nikakav argument protiv sistema: dve-tri deceni­ je su suviše kratak vaspitni period. Nekoliko meseci kasnije. deset hiljada je moglo da strahuje zbog nezaposlenosti ili mogućnosti da izgubi posao. Ovaj sjaj upo­ zorava čitaoca: pažnja. Elemenat vremena menja kvalitet dela. primenjivanih na to što se događa izvan Imperije i u njenim granicama. silom utis­ nuta na površinu. posmatrajuči iz hiljadugodišnje perspektive događaje našega veka. na primer. Ne zna se da li će neko. onemogućava poštenu književnost.

oni proizvode kolektivnu atmosferu koja pritiska grad kao veliki oblak. film. U tom značenju je komunista. postavljen umesto kapitala. čini ga kepecem. doze straha će se smanjivati. Međutim. rođen i vaspitan u novom sistemu. Goli strah. ako sto hiljada ljudi živi stalno u strahu. ako je čovek sposoban da postigne punu svest. u civilizacijskom pogledu bih su na znatno višem nivou od ostalih građana i. radio imaju za temu kako tu promenu čoveka. Protiv vlasti straha predviđena su sredstva: vaspitavanje novog čoveka. pošto nisu Sloveni. imaju teškoće s učenjem ruskog jezika 182 . bio slobodan. S vremenom kako čovek bude dobrovoljno i s radošću učio da izvršava svoje obaveze prema društvu.i neosetljivosti okoline. pretiće prevratom. a to je sovjet­ ski čovek. za koju je to što je nužno i to što bi trebalo želeti. a slabljenje napetosti straha. Postupanje prema njima nije uopšte nepromišljena glupa svirepost. ako sloboda nije ništa više od razumevanja te opšte racionalne nužnosti. uvek će izvestan broj ljudi napraviti pogrešan izbor. nalazi se na lošem putu kada vrši izbor i poseže za Dostojevskim. Goli strah. Ipak. biće isto tako malo sklon dobrovoljnoj abdikaciji kao Kapital. Jasnost slučaja sastoji se u tome što su oni naglo uključeni i uopšte nisu bili pripremljeni za nove uslove jer nisu prošli ni kroz kakve prelazne stadijume. knjige. Tako će se najzad roditi slo­ bodan čovek. a čak znatno efikasnije. jedno te isto . Osim toga.tada je novo slobodno društvo moguće u budućnosti. dakle. Ne vide se razlozi zbog čega bi ih trebalo tretirati drugačije. s tačke gledišta vladajućih filozofa. Zlato otuđuje čoveka od njega samoga. Ako ipak božanska svest (za božanstvo ne postoji izbor jer onome ko vidi jasno nije potrebno da bira) nije čoveku dostupna. pitanje je vere. za koga bi rad prestao da bude Adamovo prokletstvo i postao radost i ponos. Ako je sve na svetu podvrgnuto zakonima koji se mogu razumski upoz­ nati. tako i buđenje mržnje prema neprijateljima koji bi tu promenu hteli da onemoguće. U tom značenju su u pravu pisci narodnih demokratija kada tvrde da se slobodan čovek v e ć rodio. koji je sličnu dilemu rešavao pesimistički. Da h će se roditi uz upotrebu primenjivanih metoda. Njihova sudbina je potpuno ista kao sudbina drugih naroda koji žive u granicama Sovjetskog Saveza. Časopisi. Mladi čovek u Moskvi. koji je proveo tri godine u zatvorima i logorima prinudnog rada. Ogromna literatura služi tom cilju. otuđuje čoveka ništa manje. postoji ipak pitanje Balta. jer je sredstva primenjivana prema njemu i njemu sličnima smatrao racionalnim i nužnim.

pod uslovom da poštovanje primata ruske nauke bude sačuvano (u jednoj od narodnih demokratija delikatno je odvraćana grupa naučnika od objavlji­ vanja rezultata njihovih naučnih radova jer su ovi rezultati bili suviše dobri i to bi moglo da ostavi utisak konkurencije s ruskom naukom na tom polju). stvoriče se jedan univerzalni jezik koji. ne žive više. nacionalne razlike su ovde ozbiljan problem. uostalom. Sto se tiče većih naroda. U trenutku postizanja pobede i stadijuma socijalizma na čitavoj zemaljskoj kugli narodi če postepeno prestati da postoje. s Krimskog ostrva uspešno je deportovan ceo narod krimskih Tatara). Сфес1 iz svojih dostignuća. a ruski je jezik socijalizma). Uputno je podržavanje razvoja nacionalnih kul­ tura. ni nemački. pre nego što se to dogodi. Takođe je vredno staranja sve što učvršćuje sistem. Stalno treba imati pred očima daleki cilj. Nacionalizam se može definisati kao uverenje da se nacionalna kultura zasniva na „nacionalnoj sadržini u nacionalnoj formi". Manje nacionalne grupe. kako kaže On. ako boluju od antiruskog nacionalizma. na znatnim prostranstvima zemaljske kugle biti pri­ hvaćen ruski jezik koji će. Sve više ukrajinskih mladih pisaca prelazi u Moskvu i piše na ruskom. samo u onoj meri u kojoj to priprema prelazak u sledeću fazu. u sadašnjoj fazi treba na njega računati kao na činjenicu.(video sam u sovjetskom fdmu malu Estonku kako recituje Puškinove sti­ hove. njen izgovor je bio veoma smešan). U Ukrajini se mogu zabeležiti značajni uspe­ si. mogu se likvidirati u celini (npr. Ne žive ni glumci koji su bih ponosni na nacionalno pozorište i otišli suviše daleko. to jest stapanje naroda u jednu celinu. neće biti ni ruski. međutim. socijalistička po sadržini". a poznato je da je sadržina nacionalnih kultura bila dosad uvek klasna. Ukrajinski pesnici i kritičari. Suprotnost naciona­ lizmu je formula „nacionalna kultura po formi. Može se pretpostaviti da će. Zbog toga nacionalizam zaslužuje apsolutno iskorenjivanje. a pošto je ruski narod izvršio revoluciju i odredio modele socijalističke kulture. koji bi hteh da stvaraju p o s e b n u ukra­ jinsku književnost. nacionalizam se može kratko defini­ sati kao suprotstavljanje svemu što je rusko. Nesumnjivo. Postojanje naroda nije moguće racionalno obrazložiti. Sve što u kultumom pogledu zbližava dati narod s ruskim narodom vredno je zaštite. ni engleski. kasnije predstavljati osnovu novog univerzalnog jezika (kaže se da je francuski bio jezik feudahzma. U naučnoj oblasti mogu se čak podsticati narodi na takmičenje. želeći da se takmiče s ruskim 183 . već pre legura raznih jezika. pa ipak. engle­ ski jezik kapitalizma. proces borbe s mržnjom prema svemu što je rusko razvučen je na duge etape.

a to se ne može menjati u sadašnjoj etapi. prev. on je nosio u svojoj nutrini revoluciju. Njegovu prošlost.bangav. Pod vlašću Centra prihvataju međusobne ustupke: Poljaci su ustupili svoje istočne teritorije. snabdeva svoje zatvorenike onako kao što Engleska snabdeva svoje vojnike. Prethodno izlaganje nije lišeno dalekovidosti. Teško je zahtevati da zemlja. na primer. Ruski narod je izbavitelj sveta. Možda onda ne bi umirali tako brzo. Tada će i zatvorenicima biti bolje. 184 . Što se tiče narodnih demokratija. dostojne divljenja. ali njihov rad bi prestao da se isplati. Ovaj provin­ cijski lekar. muče se oni od kojih treba dobiti priznanja.kulturu svojih kulaka. predstavlja modifikaciju ranije stvorenih iskustava. uspešno realizovan.) . samo bogohulnik će hteti da poredi s prošlošću naroda koje je ruski narod oslo­ bodio. verovatno ne bi zadržalo da ščepaju jedan drugog za gušu kad bi nestala kontrola Centra). Ubijaju se oni koje treba ubiti. Nemci su prihvatili liniju OdraNisa. pre nego što hrana stigne do zatvorenika. Ako lako ginu preseljeni u strane im uslove. uostalom. U republikama iščezava problem manjine. uortačen s apotekarom Omeom. opterećenu najvećim dostignućima u istoriji. sve one prihvataju jedinstven privredni i kulturni model iz Centra i ono što ih još razlikuje je jezik. Nikakve svireposti se ne čine. Prim. Narodi Srednje i Istočne Evrope bili su do ludila nacionalistički i sprem­ ni da se međusobno masakriraju. Flober u Madam Bovari opisuje operaciju „pied boi^". koja nosi na sebi tako veliki zadatak. U baltičkim zemljama stvar je na najboljem putu. baltički narodi . odlučio je da izleči slugu iz mesne krčme. za to su krivi klima. Suprotstavljaju tu kulturu ruskoj kulturi. Danas vide kohko je to bilo nerazumno (što ih. Zadatak je težak jer pojedini narodi su opterećeni sopstvenom prošlošću i skloni da smatraju svojom kulturom . deportuju se grupe koje treba deportovati. Jedini problem je pacijent koji se otima i viče. koji je bio hrom. Česi i Mađari više nemaju pretenzije prema Zakaфatskoj Ukrajini. adminis­ tracija logora je pokrade. Teško je negirati ispravnost velikog plana. Posle mnogo napora uspeli su da ga " P i e d bot (franc. kao što majka nosi plod.kulturu posedničkih klasa.pozorištem. koju je izvršio doktor Bovari. Uostalom. Sve će se promeniti kad se životni standard poveća. težak posao i nedovoljna ishrana . samo da bi osvojiU od svog suseda parče teritorije. primenjena šema je drugačija i dugoročni program. Kako se ipak može porediti! Ruski narod je veli­ ki narod.

Nacionalni ponos može biti apsurdno osećanje.Ovo je prilika da se vikne da će slepi progledati. koja je unutra imala gvozdene kuke. verovatno veoma potrebnih. Nacionalni ponos 185 . posle pet dana s pacijentom je počelo da se događa nešto loše. Etape su unapred odmerene i slede jedna za drugom s matematičkom tačnošću. Urlao je od bola. zavrtnje i kožne remene. Flober je očigledno bio pakosnik i ismevao kult napretka gospodina Omea. posle čega je noga zašrafljena zavrtnjem u sandučić. Takođe učešće u demonstraciji uperenoj protiv nekog ministra. portreti vođa. „То je sve u stvari dosadno ­ rekao mi je visoki funkcioner iz zemalja narodne demokratije. Dva prijatelja su odlučila da je očigledno bio slabo zašrafljen. mogućnost odlaska do glasačkih kutija i davanja svog glasa protiv nekoga ima vrednost osvežavajućeg tonika.izvikivao je lokalni dnevnik. Razumevanju psiholoških motiva treba pripisati sredstva koja utiču na mase. Ogromne povorke. To uopšte ne znači da operacije koje vrše dobri lekari ne mogu da uspeju. „Hvala! Tri puta vam hvala! . Operacija je izvrsno izvedena. Otvoren je sandučić i konstatovano da je noga otečena i prekrivena čirevima. uvek ostaje sumnja da li je lekar. Osećanje da se treba potpuno pokoriti merama određenim u Centru i osloboditi se bilo kakvog uticaja na promene. Pritegnud su šrafovi. ali uvek iznenađujuće . štrajkačka akcija ili čitanje opozicione štampe daju trenutke emocionalnog pražnjenja. lake za logično tumačenje ех post. biološki je koristan. A ipak. konstatovao je gangrenu i ampudrao nogu. Parlamentarni sistem može biti u mnogim slučajevima fikcija koja osigurava vlast uvek istim društvenim grupama.nagovore da se podvrgne hirurškom zahvatu. a hromi prohodati! Ali." Ljudski materijal izgleda da ima posebnu odliku: ne voli kad ga sma­ traju samo ljudskim materijalom. ono što je nekada fanadzam obećavao svojim izabranicima. ­ Video sam ga još u R usiji. koja primenjuje vladajući Centar. Doktor Bovari se zatrpao medicinskim priručnicima i po njegovom nalogu konstruisana je drvena kutija težine osam fund. manifestacije mržnje prema neprijateljima. ali ponos petla koji šeta po svom dvorištu među kokoškama. pacijent se osećao sve gore. Ipak. zas­ tave. koja je s tačke gledišta zdravog razuma bacanje novca jer postoji jedna lista i rezultat je unapred predviđen. s kojim imamo posla dobar lekar. propaganda za vreme izbora.za ljudski materijal je teško podnošljivo. istina. pozvan iz susedne varošice. . to nauka danas osigurava svim ljudima!" Nažalost. ništa manje apsurdan. Pa ipak. Jedino je interesantno kako reaguje ljudski materijal. Lekar.

Što je još gore. Ako to što se tamo dogodilo posle priključivanja treba da bude p r e f i g u r a c i j a stvari koje će nastati. 186 .ili pak da se pojavi naredba da treba mrzeti one koji su do juče smatrani prijateljima. Rumuna i Bugara opravdava pretpostavku da ih od klanja svakog Rusa. kad se ide dalje. sve je unapred određeno. koji im padne u ruke. negde gore. Godinama one u mislima razmatraju taj. zadržava samo strah. Provodi život među knjigama i zna da mu. neobični postupak moćne velike države koja nalazi analogiju samo u politici kolonijalnih država. Letonaca. onog odlučujućeg dana. nezavisno od drhtanja ljudskog materijala. ne treba zatvarati oči pred neprijatnom stvarnošću. Nedostaje ipak nekakav neuhvatljiv elemenat i ljudski materijal je mučen osećanjem f i k c i j e . svakodnevno saopštavane vesti o privrednim ili kulturnim dostignućima zemlje. slične pretpostavke mogle bi se izvlačiti o na­ rodima koji su stфljivo i nmogo ranije bili vaspitavani. koliko time kako će se na njih gledati u budućnosti. i pored svega. Takav trenutak predstavlja se u svesti građana zemalja. Ceha. Priključivanje baltičkih zemalja postalo je važan psihološki faktor. Ništa nije s p o n t a n o . štampanih u Moskvi. neće ponestafi lepih izdanja Lukrecija. o kojima propaganda voli da go­ vori kao o suverenim. Pripajanje baltičkih zemalja za stanovnika Čilea ili Meksika izgledaće kao beznačajan incident. novim zgradama. Pa ipak. Praveći svoj svakodnevni proračun reči i dela. onda jednom mora doći red na druge zemlje. Poljaka. građanin ih možda ne meri toliko njihovom privremenom korisnošću. Već sutradan. Drugačiji je slučaj s mnogomilionskim masama stanovništva narodnih demokratija. i može se smatrati da se ni partijski kadrovi ovih zemalja ne bi odrekli tako velikog zadovoljstva. U svom profesional­ nom radu može se steći opravdani ponos. putevima. onda treba očekivati masovne deportacije i naseljavanje gradova i sela došljacima iz dalekih krajeva evroazijskog kontinenta. pomera granice zemlje . Ipak. kao Strašni sud.takođe je uzet u obzir: treba da mu služe nacionalne zastave. Može se žaliti zbog zaostalosti tih naroda i izražavati nada da će socijalističko vaspitanje to promeniti. Litvanaca. železnicama i uspešnom ostvarenju proizvodnih planova. Izražavanje nacionalnog ponosa je očigledno nedovoljno. Delovanje je uspešno zahvaljujući ponavljanju istih parola. Mađara. pošto duhovno stanje Estonaca. Ako je veliki Sovjetski Savez federacija i može da apsorbuje neograničen broj republika. Prijatelj koji me je upozoravao na Zevsov gnev je filozof. može biti doneta odluka koja uklanja čitavu vladu.

to će se više pojavljivati izdanja klasičara i mudri čovek. 187 . Čovek. s neizbežnom nužnošću stvorio jedino ispra­ van metod dijalektičkog materijalizma. zato što se raduju tome. prezir prema sebi i drugima. Svuda izvan zemalja koje realizuju novoga čoveka morao sam se osetiti beskućnikom. sa stidom sam skretao pogled sa sebe. osećaju bol zbog nečega što je nedostojno bola. jer služe interesima neprijateljskim pro­ letarijatu koji je. svetao i čist. Njihova opterećenost prošlošću tako je velika da nisu sposobni da razumeju zakone razvoja. Moj prijatelj smatra da su oni koji pate u novom sistemu sami sebi krivi. Susreti tih ljudi nemaju u sebi ništa od jalovih i neobaveznih intelektualnih divagacija. Tragaoci za istinom su pajaci. Čovek je društvena životinja. a gledajući čoveka kakav je. koji prezire bednu savremenu književnost. jer moja ogorčenost bila je ogorčenost boljševika. pripisujući mi unutrašnji plamen koji je čitavog mog života bio razlog mojih patnji. a kad se sretne s ljudima sebi shčnim. utoliko više dostojni prezira što pokušavaju da osporavaju daje to što misle samo odraz istorij­ skih procesa. Pobeda Sovjetskog Saveza je podjednako sigurna kao stoje sigurno to da drveće ispušta lišće u proleće. osim razumeva­ nja nužnosti.što više bude rasla Velika Građevina. jer bio sam mu sličan. kraljevi i premijeri protekle ere bili jedva improvizatori. Uvek sam čeznuo za čovekom koji bi bio čvrst. Zar samim tim nisam pripadao novim graditeljima sveta koji imaju viziju čoveka nadljudske čistoće? Bio sam sigurno „dobar paganin". Nije se varao. izražavanih u njihovim pokretima. jer je video u meni veliku odvratnost prema buržoaziji. U stvari. što nije dostojno ljubavi. To su reakcionari. to jest prema tupom i maglovitom mentalitetu. a njegovo razmišljanje je odraz kretanja materije. ali interesantnih studija dijalektičkog materijalizma. srećan je i slobodan jer. Svaki dan protiče mu u napornom intelektualnom radu. sakupiće uvek mnogo slasti iz istorije fdozofije. zna da su to naučnici koji ne trače vreme i kao on crpu znanja iz dijalektičkog izvora. za koji ne pos­ toje oštre slike pojava. Ljudi koji su predmet hapšenja i deportacija su glupači i ne treba ih žaliti. iz starih pisaca i iz komplikovanih. za filozofa ne može postojati ništa bolje od zemlje kojom upravljaju ljudi. Kad bi razumeli. Moj prijatelj me je voleo. svaka druga sloboda je iluzija. u poredenju s kojima su predsednici. Sva moja poezija bila je o d b a c i v a n j e . Moj prijatelj ne veruje u „filo­ zofiranje". To su susreti naučnika društvene građevine. koji je razumeo nužnost. ništa loše im se ne bi desilo i njihov život bio bi stvaralački i vedar. podižući se.

S vremena na vreme objavlji­ vao bih pesme koje dokazuju moju privrženost Revoluciji i njenim tvorcima. kojoj je nešto nedostajalo za običnu. Žena je hranila mlađe dete. Prevodio bih Sekspira . mada je bila zima. Prolazeći. njihovo izdvajanje. U mojim putovanjima na početku Drugog svetskog rata dogodilo mi se. Na mermernim stepenicama bilo je mnoštvo siromaha koji su spavah. znajući da je umetnost koju su stvorili loša i da za to nema spasa. kao ostrvo u masi. bio bih mudrac i mogao bih s pravom da postanem učitelj filozofa.tamne. nežno pružanje šolje detetu. Odozgo. muž . iznad njih. sa spuštenim crnim brkovima. sežući pogledom u daleku budućnost. sipao je čaj iz čajnika u solju i pružao je sta­ rijem sinu. do jednog događaja koji ću opisati. Zbijena svetina u kožusima.Imao sam izglede za pravu sreću. kojih sam se više dosećao po pokretima usta. s kapama s naušnica­ ma i vunenim maramama. dirnut nečim.eto šta me je potreslo. njihova privatnost u masi . naglo sam se zaustavio. Baveći se dijalektikom i boraveći u krugovima filozofa. istina veoma kratko. Pokret ruke koja sipa čaj. Kraj zida smestila se seljačka porodica: muž. žena i dvoje dece. Razgovarali su tihim glasovima na poljskom. Ono što me je na to navelo teško mi je da objasnim samome sebi. Mislim da moji podvesni motivi idu daleko unazad. brižljive reči. Čekao sara voz na stanici jednog od velikih gradova Ukrajine. Kad bih to umeo da uradim. uniformama. ispunjavala je svaki slobodan prostor i gnječila debeli sloj blata na podovima. U Varšavi. da budem u Sovjetskom Savezu. A ipak. obnovljenoj posle ratnih razaranja.kakvo uživanje je savlađivati otpor jezika i pronalaziti rečenice isto tako sažete kao rečenice originala! Izvršio bih marksistička proučavanja istorije Engleske šesnaestog veka. I to što sam upra­ vo na njih skrenuo pažnju u masi. zvučnici su urlali propagandne parole. Slušao bih Baha i čitao Svifta ili Flobera. razočarao sam svoga prijatelja. Gledao sam ih dugo i odjednom sam osetio da mi suze teku niz obraze. 188 . mogao bih uostalom s velikom dozom omalovažavanja da se odnosim prema naporima književnika. Bila je to ogromna zgrada. Postao bih možda univerzitetski profesor. Bila je to ljudska porodica. Tada sam za trenutak shvatio nešto što je ponovo odmah nestalo. muzičara i slikara. radio bih u skladu sa zakonima Istorije. pažljivo. Zidovi su bili prekriveni portretima i transparentima neizrecive ružnoće. naborane kože. malu ljudskost. Sedeli su na кофата i zavežljajima. njihove gole noge virile su iz dronja. i moje naglo uzbuđenje bili su izazvani njihovom potpunom r a z l i č i t o š ć u .

istoznačno sa socijalističkom svešću i nalazi se i u glupacima.klice dobrih sila koje mogu biti razvijene. monasima. on je delo Istorije. Znam jedno: ako moj prijatelj bude jeo 189 . ili u Česima sačuvalo moglo je da se sačuva zato što nikada nisu izvrgavani lečenju metodom gospodina Omea. ne bih mogao da na njega pokažem prstom jer. A. i uživam u Šekspiru? Umesto ruke. odvaljujući ono što je suvišno. sujeverje poljskih seljanki koje su sakupljale razne vrste trava čudotvorne moči. Moj prijatelj bi sigurno rekao da su to odvratni smrdljivi glupači koje treba naučiti da misle. Ali. Pravedna kazna. u kvartu privilegovanih. Nisam siguran da li su nežnost s kakvom su baltičke žene negovale svoje vrtove. Možda su d koje sam posmatrao bili analfabete. uz pesme. Znajući daje u čoveku zločin. koje drže u svojim rukama. koje izdaje državna izdavačka kuća. Videći da je u čoveku svetio. odričem se toga što je možda jedi­ ni poziv pesnika? Moj prijatelj prihvata nagu silu. dečacima koji izbegavaju društveni rad i kulacima. i uvek uz zvuke orkestara.Poljski seljaci sigurno nisu stajali na vrhovima civihzacijskog razvoja. kojom vrela krv teče od srca do prstiju koja drže pero. I uvek u ime novog. dajući joj različita imena. Da je njihovo znanje. godinu u Berlinu. uz svu svoju savršenost. i ne vodi li posipanje zrnevlja kamenjem rezultatima. kao što verujem. Mishm na zločine koji postoje i kojih će biti. žele da isklešu novog čoveka iz kamenog masiva. Zaćutimo. možda sam se rodio za to da bi mojim ustima progovorili „robovi zauvek"? Zašto bi trebalo da sebe previše štedim i da bih se našao u antologijama klasičara poljske poezije. one koji su ubijeni iU potopljeni u barkama Ledenog okeana. eto. nikada ne bih mogao da za tim svetlom posegnem jer to svetio nije. ostavljanje praznog tanjira za putnika za badnju večeru . divnog čoveka. nalazeći se na strani mrmljanja i gunđanja kojima se izražavaju bespomoćne i potresne ljudske čežnje. Ne tiče me se da li sam se našao na strani budućih pobednika ili pobeđenih. Čini mi se da se varaju. za koje treba pitati nemačke žene koje su preživele 1945. da koračam po mekom tepihu svoga stana. Da li sam mogao. stotine hiljada deportovanih Poljaka u perio­ du 1940-1941. u kojima boravi moj pri­ jatelj. Rastali smo se. vike zvučnika i deklamacija optimističkih poema. bila bi mi data izvrsna proteza dijalektike. kao što veruje moj prijatelj. Ipak. nedovoljno i da je pravo na život i smrt. Treba se učiti opraštanju. a ne ljudi. uzurpacija. pretpostavka da je čovek tajna zvuči kao najgora uvreda. Za krugove. pošto ne možemo da zaboravimo prošle zločine. zrno koje se u njima ili u Baltima. Sada sam beskućnik.

Oprosti mi". zemaljska planeta biće planski uređena za duga stoleća. oprostiti. smatrao simptomima davnih nacionalizama i jadikovkom ponižene reakcije. a slava mrska. koji stižu do njega iz Srednje i Istočne Evrope. Samo što to što će ih uništiti neće stvoriti u njima slobodnog čoveka. makar to bile interesantne i beskorisne sklonosti. 190 . I možda će mi Zevs. stanem pred Zevsa (bez obzi­ ra na to da li ću umreti prirodnom smrću ili će me stići presuda Istorije). Osećao sam da. Loše bi ipak bilo kad bi sve glasove. Oči koje su videle ne treba da budu zatvorene. Kada.slatke plodove pobede. Zevs bio prema njima laskav. u baltičkim zemljama i na obalama Ledenog okeana. naša planeta neće ući u period strašnih ratova i krvavih revolucija. ne treba da zaborave kad drže pero. Neka se veliki pesnik Latinske Amerike Pablo Neruda bori za svoj narod. Mnogi ljudi su pro­ veli svoj život u sakupljanju poštanskih maraka. nije bila nužnost. antičkog novca ili u uzgajanju retkih vrsta lala. kako kaže moj prijatelj iz Varšave. koju je obožavao. moje pesme će biti za mene bez ukusa. Reći ću mu: „Nisam ja kriv što si me stvorio pesnikom i dao mi dar da istovremeno vidim šta se događa u Nebraski i u Pragu. ali traganje se neće završiti i nada će ostati sačuvana. Siguran sam da bi. koje su dotakle. ali teško onima koji to dozive. Ako moj prijatelj bude imao mogućnost da se uveri da sila. ako su u ta svoja zanimanja unosili svu svoju strast. ako nešto s tim darom ne učinim. to ču manje-više moći da dam kao svoje opravdanje. ruke. Neka dozvoli nekim drugim piscima Srednje i Istočne Evrope da se pozabave problemima koie su daleko od toga što ga boli. koji nije nazvao idiotima kolekcionare starih moneta i odgajivače lala. Sada spavaju u svojim krevetima ili predaju se kretenskim zabavama i zaista svakim svojim delom nastoje da zasluže uništenje.

Prvi je „Murti-Bing".108.tek kad je Zarobljeni um izašao kod . Podroiny . reč je o nekoj vrsti antropološke ili soci­ ološke studije'*.ska. To je primer originalne esejistike s elementima autobiografije." koja pokazuje ponašanje intelektualaca u totalitarističkom sistemu.Galimara' iskočio sam na površinu"").. Krakovv. pa esejistom.. s.s. sam Miloš je rekao daje „pohtički aspekt samo spoljašnji. Dugo je bio smatran političkim piscem i velikim antistaljinistom. Povod za to su dve njegove knjige: roman Osvajanje vlasti i knjiga eseja Zarobljeni um. i to hermetičnim pesnikom za malobrojne čitaoce. intro­ spekcije i duboke refleksije. nr 7 . u strašnom ideološkom pritisku vlasti da bi stvorile „novog čoveka".šwiata 1988.GLAS SAVESTI ZA O D B R A N U M O R A L N I H V R E D N O S T I Pisanje je bilo za mene zaštitna strategija Brisanja tragova.K (1952-1956). U eseju je.. kako je moguće da već formirani. Jer. zreli ljudi postanu pristalice staljinizma. Najveće zlo totalitarističkog sistema on je video u porobljavanju umova. a nikada romanopiscem. („. Prihvatanjem prvog on podleže „zarob" U knjizi razgovora s '^Korespondencja Renatom Gorčinjskom: Renata Gorczyri. u stvari. 1992. Krakovi^ 191 . Ipak. 7 7 . Warikowicz-Miio. rekao sve ono što nije mogao da kaže u poez­ iji. ne može se dopadati ljudima Onaj ko poseže za zabranjenim.Zdanie".. a drugi „ketman". u svetu poznata kao knjiga o komunističkom totalitarizmu. . Uostalom. naime. Miloš predstavlja dva mehanizma koja čoveku iz zemalja Centra služe za prilagodavanje novoj situaciji koja ugrožava njegov identitet. (SveLski putnik). da se prilagode uslovima koji su im sasvim strani. kako je više puta isticao. . W y d a w n i c t w o Literackie. postao je poznat kad mu je objavljena knjiga eseja Zarobljeni um. Česlav Miloš TO Česlav Miloš je uvek sebe smatrao pesnikom.8 . Jedno od glavnih pitanja u ovom složenom delu je pitanje kon­ verzije.

čovek se osečao moralno čist. publicista i političar. On je nesumnjivo bio najpopularniji poljski p e s ­ nik k o d nas tokom šezdesetih i sedamdesetih godina {Servus. „ketman". »druge avangarde«. Termin „Murd-Bing" Miloš je pozajmio iz romana Stanislava Ignacija Vitkjeviča Nenasitost da bi ilustrovao povodljivost intelektuala­ ca za lepotama Nove vere.). i vladari. Vrata raja. U periodu 1 9 4 5 .Ježi Andžejev. dovodeči u zabludu predstavnike vlasti.Kameni svet. 1 9 0 5 .1 9 5 1 ) debitovao je kao pesnik za v r e m e rata.1 9 8 3 ) jedan od najvećih poljskih pisaca XX veka.ski (Konstanty Ildefons G a i c z y n s k i . 1 9 1 0 . Dejstvovanje ovih sila („Murti-Binga" i „ketmana").Ježi Putrament (Jerzy Putrament. Niko nije osuđivao takvog čoveka... Iz nje je uzeo „priču" kojom je hteo da pokaže da ljudi o kojima piše Novu veru nisu prihvatali bezrezervno. kao poslanik Poljske u Svajcarskoj..1 9 8 6 ) . menjanju ličnosti. •"Gama . Var. Maloverni. Pored o v o g romana. nastale krajem devetnaestog veka. književnik. Boldin. Svoje lirske d o ž i v ­ ljaje u p e s m a m a izražavao je najčešće uz p o d s m e h . Ide skačući po gorama. 192 . g o d i n e kad su o v e d v e zbirke pripovedaka objavljene zajedno u knjizi Oproštaj s Marijom. Pepeo i dijamant ( 1 9 4 8 ) odigrao je posebnu ulogu u prvim posleratnim godinama. 1 9 2 2 . Posle toga pisao je isključivo prozna dela. ovoga puta iz knjige Zozefa Artura Gobinoa Religije i filozofije u Centralnoj Aziji. nje­ g o v u poeziju krasi sočan i jedar humor. 1 9 0 9 .u za vreme rata. Praktikujuči ketman. Septembar.1 9 5 0 . a potom ambasador u Francuskoj.Konstanti Ildefons Galčinj. u kojoj su se svi maskirah. I svi su znali za to. po k o m e je snimljen film. pozajmljen je iz lit­ erature. P o s l e izlaska iz logora napisao je zbirku pripovedaka Oproštaj s Marijom i nešto kasnije . Glumili su. I drugi termin.. poslanik u Sejmu. •"Delta . B i o je jedan od organizatora Prve poljske armije u S S S R . Osuđivan je onaj ko nije umeo vesto da se služi maskom. kroz grotesku i fantastiku. pomoću kojih Nova vera porobljava ljudske umove. važno je da je bio „lojalan" vlasti.široke poljske čitalačke publike. Game"' i Delte''^ čiji su portreti po nuiogo " A l f a . kod nas je prevedeno j o š nekoliko njegovih knjiga: Tama skri­ va zemlju. ""Beta .ski (Jerzy Andrzejew. Miloš je pokazao na primeru četiri poljska pisca: Alfe"..Tadeuš Borovski (Tadeusz Borowski. Madotm. Najpopularniji njegov roman. Bete'". N a d o v e z i v a o se na katastrofizam tzv. Zdruzgotina. Nioha.ski. On je tipični predstavnik »ratnog pokolenja«. odnosno prakukovali neku vrstu igre. Dela: Stvarnost. o kojima je Andžejevski i pisao. i oni koji su im podređeni.. g o d i n e objavio tri knjige pesama. Na.1 9 5 3 ) dugo je b i o jedan od najomiljenijih pesnika . K a o pesnik debitovao je za v r e m e studija u Vilnu i do 1944. Začarana kočija.ljavanju" uma.šoj čitlačkoj publici bio je nepoznat sve do 2 0 0 2 . radio je u diplomatskoj službi. dok se prihvatanjem drugoga bori pro­ tiv toga. Uz to. I tu dolazi do vrednosnog pomeranja. Pedesetih godina bio je general­ ni sekretar i zamenik predsednika S a v e z a poljskih pisaca. član Centralne komisije partijske kontrole.mvski vetar.

„proli". Bio je „dobar paganin". Moskva. „Veliki brat". „On"." Priznaje daje bio cenjen poljski pesnik i prevodilac. trudeći se da što bolje •"„Kultura" . kada je komunizam na Zapadu u nekim krugovima izazivao divljenje. Stvarnost koju nam je Miloš pokazao možda je manje strašna od Orvelove imaginativne apokalipse..emigrantski časopis za kulturna.. Miloš govori: „Centar". Smatrao je da gubljenje otadžbine za pes­ nika znači kraj književne karijere. a od 1947. ako je već tako. Poznavaocima poljske književnosti neće biti teško da pogode ko su oni.. „Čuvari". Miloš je o komunističkom totalitarizmu pisao u vreme njegovog najvećeg razvoja na istoku Evrope.. važno je samo da dobro „igraju".. komu­ nizam. kako kaže. Tokom pet godi­ na lojalno sam služio svojoj socijalističkoj otadžbini.čemu paradigmatični. Miloševim junacima dovoljno je da prihvate Novu veru i budu lojalni prema Centru. koja je pretekla istoriju. Njegova dela su dugo bila nedostupna široj čitalačkoj publici. što odgovara orvelovskom novogovoru: „Okeanija". a književna karijera bila osigurana. pa ipak kaže: „Boraveći u Parizu.. Umesto reči: Rusija. dru. „Nova vera". zašto Miloš nije dao njihova prava imena? Da h je možda time želeo da naglasi njihovu paradigmatičnost ili pak da pokaže da su oni do te mere obezličeni da im čak ni ime nije potrebno? Zato oni donekle podsećaju na „brojeve" ili „unife" iz Zamjatinovog romana Mi. Svoj prvi članak u emigraciji. za koga se verovalo da se može preobratiti. Staljin. zastrašujuće vizije u 1984.štvena i politička zbivanja. ili pak Zamjatinovom: „Jedinstvena Država". Veći deo svog života Česlav Miloš je proveo u emigraciji. „Pohcija mish". pod naslovom Ne. u majskom broju časopisa „Kultura"'^ U njemu piše zašto i u kakavim okolnostima je doneo odluku.. veoma bolnu i tešku. „Dobrotvor". da mu je ime izgovarano s poštovanjem. Ni posle dobijanja Nobelove nagrade za književnost (1980) on u Poljskoj nije bio potpuno prihvaćen. godine. „brojevi" („unifi").. 193 . Miloš je objavio 1951. u Parizu.. Čak ne moraju da čine to iskreno. svestan šta to znači. naglo sam presekao svoje veze s poljskom narodnom demokratijom i postao emigrant.. koji je najpre izlazio u Rimu ( 1 9 4 5 ^ 7 ) . da napusti zemlju i ostane na Zapadu. Počinje ga recima: „То što ću vam ispričati može se nazvati istorijom jednog samoubistva. Ali. Učinio sam to u trenutku kad je oponašanje sovjetskih uzora u Poljskoj postalo obavezno za pisce.. Više od trideset godina njegove knjige iz političkih razloga u Poljskoj nisu objavljivane.

" Neke misli iz članka Ne Miloš je kasnije razvio u Zarobljenom umu. pisce pokrste. sporovi stranaka od po nekoliko ljudi ostavljali su utisak nekorisne zabave. Od tada. uz tutnjavu tenkova i lepršanje zastava. ako se pokaje.nedeljnik poljske emigracije u Londonu. moj odnos prema poljskoj emigraciji bio je u najmanju ruku ironičan: na nekoga ko je razumeo dinamiku promena koje se odvijaju u Poljskoj. što su univerziteti puni radničke i seljačke omladine. i ne tiče me se što ću bid nazvan robom svojih predrasuda i nasledenih navika. a Poljska. odričući se isdne. onda ja. Na ovu dramadčnu ispovest pesnika-emigranta. Mada s distancom prema Miloševoj diplomatskoj službi. bedni crv. imao sam razloga da se držim nove Poljske koja se kretala ka socijalizmu i tako je bilo do trenutka kad su odlučih da me. meni slične. iz poljoprivredne. drugi se trudili da uguše sve sumnje. Dva najjača kulturna centra poljske emigracije. veoma su različito reagovala na Milošev članak. oni su cenili njegovu želju da se vrati na pravi put i verovali u njegovu iskrenost. koji se teško rastajao od svoje zemlje. pretvorena u industrijskopoljoprivrednu zemlju. godine. 194 . Prvi se oglasio Mječislav Gridzevski. obrate u Novu veru. što je izvršena agrarna reforma. a same ličnosd tih pohdčara hčile na figure iz vodvilja. glavni urednik nedeljnika „Vjadomošći"'": „Ako je posle šest godina verne " „ V j a d o m o š ć i " „Ve. društvenim i kulturnim pitanjima. u stvari. Jedni su postajali „simpatični cinici".1 9 8 1 . Londonska emigracija veoma je oštro reagovala. To mi je bilo utoliko lakše jer sam se radovao što je polufedualna struktura Poljske srušena. sukobima i konkurenciji. posle koje bolesnik mora provesti izvesno vreme u karantinu. Tada sam rekao: Ne!" Miloš govori i o poljskim piscima koji su razhčito reagovaU na zahteve tzv. i kao ataše za kultura u Sjedinjenim Američkim Državama i u Francuskoj. poznata po svojim neslaganjima. za druge čak i najveći kolaborant. stajem na put kojim će proći Istorija.one u Poljskoj. ima pravo na rehabilitaci­ ju. Osim toga. Organizovana je prava hajka na Miloša.sti" . Nove vere. a treći da se. kao i . Izlazio je od 1 9 4 6 . kao i druge. nastaje „casus Miloš" na stranicama emigrantske štampe.u znat­ no manjoj meri . burno je reagovala poljska emigracija. B a v i o se političkim. Dok je za prve kolaboracija teška bolest. Dakle. Odgovarao je „vernicima": „Ako sloboda treba da se sastoji samo u shvatanju nužnosti. londonski i pariški.ispunjavam svoje obaveze i kao pisac. Nijednu od ovih mogućnosti on nije mogao da prihvati.

a njenu glavnu vrednost vidi u predstavljanju ljudi i njihovih sudbina kada su izloženi ogromnom pritisku. 195 .smo Redakciji). Jedan od njih bio je Juzef Mackjevič.. već i drugih. objavljivanih uporedo s tekstovima u londonskoj štampi. Paryž 1953. novog emigranta treba primiti raširenih ruku jer koristi koje je donela njegova pronicljiva „analiza boljševizacije zemlje" daleko nadmašuju štetu koju je prethodno napravio. Francuski komu­ nisti smatrali su da je Miloš verovatno psihički bolestan kad se odrekao mesta kakvo mu je obezbedila narodna demokratija. Smatrao je da. Paryž 1 9 5 4 . Kad već nije dobila u Zarobljenom umu crno-belu sliku.. nr 4. koju bi even­ tualno mogla da prihvati. U pariškoj „Kulturi" povodom Miloševe knjige preovladuju uglavnom pozitivna mišljenja. pisac i publicista. O ksiqice Milosza (O M i l o š e v o j knjizi). ž i v e o je u Vilnu. I opet su najotrovnije strele odapinjane iz Londona. Juzef Mackjevič ( 1 9 0 2 . morao je zajedno s tom slobodom da izabere bar šestogodišnje ćutanje. čak i uz saznanje da je Miloš imao pogrešan odnos prema situaciji u Poljskoj.službe ropstvu gospodin Miloš izabrao slobodu. „Kultura". a pre toga je radio u diplomatskoj službi nove Poljske. razbijenosti čoveka na dve hčnosti". konzervativna londonska emigracija sasula je vatru na njenog autora. Ako je Miloš već napustio zemlju. inače veliki antikomunista. List do Redakcji (Pi. kao i šta se događa s ljudima u „trenutku preobraćaja. francuske levice. Do 1945. kritike nisu dolazile samo iz krugova poljske emigracije. kasnije u Engleskoj i Nemačkoj.'" Najviše pohvala o Zarobljenom umu izrekao je Vitold Gombrovič. što se može videti iz teksto­ va. nr 6. Poznati nemački filozof Karl Jaspers naziva ovu knjigu „dokumentacijom i interpretacijom najvišeg reda". samo malobrojni su ga branili. Pošto je Miloševo delo objavljeno istovremeno na francuskom i poljskom. 1953. U svom Dnevniku zapisao je: „Miloš je prvorazredna snaga.'"' Dve emigrantske sredine (londonska i pariška) vodile su žestoku borbu oko samog Miloševog čina . " Karl Jaspers. On ima nešto "•'Jozef M a c k i e w i c z .napuštanja otadžbine koja se još žešće rasplamsala posle objavljivanja Zarobljenog uma. Miloševo delo nije odgovaralo njihovim očekivanjima. od njega se očekivalo potpuno ocrnjivanje svega što se događalo iza gvozdene zavese i prikazivanje isključivo terora i nasilja nad poljskim narodom." Pariška emigracija bila je mnogo umerenija. npr. „Kultura".1 9 8 5 ) . Pa ipak. a ubrzo i na svim svetskim jezicima.

Istina. što bih nazvao 'voljom za stvarnost' i. Međutim. istovremeno. Miloš je promočen do gole kože. shčno kao i u onim na Zapadu.vratio se nag. sedamdesetih godina. u socijalističkoj Poljskoj Zarobljeni um zvanično nikada nije objavljen. Druge nije.. on je nazivan „renegatom" i „nezahvalnikom". Njegov stav prema poljskom narodu ocenjen je kao „izdajnički".1 9 5 6 ) . „koja je s teškoćom gradila socijalizam". Prev. Miloš je za mene doživljaj. a onda „ispljuvao i ocrnio" svoj narod u Zarobljenom umu. njegove kolege. U ovim diskusijama. Beograd 1985.. objavljenje opširan izveštaj o njegovom slučaju u nedeljniku „Nova kul­ tura". Tek nakon dobijanja Nobelove nagrade Miloš je doputovao u Poljsku. Pa ipak. godine opet dugo ništa nije pisano o Milošu i njegovom delu. Zamerali su mu da je bio kukavica. krajem 1951. Tada su usledili brojni napadi. godine. u centru pažnje su dva problema: ocena Miloševe ličnosti u moralnom pogledu i ocena njegovog dela. diskusija vođena na stranicama poljske štampe. Spada u malobrojne čije reči imaju značenje. Tek nakon jednog sastanka Saveza poljskih pisaca. u periodu 1955-1956. od kojih su mu neki bih i prijatelji. 179. Žestoko su ga napali poznati pisci. 196 . Ispostavilo se da je zvanično nepostojeća knjiga Zarobljeni um u užim intelektualnim krugovima bila dobro poznata i analizirana. Kao čovek. Uzroci njegovih postupaka traženi su u njegovoj sklonosti ka lagodnom i bogatom životu koji mu zemlja. da bi za izvesno vreme Miloševo ime na orvelovski način bilo gurnuto u zaborav. Miloš je u svojoj zemlji bio anatemisan. a na kraju mu je uragan strgao s tela odeću . Jedini od pisaca u emigraciji koga je ta bura zaista promočila.zlata vredno. str. nije mogla obezbediti. da se pasivno držao za vreme rata. Tiraž od sto hiljada primeraka odmah je rasprodat. Dnevnik i ( 1 9 5 3 .'"" Hajka na Miloša u Poljskoj dobro je organizovana. Posle 1956. Presveta. Bili su doduše na kiši. zahvaljujući odličnom " V i t o l d G o m b r o v i č . osećanje za drasdčne tačke naše krize. pokazala je daje Miloš u Poljskoj sve vreme ipak bio prisutan. ah s kišobrani­ ma. gde su ga primili predstavnici najviših državnih i kulturnih vlasti. posle promene političkog sis­ tema u ovoj zemlji. To je učinjeno prvi put tek 1989. R Vujičić. Za poljske publiciste on je čovek koji je iskoristio sve privilegije. Već ova činjenica dovoljno govori s kakvim su je nestфljenjem p oljski čitaoci čekali. Nekoliko meseci posle Miloševog odlaska u emigraciju svi su ćutah.

predmet mog napada je Nova vera. sve više su objavljivane i pozitivne kritike. poput pesnika Zbignjeva Herberta*". govoreći o Zarobljenom umu. U razgovoru s poznatom novinarkom Renatom Gorčinjskom kaže da je ova knjiga daleko od njegovih pravih intereso­ vanja. Njihovi autori bih su najčešće kritičari i recenzenti srednjeg i mlađeg pokolenja. Zarobljavanju koje uz to zarobljenik vrši na samome sebi i na svojim bhskima. Smatrao je da je komunizam veoma širok pojam. neki od njegovih kolega. izrazito desničarske orijantacije. „Polityka".. Renata Gorczynska. Herbert. u stvari. godine. a prema njegovom delu nimalo naklonjeno. Izgledalo je da je spor oko Miloša i njegovog Zarobljenog uma u novoj Poljskoj konačno bio završen. u stvari. Pa ipak. 2 2 . XI 1980. Još 1959. „Tydzien Polski". u uverenju da je to jedini put spasa i sigurnosti.funkcionisanju „samizdata". ima dva džaka i mora sve da strpa u jedan od njih. rekao je: „. 197 .stew Barariczak. staljinizam. čak i '"'Stani. Miloš nikada nije skrivao svoje levičarsko opredeljenje."* ističe da je Miloš jedan od malobrojnih koji su bili svesni na čemu je. a tada će svaki saveznik biti dobar. s. Posle 1989. socrealizam." Zanimljivo je Miloševo viđenje Zarobljenog uma sa izvesne vre­ menske distance. п г З . O tome u: Tadeusz Komendant. zamerio je Milošu što je bio levičar. 77. hegelijanizmom. kohko na masovnom zarobljavanju duša. napisanom odmah posle dobijanja Nobelove nagrade. cit. devedesetih godina ponovo su se oglašavali. Op. iz pera Miloševih protivnika. Neke kritike podsećale su na one iz 1956. N e w York. Poznati pesnik Stanislav Baranjčak u članku „Ко je za nas Miloš". i branio se da ga ne uvuku u 'antikomunizam' koji „vodi pravo u maniju i ludilo. Warszawa 1995. koji se u evropskoj književnosti pojavljuje još u XVI veku. u borbi sa samim sobom" jer je bio „dirnut tom istorijskom nužnošću.2 3 . Zvanična kritika u Poljskoj odnosila se prilično uzdržano prema svom nobelovcu.""' Mogli bismo navesti veliki broj autora koji se bave analizom Miloševog dela i o njemu uglavnom govore pozitivno. neki čitaoci imali su priliku da je i ranije upoznaju. Mindzj wieszczami (Među bardima).. Kim jest dla nas Milosz. a ne 'komunizam'. kao i da ju je pisao „u periodu velikog unutrašnjeg konflikta. zas­ novana katastrofa naše civilizacije: „čak ne toliko na masovnom uništenju tela.

Autohiografia na cztery тсе (Aut obiografija na četiri ruke). Andrzej Walicki. da li je staljinizam bio zasnovan isključivo na teroru i strahu ih i na manipulaciji. Odnos „Solidarnosti" prema Zarobljenom umu uglavnom je bio nega­ tivan. " Gustaw Herling-Grudzinski. Ako u posleratnoj Poljskoj nije bilo komunista. 198 .. Warszawa 1994. Zarobljeni um upravo zato i nije kritikovan. osnivač i urednik pariške „Kulture". poznati prozni pisac. „Kultura". Nije im odgovaralo to što je Miloš na prvo mesto stavljao problem intelektualnog zarobljavanja. želeo bih ovde da podsetim na periode u mom životu kad sam se 'bavio prostitucijom'.Gebels. Ulogom koju mu je dodelila „Sohdarnost" Miloš. 34. ne postoji.. već samo prećutkivan. ironično konstatuje poljski fdozof Andžej Valicki**. „Kultura". s. U razgovoru sa Aleksanderom Fjutom kaže daje slika koju je opozicija stvorila o njemu „suviše plemenita". 3. a da su Miloševe tvrdnje samo ulepšavanje stvarnosti. Gruđinjski je uporno tvrdio da komunizam u Poljskoj nije imao moć zarobljavanja umova. ali smatra ga „lažnom knjigom" zato što je „kreirala mit ketmana. 163. kritičar i publicista. ali je kasnije s tim istim demonom razgovarala za okruglim stolom. Pre svega. dok se jednostavno radilo o običnom strahu i oportunizmu". a ne stvarnim protivnikom. nije bio mnogo zadovoljan. biti u diplomatskoj " C z e s f a w Mitosz. Jerzy Giedroyc.2 0 0 0 ) . ali Miloš je slavljen kao nacionalni bard i idol. s. ne može se jasno videti ni problem oslobađanja od komunizma. Paryž 1959. Komentarz thiinacza (Komentar prevodioca). Czytelnik. Paryž 1959. Jedinstven odgovor na ključno pitanje Zarobljenog uma. koga Herbert naziva svojim „idejnim saveznikom"." Miloš nikada nije priznao ispravnost ovih argumenata. Poljaci su se onda borih sa izmišljenim. ističe da je Zarobljeni um „značajno" delo. a tek na drugo fizičku prinudu. nr.'^ Ježi Gjedrojć. s. a da on nije tako plemenit kao što ga predstavljaju. Warszawa 1993. Odbačena je Miloševa definicija totalitarizma kao efikasnog zarobljavanja umova. Jer."*' Bio je to odgovor Gustavu-Herlingu Grudinjskom. Zniewolony umysl po latach (Zarobljeni um posle više godiim). izgleda. da se njegova moć zasnivala isključivo na teroru i strahu. Gustav-Herling Gruđinjski ( 1 9 1 9 . 3 4 6 . Odpowiedzi (Odgovori). A kako nema prave ocene polidčke prošlosti u Poljskoj. P o s l e rata ž i v e o je u emigraciji. u Napulju. „Veoma je neprijatno biti takav prime­ rak nesalomljivog. Najpre je opozicija stvorila sliku totahtamog demona. nr 4. Czytelnik.

.. J . Zarobljeni um je u Srbiji primljen bezrezervno i neosporno. slobodourrmom društvu. Politika. onda je jasno da ona zbog nečega nije odgovarala ondašnjem establišmentu. Godine 1985. mada ne uvek s razumevanjem. kada se pojavilo ovo delo. već zbog same činjenice."" Za razliku od Poljske. Ljubica Rosić " Aleksander Fiut. 199 . Czedawa Milosza autoportret przekorny (Autoportret prkosnog Cesla- va Miloša).. možda treba podsetiti da su kod nas pre Zarobljenog uma objavljena dela Orvela.Vv'ydawnictwo Literackie. Nisam uopšte bio svestan đavolske situacije u koju sam bio upleten" . njegov autor je bio u zenitu popularnosti kod nas. 2 2 . XII 1995. Zinovjeva. " N i k o l a M i l o š e v i ć . M . Ako je bilo zaista tako. Solženjicina. Na kraju. Beograd. 3 3 9 .službi Narodne Republike Poljske neposredno posle rata bilo je nesum­ njivo sraman posao. 07. Kestlera. Od šest knjiga Miloševih eseja najveću pažnju privukao je Zarobljeni um. str. Te i sledeće godine posetio je Beograd i tada je primljen u SANU. Knjiga veka. Logičan odgovor na postavljeno pitanje bio bi . Štajnera. tada jedna od najčitanijih knjiga. „Nin".priznaje i konstatuje da je kasnije „veoma strogo osudio te svoje manevre. . jednoj od sto koje su „izvršile najveći uticaj na kulturu i civilizaciju Evrope"" bilo potrebno „zalaga­ nje". a o njima i njihovom autoru napisani su brojni članci. jer ništa tako strašno nisam radio. do 1987.ili nije bilo dovoljno slobode ili ljudi koji bi mogli da je koriste. str 38. 17. knjizi. Zamjatina i mnogih drugih. kad je Miloš dobio Nobelovu nagradu. a očigledno jeste. Krak6w 1994. Zarobljena istina. 2 3 . u zemljama Varšavskog pakta proskribovanih pisaca. prikazi i kritike. godine preveden je najveći broj njegovih eseja i pesama. Od 1980. postavlja se pitanje .da li smo umeli i hteli da iskoristimo tu slobodu? Jedan od poznavalaca Miloševog proznog opusa kod nas jednom prilikom rekao je kako se „zalagao za prevođenje njegove knjige Zarobljeni um na srpski jezik"'*. Ne zbog toga što sam radio tamo. str. Beograd. " M . 1994. Ako je posle trideset i dve godine od njenog objavljivanja u Parizu. Verovali smo da živimo u otvorenom.

SADRŽAJ Predgovor autora I Murti-Bing II Zapad III Ketman IV Alfa ili moralista V Beta di nesrećni ljubavnik VI Gama ili rob istorije VII Delta ili trubadur VIII Neprijatelj reda .191 201 .čovek IX Balti 7 11 27 48 69 90 108 137 149 1'71 Glas savesd za odbranu moralnih vrednosti (pogovor Ljubice Rosić) .

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful