CESLAV MILOŠ

ZAROBLJENI UM
Prevela s poljskog
LJUBICA R O S I Ć

PAIDEIA BEOGRAD, 2006.

Ako se dvojica svađaju, a jedan je poštenih 55 posto u pravu, to je veoma dobro i nema razloga da se grize. A onaj ko je 60 posto u pravu? To je divno, to je velika sreća i neka Gospodu Bogu zahvaljuje! A šta da se kaže za nekoga ko je 75 posto u pravu? Pametni ljudi vele da je to veoma sumnjivo. A šta sa 100 posto? Onaj ko kaže da je 100 posto u pravu, gadan je siledžija, strašan razbojnik, najveći lupež-

STARI JEVREJIN IZ POTKARPATSKOG KRAJA

Zar bi mu bilo lako da je se odrekne i ne bi li pre pristao da plati visoku cenu samo da ne izgubi to što u njegovom životu ima tako veliki značaj? Ta laboratorija bio je za mene moj matemji jezik.raz.a jedno mesto. Tih godina osećao sam se kao čovek koji može da se kreće dosta slo­ bodno. Teškoća se sastoji u tome što su ljudi koji pišu o današnjoj Srednjoj i Istočnoj Evropi obično opozicioni političari. Budimpešti ili Bukureštu igra važnu ulogu. Ima ljudi koji veoma dobro podnose izgnanstvo. jer to ne bi odgovaralo istini. koji javno proklamuju svoju razočaranost. Lanac je bio i unutrašnji: bojim se da su to stvari koje se teško mogu uopšteno predstaviti. Pošto je predmet mojih po. Kao pesnik samo sam u svojoj zemlji imao svoju publiku i samo sam tamo mogao da objavljujem svoja dela. Nadam se da će promene koje se javljaju u mojim prijateljima i kolegama. možda je važnije što je bio i u meni samome.smatranja bila sredina pisaca i umetnika.e sa sistemom čije su se odlike sve iz. Pripadao sam možda najbrojnijoj kategoriji onih koji su od trenutka kad su njihove zemlje postale zavisne od Moskve nas­ tojali da ispoljavaju poslušnost i nove vlasti su ih koristile. kojima je uspelo da se dokopaju inostranstva . makar donekle odgovoriti na ovo pitanje.ili bivši komunisti. Ovaj lanac bio je često spoljašnje prirode — ipak. koje anali­ ziram. pris­ tajao da budem deo administrativne i propagandne mašine jer. Pokušavam da u njoj predstavim kako radi misao čoveka u narodnim demokratijama. Postavlja se pitanje zašto sam. . boraveći na Zapadu. Ne bih želeo da me uvrste ni u jedne. mogao sam lako da prekinem svoje vez. ali svuda vuče za sobom dugi lanac koji ga vezuje z.PREDGOVOR Teško mije da u nekoliko reči odredim karakter ove knjige. ako mije ortodoksija bila daleka.itije ispoljavale u mojoj otadžbini. ni u druge. Spoljašnje: zamislimo naučnika koji ima svoju la­ boratoriju u jednom od gradova Istočne Evrope i kome je do te labora­ torije jako stalo. ovo je neka vrsta studije pre svega o toj grupi koja u Varšavi ili Pragu.

mogla usaditi Nova vera. a nacističke svireposti jako su uticale na sadržinu mojih dela. treba uzeti u obzir koliko silno čoveka uvlači Igra: ustupaka i spoljašnjih izjava lojalnosti. Prim. Došao je rat i nacistička okupacija. ipak ne u tumačenju Marksa i Engeba. Najzad . Tako je bilo i sa mnom.postojali su i ide­ ološki razlozi. to jest takvim koji će se. odnosno dijalektičkog materijalizma. samo da ne izgube otadžbinu. iskoristiti pagane. 1737-1794. moja poezija. Pre 1939. . godine bio sam mladi pesnik.bio smatran „dobrim paganinom".zahvaljujući pobedama Crvene armije . Pod okupacijom sam dobio veću svest o društvenom značaju književnosti. Predeo Evrope. moja poe­ zija postala je razumljivija .Drugi ga osećaju kao veliku nesreću i spremni su da pristanu na svaki kompromis.kao što se obično događa kad pesnik želi da saopšti nešto važno svojim čitaocima.stvara solidarnost među onima koji se njome bave. bila je malo razumljiva i bliska nadrealizmu. nisu mi bili strani politički problemi. kao i fran­ cuska poezija. koju sam posebno cenio.snova paganski.i to iskustvo me je mnogo promenilo. Nije me oduševljavao ondašnji politički sistem. To ne znači da. Osećao sam se solidaran sa svojim kolegama u Varšavi i čin raskida izgledao mije nelojalan. Da bi se pokrenuli državni aparati. naravno. trebalo je. Ova Igra . slično kao drugi.pošto nije lišena opasnosti .zbog same činjenice svog neprijateljstva prema desničarskim totalitarnim doktrinama . Godine 1945. bio je iz o. prev. uveriti u ispravnost ortodoksije. već Lenjina i Staljina) bio je sumnjičav. istovremeno. Mada su moja interesovanja bila uglavnom književna. Moj odnos prema novoj svetovnoj religiji a. zemlje Istočne Evrope osvojila je Nova vera koja je dolazila sa Istoka. nisam osećao ' Reč je o engleskom istoriografu Edvardu Gibonii (Edward Gibbon). Pre rata moja interesovanja za društvene probleme izražavala su se u povremenim istupima protiv ekstremno desničarskih grupacija i protiv antisemitizma. lukavosti i nejasnih poteza u odbrani izvesnih vrednosti. prema Metodu na kome se ona zasniva {prema Metodu dijamata. Osim toga. čije su pesme nalazile priz­ nanje u nekim varšavskim književnim kafanama. Dogodilo se da sam . kako se moglo očekivati. pre svega. na kome se . Proveo sam pod njom niz go­ dina . Gibonovo^ delo „ The Decline and Fali of the Roman Empire " zaista zaslužuje da bude čitano u današnje vreme i daje mnoge analogije. U intelektualnim krugovima Varšave postalo je tada moderno porediti komunizam s prvobitnim hrišćanstvom.

kao čoveka koji donosi odluke isključivo iz mržnje prema tiraniji. kako pokušaj opisa. po mom mišljenju. mislim da su motivi ljudskog delanja komplikovani i ne mogu se svesti na jedan motiv. bojim se da mogu da predstavim sebe u suviše laskavom svetlu. Ipak. krije u sebi . Ali. Za mnoge ljude činjenica da građanin jedne od zemalja narodne demokratije traži zaštitu na Zapadu nešto je sasvim jasno. mogu da napišem ovu knjigu. Ona je. tako i dijalog sa onima koji se izjašnjavaju za staljinizam. ko ima obezbeđenu egzis­ tenciju u Varšavi ili Pragu i odlučuje se na bekstvo. Za mnoge druge. Bio sam sklon da zatvaram oči na mnoge odvratne činjenice. Emocionalno protivljenje odlučilo je o tome da sam je kategorički odbacio.u godinama 1949-1950. mora da je lud. i pored svega. čije su simpatije okrenute ka Istoku. U njoj je isto toliko opser­ vacije koliko i introspekcije. To je značilo isto što i zahtevanje od njih da se stopostotno drže filozofske ortodoksije. U stvari.na sebi njegov snažni uticaj. cena koju mora da plati za život oslobođen materijalnih briga. bile su sve tešnje . Hteo bih da pokažem da život. U mojoj zemlji veoma kasno . Položaj pisca u narodnim demokratijama veoma je dobar.voja iskustva. Posle mog raskida . ni postupak čiji je smisao očigledan. Trudio sam se da sebe uverim da sam u sta­ nju da sačuvam svoju nezavisnost i odredim izvesna načela koja neču morati da izneverim. Treba ga ceniti prema svojstvima svakog pojedinačnog slučaja.<. Smatram da ovakvo bekstvo nije ni dokaz ludila.dogodilo se to u Parizu . Sada se trudim da iskoristim . samo da bi mi dozvolili da se na miru bavim metrikom stiha i prevodim Sekspira. Sve što mogu da učinim jeste da konstatujem da sam otišao.jedan od francuskih partijskih psihijatara istakao je tezu da sam verovatno umno poremećen. . Govoreći to. u kojima sam mogao da se krečem kao pisac. nisam hteo da priznam da sam pobeden. Uporedo s razvojem situacije u narodnim demokratijama. kao i dijalog sa samim sobom. S čuđenjem sam shvatio da za to nisam sposoban. suviše je visoka. Pisac može tamo da se posveti isključivo književnom radu. neko. u zemljama koje su se našle u okviru istočne imperije.zatraženo je od pisaca i umetnika da bezrezervno podrže „socijalistički realizam". zahvaljujući upravo tome što sam dugo vremena vagao argumente za i protiv. granice. koji mu donosi prihode u najmanju ruku jednake platama najviših funkcionera. Godinama sam vodio unutrašnji dijalog s tom filozofijom — kao i dijalog s nekoliko prijatelja koji su je prihvatili.ali.

Moje reči su istovremeno protest. Doktrini odričem pravo da opravdava zločine činjene u njeno ime. jednom reči.odričem pravo da prošlost i budućnost meri sopstvenom merom. prilika da se ispita kako se ljudsko biče prilagođava neobičnim uslovima. Možda je bolje što nisam bio jedan od vernika. Ipak „razumeti" ne znači ovde i „sve oprostiti". „Kako se može živeti i misliti u zemljama staljinizma?" . Svaki put kad razmišljam o novom društvenom sistemu. koju danas ispoveda toliko razočaranih. To je. Ako mi je suđeno da do kraja života ostanem paganin. „Kako je moguće biti Persijanac?" — pitao je Monteskje. želeći da izrazi duhovno stanje Parižana koji su sumnjali da je moguća bilo kakva druga civlizacija od one koju su oni poz.pita­ ju mnogi danas. to ne znači da ne treba da se trudim da što bolje razumem Novu veru.mnoge tajne.navali. 10 . Savremenom čoveku koji zaboravlja koliko je bedan u poređenju s onim što čovek može da bude . koji nigde više ne nalaze nadu. možda je nešto od tog čuđenja stiglo na stranice ove knjige. ogorčenih ljudi. koji mi je bilo dato da upoznam. Moj odlazak nije mi ostavio onu mržnju kakva često potiče iz otpadništva i sektaštva. osećam čuđenje.

filozof. 11 . pisac. čije divagacije nisu imale nikakve realne posledice. pun novih reči. Godine 1932. I. Njen autor bio je St. koje je Vitkjevič sam stvarao. Vitkjevič^ filo­ zof. njihov lični život i život njihovih porodica počeli su da zavise. Normalni jedači hleba. trudili su se da je što pre zaborave. njene uzroke i moguće posledice. čak ako su i s velikom dosadom polagali ispite iz filozofije. autor brojnihJantastično-grotesknih drama. kao nešto. Karnapu i drugim savremenim teoretičarima saznanja. Veliki rad misli. u Varšavi se pojavila čudna knjiga. Filozof je dotle u njihovim očima bio vrsta sanjara. slikar i pisac. Osim toga. prev. od ovakvog ili onakvog rešenja sporova oko načela kojima dotle uopšte nisu poklanjali pažnju. Vitkaci (Stanislavv Ignacy W y t k i e w i c z . nije mogla da računa na veliki broj čitalaca. a tema je izgledala kao čista fantazija. 1 8 8 5 . Jezik koji je autor upotrebljavao bio je težak. tvorac Čiste forme. Porcija hleba koji su jeli. vrsta nji­ hovih poslova. Ova knjiga. Prim. svesni da komplikovane i za prosečnog smrtnika suviše teške filozofske knjige imaju sasvim neposredan uticaj na njihove sudbine. brutalnih erotskih scena koje su se nalazile odmah pored čitavih stranica diskusija o Huserlu. teoretičar umetnosti. uglavnom na neprijatan način. nije se uvek mogla razlikovati ozbiljnost od lakrdijaštva. kako su mogli to da konstatuju. pseud.I MURTI-BING Tek polovinom dvadesetog veka stanovnici mnogih evropskih zemalja postali su. Samo su malobrojni pojedinci razumeli značenje te ravno­ dušnosti. koji su obavljali marksisti. ' Stanislav Ignaci Vitkjevič. pod naslovom Nenasitost.1 9 3 9 ) . slikar ekspresionist. najznačajniji predstavnik katastrofizma u književnosti. slično kao i njegov prethodni roman Zbogom jeseni. Bio je to dvotomni roman. što ničemu ne služi. mogao je lako izgledati u njihovim očima kao još jedna vrsta jalove zabave.

Vitkjevičevi junaci su nesrećni. u nekom bliže neodređenom budućem vremenu. Ova atmosfera apatije i besmisla širi se po celoj zemlji. Ovaj Murti-Bingov „pogled na svet" koji je. Problemi s kojima se dotle borio odjednom postaju prividni i nedostojni brige. koji su se još njima bavih. erotske perverzije. Čitava knjiga nije bila ništa drugo do studija o raspadu: luda muzika zasnovana na diso­ nancama. nalazio se u pilulalama u nekako kondenzovanom obliku. U nekoliko reči epilog: izbio je rat i došlo je do susreta zapadne i istočne armije. uoči velike bitke. to jest mogle bi to biti tridesete ili četrde­ sete. za šta mu je uz velike počasti odsečena glava. prethodno mučeni filozofskom „пепа­ 12 . osta­ jao je u oštrom kontrastu s napetošću njihovog okruženja. Junaci romana. Sa blagonaklonim osmehom gledao je na ljude. stiče vedrinu i sreću. takve simptome kao što su divlji ekscesi umetnosti koja preživljava „nenasitost formom" tretirao je već kao gluposti prošlosti. koja je vladala od Tihog okeana do Baltika. Tada se u gradovima pojavljuje veliki broj preprodavača koji tajno prodaju Murti-Bingove pilule. komplikovane psihičke bolesti. tačnije u Poljskoj. Sve više ljudi podvrgavalo se tom lečenju pilulama Murti-Binga. Sredinu predstavljenu u romanu činili su muzičari. jer im nedostaje bilo kakva vera i osećanje smisla za ono što rade. vođa zapadne armije. otišao je u vrhovnu koman­ du protivnika i predao se. To se u prvom redu odnosilo na nerešive ontološke teškoće (kojima se pasionirano bavio sam autor). uostalom. Dolazak mongolsko-kineske armije nije sma­ trao više tragedijom svoje civilizacije i medu svojim sugrađanima živeo je kao zdrava individua. lažno obraćanje na katoli­ cizam. Istočna armija je zauzela zemlju i započeo je novi život realizovanog murti-bingizma. ili pedesete godine. a njihov mir. predstavljao moć mongolsko-kineske armije. okružena luđacima. filozofi. Čovek koji proguta Murti-Bingove pilule potpuno se menja. aristokratija i viša vojna lica. beskućnost misli koja uzaludno traži oslonac. slikari. rasprostranjena upotreba narkotika. Čovek koji je gutao Murti-Bingove pilule prestajao je da bude osetljiv na bilo kakve metafizičke elemente. stečen na taj način. U odlučujućem trenutku. koje se uostalom isto tako moglo dobro definisati kao sadašnjost. MurU-Bing je bio mongolski filozof koji je uspeo da proizvede sredstvo koje prenosi „pogled na svet" organskim putem. u koga su imali beskrajno poverenje. Sve se to događalo u trenutku kad se govorilo da je zapadna civilizacija ugrožena i u zemlji koja je bila izložena prvom udaru s Istoka: ta armija je bila mongolsko-kineska.Radnja romana odigravala se u Evropi.

unutrašnjih emigranata izjedanih mržnjom. Njegov autor je ponekad izražavao uverenje da religija. osim želje za zaštitom od bede i fizičkog uništenja. filozofija i umetnost doživljavaju svoje poslednje dane. Ali. Neuvereni su kao prazne orahove ljuske. deluje želja za unutrašnjom harmonijom i srećom. kao da se zaista može analizirati topla krv i samo ljudsko telo. otišli su u službu novog sistema. postajali su izvrsni primerci šizofreničara. Ma šta se reklo. slikajući umesto nekadašnjih apstrakcija društveno korisne slike. Vitkjevičeva vizija se ostvarila danas u najsitnijim pojedinostima na velikim prostorima evropskog kontinenta. Ovu želju ne treba omalovažavati. Da bi se razumela situacija pisca u zemljama na­ rodnih demokratija. Kad bih hteo 13 .sitošću". godine. Ljudi na Zapadu često su skloni da razmatraju sudbinu preobraćanih zemalja samo u kategorijama prinude i nasilja. Nova vera daje ogromne mogućnosti za aktivan.ili da se preporo­ di na jedan unapred defmisan način. Krv je obilno tekla u Evropi za vreme verskih ratova i ko danas stupa na put Nove vere. Pošto ipak nisu mogli da se potpuno oslobode svoje nekadašnje ličnosti. treba govoriti o razlozima njegovog činjenja i ravnoteži koju s velikim trudom održava. takvih kao Vitkjevič. oni mogu da vide svuda oko sebe zastrašujuće primere: po ulicama gradova tumaraju još senke neuverenih. miris zemlje. izvršio je samoubistvo popivši veliku dozu veronala i presekavši sebi vene. Osim običnog straha. zaborav. septembra 1939. kakav daje rad. da bi se najzad bacio u plamen i s praskom slamanih krila izvršio prinošenje žrtve u slavu čovečanstva. dinamičan život. sve dok u njima ne ostane ništa. A murti-bingizam za intelektualca predstavlja neuporedivo veću draž nego za seljake ili čak radnike. pijenjem Murti-Bingovih pilula. vraća dug toj evropskoj tradiciji. To je pogrešno. nedijalektičkih ljudi. ispod površine svakodnevnih trčkaranja i zalaganja traje svest o neminovnom izboru. Možda svetio sunca. Dana 17. na vest daje Crvena armija prešla istočnu granicu Poljske.fizički ili duhovno . Čovek mora ili da umre . mada bez njih život ipak ništa ne vredi (bio je tvorac ontološkog sistema koji se nadovezivao na Lajbnicovu monadologiju). onih koji ni u čemu ne žele da psihički učestvuju. Uostalom. Toliko o romanu. Pitanje je mnogo ozbiljnije od pitanja nasilja. pišući umesto nekadašnje dis­ onantne muzike marševe i ode. male radosti svakodnevnog života. opomena je mnogim intelektualcima. osim mržnje. mogu donekle da umanje napetost drame retko sretane u istoriji. To je sveca oko koje on kruži kao noćni leptir. Sudbina potpuno doslednih. Pokušaću da posegnem za tim velikim željama i govorim o njima.

koja je ipak odlutala u oblasti sve manje dostupne laicima. 14 . od načina mišljenja i osećanja prvobitnih civilizacija. Priznajem da imam veoma mnogo poštovanja prema onima koji se bore sa zlom bez obzira na to da li je njihov izbor ciljeva i metoda ispravan ili pogrešan. do Nove vere. o religiji se moglo govoriti kao o sistemu mišljenja celokupnog društvenog organizma. uostalom kao svuda. što uostalom uopšte ne umanjuje njihovu sveže stečenu vatrenost i oduševljenje. to jest svih klasa. međutim. pokušavajući da je zadovolje. koji bi povezi­ vao seljaka koji ore plugom s konjskom zapregom. Postepenim fazama došli smo do nepostojanja jedinstvenog sistema pojmova. a posebno one koji su „tvorci kulture". naravno. nastalih po modelu hitlerovske Nemačke. Sredina koju je predstavio Vitkjevič odlikuje se time što u njoj religija više ne postoji. Dok su najbolji umovi bili zaokupljeni teološkim diskusijama. apstrakcije. studenta koji se bavi logistikom i radnika u fabrici automobila. niti dovoljno umeren. dakle. ne bih uspeo da budem niti dovoljno rečit.da opisujem razloge zbog kojih neko postaje revolucionar. Teorije umetnosti koje su se širile jasno su ukazivale na njenu ulogu kao supstituta religije: „metafizička osećanja" trebalo je da se izražavaju u „napetostima čiste forme". Biti u masi: velika želja „otuđenih" intelektualaca. Na mesto religije došla je filozofija. široke mase bile su uvek vezane sa Crkvom samo na emo­ cionalan i tradicionalan način jer su ponestale intelektualna oštrina i obnova. Čini mi se da postoji nekoliko glavnih čvorišta u njihovom sazrevanju za primanje Murti-Binga. Ovde ipak želim da se zadržim na posebnoj vrsti: na intelektu­ alcima koji se a d a p t i r a j u . Došlo je do toga da je izuzetno sadržajna umetnost prvobitnih naroda počela da se 1п1ефге11га kao defor­ macija sama po sebi. slikarstvo i poezija poslali su nešto sasvim strano pretežnoj većini građana. odvojena od istorijske osnove. forma je dobij ala apsolutnu premoć nad suštinom. Ali to pripada davnoj prošlosti. Praznina. religija je već davno prestala da bude filozofija čitavih društava. mnogi od njih prešli put od ekstremno totalitarnih ideja. Razgovori Vitkjevičevih junaka o Huserlu malo mogu da se tiču čak srednje obrazovanih čitalaca. Tako jaka želja da su. a svi problemi koji su građane najživlje zanimali bili su stavljani u odnos prema njoj i o njima se rasprav­ ljalo na njenom jeziku. Muzika. koje muči inteligenciju. U zemljama narodne demokratije. Otuda bolno osećanje odvo­ jenosti.

trgovci zauzeti isključivo novcem . Sistem dijalektičkog materijalizma povezao je sve i filozofija (to jest dijalektika) ponovo je dobila uticaj na život. Ali. osnove su zajedničke. spajanjem boja ili zvukova. nedostatak hrabrosti u domišljanju stvari do kraja. radnik i proučavalac istorije mogu otad da se sporazumeju. Ni kult Rase. koja je imala sve manje veze sa životom ljudi i zato ostala okružena opštim prezirom. Umesto svega toga dolazi j e d a n sistem. razlika intelektualnog nivoa koja postoji među njima nije manja od one koja je u srednjem veku delila doktora teologije od seoskog kovača. jedan jezik pojmova. On daje naučne osnove i jednim zamahom izbacuje na đubrište ostatke proteklih epoha: postkantovsku filozofiju. On. Mada se nigde ne pominju. bio je vraćen društvu.otplovili su u nepostojanje ili su zado­ voljni ako mogu da dobiju mesto garderobera i dodaju kaput svom neka­ dašnjem radniku.Istina. od čijeg poznavanja zavise hleb i mleko za decu. Naravno. marševi. Ova zadovoljenja ambicija ne treba uprošćavati: ona su samo unutrašnji simptom društvene nužnosti. koji je dotle posvećivao razmišljanju i pisanju trenutke slobodne od rada za zaradu u banci ili pošfi. Zadovoljenja. niti preterano ulepšavanje tradicije sopstvenog naroda nisu bili u stanju da otk­ lone osećanje daje čitav takav program improvizacija za trenutnu upotre­ bu i lebdi u vazduhu. simboli priznanja. umetnost stvaranu za one koji nisu imali religiju. a počeli su daje treUraju tako ozbiljno kao što se tretiraju samo znanje i umeće. za koga se uoči rata govorilo da „navodno nešto piše". koja su mogli da pruže. aristokrate koji su od nauke i umetnosti cenili samo ono što je priznavao snobizam. Gore je bilo kad se posezalo za racionalnim obrazloženjem. ruke s podignutim štapovima. ni mržnja prema licima drugog porekla. koji mogu da dovedu do potpune promene političkih shvatanja. Nešto drugo je murtibingizam. crvena lica. Velika šizma je srušena. svodila su se na kolektivnu t o p l i n u : masa. Apsurd. lako je konstatovati da su totalitarni programi desnice bili neobično jadno sredstvo. izgleda da oni deluju i 15 . a nisu hteli da priznaju samima sebi da je bilo kakvo lov­ ljenje „apsoluta". koje na svakom koraku učvršćuje osećanje v r a ć a n j a n a s t a r o . dobio je mesto na zemlji. lični uspeh i sigurnost. usta otvorena za krik. Vratar i lift-boj u izdavačkoj kući čitaju iste klasike marksizma kao direktor firme i pisci koji donose svoje rukopise. magijsko-religijski mentalitet seljaka. Intelektualac je opet postao k o r i s t a n . Oni koji su ga dotle smatrali bezopasnim čudakom: vlasnici fabrika koji su se vozili lepim automobilima. metafizički motivi.

prema tom mentalitetu. već preobražava svet i misli širom zemaljske kugle i sam stvara istorijsku formaciju. na mestu prolaznika je još samo vazduh. da shvati. postojanje upravo toga prolaznika. zrelo doba i starost prolaznika skupljaju se u jedno. te jurnjave za novcem. Kakav je razlog postojanja svih tih predstavnika vrste homo. patnjom. a u stvari nisu ni u čemu svoji. Kada bi to bile duše. naglo sateranih na akademiju povodom 16 . njihova odeća. Stidljiva rumenila inteligenata. Perspektiva vremena podleže skraćenju: detinjstvo. ždrali. strogo mišljenje. naglo uhvaćenih u klopku. Intelektualac zadovoljno žmirka očima. za koji svaka pojava postoji p o s e b n o : jesti. Treba ga primorati silom. Zašto da ne pati? Treba da pati. one koji su se dosad kikotali. ili Lajbnicove monade! Ali. Razmatranje na fiziološkom planu. ona vera im je već poništena. pili. koji se ne pokorava. pogoditi njihovu klasnu pripadnost. Jedan od njegovih junaka ide u šetnju. Oni nisu uopšte svesni toga da ništa nije njihovo lično. piti. Zamislimo prolećni dan u gradu. protiču za sekundu. njihova verovanja i pogledi. njihove običaje i to što ih ovoga trenutka zaokuplja. ljubakati se. tog besmislenog vrzmanja. zarađivati. rađati decu. njihovi pokreti. Međutim. tamo se otkrivaju neverovatne gluposti. To je bogata nagrada za poniženje koje je osećao kad je morao da bude jedan od njih i kad mu se činilo da nema izlaza iz tog kruga rađanja i smrti. te muke ne treba štedeti druge. upravo zato što podležu iluziji da su svoji. na primer. I šta dalje? Da li to treba da traje? Takvo pitanje je već skoro istoznačno sa onim koje se naziva mržnjom prema buržoaziji. Samo tako apsurdnost njegovog fiziološkog trajanja može da bude iskupljena. Ono što ostaje je velika odvratnost prema trajanju pojedi­ nosti. Oni su otelovljena sila inercije. najinteligentnijih i najneurotičnijih. pričali glupe viceve i u tome videli lepotu života. umesto drugoga .da se mogu zapaziti kod najosetljivijih.nema nikakav smisao. uopšte nenaviknutih na oštro. tih životinjskih i glupih razo­ noda? Uz malo pronicljivosti lako je podeliti prolaznike na niz tipova. Muči ga nešto što bi se moglo nazvati t i š t a n j e m a p s u r d a . Zašto ne može da služi kao đubrivo sve dok je zao i glup? Ako intelektualac poznaje muku misli. u nekoj zemlji sličnoj onoj koju je opisao Vitkjevič.zlostavljana. umesto da bude njen rob.a takođe buržujstvo u ljudima . tih osmeha. posmatrajući kako je buržoa­ zija . proničući u njihove umove. njihova vrsta osmeha. kao što je učila Crkva. da sve pripada istorijskoj formaciji koja ih je stvorila: njihova vrsta zaposlenja. Neka postane novi čovek.

Na sličan način. sigurno nemaju u njemu saveznika. Podvrgavajući se cenzuri i posebnim zahtevima izdavačkih komisija. Zato u dubini duše intelektualac. On je nežan i dobar . pesme prepuštene kon­ templaciji ne mogu da nastanu u narodnim demokratijama .daju im zanosne trenutke. dobijanje „imprimatura" ne znači da izdavač ocenjuje umetničku vrednost knjige ili očekuje njen uspeh kod publike. u kojima čovek prestaje da ume da piše i misli drugačije nego što treba. pošto je u skladu s pokretom stvarnosti ili pak sa zakonima Istorije? Rilkeove pesme mogu biti veoma dobre. a ako su dobre. od onoga što je Marks nazvao bedom filozofije. To je mnogo zajedljivije pitanje koje se postavlja samome sebi: može li se ispravno rezonovati i dobro pisati ako se ne plovi jednom strujom. ali ne čoveka takvog kakav jeste. nisam uopšte oslobođen sličnog straha. Ne može se ipak porediti sa srednjovekovnim inkvizitorom. Nužnost. koji izvlači iz svog instrumenta. mučeći telo. a 17 . To nije samo pitanje kako smoći hrabrosti i kako istupiti protiv drugih. to znači da je postojalo nekakvo obrazloženje za njih u epohi u kojoj su nastale. psuje i očajan je. U suprotnom slučaju. akademiju koja im je mrska . Onaj je. Dijalektički materijalizam (u staljinističkom tumačenju) odslikava ove promene i u isto vreme ih oblikuje: oblikuje društvene i političke uslove. kojim diriguje boginja Istorije. a plodnoj zato što ta struja odslikava promene stvarnosti s naučnom preciznošću. Strah od razmišljanja za svoj račun je njegova odlika. Ovaj radi na spaša­ vanju ljudske vrste.koja ima u sebi vitalnost.ne zato što bi ih bilo teško odštampati. Čovek (prihvatimo ovu tezu) može da bude samo jedan od instrumenata u orkestru. verovao da radi na spašavanju individualne duše. Seljaci koji zakopavaju skuckane zlatnike i slušaju strani radio. to jest da njen autor ume da se održi u jedino plodnoj struji.prijatelj čoveka.godišnjice revolucije. o kome je reč. već zato što će kod njihovog autora impuls za njihovo pisanje biti na samom izvoru pomućen: ponestali su objektivni uslovi za nastanak sličnih pesama. Tek tada glas. njegove. Ne zato što se on boji da dode do opasnih zaključaka. s nadom da će ih rat spasti od ulaska u kolhoz. Istovremeno u njemu se javlja duboko neverovanje u vrednost književnosti koja nije snabdevena „imprimaturom". Jer. to jest . čak najpronicljivije. ne veruje u pisanje za fioku. Takvog kakav t r e b a da bude. To je strah od jalovosti. refleksije ostaće zabava estete. Pišući ove reči. znači nešto. koja je realna. „Imprimatur" je znak da knjiga ostaje u skladu s doktrinom.

A se guta veoma lako. skrećući na bespuće „filozofiranja". a ne praznina. ako se nije vodi­ la potpuno načelna diskusija o metodu. pun uzdržavanog sarkazma. Pritisak organizovane državne mašine nije ništa u poređenju s pri­ tiskom ubeđljive argumentacije. To su klešta dijalektike.istovremeno to „treba" mora da prihvati. jer izvan toga „treba" ne može nastati ništa vredno. Bio sam u Poljskoj na kongresima pred­ stavnika raznih oblasti umetnosti gde se prvi put raspravljalo o teoriji socijalističkog realizma.prolazili su u talasima. kao što je to dokazivao primer ruske umetnosti. nepotkrepljeno citatima autoriteta. Evo sheme: argumentovati i stvarati nužne uslove silom. Odgovor referenata je mrvio napadača znat­ no bolje izvedenom argumentacijom koja je.za vred­ nost svoga dela koje. Sala je ćutala. Smatram li. strah. Svi su smatrali socija­ listički reahzam zvanično nametanom teorijom koja vodi žalosnim rezul­ tatima. sadržavala sasvim precizne pretnje na adresu karijere i budućnosti nepokornog čoveka. Željena iskra će se pojaviti. Čekić i nakovanj. davana u najrazličitijim jelima koja predstavljaju menu savremenog intelektualca. postaje u ma­ njoj ili većoj meri obična grafomanija. Ali ћафпп je već bačen i pogodio je. štaviše: potreban je unutrašnji red. neverovanje. da bi ispala još jača. To je prva. On se boji za nešto dragocenije . U kuloarima. Gde god se upute nosiće u sebi oštricu. uz nemu. Odnos sale prema govornicima koji su držali propisane referate bio je izričito neprijateljski. ovi ljudi su mogli da se smeju i šale. da je dijalektika. nevidljiva pilula Murti-Binga. Ako je iako. divlje­ nje. Pokušaji izazi­ vanja diskusija nisu uspevali. Kremen i kresivo. Imao sam utisak da učestvujem u spektaklu kolektivne hipnoze. bila nepobitna? Da. potreban mu je izuzetno istreniran um. Nisam filozof i moja ambicija nije da proučavam to A. ako sav trud mora da bude okrenut ka održavanju na liniji .tu neće biti više nikakve granice na kojoj bi se moglo zaustaviti. Za takvu diskusiju niko od prisut- . Ko kaže A. Gnev. mora reći В . To je matematički tačno. dakle. Ko se nade u dijalektičkim kleštima mora priznati da je mišljenje privatnih filozofa. bila je nepobitna. Obično bi se našao neki naduvenko koji je išao u napad. Pisac se pokorava ne samo zato što se boji za svoju kožu. na njima se mogla zapaziti brza promena raspoloženja. Međutim. glupost. Da bi je zapazio. Pa ipak. ali izrazitu podršku čitave sale. zamišljenost . Lica slušalaca na tim kongresima nisu bila suviše čitljiva jer je rutina u maskiranju osećanja dostigla već veliki stepen savršenosti. koju su primenili referenti.

Dakle. omladinskih organizacija.što nije zasluga datog teoretičara. U sredini sam fraze. u kancelarijama i seoskim sobama. ponestalo je objek­ tivnih uslova. To je dvoboj tenka i pešaka. Kuća gori.priznao mi je mladi pesnik .ma kako to izgledalo paradok­ salno . uprkos zvanično pre­ poručivanoj liniji.u moj sopstveni potok uliva se toliko pritoka. a već podvrgavam tu frazu marksističkoj kritici i zamišljam šta će reći teoretičar X i Y .oslobođenje od unutrašnje." Upravo ta unutrašnja nemogućnost . Ipak. „Ne mogu da pišem kao što bih hteo . u klubovima. Objektivni uslovi potrebni za realizovanje umetničkog dela. da tek što zaustavim jednu.uverava intelektualca daje ispravnost na najsavršenijoj . Dijalektika: predvideti da će umetničko stvara19 .u čemu se mnogo ne vara. Dijalektika: predvideti da će kuća izgoreti. moja predviđanja su ostvarena. odgovarajuća atmo­ sfera. potom prosuti benzin pored peći. Sukobljavanje teo­ retičara s publikom odigrava se na bezbrojnim sastancima sindikata. Diskusija o sličnim temama i to sa strahom .da bi takvo delo bilo umetnički slabo . pošto ga potvrđuje iskustvo. kao stoje poznato. ne treba se čuditi ako pisac ili slikar sunmja u celishodnost otpora. Uostalom. Verovatno bi to bila diskusija o Hegelu. a što je najvažnije . radeći na takvom delu u pauza­ ma između poslova koje obavlja kao od bede. koga nije čitala publika sastavljena od slikara i pisaca. veoma su složena pojava: tu je značajan izvestan krug korisnika umetnosti. nesvesne kontrole. Kad bi imao sigurnost da delo koje stvara. Istina.strani Metoda. mogućnost kontakta s njima. na prostoru cele preobraćivane Evrope. u fabrikama. ne bi mu bila data reč. Svaka rečenica je jezgrovita i uverljiva .i završavam frazu drugačije nego što je trebalo daje završim. uzete iz posmatranja života. mogli bismo iznositi argumente.nih nije bio pripremljen. već osećam drugu i treću. i četvrtu. već dela iz kojih je naučio. ali to je isto tako malo uputno kao i upuštanje u osnovne teoretske probleme rezervisane za Najviše. tvrdnje koje on izgovara sastoje se od bogatog misaonog dostignuća odličnih poznavalaca i komentatora. On smatra ipak . I nema sumnje 'da teoretičar izlazi kao pobednik u tim borbama. ali koji mu donose novac.pokretana je samo u najvišim krugovima mudraca. ima trajnu vrednost . čak i kad bi neko hteo s tim da istupi.sigurno bi se odlučio i ne bi bri­ nuo za štampanje ili učešće na izložbama.u većini slučajeva .jer jedi­ noj . Kao što sam rekao. Na primeru umetničkih kongresa vidi se disproporcija između naoružanja teoretičara i onih koje on treba da na odgovarajući način obra­ di. Nije stvar u tome da je svaki teoretičar vrlo inteligentan i obrazovan.

Tajanstvenost političkih poteza o kojima se odlučuje na vrhu.ali pozna­ to kao predena etapa. Ne daju samo književnost i umetnost zemalja narodne demokratije intelektualcu potvrdu da d r u g a č i j e ne m o ž e da b u d e . Sve je to izvrsno poznato intelektualnim klanovima u Istočnoj Evropi . dakle. beskrajno prostranstvo Evro-Azije.na­ ravno ne u značenju tradicionalne filozofije. prošlost oponaša prošlost. Rad zaista istaknutih naučnika i umetnika na Zapadu izmiče pažnji.opise prirode i osećanja prema najbližim osobama). u dalekom Centru. Ako su novi zadaci i problemi teški i sposobni da mnoge dovedu do potpunog sloma . poreklom determinisanoj nesposobnosti za razmišljanje (klase osuđene na uništenje po zakonu istorije propadaju jer su pogođene slabljenjem razu20 . Uspeh. atmosfera pobožnosU. preciznost diskusija (oni koji zaista vladaju su filozofi .laštvo koje ne odgovara socijalističkom materijalizmu biti bez vrednosti. 3) razumljiva. sigurnost ovladavanja čitavom zemaljskom kuglom. Količina estetskih i filozofskih odstu­ panja tamo je vrtoglava. mnogomilionske armije. od novih imena zna se samo za „demokrate" (to je delikatna rasprava koja označava da se nema posla s paganinom). a disciplina mish i obaveza jednostavnosti predstavljaju nešto nesumnjivo dragoceno. prezir prema filozofski neobrazovanim profivnicima i njihovoj buržujskoj.onda su u svakom slučaju to savremeniji zadaci i problemi. Taj svet traje kao da nije bilo Drugog svetskog rata. efikas­ nost terora. Pesnik kome nije dozvoljeno da m i s l i u stihu ima automatski sklonost ka cizelira­ nju forme i optužuje se za formalizam. gde čitavi narodi mogu da iščeznu bez traga. Epigoni oponašaju epigone. koji pobeđuje. za kojom se nije vredno osvrtati. Rekompenzacija za sve muke je. sigurnost da se pripada novom svetu. Primer iz poezije: osim poezije s političkim značenjem. već dijalekfike). velike mase pristalica na svim kontinentima. dozvoljena je lirska poezija. ufišanih glasova kad se govori o zaista istaknutim ličnostima. 2) ne sadrži nikakve misaone elemente koji bi kršili opšteprihvačena načela (u praksi to znači . kako bi proizlazilo iz sopstvene propa­ gande. mada to nije ni ugodan. ni veseo svet. Predviđanja su ostvarena. međutim. pod uslovom daje: 1) vedra. dakle. posle toga smestiti umetnika u uslove u kojima takvo stvaralaštvo j e s t e bez vrednosti. oštroumlje laži uvek uzgajanih iz zrna istine. Zapadni svet je svet iz Vitkjevičevog romana. Vesti koje prodiru sa Zapada učvršćuju ga u njegovom uverenju.

laž. bio je ponosan na to nasleđe.Ali Z se muči. Osim toga. ubistvo. znaju dobro tok — i znaju rezultat. učio je istoriju svoga naroda. pune žrtava i napora njegovih zemljaka koji su težili ka održavanju nezavisnosti države. delinkvent doživljava to bolno. Ako je pisac.u mračnim vremenima strane okupacije . feudalaca. Oni ga gledaju i klimaju glavama sa sažalje­ njem.ma). u svakom slučaju. svesno ili nesvesno. Sada ipak mora da počne da o d o b r a v a (u službenoj terminologiji to se naziva prelaskom iz etape kritičkog realizma u etapu socijalističkog realizma. Na njemu se može daleko stići. Zna da je to rastanak s nekadašnjim sobom i brisanje iz sećanja starih ljubavi i navika. godine). . Dotle je.To je dobar konj. to je nastalo oko 1950. Sedi u kući u predsoblju na koferu po ceo dan. a mnogovekovne borbe za odbranu granica njegove otadžbine ili . izdaci za naučna istraživanja kakva nigde više nisu viđena. drugi slabije. sa zadovoljstvom je čitao stare pesnike i mislioce. Čitav svet čini mu se crn i bez tračka nade. koje zna iz predratnog i ratnog vremena. nisu ga ostavljale ravnodušnim. tada je nervno uništen i često boluje. svaki čovek u zemljama o kojima je reč živi u poretku civilizacije koja se razvijala vekovima. Osim toga. ne može da drži pero u ruci.u ime njene nezavisnosti." Kada nailazi trenutak primanja porcije Murti-Binga u c e 1 i n i. Da lije to malo? To je dovoljno da fascini­ ra intelektualca. Kritika života u kapitalističkom sistemu nije ipak teška i može se izvršiti pošteno. od deteta su ga učili .kažu složno. kao što su nanošenje nepravde bližnjem. . Lojalnost prema prošlosti.i 21 . Sami su to prošli. Operaciju koju treba na sebi da izvrši neke njegove kolege imaju već za sobom. Njegovi roditelji bili su privrženi religiji ili su se bar s poštovanjem odnosih prema njoj. pišući. Najteže je prevladati osećanje k r i v i c e . „Ја stav­ ljam ulog na ovog konja ­ cinično priznaje u trenutku iskrenosti. „Mi smo već doživeli prelom . stalno i sistematsko pomeranje na zapad granica Imperije. lažnih umetnika. zahvalan su materijal za ismevanje. a ličnosti berzanskih šarlatana. jedni oštrije. Bez obzira na ovakva ili onakva uverenja. čak ako bi oni trebalo da služe uzvišenim ciljevima.kao ružnih postupaka. u njemu su ostale emocionalne naslage i ocena takvih postupaka. plaćao minimalan danak: u svojim člancima ili romanima predstavljao je zlo kapitalističkih odnosa. pripremni rad za vladanjem svim ljudima sveta. izgledala mu je kao pozitivna stvar. s licem u šakama". vođa nacionalističkih batinaških oružanih grupa. Tako se učvršćuje u njemu istorijski fatalizam. U školi se obraćala velika pažnja na versko vaspitanje. podsticanje na mržnju .

Svirepa borba. književnosti i umetnosti. poznatog mu iz detinjstva . to jest ruski.da. tasovi se vagaju. reklo bi se. mistika institucija koje su se završile. uz očuvanje u pojedinim zemljama lokalnih ornamenata u vidu folklora.da njegova zemlja pripada civilizaciji koja potiče iz Rima i da predstavlja deo Evrope pa. tu vezu treba kultivisati i ceniti. Anđeosko? Sumnjivo. Glasno se govori o patriotizmu. primitivan. Objašnjava sebi da iracionalne kočnice treba uništiti i da je to nasledno opterećenje . Nije prijatno predavati se hegemoniji jednoga naroda koji je još uvek. socijalistička po sadržini" u najboljem slučaju označavaće monolitnu jedinstvenost kulture. a Sicilijanac gajio pamuk u turkmenskim dolinama i tako će biti realizovan 22 . Jedino čupajući s korenjem to što je prošlo bespovratno. borba traje. to je anđeo? Ne. znajući da prolazi kroz kapiju iza koje nema povratka. Ali. o ujedinjenim državama Evrope. regulisane iz Centra. oseća da čini n e š t o l o š e . koje ga prizi­ va. dakle. koji je od njih anđeo. u kojima bi različiti jezici i različite kulture imali ista prava. A ipak. Evo drugog lica . Niko ipak nije tako naivan da ovu fasadu tretira ozbiljno. o nadovezivanju na najbolje. kakvu nisu poznavale liberalne epohe. a koji demon? Evo svetlog lica. Treba li se čak toliko žrtvovati u ime ujedinjenog čovečanstva? Narodi zapadne Evrope . to lice prekriva se borama odvratne ružnoće: to je stari poredak. nauke i tehnike.to je prodrlo u njega duboko . Možda je period nezavisnosti naroda već završen i shčne ideje treba ostaviti u muzej. Možda će uspeti bolje da sačuvaju svoje kulture i svoje jezike. A ipak. plemićkim kočijama. Borba anđela s demonom . a načelo „nacionalna kultura po formi.dakle. koja će se sve više smanjivati. to je sumrak. to su budale s koфorantskim kap ama. neprijatno je oprostiti se od snova o fede­ raciji jednakih naroda.i njegove lične prošlosti i prošlosti nje­ gove zemlje. zna to. Restauracija izvesnog broja istorijskih spomenika ili izdavanje dela starih pisaca neće dovoljno promeniti recite i važnije činjenice: zemlja je postala provincija Imperije i njome vladaju edikti iz Centra. lice sutrašnjice. Sada. priz­ navati apsolutnu superiornost njegovih običaja i institucija. Sve dok najzad sin kirgiskih stepa ne bude napasao konje kraj Loare. slabost zapadne Evrope. dekadencija. starački kretenizam političara. postaće slobodan.moćno i koncentrisano. Za to vreme čitava Istočna Evropa rado će već upotrebljavati univerzalni jezik. o pijetetu prema prošlosti.razmišlja pisac proći će tu fazu kasnije i znatno lagodnije. uz očuvanje autonomije. progre­ sivne tradicije naroda.

ipak se ne može naći rešenje bez hege­ monije i bez gvozdene ruke Vladara. Iz p e s m e A d a m a Mickjeviča Put u Rusiju. Ali. Gospodin velike spretnosti i bez ikakvih skrupula. kad će se pojaviti sunce slobode: „Da li će svetli leptir uzleteti nad zemljom. Iza nje ostaje posebna vrsta utučenosti koja se često ispoljava u pogledu i u grimasi usta. Seda i piše „pozitivan" članak i čudi se sam sebi što mu ide tako lako. što je uostalom dokazivala upornost s kojom se održavao na svom visokom položaju i pored različitih čistki. ništa se ne može uporediti s prezirom kakav oseća prema tim sentimentalnim lakrdijašima. Mogu im se oprostiti njihove deklamacije ako su potrebne za propagan­ du. i smeška se. veštino dijalektike! O. Prvi put posle dužeg vremena pacijent jede s uživanjem.Cite Universelle. On ima iza sebe to što toliko drugih još čeka. trenutak najzad dolazi. ili ispasti noćni leptir. prljavo noćno pleme?'" I dosad ništa ne nagoveštava veselog leptira. hšene pune svesti. Sasvim je jednostavno. I te vizije bratskog čovečanstva. na ulici. A l i n e m a d r u g o g p u t a . ali otad počinje poboljšanje. Zaista. opisujući svoj odlazak na Istok. j e d n e od nekoliko p e s a m a objavljenih kao dodatak uz dramu Preci III deo. Pisac s besom razmišlja o komunistima na Zapadu. Ovakva operacija ipak ne prolazi bez traga. To može da se dogodi noću. doputovao je u Poljsku poznati sovjetski novinar. O. Kakve budale. vraća se rumenilo. godine kao carev politički zatvorenik. ko zna da laže i sažaljeva ljude. nije bilo razloga da se pravi buka ni oko čega. Ali Vladar? Poljski nacionalni pes­ nik. On je već „prošao prelom". To je tiha tuga nekoga ko je jeo voće s drveta dobrog i lošeg znanja. Godine 1945. Dakle. To je jasno. oni veruju u znatan deo toga što proklamuju o blagoslovenom Centru . gde je putovao 1824. za vreme doručka. Ovaj bljesak traje sekundu. povremenih očajanja. Nešto kao metalni zvuk prenosnog zupčanika. Konačno. I ti proroci Proleća naroda. njegovi pokreti dobijaju elastičnost. Na čitavoj zemaljskoj kugli nema drugog spasa. u kojima propagandisti pozivaju u borbu za oslobođenje kolonijalnih naroda od ugnjetavanja kolonijalnih sila. 23 . u Drezdenu 1832. Pisac pregleda novine. 1 Karl Marks. veštino razmeštanja etapa! Gorko je sve to. Mimo otpora.i to je već neoprostivo. Bio je to stariji gospodin s izgledom buržujskog advokata. Prim. poredio je dušu ruskog naroda s kukuljicom i sa strepnjom se pitao kakav li će insekt izleteti iz ovog omotača. prev.

doživevši poodmakle godine. Ovaj novinar, posle obilaska dva-tri poljska provincijska grada, pričao je sa smehom, u krugu lokalnih pisaca, o doživljaju njihove delegacije u Sljonsku. Neko je tamo proneo glas da je doputovala delegacija zapadnih saveznika. Na novinara (njegov trbuh i dobrodušni izgled domoroca podsticali su na takve izlive poverenja) neko se na ulici bacio na njega, počeo da ga grli i radosno viče: „Gospodine! Englezi su doputovali!" „Baš kao u Ukrajini 1919. godine" - završio je svoju priču novinar. Zabavljalo gaje to ponavljanje jalovih nada. Laskalo mu je takođe što je predstavnik zemlje kojom se vladalo prema pouzda­ nim predviđanjima: narod za narodom polako je bogatio kolekciju, onako kao što je trebalo i moralo da bude. Nisam siguran nije li u njegovom smehu bilo takođe one samilosti n a d m o ć i kakvu domaćica oseća prema mišu uhvaćenom u mišolovci. Pisac se „posle preloma" nada da će jednoga dana, upravo kao ovaj dopisnik, doputovati u jednu od novoosvojenih zapadnih zemalja. Posmatranje ljudi, koji ne znaju ništa i moraju sve tek da nauče, daje sigumo trenutak slasti. Domaćica zna da klopka, u koji je uhvaćen miš, nije posebno prijatno mesto boravka. Zasad ipak građani osvojenih zemalja neće mnogo razumeti tu novu situaciju. Zvuči, orkestar, lepršanje nacionalnih zastava, prve najave davno očekivanih reformi dovešće ih u stanje uzbuđenja. Samo on, svedok, kao božanstvo će sezati u budućnost, koja će biti tvrda, jer mora takva da bude, jer takvi su zakoni Istorije. U epilogu Vitkjevičevog romana junaci, koji su otišh u službu murtibingizmu, postaju šizofreničari. U tome takođe stvarnost odgovara nje­ govoj fantaziji. Može se smoći snaga za „prelom" i izvrsno funkcionisati, i pisati i slikati kako treba, ali u dubini postoje stalno još stare moralne i estetske raere, a tako nastaje cepanje. To cepanje je razlog mnogih teškoća svakodnevnog života. Iskorenjivanje pogrešnih misli i odstupanja od normi je zahvaljujući njemu olakšano jer se murti-bingista s velikom pronicljivošću uživljava u svog protivnika. U njemu je istovremeno n o va f a z a i s t a r a f a z a , što zajedno čini od njega iskusnog psihologa i čuvara misli njegove braće, s prepredenošću većom od dovitljivosti sta­ rih čestitih kriminalističkih detektiva. Može se očekivati da će se mlada generacija, vaspitana već od početka u novom sistemu, osloboditi cepanja. To se ipak ne može brzo izvršiti. Trebalo bi se potpuno izboriti s Crkvom, a to, kao što je poznato, ne spada u jednostavne zadatke i zahteva mnogo stфljenja i takta. A čak uz pot­ punu eliminaciju ovog ozbiljnog oslonca iracionalnih podstreka ostaju 24

nacionalne književnosti koje, razmatrajući problem hladno, izazivaju štetan uticaj. Na primer, dela najistaknutijih poljskih pesnika odlikuju se mržnjom prema Rusiji, a doza katoličkog filozofiranja koja se u njima može naći, je zabrinjavajuća. Neke od tih pesnika država mora da štampa i populariše u školama jer to su klasici, smatrani su tvorcima književnog jezika i vesnicima Revolucije. Staviti ih na indeks značilo bi mislifi nedijalekfički i upasti u greh zagriženog levičarstva. Dilema je teška, znatno teža nego u Centru, gde je identifikacija nacionalne kulture s interesom čovečanstva napravila tako velike napretke (i gde takođe postoje proble­ mi, jer mladi, uprkos razumnim ubeđivanjima, traže knjige Dostojevskog). Dakle, tip šizofreničara neće nestati u najbližoj budućnosd. Neko bi mogao da kaže da je lek koji primenjuje Murti-Bing suprotan ljudskoj prirodi. To ne bi bio previše jak argument. Prinošenje masovnih ljudskih žrtava božanstvu od strane Asteka ih sakaćenje sopstvenog tela, što su činili eremiti u prvim vekovima hrišćanstva, ne čine nam se dostoj­ nim pohvale, a ipak to je praktikovano dugo vremena i s uspehom. Motorna snaga savremenih društava postao je kult, koji u pogledu ludila ne ustupa ni po čemu najbrutalnijim zapovestima prvobitne magije: kult zlata. Gledajući iz te perspektive, Murti-Bing ne prelazi granicu zahteva ljudske prirode. Da li čovek, podvrgnut operaciji Murti-Binga, stiče unutrašnju har­ moniju i vedrinu, to je već drugo pitanje. Stiče relativnu harmoniju, dovoljnu za delanje. To je bolje nego trovafi sebe jalovim buntom i ne­ određenom nadom. Seljaci, nepopravljivi u svojim malograđanskim privrženostima, tvrde da „mora doći promena, j e r t a k o ne m o ž e d a b u d e". To je zanimljiva vera u prirodni poredak stvari. Turista je kaže anegdota - hteo da ide na planinu, a kiša je padala već nedelju dana. Prelazeći preko potoka, sreo je gorštaka i upitao ga da li će i dalje padati. Gorštak pogleda nabujali potok i prosudi da neće. Upitan na čemu zasni­ va ovo predskazanje, odgovori: „Jerbo bi se prelilo." MurU-Bing omogućava da se pogledaju slične magične predrasude kao ostaci prošlog perioda. „Novo" se bori sa „starim", a „staro" ne može biti odmah uklo­ njeno. Ono što izgleda poriče savršenstvo Murti-Binga jeste apatija koja se nastanila u ljudima i traje istovremeno s njihovom grozničavom delatnošću. Teško ju je definisati i povremeno se može pretpostaviti daje njeno opažanje iluzija. Konačno, ljudi se kreću, rade, idu u pozorišta, aplaudi25

raju govornicima, odlaze na izlete, vole se, imaju decu. A ipak, ima nečeg neuhvatljivog u atmosferi takvih prestonica narodne demokratije, kao što su Varšava i Prag. Kolektivni fluid koji nastaje iz razmene i sumiranja pojedinačnih fluida je loš. To je atmosfera sile i nesreće, unutrašnje para­ lize i spoljašnje pokretljivosti. Ma kakve reči upotrebili za njeno imeno­ vanje, sigurno je da kad bi Pakao osiguravao svojim stanarima otmene stanove, lepu odeću, najbolje jelo i svakojake zabave, ali terao ih da svakodnevno uživaju u sHčnoj atmosferi, to bi, već bila dovoljna kazna. Nikakva propaganda - ni za, ni protiv - nije u stanju da uhvati suštinu podjednako neprijemčivog i iz prošlosti malo poznatog fenomena. On izmiče svim računima. Ne može postojati na papiru. Priznajući u polu­ glasnom razgovoru da nešto tako ipak postoji, treba tražiti racionalno objašnjenje: to se sigurno „staro", utišano i plašljivo, sveti tako što ispušta cmu tečnost kao ranjena sipa. Ali socijalistička gradnja, ali zalet ka srećnoj budućnosti, koja je osigurana, zar ne bi trebalo da se pokažu dovoljno jaki da uravnoteže otrov? Za to je sigurno još prerano. Kad izraste mlado pokolenje, oslobođeno opterećenja i otrova „staroga", sve će se promeniti. Samo ko je gledao mlado pokolenje tamo, u Centru, nije suviše sklon da postavlja takve horoskope. Dakle, treba odložiti nadu u daleku budućnost, kada će tamo, u Centru i svuda, država svakoga snabdeti sve frižiderima i motociklima, belim hlebom i velikim porcijama maslaca. Tada će najzad biti zadovoljni. Zašto, kad je sve logično, jednačina ispada drugačije nego što treba? Zar je za takav klasični materijal, kakav je čovek, potrebna čak neeuklidska geometrija, a obična nije dovoljna? Kakva nevolja. Šta je, u stvari, čoveku potrebno?

26

Radnje koje obavlja u svojoj firmi ili kancelariji ocenjuje kao važne i odlučujuće za harmonično funkcionisanje sveta. takva je kakva treba da bude i pomisao da bi i on i njegovi poznanici mogli isto tako dobro da nose rimske tunike ili srednjovekovne oklope izaziva kod njega smeh. Ne veruje da se na dobro mu poznatoj ulici.pitao me je neko od prijatelja u Varšavi. izgledaju mu više kao stene. nego kao delo ljudskih umova i ruku. daleko od ljudskih pogleda. u slučaju intelektualaca u obzir dolaze i drugi. ne razmišljajući mnogo o tom običaju koji uopšte nije svojstven svim ljudskim skupina27 . Društveni položaj ministra ili direktora banke čini mu se nečim ozbiljnim i dostojnim zavisti. Pre nego što su zemlje Srednje i Istočne Evrope ušle u sastav Imperije. On je srušio nmoge vrednosti koje su dotle smatrane nenarušivim. To je skoro potpuna sumnja s iskricom nade. komplikovaniji razlozi. a u njegovom glasu bilo je očajanje i očekivanje da ću negirati. koje su smatrane intimnim. Čovek ima pretežno sklonost da smatra poredak u kome živi p r i r o ­ d n i m . Političkih razloga za sumnju Zapad je dao u sasvim dovoljnoj količini tokom poslednjih godina. Odeća koju nose on i ljudi oko njega. nastale iz same zemlje. idući na posao. Ipak. Naviknut je takođe da podmiruje one svoje fiziološke potrebe. a njegov tok bio je tamo neuporedivo brutalniji nego u Zapadnoj Evropi. a posedovanje znatne količine novca garancijom mira i sigurnosti. gde će smesta biti ubijeni i povešani na kuke. na kojoj spavaju mačke i igraju se deca. Ovo pitanje predsatvlja veoma veran odnos ljudi u narodnim demokratijama prema Zapadu. na najdiskretniji mogući način. Rat nije uništio samo privredu tih zemalja. po njegovom mišljenju. može pojaviti jahač s lasom. koji će hvatati prolaznike i vući ih na klanicu.II ZAPAD „Jesu li Amerikanci z a i s t a tako strašno glupi?" . preživele su Drugi svetski rat. Kuće koje posmatra.

oplate. ne sluti da ona visi na ivici provalije. Sve dok se najzad svako ne nastani u svom kvartu. cigara. nije važno što u nekim kvartovi28 . s natpisom „poverljivo". ključeva. krevete. U normalnom evropskom gradu ne naređuje se stanovništvu da prouči plan grada. Onaj ko ga je ubio mora da je imao neke svoje razloge.postaje hrpa besmisleno odštam­ panih pravougaonika. vrzmajući se po svojoj kući. Određen je rok preseljenja i uhce se ispunjavaju dugim redovima transportnih kola. građanin bi ranije otrčao do telefona. svako ih može podići i pročitati. Kako je čudno. idu poljima i mole seljaka za pregršt krompira. a po kolovozu vetar nosi papire iz kancelarija. ručnih kolica. kvart C . koji je tako hrabar da neće dozvoliti neprijatelju čak ni da se približi granici. okupilo bi se mnoštvo zazjavala. kaveze s kanarincima. Na gomili krša koji se dimi sedi mali dečak i dubeći šipkom po zgarištu.za treću rasu. ljudi koji nose zavežljaje. podriva njegovo poverenje u navodnu prirodnost njegovih dotadašnjih navika. Ipak. iz koje će kiša isprati uspomene na one koji su se u njoj nekada kupali. ah voda je posle nekoliko dana postao prošlost. kvart В je za drugu rasu. razmenjivale bi se primedbe i komentari. njihovih porodičnih mirisa. njihov nameštaj koji čuva uspomene na ljubav i mržnju! A sada je sve na površini. Novac menja vrednost iz dana u dan . ljudi su izgubili sve što su imali. cigla. konferencija. svet i dalje traje. a na trećem spratu usamljena i podesna verovatno samo za anđele bela kada. Zašto da ne? Kvart A je za jednu rasu. Privatnost ljudskih stanova. kako doći do kilograma hleba. kreč. njihova tophna pčehnjih saća. lonce. koliko mesnatih direktorskih podvoljaka. nije to stena koja traje vekovi­ ma: malter. ima hitnijih stvari.ma. prati ovu igru pesmom o velikom vođi. Još nedavno imućni i obožavani. na primer. ponaša se pomalo kao Čaplin u Zlatnoj groznici koji. Pesma je još ostala. Podzemna presu­ da se donosi pretežno bez saslušavanja optuženog. „strogo poverljivo"! Koliko samo sefova. Nailazeći uveče na leš na trotoaru. Kasnije treba steći nove navike. Sada zna da treba brzo proći pored te lutke koja leži u tamnoj lokvi i ne postavljati nepotrebna pitanja. devojaka koje u napetosti kucaju na mašinama! A tu vetar tera te papire ulicom. evakuisanih u panici. čije trotoare pokriva debeo sloj stakla od prozorskih okana razbijenih bombama. ali niko nema za to volju. I ništa. kuća pokazuje svoju strukturu. Jednom rečju. poslužitelja. ormare. već prva šetnja ulicom. Čovek ide dalje ulicom i zaustavlja se ispred kuće prepolovljene bombom. proveravajući da li svako stanuje u odgovarajućem za njega kvartu. Kako lete ovi papiri s tako velikom kohčinom pečata.

A pošto to traje godinama. koji je njihov poslednji zemaljski prostor. otad je izgubljen za svoje najbliže. koji ih odvoze u specijalno izgrađenu fabriku. Sada se oko kvarta C grade visoki zidovi. s ustima zalepljenim flasterom. Kad su žene bez muževa. koji čeka iza ugla ulice. teško je baviti se matičnim knjigama. Ubijanje čoveka nije za njih uopšte komplikovan moralni problem. a sudbinu čoveka dvadesetog veka istom kao sudbinu pećinskog čoveka koji boravi među čudovištima jačim od njega. pokriven ceradom. okruženom žicama. koji odlučuje o njihovoj sudbini. svi postepeno navikavaju da smatraju grad džunglom. Prolaznik koji. tako da se čak stiče nova ličnost. A evo pojavljuje se i jahač s lasom. jednostavno. Navika stavlja u drugi plan staro ime i prezime. odjednom nailazi na puščanu cev. Sada se ipak ispostavlja da je iz raznih razloga preporučljivo promeniti ime i prezime i naučiti napamet svoju novu biografiju. a tela spaljivana u ogrom­ nim krematorijumima. da ne bi izbacivao antidržavne parole. Da bi se izbegla slična sudbina. polno opšte na javnom mestu. na malom prostoru. mimoilazi ovaj ugao ulice. mora sada da smesti dve hi­ ljade. Biće zatvorenik koncentracionih logora ili će ga postaviti kraj zida. što bi trebalo da ima spasonosni uticaj na stanovništvo grada i navodi ga na poslušnost. ranije potcenjivana. uperenu u njega. stanovanje zajedno i ova forma venčanja. podiže ruke uvis i biva uguran u kamion. i streljati. koja je imala dvesta stanovnika. i kad ljudi nose imena drugačija nego pre rata. Dosad se smatralo sigurnim da čovek čitavog života nosi isto ime i prezime. Blizina smrti ruši kočnice stida. Svake večeri porod­ ica brine: vratiće se ih neće.ma kuća. žena i dece u stočne vagone. nesvestan opasnosti. tamo su ljudski transporti trovani naučnim metodom. za koje se ne zna šta se dogodilo. To su obično mladići s izgledom maminih maza. Sada oni koji su izvrših napad na banku dobijaju titule junaka jer opljačkani novac puni kasu podzemne organizacije. Otac porodice ipak mora da izađe iz kuće jer mora nekako da zaradi za hleb i čorbu za ženu i decu. To je marica ili kamion. a muževi bez žena. Stupanje u bračnu vezu znači. najbolje bi bilo ne izlaziti iz kuće. zatvaraju se kapije i tokom više meseci svakodnevno se trpa nova porcija muškaraca. Osamnaestogodišnji dečaci i devojčice pre nego što izađu na položaje na 29 . Muškarci i žene kad znaju daje datum njihove smrti zapisao u beležnicu debeh tip s korbačem i pištoljem. stiče društveno priznanje. Banditski napadi smatrani su nekada zločinom.

Prim. prev. gde će se protiv tenkova boriti s pištoljima i kantama s benzi­ nom. Pošto su se rodili i vaspitali u izvesnom društvenom poretku i izvesnom sistemu vrednosti. a taj način mišljenja u njemu je duboko ukorenjen. nema običaja i navike koji ne bi mogli da podlegnu promeni. A k o b i l o š t a p o s t o j i n e g d e . Smatra da su događaji u periodu 1933-1945. i ne brinu za pristojnost koja postoji u drugoj dimenziji.Narodn i liomesrijat unutrašnjih p o s l o v a ( 1 9 1 7 . 1 9 3 4 . Štaviše. jer ga je naučio u veoma teškoj škoh. Sociološke i istorijske misli. Njihov nedostatak mašte je zaista užasavajući. p o s t o j a ć e s v u d a . izgledaju mu neozbiljni upravo zato što nisu imali ona iskustva koja uče o relativnosti njihovih sudova i rđavih misaonih navika. Sve dok se ubrzo nije uverio kako izgledaju takve i mnoge druge intervencije u prak­ si.) . Stanovnik Varšave ili Budimpešte takođe je gledao neka­ da u bioskopu bombardovanje Španije ili Šangaj u plamenu. a svest istočnih Evrpljana je s te tačke gledišta neuporedivo više odmakla u razumevanju savremenih događaja nego svest stanovnika država koje ništa naročito nisu doživele. a naročito Amerikanci. Koji je svet „prirodan"? Da li onaj pre rata ih ratni? Oba su prirodna smatra čovek. Proticanje i stalna promena su odlika pojava. u kojoj za neznanje nije " Н К В Д . Nema institucije. kao suprotan ljudskoj prirodi. O NKVD-u'' je čitao mračne priče. A ipak. 30 . ako mu je bilo dato da upozna oba. Sve čime žive ljudi dar je istorijske formacije u kojoj su se našh. Ljudi u zapadnim zemljama. drugi nastaviti stil života devetnaestog veka i o patnjama svojih dalekih bliskih saznavati samo iz bioskopa i novina. dalekoj od njihovog vremena. smatraju da drugi poredak mora biti „neprirodan" i da. i njih može stići vatra. neće uspeti da se održi. to će se verovat­ no dogoditi jer u životu čovečanstva deluje načelo spojenih sudova: teško je poverovati da će kad jedan deo zemaljske kugle doživljava velike poraze.2 4 . dok se nije ispostavilo da i sam mora imati s njim posla.barikadi.takav zaključak donosi na osnovu svojih posma­ tranja i trenutni uspeh Amerike ne budi u njemu posebno poverenje.4 6 ) . a čovek je prilagodljivo biće i može se zami­ sliti dan u kome će odlika građanina koji sebe poštuje biti hodanje četvoronoške s nekom vrstom šarene perjanice koju će nositi na zadnjici. Primeri uče da se tako ne događa. godine u Evropi najava stvari koje će se dogoditi negde drugde. glad i mač. žele da iskoriste svoju mladost koja se verovatno neće nastaviti u zrelo doba.НарбднБШ комиссариат внутренних д е л (rus.

unapred predviđena vidna polja.to su ipak samo modifikacije modela koji se ostvaruje spolja. na naglu katastrofu zbog krize.pretila samo loša ocena. jer mu govori jezikom razumljivim za njegova iskustva. Naprotiv. Fašizam znači rat. nema razloga da tamo traje to što je negde drugde prestalo da traje. diplomatski izveštaji koje dobijaju vladari. a prilikom nastanka antikomunističke histerije u Sjedinjenim Državama ozbiljnu ulogu odigrao je strah od druge velesile . a on ima za njega veliku atraktivnu moć. Na primer. Gledajući u njega nalazi potvrdu za to što je očekivao da vidi (navodno. identifikuju obim instrumenta Metoda sa stvarnošću). Zato je posebno podložan teorijiama koje predviđaju nagle promene u zemljama Zapada. U odlučnim trenucima ti ljudi prave gluposti (na primer. Rezonujući tako. u trenutku demobilizacije. vladajuće klase pribegavaju fašizmu kao sredstvu revolucije proletarijata. već gubitak života. on je samo čovek. čovek o kome je reč ne mora uopšte da bude staljinista. fašizam mora izgubiti. to 31 . rado bi video ogromni meteorit koji bi očistio s površine zemlje razlog njegovog mučenja. politika svireposti prema stanovništvu koju je Hitler primenio na Istoku ili guranje Italije u rat od strane Musolinija). do krize predviđane u Americi. što u praksi dovodi do izbijanja na glavne položaje neodgovornih ljudi. jer. Engleska je uvela u svojoj zemlji socijalno osiguranje i socijalizaciju medicine. metoda vladanja koja se zasniva na demagogiji. nije došlo. Ipak. gasne komore i krematorijume. Iluzorni poredak „prirode" u zapadnim zemljama osuđen je. Istina. to jest Istorijom. odmerava šanse i zna da je loše stavljati se na stranu određenu bićem koje je u njegovom veku zauzelo božansko mesto. Jedini sistem mišljenja koji mu je dostupan je dijalektički materijal­ izam. malo je ipak upućen u moć i slabosti Zapada. Optički instrument koji upotrebljava konstruisan je tako da obuhvata samo izvesna. Ako je svet podeljen između fašizma i komunizma. Veruje toj propa­ gandi ne mnogo više nego prosečni Amerikanac svojim novinarima. koji mu tvrde da se hitlerizam i staljinizam ni po čemu ne razlikuju. poznavajući sumnjiva dobročinstva sistema izrađenog u Centru. naravno. Ako se naš čovek čak i nalazi na veoma visokoj lestvici hijerarhije i ima pristup informacijama. pošto su navikli da žive u sistemima u kojima zakon ne postoji. Propaganda kojoj je podvrgnut svim načinima nastoji da ga uveri da su nacizam i amerikanizam identične pojave jer nastaju na osnovi istih ekonomskih odnosa. u dotle neviđenoj meri. prema dijalektičkom materijalizmu (po staljinističkom shvatanju). jer je to poslednja očajnička daska spasa buržoazije. Tamo gde se javlja kriza.

ipak. mehanizam kolektivnog života je veoma trom i oni koji bi hteli zaista da dejstvuju. ali teško primenljivo tamo gde se prestupnikom smatra samo čovek koji je izvršio čin jasno naveden kao kažnjiv po tom i tom paragrafu. drugi kao svakog čina uperenog protiv interesa dik­ tature proletarijata. 32 . umesto da se vrati kući na večeru. Ovi propisi su mogli da budu uvedeni da bi štitili interese privilegovanih grupa. Nije moguće primenjivati ni naučno razrađene torture. bespomoćno se koprca­ ju. Propaganda se stara da uveri građane narod­ nih demokratija da je zakon na Zapadu uvek fikcija i služi interesima vladajućih klasa. zakon tamo vezivao ruke podjednako vladajućima. može smatrati snagom ili slabošću. najveći i najmanji. s mukom zamišlja sistem. kasacijama itd. kao i podanicima što se. Do sada je. u kome se svaki građanin. neće biti odvezen u rejone u kojima je belim medvedima dobro. zavisno od procene. makar se interesi čak menjali i njihovo zamenjivanje drugim propisima nije uopšte lako.znači daje samo instrument u rukama Partije. a jedini kriterijum je efikas­ nost rada. advokati pribegavaju svim mogućim pravnim začkoljicama. političke kampanje. Svaki građanin se nalazi u mreži zakona čiji datumi nastanka sežu daleko unazad. to ipak daje zaštitu građaninu: hvatanje na ulici čoveka koji se ne dopada onima koji vladaju. Amerikanci porede demokratiju sa glomaznim splavom na kome svako vesla na drugu stranu. Otuda su za stanovnika Srednje i Istočne Evrope neshvatljiva odla­ ganja. ali traju. Nacistički i sovjetski kazneni kodeksi su međutim potpuno saglasni u brisanju granice između kažnjivog i nekažnjivog čina . ubacivanje u maricu i odvoženje u koncentracioni logor je svakako izvrsno rešenje. sračunate na raspoloženja birača. apsurdne odluke. Ipak. međusobne licitacije. Puno je dreke i međusobnih psovki i teško je smoći snage za veslanje u jednom pravcu. pod čijim uticajem svako s podjednakom revnošću priznaje izvršene i neizvršene zločine. U poređenju s takvim splavom borbena galija totalitarne države izgleda sjajno. predmet se vuče u apelacijama. Istovremeno. ali za vladajuće malo povoljna. Možda je to fikcija. demagogija. Ako želimo da nekoga osudimo treba dobro da se oznojimo da bismo mu kri­ vicu zaista dokazali. Naravno. Tako ono što se naziva „bezdušni buržoaski forma­ lizam" pruža nekakve garancije da otac porodice. događa se da tamo gde se razbije totalitarni brzi brod prođe nezgrapni splav. događaju se i zločini pod maskom zakona. To je veoma teško. ali ljudima loše.prvi definisanjem prestupa kao svakog čina uperenog protiv interesa nemačkog naroda. oseća vezan zakonskim propisima.

Rusija sada izlazi na takmičenje. nije samo izvor slabosti.nalazi se na izvesnom civilizacijskom nivou z a j e d n i č k o m s drugima i uopšte ne liči na kolhoznicu kraj Kurska. vaspitavano u kultu prema ruskoj nauci. u prvom redu u Sjedinjenim Državama. Nailazeći na društvo. Najmlađe pokolenje u Istočnoj Evropi. koji je napravio Japan. mlažnjak. ipak nisu sigurni da se Rusija. Čisto empirijsko i pragmatično rešenje teškoća. koje crpu zadovoljstvo iz čisto materijalnih koristi savremene civihzacije. nemačka. koje tamo pronalazi izrazito su zastarele i daleko zaostaju za razvojem privrede i tehnike. i ima u svom stanu električni frižider . atomsku bombu i nemačke podmor­ nice. čija bi se praunuka. kako je nazivana u Srednjoj i Istočnoj Evropi. znatno naprednija od evropske tehnike. završio se neuspehom i Japan je potučen Ruzveltovim Sjedinjenim Državama. zamah u otkrivanju i primeni novih pronalazaka nije zaus­ tavljen. televiziju. „Glupost" američkih masa. onda treba istovre­ meno reći da „glupost". s obzirom na neizmerna prirodna bogatstva. ali svojim automobilom. Pošto je kopirala sa Zapada modele automobila i aviona. mirnim i razdiranim unutrašnjim konfliktima. ali koja osigurava učešće u proizvodima mašinske indus­ trije mnogomilionskim masama. dogodilo se nešto što nema analogiju u prethodnim vekovima: tamo je nastala narodna civilizacija. Primat u tom pogledu pripada Zapadu. vulgarna. on traži pre svega ideje koje obično proizvodi inteligencija koja je zametak revolucionarnih promena. u najboljem slučaju. u kome „inteligencija". penicilin. pomagana tehnikom. imala je tu sposobnost u velikoj meri) uvode neodređene podatke u račun. Odrastao u zemlji.Ono što je novo na Zapadu nije lako vidljivo za klijenta Centra. radar. Bar dosad. „Ideje". on s teškoćom izlazi na kraj s pod­ jednako antikonceptualnim materijalom opservacija. Pa ipak. u kojoj je postojala podela na „inteligenciju" i „narod". Istina je da ono što te mase raduje pretežno su lažni sjaj i blesak i da one to plaćaju teškim radom. plansku privredu i mogućnost bacanja 33 . koja može da izaziva gađenje prefinjenijih osoba. ne postoji. koji je zabavljaju. npr. Pokušaj da se dostigne Zapad. gleda kaubojske filmove. Stariji smatraju takve pretpostavke apsurdom. U nekim zapadnim zemljama. radnica koja za male pare dobija mašinsku reprodukciju modela haljina koje nose filmske zvezde vozi se starim. Ako se ove odlike smatraju „kašnjenjem" u odnosu na Evropu. nesposobnost čak i za skromnu dozu apstrakcije (buržoazija. mogla pribhžiti sličnoj prosečnosti. neobično iritira intelektualca. počinje da veruje da ruska nauka i tehnika zauzimaju u svetu vodeće mesto.

Pa ipak. a završavajući na motorima. Onda. Da h je u njihovim umovima pustoš? Da. Ko zna do kakvih rezulta­ ta može dovesti ova koncentracija volje. šta nam Zapad može ponuditi? Slobodu od n e č e g a to je mnogo. to je nmogo manje od slobode ka n e č e m u . a kad dolazi buđenje. zar staljinizam nije jedina njegova forma? Zar se hrišćanstvo tamo ne povlači i zar te mase nisu lišene bilo kakve vere? Nesumnjivo je tako. ne svedoči o dobroj samosvesti . prodaja narodnim demokratijama švedskih mašina. šta bi se dogodilo? Može se posurrmjati da bi se točkovi velike 34 . s prefarbanim znaci­ ma.miri se čovek iz Srednje i Istočne Evrope . ne nalazi na prekretnici. Istina. Protiv ovoga govori takode drskost. koji ne donosi brzo nikakve konkretne rezultate. Takav propagandni napor. Da li se ova pustoš ispunjava šovinizmom. аИ to je pre­ malo. Kad bi ponestali ovi snažni motivi. na ova pitanje može se odgovoriti drugim pitanjima. kao ruskih.ali ne svedoči o dobroj samosvesti npr. ah ne razmišljaju o tome da u Imperiji. Malobrojni američki komunisti (pretežno intelektualno raspoloženi sinovi građanskih i malograđanskih porodica) saosećaju s duhovnom bedom masa. Ovakva pitanja mogu izgledati veoma principijelna. Potrebno je samo vreme. u najsitnijim pojedinosti­ ma). koji dovodi često do komičnosti. što se nije ostvarilo još nigde na zemaljskoj kugli.neograničenih suma novca na naučna proučavanja i eksperimente. kriminalističkim ljubavn­ im romanima i filmovima bez umetničkih vrednosti? Da. Ali šta se događa u umovima zapadnih masa? Nije li to samo duševni san. Protiv ovoga izgleda da govori prakticizam savremene ruske nauke. podvrgnut jednom Metodu. Kao što je poznato. Prihvatimo ipak . Stvaranje novoga čoveka u Imperiji vrši se pod parolom borbe s bedom (istovremeno izazivanom i suzbijanom) i podizanjem tehnike (istovremeno uništavane i građene). ali su postavljana. počev od kon­ strukcije mostova. propagandni napor za borbu protiv ruskog kom­ pleksa niže vrednosti i podizanje „tehničkog morala" predstavlja dokaz koliki značaj Centar pridaje naučnoj utakmici. s kakvom propaganda pripisuje većinu pronalaza­ ka Rusima (mada se istovremeno kopira američka tehnika. za kojom čeznu. tehnike. zamenjivanja ljudskih ruku mašinom (što se izjed­ načuje s postepenim gubljenjem razlike između fizičkog i umnog rada) nesumnjiva. postoji materijalna beda i nedostatak tehnike plus staljinizam i da bi bilo veoma zanimljivo zamis­ liti blagostanje i tehniku plus staljinizam. najveći pronalasci vršeni su usled dugotrajnog.da je ovoga t r e n u t k a superiornost Zapada u oblasti potencijala proizvodnje. nesebičnog rada mnogih naučnika.

Struje. Ali. Ta etapa . Nije to uopšte osvrtanje na propagandu. dekadencije i zdravlja. na Istoku per analogiam (tamo sve ima masovni karakter) ona rastu do dostojanstva jedinih reprezentanata „trule kulture Zapada". Ne treba pokušavati da se pronikne u to što je izvan shvatanja.realizovanog komunizma najsvetije je od svetih mesta za vernike i tamo i nije dozvoljeno sezati pogledom. To je Nebo. Kada već bude završen veliki vaspitni rad i omrznutao „metafizičko biće" u čoveku podlegne uništenju. Ako bismo se ipak osmelili. nova društvena filozofija. umetnički pokret. Ismevati idiotizam brojnih filmova. Zapamtio sam nečiju rečenicu: „Ne bih želeo da doživim ost­ vareni komunizam jer će to sigurno biti veoma dosadno".mašine okretali u praznom. besmisleno. naučno otkriće. U kul­ turnoj oblasti ništa na Zapadu ne dobija takve razmere. po njoj samoj. N e š t o je novi genijalni autor. koje poznaje sa svojih predratnih 35 . koriste materijalna dostignuća civilizacije. oslobađajući se fime znatno neprijatni­ je obaveze entuzijastičkog pisanja o Centru). s izuzetkom fil­ mova. međutim. reklamirana netalentovanost i polu­ glasno pominjanje veličine. romana ili članaka je lako (zarađujući uz malo napora honorare i. bestselera i ilustrovanih magazina. nova načela slikarstva ili muzike. šta dalje? Sumnjivo je da li će podražavanje hrišćanske liturgije od strane partije i vrsta bogosluženja pred portretima vođa pružiti ljudima savršene satisfakcije. Pravi kulturni život Zapada je drugačiji. Osvrtanje na Zapad u nadi da će se tamo n e š t o roditi rasprostranjenije je među intelektualcima na Istoku nego što to izgleda Zapadu. uz to. što je malo verovatno) mase žive fiziološkim životom. A retko se događa da se pronađe to n e š t o . Ljudi na Istoku su naviknuti da ozbiljno tretiraju samo one pojave društvenog života koje se javljaju u organizacionim i masovnim razmerama. dakle. ispostavilo bi se da se Nebo ne razlikuje mnogo od Sjedinjenih Država u periodu pune zaposlenosti i da (čak i ako se prihvati ublažavanje straha. Niko od mislećih ljudi na Zapadu ne tretira većinu ovih sredstava masovne zabave ozbiljno. ovakva razmatranja su utopijska. nisu ih oslobođena njihova braća u Imperiji. a uticaj kakav vrši kritika te vrste na publiku je značajan. ako ipak ne zaokuplja­ ju suviše komuniste na Zapadu. a njihov razvoj nailazi na nesavladivu teškoću u vidu doktrine koja vidi cilj u oslobođenju čoveka materijalnih briga za nešto što je. to je omiljeni posao novinara. Naravno. I tamo istočni intelektualac nailazi na varljive privide jer tamo postoji ravnopravnost epigonstva i novatorstva.

Ipak. Centar je osudio sebe u oblasti primenjenih umetnosti (ako se o njihovom postojanju tamo može uopšte govoriti) na neveštu imitaciju primenjenih umetnosti Zapada. Rasipništvo talenata u privredi tamo je prosto deprimirajuće. U njegovoj zemlji svako ko pokaže kakve-takve sposobnosti je upotrebljen. ne nove pojave. potpuno je odvo­ jen od života. koji uspevaju da 36 . Uništivši eksperiment u umetnosti. a što je možda najvažnije . na kojoj se odigrava život zapadnih zemalja. Višebojna scenarija. pod­ vrgnuta je zakonu osmoze. U zemljama Zapada neko sa istim takvim sposobnostima ima neznatne šanse. Prosečni građanin tih zemalja nije svestan toga da su nekakav slikar u potkrovlju ili autor nerazumljivih pesama ili omalovažavani muzičar čarobnjaci koji daju formu svemu što sam u životu ceni. na ukrašavanje enterijera. stiže smesta do velikog broja recipijenata jer utiče na stil reklame. tkanine na zidu ili materijala za ženske haljine sa slikarstvom i vajarstvom. na ženske mode. Ne razmišljaju o tome ni vladajući. sprečava pružanje pomoći ljudima koji rade u raznim kulturnim oblastima. ovi ljudi ponekad crkavaju od gladi. zasnovan na slikanju velikih platana. novatorsko slikarstvo. koje su stalno obnavljane. Zatvarajući se u kule od slonovače. koji ne traće vreme na slične sitnice. na koji­ ma se vide dostojanstvenici u raznim grupama i pozama. a svaka smelost se smatra formalizmom. stil „sovjetski empire". primenjene umetnosti. Ova zamerka je ispravna.putovanja na Zapad. istovremeno njihova veza sa svakod­ nevnim životom ljudi je znatno tešnja nego što se to čini površnim posmatračima. Privredni sistem. poezija. zahvaljujući eksperimentima štafelajnog slikarstva. Herojski napori Čeha i Poljaka da spasu sopstvene primenjene umetnosti posezanjem za narodnim uzorima verovatno su osuđeni na neuspeh jer postoji uzajamna zavisnost nameštaja. Jureći nekoristoljubivo za sopstvenom himerom.na oblik opšte upotrebljavanih mašina. U poređenju s tim. koje s teškoćom klijaju u šumi trulog drveća. Na primer. osuđene su na jalovost. na pozorišne dekoracije. odsečene od svojih izvora. Takav poredak stvari izaziva negodovanje čoveka s Istoka. hšen planiranja. Kada u slikarstvu i vajarstvu važi kult ružnoće. Najozbiljnija zamerka isticana protiv kulturnih vrednosti Zapada je njihova elitnost i nepristupačnost masama. a malobrojni. „nerazumljivo". i dalje traju i izazivaju njegov gnev kao etapa koju je sam savladao. dok neposredno pored njih bogati kreteni ne znaju šta da rade s novcem i troše ga onako kako im savetuje njihov pomućeni razum. one pre svega privlače njegovu pažnju. „teško". Ali. slikarstvo ih čak muzika upadaju u razne bolesti stila.

Trebalo bi to ipak da budu trajne vrednosti. I pored toga. zaiivaljuju to ne obavezno svojim profesionalnim vrli­ nama. slikari i pisci koji su imali priliku da odu na Zapad nisu to učiniU jer bolje je ovako ili onako komponovati. Mnogi od onih koji su bih u inostranstvu vratili su se u svoje zemlje uglavnom zbog toga.dobiju priznanje. Strah od bezobzirnosti s kakvom se privredni sistem Zapada odnosi prema radnicima nauke i umetnosti veoma je rasprostranjen medu istočnim intelektualcima. to bi bio trijumf i potvrda Metoda. po meri sutrašnjice. ali čovek ne bi morao da se bespomoćno kida u zmijskom zagrljaju Metoda. Na argument da fabrike i rudnici treba da pripadaju privatnim licima. Iščekuju dakle neke znake koji bi mogli da svedoče da istinske kulturne vrednosti mogu da nastaju izvan Metoda. Ljudi u zemlja­ ma Nove vere znaju da s a m o na Zapadu mogu da postanu dela koja predstavljaju klicu buduće nade. Inteligentni đavo razume međusobni interes i omogućava da se živi od pera. slikati i pisati. koja određuje privredne planove i koristi prihod u higijenske. Dobrodušni klipan ne razne međusobni interes. a njeni pokušaji u tom pravcu s neumoljivom pravilnošću pretvaraju se u karikaturu. Kad bi se pritisnuh uza zid i primorali da formulišu šta hoće. jednostavno. umetnik i naučnik u ovim zemljama lakše se snalaze od svog kolege na Zapadu. Bolje je imati posla s inteligentnim đavolom nego s dobrodušnim klipanom kažu. Mnogi muzičari. slučaju. jer ako bi samo takve postojale. materijalne rekompenzacije nisu uopšte za potcenjivanje. Da osnovna sredstva za proizvodnju treba da pripadaju državi. dakle ne takve koje proizlaze iz zastarele svesti. naučne i umetničke svrhe . prosvetne. Traženje n e č e g a proizlazi iz manje ili više jasnog shvatanja činjenice da Nova vera nije u stanju da podmiri duhovne ljudske potrebe. sigurno bi odgovorili da žele sis­ tem u kome bi privreda bila socijalistička. To nešto što traže na Zapadu sigurno nisu podgrevane parole Francuske revolucije ili Američkog rata za nezavisnost. od dleta ili kičice. odgovoriće podsmehom. Ekvivalent tog rasipništva u zemljama Nove vere je prihvatanje veštine prilagodavanja političkoj liniji kao kriterijumu selekcije. vodeći računa o svojim klijentima i postavlja­ jući zahteve. Mada je pritisak Metoda mučan. ništa ne daje i ništa ne zahteva. nego radi­ ti u fabrici ili predavati u školi i za bavljenje svojom pravom strukom nemati više vremena ni snage. već veoma često. što je u praksi jednako učtivoj svireposti.ljudima Istoka izgleda kao nešto neosporno i naivno bi bilo tražiti među njima pristalice kapitalizma. Ko zna nisu И u laboratorijama usamljeni 37 . zahvaljujući čemu do počasti najlakše dolaze mediokriteti.

Ako ne uspe da odoli. kojima su ljudi skloni da se hrane.ah hoće hleba. kad se jave u svesti čoveka u takvom trenutku. Dijalektički materijalizam lako nalazi u njima eho jer je forma z e ­ m a l j s k o g mišljenja. posmatranje kocki kaldrme je nešto nesumnjivo realno i poezija. Samo. koja bi se oslanjala na slično g o l o iskustvo. Neko leži pod vatrom mitraljeza na ulici grada u kome se vode žestoke borbe. Rado bi videli književnost i umetnost izvan kruga Metoda. došlo je do nečega što bi se moglo nazvati r e d u k c i j o m o s e ć a j n o g v i š k a .) . nije uopšte vredno. Samo kad bi mogli da je nađu. njegove pesme otkrivaju svoju slabost i pokazuju sve odlike zabave sentimentalnog estete. Ipak. Možda je nekog pesnika obožavala publika književnih kafana i kad je ulazio tamo. Jer delo ljudske misli mora da odoh iskušenju brutalne. ' Hors d'oeuvre (fmn) . 38 . sma­ traju smećem. mnoge pravce u slikarstvu i muzici je odbacio. jer nisu odoleU iskušenju. Slikarstvo epigona apstrakcionizma izaziva kod njih zevanje. kako do toga stići? Istočni intelektualac je posebno strog sudija za sve što stiže do njega sa Zapada. vrti se oko problema društvenog sistema i masovnih ' L o s desastros de la guerra (špan. još uvek popularnu na Zapadu. Međutim. Takav trenutak p r e ­ s u đ u j e u svesti čoveka pesnika i filozofa. Rat gaje učinio pronicljivim u demaskiranju iluzornih privida i sunmjičavim. takođe usamljenih u svojoj eposi. upirani su u njega pogledi puni radoznalosti i divljenja.predjelo. a ne hors d'oeuvre*". Mnogo puta se razočarao i ne želi previše jeftine utehe koje ostavljaju kasnije utoliko veću potištenost. Psihoanahfički romani izazivaju u njima prezrivi kikot. Gladni su .nesreće rata. ali pod uslovom da ona bude zemaljska. jaka i zdrava.mislioci već došli do otkrića koja nemaju manji značaj od Darvinovog ili Marksovog rada. Začuđujuće je da što god je na Zapadu dovoljno jako po njihovom ukusu. Književnost erotskih komplikacija. Prim. Mnoge knjige koje je voleo pre rata. prev. prev.to ih meci koji udaraju o njihove ivice pomeraju s mesta na mesto i daju im kos položaj. Prim. U intelektualcima koji su preživljavali los desastros de la guerra' u Istočnoj Evropi. bila bi sposobna da pobednički preživi taj dan žigosanja iluzija. Verovatno je zaista vredno samo ono što je sposobno da postoji za čoveka u trenutku kad je on ugrožen neodložnom smrću. nage stvarnosti. Zagleda kaldrmu i primećuje zabavan prizor: kocke kaldrme kostreše se kao bodljike ježa .

jer je borba s kosmopolitizmom jedna od osnovnih obaveza građanina. Pitanje je samo nije li to pobožnost miša u klopci i nije li stigla malo prekasno. ona je poznata samo nekim članovima Inner Party).verovanja koji ih pasioniraju: to su kako staljinističke. Još pre sto godina carski istoričari su s odvratnošću govorili o „tru39 . tako. ograničena ili prosto iskorenjivana u zemljama Nove vere. prolaznici su loše obučeni. slikara ili muzičara sa Zapada. bez tih štula. I pored toga. po prirodi višeznačna. stalno izaziva (nezdravo) interesovanje. Štaviše. čiji se primeri mogu naći u folkloru raznih naroda. izlazila iz okvira socijalističkog reahzma i zahteva cenzure. antistaljinističke knjige. Kosmopolitizam je poštovanje prema kulturi Zapada (buržoaskoj). izgleda da podupire političku reakciju. izvikana tehnika ne vredi ništa. kakvi su citati iz dela autoriteta. mogao da sakupi toliko tačnih zapažanja. u još većoj meri. a ne plameni mač. često je tačna. ona ne ukazuje na put izlaska i ne uvodi ništa na mesto Metoda. Tamo je sve loše: vozovi ne idu tačno. iz čijih usta izlaze reči. Mnogi od njih čitali su Kestlerovo Pomračenje u podne. koja se tamo praktikuje. Sve što ima snagu na Zapadu obično je ipak samo negacija. može se reći da uvodi živog čoveka koji se ne stidi svojih mish i ima hrabrosti da se kreće sam. Takode. Zvanično je preporučljivo da se ispoljava što veća odvratnost prema Zapadu. Istočnim intelektualcima to ipak izgleda nedovoljno. Termin je nastao u Moskvi i u Rusiji nije ništa posebno novo. oni koji poznaju Orvela samo po čuvenju čude se što je pisac. Kritika Nove vere. Istina. Hrišćanska religija. Kad se pomene ime nekog pisca. koji nikada nije živeo u Rusiji. koje dobo poznaju. čiji su oni sami deo. Da h ipak hrišćani u zapadnim zemljama koriste na pravi način slobodu? Pre se može doći do zaključka da je ne koriste. Možda je. i formom satire u Sviftovoj tradiciji. Već to da na Zapadu postoje pisci koji razumeju funkcionisanje neobično složene mašine. da bi hrišćanstvo uspe­ lo da se preporodi. Orvel ih je fascinirao zapažanjem detalja. jer niko nema novca. Malobrojni su upoznali Orvelovu 1984. Mesija se ne pobeduje argu­ mentima razumnih ljudi. potreban pritisak . u prodavnicama nema ničega. Religija je postala tamo nešto poput običajnih ostataka.kako pokazuje verska predanost hrišćana u narodnim demokratijama. treba napraviti sarkastičnu grimasu i skupiti usta kao za pljuva­ nje. s obzirom na „glupost" Zapada. (zbog teškoće da dobiju tu knjigu i opasnosti kojoj izlaže njeno posedovanje. ovu formu je nemoguće praktikovati u zemljama Nove vere jer bi alegorija. izgleda im začuđujuće.

Dalje na istok već ne ide i naro40 . izrađene u Centru). uvoziti. međutim. Bah. kao i mnoge pronalaske s tog Zapada. s grozničavom delatnošću njenih industrijskih i trgovačkih centara. izrash su iz filozofije trule buržoazije i u umetničkom pogledu znatno više od njih stoje ruski realisti („peredvižnici"). „borba s kosmopoli­ tizmom" nije lišena racionalnog obrazloženja. Sekspir. Holandiju. Ispoljavanje kosmopolitizma bilo bi sastavljanje repertoara samo od zapadnih dela (npr. Zapadno slikarstvo do devetnaestog veka ne nameće rezerve. Tada su upravo na „trulom Zapadu" delali Marks i Engels. Berlioz. U svakom slučaju. prevode i izdaju (npr. kad je reč o zapadnoj muzici. Italiju. u zemljama narodnih demokratija. Musorgski. Verdi). kako se saznalo. s malobrojnim izuzecima. borba s kosmopolitizmom izražava se u narodnim demokratijama tako što se preporučuje da se neki stari zapadni pisci. oni umeju sebe da uvere u relativnu ispravnost preporuka Centra u tom pogledu. a od zapadnih samo one koji su komunisti (u slučajevima sumnjivih informacija izdavačima se dostavljaju specijalne proskripcione liste autora. koji su smatrani „naprednim u svom vremenu". upitan danas šta podrazumeva pod Evropom. U praksi. treba prevoditi i izdavati sve ruske pisce. preporučuje se i treba prevoditi i izdavati sve stare ruske pisce. koje je trebalo kasnije. već francuski impre­ sionisti. međutim. Celokupna ruska muzika pogodna je za repertoar orkestara i solista. vekovima podložnim uticajima Zapada. Međutim. Nemačku. Borodin). Postoje izvesne okolnosti koje čine da propisano neprijateljstvo prema kosmopolitizmu nije baš toliko teško za intelektualce kako bi se moglo očeki­ vati. Čajkovski. Razvoj savremene Evrope. Zašto ima obrazloženje u Centru je dovoljno jasno: suviše široka uporedna skala ne doprinosi moralnom zdravlju građana. radi se o likvidiranju loše navike: pušač se odučava od pušenja tako što mu se oduzimaju cigarete. Što se tiče savremenih. Bah.lom Zapadu". međutim. Mocart. Balzak. Stanovnik države Ajdahoa. nastaju kolebanja već kad su u pitanju kompozitori prošloga veka. Zemlje koje danas predstavljaju zapadne provincije Imperije vekovima su bile istočne periferije. Mada u istoj meri detaljni propisi stvaraju velike teškoće urednicima. radnicima izdavačkih firmi i muzičkim izvođačima. Svift). Ispoljavanje razumevanja potreba je međutim mešani repertoar (npr. Prostor na kome je postala civilizacija zvana evropska poklapao se manje-više s prostorom na kome se prostirala religija koja je dolazila iz Rima. sigurno će navesti Francusku. produ­ bio je razhku između „Evrope" i njene „Istočne marke".

Ako se pretpostavlja da će se Nova vera raširiti svuda. omalovažavanje zemalja Srednje i Istočne Evrope. njegovi pogledi su značajni. poljski pesnici s ljubavlju su podražavali forme francuske pesme itd. Možda stanovnik Ajdahoa predstavlja „istorijsko kašnjenje". Mada ga kompleks niže vrednosti Rusa. već čitave zemaljske kugle. sa svake tačke gledišta ove zemlje su možda važniji deo ne samo Evrope. prirodna bogatstva. Tokom dugog istorijskog perioda novac i moć su se gomilali na zapadu Evrope. njihov radnik više ne podseća na bespo­ moćnog emigranta koji je išao trbuhom za kruhom na Zapad. nastala polovinom dvadesetog veka.). Belgijanac ili Holanđanin ne zna ništa o Poljskoj. koje ispoljava Zapad. biće veoma zanimljiv primer izvođenja novoga jer u Istoriji ne 41 . čini mu se da potiče iz slabe orijentacije u promeni pro­ porcija. Belgiji ili Holandiji. Pa ipak. crkve i palate u Poljskoj gradiU su italijanski arhitekti. Istočni intelektualac ne smatra ovakvo stanje stvari razumnim i veću so­ lidarnost oseća s Rusom koji sa Zapadom ima stare i neprijatne račune. Ceh ili Mađar zna veoma mnogo o Francuskoj. Ako se pretpostavi da će Centar biti pobeden i neće uspeti da nametne svetu svoju hegemoniju. Prosečno obrazovan Poljak. Čehoslovačkoj ili Mađarskoj. uostalom. Jer ove zemlje imaju brojno stanovništvo koje ispoljava posebnu sposobnost u prilagođavanju zahte­ vima tehnike savremene industrije. njihovi tehničari i naučnici mogu s uspehom da konkurišu svojim zapadnim kolegama. koje će u tim zemljama nastati. odnosno njegova svest podleže zastarelim navikama koje već negiraju činjenice. forme privrede i kulture. Odnos Zapada prema njima nije bio hšen protekcionističkog omalovažavanja i nije se dosad mnogo razlikovao od možda suviše pravolinijskog mišljenja stanovnika Ajdehoa. koji vodi do stalnih potvrđivanja o apsolutnoj prevazi i neprestanim zahtevima za počastima. tamo su se takode proizvodili kulturni modeli. one su prvi i zato najinteresantniji eksperimentalni teren izvan Rusije. Štaviše. tešku industriju i rudarstvo koji se brzo razvijaju. polukolonijalni teren. izvršili su uticaj na diplomatske korake američkih političara kojima gubitak „Istočne marke" u korist Rusije ne izgleda kao potez koji bi mogao da ima ozbiljne posledice. Zemlje istočne i srednje Evrope bile su „siromašne rođake". kasnije šireni na istoku (npr. nervira u najvećoj meri. Prosečno obrazovan Francuz.di koji tamo žive izgledaju mu kao mešavina zaostalih plemena koja nisu dostojna velike pažnje. gde je bio upotrebljavan za najcrnje poslove. njihovi pisci i muzičari ne mogu se žaliti na nedostatak talenata.

Treba stati na sopstvene noge onako kao što je na sopstvene noge stala nacionahzovana industrija. U prošlosti se u ovoj retorti proizvodila specijalna supstanca uzajamnim delovanjem uvoženih i domaćih elemenata. male države na obalama Atlantika pune su uspo­ mena na nekadašnju. Bilo kakvo traženje sopstvenih puteva naišlo bi na zamerku zbog titoizma. češki ili mađarski intelektualci putovali u Meku slikarstva. na p rimer. Zar onda nije opravdano zaustavljanje tog slepog obožavanja zapadnih uzora. gurajući tamo istovremeno svoje knjige. Nikada se više neće vratiti zabavno vreme kad su poljski. pisane za sasvim drugu vrstu publike? Treba se odučiti od imitacije. pošto je bio liberalan i ideje koje su odande prodirale ugrožavale su 42 . i po povratku slikali svoju domaću reku tako da je bila sasvim slična Seni. mada u stvari uopšte nije ličila na nju. АИ. Pa ipak. Folklor . Ako je ranije imitacija bila voljna i dobrovoljna. „borba s kosmopolitizmom" može da bude.svakako. Danas se uvoženi elemenat pojavljuje u znatno čisti­ jem obliku jer dovoljan broj stražara vodi računa o očuvanju potrebnog poštovanja prema uzorima. trebalo da bude imitirano u Pragu ili u Varšavi? Zašto bi trebalo u tim gradovima igrati engleske komade. Neprijatnost dolazi otuda što su. dobra terapija. koja je bila opravdana sve dotle dok je francuski. nauka i umetnost „marke" postale potpuno zavisne od nove metropole. ovoga puta već zapadne marke Imperije. moguće je samo utoliko ukoliko ta prošlost dokazuje paralelne razvojne puteve datog na­ roda s razvojnim putevima ruskog naroda. Čak posezanje za sopstvenom prošlošću svakoga od naro­ da „marke". „Truli Zapad" u prošlom veku žigosali su ruski patriotski istoričari. već prohujalu slavu. u Pariz. Poljska ima tradicije romantične drame koju nije moguće realistički postaviti na scenu. železnice i fabrike „istočne marke". smatra intelektualac. Zašto bi shkarstvo današnjih francuskih shkara.postoji povratak na status quo. „Borba s kosmopohtizmom" u stvari nije ništa drugo do pražnjenje retorte koja se ponovo puni novom tečnošću. koje je bilo toliko rasprostranjeno medu prosvećenim slojevima „istočne marke"? Posmatrane iz zemalja narodne demokratije. književnost. oslobodivši se zapadnih čari. Relistički pozorišni komadi devetnaestog veka . koje nastaje u zemlji bez dinamičnosti. filmove i modu. engleski ili belgijski kapital inve­ stirao u rudnike. ali lišene su bilo kakve dina­ mičnosti.svakako. Poseduje takode inscenatorske tradicije koje pozorišni ljudi nazi­ vaju „monumentalnim teatrom". sada je posta­ la obavezna. Nastavljanje takvih tradicija mirisalo bi na opasnu jeres.

autokratske vlade. Uostalom, nije samo u očima tih branilaca prestola nalazio milost. Dovoljno je pročitati raspravu Lava Tolstoja Šta je ume­ tnost da bi se dobila slika tog prezira prema zapadnoj preteranoj suptil­ nosti (utončeniju), tako tipičnoj za Ruse. Tolstoj smatra Sekspirove komade zbirkom krvavih budalaština, a francusko slikarstvo (bio je to period procvata impresionizma) mazotinama degenerika. Posle revoluci­ je nije bilo teško razviti ove predrasude, kojima je dodata velika zaliha argumenata: Rusija je ponovo imala sistem potpuno drugačiji od Zapada. Nije li ipak ova podozrivost prema Zapadu predstavljala uvek veliku snagu Rusije i nisu li čak carski istoričari posredno radih za revoluciju, negujuči kod Rusa samosvest i veru u posebno pozvanje naroda? Posmatranje Zapada popreko i s podsmehom nije se pokazalo kao loše sredstvo za zaštitu. Zahvaljujući njemu nastao je tip zemaljskog čoveka, strogog, koji se ne povlači ni pred kakvom konsekvencijom, nasuprot čoveku Zapada, koga je suviše opterećivala prošlost, sputavajući sve smelije korake mrežom zakona, verovanja i etičkih privrženosti. Svesni ove, dotle skrivane snage, „Skiti", kako je nazivao svoj narod ruski pes­ nik Blok, započeli su najzad pohod, a njihovi uspesi su ih učvršćivali u uverenju da njihov prezir prema Zapadu nije bio neosnovan. Podražava­ nje te ruske samouverenosti i oslobođenje papagajskih loših navika bilo bi preporučljivo i za narode koji žive između Baltičkog i Sredozemnog mora. Intelektualac, naravno, razume da je iskorenjivani tip kosmopolite on sam jer se osvrće na Zapad, očekujući odande n e š t o. To ne znači ipak da posebno žah zbog zabrana koje uklanjaju iz njegove zemlje bezvredne pariške bulevarske komade ili kriminalističke romane. Mnoge kulturne pojave koje uzbuđuju „ehtu" u zemljama Zapada takođe izazivaju kod njega odvratnost. Zapitan da li bi u njegovoj otadžbini trebalo postaviti na scenu Coctail-party Т. S. Eliota, odlučno bi odgovorio da ne bi, mada Pustu zemlju istog autora može smatrati interesantnim pesničkim delom. Tekovina koje ljudi u Srednjoj i Istočnoj Evropi nikada više neće želeti da se odreknu jeste osećanje odgovornosti za to šta od izdavača ili pozorišta dobija publika: ako se, na primer, neki komad smatra lošim, ne treba ga prikazivati, čak ako bi i mogao da računa na uspeh i puni kasu pozorišta (zamislite samo radnike Praga ih Varšave kako gledaju snobovsku Coctail-party Т. S. Eliota). Međutim zabrana izvođenja Posvećenja proleća Stravinskog i formiranja ukusa slušalaca na Čajkovskom suviše je očigledan apsurd da ne bi izazivao gorke podsmehe. Dakle, kos43

mopolitizam ličnosti koju opisujem je veoma umeren. Ona pravi razliku između onoga što je na Zapadu dostojno poštovanja i toga što ima uspeh zahvaljujući sumnjivoj reklami koja apeluje na ukus „eUta" sumnjive vrednosti. Superiornost slikarstva ruskih realističkih „peredvižnika" nad fran­ cuskim impresionizmom u Moskvi je dokazana. Nažalost, slikarstvo ima tu osobinu da prilikom njegovog ocenjivanja oko gledaoca takođe ima nešto da kaže i najučeniji argumenti neće uspeti da pretvore ružno platno u delo velike umetnosti, stoje za žaljenje. Na svakom koraku, bilo u estet­ skoj ili etičkoj oblasti, nailazimo na taj otpor koji nastranost čoveka pruža mudroj teoriji. Da je odgovarajuće vaspitano dete dužno da potkazuje svoga oca kad primeti da je njegovo ponašanje štetno za gradnju socija­ lizma (od čijeg uspeha zavisi sreća čitavog čovečanstva) - izgleda razum­ no. A ipak, takav postupak izaziva u mnogima neobjašnjivu odvratnost, slično kao što oni više vole Manea od realističkih ruskih slikara devet­ naestog veka. Smelost kojom Rusi vrše svoje intelektualne operacije dostiže, po mišljenju intelektualca narodnih demokratija, opasne razmere, koje ne slute dobro budućnosti njihovih vođa. Dosledno rezonovanje koje, nailazeći na protivurečnost sa stvarnošću, nalaže da se zane­ mari empirija mora najzad dovesti do skupih grešaka. Hitlerova borba s „degenerisanom umetnošću" bila je sigurno simptom iste vrste kao nova etika njegove partije koja naređuje uništavanje „nižih rasa", a u sličnim idejama nalazi se zametak njegovog poraza. Posmatrajući brigu Centra da nauka i umetnost budu skladne s Metodom, intelektualac dolazi do zaključka da ne mogu snaga i mudrost Zapada biti razlog pada Imperije već upravo aberacije kojima vodi Metod. Proglašavajući Mendelovu genetiku pogrešnom. Centar je, površno uzev, upotrebljavao tri grupe argumenata: 1) da je ona suprotna dijalek­ tički shvatanoj Darvinovoj teoriji odabiranja vrsta jer se nadovezuje na one elemente Darvinove teorije koje su odraz društvenih odnosa, to jest nemilosrdnu borbu za opstanak u kapitalističkom sistemu (umesto na borbu za opstanak u okviru jedne vrste treba postaviti saradnju u okviru jedne vrste); 2) da ona ne daje zadovoljavajuće praktične rezultate u poljoprivredi; 3) da može da služi kao osnova za rasističku teoriju jer „bolje stanje" i „gore stanje" individue čini zavisnim od vrste gena. Dakle, svi upotrebljavani argumenti mogu se smatrati znakom težnje za takvom stvarnošću kakva se želi videti. Šta će se ipak dogoditi ako je genetika Mendelovih kontinuatora skladna s naučnom opservacijom? 44

pita intelektualac. Ma koliko glasno aplaudirao govornicima koji satiru zapadne genetičare, nije uopšte siguran nema li tu posla s velikim cirku­ som, po načinu argumentacije sličnom cirkusima nemačkih naučnika, naučno dokazujući to što je u datom trenutku Nemcima bilo potrebno. Odatle je samo jedan korak do sumnje o samom dijalektičkom Metodu. Zar on ne podleže povremeno čitanju iz prirode i istorije znako­ va koje je vesto tamo najpre stavila ruka samoga čitaoca? Dijalektika je „logika suprotnosti", primenjivana, kako kažu mudraci, tamo gde nije dovoljna formalna logika, dakle, na pojave u pokretu. Pošto su, kako ljud­ ski pojmovi, tako i pojave u pokretu koje ljudi posmatraju, „suprotnosti sadržane u pojmovima samo su odraz, prevod na jezik misli tih suprotnosti, koje su sadržane u pojavama". Divno. Šta ipak reći o primeru koji daje Plehanov da bi dokazao nedovoljnost formalne logike: neko pokazuje mladog čoveka, kome jedva niče brada, i traži odgovor na pitanje da li taj čovek ima bradu ili nema bradu. Ne može se odgovoriti da nema jer ima začetke brade. Jednom rečju, brada tek nastaje, u pokretu je, to je tek izvesna k o l i č i n a pojedinačnih dlaka koje će se jednoga dana pretvoriti u nov k v a 1 i t e t, to jest u bradu. Do đavola - gunđa naš intelektualac - pa to su vežbe za rabine iz sedamnaestog veka. Dlake koje rastu na podbratku mladog čoveka uopšte ne brinu kako ćemo ih nazvati. Nema tamo nikakvog „prelaženja kvantiteta u kvalitet", kako to sa zanosom ponavljaju pristalice. Problem: brada ih nije brada, potiče iz jezika koji mi upotrebljavamo, iz naše klasifikacije. Kakva beskrajna gordost pripisivati pojavama suprotnosti, u koje nas upliću naši nevešti poj­ movi! A ipak, pitanje je važno. Sudbina Imperije zavisi od te nesrećne brade. Ako čitava analiza Istorije, izvršena po Metodu, operiše sličnim trikovima, to jest najpre uvodi pojmove, a kasnije uzima njihove suprot­ nosti za suprotnosti posmatranog materijala, onda će lepo izgledati Imperija podignuta na takvim temeljima. A ipak oseća da ga Metod teroriše. Kako to objasniti? Ne priznajući nikome, dopušta da misli da se u samom zametku nalazi laž, što uopšte ne smeta da ispravno posmatra i obrađuje materijal drugim metodima, pri­ pisujući sve uspehe upotrebi Metoda. Jer on izaziva magnetski uticaj na savremene ljude time što na dosad nepostojeći način ističe promenljivost i međusobnu zavisnost pojava. Pošto su se ljudi dvadesetog veka našli u društvenim uslovima, u kojima iščezava „prirodnost", a promenljivost i međusobna zavisnost postaju vidljive čak i najtupljima, mišljenje kate­ gorijama kretanja izgleda daje najsigurniji način da se uhvati stvarnost na 45

odgovorio je tatica. To je nešto poput izneverene ljubavi a. Bila je potrebna takva nesreća da. mada ima brojne slabe strane. čak ni u svojoj zemlji i koji. Ne čini mu se sasvim neverovatnim da Zapad može izaći kao pobednik iz rasprave s Metodom. intelektualac bi sigurno odgovorio da je mera njegove ispravnosti snaga onih koji njime vladaju.pitao je mali Jakubek. Oni umeju da grade na terenu potresanim neprestanim zemljotresima zgradu s pokretnim zidovima dok Zapad. nikada nije upoznao sreću i slobodu. Potrebna je bila takode nesreća da bi Evropljani. kako sam pakosno to naziva. može dovesti do sasvim neprijatnih edikata koji emaniraju iz Centra. Pa ipak. kad se poredi s konturama statične arhitekture Zapada.razmišlja intelektualac. zdrav razum bio je veoma retko u Istoriji efikasan vodič po lavirintu ljudskih pitanja. koliko god se daleko posegne u prošlost. a širio vojnim osvajanjem. njihovu moralnu pobunu i taktiku njihovih naslednika koja negira ispravnost moralne pobune. zašto ne može da se oslobodi njegove draži (mada bi hteo). na trenutke se čini da će čitavo čovečanstvo biti primorano da se preseli u pokretljivije apartmane. izneverena ljubav ostavlja često talog sarkazma. komplikovan je i ne može se svesti na obrasce simpatija i antipatija. Kakva sudbina roditi se u takvom vremenu . ne raspolažući sličnim savršenim propisima. s pokora­ vanjem njihovih zemalja od strane naroda koji nikada nije umeo da vlada. „Tatice. oni ne poseduju vrlinu umerenosti. a kao što je poznato.delu. Njegova elastičnost koju su iskoristili Rusi. u „usađivanju osnovnih načela entuzijazma" drugima. da li zmija ima rep?" . dakle. pa ipak. potpuno suprotno Marksovim predviđanjima. ostaje pri tradicionalnoj arhitekturi koja preti rušenjem. predstavlja oružje u 46 . istovremeno držeći govor o tome kako je velika čast živeti u „velikoj staljinističkoj eposi". Neki pokretni zidovi dijalektičke zgrade su monstruozni i ispunjavaju stanovnike iskrenim strahom za budućnost tako konstruisane građevine. takode suprotno Marksovim predviđanjima. Otuda neograničene mogućnosti. kao što je poznato. On je kao zmija koja je nesumnjivo dijalektičko stvorenje. Pitajući sebe pošteno. Metod je tajanstven i niko ga dobro ne razume. čim požele da promene zastareli poredak u svojim zemljama. Odnos istočnog intelektualca prema Zapadu. Metod je prerada Marksa na ruski kalup. a to povećava nje­ govu čarobnjačku moć. morali da se mire. Ipak. nastane novi privredni sistem u zaostaloj Rusiji i da revolucija postane poduhvat koji su planirali činovnici Centra. Njegova funkcija se sastoji. „ I s k l j u č i v o rep" . Metod koristi otkrića Marksa i Engelsa.

možda će ipak razumeti? 47 . činilo kako treba! Sve ukazuje na to da ne razumeju. gajeći tiho nadu da „glupost" Zapada nije tako bez­ granična kao što se pretpostavlja. u haosu koji nastane moći će da se traže novi načini za preživljavanje i delovanje. Kad bi ljudi na Zapadu zaista razumeli mehanizam „velike staljinističke epohe" i kad bi delali. Dobra strana Metoda je to što se pomoću njega u datom trenutku može dokazati ono što je vladarima potrebno. a istovremeno. jednog suviše oštro napisanog članka. moćnije od samih tenkova i topova. Ako se Imperija sruši. Iskustvo je naučilo istočnog intelektualca da brižljivo odmerava svoje životne poteze. Video je on veoma mnogo onih koji su padah u ponor zbog jednog neopreznog nastupa. to se potpuno slaže s njegovim zmijskim karakterom. treba revnosno raditi za pobedu Imperije. A možda će ipak. ono što je datog trenutka potrebno određuje se pomoću Metoda.rukama vladara Centra. Dok to ne nastane.

Ne samo da svaka reč koja se izgovara treba da bude brzo ocenjena. s tom razlikom što mesto gde se igra nije pozorišna scena već ulica. ton glasa. niti kod pristaUca Nove vere na Zapadu (kojima pomaže neznanje).počev od nosača i šofera taksija . Niko od građana iz zemalja narodne demokratije nema mogućnosti ni da piše.oni su sasvim opušteni. koja se izražava u spuštanju glave ili u očima koje nemirno lete. one tamo ne postoje. a ne drugačijim kravatama. glasno se smeju. pričaju sve što im padne na pamet. fabrika. u kojoj se stanuje. Osmeh koji se jav­ lja u neodgovarajućem trenutku. Dolazak na Zapad za čoveka s Istoka je veliki šok jer u kontaktu s drugima . Važno 48 . pogled koji ne izražava to što treba da izražava. Teško je drugačije definisati vrstu odnosa koji vladaju tamo među ljudima nego kao glumu.III KETMAN Rasuđivanje intelektualca izloženog pritiscima vlasti Imperije i Metoda puno je protivurečnosti. A ipak postoje i predstavljaju stvarni život tih glumaca. čak i soba. ni da glasno govori o ovim stvarima. Takođe način ponašanja. Ove protivurečnosti nije lako sasvim shvatiti jer imamo posla s potpuno novom pojavom koje nema u tolikoj meri ni kod Rusa (vladajućeg naroda). zar je moguće da odnosi među ljudima mogu da budu tako j e d n o s t a v n i ? Svakodnevna gluma razlikuje se od glume u pozorištu po tome što svi igraju pred svima i jedni o drugima znaju da igraju. a naročito predstavnici intelektualne elite. kancelarija.ne nailazi ni na kakav otpor . To što neko glumi ne uzima mu se za zlo i ne dokazuje uopšte njegovu nepravovernost. s tačke gledišta posledica koje može da izazove. nedostaje im ta unutrašnja koncentracija. pre nego što izađe iz usta. sala za konferencije. Spolja. mogu da budu razlog opasnih sumnji i prekora. To je velika veština koja zahteva budnost uma. ljubav prema takvim. kakvi su iz nužde skoro svi ljudi u zemljama zavisnim od Centra. interpretirani su kao znak političkih sklonosti.

takva kakvu poznajemo dosad. Ako neko osuđuje zapadnu kulturu na hladan i uzdržljiv način. koji igra na primer Sida. to što se javlja u zemljama narodne demokratije pre bi se moglo nazvati svesnom masovnom igrom nego spontanom adaptacijom. naštimovavši sebe na samom početku na odgovarajući ton. ne može svaki glumac. Srastanje s nametnutom ulogom donosi olakšanje i omogućuje smanjenje napetosti pažnje. Ako se upražnjava dovoljno dugo. već idealnog građanina. Poezija. Slično kao što se pre­ vodilac „zaražava" duhom originala. Pravi refleksi u pravom trenutku javljaju se već automatski. to znači da joj je u stvarnosti privržen. na kome gradi svoju ulogu. Dobijeni rezultat podseća na pesmu za pevanje u maršu jer je cilj isfi: stalo im je do stvara­ nja kolektivne veze koja ujedinjuje kolonu vojnika koja se kreće napred. U pozorištu glumac. Njegov psihički stav često nameču oni koji ga okružuju. a ona reguliše čak i njegove gestove. Ne izražava sebe. a šta usvojeno. o kojoj tako glasno viče. Tako trkač koji je postao trkač zato što je imao dobro oblikovane noge.je samo da igra dobro. na sceni j e s t e Sid. i ako to čini sa žarom. tako pesnik koji stvara s mišlju daje ideal pesme ona koja može biti horski recitovana na mitingu. da se više ne može razlikovati šta je svoje. jer veština dobrog ulaska u svoju ulogu pred­ stavlja dokaz da je taj deo njegove ličnosti. može se definisati kao izraz individualnog temperamenta koji se prelama kroz društvenu konvenciju. time pokazuje da u njemu ima bar 10 procenata mržnje. Naravno. i bračni parovi u krevetu razgovaraju mitingaškim sloganima. To se javlja i u književnosti.znatnu dozu glume. Pesnik koji piše propagandno delo ne ograničava se uopšte na čisto racionalistički prilaz. Međutim. Najbolji primer takve pesme-slogana su neke pesme nemačkog pesnika 49 . da igra Sida: potrebna je urođena sposobnost za emotivno pražnjenje u ulozi Sida. Zato su najprilagodeniji novoj situaciji pesnici obdareni dramskim talentom: pesnik stvara lik idealnog revolucionarnog pesnika i piše tu pesmu kao monolog ove osobe. svako ljudsko ponašanje ima u sebi . Pa ipak. Ako neko drži govor pun mržnje prema Zapadu. prazni se emocionalno. čak ako je mlad i dobro građen. razvija ih još više. svesna igra razvija one odlike individue kojima se ona u svom glumačkom poslu najradije služi. Posle dugog treninga dolazi do tako čvrstog srastanja s ulogom. Čovek reaguje na okolinu. poezija Nove vere može se definisati kao izraz društvene kon­ vencije koja se prelama kroz individualni temperament. vežbajuči trčanje.kao što je poznato . u njemu dovoljno razvijen. Uostalom.

a ne može mu se poreći dar za pronicljivo posmatranje. Po mišljenju ljudi na muslimanskom Istoku. Gobino je proveo više godina u Persiji (od 1855. a od 1861. Uspeh u igri posta­ je izvor zadovoljstva. već se preporučuje pribegava50 . Pa ipak. dobija za nas posebnu vrednost jer nije nikad jasno formulisano. ma kako da stvara teško podnošljivu kolektivnu atmosferu. Tada se ne treba kolebati. u sebi se smeškati.Bertolda Brehta koje dominiraju nad delima drugih istočnih pesnika jer se kod Brehta vidi potpuna svest o procesu. „Ра ipak ­ kaže Gobino ­ ima slučajeva kad ćutanje nije dovoljno. a ispoljavati znake ljubavi. do 1858. Dakle. poseduje iracionalnu draž čisto osećajnog kvaliteta. do 1863. Ne samo da je tamo dobro poz­ nata igra primenjivana za odbranu svojih misli i osećanja. Mada je poistovećenje igre i privatne misaone svojine daleko uznapre­ dovalo. satisfakcije. ostaje još dosta toga što primorava na budnost. i to ne najmanje. pokušavajući nevešto da opišemo ovu novu vrstu običaja. svoju imovinu i svoje dostojanstvo zaslepljenosti. a simulirati neznanje. Ne samo da se tada javno treba odreći svojih pogleda. nailazimo na frapantnu analogiju u islamskoj civilizaciji na Bhskom Istoku. koje je uto­ liko lepše ukoliko treba veću cenu platiti. onaj ko poseduje ne treba da izlaže svoju osobu. već se ona pretvorila u trajnu instituciju i dobila naziv: ketman. to što je u nama čuvano od očiju nepozvanih. čovek počinje da iznad svega ceni ličnu prepredenost. mrzeti. kad se ono može smatrati priznanjem. Gluma praktikovana u tako velikim razmerama nije se često događala u dosadašnjoj istoriji ljudske vrste. Govoriti da je nešto belo. Čovek se sklanja u unutrašnje svetilište. a što nije formulisano u recima. pruža onima koji se maskiraju izvesne.francuski poslanik). znati. Podudarnosti između ketmana i običaja upražnjavanih u zemljama Nove vere toliko su začuđujuće da ću sebi dozvoliti duže citate. Istovremeno. nasamarujući tako protivnika (koji takode nas nasamaruje). čak ako se ne treba obavezno slagati sa zaključcima ovog veoma opasnog pisca. treba ćutati o svojim pravim uverenjima ako je to moguće. ludosti i pakosti onih koje se Bogu dopalo da dovede u zabludu i održi ih u zabludi". Stalno maskiranje. godine . a spolja pokazivati svečano oduševljenje. Šta je ketman? Njegov opis našao sam u knjizi Gobinoa Religions et Philosophies dans l'Asie Centrale. a misliti da je crno. godine bio je sekretar francuskog poslanstva. da bi se drugima zabranio prist­ up u njega.

51 . Odbacio je d o g m u o uskrsnuću tela. Ali svuda se tvrdi da je praktikovao ketman i da se krišom odlikovao velikom hrabrošću. Poput Aristotela. dronjavom i glad­ nom. „Mada je ostavio za sobom mnoga teološka dela .On se takođe bojao mula. Prim. Iako u A v i c e n i n o m s i s ­ temu ima puno nedoslednosti i kompromisa. pružati dokaze za njihove optužbe ' A v i c e n a ( 9 8 0 . ništa što bi moglo da uputi na trag ideja. ne možemo se čuditi ako. kao što je priznao u razgovoru s Gobinoom jedan Persijanac.nje svim lukavstvima samo da bi se protivnik prevario. koji je bio avicenovac^: „.nikada nije otkrio jasno u svojim knjigama. Nekima je ketman služio u njihovom pripremnom periodu. oči su pune svetlosti. za čoveka koji primenjuje prema njemu ketman. makar on bio ministar ili moćni kralj. koji prividno ponizno drhtiš pred vesto obmanutom moći. razoružavaš opasnu zver. Z b o g m n o g i h jasno izraženih materijalističko-ateističkih pogleda. Koliko li samo radosti istovremeno!" Kako daleko može da ide ketman dokazuje primer osnivača jedne od sekti. u njemu su vidljivi i jasni elementi materi­ jalizma i ateizma. Zahvaljujući njemu vernik dostiže stanje trajne nadmoćnosti nad onim koga je pre­ vario. smatrao je da je materija v e č n a i nestvarena. Tada će se ispovedati sve vere koje mogu da se dopadaju. „u Persiji nema ni jednog savršenog muslimana"." Dakle. Hadži-Šeika-Ahmeda. ortodoksni vernici su 1160. godine spalili Avicenina dela kao jeretička. kako priznaju njegovi čak najvatreniji učenici.. Evo opisa propovedničkih pohoda Sadre.stavmka aristotelizma na arapskom Istoku." „Ketman ispunjava ponosom onoga ko ga primenjuje. vršiti svi obredi koji se smatraju najbesmislenijim. koristiti sva sredstva za uvođenje u zabludu. što nije izložio dragocenu veru odvratnom kontaktu s nevernikom i najzad što je.. varajući ovoga drugoga i učvršćujući ga u zabludi. Ž i v e o je u Persiji. arapski filozof. krivotvoriti sopstvene knjige. tebi. navukao na njega sramotu i duhovnu bedu. uvodeći veoma precizno red u doktrinu koja danas nosi njegovo ime. Na taj način čovek će steći veliko zadovoljstvo i zaslugu što je zaštitio i sebe i svoje. Nije se moglo izbeći izazivanje njihove podozrivosti. naučnik i lekar. koje je zaslužio.1 0 3 7 ) . lišen je pristupa na jedino ispravan put i čak u to ne sumnja. ali davati solidne osnove. Jedan je od glavnih pred.kaže Gobino . Rugaš se nein­ teligentnom biću. nisu svi bili oprezni kao Hadži-Seik-Ahraed. koračaš u sjaju pred svojim neprijateljima. Ipak. koje mu se danas pripisuju. on je pre svega jadan slepac. međutim. prev. kad bi se ipak osetili dovoljno jaki da otvoreno proklamuju jeres.

značilo bi podvrći se beskrajnim proganjanjima i izložiti opasnosti budućnost filozofskog preporoda koji je planirao. stručnjak kompetentan da samostalno rešava verska pitanja. pri čemu su od najveće koristi u otkrivanju devijacija ljudi koji praktikuju ketman shčne vrste: prepoznavajući s lakoćom kod drugih akrobatske trikove. Nije odbijao. s molitve na otkrovenje. čineći čuda od veštine. slagao se sa svakom rečju koja je dolazila iz tih dostojanstvenih usta. iz kojih su samo upućeni mogli da nadu izlaz. ukla­ njao je zastore. preplićući sve bogato izjavama o svojoj uzornoj veri. s otkrovenja na božje jedinstvo i tamo. prev. odbacivao islam i pokazivao se samo kao logičar. Slično kao u islamu. čije iskorenjivanje donosi tolike nevolje vladari­ ma. Pitali su ga za njegovo učenje. Prim. ketman u njegovim pre­ ciznijim i strožim formama svuda je upražnjavan u narodnim demokrati­ jama. 52 . kakvo je ketman. Sami su zahtevali da vodi njihovu maštu složenijim pitanjima. a kad je najzad ocenio da može da nastupi otvoreno. Takvo postupanje oduševljavalo je mule. ispovesti pred naprednijim učenicima. Smesta se prihvatao toga. lažne silogizme. Sedao bi u ugao njihovog salona. mučtehidi su mu sami predlagali javna predavanja. starao se da se predstavi pokorno svim tamošnjim mučtehidima' ili doktorima. kraj njihovih talara. do koje je išao Sadra. nisu varke. Devijacije. metafizičar i ko je zaista bio. Uznosili su ga do nebesa. zaboravljali su da ga nadziru. Zato se prilagodio zahtevima vremena i pribegao tom velikom izvrsnom sredstvu. morala za njega u Evropi smesta tužno završiti. uzimao je kao tekst doktrinu ablucije ili nešto slično i raspredao je naširoko i nadugačko o propisima i sum­ njama savesti naj suptilnijih teoretičara. kazivao je jedino ideje pozajmljene iz najpravovernije šiitske teologije i ničim nije odavao da se bavi filozofijom." Ketman islama i ketman dvadesetog veka u Evropi izgleda da se raz­ likuju samo po tome što bi se hrabrost.priznati muslimanski (šerijatski) pravnik. Kad bi stizao u neki grad. govorio je skromno. uglavnom je ćutao. Miictehid) . postizao je konačno cilj i širio avicenizam u čitavom sloju obrazovanih. rečenice dvostrukog značenja. To su slučajevi demaskiranog ketmana. osećanje superiomosti nad onima koji nisu dostojni da se približe poznavanju istine predstavlja jedno od glavnih zadovoljstava u tajanstvenom životu koji uglavnom ne obiluje zado­ voljstvima. koje sami ' Miičtehid (tur. videći da je tako blag. Posle neko­ liko dana. Pa ipak. S doktrine ablucije prelazio je na doktrinu molitve. koristeći prećutkivanja. imam. poricanje samome sebi.

Svaki novi komen­ tar uz propise Nove vere. njega nije oslobođen ni partijski vrh pojedinih zemalja. Najsigurniji način za očuvanje od prigovora je glas­ no. Pošto je broj vrsta ketmana skoro neograničen. pošto su mnogi za vreme rata bih na terenima kojima je neposredno Rusija upravljala . nazivi devijacija ne mogu da stignu da srede taj vrt pun neočekivanih primeraka. Između Slovena Srednje Evrope i Nemaca vekovima je postojala mržnja. Kod radnika i seljaka on je više emocionalan i zasniva se na posmatranju . pevušenje ruskih pesama. Kako je dotle postojala vehka razlika u životnom standardu i civihzacijskom nivou između Rusije i zemalja koje se danas nazivaju narodnim demokratijama u korist ovih drugih. a mera veštine je preduprediti bar za dan sličnu optužbu. množi unutrašnje ograde kod onih koji su po svojoj spoljašnjostiizuzetno verni. mnogomilionske mase koje upražnjavaju ovaj ketman u zemljama narodne demokratije moraju da upotrebljavaju posebno lukava sredstva maskiranja. postupajući pomalo kao prirodnjak koji vrši opštu klasifikaciju. koriste prvu priliku da uvale u nevolju protivnika ili prijate­ lja. objavljivan iz Centra s opštevažečom snagom. On je rasprostranjen.ili vojnika oslobodilačke armije. koja bi mogla da ih snađe od strane čoveka koga uništavaju. Pisac koji nije posvetio nijedno delo istaknutim ruskim ličnostima ili pak životu Rusa. kod Slovena je ona bila obojena respektom prema spoljašnjim odlikama civilizacije primetnim kod Nemaca. Odlika ljudi koji upražnjavaju ovaj ketman jeste bezgraničan prezir prema Rusiji kao varvarskoj zemlji. Pošto je Tito postupio kao Sadra. ili. Potrudiću se ipak da se zadržim na njihovim glavnim grupama i porodicama.primenjuju. Nacionalni ketman. koga je opisao Gobino. ne može smatrati da se smestio na sasvim sigurnoj strani. manifestovanje divljenja dostignućima Rusije u raznim oblastima.Rusa u njihovom svakodnevnom životu. pa ipak. vatreno aplaudiranje ruskim muzičarima i glumcima itd. 53 . Nemoguće je navesti sve ketmane koji se mogu pronaći u zemlja­ ma narodne demokratije. Ne može se definisati jednostavno kao nacionahzam. ograničavajući se na teme svoje zemlje. time se osiguravaju. nacionalni ketman nalazi obilnu hranu. i objavio svoju jeres čitavom svetu. nošenje ispod pazuha ruskih časopisa i knjiga. ne samo medu širokim masama. na svakom koraku. Propagandne rasprave s pristalicama „nacionalnog puta u socijalizam" u pojedinim istočnim prestonicama naučile su publiku koji obrti i koje reakcije mogu da je izlažu prigovoru da neguje u sebi te pogubne tendencije.

Izjašnjavanje protiv ove tvrdnje značilo bi brisanje Nove vere i uvođenje na njeno mesto druge vere. ne može da stvara smetnje tamo.idu dalje u rasuđivanju znatno više su pozvane za reahzovanje socijalizma od Rusije. i tu počinju suptilnosti doktrinamih razlikovanja. starao se da se pred mulama time ne izda. veći deo zemljišta je obrađivan. srednji Evropljanin bi. videći u Titovom savezu sa Zapadom primer istorijskog fatalizma. saobraćajna mreža je gušća. izrazio svoj odnos prema Rusiji omalovažavajućim odmahivanjem ruke. na primer. Dakle. ipak. transporta ili rukovanja mašinama. bolju sposobnost organizacije. čak jako privržen svom ketmanu. njihovo stanovništvo je razboritije. dakle. odbacujući misao da je ovaj fatalizam mogao jednostavno da bude izaz­ van politikom Centra prema narodima potčinjenim od nje. tj. Kod mlade inteligencije radničkog porekla izgleda da prevladava stav. koji se u stvari nalazio izvan islama.ne". koji bi izrazi­ la sažeta misao: „socijalizam . To je retka vrsta. zapažajući poredenjem veću uglađenost svojih običaja. Ketman revolucionarne čistote. Ona se zasniva na veri u „sveti oganj" Lenjinove revolucionarne epohe. češća u velikim gradovima Rusije nego u narodnim demokratijama. verni musliman. zatvaraju se u ketman. Pa ipak. to jest istupiti protiv Centra i oslabiti njegov vojni potencijal. Rusija . zasnovane na bezobzirnoj svireposti nisu nužne. takve koja se neposredno nadovezuje na Marksa i Engelsa. Drugi. taj oganj. Sadra. slično kao što se mnogi tobožnji pobornici Nove vere u stvari nalaze izvan nje. a čak su nepotrebne jer postoji viši stepen društvene discipline. čiji je sim54 . koje ne štete Centru u njegovoj svetskoj borbi ali su odbrana nacionalnih interesa tamo gde je to još moguće.Međutim. kad bi mogao. Stvar se ne odigrava ipak na čisto emocionalnom planu. što mu uostalom ne smeta da oseća strah od ogromnih masa koje se izUvaju iz dubine evro-azijskog kontinenta.da. industrija ne mora da počinje od stanja bliskog nuli. „nacionalni put u socijalizam" je osuđen i učinjeno je mnogo da bi se dokazalo daje svako ko se protivi potpunoj primeni ruskog uzora u najsit­ nijim pojedinostima i pokoravanju diktaturi Centra. takav ketman se izražava samo praktičnim merama. Evropske zemlje . gde se islam bori s nevernicima za svoje postojanje. koji ne treba da smeta Centru u njegovim spoljašnjim akcijama. izdajica i mora podeliti Titovu sudbinu. koji je jedino sredstvo za vođenje revolucije svetskih razmera. Izvesne metode.

Da On nije primenio izuzetan teror 1937. Književnost je pod uticajem nametnutih teorija postala phtka i bezbojna. pozorišta i muzike. Možda u izuzetnim periodima. rusko pozorište koje je nekad bilo vodeće u svetu hšeno je slobode eksperimentisanja. godine označilo je kraj ove epohe. nije siguran daje On nepotreban. godine. Potpuno se menja u četiri zida svoje kuće. ako ne i sveopšti u Rusiji za vreme Drugog svetskog rata i današnja njegova forma je pre­ porod jednom već izneverene nade. kolektivizacija je izvršena na nemilo­ srdan način. Kada se postigne pobeda. mada ponekad suprotna zdravom razumu. Masovne čistke. Tamo se mogu naći (ako imamo posla s dobro situiranim intelektualcem) reprodukcije dela umetnosti zvanično 55 .ko bi se. Estetski ketman. ne podiže efikasno moral ruske vojske pred licem pretećeg rata? On je odvratna mrlja na svetloj Novoj veri. nauka je podređena direkti­ vama koje su dolazile odozgo. odvažio na slična dela? A ipak. smatrajući Ga odgovomim za strašnu sudbinu ruskog naroda i za mržnju. a čak Ga treba podržavati. ako ne bi bio kao On. u logorima prinudnog rada propali su milioni građana Sovjetskog Saveza. piše pohvalne recenzije o slikarskim izložbama i pretvara se da su mu pro­ jekti sumorne teške arhitekture novih zgrada veoma uverljivi. ali mrlja koju danas još treba tolerisati. Čovek dobrog ukusa ne može tretirati suviše ozbiljno rezultate zvaničnog pritiska u kulturnoj oblasti. U tom svetlu njegova dela dobijaju odlike mudre efikasnosti i opravdana su možda izuzetnom istorijskom situacijom. „Sveti oganj" je prigušen. istrebljenje čitavih nacionalnih grupa . Ovakav ketman bio je veoma čest. Ipak. Tako smatra onaj ko upražnjava ketman revolucionarne čistote. ovaj „oganj" će ponovo buknuti s nekadašnjom snagom. zar se ne bi našlo više ljudi voljnih da pomažu Hitleru nego što ih je bilo? Zar npr. mada aplaudira pesmama.bol npr. današnja linija u nauci i umetnosti. pad životnog standarda građana. Rusija se suprotstavila Hitleru. prema neruskim narodima primenjena je okrutna pohtika. Revolucionarno delo nije podleglo sili koja je udarala spolja. On mrzi iz sveg srca Njega. Samoubistvo Majakovskog 1930. svođenje umetnika i naučnika na ulogu povlađujućih lakeja. koju ruski narod izaziva kod drugih naroda. a odnosi među narodima srediti se na novim i boljim načelima. kakav je sadašnji pojavu prevejanog tiranina treba smatrati poželjnim znakom. uništeno je slikarstvo. u kojima je izginulo toliko dobrih komunista. okovi koje je On stavio raskinuće se. pesnik Majakovski. obeležene procvatom književnosti. „Sveti oganj" nije se ugasio.

stalnog iznenađenja. vašarima. slikama svetaca. za kojom se juri. Ovaj luksuz privatnosti mu je opraštan ako njegov stvaralački rad. intelektualac je spreman na sve žrtve i sva lukavstva jer vrednost izdvajanja u društvu. Telvizijski ekrani u privatnim stanovima koji krišom gledaju kako se ponašaju građani pripadaju još budućnosti. ploče sa savremenom muzikom i bogata zbirka knjiga starih autora na raznim jezicima. benzin. Samo kod neznatnog broja pojedinaca koji pripadaju izvesnoj sredini ovi doživljaji su vezani sa umetničkim delima. parfemi. Većina crpi prolaznu estetsku radost iz same činjenice boravljenja u potoku života. Da bi zaštitio svoj položaj i stan (koji ima po milosti države). koji obavlja u slično uređenom ate­ ljeu. slušajući strane radio-stanice i čitajući dobre knjige postiže trenutak opuštanja. Izgleda da se nadražujuća i okrepljujuća moć ovoga učešća u masi zasniva na osećanju m o g u ć n o s t i . po koje nije obavezno posezati za slikama impresionista ili Holanđana. Takođe. pomorandže. gde osim toga nema mogućnosti za izolaciju. riba raznih oblika i boja. Oko se raduje odeći. dakle. 56 . odjek mašina. tajni. jer s pojavom gostiju igra ponovo počinje. Plivač koji se prepušta talasu i ima osećaj beskonačnosti ambijenta koji ga okružuje ima slična osećanja. narodnim vajarstvom. smehove. Mislim na najveće pesnike velikih gradova. a npr. pariške pijace sa svojim gomilama povrća i cveća. voća. naravno. dekoracijama od cveća izrezanog od papira. U gradovima oko nailazi na šarene izloge prodavnica. muzikom i plesom. rad mašte čoveka u masi je erotske vrste. štaviše. mada predat otupljujućem radu ruku. pruža estetska pražnjenja ritmom običaja. ozon. crkvenim obredima. a njegova uzbuđenja su na granici fizioloških uzbuđenja. odećom. donosi očekivane propagandne efekte. dovikivanja. život seljaka. ako je čovek sam. komadima mesa s raznim nijansama drečavog crvenila pružaju radosti. mašta čita s lica prolaznika njihov privatni život. veća je nego što bi to mogla da izrazi rečenica „ту home is ту castle". raznovrsnost ljudskih tipova. Nikada valjda nije detaljnije proučavano koliko su čoveku potrebni doživljaji koji se neprecizno nazivaju estetski. Bodlera i Vitmana. Čulo mirisa beleži mirisne oblasti koje se smenjuju: kafa. sjaju svetlosti. pečeni kikiriki.žigosane kao buržoaske. pomešan sa cvrkutom ptica. to jest na Balzaka. Pesnici velikih gradova posvetih su mnoge stranice svojih dela opisima ovog radosnog uranjanja u rezervoar svakodnevnog života. Sluh hvata odlomke arija.

jer postoji magija pozorišta. i to lošeg kvaliteta.u zemljama Nove vere gradovi gube svoje nekadašnje karaktere. Sekspira. Količina estetskih doživljaja koje dobija stanovnik gradova Nove vere je. gde je „ugledanje". ukidanjem katoličkih praznika i prestankom vašara. ali verovatno ih ipak ne navodi. mode. neobično ograničena. fab­ rike. pesma. izrazu lica. ona je jednog. Jedino privlačno mesto je pozorište. Otuda ogroman uspeh koji kod publike imaju dela starih autora. Glad za č u d o m je u zemljama Nove vere tako velika da bi ona trebalo da navede na razmišljanje vladare. Borba s njima i njihovo maskiranje moraju da vode nestanku seoske odeće. odeči. To je pro­ leterski tip. čijem se razvoju posvećuje mnogo pažnje. koji određuje sadržinu komada i vrstu deko­ racija (ove druge ne bi trebalo da daju mogućnost za isticanje dekoraterove mašte). ples). čak ako je ona sputana naređenji­ ma socijalističkog realizma. ako ne i većoj meri nego način ishrane. prosečnom tipu. Arhitektura novih zgrada je monumentalna i sumorna (ne govorim o rekonstrukcijama). Ipak. slikarstva. preterano negovan zahvaljujući važećim estetskim uzorima: iste trbušaste žene i kvadratni muškarci mogli bi potpuno da promene svoj izgled pod uticajem filma. kao što se to dogodilo u Americi. Na selu. dakle. mesta okupljanja puna su velikih crvenih platana sa sloganima i za­ stava. gde čitava dotadašnja običajna forma treba da bude likvidirana preobražajem seljaka u zemljoradnike. Gradove ispunjava rasni tip na koji dobro gledaju vladajući: malog rasta. Čak i kad se pojavi potrošačka roba. npr. čija konačna kruna mora da bude baraka ih pak zidani blok. na 57 . recimo iskreno. kvadratni muškarci i žefte kratkih nogu. sa širokim bedrima. Javlja se izvesna protivurečnost između zvanične zaštite folklora (muzika. orna­ mentike kuća. oslonac ove kulture bili su pretežno srednji ili bogatiji seljaci. Ulice. koji gube svoj ekonomski smisao. nas­ tanjen mnogim porodicama. Hronični nedostatak potrošačkih dobara čini daje masa jednolično siva i jednolično siromašna. u stvari želja za poistovećivanjem s uzorom. i nužnostima novog privrednog sistema. traju još ostaci specifične seljačke kulture koja se lagano tokom vekova taložila. jer oni gledaju na te želje kao relikte prošlosti. Likvidiranje malih privatnih preduzeća daje uhcama hladan i zvaničan izgled. uticala u podjednakoj. lakoća i veselost u arhitekturi su iskorenjivane kao formalizam. Strah parališe individualnosti i nalaže im da budu što shčnije po gestovima. jer njihova fantastičnost pobeduje čak i u granicama naturalističke inscenacije. Sa zatvaranjem crkava. negovanju privatnih vrtova i tome slično.

U ovakvim uslovima estetski ketman ima sve šanse za razvoj. uostalom. to jest pozorištu. Slikari traže oduška za svoja interesovanja u ilu­ stracijama za knjige za decu. gde je sloboda fantazije malo veća. godine zvanično uvesti tamo umetnost koja se danas na Zapadu smatra savremenom. ne vidi se razlog da bi to što se smatra formalizmom u slikarstvu i arhitekturi. Poljska i Čehoslovačka pre Drugog svetskog rata. a kod radnika književnosti i umetnosti u raznim varijantama eskapizma. stvaranjem specijal­ nih ustanova koje bi projektovale uzorke tkanina. stakla i keramike za industriju. tumače i objavljuju stare autore. Plaćajući dug zbog postavljanja na scenu savremenih dela. svetla. Pisci čeprkaju po starim tekstovima. bile zemlje koje su prednjačile u dekoraciji enterijera). U ovakvim pokušajima. pored Švedske i Finske. filmu i folklornim predstava­ ma). Priznati da su ljudskom oku potrebne vesele boje. Neki predstavnici likovnih umetnosti toliko su odvažni da skoro otkrivaju svoj ketman. Rado pišu knjige za decu. Mada se i tamo vidi napredak. Mnogi od njih se opredeljuju za univerzitetske karijere jer proučavanja istorije književnosti daju bezbedan pretekst za udubljivanje u opštenje s delima velike estetske vrednosti. zašto se ne bi pristupilo planiranom zadovoljavanju ljudskih estetskih potreba? Ovde ipak ulazi­ mo u opasnu oblast demona Psihologije. Šta ipak učiniti s mišlju da estetski doživljaji nastaju uglavnom zahvaljujući onome što izrasta organski i da je povezivanje boje i harmonije sa Strahom podjednako teško zamishti kao drečavo perje ptica koje žive u severnoj tundri. On se izražava u podsvesnoj čežnji za čudom (koje nastoje da kanališu u pravcu kontrolisanih razonoda. propagirajući potrebu za estetikom u svakodnevnom životu. Podizani su već neboderi.seoske radnike mogu se primeniti iste opaske koje važe za gradsko stanovništvo. sunčana arhitektura. nameštaja. Pa ipak. značilo bi tvrditi da je ukus Centra loš. Možda će se 2000. Nalaze čak podršku inteligentnijih dijalektičara iz partijskog vrha i novac za slične poduhvate. najbolje se vidi racionahzacija estetskog ketmana: pošto je u socijalističkoj privredi sve planirano. godine. 58 . moglo da bude u dužem periodu u primenjenim umetnostima. pozorišni režiseri se zalažu za mogućnost postav­ ljanja na repertoar Lope de Vege ili Sekspira. gde izbor drečavih boja može biti opravdan pozivanjem na „naivnu" dečju maštu. harmonični oblici. Treba imati ogromno poštovanje prema takvim naporima (uzmimo u obzir da su npr. po uzoru na građevine zidane u Čikagu i oko 1900. Povećava se takode broj prevodilaca stare poezije i proze. dakle.

računaju se vaše objavljene knjige. u laboratorijama ide napred sa svojim proučavanjima. bio je u klopci. Treba učiniti sve što zahtevaju. Tako nastaje ketman profesionalnog rada. Čak je i veliki poljski pesnik Mickjevič. izvukao iz Rusije. Naravno. Evo prevoda duge poeme iz šesnaestog veka. možete napisati to u uvodu. jer on zauzima mesto proroka. pisanih iz nužde.trebalo bi da se trudim da učinim od njega nešto najbo­ lje. Ako ste pisac. koji ima isti zadatak kao posvete kraljevima i carevima u proteklim epohama. morao da mu posveti svoju poemu i u posveti nije štedeo pohvale. Rezultati postignuti u ime nekoristoljubivog traženja istine su trajni. a pošto ste pristalica Metoda i Nove vere. nečiji život nije ocenjivan na osnovu povremenih pane­ giričkih dela. oni su veoma dobro prihvaćeni i doneh su mi nmogo novca. a galama političara prolazna. rasprava o Sviftu. Nada mnom se va­ ljaju bure. jer ču podignut vodom. starao sam se da događaje u njemu predstavim što vemije. jer. Ako uspešno realizuje svoje delo. a imam samo jedan život i taj život prolazi . to jest za sticanjem 59 . Ja sam kao Ijuskar zakačen za stenu na dnu mora. čija je tema uzeta iz daleke prošlosti. kad se. Evo mojih pre­ voda s ruskog. Predstavljeni primeri pokazuju da ketman profesionalnog rada nije sasvim neugodan za vladare.Ketman profesionalnog rada. Podražavajući ga. Ipak. Pošto sam se našao u uslovima na čiju promenu nemam nikakav uticaj. svejedno je kako će ono biti predstavljeno i za čiju slavu upotrebljeno. On predstavlja ozbiljnu pokretačku snagu i jedan je od razloga ogromne težnje za obrazovanjem. zaštićeni ste od napada. Napisana je uz upotrebu marksističke analize. mogu da se služe mojim imenom. pokazao je ko je zaista bio i njegovo lukavstvo ne uzima mu se za zlo. Marks je bio genijalan posmatrač. moram da platim pravo na bavljenje svojom profesijom izvesnim brojem podaničkih članaka i pesama. Ova analiza daje ipak veoma dobar i pronicljiv uvid u istorijske pojave i nije istoznačna s Metodom i Novom verom. operišući naučnim metodima i u tome vidi životni cilj. Ako je u pitanju naučnik. on učestvuje na kongresima. zar vrednost ovog prevoda nije nešto trajno? Evo mog romana. a Puškin je zaista veliki pesnik i njegova vrednost ne podleže promeni zato što danas služi Njemu kao sredstvo propagande. ali moj napor je usmeren na držanje za stenu. propasti i od mene neće ostati ni traga.razmišlja čovek . plove veliki brodovi. Ipak. pribegavši lukavstvu. mrzeći cara. ako zahvaljujući tome imam pristup laboratoriji i novac za kupovinu naučnih instrumenata. Evo. na kojima drži svoje referate strogo propisane u skladu sa preporukama partijske linije.

ono što je najvažnije. vršenje hemijskih eksperimenata. zavisnog samo od političkih fluktuacija. pokušavajući da se prilagodi i živi u kalupčićima. Nikada verovatno čovek dosad nije bio izložen takvom pritisku i nikad se verovatno nije tako grčio i savijao. Ipak. Skeptički ketman. Sin radnika koji postaje službenik organa bezbednosti isplivava na površinu tamo gde se kreću veliki brodovi. Dakle. lečenje bolesti . država koristi ovaj ketman jer hemičari. to znači spolja potpuno podlezati silama.^ On je rado upražnjavan u intelektualnim krugovi­ ma. inženjeri i lekari su potrebni. Prim.u suštini su oslobođeni laži. ah izgleda ne po njegovoj meri. ali površina mora je promenljiva i buma. građenje mostova. To ipak ne smeta da se uživa u posmatranju. povremeno se odozgo čuju potmula gunđanja mržnje prema građanima koji upražnjavaju ketman u oblasti humanističkih nauka.o v o m izdanju iz 1985. g o d i n e je izostavljen. jer je jedna studentkinja napisala magistarski rad o engleskom pesniku Savedžu Landoru. niti da reši teškoće proizvodnje i podele dobara.znanja ili veštine u nekoj specijalnoj oblasti. Nije isključeno. konstruisanim po knjizi. treba se ponašati što razboritije. Prvi pokušaji naučne obrade društvenih problema učinjeni u devetnaestom veku su interesantni. u kojoj se može isprazniti svoja energija i zahvaljujući kojoj se može zaštiti od sudbine funkcionera. ali veoma nevešti. pojava je zaista neobična. Oni su ipak stigli u ruke Rusa. u zemljama zavisnim od Centra. Jer. 'Skeptički ketman u B I G Z . Čovečanstvo ne može niti da izađe na kraj sa svojim znanjem. Istina. 60 . u jednom od svojih govora obrušio se na Lenjingradski univerzitet. na kome je došlo do nedo­ pustivih pojava. za one koji upražnjavaju ketman preporučljivi su takođe umerenost i oprez. Našavši se u samom centru istorij­ skog ciklona. To što se događa u Rusiji i u zemljama zavisnim od nje je neka vrsta ludila. Međutim. a čak je verovatno da je Rusija u stanju da nametne svoje ludilo čitavom svetu i da će do buđenja doći tek posle dvesta ili trista godina. umetnost pesničkog prevoda. koji ne mogu da rezonuju drugačije nego dogmatski i koji su ove prve pokušaje podigli do dosto­ janstva verske dogme. Nadzornik književnosti u Centru Fadejev. Sve njegove intelektualne i emotivne sposobnosti stavljene su na probu. Sin radnika koji postaje na primer hemičar dobija t r a j n o unapređenje. prev. Kome je potreban Landor? Ko je za njega ikada čuo?! . koje s lakoćom uništavaju nepokorne.vikao je Fadejev.

Ljudi na vlasti tolerišu ovu 61 . Ovaj ketman ne smeta spoljašnjoj aktivnosti. u skladu s obavezujućom linijom. na primer u književnosti. „napredne katolike" i „katolike-patriote". takvom u kojoj. Dragi se trade da sačuvaju hrišćansku zajednicu u krilu Nove vere i javno nastupaju kao katolici. elastičnost u prilagođavanju promenljivoj taktici. nezemaljske religije podležu raspadu i. koji primorava široke mase da se probude iz letargije. Oni se bore za održanje katoličkih institucija i to im često uspeva jer dijalektičari rado vide tzv. dakle. danas ne postoje nikakvi načini jer ni jezik. To ne znači da se u budućnosti čovečanstvo neće vratiti boljoj i očišćenoj religiji. Međutim. Dakle. Od drugih zemalja Španija je poznavala dobro katolike koji su saradivali s komunis­ tima. poslušne u političkim pitanji­ ma. On se javlja naročito u zemljama s katoličkom prošlošću. ono je postavljeno pred neodložne zadatke i uvučeno u klasnu borbu. Ovaj ketman se zasniva na o d l o ž e n o m uverenju u metafizičko načelo sveta. da čovek koji je sledbenik ovog ketmana smatra epohu u kojoj živi antimetafizičkom. nikakva metafizička vera ne može da se ispolji. Međusobna igra je veoma dvoznačna. Ovaj ket­ man ima brojne vrste. tako što dopušta potpuni cinizam. a čak. treba pozitivno ceniti to što je Nova vera preorala temelje i srušila na njima fasade koje su samo spolja bile izvrsne. Pa ipak. Ko zna nije li Nova vera nužno čistihšte i ne vrši li se gesta Dei per barbaros. Novoj veri treba pomagati ne otkrivajući svoju privrženost Tajni.Ko gleda ovaj svakodnevni spektakl odricanja i ponižavanja zna više o čoveku od bilo kojeg stanovnika zapadnih zemalja u kojima je jedini način pritiska novac. služe kao sred­ stvo za odbranu zastarelog društvenog poretka. pomaže. dakle. a unutra su bile potpuno trule i ispuštale zadah truleži. pošto se zasniva na potpunom nedostatku vere u racionalnost Metode. Gomilanje ovog načina opažanja je posao tvrdice koji krišom prebrojava svoje monete. štaviše. Najviše primera u Imperiji može da pruži Poljska. Metafizički ketman. preko Centra. ni fond pojmova savremenog čoveka nisu za to sazreli. dakle. zahvaljujući posebn­ im razlozima. Neki vemici katolici služe čak u policiji državne bezbednosti i o d l a ž u svoje katoličanstvo u ovom poslu koji uglavnom nije lišen okrutnosti. utoliko pre što za njeno ispoljavanje. Duhovna hrana koju te mase dobijaju od Nove vere lošeg je kvaliteta. Centar se vara misleći da je hrana koju može da ponudi tim masama dovoljna. Čovečanst­ vo se uči da misli u racionalističkim i materijalističkim kategorijama.

To je veoma dobro sredstvo za istrebljenje legija loših pesnika koji vole da se javno ispovedaju o svojim panteističkim uzletima. na primer Šekspiru. dakle. pozoršnih komada ili romana zbog „metafizičkog reziduma". ne zaboravljajmo ipak da je veza Nove vere s Marksom veoma površna. Sto se tiče poezije. Jedna od najopasnijih zamerki piscima je sumnjičenje njihovih pesama. a u slučaju otpora. koji se tolerišu do trenutka kada će divljake moći da obuku u pantalone i pošalju u školu. „napredni katolici" su svesni ne mnogo počasnog mesta koje im određuje vlast. a čak ih šalju u inostranstvo kao uzorne primerke koji treba da svedoče divljacima na Zapadu o toleranciji Centra prema neciviUzovanim plemenima. Međutim. Marks je obožavao grčke tragičare. mada đavo dobro zna da misle da ga varaju i time je zadovoljan. da nestane s površine književnog života. a ruska inteligencija. Oni nastupaju na raznim vladin­ im priredbama. ona je posebno izložena proganjanju. Zbog toga grčki tragičari nisu smatrani prikladnim pozorišnim repertoarom. Njihova odbrana od konačnog poniženja je metafizički ketman: varaju đavola koji misli da je njih prevario. Uostalom. to jest mesta šamana i vračeva divljih plemena. ali nema ni govora da bi im mogao podleći savremeni pisac. imala je u najvećoj meri razvijen prezir prema svim umetnostima koje ne služe direktno društvenim ciljevima (druge. drveće i cveće. To što je rečeno o katolicima može se primeniti na druge veroispovesti. opraštaju se ove slabosti. to jest u kome se vidi interesovanje autora za tragičnost života neće imati šansu da se pojavi u pozorištu. metafizičke sklonosti svake vrste su neoprostive. Istina. Nova vera je ruska tvorevina. kao i na hca koja su van veroispovesti. Na primer. koja ju je stvorila. iskorenjivanje ove devijacije još uvek je uzaludno.vrstu katolika kao nužno prolazno zlo jer još nije došla etapa u kojoj se religija može potpuno iskoreniti. Pošto je pisac civilizator. a ne vrač ili šaman. pozorišni komad koji uvodi „čudno­ vatost". izmicale su njenom razumevanju). pošto se njeni izvori s teškoćom mogu razlikovati od izvora svake rehgije. Jer. pesniku je dopušteno da opisuje planine. ne priznaju samo katolici ovaj ketman. Književnost zemalja koje posle Drugog svetskog rata nisu podvrgnute uticajima Nove vere ispoljavaju posebno jake sklonosti u tom pravcu. ah dovoljno je da oseti onaj neodređeni Vordsvortijev zanos na izletu na Tintem Abiju pa da bude žigosan. nesumnjivo sasvim društvene funkcije. tragičnost ljudskih sudbina vodi ka misli o tajni ljudskog predodređenja. ali to je i sredstvo za istreb62 . Nekim starim piscima. a bolje je imati posla s poslušnim nego s nepokornim bogomoljcima.

To je centralna tačka Nove vere: „vaspitanje novog čoveka". Zahtevi postavljani članovima Partije u tom pogledu su posebno strogi. a zlo sve što tim interesima šteti. narodne zabave itd. na primer sklonost prema luksuzu ili pijanstvu.o građanskom moralu se vodi veoma mnogo računa. Što je nečiji položaj u partijskoj hije­ rarhiji viši. Nažalost. odnosno za kontempla­ tivni stav koji izaziva sumnju da je po temperamentu metafizičar. to je s većom budnošću praćen njegov lični život. Pošto korektno ponašanje građana u njihovim međusobnim odnosima pomaže pitanju socijalističke izgradnje i revolucije . Kad bi svi građani mogli da se smeste u ćelije i puštaju samo na političke sas­ tanke i posao. pa s tom neugodnošću treba računati. Etički ketman.) i da ne ostaje ništa teško za shvatanje.ljenje poezije uopšte i njenu zamenu delima s reklamnim vrednostima pesmicama kakve su emitovane u Americi na radiju. njihove slabosti se tolerišu. to jest kod ispovednika hrišćanske religije. ali pogodnih zbog svog imena. a ovaj čin književnost Nove vere tretira s ozbiljnošću jednakom onoj s kojom je katolička književnost tretirala zavetovanja novih monaha. nesređena erotika diskvalifikuju člana Partije i onemogućavaju mu zauzimanje važnijih položaja. Etički ideal Nove vere je ipak puritanski. Takve pojave kao ljubav prema novcu. Etika Nove vere zasniva se na načelu da je dobro sve što služi interesima revolucije. ništa sumnjivo. Zato se ulazak u Pariju ne razlikuje mnogo od ulaska u manastir. „Novi čovek" je tako vaspitan da bi za normu svog ponašanja trebalo da priznaje isključivo opšte dobro. to jest stvari revolucije. Od njih se zahteva skoro askeza. Zato u partij­ skom vrhu zasedaju ljudi sa svim odlikama asketa. predani samo jednoj stvari. hšenih stvarnog uticaja. Slikar može biti isto tako lako optužen za korišćenje sažetosti i sintetičkih obhka (forma­ lizam). a često i podržavaju jer ove sla­ bosti. kao i za preterano uživanje u lepoti sveta. ako je metafizički ketman tolerisan kod „divljaka". treba praviti ustupke ljudskoj prirodi. predstavljaju garan­ ciju njihove poslušnosti. Muzičar treba da vodi računa o tome da njegove kompozicije budu lake za prevođenje na jezik svakodnevnih radnji (oduševljenje poslom. to bi nesumnjivo bilo najpoželjnije. on se ne oprašta umetnicima koji se smatraju vaspitačima društva. Zato. Priraštaj stanovništva moguć je samo za­ hvaljujući seksualnim odnosima muškaraca i žena. Što se tiče nekih Ijudi-instrumenata. On mish i reaguje kao i drugi. pijanstvo. skroman 63 . onda (čak i ako pripada­ ju Partiji).

ono nikada nije bilo unapredeno u vrlinu. da mu laž ipak ne prija jer je prati unutrašnja budnost. saosečanje i bes. ne samo zbog količine uloženog napora: više iscrpljuje nužna pažnja na sveprisutne i budne oči i uši. a najveće izglede za preživljavanje u ovoj borbi dobijaju najprevejaniji pojedinci. Ono je osnova na kojoj se zasni­ va Strah svih od svih. one koji ujedaju ćutke. Iskrenost sagovornika. loš je znak: oni simuliraju opuštenost i bezbrižnost. Pa ipak. Etički ketman nastaje iz osećanja da etika lojalnosti prema zajednici ima brojne slabe strane. to će podići njihovu vrednost u očima pretpostav­ ljenih. od koje više neće biti povratka.je. Etika zasnovana na kultu zajednice daje nešto što je s tačke gledišta dobra društva u celini . Posle završenog posla ide se na politički sastanak ili specijalna predavanja . a takođe povučene. Pedeset ili sto godina vaspitanja po takvim načelima može da učvrsti ljudsku vrstu. Oni čine ustupke očiglednim ljudskim slabostima u oblasti fiziologije. vredan. boravi uvek među svo­ jim kolegama . uopšte uzev. Ljudi koji su njime pogođeni. privatni život ograničava na noći provođene u kuči.i tako se produžava dan bez trenutka popuštanja pažnje. a loše kad je u Strahu.otrov. menjaju etiku. „Novi čovek" nije uopšte samo postulat. Psi čuvari. mada su sposobni da 64 . Ne žele da priznaju da ljudsko biće ima i druge slabosti. Ova druga vrsta izgleda da je privilegovana u zemljama Nove vere. Ove slabosti. mentalitet mudra­ ca Nove vere izgleda zagonetan. u etiku borbe svih sa svima. mogu se podehti na dve vrste: bučne i brutalne. na primer. da se oseća dobro kad može da smanji napetost pažnje. ako se i dogodi. Kad se o tome razmišlja. osim toga. u principu zasnovanu na saradnji i bratstvu.na poslu i u zabavi. On nije redak među ličnostima na visokim partij­ skim položajima. To je verovatno drugačija vrsta od one koja je imala najveće izglede da preživi u borbi za novac na početku industrijskog ka­ pitalizma. da bi te naveli na odgovarajući ton i izvukli poveravanja koja će im poslužiti za pisanje raporta o tebi. zadovoljava se onim što mu pruža država. Rad u kancelariji ili fabrici u zemljama Nove vere je težak. povezane s drugim. U civilizaciji Nove vere pre­ poručivano je kao osnovna vrlina dobrog građanina (mada se korišćenjem parafraze brižljivo izbegava sam naziv). Potkazivanje je bilo i jeste poznato u raznim civilizacijama. Brižljivo posmatra svoju okolinu i javlja vlastima o svim mislima i delima svojih drugova. On postaje stvarnost. makar takvim kao što su sklonost ka poboljšanju sopstvene sudbine na štetu bližnjih.

kada i kod koga će se taj ketman javiti. To ih ipak ne oslobađa čestih sumnjičenja za „intelektualisanje". On čak i ne sluti na koje je visine lukavosti i psihološke pronicljivosti kadar da se uzdigne kad je priteran uza zid i kad mora da bude ili vest. Etički ketman je. gurnula ih je u mladosti na put revolucije. borave u svetu koji je za njega fantastičan kao svet stanovnika Marsa. Oni koji daju sve razloge za pretpostavke da se ne bave potkazivanjem. a potiskivana etika je trajala tamo vekovima. štiteći prijatelja ili uzdržavajući se od optuživanja. ta sposobnost za saosečanje. oni koje treba najviše sumnjičiti za omalovažavanje „predrasuda" pokazuju neo­ bjašnjivu lojalnost prema svojim prijateljima. jedan od najsnažnijih u zemljama narodne demokratije jer je etika Nove vere tamo usađivana jedva nekoliko godi­ na. toliki je da on često izmiče sredstvima prifiska. Revolucionar mora da bude bezobzi­ ran i radije da seče ljudsko drveće naslepo nego da razmišlja da li je neko drvo zaista trulo. Ovaj ketman sreće se pretežno kod starih komunista. Preživljavanje najprilagodenijih umnoj akrobatici stvara dosad u savremenoj Evropi malo poz65 . činilo bi se spolja manje ili više sličnih njemu. Njihova sposobnost za saosečanje i pružanje pomoći skoro je neograničena uostalom ona. trude se da nekako nadoknade svoju surovost i u hčnim odnosi­ ma su pošteniji i bolji od ljudi koji poštuju pojedinačnu etiku. Kad nailaze na konflikt između veza ličnog prijateljstva i interesa stvari kojoj služe. ali kojima suvišna osetljivost na etičke probleme smeta u akciji. na taj način su ponovih iskustvo samoga Marksa. ipak.hladnokrvno pobiju mihon ljudi u ime revolucije. dugo odmeravaju problem u svojoj savesti i nemilosrdni su samo ako su sasvim sigumi da. To dovodi do začuđujućih iznenađenja. u kojima on može da bude primenjen. Obično su okruženi velikim poštovanjem kao ljudi kristalne čestitosti. ako se za to pojavi potreba. broj situacija. ili da pogine. pa čak i strancima. obratno. nanose štetu tome što je za njih najdragocenije. Nikad se ne može pred­ videti. jer su mu nepoznate perspektive koje ketman otvara ljudskoj prirodi. „Intelektualisanje" je prezriva definicija primenjivana na one koji su bez zamerke kao teoretičari. Stanovnik zapadnih zemalja uopšte nije svestan toga da milioni nje­ govih bližnjih. U poređenju s njima on je naivno dete. strasno se bave potkazivanjem. Život u stalnoj unutrašnjoj napetosti razvija ta­ lente koji su u čoveku uspavani. naravno. Ovaj ketman koji otežava kontrolu nad umovima građana brižljivo je iskorenjivan.

ljudi angažovani u ovim ratovima koji podsećaju na neobično teške partije filozofskog šaha odnose se sa omalovažavanjem prema svojim zemljacima . Sloboda je za njih teret. Najsrećniji su izgle­ da od njih oni koji su postali komunisti: sistem u kome žive je zid o koji se udaraju. običaj koji nije naročito čest u zapadnim zemljama. Još veće komprimovanje dobijaju oni koji moraju da skrivaju svoja komunistička uvere­ nja. tako je tamo važno. Nesumnjivo je da nužnosti. isto kao što se izvežban u preciznim postupcima Poljak. mnogo bi se varao. Niko ko ne živi tamo. zidom ograđeno korito.natu ljudsku vrstu. koji je preporučivala Crkva. nji­ hov osećajni i intelektualni život suviše je rasplinut. Čeh ili Mađar smeška. saznavši kako ga je neko u emigraciji nazvao izdajicom (ili svinjom). kako padaju junaci ketmana i oko čega su vodeni ratovi. razvijaju intelekt. Hirurg ne može smatrati mesara sebi ravnim u veštini. Ketman kao društveni običaj nije lišen vrlina. Ili. a naročito tamošnji intelektualci. Ne znaju šta se kupuje i po koju cenu. Zapadni ljudi. Prim. Kako se plaća . prikri­ vajući svoju misao pomeranjem zapete. a ne nekim drugim redosledom razmatranih problema. uzalud pokušavaju da ukrote tu reku koja se razliva široko po šljunku i jalovici u jedno. ne zna koliko se titanskih borbi tamo vodi. pate od posebne vrste taedium vitae. Onaj ko bi merom intelektualnog života Srednje i Istočne Evrope smatrao monotone članke koji se pojavljuju u tamošnjoj štampi i stereotipne govore. M a l a i s e (franc. Para koja se isparava u vazduh komprimovana je pod pritiskom.političkim emigrantima. ne to šta je neko rekao. prev. 66 . već šta je hteo da kaže. upravo u trenutku kad je ovaj izdajica (ili svinja) angažovan u igri. terminologija i jezički ritual. to jest upražnjavaju ketman. upotrebljavajući drugo poređenje. dovoljno je pogledati život zemalja na Zapadu. beda. najzad.) . Da bi se ocenile ove vrline. Otuda neprestana malaise^". sve što misle i osećaju isparava se u neizmemo prostranstvo. tamo su prihvaćeni izvestan poseban stil. To je samo spoljni omotač. takvim.nevolja. čiji je rezultat ketman. našao se otpor i taj otpor određuje njih same.to u inostranstvu ne znaju. Naravno. Nikakvi rezultati do kojih dolaze nisu o b a v e z u j u ć i : može biti tako. ali može biti i drugačije. Slično kao što su teolozi u periodima stroge ortodoksije izražavali svoje poglede pomoću rigoroznog jezika. umetanjem „i". od čijeg rezul­ tata zavisi sudbina petnaest laboratorija ili dvadeset umetničkih ateljea.

Ketman se zasniva, kao što se jasno vidi, na realizovanju sebe u p r ­ k o s nečemu. Čovek koji praktikuje ketman pati zbog prepreke na koju nailazi, ali kad bi prepreka naglo bila uklonjena, našao bi se u praznini, ko zna da li mnogo neprijatnijoj. Unutrašnja pobuna je ponekad potreb­ na za zdravlje i posebna je vrsta sreće. Ono što može da se kaže, biva mnogo manje interesantno od emotivne magije odbrane sopstvenog svetilišta. Izgleda da je za većinu ljudi nužnost življenja u stalnoj napetosti i budnosti tortura, ali mnogim intelektualcima istovremeno to stvara mazohističko uživanje. Onaj ko upražnjava ketman laže. Da li bi ipak bio manje lažan ako bi mogao da govori istinu? Slikar, koji se stara da prokrijumčari nedozvoljenu („metafizičku") opijenost lepotom sveta o svom životu u kolhozu, bio bi izgubljen ako bi mu se dala potpuna sloboda jer lepota sveta mu se čini utoliko veća, ukoliko mu je manje dozvoljeno da je predstavlja. Pesnik sanja o tome šta bi mogao da napiše da nije sputan svojim političkim obavezama, ali možda bi se to, što je tako lepo u snu, potpuno rasplinulo u trenutku u kome bi bio lišen tih obaveza. Ketman je dobročinstvo: neguje maštanje. Čovek uči da voli ograde, podignute oko njega. Ko zna, ne nalazi li se u čoveku, u nedostatku unutrašnjeg c e n t r a , tajna uspeha Nove vere, njena velika draž za intelektualce. Podvrgavajući čoveka pritisku. Nova vera stvara centar a, u svakom slučaju, stvara u njemu osećaj da taj centar postoji. Strah od slobode nije ništa drugo do strah od praznine. „U čoveku nema n i č e g - rekao mi je moj prijatelj-dijalektičar - iz samog sebe ništa nećeš izvući, jer tamo nema ničega. Ne možeš otići od ljudi i pisati u pustinji. Ne zab­ oravi daje čovek funkcija društvenih sila. Kome se prohte da živi sam, propašće." To je sigurno tačno. Ali, sumnjam da se to može smatrati nečim većim od zakona našeg vremena. Kad bi čovek osećao da u njemu nema n i č e g , Dante ne bi mogao da napiše Božanstvenu komediju, Montenj svoje Oglede, a Sarden da naslika nijednu mrtvu prirodu. Priznajući da u njemu nema n i č e g , danas prihvata b i l o š t a - makar i znao da je to bilo šta loše - samo da bi se našao zajed­ no s drugima i da ne bi bio sam. I dok tako smatra, njegovom ponašanju se ne može mnogo zameriti. Bolje je uzgajati izrasli ketman i podvrga­ vati se pritisku, a zahvaljujući tom pritisku imati trenutak osećanja da se p o s t o j i , nego rizikovati poraz, ukazujući poverenje mudrosti prošlih vekova, koji su tvrdili daje čovek božansko biće. A kad bi pokušao da živi bez pritiska i bez ketmana, da izazove sud67

binu i kaže: „Ako doživim neuspeh, neću sebe žaliti?" Ako je moguće živeti bez nametnutog otpora, ako sam sebi mogu da stvorim vlastiti otpor, onda nije istina da u čoveku nema ničeg. To bi bio čin vere.

68

IV ALFA ILI MORALISTA

Istorija poslednjih petnaestak godina u Srednjoj Evropi obiluje situacija­ ma pred kojima gube značaj svi epiteti i teoretska razmatranja. Napor ljudi da savladaju ovakve situacije odlučuje o njihovim sudbinama. Rešenja koje svako od njih prihvata su različita, zavisno od onih neu­ hvatljivih činilaca koji sačinjavaju individualnost čoveka. Pošto su ovi zamršeni putevi sudbine miliona najuočljiviji kod onih koji profesionalno beleže promene koje se javljaju u njima samima i u drugima, to jest kod pisaca, priče o njihovim životima upotrebiću kao primer. Potrudiću se da skiciram nekoliko potreta istočnih pisaca. Čovek, koga ću nazvati Alfa, jedan je od najpoznatijih proznih pisaca istočno od Elbe. Bio mi je blizak prijatelj i vezuju nas uspomene na mnoge teške trenutke koje smo zajedno preživeli. Teško mi je da se odbranim od uzbuđenja, prizivajući njegovu ličnost. Pitam se čak treba li baš njega da podvrgavam analizi. Ipak, učiniću to, jer ljubav mi ne bi smetala da objavim članak o njegovim knjigama, u kojima bih rekao manje-više isto što ću reći. Alfa je pre Drugog svetskog rata bio visok, mršav mladić s rožanim naočarima. Objavljivao je svoje priče u jednom desničarskom nedeljniku koji u književnim krugovima nije uživao dobro mišljenje pošto su se književni kružoci u Varšavi sastojali pretežno od Jevreja ili ljudi koji su nerado gledali na rasističke i totalitarne čežnje ovog časopisa. Urednik časopisa bio je u neku ruku pronalazač Alfe i imao razloga da čestita sebi na izboru jer se Alfin talenat brzo razvijao. Ubrzo je nedeljnik počeo da štampa njegov roman. Roman se pojavio u izdanju jedne od najvećih izdavačkih firmi i podigao veliku prašinu. Alfina glavna interesovanja bila su okrenuta ka tragičnim moralnim konfliktima. U to vreme mnogi mladi ljudi podlegali su lepoti proze Džozefa Konrada. Alfa je posebno bio osetljiv na način Komadovog 69

široko je reklamiran kao katolički roman. pružanje prstena za celivanje ­ to je čistota gesta. Stoje više brinuo za svoj privatni. nesređeni život. Alfa. Mali ljudi sa svojim jakim strastima u noči.po tome su njego­ va mladalačka dela bila zajednička Konradovim delima. već samo pripovetke i romane. postoje komični glumci koji čitavog života sanjaju o najozbiljnijoj. ogromnost vanljudskog. pražnjenje u boljem ja. kakva je za njega bilo pisanje. koji je i bio obdaren izvrsnim osečajem za humor u razgovoru. takva je bila uglavnom scenerija njegovog pozorišta. Opčinjavala ga je noč.teško je reći. bila je karakterna crta Alfe koji je u odnosu s ljudima voleo da bude nadmen i ide na koturnama. stekao je titulu najdarovitijeg katoličkog pisca. Mučio ga je problem čistote . rekao bih. ravnodušnog sveta . U dvadesetom veku broj katoličkih pisaca je nez­ natan. Lagani pokreti. mada nije pisao komade. što u katoličkoj zemlji kakva je bila Poljska nije bila mala stvar. da bude nezamenljiva i deluje samim svojim zvukom. zahvaljujući njemu. mada smo se sretali često i vodili najiskrenije razgovore. ogromnost i tajanstvenost ogrtale su njihove sudbine ogromnom draperijom. i čistote tona u tome. več i da se uklapa kao komad muzičkog dela. to je više cenio iskupljujuću radnju. Takozvana preobraćanja intelektualaca obično su sumnjive vrste i ne razlikuju se od prolaznih obraćanja na nadrealizam. dostojanstvenoj ulozi.moralni autoritet. Hteo je da bude pisac . Roman koji sam pomenuo i koji je bio njegov prvi veliki uspeh. Alfin stav bio je metafizički i tragičan. egzistencijalizam i tome slično Ne mogu da odredim da li je Alfa bio kato­ lik. Destilovao je svoje rečenice. tamo deluju slični motivi. pre nego što uzme u ruku pero. Ta potreba za čistotom. što je pisao. ekspresionizam. navlači dugu odeždu maga. bilo je dostojanstvo kardi­ nala. A trka za čistotom u književnom radu i nadmenost međusobno su se povezivale: bila je to subhmacija samoga Alfe. рпфпг. Želeo je da svaka od njih bude ne samo opis. Monumentalnost. Da li je bio zaista katolički pisac . nezemaljskom čistotom. Dostojanstvo. Neko je za njega rekao da. na koje je prebacivao sve svoje nade. sasvim se menjao kad je počinjao da piše: otad je boravio samo u najvišim registrima tragedije.i moralne čistote.pisanja jer je bio sklon da postavlja svoje junake dostojanstveno i monu­ mentalno. Njegove ambicije sezale su znatno dalje od sticanja imena autora dobro napisanih knjiga. a sam Alfa. Bio je takav katolik kakvi su bih mnogi od nas: bio je to period interesovanja za 70 . čutanje. i time joj više davao značaj svečanog obreda. njegovo drugo ja. koje bi moglo da zadovolji njegovu ambiciju.

njihova politička uloga bila je poseb­ na: odnosili su se sa odvratnošću prema totalitarizmu i rasizmu. Pa ipak. a na nevidljive ruke stavlja rukavice.nesumnjiv uticaj francuskih katoličkih romanopisaca. tretirajući veoma ozbiljno pitanje piščevog moralnog autoriteta. konkretnih ljudi. nikada nije imao posla sa seljacima. aU nisu se suprotstavljali „intelektualnim katolicima" pošto su oni bili neprijateljski raspoloženi prema idejama ekstremne desnice. Alfi toHko potreban. bilo bi takođe netačno smatrati književne diskusije koje operišu terminima tomističke filozofije pojavama katoli­ cizma. imao je slabo izvežbane oči: nedostajalo mu je posmatranje pojedinosti. zauzet građenjem konflikata. tragično osećanje je kao Velsov Nevidljivi čovek koji je. tkanine. koji je zadovoljavao čežnju za kardinalskim purpurom. čije poli­ tičke ideje nisu bile oslobođene kulta „zdravih sistemskih formi" (to jest Italije i Nemačke) i hvaljenja antisemitskih sukoba. u prvom redu. Bernanosa.moglo je da bude isto tako bretonsko ih flamansko selo. a što je najvažnije .tomizam i pozivanja u književnim diskusijama na Žaka Maritena. odrastao u gradu. Katolicizam mu je davao jezik: takvim pojmovima. „intelektualni katolici" davah su svoju boju nekim književnim krugovima. tama duše i milost mogli su se obuhvatiti doživljaji opisivanih osoba. Bilo bi netačno tvrditi da je na sve te „intelektualne katolike" uticala samo književna moda: pokreti davljenika koji se hvata za slamku ne mogu se svesti samo na modu. Alfa je sa svojim tragičnim osećanjem sveta tražio forme: reči. Osetljiv na mišljenje koje je važilo u njegovom okruženju. jednostavno. pojmove. Ah. Alfa je posle objavljivanja romana počeo da se kreće u krugovima „intelektualnih kato­ lika" i levice. Svako je tražio u katolicizmu nešto drugo.katoUčki jezik je odmah uvodio uzvišeni ton. Radnja se odvijala u selu. prihvatanje katolicizma sa svim njegovim konsekvencijama bilo je veoma daleko od njih. po tome su se razlikovali od katoličkih književnika i novinara tout court. ali upravo zato nije bilo stvarno selo. raskinuo je s desničarskim nedeljnikom i stavio svoj potpis na javno saopštenje protiv antisemita. ali bio je to takođe izraz Alfinih težnji za stvaranjem čistih i jakih likova. Komunisti su sa odvratnošću gledali na uticaje Žaka Maritena kao na znak degeneracije. Likovi su ostavljali utisak kao da su preobučeni u strane im kostime (u periodu 71 . Selo koje je opisao bilo je univerzalno selo . tu su se ispoljile slabe strane Alfinog talenta. Junak Alfinog romana bio je sveštenik . morao stalno da prikačinje sebi nos od izrezanog papira. da zavija lice. želeći da se pojavi među ljudima. kao što su greh i svetost.

Alfa je dobio za nju državnu nagradu koja mu je donela veliku sumu novca. Obuzela gaje velika sumnja. čistota mora biti zemaljska. inače je laž. drama odigravala u jedva skiciranim deko­ racijama. bila je snažno spojena i kritičari su skoro oduševljeno primili knjigu. Ipak. one su negovale ekstremni naturalizam koji se izražavao u opisima pojava iz oblasti fiziologije ili su bile psihološki traktati. I pored popularnosti i novca. Igrao se katolicizmom. 72 . trenutak kad je postao svestan da sa njegovim pisa­ njem nešto nije u redu bio je odlučujući za čitav njegov dalji život. postupajući onako kao što su postupali mnogi intelektualci dvadesetog veka. Alfa u dubini duše nije smatrao svoj roman. presvučeni u formu romana. a liberah i levica nisu imali razlo­ ga da napadaju odluku jer. desnica je morala biti zadovoljna.ah. Tako se. konačno. Položaj koji je stekao omogućavao mu je negovanje svoje omiljene uzvišenosti.bukoličke književnosti gospodičići su preoblačeni u pastire) i svi su go­ vorili jednako. Ako su njegove kolege pisci takode sumnjah u vrednost svoga dela koje je lebdelo u praznom. dakle. nagrađivanje katoličkog pisca činilo joj se mudrim pote­ zom. Nije samo njeno prvo izdanje brzo rasprodato. svako je tada mogao da veruje i piše u skladu sa svojim uverenjem. njegove kolege mogle su da računaju da će njihove knjige stići do šire publike verovatno samo kao senzacija ne mnogo velike vrednosti. Alfa je shvatio da se uvalio u laž jer je boravio među idejama o ljudima. Vlada je tih godina otvoreno koketirala sa ekstrem­ nom desnicom. pokušavajući da pokriju sopstvenu golotinju dragocenom starinskom odeždom. međutim. da bi bila istinska. Zeleo je da dosUgne čistotu moralnog tona . niti knjigu pripovedaka koju je objavio dobrim knjigama. Njegov katolicizam nije bio ništa više od maske kojom se poslužio. Mučan osećaj koji je ostao u Alfi posle objavljivanja njegovih prvih knjiga bio je njemu samome težak za definisanje. Književnici su živeli u intelektualnom getu svojih kafana i što su više patih zbog svoje izolovanosti od života širokih narodnih masa. takođe izvesne političke koristi koje su dolazile s nagrađivanjem Alfe. snažno oslonjena o iskustvo i posmatranje. ipak. smatran je tvorcem duboke i plemenite književnosti. To što je znao o čoveku bilo je zasnovano na njegovim sopstvenim unutrašnjim doživlja­ jima u četiri zida njegove sobe. a ne među živim ljudima. osim umetničkih vrednosti romana. onda je Alfina sumnja dobila veće razmere. to je čudniji i nerazumljiviji postajao njihov stil. Tražio je način kako da u čitaocu izazove poželjan emocionalan odjek: naravno. Možda je žiri koji je dodeljivao nagradu uzimao u obzir.

Bih smo kao ljudi na santi leda koja se topi. Organizovana su mnoga podzemna predavanja i književne večeri. Nemačka vladavina u Evropi bila je okrutna. jer na Istoku su živele rase koje su prema nacionalsocijalističkoj doktrini zasluživale ili potpuno istrebljenje ili korišćenje za težak fizički rad. Alfa je posumnjao u realnost kon­ flikata koje je sam stvorio. prevazilazilo najsmeliju i najstravičniju maštu. slično kao što slikar koji je izvesno vreme slikao kubistički. Ali. Zavedeni prividima. Alfa je tokom tih godina s uspehom ostvarivao svoj ideal pisca moralnog autoriteta. kulturni život nije mogao da se uguši. Izvođene su čak podzemne pozorišne predstave. Tokom pet i po godina živeli smo u dimenziji. malo previše dobar kao što su pokazali događaji krajem rata. Ništa se tu nije moglo. Nije trebalo misliti na trenutak kada će se istopiti. Njegovi sudovi o tome koji su postpuci ispravni. Ratni izveštaji davali su podatke o našoj trci sa smrću. On je ipak razumeo da uopšte nije bio zdraviji od svojih kolega koji bar nisu skrivah svoju žalosnu golotinju. Podzemne publikacije otiskivane su na šapirografu ili ilegalno štampane kao časopisi. suprotstavljajući ga stvaralaštvu njegovih kolega koje je nosilo odlike dekadencije. novina i knjiga na jeziku pokorenog naroda bilo je zabranjeno. u načinu na koji je autor upotrebio reči i pojmove ima nešto od zloupotrebe. To je bio dobar moral. Rekao bih daje to. ali nigde toliko okrutna kao na Istoku. lake za raznošenje. stalno je neko nestajao od nas. starali smo se da pišemo. аИ se još uvek borio. Sve je to podizalo moral naroda koji je bio pokoren. Nazvan katoličkim piscem. poznate mu iz detinjst­ va. a koji nisu 73 . što nam je bilo dato da vidimo. Poznati nam raniji opisi užasa izazivali su sada smeh kao naivne i dečje priče. Osim toga. Istina. kritičari su ubrajali njegovo stvaralaštvo u zdravu i plemenitu književnost. zašto onda ne bi postojala i podzemna književnost. Njegovo ponašanje bilo je ponašanje uzornog piscagrađanina. s čuđenjem konstatuje da ga stalno nazivaju kubistom. Izbio je rat. naš grad i zemlja postah su deo Hitlerove imperije. Pa ipak.nalazeći takve reči kao što su „milost" ili „greh". deportovan u koncentracione logore ih ubijen. živeli smo i pošto smo bili pisci. čitava zemlja je bila je obuhvaćena konspirativnom mrežom i zaista postojala je u njoj „podzemna država". znao je da katolički pisac nije. brošure i knjige malog formata. Trebalo je da pišemo: bio je to jedini način da se zaštitimo od očajanja. A ipak. potpuno drugačijoj od onoga što se moglo znati iz bilo kakvog iskustva ih književnosti. Štampanje časopisa. čitalac reaguje snažno.

bio je u veoma velikoj meri upućen u konspirativne stvari. antisemiti nisu smatrali nužnim da suviše brinu. dostavljani redom „klubovima" koji su se tajno okupljali i tamo ih glasno čitali. Ne bih preterao ako bih rekao da smo zajedno proveli ratne godine. glasno su osuđivali to zverstvo. a „podzemna država" zavisila je od emigrantske vlade u Londonu. uniformama i kricima „Heil Hitler" . Na njegove ruke stizao je novac iz podzemnih fondova i on je delio novac kolegama kojima je bila potrebna pomoć. usudio se da javno ne pruži ruku jednome od pisaca koji je u Varšavi pristao da sarađuje s Nemcima.nosio je 74 . stupajući u službu u nemačkoj izdavačkoj firmi. Bio je odlučni protivnik nacionalizma koji je našao u Nemačkoj tako košmarno otelovljenje. pisani na mašini. To uopšte ne znači da je imao komunističke sklonosti. Alfa je pri­ padao onim stanovnicima našega grada koji su žestoko reagovali na masovna ubistva. Nade masa stanovnika okretale su se ka Zapadu. ali mnogi od njih u sebi su mislili da ono nije sasvim bezrazložno. Njegov stav nosio je obeležje istinske humanosti. starao se o pisci­ ma početnicima.smatrani su u književnim krugovima nekom vrstom proročanstva i često su se njemu obraćali da razreši nije li neko prešao granice načela nepisanog patriotskog kodeksa. borio se perom protiv ravnodušnosti drugih i sam je pružao pomoć Jevrejima koji su se skrivali. Komunističko podzemlje bilo je slabo. Alfin izgled prosto je bodrio. Kad su nemačke vlasti pristupile sistematskom ubijanju tromilionskog jevrejskog stanovništva u Poljskoj. Uvek osetljiv na moralna mišljenja okoline (njegova osetljivost mogla se uporediti s osetljivošću barometra). ponašao se nonšalantno i da bi istakao svoj prezir prema potkovanim cipelama. a saradnja Rusa s Nemcima posle pakta Molotov-Ribentrop stvorila je posebno nepovoljne uslove za aktivnost pristalica Moskve. Kao većina njegovih prijatelja želeo je dalekosežne društvene reforme i vladavinu naroda. uprkos svim nevoljama. Često sam se viđao sa Alfom. Alfa nije mogao da se sa simpatijom odnosi prema zemlji koja skoro ni u kome nije budila prijateljska osećanja. njada je za pomoć Jevrejima pretila smrtna kazna. Broj komunista u Poljskoj bio je uvek neznatan. Još uoči rata oprostio se od svog desničarskog patrona koji je proklamovao potrebu za uvođenjem u zemlji sopstvenog totalitarizma (ovog patrona streljao je Gestapo prve godine rata). Bio je inicijator i jedan od urednika podzemnog književnog časopisa čiji su primerci. Tihim priznanjem postao je vrsta vođe svih pisaca u našem gradu.

Koliko se sečam. ironične iskrice u očima iza naočara i pompeznost s kakvom je koračao ulicama grada. ova knjiga prevedena je na mnoge jezike. čiji je talenat tražio istinsku. nisu mogli tamo da pročitaju ništa osim nade da je njihova vernost oslonjena o nekakvo načelo sveta i da to načelo sveta nije uopšte besmisleno. Alfa. Bila je to prva velika racija za Osvjenćim. konstatovao je samo da taj imperativ postoji. mržnja prema ugnjetačima. u kome je ha­ rala kuga terora . godine. Njegov visoki rast. Predmet svih pripovedaka može se definisati kao lojalnost. saosečanje sa zlostavljanima. Te godine bile su iskušenje za svakog pisca. ali moćno i čisto. Iz prvog velikog transporta ljudi. odlučili smo da putujemo. izdate posle rata. a ne izmišljenu tragediju. Ko nije uspeo da nade izraz za kolektivna očajanja i nade. Sada se bojao laži. Moral Alfinih junaka bio je laički sa znakom pitanja. Doputovah smo u Varšavu i išli ulicama veoma zado­ voljni životom. Zašto su oni stavljah svoj život na kocku? Zašto su prihvatali mučenja i smrt? Šta ih je na to navodilo? Nisu imah oslonac u ljubavi 75 . ali ta pauza još nije bila vera. Mislim da je Alfa bio pošteniji u tim pripovetkama nego u svojim predratnim delima. Stvarna tragičnost događaja stavljala je u drugi plan izmišljene tragedije. bilo je to vedro letnje jutro 1940. Pre rata Alfa je bio sklon da naziva taj moralni imperativ katoličkim. Izvirio sam kroz prozor. Postojala su još samo elementarna osećanja: strah. niti strano moralnim željama čoveka. s pauzom. Nije uzalud Konrad bio omiljeni autor Alfinih mladalačkih godina. začuo sam na uhci vrisku. prepirah smo se kojim ćemo vozom ići. mršavost. Alfin kišobran i bezbrižnost donosili su sreću. niko izgleda nije ostao živ. bol zbog gubitka bliskih. uhvaćenih toga dana na ulica­ ma. Dogodilo se jednom da smo se vračali iz posete zajedničkom prijatelju koji je živeo u selu. Tek što sam se vratio kući i zatvorio vrata. stideo se svoje profesije. mada su nam domaćini preporučivali voz koji kreće pola sata kasnije. što je neimenovano. tamo je vršena racija. Alfa i ja smo prošli ulicama pet minuta pre početka racije. koje su ušle u sastav knjige.činih su siluetu koja je poricala zakone rata. Nismo pojma imali da će ovaj dan biti zabeležen kao crni dan u istoriji grada. Istovremeno je veoma snažno izražavao duhovno stanje tih bezbrojnih podzemnih boraca koji su ginuli u borbi s nacizmom. U Osvjenćimu je kasnije ubijeno nekohko miliona ljudi iz raznih zemalja Evrope. ali tada je taj koncentracioni logor bio tek u zametku. Kad su njegovi junaci na samrfi upi­ rali pogled ka nemom nebu.kišobran. Bila je to lojalnost nečemu u čoveku. osetio je u rukama materijal i napisao niz pripovedaka.

Vernost može biti osnova individualne odluke.prema Fireru kao Nemci. izdaje svog prijatelja jer se boji da umire sam. Zapadne armije bile su daleko. U ime kakve budućnosti. Obrazlažući potrebu žrtava samo vemošću. izdani bi se prezrivo okrenuo od čoveka koji je podlegao podloj slabosti. Sumnjivo je da li je većina njih verovala u Hrista.skoro sport. Konspiracija je postala cilj sam po sebi. koji je u svojim pripovetkama proklamovao etiku vernosti. Pošto se udaljio od katohcizma. zavisne od Londona: zemlju je. Dakle. samo vernost . Patriotski kodeks njegove sredine 76 . Alfa je postao više hrišćanski pisac nego ranije. stoje bilo sasvim jasno. Uz njenu pomoć trebalo je izvesti revoluciju. traže se racionalni ciljevi. a istovremeno srušiti Hitlerov režim. Iracionalni snovi da će se dogoditi nešto što će zadržati pohod Crvene armije. Kakvi su mogli da budu ti cilje­ vi? S istoka se približavala pobednička Crvena armija. Program komunista bio je mnogo bolje obrazložen od programa „podzemne države". To ne može biti opravdano nikakvom utilitarnom etikom: nema razloga da se oprašta izdajicama. povezivali su se pozivanjem na čast „zemlje bez kvislinga". ali tamo gde se radi o odlukama koje se tiču sudbine stotine hiljada ljudi. Sreću se pred streljačkim vodom i izdani oprašta onome koji ga je izdao. Medu intelektualcima podzemlja mogla se primetiti posebna razdraženost. usmerena protiv iracionalnih raspoloženja koja su se širila u pokretu otpora. Alfa. um je bio izložen sumnji. Da je tu pripovetku pisao sovjetski autor. U drugoj polovini rata došlo je u „podzemnoj državi" do ozbiljne krize političke svesti. vemost nije dovoljna.vernost tome što su nazivah imenom otadžbine ili časti. To nije bio previše siguran oslonac za trezvenije umove. Podzemna borba s okupatorskom silom povlačila je za sobom velike žrtve. pretpostavljajući da je etika lojalnosti nastavak etike hrišćanstva i da je suprotna etici društvenih ciljeva.to pitanje postavljah su sebi mnogi od onih čiji je zadatak bio podržavanje morala drugih. Ova raspoloženja približavala su se histeriji. Umirati i izlagati druge smrti . U tom trenutku počele su da dejstvuju podzemne komunističke organizacije kojima su se priključili neki pred­ stavnici levog krila socijalista. u ime kakvog poretka su svakod­ nevno umirali mladi ljudi . niti u Novoj veri kao komunisti. trebalo da oslobodi Crvena armija. znajući da će biti streljan. Niko nije umeo da da odgovor. a što je bilo snažnije od naziva. mogao je lako naći oko sebe njenu karikaturu. U jednoj od Alfinih pripovedaka dečak koga su mučili žandarmi. broj ubijenih i likvidiranih u koncentracionim logori­ ma stalno je rastao.

u stvari. koja je po običajima i privrženostima naslednica poljskog sitnog plemstva. u kvartu koji se graničio s poljima. Kao mnogi njegovi prijatelji.zabranjivao mu je da se približava malobrojnim grupacijama. posle ustanka bio je pustinja ruševina. Aprila 1945. šljahte (čak ako je to inteligencija seljačkog porekla). opažao je da je izolovan od širokih masa naroda. a oni kvartovi koji nisu bili srušeni bombama i vatrom teške artiljerije . koji je pre ustanka imao preko milion stanovnika. Posebne odlike ove inteligencije. Pišući satiru o konspirativnoj inteligenciji. kad je počinjao zaista da razmišlja. godine. Njegova satira je takode otkrivala društvenu osnovu konspirativne histerije: nema sumnje daje „podzemna država" bila tvorevina. u kojoj su hvatali stanovništvo koje je odlazilo na prinudne radove i u koncentracione logore.esesovski odredi su spalih grad. tog sloja koji više nije poznat u zapadnim zemljama Evrope. Nekoliko sati proveli smo u nekad nam dobro poz­ natom kutku grada. na primer u Americi. de ne govorimo o anglosaksonskim zemljama. Pišući. Sada nismo mogli da ga prepoznamo. Alfa je osetio da je u zamci. postoje Crvena armija već isterala Nemce (borbe su se tada vodile kraj kapija Berlina). u Poljskoj su tokom poslednjih neko­ liko decenija vršeni stalni pokušaji pobune intelektualaca protiv inteligen­ cije čiji su deo i sami bili: bilo je to isto što i pobuna intelektualaca pro­ tiv middle class. Alfa se uveravao da je ovaj sloj sa svojim brojnim zastranjivanjima najgora najava za budućnost. doputovao sam s Alfom u Varšavu i lutali smo zajedno po brežuljcima ruševina koji su se uzdizali tamo gde su nekada bile ulice. Predstavnik inteligencije. jer je zapažao slabost sistema. Zahvaljujući tome spasao se i uspeo je da prođe kroz zonu. ako iz njega treba da se regrutuju oni koji će u budućnosti vladati zemljom . visok dva-tri kilometra. zavisnim od Moskve. Upravo tada kad je prolazio taj proces gorkog i nemoćnog podrugivanja izbio je ustanak. pre svega. U pripovetkama je predstavio dobro mu poznate likove manijaka konspi­ racije. nisu drage intelektualcima. nastojeći da povrati vezu s masom. a kolovozi bez kaldrme pretvoreni u groblja. njegovo stanovništvo je deportovano. prvi put je posegnuo za svojim osećanjem humora. inteligencije. Dva meseca je nad Varšavom stajao stub dima i plamena. Alfa je stanovao u dalekom predgrađu. Tamo je 77 . Tome sigurno treba pripisati karakter njegovih pripovedaka koje su nastale u tom periodu.stoje izgledalo neizbežno u slučaju dolaska u zemlju emigrantske vlade iz Londona. Uspeli smo se po obroncima crvenih cigala i ušli u fantastični mesečev krajolik. postajao je radikal. U uličnim borbama poginulo je oko dvesta hiljada ljudi.

ali njeni vojnici bili su pretežno naoružani samo 78 . čuven po vrli­ nama šljahtinskog dvora? Išli smo dalje i naišli na ugaženu stazicu. majka je pronašla put do njega i ugazila stazicu svojim svakodnevnim posetama. Cilj ustanka bilo je izbacivanje Nemaca i zauzimanje grada. silazili smo dole preko gomila krša i pred nama su izranjale stalno nove scene pustoši i razaranja. Ko je bio poručnik Zbišek? Kakve su bile njegove patnje za koje neće saznati niko od živih? Zamišljali smo kako je puzao ovim putem. koji je bio kao stenoviti rt. Balansirajući da ne bismo pali. tako da Crvena armija zatekne tamo poljsku vlast koja već funkcioniše. Izvukli smo se iz ruševina u skoro netaknuto dvorište. Ova stazica nas je odvela u jarak među brdima. Natpis je glasio: „Put patnji poručnika Zbišeka". Temperatura konspirativnih raspoloženja dosezala je tada tačku ključanja. Ove reču zvučale su kao krik iz smrskane zemlje. Na dnu jarka stajao je nevešto sklepan krst.vladala potpuna tišina. Na daščici smo pročitali natpis mrkom bojom (boja je izgledala kao krv). U jednoj od jaruga nabasali smo na daščicu pričvršćenu za me­ talnu šipku. počeli su da udaraju jedni o druge. kao stoje poznato. Jedan džin stajao je preko reke i čekao da drugi džin zgnječi muvu. a na stepenicama spaljene vile našli smo knjige sa saldom gubitaka i zarada. koji je obeležio nat­ pisom jedan od njegovih drugova. držeći se na zidu. mislio samo na jedno: na ispunjenje zadatka. Mora da je Alfa tada razmišljao o istom o čemu i ja. u trenutku kad se Crvena armija pri­ bližavala prestonici. Tu je ležao nečiji sin. ili se sin poštanskog činovnikarukovodio zapovešću časti. Dunuo je vetar i savijeni limovi. osećajući daje ranjen. izbio je. Zašto? Ko je izmerio nje­ govu mudrost ili ludost? Da li je to bila Lajbnicova monada koja je u svemiru imala svoje predodređenje. Bilo je to dozivanje pravde. koji je sigurno takođe kasnije pao. Istina. koju mu je ulio otac. Varšavski ustanak. Kad je bitka u gradu počela i kad se ispostavilo da Crvena armija. Razmišljali smo o tragu koji ostaje posle ljudskog života. Odjednom se začulo tutnjanje poput pozorišnih gromova. Kraj krsta sveže zasađeno cveće. Podzemna armija htela je da se bori. a na njemu šlem. upućen samo nebu. Među korovom su se videle zarđale mašine. započet po naređenju emigrantske vlade u Londonu. koja stoji na drugoj strani reke. Kako je snagom volje održavao sve slabiju snagu i. a nemačka vojska koja se povlačila vodila borbe na pretpoložajima grada. prekasno je bilo za razmatranja. Bio je to ustanak muve protiv dva džina. muva se branila. ne kreće u pomoć. tragedija se odi­ grala do kraja s tačnošću svih propisa.

Kasnije. to je bio primer do čega dovodi vernost koja ne računa ni na koga i ni na šta. pesnik Marek. dugo ju je čekao i najzad je morao da se pomiri s mišlju da nije živa. od dvadeset dve-tri godine. Pesnik Kšištof. imšavi astmatičar. dok je u pozadini Crvene armije uredovala već druga poljska vlada. odleteli su u vazduh na barikadi pod koju su Nemci podmetnuli dinamitski tovar. a ubrzo je i njega samog zgnječio stфljivi drugi džin. Sažaljenje je ipak suvišno osećanje tamo gde govori Istorija. i njegov nerazdvojni drug. Kao prepreka obaranju kapitalizma u Poljskoj stajale su „podzemna država" i emigrantska londonska vlada. međutim.kao i svi koji su preživeli . pripremljena u Moskvi. Ova tradicionalna prestonica pobuna i ustanaka bila je sigurno najmanje potčinjen grad na prostoru koji je tre­ balo da se nade pod uticajima Centra. U prilog pružanja pomoći moglo bi da govori samo sažaljenje prema milionskom stanovništvu grada koje je ginulo.gnev. Međutim. džin je dva mese­ ca slao na grad svakih nekoliko minuta svoje bombardere koji su izbaci­ vali tovar s visine od pedeset metara. stiskajući u ruci rukopis muževIjevih pesama. tako mu se sada etika lojalnosti njegovih tragičnih 79 . punu tajnih štamparija i skladišta oružja. Alfin gnev bio je usmeren protiv onih koji su izazvah poraz: eto. Njegova žena Barbara umrla je od rana u bolnici. Tako je propala najveća nada poljske poezije. Nosih su na Zapad oslobođenje od Hitlera i oslobođenje od dotadašnjeg poretka koji su hteli da zamene dobrim. obasipajući vatrom s prozo­ ra tenkove SS-a. Kao što je nekada Alfa posumnjao u svoje katoličke reči. po završetku rata. Alfa je osećao . Sam grad. Alfa je takođe znao da je osoba koju je najviše voleo u svom životu deportovana posle ugušenja ustanka u koncentracioni logor u Ravenzbriku. upravo u uhčnim borbama.pištoljima. oni koji su mogli da zadaju vladi najveće nevolje. kad nailazi na istorijske nužnosfi. ležali su njegovi bliski prijatelji. to jest intehgentska omladina. fizički ništa jači od Marsela Prusta. Ne vide se nikakvi logični razlozi zbog kojih bi Rusi trebalo da pruže pomoč Varšavi. Pomagao je napade svojih odreda tenkovima i upotrebljavao najtežu artiljeriju. autor komada o Homeru. Pesnik Karol. istrenirana u podzemnoj borbi s Nemcima i beskrajno fanatična u svom patriotizmu. Idući tako sa mnom po ruševinama Varšave. Uništenje Varšave predstavljalo je nesumnjivo pluseve: ginuli su u njoj. sin radničkog kvarta. to jest svojim sop­ stvenim poretkom. Muvu je najzad zgnječio. granatama i kantama s benzinom. kakvih je mnoštvo moglo da se nađe u tom mesečevom krajoliku. poginuo je na straži. U plitkim grobovima. tokom godina okupacije pretvorio se u podzemnu tvrđavu.

Mirili su se s njom. obožavalac Hajdegera. Za Nemce ustanici nisu bili čak nikakav neprijatelj. koji su proveli ratne godine u Rusiji i došh sada sa istoka da bi organizovali državu po načelima 80 . nova vlada se energično latila obnove. Zaista. on je bio jedan od odgovornih za to što se dogodilo. Zato se ne treba čuditi što je Alfa. Za Ruse su bili „poljski fašisti". Zemlja je bila razorena. Pisac se nalazio pred novim obavezama. U trenutku pada ustanka revolucija se u stvari već završila: put do nje bio je otvoren.ratnih priča učinila kao praznina koja lepo zvuči. Marek i hiljade takvih kao oni. Svedočanstvo toga bio je najveći grad u zemlji koji je ležao u ruševinama. ne pitajući čak postoji h neka vaga koja odmerava njihova dela. Varšavski ustanak bio je labudova pesma inteligencije i kraj sis­ tema koji je ona branila. osim na ver­ nost. kao što je pisala štampa nove vlade. zatražio je da ga pošalju na borbenu liniju jer je smatrao da je najveći dar koji čovek ima trenutak slobodnog izbora. taj nepopravljivi poljski šljahtić! A. Njegove knjige čekao je ljudski mravinjak istrgnut iz obamrlosti. koja je upravo nastajala na ruševinama stare. a između dve sile dospeli su Poljaci sa svojom etikom koja se nije oslanjala ni na šta. bili su niža rasa koju je trebalo uništiti.razmišljao je Alfa . Alfa nije krivio Ruse. Znali su da nema nade u pobedu i da je njihova smrt samo gest pred ravnodušnim svetom. puštanja u rad fab­ rika i rudnika. Mladi filo­ zof Milbrand. koga su njegovi pretpostavljeni upotrebili za rad u štampi. dvorska zemlja deljena je seljacima. Malobrojna grupa poljskih komunista. a ne osvrtati se na ono što je prošlo. Barbara. Džozef Konrad. Karol. Komunizam se borio s fašizmom. Nije bilo granica tim ludostima dobrovoljne žrtve. To ne bi služilo ničemu. Trebalo je živeti i raditi. To nije bila „blaga revolucija". starajući se da umiri stanovništvo. Moralista te epohe . Bilo je to poput luđačkih juriša konjica konfederata u Američkom građanskom ratu koji nisu sprečih pobedu Severa. eto. kao većina njegovih kolega. Njena cena bila je krvava. u dvadese­ tom veku. Zar nije video oči mladih zagledane u sebe kad je čitao svoje priče na tajnim književnim večerima? Upravo je ta omladina ginula u ustanku: nepoznati poručnik Zbišek. izmešan vehkim štapom rata i društvenih reformi. odmah izjavio da želi da služi novoj Poljskoj. Oni su nastupali kao istorijska sila. istina nametnutih odozgo.morao bi da obraća pažnju na društvene ciljeve i društvene posledice. tri sata kasnije više nije živeo. kao što je pokazivao primer ovoga grada. ali ništa manje efikasnih. nije bilo više mesta za imperativ otadžbine i časti koji bi se oslanjao na bilo kakav cilj.

Nije mu zamerano što se za vreme rata držao daleko od marksističkih grupica. Bila su potreb­ na njihova imena na stranicama glasila. Pisci koji su održavali slične kontakte mogli su se nabrojati na prste jedne ruke. Vedrog prolećnog jutra sedeo sam sa Alfom u kancelariji „Poljskog filma" i radili smo na 81 . sklonili smo se tamo posle razaranja Varšave. I Alfa i ja. zemlja nije želela njihovu vladu. Tada. Noć u kojoj je stigla vest o osvajanju Berlina obasjana je bila eksplozijama raketa i topovskih metaka. nije bilo važno to šta su govorili. kao i mnogi drugi pisci i umetnici. zasnovan na preciznom poznavanju uslova u zemlji. prihvatila gaje raširenih ruku. ko je mogao da bude koristan. čemu treba pripisati i maske pod kojima je istupala Partija i uzdržanost njenih parola. na ulicama se čuo neprestani prasak ručnog oružja . Zato je najvažnije bilo nastojati da se uspostavi veza između grupice komunista i zemlje. Ipak. nije se uopšte zahtevalo da bude crven: u stvari. Alfa je govorio u njemu. o etici poštovanja koju nosi revolucija prema čoveku. Nije bilo sumnje da se samo strpljivo dozirajući i postepeno povećavajući doze doktrine pagansko stanovništvo može povesti ka shvatanju i prihvatanju Nove vere. radosno je dočekivan.još kada su boravili u Moskvi . godine u starom. Bio je to članak o humaniz­ mu. godine svako. Zadaci koji su stajali pred njima bili su neobično teški. Koliko se sečam. srednjovekovnom gradu Krakovu. trebalo je dozvoliti učešće u vlasti levom krilu socijalista. Prve njihove javne izjave bile su oprezne i brižljivo odmerene. Bio je maj 1945. još uvek je bila u perspektivi komplikovana borba sa seljačkom partijom jer su posle Jalte zapadni saveznici zahtevali bar pri­ vide koalicione vlade.lenjinizma-staljinizma. ali se boje. Program postupanja prema raznim kategorijama stanovništva izradili su poljski komunisti . a čak konzervativci. u zemlji je bilo neobično malo Staljinovih pristalica. to jest 1945. Alfa je od vremena raskida s desničarskim nedeljnikom uživao dobar glas u sada najuticajnijim krugovima. Njegov članak pojavio se na prvoj strani vladinog književnog nedeljnika.i to je bio mudar pro­ gram. a u tome su najviše mogli da pomognu pisci čuvenih imena i poznati kao liberali. Alfa je potpuno odgovarao tim zahtevima. Sada su se pisci ponašali pomalo kao device: htele bi.to su vojnici pobedničke Crvene armi­ je izražavali svoju radost zbog brzog povratka kući. Partija je morala da bude ponovo organizovana i trebalo se pomiriti s činjenicom da od novih članova koji su prilazili većinu predstavljaju prevejanci koji koriste konjukturu. Na taj način vlada je stvarala spoljašnje znake koji su svedočili da dobija podršku čitave kulturne elite.

Ne znam šta je osećao gledajući prozore tih zatvorskih ćelija. neke su hvatali u šumama ili gradovima i stav­ ljali iza rešetaka. Alfine ambicije. morao je da pred­ vodi i.da ga uzdigne na prvo mesto medu pisce koji rade u novoj situaciji. Bili su to. smešteni su u zatvor. Njegovo osećanje tragičnosti života tražilo je novo ruho u kome bi mogao da se pojavi. Nije mogao da bude samo jedan od mnogih. Zapazili smo na parteru. mnogo mladih muškaraca. Stojeći sa Alfom kraj prozora ćutke smo ih posmatrali. bile su uvek ogromne. Povezivanje filmskiii fabula je uglavnom naporan posao. sada su pak sma­ trani klasnim neprijateljem. hodali po sobi. nije se razočarao. ovi vojnici „podzemne države" bili bi poštovani i slavljeni kao heroji. drugi su stalno boravili u šumama. sada je trebalo što pre da zaborave svoje konspiracijske sklonosti. nalazi dovoljno razloga za sopstvenu uzvišenost. mnogi od njih umeli su to da učine dovoljno brzo i da se pretvaraju da nikad nisu bili aktivni u podzemlju. a ujedno opšte drame. Bila su to braća onih koji su se borili i ginuli u Varšavskom ustanku. Mislim da mu se već tada nazirao plan njegovog prvog posleratnog romana. jedni od onih čija je šlepa požrtvovanost izazivala u Alfi grizu savesti. a iza dvorišta velika zgrada. Verujući u sebe. Primer ironičnih šala Istorije. nedavno pretvorena u sedište službe državne bezbednosti i zatvor. Sada.scenariju. usred stalnih opasnosti. vojnici podzemne armije. Osećao je u sebi snagu koja je dolazila iz njegove hčne. u prozorima s rešetkama. ali to nije bilo moguće postići bez promene svoje ličnosti. predvodeći. Roman koji je počeo da piše trebalo je . Roman koji je napisao bio je delo zrelog talenta i ostavio je na njegove čitaoce veliki utisak. poznatog mnogim njegovim zemljacima. Neki su pokušavali da se sunčaju. Čitavog svog 82 . drugi su hvatah kukom od žice ceduljice koje su izbacivane kroz prozor na pesak iz susednih ćelija. kao što je lako bilo pogoditi. pretežno veoma mladi momci. kao što se vidi iz cele njegove biografije.verovao je u to . pušili mnogo i stalno nas je mamio prozor. stav­ ljali smo noge na sto ili na naslon fotelje. kao politički sum­ njivi. koji je bio njegov lični konflikt. Alfa je preživljavao moralni konflikt. Mada je njihov neprijatelj bio Hitler. kroz koji je ulazio cvrkut vrabaca. Napolju je bilo dvorište s mladim drvećem. Ovi. okrećući lice prema sunčevim zracima. naviknuti da žive tokom ratnih godina sa oružjem u ruci. ali istovremeno je predstavljao ponav­ ljanje konflikta. Ti pisci su se trudili da promene svoj stil i sadržinu svojih knjiga. da se u Poljsku vratila emigrantska vlada iz Londona.

Alfa je napisao tragičan roman. pomogao. neustrašivi borac. proveo je niz godina u nemačkim koncentracionim logorima. Izašao je odande neklonuo duhom i vrativši se u svoju razorenu otadžbinu. Imajući u sebi sažaljenje. osim borbe s neprijateljem u ime časti. pilo je i pokušavalo da obezbedi sebi karijeru. ali njegovi karakteri su se kretah u svetu koji je teško bilo videti. vidljiv u njegovim predratnim delima. železnice i linijska plovidba. da nije postojalo nešto po čemu se Alfa uvek iz­ dvajao od drugih pisaca: sažaljenje. sada je junakom učinio pred­ stavnika Nove vere. ovoga puta za borbu s novim neprijateljem. bila je sada potpuno izgubljena. kojeg su im nametnuli Rusi. Alfin stari komunista bio je isto tako redak primerak. napadati radnike koji su se trudili da pokrenu uništene fabrike. da da ljudima mogućnost da zarađuju za svoj nasušni hleb. Samo luđaci su mogli da se odluče na slične činove bez ikakvog logičkog opravdanja jer su vršeni bez ikakve nade. vršiti atentate na železnice koje prevoze hranu. i s Partijom. lai. U njegovom pred­ ratnom romanu taj lik je bio sveštenik. Međutim. to jest starog komunistu. i dalje je pokušavala da sklapa tajne zavere. i prema onima koji su ga smatrali neprijateljem. naviknuta na avanturistički život u podzemlju. Ubijati partijske radnike. Alfa je pravio moralne konflikte. A Partija je bila jedina snaga koja je u tim uslovima mogla da osigura mir i obnovu zemlje. pošto nije znala ni za kakve druge ciljeve delatnosti. Treba reći da mu je nedostatak talenta. očekujući pomoć od zapadnih saveznika. ističući kontraste karaktera. Osećao je sažaljenje i prema starom komunisti. vaspitana za vreme rata u načelima slepe vernosti. kao što je redak primerak u poljskom selu bio župnik koga je 83 . Čovek nije trebalo da bude komunista da bi to konstatovao. Taj čovek bio je kao dija­ mant. značilo je izjašnjavati se za produženjem haosa. našao se pred haosom koji su njegova jasna svest i jaka volja trebalo da promene u nov društveni poredak. Ovaj zaključak nametao se svakome s velikom očiglednošću. Ovaj komunista. Starije pokolenje inteligencije pre­ davalo se još besmislenim maštarijama. Takvu sliku zemlje predstavljao je Alfa u svom romanu i možda bi se njegova knjiga mogla uvrstiti u pubhcističku književnost koju piše neko ko govori u ime zdravog razuma. društvo koje je trebalo da svojim stvaralačkim radom preobrazi nosilo je odlike moralnog raspada.života Alfa je kružio oko lika moćnog i čistog junaka. Samo iz sažaljenja prema obema stranama koje su se međusobno borile pisac je mogao da stvori tragediju. Njegov talenat nije bio realan. omladina. da učini da rade škole i univerziteti.

železnica. Može se shvatiti zašto je Alfa u zemlji. a prodirući u tu stenu nailazimo tamo na to što je najhumanije: na čežnju za dobrotom i na patnju.menjala se motivacija dela. a njihovo ponašanje često je imalo odlike minule epohe. Pa ipak. Alfm komunista nije prikazan u svo­ joj spoljašnjoj delatnosti. Već sama njegova ličnost je monumentalna i izaziva saosečanje zbog bola koji ne želi da prizna nikome. tamo gde ljude tretira kao instrumente. kad je ponestalo predstavljanje višestrane potke događaja . koje smo Alfa i ja videli na prozorima zatvora. inteligentnih. on je kao nema. zavisnoj od Londona.Alfa pre rata učinio svojim junakom. Naravno. Ipak. Mladići. u kojoj je reč „komunista" još uvek imala uvredljivo značenje. fanatičnih i prevejanih. škola ili pozorišta bilo delo inteligencije. nepo­ mična stena. U čitavoj zemlji vršene su racije tih mladih. ali njihovi teroristički činovi bili su u podjednakoj meri rezultat demoralizacije koliko i očajanja. već su oni najenergičnije delovali. tako i radnici i seljaci. a upravo je pokretanje fabrika. Što se tiče društva. u prvom trenutku nije Partija. s velikim zanosom pristupali su radu. nisu se nalazili tamo zbog atentata koje su vršili. Alfa zbog cenzure to nije mogao da kaže. Naprotiv. Kako inteligencija. pisac-posmatrač morao bi da nađe tamo ne samo primere dezintegracije. želeo da pokaže staroga borca kao uzor više etike. gine . sposobna da u budućnosti povede svet ka dobrome. Mladi su bili izgubljeni i lišeni svakog vodstva. njegovo izrazito sažaljenje prema tim mladićima omogućavalo je čitaocu da naslućuje nedorečenosti. istupa kao potencijalna snaga. čiji je zločin bila služba „podzemnoj državi". to jest raznovrsnih specijalista. pun ljubavi i praštanja.ubija ga čovek koji u njemu vidi samo agenta Moskve. Stidi se svojih privatnih stavri. izgubio je u koncentracionom logoru svoju voljenu ženu: On je asketa ideje. ne vizijom socijalizma po ruskom uzoru. Ipak. To je titan razderana srca. rudnika. Jednom rečju. Njihovo političko mišljenje bilo je naivno. koja obično predstavlja domen sličnih mu ljudi. U tom poslu oni su se rukovodili osećanjem obaveze prema kolektivu i profe­ sionalnom čašću. 84 . ova etika može biti ocenjena tek u primeni na konkretne zadatke. čijem je preobražaju pristupao stari komunista. a istovremeno samo najvišim naporom volje može sebe da natera na život naglo hšen smisla. pa ipak. već samo zato što su za vreme rata pripadali podzemnim grupacijama koje su se borile protiv Hitlera. U trenutku kad su njegove misli i osećanja najčistiji. ta etika obaveze davala je ozbiljne rezultate. jer to je njegov privatni bol.

u čitavoj Alfinoj knjizi video se gnev z b o g t o g a š t o je i z ­ g u b i j e n o. Taj gnev je i Alfi i mnogima drugim bio potreban za pos­ tojanje. Satirični odnos prema konspirativnoj inteligenciji, vidljiv u nje­ govim pripovetkama pisanim pri kraju rata, sada se pojavio u poglavljima romana koja su ismevala apsurdne nade u nagle političke promene. Pa ipak, u stvarnosti ove nade, koje su često kod inteligencije dobijale smešnu formu, nisu bile strane ni radnicima, ni seljacima. Alfa nikada nije izbliza poznavao radnike i seljake, pa je utoliko lakše mogao da pripisuje veru u magično potiskivanje Rusije posebnim odlikama inteligencije, koja se nije odlikovala političkom maštovitošču. Roman ove vrste, dakle, zasnovan na suprotstavljanju etike Nove vere pobedenoj etici, imao je za Partiju ogroman značaj. Knjiga je odmah posle objavljivanja široko reklamirana. Alfa je dobio za nju 1948. godine državnu nagradu, a njen tiraž je brzo dostigao broj od 100.000 primeraka. Alfa se nije prevario, smatrajući da njemu pripada prvo mesto medu pisci­ ma u zemlji. Jedan od gradova poklonio mu je lepu vilu i opremio je skupocenim nameštajem. Koristan pisac u zemljama narodnih demokrati­ ja ne može se žaliti na nedostatak pažnje. Dijalektičari su dobro razumeli da junak Alfinog romana nije bio uzor „novog čoveka". Da je bio komunista moglo se videti samo iz autorovih tvrdnji. Pojavljivao se na stranicama romana u pripremi za delo, a ne na delu. Nije teško bilo zapaziU da je Alfa svog starog junaka, koji je nosio svešteničku mantiju, sada preobukao u komunističku jaknu. Mada se jezik pojmova menjao, ostajao je nepromenljiv tragični i metafizički Alfin stav i mada se stari komunista nije molio, čitaoci se ne bi začudili kad bi se iz njegovih uvek zatvorenih usta naglo razlegle reči Jeremijinih tužbalica: tako su se dobro reči proroka slagale s njegovom ličnošću. U suštini. Alfa se nije popravio od predratnog vremena; nije uspeo da se ograniči na čisto utilitarnu etiku koja se izražavala u racionahstički predstavljenom delovanju. U njegovom junaku bili su i kralj Lir i Faust. Još uvek su postojali i zemlja i nebo. Junak je takode bio veoma shčan Pejrolu iz Konradovog Gusara. Nije se moglo ipak tražifi suviše. Alfa nije bio u Partiji, ah pokazivao je razumevanje, učio je, a to je dokazivalo, više od ličnosti komuniste, tretiranje terorističke omladine. Prerano je bilo zahtevati od pisaca „socijahstički realizam"; trenutak za to nije došao, oni su bili tek u početnoj školi; termin „socijalistički realizam" nije bio upotrebljavan jer mogao bi bez potrebe da uplaši pisce i umetnike; slično su seljaci uveravani da u Poljskoj nikada neće biti kolhoza. 85

Dan odluke za Alfu došao je tek dve-tri godine posle objavljivanja romana. Stanovao je u svojoj lepoj vili, potpisivao je brojne političke deklaracije, učestvovao u komitetima i putovao po zemlji, držeći preda­ vanja 0 književnosti u fabričkim klubovima i domovima kulture; ova piščeva putovanja, organizovana u velikim razmerama za mnoge su bila mučna obaveza, međutim, Alfi su pričinjavala zadovoljstvo jer je na taj način upoznavao radničku omladinu, njen svakodnevni život i probleme koji su je zaokupljali. Alfa je prvi put zaista izlazio izvan svog intelektu­ alnog klana. Uz to, izlazio je kao poštovani pisac; s obzirom na visok rang pisaca u narodnim demokratijama, mogao je da se oseća ako ne kao kar­ dinal, onda bar kao dostojanstveni kanonik. Preobražaj zemlje (u skladu s planovima Centra) je napredovao; došao je trenutak kad je ocenjeno daje situacija dovoljno zrela da se pisci zauz­ daju i od njih zahteva otvoreno izjašnjavanje za Novu veru sa svim kon­ sekvencijama; „socijalistički realizam" objavljenje na kongresima pisaca kao jedini preporučljiv stvaralački metod. Izgleda da je Alfa preživeo ovaj trenutak posebno bolno. Nečuvena veština Partije dovela je pisce a da to nisu skoro ni opazili na vrata obraćanja u drugu veru. Sada je bilo moguće ili naglo se pobuniti i pasti na dno društvene lestvice, ili proći kroz vrata. Polovičnost, plaćanje jedne monete Bogu a druge Caru, nije bilo moguće. Niko nije zahtevao da se pisci formalno upisuju u Partiju. Ipak, rezonujući pravilno, ako se prihvatala Nova vera - ništa za to nije predstavljalo prepreku. Takvo rešenje pre bi pokazivalo veliku hrabrost: ulazak u Partiju znači ne smanjenje, već povećanje obaveza. Za Alfu, koji je posebno vodio računa o svom dostojanstvu romanopisca, koga su najviše cenili partijski krugovi, samo je jedna odluka bila moguća. Od njega se očekivalo da progovori kao pisac - moralni autoritet i svojim postupkom da primer kolegama. Alfa je tokom prvih godina novoga poretka zaista postao privržen revoluciji. Najzad, bio je narodni pisac, njegovi čitaoci regrutovali su se iz radničkih masa. Njegov predratni roman, koji je toliko hvaljen, rasprodat je tada u jedva nekoliko hiljada primeraka. Sada je i on, kao i svaki pisac, mogao da računa na veliki broj čitalaca. Više nije bio izolovan; govorio je sebi da je potreban - ne nekolicini snobova iz kafane, već toj novoj, radničkoj omladini, kojoj se obraćao u svojim putovanjima po zemlji. Čitava ta promena bila je zaslu­ ga pobede Rusije i Partije zavisne od Centra. Iz toga je trebalo izvući zaključke i prihvatiti ne samo praktične rezultate, već i filozofske osnove. Za Alfu to nije bilo lako. Sve češće su ga napadali zbog sklonosti prema 86

monumentalnom tragizmu. Pokušavao je da piše drugačije - ali kad je zabranjivao sebi nešto, što je bilo u samoj prirodi njegovog talenta, nje­ gova proza postajala je plitka i bezbojna, cepao je svoje rukopise. Postavljao je sebi pitanje da li če, videvši svakodnevno oko sebe nove tragične konflikte, svojstvene životu u velikom kolektivu, uspeti da se odrekne njihovog pokazivanja. Zemlja je postajala veliki kolektiv, razlozi ljudskih patnji bili su več drugačiji nego u kapitalističkom sistemu, ali nije izgledalo da se smanjuje, naprotiv, količina patnji je rasla. Previše je znao o Rusiji i previše je znao o nemilosrdnim sredstvima koja su upotre­ bljavali dijalektičari prema „ljudskoj materiji" da ne bi imao trenutke sumnje. Bio je sasvim svestan da će, primajući Novu veru, prestati da bude moralni pisac-autoritet i postati pisac-pedagog, koji u svojim knjiga­ ma ne pokazuje to što njega samoga muči, već to što je smatrano korisnim. Od tada će deset ili petnaest stručnjaka ocenjivati svaku njegovu rečenicu i razmišljati nije li napravio greh čistog tragizma. Ipak, povratka nije bilo. Alfa je rekao sebi da je u svojoj praktičnoj delatnosti već komunista. Pošto je rekao tako, ušao je u Partiju i smesta objavio veliki članak o sebi kao piscu. Bila je to samokritika, to jest čin koji u hrišćanstvu nosi naziv ispovest. Drugi pisci pročitali su taj članak sa zavišću i užasom. Da Alfa svuda i u svemu mora da bude prvi - izazivalo je zavist; da se pokazao tako vest i postupio kao rudar-stahanovac", koji prvi objavljuje da će ost­ variti neobično visoku normu - ispunjavalo ih je strahom; rudari ne vole svoje drugove previše sklone sakupljanju počasti za teranje drugih na speed-up^^. Alfina samokritika bila je promišljeno napisana. Može se smatrati klasičnom ispovešću pisca koji se odriče prošlosti u ime Nove vere. Prevedena je na strane jezike i štampala su je staljinistička glasila na Zapadu. U ovom članku Alfa je osudio svoje stare knjige. Upotrebio je pri tome poseban trik: otvoreno je priznao ono, što je odavno tajno mislio o manama svojih dela; da bi otkrio ove mane, nije mu uopšte bio potre­ ban Metod; Alfa je znao za te mane još ranije, pre nego što se približio marksizmu; sada je svoju moć opažanja pripisao zaslugama Metoda. Svaki dobar pisac zna daje loše dozvoliti sebi da naseda na reči koje lepo zvuče i emotivno su efektne, ali su prazni pojmovi. Afla je tvrdio u svom članku da je upao u ovu grešku jer nije bio marksista. Takode je davao na
" Stahanovac - vi.šestriiki udarnik (u S S S R ) . Prim. prev. " S p e e d - u p (engl.) - ubrzanje. Prim. prev.

87

dotle nisu upotrebljavale ovaj trik. s izuzetkom fiction. Po povratku je objavio knjigu o „sovjetskom čoveku".oni su sada bili zatvoreni u svojim kolektivnim domovi­ ma i klubovima. tom najvišom veštinom. to isto osećao sam učestvujući u događajima u vreme nacističke okupacije u Varšavi: svaka forma opisa mogla bi da bude na njih primenjena. Sam sam bio na tom putu koji ima sve odlike neizbežnosti. Ovaj ton je dopuštao sumnju da je Alfa. Sečam se da kad nam je u okuženom gradu Alfa čitao svoje pripovetke. Osećao sam da je pisanje o tim stvarima za mene nemoguće: moguće bi bilo samo kazivanje c e be istine. Dokazujući daje istin­ ski slobodan čovek samo građanin Sovjetskog Saveza. Uostalom. mada su znale da je ovakvo rezonovanje dijalektički ispravno . Istina.znanje (u skladu sa zapovešću pokornosti) da ne smatra sebe komu­ nističkim piscem. Kao nekadašnjem katoliku Partija mu je poverila da drži predavanja protiv politike Vatikana. koje su obrađivale temu „na Иси mesta". Taj glas verovatno nije bio nepoznat Alfi. nego govoriti uglađenim rečenicama. Odmah potom Alfa je pozvan u Moskvu. pravio iste i dalje: uživao je u faltama nove svešteničke mantije. Hiljade ljudi je umiralo u mukama. pun uzvišenosti. Alfa se i sada borio za palmu prvenstva. Alfi uvek svojstven. Za videći mu na uspesima. Teško mi je da strogo osuđujem Alfu. osuđujući svoje greške. U književnom getu Alfu nisu voleU. uprošćavajući sliku događaja shodno . Mislim da je ono po čemu su se razlikovale naše sudbine bilo sadržano u maloj razlici naših reakcija u trenutku kad smo hodali po ruševinama razorene Varšave. Njegove kolege koje su pisale pohvale Centru. jer uprkos visokim tiražima knjiga i putovanjima pisaca u fabrike . odmah pored nas.je mudar. Kažem „u književnom getu". Začuđujući je u članku bio svečan ton. osećah smo se čudno zbunjeni: njihova kompozicija bila je suviše glatka. zato nam se činilo da je neposredno transponovanje tih patnji u tragičnu teatralnost neskromno. a ne njenog dela. za koje je mogao da zahvali plemenitosti svoga tona. već takvim koji se tek trudi da ovlada Metodom. Unutrašnji glas koji nas zadržava kad treba previše da izrazimo . njegove kolege nazivale su ga „bludnicom s principima". ništa manje nego u kafanama pre rata. Ponekad je bolje zamuckivati od prevelikih uzbuđenja. tada ne bi napisao svoj roman o starom komunisti i demoralisanoj omladini. Samo strast istine mogla bi da ga spase da ne postane ono što je postao. kao i onda kad smo posma­ trali zatvorenike. dopustio je sebi samilost u okvirima sigurnim od zamerki cenzure i stekao priznanje.

Ne zna se. 89 .željama Partije. čije reči su nevešte ah. Oko Alfe je živelo i živi mnoštvo radnika i seljaka. uglađeno i zatvoreno. Jedno odstupanje povlači za sobom drugo i treće. konačno. unutrašnji glas koji čuju ne razlikuje se od te naredbe koja često piscima zatvara usta i zahteva: sve ili ništa. ali nema više ničeg zajedničkog s telom i krvi ljudi. kakvu ona daje plaća se. To je druga strana medalje dijalektike: za duhovnu ugodnost. sve dok najzad sve što se govori ne postane savršeno logično. možda bi nikome poznat seljak ili sitni poštanski činovnik trebalo da budu postavljeni na višem mestu u hijerarhiji zasluga prema ljudskoj vrsti nego Alfa-moralista.

Zarađivao je za život baveći se raznim poslovima .teško je tačno odrediti izvore izdržavanja ljudi u gradu stavljenom van zakona. starijim od njega: pripadalo im je uvažavanje od strane pesnika početnika. u njemu je bila klica zaista velikog pisca. Bila su to obično polufiktivna zaposlenja u fabrici ili kancelariji. godine. nije neverovatno da su se ove odlike javljale posebno onda kad je Beta razgovarao sa ntmom ih sa drugim piscima.V B E T A I L I N E S R E Ć N I LJUBAVNIK Kad sam ga upoznao 1942. napadao je i odmah se stidljivo povlačio. bila je potrebna prevelika količina optimizma da bi se moglo verovati u mogućnost pot­ punog poraza Nemačke. koja nije smatrana nečim nemoralnim. u njegovim recima se osećala mešavina arogancije i pokornosti. prev. Znojile su mu se šake. godine. odnosno gaječi u sebi nadu za koju smo znali da je iluzorna. Planovi NSDAP-a" prema našem narodu bili su nam jasni: uništenje obrazovanog sloja. na jeziku zarobljenika. 90 . u njegovom ponašanju mogla se zapaziti preterana stidljivost koja obično skriva ogromne ambicije. Tada. Beta je bio student podzemnog univerziteta i živeo je bujnim životom konspiracijske " N S D A P . znajući moć te imperije. On je znao bolje. ona su davala dozvolu za posao i pri­ liku za operacije na crnom tržištu ili za kradu.) . inteligentnih očiju. Istina. Beta je imao dvadeset godina. Bio je živ momak. a istovremeno Beta je smatrao da ih ne cene sasvim opravdano. crnih. Naša okupirana zemlja bila je deo imperium germanicum i. Njegove izjave bile su pune uzdržane ironije. Prim. živeli smo bez vere. jer su oštećene bile nemačke vlasti. Kad je govorio.N e m a č k a Nacionalsocijahstička radnička partija. Beta je bio jedan od onih mladih koji su počeli da pišu tek za vreme rata. u Varšavi. kolonizacija i iseljenje dela stanovništva dalje na istok. 1942. U sebi je bio uveren da dominira nad svojim sagovomicima. Istovremeno.Nationalsozialistische Deutsche Arbeiterpartei (iiem.

vatreno se diskutovalo o književnim i političkim temama i čitala ilegalna glasila.i imao je hrabrosti da u svojim pesmama to prizna. mada. Posmatrajući svoje drugove. Bilo je to vreme nacionalističkih pokreta. Beta je bio sklon da se sarkastično smeje. Borba . svoju prvu knjigu poema otisnuo je na geštetneru.ni religijsku veru. njegovi drugovi su slegali ramenima. To nepostojanje bilo kakve vizije navodilo je Betu na pretpostavku da živi u svetu u kome ne postoji ništa osim gole sile. kad smo osluškivali neće li se na ste91 . S ogromnim ulaganjem rada i napora. ni drugu . Njeno rezonovanje bilo je nejasno. Kao nagrada za one koji ne padnu u bici i možda dočekaju pobedu Anglosaksonaca . Kad sam dobio ovu svesku i. trebalo se boriti. Borba radi borbe. Beta nije imao nikakvu veru . Liberah starijeg pokolenja koji su još uvek ponavljali fraze o poštovanju prema čoveku dok su unaokolo ubijane stotine hiljada ljudi . odmah sam se uverio da imam posla s pravim pesnikom. naravno. a eto. Beta je pokušavao da ih satera uza zid. Konspirativni sastanci u zadimljenim i hladnim stanovima. odlepljujući s mukom prst od omota odštampanog lepljivom farbom. na čijim se sastancima pila votka. Okupirane ulice Varšave bile su mračne.ostavljali su utisak žalos­ nih iskopina. jer dobru je bilo teško dobiti. Čitanje njegovih heksametara ipak nije bilo radostan posao. Eto jezgra tame: ne samo nikakve nade u oslobođenje. Većina zema­ lja Istočne Evrope imala je pre rata poludiktatorske vlade. već nikakve vizije sutrašnjice. zagledao unutra. nije se odnosila sa simpatijom ni prema Hitleru. ni prema Musoliniju. to što se događalo u godinama koje su prethodile ratu bilo je loše. upotrebljavajući primitivne klišee i lošu boju.da. Njihovo patriotsko oduševljenje za borbu s Nemcima činilo mu se kao čisto iracionalni refleks.povratak u predratni status quo. pitajući koje vrednosti žele da brane i na kakvim načelima treba da bude zasnovana buduća Evropa.omladine. Nemci su ugnjetavali poljski narod. dakle. uzore su davale Namačka i Italija. ali u ime čega? Niko od mladih nije verovao u demokratiju. Nije dobijao na to zadovoljavajući odgovor. Kad je Beta govorio da je to samo suprotstavljanje poljskog nacionalizma nemačkom. Varšavska konspirativna omladina bila je i dalje pod jakim uticajem tih još nedavno popularnih ideja. Način sticanja vlasti bio je van diskusije: oni koji su hteli da steknu vlast trebalo je da stvore „pokret" i izvrše pritisak na vladu da im dozvoli da zajednički vladaju ih da uzmu vlast silom. Video je stvari bolje i jasnije od njih. Parlamentarni sistem izgleda da je pripadao drevnoj prošlosti. Bio je to svet kraja i pada.

godine. Tada bi. Ako ipak oseća samo gađenje. Kontemplacija čulne lepote je moguća samo onda kad umetnik oseća ljubav prema onome što ga okružuje na zemlji. Ako je život u Varšavi malo podsećao na raj. Ipak. Slike koje je upotrebljavao Beta bile su magla koja se kovitla i od potpunog raspada spašavao ih je samo suvi ritam heksametra. Njegove pesme nisu imale u sebi nikakvu afirmaciju sveta. Stidi se spontane ljubavi. na predstavljanje samo u glavnim crtama delića zapažene materije. ova smrt je bila čak previše stvama: svi ti najmlađi pesnici Varšave izginuli su pri kraju rata. Podseća na mesečara koji održava ravnotežu dok ide. nesposoban je da se zaustavi u mestu i posmatra. onu afir­ maciju koja se izražava u umetnosti sa simpatijom. on je osećao potrebu za racionalističkim osnovama za delova­ nje. nasuprot snarti. bojama i zvucima. Imao je on ipak hiljade braće u svim zemljama Evrope: strasne i iz­ neverene. jer su bili verni svojoj otadžbini i pokušavali da traže obrazloženja u hrišćanstvu ili neodređenoj metafizici. njegova poezija nije bila poezija tužbalica. onda je Beta sada dospeo u najniže krugove pakla. niko od njih nije dovodio u sumnju smisao žrtve u toj meri kao Beta. turobnost i smrt. ili od ruku Gestapoa ih u borbi.I gluhi. Sve je to postojalo u Betinim pesmama: sivilo. u našem gradu se gov­ orilo da je do toga došlo zbog izdaje jedne od levičarskih grupa. Kad gaje Gestapo uhapsio posle 1943. koja je kod mladih pesnika raznih epoha predstavljala romantični rekvizit. imali su u sebi i turobnost obreda u katakombama. osuđen je na stalno kretanje. hijerarhijski složeni. proveo najpre niz nede92 . Moderna umetnost sadrži mnoge primere slepe strasti koja ne nalazi zasićenost u oblicima. Ovaj karakter Betine poezije može se delimično pri­ pisati njegovoj pripadnosti nesrećnom pokolenju i nesrećnom narodu. magla. jabuku ili drvo. boravili smo na dnu imperije kao na dnu ogromnog kratera i nebo gore je bilo jedini elemenat čiju smo svojinu delili s drugim ljudima na zemaljskoj kugli. s kakvom umetnik predstavlja. na primer. podrugljiv smeh pokolenja" . „Iza nas ostače staro gvožde . glavni motivi bili su poziv u borbu i vizija smrti. U pesmama njegovih vršnjaka takode je nedostajala vera.pisao je u jednoj od svojih pesama. normalnim poretkom postupanja. Nasuprot svojim kolegama koji su bili aktivni. U njima je bila vidljiva duboko poremećena ravnoteža.penicama začuti koraci gestapovca. Ipak. Bila je to poezija stoicizma. to jest zatvorile su se za njim kapije „koncentracionog sveta". Kao što sam rekao. Iz umetnosti se može mnogo pročitati: Bahov svet ili Brojgelov svet bili su sređeni.

izvan koncentracionog društva bile su mase ljudi koji su ubijani odmah po dolasku u logor. O svemu tome saznah smo tek posle rata. kad se Osvjenćimu približavala Crvena armi­ ja. Iz Minhena se Beta vratio u Varšavu i tu izdao knjigu svojih pripovedaka. Na vrhu su vladari logora. stražari imaju naređenje da pucaju u ljude koji prelaze tu liniju. brzo se stvara posebna društvena hijerarhija. koji svakim danom padaju sve niže jer njihov nebranjeni organizam ne može da izdrži rad. treba da preskoči rov. koju su napisali Beta i dvojica nje­ govih drugova iz logora. Po izlasku iz logora Beta se nastanio u Minhenu. ovaj rov predstavlja stražarsku liniju. šta je Beta preživeo u „koncentracionom svetu" može se pročitati u knjizi pripovedaka u kojima je dao opis svojih iskustava. Život u koncentracionom logoru zahteva stalnu napetost pažnje. Naravno. Beta u svojim pripovetkama jasno definiše svoju „klasnu" pripadnost: spadao je u snalažljive i zdrave i h v a l i s a o se svojom snalažljivošću i spretnošću. Beta ne negoduje . svaki trenutak odlučuje o životu i smrti. U „koncentracionom svetu". Ta knjiga bila je posvećena „VII američkoj armi­ ji.u nemačkim logorima to se obavljalo injek­ cijom fenola ili u gasnoj komori. A ipak. preživeo je dve godine u Osvjenćimu. Betu smo smatrali izgubljenim. posle njih dolaze logoraši kojima je uprava logora poklonila poverenje. Kao i druge odvedene u logore. koja nam je donela oslobođenje iz koncentracionog logora DahauAlah".lja u zatvoru. Najniže stoje slabi i nesnalažljivi. Najzad ih snalazi smrt .on izveštava. ali nijedna od njih nije tako jeziva kao Betine pripovetke. drugi put skanjeranjem. Beta shvata stražareve namere i odustaje od mamca. Jer. a može se umeti samo onda kad se zna odakle dolazi opasnost i kako je izbeći: jednom šlepom poslušnošću. sledeći društveni sloj su snalažljivi logoraši koji umeju da nadu načine za sticanje hrane i tako održe svoju snagu. Jedna od Betinih pripovedaka sastoji se od opisa serije opasnosti koje Beta izbe­ gava u toku jednog dana: 1) Stražar nudi Beti hleb. godine pojavila knjiga Bili smo u Osvjenćimu. Čitao sam mnoge knjige o koncentracionim logorima. da bi uzeo hleb. Šanse za preživljavanje u tom logoru bile su male. Betu su s transportima drugih zatvorenika poslali u Dahau i tamo su ga oslobodili Amerikanci. 93 . Tamo se 1946. Treba umeti reagovati na pravi način. to jest svi Jevreji manje sposobni za rad. ponekad ucenjivanjem ili podmićivanjem. kao što je poznato. za svakog ubijenog iza te linije dobijaju tri dana odmora i pet maraka. a potom bio deportovan u koncentracioni logor u Osvjenćimu.

zdrav. Beta je ponosan na to što on uspeva dok drugi. dakle. . U stalnom isticanju da je on sam dobro obučen. dan koji opisuje Beta ispunjen izbegavanjem opasnos­ ti. „KJCĆU se da bi izbegli udarce.Ako ne umeju. Unteršarfirer''*. Skidam kapu. domaćin iz Harmenca. stade na štap i zanjiha se. ima mnogo običnog sadizma.) . Beta sprečava stražara da podnese izveštaj o ovom prestupu. gusku pronalaze. još živi leševi" . račun je izravnan. onda ih treba pobiti! A znate h da je opet nestala guska? .2) Stražar čuje kako Beta prenosi drugom logorašu vest o osvajanju Kijeva. a takođe komplikovanom igrom koja se vodi između Bete i njegovog druga logoraša Rusa Ivana.dreknu kapo na mene. za kaznu su im privezali štapove za noge. Grk se zakloni rukom. U^s! Potrčah stazom. -Andrej. A za sebe: „Dobro je raditi kad si doručkovao četvrt kilograma slanine s hlebom i belim lukom i zalio konzervom kondenzovanog mleka. 3) Beta izmiče ispod ruke opasnog kapoa brzim izvršenjem naređenja. Ivana je pretukao esesman. Prim. prev. . idu tužni. prev.) .Oni ne umeju da hodaju. Otišao sam brzo na svoju stranu. 94 . Andrej mu stavi štap na grlo. stari sat kao mito. skače s bicikla crven od besa: .Andrej treba da ih sredi.radni odred u koncentracionom logoru. manje snalažljivi. Beta odlučuje da se osveti i strpljivo čeka priliku." Detalj koji se tiče Betine odeće (unaokolo su polu"Unteršarfirer (Unterscharfiirer) (nem.podoficirski čin S S . Opazi da je Ivan ukrao gusku. dajući mu. žderu travu i lepljivu glinu da ne bi osećali glad. preko posrednika. sreduj ih! Kapo je naredio! Andrej dohvati štap i udari iz sve snage. udaren straga biciklom." Tako je.kaže za svoje drugove logoraše. sit. Ivan je ukrao Beti parče sapuna. Evo fragmenta (reč je o grčkim logorašima koji su bili previše slabi da bi dobro marširali.Šta se tu događa u tom poludelom komandu?'* Zašto ti ljudi tamo idu s privezanim štapovima? Ovo je vreme rada! . misterioznim potkazivanjem (tako da na njemu ne ostane mrlja dostavljanja) dovodi do pretresa. pored njega stradaju. zajauka i pade. nadgleda ih Rus Andrej): „Odskačem. Prim. ' ' K o m a n d o (žarg.Šta si stao kao glupi pas? .

dođi. .uhvatio me je za rame . Logoraš Beker treba da bude spaljen kao suviše slab. Jedan od najviše traženih poslova bilo je istovarivanje vagona koji su dovozili u Osvjenćim Jevreje iz raznih gradova Evrope. Beta opisuje svoj rad na „transportu". brilijanata i hrane . Nagnuo sam se još niže i pogledao mu izbliza oči: bile su mirne i prazne. koji je uvećavao bogatstvo Rajha i uprave logora. Kad se naždereš.Tadek. Rad logoraša se sastojao u iznošenju prtljaga. dakle. možeš imati vaške. 95 . Penji se na buksu. . Ja tu ne spavam. žmirave oči.nagi bednici): „Odlazim u hladovinu.Ej. prev. . Za ovo poslednje veče.Tadek.rekoh. Kad je voz (kratko nazivan „transport") ulazio u kapije logora. . U ovu brigadu uvlači ga Francuz Anri. Ti Jevreji su vozili sa sobom kofere pune odeće.odgovorih tiho. Kazjik me udari šakom po kolenu." A evo scene „klasnog" kontrasta. odvajani su mladi." Snalažljive i jake uprava logora je upotrebljavala za izvesne posebne radove koji su im davali mogućnost da se snabdeju odećom i hranom. ogromna lobanja i pogledale su nas snebivljive. na ivici bukse" ispuzala je odozdo nekakva seda.To je Beker .Tadek.Tadek . .Poznaješ tog Jevrejina? . Prim. ali ja sam toliko dugo strašno gladan. naginjuči se prema njemu. penji se ovamo na buksu i žderi. ostatak ponesi sa sobom u dimnjak. idem u dimnjak. Čivute. a starije i žene s decom smesta su odvozili kamioni u gasne komore i krematorijume. nameštam se ugodno za spavanje. tek što je stigla od mame. Odmaramo se kako ko može. smesta je isterivana preplašena masa iz vagona. Daj mi nešto da poje­ dem.). naborano i još starije.saka na k o m e je spavalo o b i č n o po n e k o l i k o logoraša. Imam u bloku divnu lenju pitu. zlata. stavljam ispod sebe sako d a n e i s p r l j a m s v i l e n u k o š u l j u (podvukao C. . U obilnoj literaturi o užasima dvadesetog veka retko se može naći izveštaj o činjenicama posmatranim očima saučesnika zločina (autori se " B u k s a .govorili su im da idu „na preseljenje".Pričaj . Zatim se pojavilo Bekerovo lice.krevet od da. М. neupotrebljiv: „и tom trenutku. imam jednu molbu za tebe. .

Uostalom. da bude uključena u sve antologije književnosti koje predstavljaju sudbinu čoveka u totalitarnim sistemima.. PROLOG . -Niks.Alles verstehen . na svoj način pričala. voz je krenuo lagano duž stanice. Iza okuke su izlazili teretni vagoni: lokomotiva ih je gurala otpozadi. Smiruju se: neće tovariti šine na automobile niti nositi grede. Grede i šine ih zabrinjavaju.^'' Stiže „transport" .reče neko i svi se podigoše u očekivanju. halapljivo miču vilicama kao veliki neljudski insekti. bleda. prev. . kao neispavana. Dolazak „transporta" razložen je u niz činova. uvela.Prim. raščupane . po mom mišljenju. s koje su upravo zvonili „Angelus". Zbunjeni su. toranj daleke crkvice. ako takve antologije jednom nastanu. blisko i nedostižno zelenilo drveća. primenjivano na koncen­ tracioni logor. Počinje recima: Angelus Domini.obično stide te uloge).. teško i neujednačeno disala. zviznuo. sve više. saučesništvo. Ne vole da tegle. compris? ..Was wir arbeiten? . železničar koji je stajao na kočničkoj platformi nagnuo se. kao u pozorišnom komadu. muškarci koji su. lakomo žderu buđave grudve hleba.prestrašene žene. Betina pripovetka o „trans­ portu" morala bi.ILI DOLAZAK „TRANSPORTA" „Raznolikoprugasta masa ležala je ispod šina u uskim pojasevima senke. prazna je reč: velika mašina je bezlična. Lokomotiva je prodorno odzviždala. leno i rav­ nodušno gledala uzvišene ljude u zelenim uniformama.Anđeo Gospodnji. mahnuo rukom. Transport kommen. Nekoliko citata daće bolju predstavu o Betinoj književnoj meto­ di nego opis. ne znaju šta će raditi. odgovornost se prenosi sa izvršilaca naređenja više.pitaju.. U malim prozorima s rešetkama videla su se ljudska lica.odgovaraju na krematorijskom esperantu.ILI OČEKIVANJE „TRANSPORTA" „Oko nas sede Grci." I ČIN . 96 . alles Krematorium. " Angelus .m o l i t v a uz jutarnja i večernja z v o n a kod rimokatolika. zabrektala.

Ja ću ti pokazati. kurvo! . očajnički krici. zagledali stanicu čutke.Gospodine.i bacio joj je dete kraj nogu. to nije moje! . Malo dete od nekoliko godina. Lice mu je bilo iskrivljeno od besa. sve dok prigušena čizmom ne počne da " G u t g e m a c h t (nem. zubima se uhvatio za odeću.viče his­ terično žena i beži. Tada je unutar vagona počelo nešto da se komeša i gruva u drvene zidove. koje će ići pešice. . ne beži! . mama! . Oči su mu bile mutne od votke i vrućine. Prolazili su lagano.To nije moje. zdrava. blad' jevrejskaja! To ti od svog deteta bežiš. ne može daje stigne.Ženo. 97 . žaleći se na sav glas: . huli. jebit tvoju mat'. pruža ručice plačući: . hoće da živi. nije moje.oteše se potmuli.Mama. usta su očajnički hvatala vaz­ duh. Krici i krkljanja postajah su sve glasniji". Ali dete trči za njom.Ah. Sa prozora su se naginjala ljudska lica.Dobro si uradio. zaklanjajući rukama lice. koje će živeti. . uzmi to dete u ruke! .) .Evo ti! Uzmi i to! Kučko! . krupnom ručetinom stegao joj grlo koje je htelo da viče i bacio je zamahnuvši kao tešku vreću žita na kamion. gospodine." „Evo dvoje ljudi je palo na zemlju. nije! Ah odjednom stiže je Andrej. Mlada je.Mama. ti. Hoće da se sakrije. ti. prev.egzotična stvar. preklinje. povezani očajničkim zagrljajem. . hoće da stigne medu one koje neće otići kamionom. Ona histerično vrišti. tako treba kažnjavati loše majke . Stigao ju je. mornar iz Sevastopolja. jednim snažnim udarcem ruke obo­ rio s nogu.Gut gemacht^'.Vode! Vazduha! . On je grčevito zario prste u njeno telo.ILI SEGREGACIJA Neka bude dovoljno nekoliko scena: „Evo. . na njihova mesta su se penjali drugi i isto tako nestajali. to nije moje dete. II ČIN . Prim. Udahnuvši nekoliko gutljaja vazduha ljudi s prozora su nestajali. imali kosu.reče esesovac koji je stajao kraj automobila. brzo ide žena. mama.Ščepao ju je oko pasa. lepa. žuri jedva primetno ali grozničavo. trči za njom. ščepao je za kosu dok je padala i ponovo podigao uvis. rumenog bucmastog lica heruvimčiča.

krklja i ućuti. Prim. zajedno s njima. čovek uz čoveka. „Dok se vraćamo u logor zvezde počinju da blede. Spaliće je živu.. ." III ČIN . .. iza kruga svetlosti (. Prolazimo pored odreda SS koji s automatskim oružjem ide na smenu straže." „Drugi nose devojčicu bez noge.Da idu na kupanje.. svega mi je dosta! .ILI RAZGOVOR SVEDOKA „Spušta se hladno i zvezdano veče. A šta bi ti rek'o?" EPILOG Te večeri u Osvjenćim je stiglo mnogo vozova.Zamenio si cipele? . -1 šta im kažeš? . tužno šapće: . jedna volja. prev..). Sosnovjecki transport već gori. jedna masa.Već posle prvog transporta? Zamisli. noć se razvidnjava.Zašto? ." „Bacaju je na kamion među leševe. neizmemo je tiho. Izgleda da će biti vedar. dosta mi je. 98 . Na visokim stubovima pale se anemične svetiljke. Rascepljuju ih kao drvo i uteruju kao životinje u kamion.od Božića preko mojih ruku je prošlo valjda milion ljudi. topao dan.„Gospodo.. ja . Ležimo na šinama.Und morgen die ganze Welt^''. . a kasnije ćemo se sresti u logoru. Transport je iznosio ukupno petnaest hiljada ljudi. to boh. drže je za ruke i za tu jednu preostalu nogu. nebo postaje sve prozračnije.pevaju na sav glas". .Nisam.I sutra c e o s v e t .. Idu kao pod konac. Najgori su transporti iz okoline Pariza: uvek čovek naiđe na poznanike.) . . Suze joj teku niz hce.Čoveče. boh. nad nama se diže noć.pita me Anri. . " U n d morgen die g a n z e Welt (nem. Iz krematorijuma se dižu gusti stubovi dima i povezuju gore u ogrom­ nu crnu reku koja se veoma sporo valja nebom iznad Birkenaua i iščezava iza šuma prema Tšebinji.

Običaj civilizacije je krhak. da tačno predstavi svet u kome za protest nema više mesta. žena koja čitajući o ovom činu na ugod­ nom kanabeu osuđuje onu svoju nesrećnu sestru.žilav. hodajući ulicama engleskih ili američkih gradova. samo da bi spasla život. zar se.Iskustva iz koncentracionog logora stvorila su od Bete pisca. onda ako oni tebi prvi naškode. ako bi ih zatvorili u Osvjenćim. Dovoljna je nagla promena uslova i čovečanstvo se vraća u stanje prvobitnog divljaštva. a možda ne . Beta želi da bude t o ug h^. dok je u stvarnosti on. otporan. "Tough (engl. ne bi li i u njoj samoj pred snu-ću strah bio jači od ljubavi. to je i z n e v e r e n a l j u b a v prema svetu i ljudima.) . isto kao i drugi. To je užasan čin. platilo životom da bi spasio druge. Možda da. Prim. To je nepisani ugovor. Ipak. Pod nihilizmom ne podrazumevam ipak amoralnost.ko bi to mogao unapred da kaže? Bih su u „koncentracionom svetu" brojni slučajevi kad je ljudsko biće nalazilo u sebi snage za najčistije žrtve. Neće se sačuvati onda prema njemu poštovanje. Ovakvi slučajevi se neće naći u Betinim pripovetkama. smatraju sebe bićima punim vrlina i dobrote. A ipak. svako se spašava kako može i uzalud bismo kod Bete tražili slike ljudske soli­ darnosti (istina o Betinom ponašanju u Osvjenćimu. ne bi pretvorili u životinje? Opasno je čoveka izlagati za njega suviše teškim iskušenjima. Za logoraše važi izvesna etika: sme se nanositi šteta drugima. Shvatio je da je njegova prava oblast proza. Beta želi da ide do kraja. koja traju dok traje običaj civilizacije. koju su preneli nje­ govi drugovi iz logora. U svojim pripovetkama Beta je nihilista. Opisujuči ono što je video. Lako je osuditi ženu koja hoće svoje dete da otera u smrt. trebalo bi da razmisli. boji se laži: bilo bi laž predstavljati sebe kao posmatrača koji sudi. za koga se zna šta je: životinja koja hoće da živi . lišena dobrih osećanja. glasi sasvim drugačije nego što se može pret­ postaviti iz njegovih pripovedaka: držao se herojski i bio primer drugarstva). on proizlazi iz etičke pasije. kao i drugi. Ljudska vrsta u Betinim pripovetkama je n a g a . bio podvrgnut svim zakonima podlosti.njegova pažnja je usredsređena na „koncentracionom društvu". Njegova pažnja nije koncentrisana na čoveka. gleda trezveno i ne štedi sebe. Koliko li je samo iluzija u mišljenju poštovanih građana koji. Naprotiv. prev. istrajan. Izvan toga. 99 .

Poljska se našla u sferi uticaja Rusije. neka promeni društvene uslove. Beta je počeo da upozna­ je život izbeghca u Zapadnoj Nemačkoj. Zahvaljujući „klasnom" suprotstavljanju jakih i slabih . najzad. krađa. koja se u koncentra­ cionom logoru smatraju pozitivnim: snalažljivost i preduzimljivost. Izgleda da su 100 . Imao je te simpatije jer marksizam tretira čoveka trezveno. Betine marksističke simpatije iz vremena rata nisu bile ozbiljno uteme­ ljene. Pripadao je ljudima koje u Rusiji nazivaju „trulež Zapada". Eto. Demoralizacija. Beta se.Preterano pošten. doneo je odluku da se vrati. Okrutna politika okupatorskih vlasti prema milionima doskorašnjih robo­ va izazivala je gnev. lice mu se krivilo u grimasu besa i ironi­ je. ponovo je.i pored toga što se njegova pronicljivost okre­ tala pre svega ka otkrivanju apsurda. Ko hoće da promeni čoveka. podmićivanje. kad su počeh da mu stižu književni časopisi koji izlaze u Poljskoj.Hemingvejevoj. Možda njegovo ogorčenje ne bi bilo tako duboko da je bio sposoban da se posle tih godi­ na patnji za trenutak z a u s t a v i u je^dnoj tački i vidi ne masu potre­ sanu velikim paroksizmom kraja rata. koju je uostalom čitao s ljubavlju. čovek gazio slabije ih se odnosio prema njima s hladnom surovošću. nemilosrdan i netolerantan. sve zle sile oslobođene u čoveku u godinama hitlerizma i dalje su trijumfovale. Betina uverenja mogla bi da se svedu na jednostavno načelo da vlast nad čovekom nemaju nikakve njegove dobre namere. Beta daje sebi posebna svojstva. kao svi Poljaci. već p o j e d i n a č n o g čoveka.od savremenika . Beta je bio pronicljiv . bio je sanjani kraj rata: ponovo se vraćao zakon džungle.njegovi opisi dobijaju nečuvenu brutalnost. grozote i prljavštine bliskih. već zakoni društvenog sistema u kome je smešten. proklamujući parole demokratije i slobode. Beta se dugo kolebao. za njega je bio nepodnošljiv.u čemu se Beta ne udaljuje od istine . Žestina njegovog stila približavala gaje više književnosti poput Zoline . u kojoj je boravio. Osećao je da ne može da ostane u stanju revolta i ničemu nepodređenog besa. takav kakav je bio. i dalje mu je izgledala kao n a g a . ipak s nepoverenjem odnosio prema moćnoj ruskoj državi. Bio je u sebi u stalnom pokretu. Ljudska masa. Njom je upravljalo nekoliko primitivnih impulsa. Kao mnogi bivši logoraši našao se pred problemom: da se vrati u zemlju ili da postane emigrant. Bio je jedna ozleđena rana. pijanstvo. Svet. Bio je kao nastavak života u logoru. Beta je morao da teži nečemu. Kad su ga Amerikanci oslobodih iz Dahaua. ništa tamo ne izaziva takvu odvratnost kao pisac koji pokazuje čoveka od strane elementarnih sila gladi i ljubavi.

Vladao je dobro jezikom. a ne onako kao što je t r e b a l o da ga vidi. izvan svoje zemlje. čije je stanovništvo živelo u podrumima srušenih kuća i svojim rukama uklanjalo gomile šuta. Objavljujući svoje pripovetke u časopisima i zgrćući velike honorare uzimao je. Ah novine. 101 . Njegov stil je bio jezgrovit i agresivan. sama tema je politički bila besprekorna. Šta je trebalo videti u koncentra­ cionom logoru? Nije teško navesti. Godine 1948. Odatle su dolazili svi propusti. Iskustva koja je imao. bila je zločin. godine. koja je bila trn u oku Sovjetskom Savezu. opisivanje bestijalnosti hitlerizma smatrano je najpoželjnijim. Sa gledišta kanona. mogao da nade čitaoce knjiga pisanih na matemjem jeziku? Osim toga. Betina književna karijera započela je munjevitim tempom. Oprostio se od prijatelja i vratio u Varšavu. uostalom. 2) lideri tih organizacija trebalo bi da budu komunisti. ako je imao makar malo talenta. masovnim ubistvima Gestapoa i logorima. Politički ispravna tema ne bi ipak spasla Betu od napada kritičara kad bi hteli da pri­ menjuju ortodoksne kriterijume. tamo je bilo mesto za čoveka razdira­ nog besom. kao i Nemaca. a tolerancija je išla čak tako daleko da je dozvoljeno bilo blagonaklono pisati o borbama poljske armije s Nemcima 1939. to što mu je pripadalo. Zato je rastao broj knjiga o partizanskim borbama. Naravno. naročito zato što se mržnja celog poljskog nar­ oda okretala skoro u podjednakoj meri protiv Rusa.ga na to navela uglavnom dva motiva. u Poljskoj se odigravala revolucija. Lansiranje ovog pravca u narodnim demokratijama je smatrano preranim.gde je. mada je ta armija branila „gospodsku" Poljsku. imah su mnogi njegovi zemljaci. koncentrišući svu pažnju čitalaca na nemačke zločine. o kojima je pisao bile su svima bliske i razumljive. postizao se važan cilj „psihološke pripreme" naroda. Beta je koncentracioni logor opisivao onako kao što ga je sam video. bio je pisac početnik i nikome poznat . u Poljskoj nije bilo ni govora o socijalističkom realizmu. 1) logoraši bi trebalo da se okupljaju u tajne organizacije. teme. imao je velike književne ambicije. otvarale su se neograničene mogućnosti. nametanih piscima u Centru. pred svakim autorom. tovareći ga na bedna konjska kola: tako je počinjala obnova toga grada. časopisi i knjige u Poljskoj bili su smesta razgrabljeni. Vlada nije žalila novac za podržavanje književnika. Njegova knjiga pripovedaka o „koncentracionom svetu" smatrana je prvorazrednim književnim događajem. Bilo je to dobro za Betu jer je njegova knjiga predstavljala najočigledniju suprotnost načinima pisanja koje su upražnjavah sovjetski autori. tamo je postojala mogućnost za menjanje sveta.

Prim. koja je u njemu postojala. Uporedo s upoznavanjem dela teoretičara lenjinizma-staljinizma.mučnina. bilo je u njemu materijala za pravog komunističkog pisca. Ove primedbe kritičara bile su održavane u tonu ubedivanja. Beta je bio mlad. Poljske pisce ona je cenila kao nezrele za „preokret". uveravao se da je to bilo upravo to što je tražio. američkoj književnosti.3) svi zatvorenici Rusi. koji se pojavljuju na stranicama knjige. da su pesimistička i da nema u njima nikakve ideje o „svesnoj borbi" (to znači borbi u ime komunizma). 4) trebalo je pokazati diferencijaciju logoraša prema njihovim političkim pogledima. Naravno. Čovek treba da se oslobodi svojih okova. 102 . Ljudske misli nisu imale značaj. trebalo bi da se odlikuju moralnom snagom i junaštvom u ponašanju. Dijalektička strana je omogućavala nagli skok i z n a d ljudske vrste. Ničeg sličnog nema u Betinim pripovetkama. njeni kritičari su Beti ukazali na glavne grehe: zamerali su mu da su njegova dela slična iskvarenoj. makar izvlačeći se za jezik svojih cipela. Beta je upi­ jao dijalektički materijalizam kao sunder vodu. prev. ipak. Jurila je napred bespotrebno: ima li nečeg jednostavnijeg nego usmeriti njen tok u željenom pravcu. zaista. Već sam njen naslov može se smatrati simboličnim za autorovo raspoloženje: Kameni svet . Možda bi Beta.kameni. viđenje ljudske vrste kao istorijskog materijala. Mržnja. Posmatrajuči ga pažljivo. odnos­ no. bilo je značajno samo kretanje materije. Beta je bio oštrouman. Verovatno mu to ipak ne bi bilo dovoljno: na intelektualne spekulacije gledao je s prezrivim osmehom jer video je u logoru filozofe kako se tuku za ogrizine na dubrištu. Partija je otkrila da u njemu postoji retko i dragoceno blago: istinska mržnja. determinisanom prirodnim i društvenim zakonom i podvrgnutom razor­ nim uticajima vremena. mržnja u službi društva! U začetku Batine mržnje bilo je isto ono što je Sartr nazvao „1а nausee^'": gađenje prema čoveku kao prema f i z i o l o š k o m biču.) . Partija je to zapazi­ la. koje će okretati? Kakvo olakšanje: korisna mržnja. trebalo ga je obrazovati. znači. Materijalistička strana tog sistema zadovoljavala je njegovu potrebu za brutalnom istinom. lukave smicalice i samozavaravanje individua bili su laki za dešifrovanje. da je bio Francuz. postao egzistencijalista. to jest za prihvatanje socijalističkog realizma. La nausee (franc. Ubrzo je izdao novu knjigu. mogla se uporediti sa silovitom rekom koja uništava sve na putu. a čak postaviti nad njom velike mlinove.

o religiji.eto šta se od njega tražilo.nemilosrdan i nag. Knjiga se sastojala od veoma kratkih pripovedaka koje nisu imale skoro nikakvu radnju . maskirani gnev. hvaljen je utoliko više ukoliko je jače pritiskao pedalu.jednostavno. Sadržina knjiga. već da predstavlja odraz najvišeg zakona epohe (a Rusija i njen sistem bili su samo za dlaku od poraza u Drugom svetskom ratu). Ubrzo se uve­ rio da je čitava ta briga za književno majstorstvo nepotrebna. logoraši. skice onoga što je video pripovedač.već se brisala granica između književnosti i propagande. Hitlerova vladavina bila je konačno ispunjenje vremena kapitalizma u Evropi i istovetna s pobedom revolucije koju je nosila Rusija u svetskim razmerama . ili nova civilizacija. Stavlja znak jednakosti: hrišćanstvo je jednako kapitahzmu. bivši hitlerovci. 103 . Pošto je Beta proveo dugo vremena u Nemačkoj u američkoj zoni. bila je u prvim posleratnim godinama nemoć čoveka prema zakonima Istorije: ljudi čak s najboljim namerama upadali su u mašinu nacističkog terora. razumljivo. kapitahzam je jednak hitlerizmu. nemačka buržoazija koja ne razume šta se dogodilo.a pogledajte do čega je to dovelo!" Za Betu. Glasno. Njegova knjiga ima za temu f i n a l e civilizacije. Čitaoci tih knjiga bih su postavljeni pred dilemom: ili stara civilizacija. i Bete i njegovih drugova. silovito. skrivenu ironiju. imao je neiscrpne zalihe tema: u njegovoj knjizi pojavljuju se ljudi različitih nacionalnosti i različitih društvenih položaja. tendenciozno . koja je od njih pravila prestrašene primitivce koji se brinu samo za spašavanje sopstvenog života. u čiji su se dekadentni karakter uverili na vlastitoj koži. moguća za realizovanje samo zahvaljujući pobedničkoj moći Istoka. Kameni svet je Srednja Evropa posle završetka Drugog svetskog rata i Hitlerovog poraza. U ovom sugerisanju čitave ljudske situacije spoljašnjim opisom Beta je bio majstor. o moralu . Takva vlast nad ljudskom maštom ima uspeh: izgleda da on ne proizlazi iz ljudskih namera i iz sticaja povoljnih okolnosti. Ton ove knjige može se izraziti uzvikom: „Pričali ste mi o kulturi. Naprotiv. ali prelomni momenat je prevaziden. kao i za mnoge njegove drugove. američki vojnici i oficiri. Medu partijskim piscima (a Beta je ušao u Partiju) vršila se licitacija na pristupačnost i uprošćenje . Kameni svet']e bio poslednja Betina knjiga u kojoj se trudio da upotre­ bljava umetnička sredstva koja su bila smatrana efikasnim u zapadnoj književnosti: uzdržanost. Ispod uzdržanih autorovih reči krije se neizmerna odvratnost prema civilizaciji čiji je plod bio hitlerizam.nastavak je mogao da donese još borbi.

Nova vera. koja ne prizna­ je nekoristoljubivu umetnost. Od vremena svoje zrelosti u Varšavi. Može se čak reći da. uperenim protiv Amerike. sada se držao pravo. Mada je dovodio u sunmju sve unutrašnje imperative u čoveku. Nijedan novinar nije sposoban da služi tako dobro nekoj stvari kao pisac koji ima za sobom period nekoristoljubivog književnog rada. Betini feljtoni. bili su tako plitki da je sama ta pojava poniženje proznog pisca koji mnogo 104 . spuštene glave. nikome nije želee da ugađa. s izrazom lica čoveka koji je sigururan u sebe: bio je suv. godine.i na toj osnovi gradio nešto između trenutnog snimka i članka. Putovao je takođe često u Istočnu Nemačku. Svoju mržnju je praznio u napadima na podlost kapitalizma. Uzimao je. to znači zahvaljujući nekoj važnoj poruci. a to zrno je učinilo da se kao rastvor kristalizuje. neku vest iz štampe . Beta je upotrebljavao u svojim otrovnim člancima.mislio sam . na potpunom nonkonformizmu onih starih: oni su dejstvovali uprkos svom okruženju. na primer. koncentrisan na aktivnost. Ranije je išao malo poguren. dok je Beta. Eto .Beta je počeo u svoje pripovetke da uvodi sve više neposrednu publicis­ tiku. odakle je slao reportaže. već lovio uhom aplauze partijskih dru­ gova. koju pisac želi da saopšti svojim čitaocima. Mnogi istaknuti autori u svojim delima izražavali su poli­ tičke strasti. izgleda.o borbama na Malajima ili o gladi u Indiji . Stendal ili Tolstoj. zahvalju­ jući političkoj sklonosti. mnogo se promenio. Bitna razlika između velikih pisaca koji kritikuju političke institucije svog vremena i ljudi Betinog tipa zasnivala se.stvar nije tako jednostavna. postalo već jednoznačno i stereotipno. svake nedelje pojavljivao se njegov zajedljivi feljton u zvaničnom nedeljniku. razmišljao sam o tome kako je svako književno spisateljstvo strma ravan i koliko napora mora uvek da ulaže pisac da ne bi skliznio ka tome što je lakše. Poslednji put video sam ga 1950. u svojim pripovetkama iz koncentracionog logora Beta je bio pravi pisac: ništa nije krivotvorio. Moralna zapovest koja ga navodi na te napore u stvari je iracionalna. uništava tu zapovest. sve svoje znanje književnog zanata. Nekadašnji stidljivi pesnik postao je potpuno homo politicus. prelazeći perom po papiru. U tom periodu već je bio glavni propagandist. tako da je sve što je otad pisao. njegovo delo dobija veoma mnogo. pre nego što gaje Gestapo uhapsio. Kasnije je uneo jedno zrno politike. bar Svift. Nije bilo u njemu nekadašnje stidljivosti i pretvorne smemosti. uz svu svoju zajedljivost i jezičku preciznost. to jest na sve što se događalo izvan okvira Imperije. Gledajući lice tog uvaženog nihiliste.

Zamislimo da on treba da predstavi neki događaj međunarodne politike. istina je bila daje Beta s a m želeo da se posvećuje novinarstvu i. ipak.usledio je odgovor. smatra sebe pronicljivim i dovoljno jakim da bi mogao da prođe bez „ideahstičkih predrasuda". dobro 105 . Kad je Beta u svojim pripovetkama iz koncentracionog logora pokazivao samoga sebe kao sitog. primitivnijim sredstvima. postavio sam pitanje zašto tako pos­ tupaju s Betom.U tome je sva nesreća što urednik nedeljnika N. Smatra da danas nije vreme za umetnost.obećava. kojima su te strane podvrgnute. to jest interesi Partije. . u nužnosti. gnev odmah uvodi red u komplikovani lavirint zavisnosti. Želi da bude što korisniji. oseća svoju superi­ ornost. Tada u pomoć dolazi gnev. Ipak. „Niko ne traži od njega članke . gnev oslobađa od potrebe analize. Njihovo pošteno pred­ stavljanje zahtevalo bi udubljivanje u motive strana koje se međusobno bore. Beta sam ostaje pri svome. Partija je stalno isticala svoju brigu za književnost: želi najbolju književnost. Zašto je to činio? U razgovoru s nekoliko književnih zvaničnika. ne može da izađe na kraj s njim. vršeći čin osvete nad ljudskim namerama." Ovaj odgovor nije bio uopšte lišen hipokrizije. probudila moju radoznalost. Psihički proces koji se javlja kada takav intelektualac drži u ruci pero veoma je komplikovan.što je moguće svestranijoj analizi. prihvatao se posla koji su lako mogle da obavljaju razne marionete. ove pojave se međusobno nalaze više u funkcionalnoj nego uzročnoj vezi. pokazujući da ih potpuno određuje nekoliko elementarnih zakona. U njemu je delovala volja koja se često mogla sresti kod istočnih intelektualaca: samouništenje intelekta. izvrsno razume uzajamnu zavisnost pojava. s njihove tačke gledišta bio bi veoma koristan kad bi pisao pripovetke i romane. pošto je svet brutalan. jer njihovi interesi. piše jedino feljtone. nisu zahtevali da se od Bete napravi potpuna ništarija. primoravati ga na pisanje članaka značilo je loše ekonomisati s talentima. od čijih je odluka zavisilo smeštanje književnika više ili niže u hijerarhiji. treba sve svesti na najprostije i najbrutalnije činioce. Jer bio je dovoljno inteligentan da bi razumeo da upropašćava svoj talenat. on je povezan sa strahom da se ne postane žrtva sopstvene naivnosti. To je gnev usmeren protiv s a m o z a v a r a v a n j a da bilo šta zavisi od ljudske volje. Autor razume da to nije nimalo tačno: ljudska glu­ post i ljudske dobre namere ne utiču ništa manje od nužnosti ekonomske borbe. jednom reči . Istovremeno stvara takvu napetost propagandne atmosfere da pisci počinju da se nadmeću u primitivizmu umetničkog zanata. mada je bio visokokvalifikovani specijalista. da treba uti­ cati na mase neposrednijim.

iduči sve dalje ka nagosti sveta dolazi se do tačke u kojoj intelekt nema više ništa da kaže . prostituciju svojih sestara i borbu svih sa svima za novac. ali podlegao je sve bržem kretanju: sve brže. Oblici sveta bili su za njega sve jednostavniji. s kojima je novi pokret bio u sukobu. Kad je nestala nada u socijalizam. prihvatio je drugu ponuđenu mu filozofiju istorijskog uspravljanja. dis­ ciplinu i veru. plačljivi vernici podlog Isusa. Želeo je red i čistoću. mada. i mržnje. postupao je slično kao kasnije.u tako istorijskom jedinom. bedni društveni talog humanizma.obučenog i ciničnog. bio je možda nekada takođe razočarani ljubavnik sveta kao Beta pre nego što je propaganda Partije stvorila od njega zver. Njeno značenje bolje bi izrazila stisnuta pesnica. 106 . osloboditi se iluzija. „Und morgen die ganze Welt" . Nacizam je bio masovno ludilo. pojedinačni čovek nisu prestali za njega da imaju bilo kakvo značenje i Beta se našao ne medu stvarima. Njegovo grozničavo oduševljenje novinarstvom nije bilo teško objasniti. Pa ipak. ne mogu biti samo poklič.i kretanja. Uprostiti. a ipak.ta težnja se javljala u njemu stalno. i pored toga što traju u vremenu. u članku nije bilo nijedne njegove lične misli i to isto govorile su hiljade drugorazrednih novinara na prostoru od Elbe do Tihog okeana. tu.a oni . ova filozofija bila je parodija one iste filozofije koja se nalazi u osnovama Lenjinove i Staljinove doktrine.reč se pret­ vara u borbeni poklič i to je več samo nesavršena zamena čina. predstaviti sve nago . U rađanju nacizma ležala je veli­ ka ekonomska kriza i kriza strukture društva. nemačke mase koje su pošle za Hitlerom nisu to učinile bez dubokih psiholoških razloga. Delovao je kao vojnik koji maršira u koloni. u stvari. Ostavljajući pero imao je osećanje izvršenog čina. nečuvenom trenutku. U stvari. Beta je zaista sam došao do stadijuma kada reč više nije dovoljna i zato nije mogao da se zadovolji pripovetkama ili romanima koji. vidljivi su bili spas nemačkog naroda i promena sveta .pevali su vojnici SS. kad je pisao svoje političke feljtone. izazi­ vali su čuđenje: eto. odmah. sve veče doze . koji je zatvorio Betu u koncentracioni logor. Pisanje članaka na njega je delovalo kao narkotik. sve dok pojedi­ načno drvo. Nikada nije uspeo da gleda i analizira bez mržnje. S kakvim se prezirom samo odnosio prema svim onim svo­ jim zemljacima koji nisu želeli da se priključe radosnom maršu! Mrmljali su nešto o moralnim načelima. poniženje miliona nezaposlenih i gnusna zastranjivanja kulturne elite. Mladi Nemac gledao je tada raspad i haos Vajmarske republike. dok se se u pozadini dizali crni dimovi iz krematorijuma Osvjenćima. Nemac. več među političkim poj­ movima.

bolji poredak i nadohvat ruke. trače vreme na oživljavanje u sećanju malo značajnih detalja! Betin veliki talenat i neobična inteligencija nisu bili dovoljni da postane svestan opasnosti koje se kriju u zanosnom maršu. U štampi su se pojavili brojni članci njegovih prijatelja . Oni koji su posmatrali Betu poslednjih meseci njegove grozničave aktivnosti smatrali su da je između njegovih javnih iskaza i mogućnosti njegovog bistrog uma postajao sve veći konflikt. u trenutku kad zemaljska planeta ulazi na nov kolosek. Vikao je da ih treba uništiti. Verovao je . na čije se prihvatanje primorava. bolji poredak. njegova inteligencija i oduševljenje gurali su ga na delo dotle su umereni. zar nije istinska? Eto. nje­ gov talenat. izdajice. ni vatreni ljudi lavirali. Naprotiv. spušten je u grob uz zvuke Intemacionale. pokušavajući da mrskom ćesaru daju samo onoliko koliko je nužno. često je govorio o samoubistvu Majakovskog. vidimo njenu živu vatru kako kulja! Zaista. Nije razmišljao u šta se pretvara čak najplemenitija fdozofija istorijskog događanja kada kao sredstvo prihvata osvajanje zemlje oružanom silom. „А sutra ceo svet!" Dva­tri meseca pošto sam napisao ovaj Betin portret saznao sam za njegovu smrt.koji se događa jednom u hiljadu godina . kad se u svom okruženju sreću ljudi koji robuju smešnim predrasudama! Beta je u svojim feljtonima video novi. Kovčeg. Prema neprijateljima koji žele da spreče sreću čovečanstva odnosio se s mržnjom. ponašao se suviše ner­ vozno. prekriven crvenom zastavom. Beta je preuzeo odgovornost. usuđuju da tvrde da ipak nije mnogo dobro zatvarati ljude u logore i zastrašivanjem primoravati ih na ispovedanje političke vere? Koga zatvaraju u logore? Klasne neprijatelje. Slavina plinskog štednjaka bila je odvmuta. A vera. Pronađen je ujutru mrtav u svom stanu u Varšavi. Uostalom. umesto da obuhvataju celinu gigantskog zadatka. Partija se opraštala od svog pisca koji je najviše obećavao. pa se moglo lako pretpostaviti da je i sam taj konflikt opažao. mali su i slepi ljudi koji. Istorija. Istorija je s nama! Evo. 107 . ni hladni. hulje.usuđivali su se da pominju svoje sitničave moralne skrupule! Kako je teško boriti se za novi. osećao se jak miris plina koji se ispa­ ravao. Zar nisu štetočine oni koji se.i žudeo za zemaljskim izbavljenjem.pisaca iz Poljske i Istočne Nemačke.

Tokom mnogo vekova postojanja Vilno nije izgubilo svoj karakter šumske prestonice. treba da prizovem sliku grada u kome sam išao u školu i započinjao univerzitetske studije. Nemci. ih mešavinom tih jezika. U vreme mojih školskih i univerzitetskih godina grad je pripadao Poljskoj. Unaokolo se prosti­ rala zabačena provincija Evrope. jezera i potoka. svojom belinom i zlatom čine oštar kontrast sa crnilom borova. podigao je grad. ponovo Litvanci. On leži u predelu šuma. U svetu postoje tačke koje zadaju posebne probleme nastavnicima geografije i istorije: Trst. Danas je on prestonica Litvanske Socijalističke Sovjetske Republike. a stanovnici te provincije koji su govo­ rili poljski. Gradom su vladali redom: Rusi. Pod uticajem tog sna. Legenda kaže da je neki litvanski voda lovio u prašumi i zaspavši kraj ognjišta usnio je proročanski san. Sarski basen. Upotrebljavam prošlo vreme jer danas je ovaj grad mog detinjstva sahra­ njen lavom isto kao Pompeja. Očima putnika pojavljuje se iznenada iza šumskog zastora.VI GAMA ILI ROB ISTORIJE Govoreći o Gami. Tornjevi njegovih nekoliko desetina katoličkih crkava. Poljaci. prevlačeći ponovo bojom firme na radnjama i nazive ustanova na zvanično važeći jezik. Litvanci. ponovo Nemci i ponovo Rusi. Šlezvig-Holštajn. skriven u velikoj kotli­ ni. koje su gradili italijanski arhitekti u baroknom stilu. na mestu gde je spavao. Tokom poslednje polovine veka on je pripadao raznim državama. Većinu njegovih nekadašnjih stanovnika ili 108 . sačuvah su mnoge običaje i navike koji nisu bili nigde drugde poznati. Stanovnici su svaki put dobijali nove pasoše i starali se da se prilagode novim zakonima i naredbama. video je na svo­ jim ulicama razne armije i svaki put moleri su imali mnogo problema. pod čijim se nazivom krije jednostavna činjenica da Rusija uspešno ostvaruje uputstva careva kad je reč o teritorijalnoj ekspanziji. litvanski i beloruski. Takva problematična tačka je grad Vilno.

podignutom na kapiji. a nekada „medveđu akademiju" . I upravo tamo. Ove arkade i hodnici mogli bi biti podjednako dobro u Padovi ili Bolonji. lekovite trave i male đevreke. Nekada su u ovim zgradama šljahtinske sinove učili jezuiti. uvek su nosili isti naziv. Italijanska arhitek­ tura i Bhski istok mešali su se u Vilnu. seoski konji dobijali su napad ludila od straha. Bio je to jedan od najznačajnijih centara jevrejske književnosti i studija u Evropi. neotesan i bučan. njihove crvene i zelene jakne sveducale su od zimskog sunca na tlu ružičastog snega. u mnogim selima još uvek je. na teritorije s kojih su iseljeni Nemci. koji je vodio žestoke i uspešne ratove s Moskvom. Bio je nezgrapan dečak crvenog lica. nalazila slika Bogorodice. Drugi ljudi. Univerzitet. Univerzitetska zgrada imala je debele zidove i niske zasvođene sale. koji je potiče od varošice koja se proslavila u istoriji samo time što je imala dobre pekare. beskorisne su. sitni zakupci i jevrejski trgovci. U proleće i u jesen blatnjavi putevi činili su komunikaciju u selu skoro nemogućom. a crkve koje su osnovan Utvanski kneževi i poljski kraljevi. hodaju sada njegovim uhcama. Tada ipak još niko nije očekivao masovna ubistva i masovne deportacije. U vreme kad sam se našao među studentima. U starim sinagogama razlegale su se reči hebrejskih pro­ roka. kad bi ugledali auto. Zimi su se strme ulice punile dečacima i devojčicama na skijama.su poubijali nacisti ili deportovali Rusi u Sibir. u toj zgradi. osim zemljoradnje. biskupski dvor i katedrala bili su najdragocenije zgrade grada. 109 . Veliki vašari za vreme svečanih katohčkih praznika privlačili su u grad seljake iz okolnih sela koji su po trgovima izlagali na prodaju proizvode od drveta. Nedeljom su gomile pobožnih ispunjavale usku uhcu. o kojima se starao poljski kralj. Ako je grad bio provincijski. rođeni na mestima udaljenim nekoliko hiljada milja. a život grada razvijao se laganim ritmom koji se menjao manje od oblika vlada i granica kraljevstava. nad čijom se kapelom. ili su preseljeni na zapad.zavod u kome su dresi­ rani medvedi. U uskim uličicama jevrejskih kvartova petkom uveče kroz prozore videle su se porodice kako sede pri svetlosti sveca. U lavirintu njenih dvorišta s nadsvođenim tremovima neznanac bi morao da zaluta. nanizane na kanape. onda su oni koji su dolazili po znanje iz zabačenog sela bili dvostruko provin­ cijski. Od poslova. ovi devreci. ma gde bih pečeni. upoznao sam Gamu. za osvetljenje upotrebljavan luč. po starom običaju. čuvene po čudima. profesori svetovnjaci predavali su mladima čiji su roditelji bili pretežno mali zemljoposednici.

oslonjen o ivicu uličnog slivnika. zaškripale bi šarke i videlo se veliko dvorište u kome je stajalo nekohko 110 . gde je bio ambasador crvene Poljske i poverljivi član Partije. povezi­ vala su nas zajednička interesovanja za književnost. koji je dužan da vodi računa o tome da njegova krv ne bude zagađena. Sečam se našeg razgovora o rasizmu. okruglo kamenje kaldrme i njegov štap. Posetio sam Gamu 1949. Njegovu rezidenciju štitila je kovana kapija od gvozdenih ploča. Bila je 1931. Gama nije bio katolik . Gama je bio žestoki antisemit. ja sam se prema nacionalistima odnosio s odvratnošću. Gamina majka bila je Ruskinja i u kući su se govorila oba jezika. Možda je to nacionalističko oduševljenje poticalo kod njega iz činjenice što je Gama pokušavao da na taj način nadoknadi svoje nedostatke: u provinci­ jskoj škoh njegovo mešano. imao je farmu.bio je pravoslavac. ali odbijalo me je Gamino ponašanje. Govori o krvi i zemlji. siromašni i nesvesni neobičnih događaja u koje ćemo biti kasnije umešani. godine u jednoj od zapadnoevropskih pre­ stonica. veroispovest je nasledio od majke. vidim Gamine noge. njegov prodoran glas .stanovništvo je poznavalo samo rad u šumama na obradi drveta i kućnu radinost. Nosio je uvek debeo štap. Obojica smo bili veoma mladi. Nasuprot većini svojih kolega. godina. Međutim.nije umeo da govori normal­ no . penzionisani oficir poljske armije. hteo je da dejstvuje. polurusko poreklo i njegova pravoslavna veroispovest morah su mu donositi mnogo neprijatnosti od strane primi­ tivnih drugova. Istina. bez obzira na njihovu rasu i matemji jezik. Događa se da neki razgovori posebno ostaju u sećanju. Nisu to uvek reči. Njegov glas se razlegao nada mnom. Gama je poticao sa sela. bilo je u njemu razdraženo osećanje superiomosti. ponekad se pamti ono što se tada gledalo. porodica je bila nastanjena u tom kraju odavno. Kad bi se zazvonilo. smatrao sam ih štetnim glupacima koji drekom i buđenjem međusobne mržnje u raznim nacionalnim grupama oslobađaju sebe obaveze da misle. koji je uostalom bio omiljeno oruđe jednog dela omladine. 0 tome da vlast u državi ne treba da pripada svim građanima. Moji argumenti protiv rasne teorije izazi­ vah su u njemu gađenje: smatrao me je čovekom kome misao smeta u akciji. njeno prezime se može naći u starim spiskovima tamošnje šljahte.i mišljenje koje je tim glasom izražavao. posle izvesnog vremena u otvoru pojavljivalo se oko. sklone anti­ semitskim izgredima. Bio je to njegov pohtički program. Naši prvi razgovori nisu slutili blisko sporazumevanje. već vladajućem narodu. Njegov otac. Što se tiče njega.

Kad se stane na sred­ inu dvorišta. Njegova spoljašnjost smeštala ga je u društveni sloj iz kojeg je poticao: sitnu šljahtu koja je nekada u Poljskoj strasno lovila. U palati je Gama imao svoj apart­ man. Tamo su ga znali i kad je ulazio. imao je izduženo rumeno lice čoveka koji provodi vreme s puškom i psima. Sloboda njegovih pokreta bila je sloboda čoveka svesnog svojih privi­ legija. isprepletane latinskim. Gama me je sreo usred pozlata i mermera. malo poguren. godine su izbrisale s njegovih pokreta nekadašnju grubost. Prema podređenima koji su ga često.) . imale su nameštaj. Kod njega su dolazili najis­ taknutiji predstavnici nauke i umetnosti Zapada.) . kao i zbog njegove oštroumnosti u marksističkoj oceni književnih problema. Isto mišljenje imali su i brojni predstavnici intelektualne elite: katolici. pokrivenim pozlaćenom oplatom. postane domaćin osamnaestovekovne palate. prev.sjajnih automobila. Velike sale. koji je čuvao tamo. maitre d'hoteF. Jedan engleski biolog govorio je za njega da je čaroban čovek. podjednako su ga cenili i kao izaslanika Istoka koji je obožavao. Hl . po službenoj dužnosti. pratili ^Maitre d'hotel (franc. Što se tiče velikih lumena komunističke književnosti. vaspitanog u jednom od najzabačenijih mesta Evrope. dale su njegovom ponašanju pomalo pretvomu blagost. Unutrašnjost je sačuvala svoj stari karakter. libe­ rali. strasno pila i političkom delatnošću smatrala svečane besede. аИ. za svaki slučaj. pogledom se obuhvataju pročelje zgrade i njena krila. Sagradio ju je u osam­ naestom veku neki aristokrata za svoju ljubavnicu. tepihe i goblene iz onog vreme­ na. Voleo je da posećuje noćne lokale i kabaree. Squire (eng. Prim. pobedivanje protivnika protestnom drekom u horu. sale za prijeme i svoju kancelariju. liberalan i lišen fanatizma.vlastelin. odvodio ga je do najboljeg stola. Levo od ulaza bila je stražara dežumog vratara.šef sale. sa zidovima. Bila je to jedna od najlepših palata ove lepe prestonice. prev. lako bi se moglo pomisliti da je engleski squire^ koji je uspeo da spase nešto od svog imetka. Gama se dobro osećao u toj zapadnoj prestonici. oni nisu poznavali njegovu prošlost i nisu znali kakva se cena plaća za to da se od neotesanog mladića. bio je srdačan. Prim. klanjajući se. a u slučaju potrebe . Visok. naoružan pištoljem. Gledajući tog nonšalantnog čoveka kako poluzatvorenim očima posmatra publiku iza boca šampanjca postavljenih u ledu.pomoću borbe sabljom među prevmutim klupama i stolovima. Naravno. pa čak i konzervativci.

Nadziranje vernos­ ti personala predstavljalo je veoma važan deo Gaminih obaveza. Delinkvent je razmišljao: Gamina dobra volja bila je očigledna. prev. U vedrom raspoloženju. Već na aerodromu se uveravao da je upao u klopku. otvorene prirode. hladnoća tog bodeža. Pošto bi učinio ono stoje trebalo. nije licemerna. povremeno. Istovremeno. njegovo rumeno lice postajalo je tada purpurno. Svest o igri nije ga činila srećnim. naučnici i umetnici nisu smatrali mnogo komplikovanim bon viveur-om. Oni koji su ga veoma dobro poznavali mogh su da pod privid­ nom otvorenošću vide hladnu proračunatost. a svaki odlazak u Varšavu predstavljao je dokaz lojalnosti prema vladi i produžavao je boravak u inostranstvu. koja se često odlikuje preteranom iskrenošću. na plave oči navirala je krv. Pravili su grešku. Svestan svoje spo­ ljašnjosti seoskog squire-a. posle čega je predlagao zajed­ ničku vožnju avionom na dva-tri dana u Varšavu da bi objasnio tamošnjim glupacima kako treba resiti neko pitanje koje je bilo razlog za razmenu mnoštva telegrama. divlji ton. Prim. Diplomate za koje je postojala sumnja da neće da se vraćaju iza gvoz­ dene zavese Gama je svojim čarobnim osmehom uveravao o svojoj bla­ gonaklonosti prema njima. Tim bodežom umeo je da zadaje udarce koje niko nije očekivao. prodorni.kako je samo širok u svojim pogledima i kako civilizovan . diplomata je ulazio u avion. Ta " B o n viveur (franc. Bio je sklon i da podleže napadima nezadrživog gneva. odnosio se s dobrodušnim prezirom. ostav­ ljajući u inostranstvu ženu i decu. nije se video nikakav rizik. Osipao je paljbu na glupake u Varšavi koji ne razumeju kako se sređuju stvari na Zapadu." Činilo se da čak i njegove netaktičnosti dolaze iz široke.u njegovim noćnim ekspedicijama. vesto je upotrebljavao svoje dobrodušne manire. izmenjujući šale sa Gamom. Gama je sedao u prvi avion koji je išao u suprotnom pravcu.veseljak. Nosio je u nedrima ne­ vidljivi bodež.razmenjivali su međusobno primedbe posle posete u ambasadi. a u glas se vraćao stari. pripisu­ jući odlike prirodnosti tome što je za Gamu bilo trik. 112 . a ako je čak i komunista . Nesputanost s kakvom je govorio o pitanjima koja su drugi komunisti smatrah škakljivim budila je poverenje kod sagovornika. Ne treba se čuditi što ga zapadne diplomate.) . u nastupu dobrog raspo­ loženja. vukao sekretare ambasade za noseve ili ih snažno šljiskao po zad­ njici. Nikakav komunista. od koga se nije rastajao ni danju ni noću. u svakom slučaju. izazivala mu je jezu u srcu. ali. Takode je u svojim kancelarijama.

kao što sam rekao . Važnije je možda bilo remećenje društvene ravnoteže. u kome smo se hranili. Ovi unutrašnji motivi prevelike ambicije nisu laki za praćenje. Univerzitetski restoran. nikoga nisu interesovaU. Nijedan od nas nije poticao iz proletarija­ ta.u budućnosti će ipak zainteresovati mnoge ljude i odigrati ulogu u istoriji naše zemlje.funkcija smatrana je počasnom. Osim toga. Tada Gama nije poznavao ukus šampanjca. U dimu loših cigareta sedeli smo tamo. ali zajedničke u jednom osnovnom elementu: bilo je to nešto što je onemogućavalo harmoničan zajednički život s vršnjacima. koje je nastalo usled tog slučaja. na njega je u znatnoj meri mogao da utiče slučaj koji mu se dogodio kad je bio u škoh: u lovu je slučajno ubio svog prijatelja.pisaca početnika . drugačije kod svakoga. Gamin bodež radio je najbolje tamo gde je bio potreban talenat psihologa. moglo je da natera na traženje kompenzacije. predstavljala je dokaz poverenja. govornik.bio je penzionisani oficir. Henrik. što je stvaralo osećanje različitosti.mislim da je osećao svoju porodičnu situaciju. osim nas. ali njegova majka je već bila samo činovnica u banci. Osećanje krivice. kao što obično biva u sličnim slučajevima. pesnik Teodor (koga je kasnije streljalo poljsko podzemlje kao propaga­ tora Partije) nosio je skoro aristokratsko prezime. Poticali smo iz intehgencije koja je u tom delu Evrope bila sinonim za osiromašenu šljahtu ili malograđanstvo. koji će kasnije postati istaknuti ekonomista 113 . pisac i političar (Nemci su ga kasnije ubili). vodeći diskusije o poeziji i deleći jedni drugima lovore koji. Gamin otac . Naša grupa . dakle. bio je sin železničkog mašinovođe. Istovremeno. nosio je latinski naziv kao mnoge institucije tog univerziteta koje su čuvale stare tradicije „mensa". Dok su naše kolege interesovale studije i osiguranje radnih mesta.tada student književno­ sti i pesnik početnik . tj. mada se taj isti železnički mašinovođa dičio prezimenom jednog od najpoznatijih rodova u Poljskoj. u zadacima političke policije. ali bili su toliko loši koliko jef­ tini i predstavljali omiljenu temu pakosnih pesama koje su opevale jedin­ stvenu tvrdoću kotleta i razvodnjenost čorbi. Vraćam se ipak u prošlost. Gama . Svi smo bili pobunjeni protiv svoje sredine. U svakome od nas mogle bi se otkriti duboke traume iz detinjstva ili iz dečačkih godina. Ručkovi su koštali tamo malo. kod nas je postojala želja za slavom i volja za menjanjem sveta. Pesnik Ježi bio je sin provincijskog advokata. moglo je da formira njegove dalje odluke. nešto. Stefan .pesnik. inteUgencija i talenat bili su skupo plaćeni remećenjem unutrašnje ravnoteže.

pri čemu su „narod bili radnici i seljaci. Društveni status svih nas bio je neodređen. pokušavala je da protežira „levicu". građanstvo je bilo slabo. Našu grupu neki su zvah „klub intelektualaca" .). U periodu godišnjih izbora za „Bratsku pomoć". ali tradicije naših porodica vračale su nas unazad. neko kome se trebalo moliti. u Bavarskoj. Univerzitetska omladina. Protiv ovih nacionalista istupala je „levica". „nacionalnoj revoluciji". Ipak. ka pojmovima i običajima koji su nam izgledali smešni i zaostah. koji teško radi ili pije votku. U praksi je to značilo neprijateljski odnos prema kolegama Jevrejima. moj otac je otišao iz sela u grad i postao je inženjer. Moja porodica pripadala je litvanskoj šljahti. Videći radikalizovanje univerziteta.kolebao od socija­ lizma do varijante New Deal-a.zavisno od grupacije .što je pretpostavljalo suprotstavljanje „intelektu­ alaca" sloju „inteligencije". vodile su se borbe između dva tabora recima. obećavajući reforme. koja je bila neka vrsta automatske studentske vlade (ona je upravljala studentskim domovima. Pobuna protiv sopstvene sredine je obično stid zbog sopstvene sredine. mi nismo mogli da nađemo sebi mesto u „inteligenciji" koja se okretala više ka prošlosti nego budućnosti. čiji se program . Nismo bih izolovani u tom ostajanju u praznom: zemlja nikada nije doživela pravu industrijsku revoluciju. Mišlju smo boravili u dvadesetom veku. bojažljivo se borila za naklonost mladih.poticao je iz neuspele trgovačke porodice. Ovaj radikalizam je dobijao dvojake forme: jedni . nastojeći da zadobije vođe. za jedne. Tražili smo oslonac i nismo mogli nigde da ga nađemo. tako i komunista. za druge mit.kao Gama na početku svog boravka na univerzitetu . Poludiktatura Pilsudskog bila je blaga. Rešenje teškoća videli su u nekakvoj. Naša grupa bila je izvesno vreme oslonac tih poteza 114 .doživljavali su porast nacionalizma. radnik je. Postojala je podela na „intehgenciju" i „narod". bio brutalan tip s prljavim licem. „Levica" je (ako je ispravno tako nazvati konglomerat raznih grupaci­ ja) predstavljala teren delovanja kako vlade Pilsudskog. bila je radikalno raspoložena. Bez jasnog programa dejstvovanja. Nezaposlenost je pogodila ogroman broj stanovništva. bio je polu-Nemac: njegova majka bila je čerka trgovaca u Regenzburgu. koji su kao budući pravnici i lekari predstavljah profesionalnu konkurenciju. Bile su to godine velike ekonomske krize. a često i pesnicama. koja je živela bez novca i bila hšena nade u dobijanje posla po završetku studija. nedovoljno određenoj. Naša situacija se u nekom pogledu može uporediti sa situacijom osiromašenih rodova na jugu Sjedinjenih Država. menzom itd.

čija je brza struja jurila među peščanim urvinama i ostrvcima borova .sve više je trijumfovao. dugi splavovi plovili su iz šuma u strugare. koji su se najčešće javljali. nje­ gova dela nisu bila predmet pohvala. Uz tvrde kotlete u menzi menjale su se teme razgovora: sporovi oko značenja metafora u poeziji ustupali su mesto diskusijama o teorijama Žorža Sorela. upravo kad smo morali da spremamo ispite. vozeći šetače na obližnje plaže. u njima se osećala nekakva nedarovitost. Pravili smo takođe izlete na obližnja jezera. Ti pokušaji završeni su neuspehom. na reci su se pojavljivali brodići. nervirali su 115 . Neka ovo što sam rekao bude dovoljno za opštu sliku politike u gradu Pompeji. Skakali smo u grupi u vodu i isplivavali daleko na glatku površinu. Ispod arkada uni­ verziteta šetali su parovi držeći se za ruke. Nacionalizam . Gama je imao onu veštinu tehnike koju zahteva savremena poezija. poplavljenom lavom. vlada je napustila pokušaje da sklepa „vladinu levicu" i počela da koketira s nacionalistima. Međutim. u vrbacima su se drali slavuji. ritmička inkantacija izražavala je osećanja autora. uzeti kajak na pristaništu i pri svetlosti izlazećeg sunca ploviti rekom. Na ostrvima. potom su došli na red Marks i Lenjin. ležeći poleđuške na vodi.na univerzitetu. žalosti zbog nepoloženih ispita. prema „vladinoj levici" i prema katoličkoj levici nije osećao mnogo simpatija. svakog proleća. preko njih se prelazilo ćutke. tu je doživeo neuspehe. Ustati u zoru. Za to vreme. Ovaj opis obuhvata niz godina. Ježijevih i mojih pesama. Preživljavali smo svoja ljubavna razočaranja. mehanizam događaja je gurao vladu sve više udesno. Naše kolege Stefan i Henrik smatrani su mladim „vladin­ im" političarima koji u zemlji najviše obećavaju. na kojoj su se mešali odrazi oblaka. Mladi političari koji najviše obećavaju raskinuli su sa vladom i otišli još više ulevo. međusobne intrige i zavisti. Nasuprot Teodorovih. bes i sarkazam. U stvari. oni kojima je zavideo mislim da su pisali glupo. U štampi su se pojavljivali naše pesme i članci. čiji su čitavi arhipelazi izranjali na sredini jezera kao veliki buketi. drveće je prekrivalo zelenilo . gledali smo u nebo i pevali neartikulisane pesme ushićenja. trava je bila bujna.ako ne i pravi totalitarizam u lokalnom izdanju .a nigde mi kasnije zelenilo nije izgledalo tako radosno. ipak. Pisao je pesme i objavljivao ih u časopisima koje je izdavala naša grupa. njihov stil bio je ličan. Gama se veoma brzo rastao s nacionalistima. ali to što je pisao bilo je kao ustajali ribnjak. pa ipak.bila je to velika sreća. netaknuta ljudskim stopalom. niti napada kritičara.

To je značilo izvršiti pot­ puno pre vrednovanje pojma nacionalnost. Poljaci su tokom mnogih veko­ va bili u stanju permanentnog rata s Moskvom. ali privlačili su pažnju.u slučaju pobede komunizma. Nalazili smo se na periferiji sveta koji se razlikovao od sveta na Istoku kao što se raz­ likuju dve planete. U našim razgovorima počela je sve češće da se pojavljuje reč „Rusija". Zemlja je išla ka nekoj varijanti onoga što se događalo u susednoj Nemačkoj . nisu izražavale ništa. Neizmerno komplikovani problemi nacionalnih manjina (a naša zemlja bila je zemlja s visokim procentom manjina) rešavani su u potpuno šovinističkom duhu. Onaj svet. Naša zemlja bila je u stanju paralize.mada niski . Široke mase nisu imale nikakav uticaj na vlast.premašivali su ipak mogućnosti radnika i seljaka. Živeli smo ne dalje od sto milja od granice Sovjetskog Saveza. trebalo je te konflikte smatrati konfliktima posedničkih klasa dva naroda i zaboraviti stare antagonizme. To ne znači da smo o njemu imali temeljnije znanje od stanovnika Pariza. Gamine pesme bile su sistem brižljivo odabranih metafora. veći deo Poljske nije postao provincija carske države. stečene zahvaljujući Versajskom mirovnom ugovoru . sve dok najzad. oslonjen o sitnu buržoaziju i osiromašenu inteligenciju. troškovi studija . kad smo ga poredili s odnosima koje smo mogh da posmatramo izbliza. Razmatrajući stvar racionalno. tokom čitavog devetnaestog veka. Kasnije je tas prevagnuo u korist Moskve. Društveni filter bio je smišljeno uređen: seljačka i radnička omladina nije mogla da bude primljena u srednje škole i na univerzitete. Zar se može iko čuditi što smo na Rusiju gledali kao zemlju u kojoj je nađeno rešenje svih problema koji su nas mučili . ponovo pretvorila u 116 . Posle bankrotstva „vladine le­ vice" pojavilo se pitanje: kakva levica? Socijaldemokratija u našoj zemlji delila je mane svih socijaldemokratija na kontinentu . poznat iz knjiga. Bilo je vreme kad su dve zemlje imale jednaku moć i poljski kraljevi u svojim pohodima stizali do „istočnog Rima". Granica je bila hermetički zatvorena.a ta Nemačka pretila je ratom i potpunim uništenjem Poljske. Trebalo je smatrati da bi se Poljska . predstavljao nam se kao svet progresa.i zemlju koja je jedino mogla da spase od nesreća. bilo je jasno da je budućnost tamo. ne samo to. gurao je vladu u sve oštriju diskriminaciju. Nacionalistički pokret.posle kratkog perioda samostalnosti. u stvari.bila je kompro­ misna i nemoćna. Ipak. Da bi se pristalo na komunizam.čitaoce. Naša grupa sve više se radikalizovala. koje je lako bilo zamisliti kad su se preko radija slušali Hitlerovi govori? Odlučiti se za komunizam ipak nije bilo lako.

bila je ile­ galna. Komunistička partija u našoj zemlji bila je neobično slaba. Mislim da se pišući pesme. išao u prvomajskim povorkama.našao na optuženičkoj klupi. ona je očigled­ no trebalo da postane još jedna savezna republika. osećao je u sebi prazninu.trebalo je da budu direktno uključeni u Sovjetski Savez. Grupa u kojoj se našao Gama počela je da izdaje jedan od takvih časopisa. Period između nacionalizma i staljinizma bio je za njega period ponora. Gama se . Bio je aktivan. Ovaj proces bio je velika senzacija i kom­ promitacija za vladu: ta omladina. književnim dekadentima. Ježi i ja smo se povukli. na koju je vlada najviše računala. nastupao na mitinzima. osećao loše. nesposobnim za akciju. lišene strasti. Nisu svi bili spremni da plate takvu cenu. Stefan i Henrik postali su staljinisti. Odreći se lojalnosti prema sopstvenoj državi i uništiti patriotska osećanja. Istočne poljske teritorije . kolebljivim pesnicima. Oni koji su pristali da plate visoku cenu smatrali su nas slabim. Ipak. ne znam da li je gvozdena doslednost najveća ljudska vrlina. brzo je evoluirala ka komunizmu. Nije bio sposoban da doživljava zanos pisca .ni zanos stvaralačkog procesa. u koju su se trudili da zavrbuju što veći broj liberala. Moskovski program nije budio sumnje u tom pogledu. Gama je postao staljinista. Partijske vođe shvatale su besmislenost ilegelnog posla i starale se da utiču na javno mnjenje preko simpatizera koji nisu bili direktno angažovani. Kad su vlasti zabranile časopis. besmislenih pokušaja i razočaranja. Kontakti sa izaslanicima Partije održavali su se tajno. te teritorije Moskva je smatrala delom beloruske i ukrajinske republike. usađivana u školi i na univerzitetu: to je bila cena stupanja na put napretka. često na izletima u okolne šume. ublažavajući je na odgovarajući način za nepripremljene čitaoce. Sedajući da piše. U Poljskoj je izlazilo mnoštvo glasila koja su bila na partij­ skoj liniji. Možda takva mišljenja nisu bila daleko od istine. Za pripadnost njoj kažnjavalo se po paragrafu koji je smatrao prekršajem svaki pokušaj odvajanja od države dela njene teritorije. uhapsile članove grupe i pokrenule sudski proces. Mnogi su s negodovanjem primili 117 . Nije bio stvoren za književnost. Naša grupa se ras­ pala: „Najperspektivniji mladi vladini političari".rusku provinciju. Takav je bio program koji poljski komunisti uopšte nisu skrivali. ni zanos zadovoljene ambicije. Bilo je to već po završetku studija većine člano­ va grupe: period rata u Španiji.i grad u kome smo živeli . komunističkog fronta za „odbranu kul­ ture". Što se ostatka tiče. Gama je pisao članke.zajedno sa drugima .

Mase ljudi bežale su s istoka na zapad pod nemačku okupaciju. Nije mogao da računa na državnu službu jer je bio poznat kao komunista. žene koje su tražile muževe. objavio je studiju o strukturi novele koja ni u čemu nije otkrivala njegova uverenja. Slika svega onoga što je tih dana bila zemlja može se uporediti samo sa slikom požara u mravinjaku. Rodila mu se čerka. bežeći od Nemaca. obrazova­ njem i inteligencijom dominirali su nad tužiocem. Dobili su blage kazne. Oženio se. Kraj države bio je obeležen haosom. Objavio je takođe dve knjige pesama na osnovu kojih bi se teško moglo zaključiti o autorovim posebno revolu­ cionarnim tendencijama.bezobzirnost vlasti prema talentovanim apsolventima univerziteta. Specijalizovao se u proučava­ nju književnosti. policija koja je nastojala da se otarasi svojih uniformi. Lavov. prostaljinistički orijentisane. Odmah je došao poraz. osnovali su restoran društvene ishrane i startovali s novom vrstom pisanja. ali proveo je u vojsci samo nekoliko dana.kuću za stanovanje. horde muškaraca za koje nije bilo dovoljno oružja. Gama je emigrirao iz Vilna i preselio se u najveći grad pod sovjetskom okupacijom. Putevima su išle hiljade gladnih i prestrašenih ljudi: vojnici koji su se iz razbijene armije vraćali kućama. S istoka mu je krenula u susret Crvena armija i. Borio se s velikim finansijskim teškoćama. Branili su ih najbolji advokati u gradu. Gama je oslobođen krivice zbog nedostatka dokaza. Optuženi su se u svojoj odbrani obilno služili lažima.kao što priliči piscima okruženim brigom sistema . Počeli su brzo da se organizuju. Izdržavao se od povremenih objavlji­ vanja književnih radova. Bilo je to vreme opšteg lutanja. Željan akcije. koje se 118 . Taj čas je ubrzo stigao. Gama je bio mobilisan. nisu zaostajah za njim ni u poznavanju zakonskih propisa. Sovjetski Savez je grad Vilno velikodušno darovao Litvaniji. kakav se može dogodi­ ti valjda samo u dvadesetom veku. Čekao je svoj čas. Hitler je napao Poljsku i pohod njegove armi­ je bio je munjevit. Godine koje su neposredno prethodile izbijanju Drugog svetskog rata Gama je proveo na radu u svojoj profesiji. Uz podršku nove vlasti dobili su . S vremena na vreme objavljivao je umerene članke o književnosti u levičarskim glasilima. koja je još godinu dana uživala u prijateljstvu moćnog suseda pre nego što ju je on progutao. Iste takve mase kretale su se s zapada na istok. Tamo je sreo druge književnike. zauzela one terene koje je program Partije uvek otvoreno proklamovao kao dostojne da se priključe Sovjetskom Savezu. osla­ njajući se na sporazum Molotov-Ribentrop. mladim doktorima prava ili filozofije.

Mnoge njegove kolege. Bio je odlučan. I taj glas i smeh mogli su da vode pretpostavkama daje Gamdn osećajni život uvek bio veoma primiti­ van. zaista neizmeme. zamandaljeni stočni vagoni odvozili su zatvorenike . Među deportovanima našli su se takođe Gamini otac. Osuđen na moždane operacije (jer to. sklonim uprošćavanju. prionuo je uz doktrinu. mržnju. mada teoretski komunisti. ljudski transporti su stizali na odredišta. Gama nije ispoljavao sumnje.kako se pričalo . koji je pisao u slavu 119 . što je pisao. sarkastičan smeh. Bile su to masovne deportacije. majka i maloletne sestre. mogao je da bude naštimovan samo na jedan ton. Ubrzo su to bile desetine. zas­ trašujućim svetom. Poznavao je gnev. Nesreće njihove otadžbine. stotine hiljada. Svirepost osvajača i neprijateljski odnos prema svim Poljacima ispunjavali su ih užasom: prvi put su se susreli s novim. To što je imao da kaže svojim kreštavim glasom i perom. Njegovim uspesima (to nisu bili književnički uspesi. na vrata kuća i čatrlja. Otac je . bio je polu-Rus. U zoru.žene. Već prva hapšenja nalagala su mu da očekuje najgore. lupali su agenti NKVD-a. Stanovništvo teritorija koje su priključene Sovjetskom Savezu nije se osećalo tako dobro kao malobrojni „pouzdani". ali bila mu je strana emotivna refleksija. muškarce i decu . savetovali su im da se obuku toplo. Drhtalo je od straha. Konačno. koji su dotle poznavali samo iz ulepšanih opisa.prokleo sina izroda. u logore prinudnog rada u polarnim krajevima ili u kolhoze u Aziji. verovatno se s tim povezivala slabost njegovog ta­ lenta. koji su po nalogu Partije i NKVD-a doputovali iz Rusije radi „kulturne privrede" na novostečenim terenima. uhapšenima nisu ostavljah mnogo vremena za uzimanje najpotrebnijih stvari. već samo uspesi književne politike) pomagalo je takođe dobro znanje ruskog. najzad. Hiljada za hiljadom odlazila je na istok. Gama je u tim novim uslovima brzo stekao poverenje specijalista za književnost. dovele su ih do stanja nervnog sloma.u nepoznatom pravcu. entuzijazam. moglo je da bude rečeno na mitingu i napisano u propagandnim novinama. Njegova doslednost dolazila je iz skale njegovih emotivnih mogućnosti. preživljavale su unutrašnji rascep. Iz najbližih sta­ nica. nije bilo napa­ jano unutrašnjim izvorima). Smatran je za jednog od najpouzdanijih. lakše se od drugih sporazumevao s novim vladarima. Izvesno objašnjenje za mene su njegov glas i vrsta smeha. strah. Njegovo strahovanje bilo je opravdano jer najgore stvari ubrzo su se dogodile. to je neprijatan.uostalom zasnivalo na prevođenju s ruskog i primitivnoj propagandi. Posle mnogo nedelja ili meseci putovanja.

1 9 0 1 . Prim. pošto su pobegli u Sovjetski Savez iz straha od proganjanja. koji ostvaruje snove čovečanstva. a on je imao takvu međunarodnu popularnost kakvu danas imaju pesnici staljinisti: Nazim Hikmet ili Pablo Neruda. gledajući tragediju svog sopstvenog naroda. Obožavala ga je cela levica. on je u našoj zemlji ^"Viktor Vandurski (Wiktor Wandurski. Bio je revolucionarni pesnik. Talas hapšenja na novostečenim terenima nije zaobišao ni malu grupu „pouzdanih". Majka i devojke vodile su težak život ropkinja. pesnik. Manje nego bilo kojim drugim veruju poljskim komunistima. ali v e o m a popularan je bio njegov roman Palim Pariz. aktivista Poljske komunističke partije. Njihova imena danas nisu više nigde pominjana. prev. Pisao je p e s m e . svi veoma poštovali. dale su za to posebno mnogo primera. Prema komunistima drugih nacionalnosti Rusi se odnose s nepoverenjem. pa mu nisu smetali u objavljivanju pesama. Poljski komunisti su sumnjičeni za nacionalističke sklonosti. jednog dana. 1 8 9 1 .efekat bi bio manje-više isti kao onaj koji je u javnom mnjenju izazvalo hapšenje В.vladara. njihova dela neće biti ponovo štampana. Samo opažanje da oni pate. Gama je u to vreme na mitinzima držao vatrene govore o velikoj sreći kakva je živeti i raditi u novom. Jedan od uhapšenih bio je istaknuti pesnik В. čak i politički pro­ tivnici. pravo i m e Wiktor В. pesnik i dramski pisac. to ne bi dalo nikakav rezultat a. p o v e z a n sa komunističkom levicom.1 9 3 9 ) . osim toga.1 9 3 7 ) . 120 . prev. NKVD je izvršio čistku u krugu kome je pripadao Gama.ko bi to mogao znati? Kad bi pokušao da istupi u odbranu svoje porodice. Kad bi komu­ nističke vlasti u Francuskoj hapsile Aragona. Gama se bojao. Isto se dogodilo i trojici poznatih poljskih komunističkih pesnika: Vandurskom". jedan od tvoraca poljskog fut urizma. " S t a n i s l a v Rišard Stande (Stanis):aw Ryszard Stande. ubrzo je umio negde na prostorima na kojima je hiljadu milja skromna distanca. Brojni poljski komunistički aktivisti. a oni su bili uzrok patnji njegovih zemljaka. Naglo. Šta je tada osećao . 1 8 9 7 . prev. predstavljalo je već dovoljan razlog za represiju. " B r u n o Jasjenjski (Bruno Jasienski. mada je bio na dobrom glasu u NKVD-u. Godine 1917-1939. Zysman. tamo su bili optuženi za izmišljena krivična dela i likvidi­ rani. a komunističke vlasti u Americi Hauarda Fešta . Standeu" i Brunu Jasjenjskom".1 9 3 9 ) . Prim. aktivista Poljske komunističke partije. Poginuo je u jednom od logora prinudnog rada blizu polarnog kruga. predstavnik proleterske revolucionarne poezije. Nekada je roman Jasjenjskog Palim Pariz izlazio u fragmentima u francuskom „Imaniteu". Prim. najboljem sistemu.

bio je suviše dobro poz­ nat kao pisac i komunistički govornik. Osim toga. Gama se našao u Rusiji. Preporučljivo je bilo početi od male grupe „pouzdanih" . naći pod ključem. Žena se odnosila prema novom poretku neprijateljski. Pretpostavljao je da je to tek početak i da će se u sledećoj rundi svi pisci koji su još ostali na slobodi. Trebalo je to tek da nauči. vlasti NKVD-a i vojske koja je bežala. Mogao bi samo da nanese štetu onima koji bi stavili potpise jer bi motiv kukavičluka bio suviše vidljiv.imao izuzetnu poziciju. Bežeći iz Varšave koju su Nemci zauzeli sklo­ nio se u sovjetsku zonu. Proglas nije izdat. Njihov broj je dosezao mihon i po (ubraja­ jući u njih internirane vojnike i oficire poljske armije). U Rusiji je boravilo tada mnoštvo Poljaka. Hitler je udario na Rusiju i za nekoliko dana njegova armija došla je do Lavova. Njegove reakcije još su bile primitivne. uspeo je da se zakači za voz koji je išao na istok. ­ kao fašiste.i medu njima pesnika В. predstavljao bi dokaz pravovernosti. izbezumljenih očiju. Ovaj proglas. naišao je na otpor. počeo je da obilazi svoje kolege komuniste i predlaže im neodložna efikasna sredstva. Iskusniji su objašnjavali Gami da bi takav korak bio poli­ tički sumnjiv. a taj rastanak. kao i svi koji su imali priliku da taj novi poredak iskuse. trebalo da postane u budućnosti. Kao najefikasnije korisno sredstvo smatrao je izdavanje javnog proglasa koji osuđuje uhapšene . Istina. bio je konačan. Medu njima nije trebalo tražiti „kadrove" za novu Poljsku koja bi. prema dalekovidim planovima Kremlja (od kojih se nije odustajalo ni za vreme vojnih neuspeha). potpisan nizom imena. Rastali su se.komunističkih intelektualaca. nije umeo da dela lukavo. Uznemiren. Gama je posle hapšenja kolega dobio jak napad straha. Njegovi drugovi nerado su gledali na ideju da javno nazovu uhapšene prijatelje fašistima. Gama nije mogao da ostane u gradu. zajed­ nički život supruga imao je mnoge nedostatke. Sovjetska vlada ih je smatrala neprijateljskim elementom i tretirala na odgovarajući način. Gama je tada tek počinjao svoju karijeru i još nije bio prodro u tajne komplikovane političke strategije. kako će se ispostaviti. Preporučljiva je bila opreznost. po njihovom mišljenju. U gradu je ostavio ženu i ćerku. uostalom. Novu muževljevu karijeru nije odobravala. bilo je teško pred­ videti kako će se odvijati događaji u budućnosti. Za njega su to bile godine učenja. U opštoj panici ureda koji su se evakuisah. suviše drastičan korak. Verovatno nikada u životu nije bio toliko uplašen. koji su napustili svoju zemlju u zamandaljenim stočnim vagonima. Poljska 121 . Bio bi to. Ipak.

razumeo je zašto su oni pominjali predratne godine kao izgubljeni raj. iz logora za prisilni rad na severu izlile su se mase ljudi koje su išle na jug. čija je porodica bila medu deportovanima. tifus. s naslednicima šljahtinske i buržujske Poljske. Njihova sudbina. Kad je poljska emi­ grantska vlada u Londonu sklopila sporazum s Moskvom koji se ticao formiranja poljske armije u Sovjetskom Savezu. Slično kao ruski vlastodršci. mada ne gora od sudbine miliona drugih stanovnika Sovjetskog Saveza. nji­ hov način mišljenja bio je obeležen žigom prošlosti. sitni jevrejski trgov­ ci). Boraveći u Rusiji. Uostalom. lugari. Od ovih poluživih ljudi formirana je armija. petnaestak hiljada poljskih oficira internirao je Sovjetski Savez u skladu s paktom Molotov-Ribentrop. Ovo udruženje postalo je začetak vlade koja do danas ureduje u Varšavi. zajedno s nekoliko drugih. šta se moglo drugo učiniti ako ne držati ih u logorima i u dalekim kolhozima? Članovi Patriotskog saveza mogli su da saosećaju s njima kao s ljudima. Gama je u Rusiji sreo svoje kolege s univerziteta s kojima je nekada zajedno sedeo na optuženičkoj klupi. većinu su predstavljali siromašni ljudi: seljaci. bila je tužna jer nisu bili naviknuti na glad i lošu klimu. u istom redu sa Englezima i Amerikancima ona je bila samo privremeni saveznik. koji su se sećali predratnog vremena kao izgubljenog raja. Deportovani su bili smrvljena ljudska masa koja se nije računala. platili su tu cenu u praksi: nije im bilo dozvo­ ljeno da ispolje solidarnost s nesrećnom masom deportovanih (deportovani su ne samo bivši zemljoposednici. Gama je znao da traženje londonskih Poljaka neće biti ovenčano uspehom. osnovali udruženje koje je dobilo lep naziv Savez poljskih patriota. ali to saosećanje nije trebalo da utiče na poUtičke odluke. policajci. 122 . Bile su to mase dronjavih bednika u sta­ nju krajnje iscrpljenosti. njihovi leševi prekrivali su ulice gradova jugois­ točne Rusije. Bila je to armi­ ja zavisna od emigrantske vlade u Londonu. i kad je sovjetska vlada objavila amnestiju za Poljake. nije trebalo o njoj pričati. Gama je gledao na tu armiju kao na armiju klasnog neprijatelja. Sada ih nisu mogli naći. Članovi Patriotskog saveza pristali su još pre rata da plate visoku cenu: u ime logike Istorije bili su sprenmi da ponište nezavisnost sopstvene zemlje. Bila je to delikatna stvar.je po računima Kremlja bila najvažnija zemlja: predstavljala je sponu sa Evropom. fabrikanti i činovnici. po želji Kremlja. Poljska komanda tražila je oficire. glad i skorbut uništavah su taj ljudski materijal tako efikasno da je tokom malog broja godina njihov problem mogao da prestane da postoji. Gama. Oni su.

Ovaj profe­ sor liberalnih sklonosti žalio je kad su hapsili Gamu i njegove drugove. bio je autor nekoliko naučnih radova koji nisu predstavljali Sovjetski Savez u sasvim pozitivnom svetlu. I pored unutrašnjih kolebanja i trenutaka očajanja (niko neće saznati za to). Igrali su 123 . posle boravka u zatvorima i logorima prisilnog rada. Oprostio je. Vratio se u Poljsku kojom su upravljali Gama i njemu slični. saznavši za uzaludne napore izaslanika londonske vlade da udu u trag interniranih. bio je srećan što napušta zemlju nade. logika Istorije zahteva takve intervencije. Po mišljenjima mnogih Poljaka. Nekadašnji komunisti. kojoj je privrženost prošlosti smetala u sprovođenju revolucije nametnute spolja. Vlasd su posle mnogih temeljnih proučavanja najzad ušle u trag. Posle amnestije izvukao se iz Rusije. kadar od petnaestak hilja­ da predstavljao je pozamašan broj i nije sasvim bila neopravdana primena drastičnih metoda. posle završetka rata. ipak.. Jedan od interniranih oficira bio je mladi profesor univerziteta. Većinu njih predstavljali su rezervni oficiri. lekari. Profesor nije podelio nji­ hovu sudbinu samo zato što komplikovani slučajevi moraju biti . Danas svako dete u školi uči napamet njegovu Odu Staljinu. Njegovo ime nalazilo se u kartotekama. da bi bili ubijeni puc­ njem pištolja u potiljak u obhžnjim šumama. Ipak. dolazilo je do promena. Dogodilo se to prilično kasno: depeša kojom se zahtevalo neodložno dovoženje profesora u zatvor u Moskvi stigla je na železničku stanicu na kojoj su upravo istovarivani transporti zarobljenika.dakle. Gama i drugi članovi Patriotskog saveza. samo da bi ih se lišili. stupali su u armiju lon­ donske vlade. Kad je poljska armija evakuisana iz Rusije na Bhski istok (kas­ nije će učestvovati u borbama u Italiji). Poljski oficiri su bih „kadar" one Poljske koju je trebalo potpuno promeniti uz pomoć Sovjetskog Saveza: kadar koji brani stari sistem. Kasnije. koji su izbliza mogli da vide život Sovjetskog Saveza. u čijim smo zidinama Gama i ja proveli najlepše mladalačke godine. nije ipak mogao da izdrži u emigraciji. neostvarene trideset godina. Jedan od njih bio je pesnik В. u civilnom životu bili su to nastavnici. izmenjivali su ironične poglede. činovnici . pesnik В.kako naređuje birokratija . pravnici. pušten iz zatvora posle amnestije. Gama i njegovi drugovi iz Patriotskog saveza su istrajah.Ubijanje interniranili članova oružanih snaga države s Icojom se nije rato­ valo civilizovani narodi uglavnom ne praktikuju.temeljno ispitani. Uzimajući u obzir to da su se uništavanjem ove inteligencije u Poljskoj uspešno bavili Nemci. inteligen­ cija.

Gama je bio među neko­ liko prvih organizatora te armije. nisu se mogli žaliti da ih nedostaje. izgledala je neo­ dređenih godina. poli­ cijski nadzor i beskrajan prostor azijskog kontinenta oduzimaju svaku nadu u bekstvo. težak rad uništava snagu neodržavanu dovoljnom ishranom. koje su bile odmor za oči posle monotonih prostranih ruskih kolhoza. U Rusiji je prošla veliko maltretiranje. to jest izlazak iz granica Sovjetskog Saveza. Istina. vozila je velike ruske traktore po stepama Kazahstana. u skladu s logikom Istorije. ćerka. Što se tiče vojnika. a sa njom nova poljska armija. U stvari. ženu vojničinu. Iz Rusije je doveo novu ženu. a ne te bolećive budale iz Londona. godine. taj narod je morao biti operisan. Leto je tamo vrelo kao u tropskim zemljama. Stiglo je leto 1944. U Sovjetskom Savezu počela je da se formira nova poljska armi­ ja. nije bila naviknuta na težak fizički rad.veliku igru. Kako su se samo isplatile godine patnji. morala je to da nauči. Za ostale. Eto nagrade za one koji su umeli da misle ispravno. ka vlasti. smesta pretvaraju u ledenice. jedina šansa za spas. bila je veoma mlada. Njena simpatija 124 . tamo su morali da upoznaju život azijskih stepa. ta armija trebalo je da ude u Poljsku zajedno s Crvenom armijom i posluži kao oslonac vladi zavisnoj od Kremlja. koji nisu podlegli besmislenim sentimentalnostima! Oni su donosili poljskom narodu oslobođenje od Nemaca. koje od mraza teku iz očiju. Bilo joj je jedva petnaestak godina kad su na vrata stana njene majke u Poljskoj zakucali u zoru agenti NKVD-a. Gama je osećao uzbuđenje dobrog hirurga pre ulaska u operacionu salu. poniženja i veste igre! Eto šta znači postaviti ulog na dobrog konja! Gama je radosno pozdravljao varošice. Crvena armija. ona. Uspela je posle izvesnog vremena da stigne na kurs za traktoriste. Mlada devojka. Pošto ga je završila. u teškim ruskim cipelama. samo neznatan broj deportovanih dospeo je s londonskom armijom u Persiju. njena sestra. dobijanje funte hleba tamo se smatra srećom. zamenili su ih Rusi. brat i majka prevalili su propisan put iz centra Evrope u dubinu Azije. Tas pobede prevagnuo je na stranu Rusije. Nije bilo oficira. bilo je da se dokopaju nove armije nad kojom su politički nadzor vršili NKVD i Patriotski savez. kročila je na poljsku teritoriju. zima tako oštra da se suze. ka ostvarivanju onoga stoje dotle bila samo diskusija puna citata iz Lenjina i Staljina. i seljačke njivice. razbijene artiljerijskim mecima. Bio je politički oficir u činu majora. Njihove nade su ostvarene. Njegov džip vozio ga je putevima kraj kojih su stajali spaljeni nemački tenkovi. građanske porodice. U uniformi.

AK . Iz Lublina je Gama posmatrao kako se isto to. Ponovo se pojavljivao s velikom snagom ugušen konflikt između dve vrste lojalnosti. U zauzimanju zemlje nisu se očekivale prevelike prepreke od strane zapadnih saveznika. Bila je to . Radio Poljskog komiteta narodnog oslobođenja pozivao je stanovništvo prestonice na ustanak protiv Nemaca. Za vreme banketa komandanti Armije krajove su uhapšeni. Crvena armija je stajala tada na li­ niji Visle. Dan za danom. prema starim predanjima.kako kaže Gama . bila je to takozvana Armija krajova^*. počela je da funkcioniše u gradu Lublinu. podređena emigrantskoj vladi u Londonu. Dimovi požara zaslanjah su vidno polje. trajala je " A r m i j a krajova (Armia Krajowa ipolj. ali našla se najzad u Poljskoj i velika igra. Uostalom. zdravica i pesama trovani pozvani rođaci. bila je i njena igra. Nova vlada. Kad je ustanak izbio. Oficiri Crvene armije su posma­ trali kroz doglede ulične bitke na drugoj strani reke.prema staljinističkom sistemu posle tih iskustava nije bila vehka. Grad koji je bio centar otpora. Prim. koja je još nosila naziv Poljskog komiteta narodnog oslobođenja. Gama je s humorom pričao šta se dogodilo u gradu naše mladosti. pre se može reći da je to bila mržnja. ovo osećanje delila je sa skoro svim vojnicima poljske armije koja se sastojala od nekadašnjih deporto­ vanih.poljska konspirativ­ na vojna organizacija ( 1 9 3 9 .Zemaljska armija) . u Vilnu. radio je počeo da zasipa podstrekače ustanka uvredljivim epitetima. preko kojih je sada išla pobednička Crvena armija dejstvovali su pod nemačkom okupacijom veliki partizanski odredi. Jer. koju je vodio Gama. Praslovenska gozba u tom slučaju ne bi bila dovoljno sredstvo. obično odliko­ vala time što su usred prijateljskih zagrljaja. Prepreke su bile unutrašnje prirode. to je bio ustanak rivala u borbi za vlast. Tamo je izbio ustanak protiv Nemaca i odredi Armije krajove ušli su istovremeno s Crvenom armijom. Sada je te odrede razoružavala Crvena armija. 125 . događalo u Varšavi. dobivši nove instrukcije.1 9 4 5 ) . nedelja za nedeljom. Crvena armija je stigla do Visle. Na teritorijama. dolazile su iz neprijateljskog raspoloženja tog naroda. Grad je bio preko reke. Pred grupom Patriotskog saveza stajali su veliki zadaci i teškoće. Tada je sovjetska komanda priredila divan banket na koji je pozvala komandante Armije krajove. Da.praslovenska gozba koja se. kako protiv Nemaca. a vojnike priključivala novoj poljskoj armiji ih hapsila i deportovala ih u dubinu Rusije. tako i Rusije.) . samo u neuporedivo većoj meri. prev. morao bi da bude uništen.

smušeno su pričali o događajima u paklu. Govorila je: „Naš odred je razbijen i priteran uz reku.tamo borba i požari su se najzad slivali u plameni zid. Primitivizam. U njegovim pesmama progovorio je vlastiti glas koji je nekada veštački pokušavao da priguši: kreštav i prodoran. Ustanici iz razbi­ jenih odreda. Bila sam veoma slaba. jer je htela da upotrebi ustanak kao adut u borbi za vlast? Kremlj. Imala je visoku temperaturu. Tokom tih godina postao je bolji pisac nego stoje bio pre rata. koju je zauzela Crvena armija." Varšava je trebalo da bude prineta kao žrtva. Hranu je kod nas teško bilo dobiti i bila sam bolesna. Reč je osnova tog sistema. jedne od onih koje su uspele da se prebace preko reke na obalu. gledajući na događaje iz perspektive budućnosti. koga je Gama prestao da se stidi. komunistički intelektualci slušali su priče mlade devojke. Vladanje umovima daje osnovu za uprav­ ljanje zemljom. Njene oči bile su luđačke. Šanse su bile male jer je reka osvetljena reflektorima. oni koji su uspeli da preplivaju reku. nisam mogla ni u čemu da im pomognem. zato sam se trudila da plivam što više ispod vode. Od onih koji su ostali na obali svi su bih ranjeni. Struja je veoma jaka. u uniformama od debelog sukna. videla sam mnoštvo leševa onih koji su pokušavali da preplivaju. Trebalo je gledati tragediju stotine hiljada. To je značilo da će svi biti poubijani. Nemci su bili gospodari gradskih ruševina. zahtevao je podršku doktrine. u kojoj se nezavisnost naroda pred­ stavlja kao relikt buržujske epohe? A možda niko? Nagnuti nad stolom. pretvaranih u žive baklje. na sredini reke. Pre svega. cena koju je trebalo da plati onaj ko je hteo da ostane veran logici Istorije bila je strašna. Crvena armija je stajala na liniji Visle. Ko je bio kriv? Londonska emigrantska vlada. Posle dva meseca borbi. Napisao 126 . jer nije pružao pomoč. Komunistički intelektualci imah su suviše mnogo posla da bi mislili na nesreću grada. struja nanosi te leševe u peščane plićake. davao je sada njegovim dehma odlike iskrenosti. Na sprudovima. trebalo je pokrenuti štamparije. Socijalistički realizam jača male talente i uništava velike. Odlučila sam da plivam. Neki su uspeli da se priključe drugim odred­ ima. Ove priče slušali su Gama i njegovi drugovi. Zaista. Pucali su u mene. Njegov skromni talenat nije mogao da postoji samostalno. Kako je trebalo da postupim? Da ostanem sa svojim ranjenim drugovima? Ali. U zoru je trebalo da dođe do napada vojske SS-a. Gnezda nemačkih puškomitraljeza su svugde. Gama je bio jedan od glavnih organizatora štampe u Lublinu. uzimati na svoju savest smrt u mukama žena i dece.

prešla je Vislu. sa širokim pri­ jateljskim osmehom. Od njegovih reči za­ visila je mogućnost štampanja. Nije bilo malo ni onih koji su ispoljavali sve odlike daleko poodmakle servilnosti. tako da pacijenti ne zapaze kad i kako su se angažovali. ni u svojoj podzemnoj aktivnosti nisu bili komunisti.plaho vito i brutalno. ispoljavati libera­ lizam. praskala u smeh kad bi je udostojio da priča viceve. stiskao je pružane šake i zabavljao se. Gama je takođe krenuo na zapad. Ipak. Partija ga je poslala u Krakov. moglo bi se reći: ispod poda.čak ni za „pouzdane" lišene patnji i poniženja. u nezgrapnim cipeletinama. stanovi i zarade. godine Crvena armija je započela ofanzivu. Ni pre rata. Velika je magija vlasti. njihov men­ talitet je sličan mentalitetu glupaka na Zapadu.je niz pripovedaka. Proces mora da bude postepen. nova vlada je bila činjenica. Za mnoge je Gama bio pre rata samo pesnik početnik. davati mogućnost za zaradu. nad kojom su stajale ruševine mrtve Varšave. Posmatrajuči život u Rusiji i provodeći duge sate u diskusijama o staljinističkoj taktici i strategiji Gama je. Možda ne bi mogao tako brzo da postane popularna ličnost da se ponašao kao ranije . Nedopustiva greška bilo bi stvaranje punktova psihičkog otpora. sticao valjanu pripremu za posao koji ga je čekao. Prvo i najvažnije načelo: ne plašiti. stegnutim pojasevima. kao i ostali njegovi drugovi. mesta u redakcijama. s konopcima umesto pertli. ljudi su nepripremljeni. vrbovati za redakciju i postavljati samo minimalne zahteve. grad koji je posle rušenja Varšave prihvatio najveći broj pisaca. Drugo načelo: 127 . Tamo je spoznao slast diktatorstva. koja se mrštila kad se on mrštio. Iz skrovitih mesta starih kuća. bez stanovnika. Sada su ipak znali da je Gama svemoćan. Bilo j epoznato da ništa neće sprečiti takav razvoj događaja kakav će želeti Moskva kao i Gama i njegovi drugovi. i brzo se približavala Berlinu. naučnika i umetnika. počela su da naviru čudno obučena stvorenja . tačno prema modelu koji je izdavao tada u Rusiji hi­ ljade stranica proze. Gama. smatrali su neumesnim da njegovim delima pridaju bilo kakav značaj. Ubrzo je Gama bio okružen svi­ tom koja mu je povlađivala. u seljačkim gunjevima. pomagati. Januara 1945. Godine koje je proveo u Rusiji nisu bile . Prilazili su mu sa strahom. Bile su to priče o borbi s Nemcima i o nacističkim svirepostima.u ritama bundi.kao što sam rekao . Imao je ipak za sobom dobru školu. Posmatrao je nepokorne i one koji su se starali da ne pokazuju koliko im je mnogo stalo do sticanja njegove naklonosti. Bilo je među njima intelektualaca koji su uspeli da prežive godine nemačke okupacije.

bio je kažnjavan kao neprijatelj naroda koji je klevetao vladu i pokušavao da na taj način širi nemir. svakoje hteo da objavljuje. verno odmeravali nove parcele koje su uvećavale njihova mala gazdinstva. U gradovima su se vijorile nacionalne zastave. Klasna mržnja seljaka prema dvorovima u našoj zemlji nije bila jaka i isterivanim vlasnicima nije nanošena nepravda. bili predviđeni za kasnije. tada nije bilo reči o kolhozima. oni su.ako se primeti negodovanje protiv drastičnosti vladiniii metoda. U trenutku kad se njego­ vo ime pojavljivalo na stranicama glasila koja je vlada kontrolisala ili nje­ govu knjigu izdavala firma koju je vlada kontrolisala . „u sledećoj etapi". sačuvaju provincionalni karakter i zahvaljujući tome bolji autori nisu imali želju da u njima objavljuju. svako od pisaca i naučnika imao je mnoštvo rukopisa iz vremena rata. uzimah su. ipak. Treće načelo: uzimati sve koji mogu da budu od koristi. smesta treba stati na stranu onih koji negoduju i sam glumiti najveću ozlojedenost. Tada. kao što su znali Gama i drugovi. ne samo fabrika i rudnika. postajali su to ne zato što su hteh. hapšenja članova Armije krajove odvijala su se krišom. kad su izdavačke kuće bile zatvorene. ipak. U skladu s taktikom koju je isprobao Lenjin objavljena je podela zemljišnih poseda među seljaci­ ma. koliko je moguće. naravno. kad god se neko usuđivao da govori o kolhozima. Naravno. Parola su bile sloboda i demokratija. veći deo imanja. Gama je pridobijao sledbenike novoj vladi. s izuzetkom osvedočenih fašista ih onih koji su ispoljili sklonost ka kolaboraciji s Nemcima. tada treba širiti ruke i govoriti da je teško napraviti nešto sa idiotima koji su zauzeli odgovorne položaje i prave neoprostive greške. Verno se pridržavajući ovih načela. zemljoposednici kojima je konfiskovana zemlja nisu bili zadovoljni. našao se još u vreme nemačke okupacije pod nemačkom prinudnom upravom i vlas­ nici su bili praktično lišeni prava na posedovanje. Ne zahtevati suviše: ni od koga se nije zahtevalo. bez obzira na njihovu političku prošlost. Posle izvesnog vremena date su dozvole nekim katoličkim glasilima i jednom broju malih privatnih izdavačkih firmi. Mase gradskog stanovništva nisu osećale posebnu 128 . Nastojalo se da se omogući odgovarajući izliv nacionalnih osećanja. Događalo se to putem činjenica: vlada je stavila šapu na sve štamparije i zaposela sva veća izdavačka preduzeća.niko nije mogao da tvrdi da se prema novim vladarima odnosi neprijateljski. vodilo se računa da oni. niti nužno zbog svojih javnih izjava. cenzure ili političke policije.

Mrzeli su takođe oni koji su se dodvoravali Gami. Tokom tih godina usavršavao sam se u Parizu. Prestrašenost i bes koji su se pojavljivali na licima sagovornika smesta su ustupali mesto umilnom osmehu: da. Od njega su zavisili njihovi položaji. sumnjičen sam bio za simpatije prema komunistima (izgleda da za svaku policiju na svetu razlikovanje staljinističke i antistaljinističke levice pred­ stavlja nesavladivu teškoću) i za suviše blagonaklon odnos prema 129 . mrzeh su pisci koji su se starali da izdaju svoje rukopise. njegova olovka je mogla da precrta s već složene strane časopisa njihove pesme i članke. nisu bile kao kasnije. vodio računa 0 njihovim karijerama. stanovništvo čitave zemlje bilo je obuzeto jednim osećanjem: jakom mržnjom. jer sam po želji administrativnih vlasti izbačen s posla. baveći se njima. Ta vlada nije bila domaća: za svoje postojanje mogla je da zahvali bajonetima strane armije. I pored svega toga. pošto je bio sklon napadima besa. Što se njega tiče. tako treba da bude. Moglo se ću tati o tome. Mrzeh su seljaci koji su dobijali zemlju. Udarao je u osetljive tačke i posmatrao reakcije. njegovo mišljenje moglo je da učini da njihove knjige odbaci izdavačka kuća. ispoljavao je najveće prijateljstvo. mrzeli su članovi „legalne" socijalističke partije. One su bile veoma široke. omogućavao da zarađuju. Sreo sam Gamu u Krakovu. mrzeli su radnici i činovnici koji su ulazili u Partiju. Pohvale ipak. pomagao im je.treba takođe uzeti u obzir i to da se sve događalo pet godina posle nacističke vladavine koja je uništila poštovanje prema privatnoj svojini. koja je dobila nominalno učešće u vladi. uglavnom im je ispravna izgledala i radikalna agrama reforma. za vreme jedne od njih ubacio sam mu u čorbu kutiju šibica s jasno pakosnom namerom. kasnije sam stanovao u Varšavi.simpatiju prema tom feudalnom sloju i niko se nije uzbuđivao zbog gubitka njegovog značaja. ali ispod kreveta virile su cipele enkavedeovca. Morali su da budu poslušni. Imao ih je u šaci. To što fab­ rike i rudnici prelaze u vlasništvo države izgledalo im je uglavnom ispravno . Nisu se uzbuđivali ni intelektualci. Mnogo godina je prošlo od naših diskusi­ ja u menzi. Bračna ložnica na venčanju vlade s narodom bila je ukrašena nacionalnim amblemima i zastavama. obavezne. O tome je revnosno brinula cenzura. Iz našeg univerzitetskog grada sam emigrirao. Interesovalo ih je nešto drugo: granice slobode reči. Jedno je bilo sigurno: nije se smelo napisati ništa što bi dovodilo u sumnju savršenstvo institucije Sovjetskog Saveza. tada je došlo do bokserskog dvoboja. Znao je i to je bio za njega izvor priličnih prijatnosti.

Podela je bila jasna. u kojoj sam izneo svoje rukopise. Susret sa Gamom bio je skoro nežan. Posle ratnih iskustava niko od nas . pribor za brijanje i jeftino izdanje Gejove Prosjačke opere. Bila je to čudna revolucija koja nije imala u sebi ni najmanjeg traga revolucionarne dinamike.i to je bilo dobro. Protiviti se? Ali. umetnik prestajao je da bude jedinka koja lebdi u praznom. naprotiv. Svaka diskusija trebalo je od tad da služi samo jednom cilju: opravdavanju odluka dalekog Centra. Za Gamu i njegove drugove ova raspoloženja bi se mogla izraziti u formuli „ostaci buržujske svesti". seljak koji je dobijao zemlju nije bio zadovoljan. Sitni vlasnici preduzeća i trgovci osećali su strah sloja osuđenog na uništenje u odgovarajućem trenutku. ali učtiva.nije sumnjao u nužnost reformi. Mase toga naroda osećale su da n i š t a ne zavisi od njih i da ništa neće zavisiti. mada je tako tvrdila propaganda. uspostavljao je kontakt s masom. Tako je počela medu nama igra koja je trebalo dugo da traje. to jest intelektualci koji su preživeli rat pod nacističkom okupacijom. moje pero predstavljalo je vrednost za novi sistem. imao sam male grehe na savesti. izvođena pomoću dekreta iz vrha. mada je s velikim samopregorom radio na pokretanju fabrika. s teškoćom balansirajući nad zamkama cenzure. To nije bila samo igra između mene i Game. ničim nisam stekao zasluge tokom rata. Sa gledišta interesa Sovjetskog Saveza. ipak.čak ni nekadašnji nacionalisti . prema starim univerzitet­ skim kolegama odnosio se s naklonošću. pamtio je takode moje otvoreno pismo protiv staljinista koje me je stavljalo manje-više u položaj današnjih zapadnih disidenata. i prtene vreće na leđima. u sis­ temu u kome sve postepeno prelazi u državnu svojinu sabotaža pogađa 130 . naučnik. Pazili smo da ne pokazujemo jedan drugome zube. ova formula nije obuhvatala istinu. nije uopšte imao osećanje da fabrike pripadaju njemu. Moja imovina sastojala se od radničkog odela. koje sam imao na sebi. Dva psa. sa grupom koja je došla sa Istoka. Te naklonosti ni ja nisam bio lišen. veoma kruta. Intelektualci koji su proveli rat u zemlji bili su posebno osetljivi na opšta raspoloženja. Radnik. Tu su bile u pitanju znatno važnije stvari od samog ličnog rivalstva. Bojao se. Intelektualac je počinjao marš na partijsku liniju. pred njim su se otva­ rale neograničene mogućnosti. A ipak. Sada sam ipak bio potreban i koristan. Ipak. To je pomoglo da razbijemo prvi led. Sada sam bio izbeglica iz spaljene Varšave. Gama je pamtio naše staro književno rivalstvo koje mu je zadavalo brige.Litvancima i Belorusima (tačno). naš narod trebalo je da se pretvori u narod radnika i seljaka . Tu igru smo vodili svi mi. pisac.

Uže je popuštano i do trenutka kad je ribar odlučio da izvuče ribu. Intelektualci (bar većina njih) osećali su da imaju ozbiljnu obavezu. Utoliko manje se računala politička emi­ gracija. kao i deset ili petnaest godina. Boravak u inostranstvu davao je znatne koristi: objavljivao sam bezočne poeme i članke. Prividi kritičkih ocena upućivanih nekom piscu često su varljivi. u našoj zemlji je došlo do izvesnih korisnih kul­ turnih procesa koji nisu bili mogući. Kao pisac. s kojom sam mogao da se sporazumem. kao kulturni ataše . mogao sam da pišem samo na svom maternjem jeziku i samo je u Poljskoj bila publika. Znao je takođe da se bojim da postanem emigrant i osudim sebe na jalovost i pustoš. Gama je znao da rizik mog bekstva nije velik: više od bilo koga bio sam vezan za svoju zemlju. Ipak. ja. davah su ribaru . treba popustiti uže. U stvari.u Sjedinjene Države.interese čitavog stanovništva. poslat je u Francusku kao kulturni ataše. potpisuje đavolsku obavezu. Igra između mene i Game imala je. direktno priključenim Sovjetskom Savezu. koji je postao katolički pesnik. Teškoća se sastojala u tome što je Gama bio pesimista. Posebna briga koju je ispoljavao prema članovima naše stare grupe poticala je kako iz zajedničkih mladalačkih uspomena. u koji­ ma su vrebale uvrede za Metod. I suviše je znao da bi se varao. Objavljujući članke i knjige. Riba je progutala mamac. To je moglo da bude podjed­ nako dobrih pet. koje su odlika svakog izgnanstva. osim tih opštih odlika. Gama je bio veran Centru. bio sam pesnik. Kad bih opazio daje struna suviše zateg­ nuta. u baltičkim zemljama. slao sam nešto što bi moglo da dokazuje da dozrevam za preo­ braćanje. kad riba proguta mamac. Samo je otpor misli bio moguć. Znao sam da su njegova pisma lažna.sa­ tisfakciju. Obojica smo greših. a preobraćenici nisu bili. Ostalo je da se računa koliko dugo može da preživi ovakvo stanje stvari.to jest istočnoj grupi . precenjivao je moju privrženost književnoj karijeri. ispoljavao je zvanični optimizam. Zapad se nije računao. Kao što je poznato. I 131 . na primer. Gama nije bio oslobođen osećanja krivice koje je sezalo unazad do njegovog detinjstva. tako i želje da oni koji nisu postali staljinisti budu sada preobraćeni: na taj način njegovi postupci dobih bi potpuno opravdanje. ličnu obo­ jenost. Ne bez Gaminog uticaja. Gama mi je pisao srdačna i lažna pisma. posle godina provedenih u Rusiji. bio je uvereren daje Istorija isključivo domen đavola i ko služi Istoriji. Ježi. sastavljena pretežno od mladih. Bila je to jedino moguća igra. Naša igra nije se vodila samo u Poljskoj.

lišena dara evokacije čulnih stvari. Novu ženu je poslao na vaspitavanje u jednu pedagošku ustanovu u Švajcarskoj da nauči tamo jezike i dobre manire. apsorbovanje socijalista .ne samo zbog šuma i brda koji su ga okružavali ili svoje arhitekture. preuzeo je dužnost u jednom od diplomatskih predstavništava. a dokaz za to jeste što mogu da napišem ovaj portret. Ipak. Grad Vilno. prev. Savršeno bezbojna. dakle. s događajima i ljudima nije bilo mnogo bolje. međutim. služila je isključivo kao instrument za izveštavanje o događajima i ljudima. Smatrao sam takode da je dovoljno intehgentan da ne očekuje od mene preobraćanje. izdat je brzo i recenzenti nisu štedeli pohvale. ehminisanje seljačke partije.' N E P N o v a e k o n o m s k a politika. Gama je posvećivao mnogo vremena pisanju. od . te pohvale nisu bile tako vatrene kao što se moglo očekivati: u našoj zemlji prozni stil tada još nije podlegao procesu neophodne sterilizacije. Prepoznajući bez teškoće stvarna lica u junacima romana. u kome se odigravala radnja. Uživajući u miru. Politički. mogao predviđati duži period relativne stabilizacije. Udarac je bio jak. Ubrzo se od vojničine u šlampavim ruskim cipelama pretvorila u salonsku lutkicu s plavom oksidisanom kosom i dugim bojenim trepavicama. Gamin roman je nosio sve odlike tog ideološkog vežbanja koje u Rusiji nosi naziv roman. Napisao je obiman roman. ali je promašio.pored svega. Mašta romanopisca često preinačava ljude koje je imao mogućnost da posmatra: zgušnjava boje. Bila je tres chic.te igre u najbližoj budućnosti nisu izgledale suviše ozbiljne i njihov rezultat je bio unapred rešen. Došao je trenutak kad je odlučio da upotrebi svoj bodež. njegova tema bio je proces grupi mladih staljinista u našem univerzitetskom gradu. takode zbog mnoštva kul­ tura i jezika koji su tamo koegzistirali. pošto su nove vlasti savladale prvi haos. Dogodilo se to u Varšavi. Gama je smatrao da je posle nervne napetosti poslednjih godina zaslužio malo mira. u kulturnom životu bio je preporučljiv liberalizam. mogao sam da konstatujem da Gama u predstavljanju ljudi nije bio tačan. Oblačila je najbolje pariške haljine. to je uglavnom trebalo da bude period NEP-a". Do Gaminog odlaska u inostranstvo došlo je u trenutku kad se. istina. proces u kome je i on sam bio jedan od optuženih. bio je u vreme naše mladosti neobično slikovito mesto . 132 . Ništa od te slikovitosti nije dospelo u Gaminu prozu. njegov roman bio je besprekoran. teško je osloboditi se misli da se u ispoljavanjima nečijih osećanja ne krije mrvica pravog prijateljstva. Prim.

zadovoljavala su takođe ambiciju nekadašnjeg provincijalca. dobro znam kako su veoma komplikovane ličnosti bili ti ljudi. Naše sumnje da li ćemo uspeti da jednom ost­ varimo te snove ispostavile su se suvišnim: dato nam je bilo da upoz­ namo. potpuno se promenio od onog davnog vremena kad se kolebao da li da izabere staljinizam. Tada je to bio mladi Faust . bez ustručavanja im je odsecao glavu ili noge.opijen lepotom sveta.mnogih psihičkih odhka pokazuje one koje su za junake najkarakterističnije. to se više otkrivaju čuda koja izmiču peru. koji je posle povratka iz Moskve postao jedan od diktatora državne ekonomije. zabava ove vrste. ako ne bi mogli da se smeste. putovao u Afriku. koju je vodio sa strancima. Gamina netačnost bila je druge vrste. ironičan. Henrik. Stvarao je kako je nalagao Metod. Bio je to više pamflet o predratnoj Poljskoj.Stefan i Henrik . bio bi drugačiji i bolji pisac. U te gotove forme ubacivao je žive ljude. Gamin roman nosio je naslov Stvarnost. Gama je počeo pomalo da se dosađuje u inostranstvu. Njihovo uverenje da je Gama u suštini „liberalan" nije bilo mnogo daleko od istine: njegova žestina s kojom je negodovao protiv 133 . Težak. najveće zadovoljstvo сфео je iz igre. koji je našao smrt pred nemačkim streljačkim vodom. Spomenici arhitekture i umetnosti nisu ga mnogo interesovaU. domišljat i lakom na slavu. Stefan. čak previše. često uviđa da nevernost postaje najveća vernost. bio je nesrećan čovek. Zadovoljstva koja je Gama сфео s putovanja. za vreme naših diskusija u menzi. Glavne ličnosti .bili su redukovani na učešće u političkoj akciji. rastrzanog između dve lojalnosti. on je bio jedan od najizrazitijih primera tragedije poljskog komuniste. Pošto je napisao ovu knjigu o godinama naše mladosti. Osim putovanja. Putovanja su za njega bila intere­ santno ubijanje vremena. kad pisac žeh verno da predstavi to što je stvarno. Poznavao sam ga kad je pisao pesme i bistre književne rasprave. A poznavajući ih. uostalom. Posetio je niz evrop­ skih gradova. posmatranje pojedinosti ljudskog života u raznim civilizacijama nije ga previše oduševljavalo: da je bilo drugačije. svet je neiscrpan u svom bogatstvu i što je veći napor da se ništa ne propusti od istine. nisu bila suviše rafinirana. apstraktne tipove političkih aktivista. sanjali smo o putovanjima. Ranije. Putovao je. mada bi se pokušaj da se demonizuju ondašnja veoma nespretna policija i ondašnje spore sudije teško mogao smatrad uspelim. ali malo je u njemu bilo stvarnosti. turoban čovek. tip sovjetskog činovnika. uvek je za mene predstavljao ništa manju zagonetku. unutrašnje rascepljen.

još koliko tamo stranica besprekome proze. mogao je da postane ministar . Zalio se da ga rad u diplomatiji sprečava da piše. Morao je da ide. ah đavola koji vlada Istorijom nije voleo. a ne tvorevinom istorijskog determinizma? Približavao se četrde­ setoj i bio je u stanju da gleda jasno. Diplomatske obaveze. ^'Šta si učinio. Gama je bio član Centralnog komiteta. političko dresiranje personala. U stvari. de ta jeunesse?^'^" . sa s v o j o m mlado. Osećao se prazan kao sito kroz koje duva vetar. prev. Bio je vatren i dobar igrač bridža. strah od onih koji su na vrhovhna. popuštao je uzde. bilo je drugačije. jer stvara kod ljudi dobro mišljenje o njemu. Govorio je daje suviše umoran od posla da bi mogao da radi nešto drugo osim da igra karte. 134 . Zašto. Negodujući. ako to određuje linija Partije? U blesku sveca treperile su pozlate zidova i velika osamnaestovekovna ogledala. Gama je u mladim go­ dinama dostigao vrhunce karijere. Gama je bio potreban na mestu. koji je kao odzvanjanje eha. toi que voild. Kurs je postao oštar. Gama je igrao bridž ne zato što je bio umoran. Sa žaljenjem je napuštao osamnaestovekovnu palatu i lepu prestonicu. Taj vetar istorijske nužnosti oduzimao je smisao književnosti: još jedna vesta ideološka jednačina.u zemlji. što bi mogao da smatra svojim. Šta dalje? Ova tačka zaustavljanja i obračuna u lepoj. da je hteo. zapadnoj prestonici nije davala ništa osim taštine: „Qu'a tufait. u kojoj se položaj ministra smatra drugorazrednim jer iznad ministara stoji Centralni komitet Partije. Od pisaca je zatražena najzad stroga pravovernost. iz n j e g o v e zbirke Sagesse {Mudrost).kaže francuski stih. Gama je priređivao partije bridža. smejući se u sebi njihovoj prostodušnosti. intrige. eto.nekih suviše brutalnih metoda staljinizma ne bi se moglo okvalifikovati kao potpuna laž. I diplomatiju i karte je upotrebljavao kao izgovor pred samim sobom. U Poljskoj je došlo do promena. prijemi. Očajanje ništa nije moglo da pomogne. Gama je smatrao sebe đavolovim slugom. znajući da je to korisno kao trik. Šta je učinio sa svojom mladošću? Gde h je to nešto.šću? N a v e d e n i stihovi su iz poznate p e s m e b e z naslo­ va Pola Verlena (Paul Verlaine). Dobro je poznavao svet Istoka u koji se vraćao: čekale su ga žestoke borbe. Partija ne voli ipak takva navikavanja na ugodnosti. U večerima. Istovremeno je pratio reakciju sagovornika. Navikao je na takav način života. Prim. ako se unapred zna šta će tamo biti rečeno. već zato što ga je to oslobađalo da se nađe nasamo s četvrtinom tabaka neispisanog papira. od gnevnog mrštenja obrva Moskve. slobodnim od posla.

predviđajući novi period intriga i borbi.politički nadzornik svih pisaca. restoran. napali smo prvi jer smo jači!" . Prave borbe vodile su se više u partijskom vrhu kome je pripadao Gama. kancelarije. pisci su morali sada već da pišu i objavljuju pod 135 . i pored višegodišnjeg treninga. to jest pisac čija se dela pojavljuju u štampi ili izdavačkim kućama (riba koja je progutala mamac izvučena je na obalu. konferencijske sale. Tamo je uredovao Gama. Gama se nije varao. jedna iskrena reč (makar to bila iskrenost upotrebljavana za vrbovanje pristalica) mogla je da povuče za sobom pogubne posledice. Osim toga. U njoj se nalazila velika. iz njega je još uvek virio plaho viti šljahtić koji je padao u vatru čim bi mu se neko usprotivio. Bilo kako bilo. održavajući brojne konferencije sa piscima. Stan je dobio u drugoj vladinoj zgradi. linija u Poljskoj bila je već kruta.Položaj koji je dobio bio je po rangu viši od položaja ambasadora u zapadnoj prestonici. i tada nije umeo više da sakrije da ljude tre­ tira kao službu na svom majuru. Vlada je upra­ vo poklonila Savezu poljskih pisaca tek završenu kuću u Varšavi. naravno ne s piscima jer u odnosu na njih imao je nadređeni položaj . Pristup toj zgradi bio je moguć posle prethodnog telefonskog spora­ zuma. posle čega je uzi­ mala gostu lična dokumenta i dozvoljavala mu da uđe. nastanjenoj visokim funkcionerima.ovog puta već zvanično . s redovima stolica koje su se podizale kao u amfiteatru. U njegovu funkciju je spadalo vođenje računa da se književnost razvija u skladu s hnijom. Gama je postao . direktor savesti. Gama je vatreno uzviknuo: „Da.mada je i među piscima bilo opasnih osoba koje su dominirale nad Gamom potkovanošću u dijalektičkom materijalizmu i preciznošću rabiniskih umova. Imao je mnogo neprijatelja. Odbacujući „tajnu propagandu". Član Saveza poljskih književnika može da bude samo „aktivni" pisac. Služba bezbednosti pri ulazu telefonirala je gore i proveravala da lije sastanak zaista bio dogovoren. sa izdavačima. stanovi za pisce. sa službom bezbednosti i sa pred­ stavnicima srodnih saveza. Ubrzo posle Gaminog povratka dogodio se jedan od najvećih gafova u njegovoj političkoj karijeri. moderno uređena sala za sastanke. Bilo je to na mitingu koji je održan neposred­ no posle izbijanja rata u Koreji.i mnogo je napo­ ra bilo potrebno da bi se zataškao ovaj nesrećni istup. Ti trenuci javne brutalnosti (dok je bio ambasador mogao je prema svom personalu da je dozvoljava sebi nekažnjeno) sada su mu zadavali probleme. ali brojevi telefona nisu se nalazili u telefonskom imeniku i davani su samo poverljivim licima. Gama je morao takođe ozbiljno da se lati pisanja.

136 . letenje avionima. za inat njemu biće mir i imaće u tom svom otmenom stanu pet pisaćih stolova i na svakome započet roman i svakog dana će urlati od očajanja jer zna da je to što piše kamen." Teško je zavideti tom čoveku na izboru koji je napravio i njegovom znanju otrgnutog s drveta dobre i loše nauke. Ali. kome je zaveštao svoju dušu. zahvaljujući upravo takvim ljudima kao što je on. bili bi govori. korespondencija s fronta i ne bi morao svakog dana da seda za pisaći sto i muči se nad romanom.pretnjom da će biti isključeni iz Saveza i izgubiti sve privilegije). i daje istorijski determinizam tvorevina ljudskih umova. Lažov sam razmišlja o sebi i smatra daje za njegovu laž odgovoran istorijski deter­ minizam. kad bi izbio rat. Jer. Načelo aktivnosti je tim više obavezivalo visoke funkcionere. Gledajući svoju zemlju. obdaren moćima. zna da njene stanovnike čeka sve veća doza patnje.rekao je neko u Varšavi o Gami .ali sanja o jednom: o ratu. „On vodi tu borbu s imperijalizmom i propagandu za mir . zna da nijedna reč koju će izgovoriti neće biti lično njegova. Ponekad ga ipak spopada misao da je davo. Gledajući sebe.

Kod Delte je ipak umetnička nonšalantnost bila deo glumačkog plana koji je praktikovao: svakim svojim gestom. pevač. prev. imao je u sebi nešto od kepeca i klovna. intonacijom glasa zabavljao se sa svetom. u svakom istorijskom periodu ove obaveze pesnika su drugačije shvatane.s usporavanjem. '"Au ralenti (franc. Njegova glava bila je nesrazmemo velika u odnosu na trup. a lauta u ruci i duga kosa tek bi mogle da stvore sliku koja bi odgovarala njegovom karakteru. bio je pegav. vladao je dvoranom. 137 . Delta je imao tamnu cigansku kožu.VII DELTA ILI T R U B A D U R U Srednjoj i Istočnoj Evropi reč „pesnilc" ima malo drugačije značenje nego na Zapadu. kad se smejao. Izgleda da bi se Delta najbolje osečao u vremenu kada su kraljevi i kneževi osiguravah pesnicima mesto za svojim stolom. Istina. kravate je voleo da vezuje u labav veliki čvor Često se događa da su oni koji žele da spoljašnjim odlikama istaknu svoju pripadnost umetničkom klanu u stvari drugorazredni umetnici. Pesnik nije tamo samo pronalazač lepo sastavljenih rečenica. to znači. u zamenu za uzbudivanje pesmom i zasmejavanje vicevima. i da se u svojim pesmama bavi svim onim što predstavlja predmet javnog interesovanja.) . Delta je izvrsno recitovao svoje pesme u velikim dvoranama punim publike. Nametao je svoj talenat au ralenti^". tako da se ta napetost ne smanji. onizak. njegova usta. Čak bi i odeća starih vremena bolje odgovarala njegovoj spoljašnjosti od sakoa našega veka. ako se tako može reći. imao je veštinu zadržavanja slušalaca sve do trenutka najveće napetosti i odmeravanja reči kao i njihovog tona. Ispoljavao je sklonost ka ekscentričnoj odeči. Tradicija zahteva da bude nacionalni „bard". isticao različitost svog ritma od ritma okoline. krivila je sardonska grimasa. čije pesme mogu da pri­ hvate mnoga usta. Njegov ritam bio je sugestivan. kosu je zabacivao unazad s visokog čela. Prim. bio je dobar glumac. onako kako su ga slikali u scenama kneževskih gozbi stari shkari.

francuske i nemačke pesnike. kako je govorio. osim sklonosti prema egzibicionizmu. Delta nije padao pod uticaj književnih škola. Razlog za njegovu legendu bila je i njegova poezija. bio je to potpuno iracionalan čin. skidao kaput. Šarlatan. engleske. Kod Delte granice između fantazije i istine nisu postojale. Hofmana ili Edgara Poa. Alkoholizam (obično su to bili ciklusi koji su trajali po nekoliko dana) uvodio ga je u stanje halucinacije koje se izražavalo radnjama koje se ne događaju drugim pijancima. Preinačavao je svoju biografiju prema trenutnoj potrebi. koje je ostavljao na uhcama i koji je trebalo da mu pokazuju put. gde se proslavio time što je napisao rad o engleskom pesniku sedamnaestog veka koji nikada nije postojao. boravio u atmosferi latino-italijanske civilizacije. kao i uvek. zaustavljao fijaker. Bio je tada otelovljena ritmička inkantacija. tako su se preruših da nije mogao da ih prepozna. Crpeo je iz poezije prošlosti. menjao se. Kratko vreme studirao je na univerzitetu. izvrsno se zabavlja­ jući kad se pedantni profesor našao u nevolji. Rekvizite uzete odande slagao je na način koji je podsećao na njegove pijanačke fantazmagorije. „njegovi ljudi". A. Ovi i njima shčni izgredi dokazivali su da je Delta tonuo u svet priča E. Deltin rad davao je opširnu pesnikovu biografiju i bavio se detaljnom analizom okolnosti u kojima su nastala pojedina njegova dela. mistifikator . mučen očiglednim dokazom erudicije. čas je opet imala tesne veze s Moskvom. Svojim poznanicima je dolazio i žalio se da mu je teško bilo da nade adresu jer. Teško bi ga bilo zamisliti kako sedi za stolom s rečnicima i gramatikom. Ne zna se odakle je sakupio svoje poznavanje stranih jezika. Pa ipak. mađa je govorio. u stvari je pevao. Ona nije bila slična ničemu u Evropi prve polovine dvadesetog veka. rasla su mu krila. Т. drugi put restau­ rator. koja je u našoj zemlji ostavila veoma jake tragove. Ulazio je u turističku agenciju i tražio čašu piva. porodica je poticala čas iz Češke. Niko ne zna Deltino poreklo. obilato je citirao latinske. Zbog toga je bio okružen le­ gendom. U književnim kafanama voleli su da pričaju o najnovijim Deltinim ludostima. Vozio se fijakerom (pre Drugog svetskog rata ovo prevozno sredstvo je još uvek bilo često u Varšavi). Njegov otac bio je jednom sakristan. čarobnjaci koji pdleću kroz 138 .pravio velike pauze među recima i. bacao ga na kolovoz i pred začuđenom masom flegmatično mokrio na kaput. Delta je bio drevna pijanica.eto šta je Delta hteo da bude tada. teško bi mu se mogli otkriti uzroci. U njegovim pesmama pojavljivali su se bucmasti barokni andeU.

tražio je isplatu smesta. hvatajući zubima za uho). Štaviše. planete kao gospođice u plavim gaćicama. Između ostalih. gledao je ispod oka. išao je da pije. na primer. istovremeno. niko ne bi mogao da pretpostavi da je on autor pesama koje su zasmejavale publiku. Banknota je stajala na stočiču među partnerima. Pero je bilo jedini izvor njegovog izdržavanja. zašto ne bi prodavali leptire?). Kad je bio trezan. puna smisla. Delta je vadio pero. nije bila nerazumljiva. astronomi koji najavljuju kraj sveta. rasprodalo. shodno njegovom raspoloženju. Uplitali su se u to gramofonske ploče s Mocartovom i Bahovom muzikom. U cenkanjima je bio neumoljiv. Ćutljiv. Pričalo se o Deltinim pobedama u borbi sa lekari139 .neprimetno za samoga sebe ulazio je u dimen­ ziju gde su važili zakoni drugačiji nego u svakodnevnom životu. imao je mnoštvo ponuda iz redakcija i radija. Rezultati lečenja nisu bili dobri. Takve transakcije odvi­ jale su se često u kafani. turoban. bio mu je potreban novac i nikad ga nije imao jer je honorare smesta trošio na piće. sećam se ovakvog naslo­ va: Uvod u Ijudožderstvo . Neki su nalazili rešenje za to: davali su novac i nisu puštali Deltu ni korak pre nego što preda rukopis. ali dati mu novac značilo je izložiti se riziku da Delta počne svoj ciklus pijanstva i zaboravi na obavezu.prozor. rečju . napisao je. Njegova poezija bila je tragična i komična. ali razlikovala se od nje po jednome: i pored čudnih kombinacija shka. čime je dovodio urednike u tešku unutrašnju borbu: hteli su da imaju Deltinu pesmu. ciklus naslovljen Pesma načelnika grobljanskog odseka. Svojom alogičnošću i mešavinom raznih elemenata podsećala je na modernu poeziju. Živnuo bi samo kad bi ugledao novac. Posle uzaludnih pokušaja da omekša protivnika. Navodio je sumu i nikakvi argumenti nisu ga mogh privoleti na ustupke. gutao porcije apstraktnosti. Na svojim knjigama voleo je da stavlja spisak svojih fiktivnih dela. Pošto se dopadao čitaocima. besposličari koji prodaju leptire (konačno. Njegova inventivnost u pronalaženju tema izgledala je neiscrpna. potpisivane najrazličitijim pseudonimima. gledajući ga. lovovi sa sokolima. besmislena i. Događalo se da Delta aterira u sanatorijum za alkoholičare. zgrabivši banknotu. smejao se neočekivanim autorovim obrtima. oteti nepoznatom silom (u poslednjem trenutku spašava ih od te sudbine žena. koje su ga kod drugih pesnika samo nervirale.skripta s predavanja. koja se rado smatra dekadentnom pojavom. Čitalac se predavao njenoj muzičkoj draži. pisao pesmu (koja je. mogla da bude izvrsna ili slaba) i. narodne zabave u predgrađima. Delta je objavljivao mnoge humorističke pesme.

razvoj nacizma u susednoj Nemačkoj .uprkos prividi­ ma .. Ništa tada nije imalo racionalne osnove. travnjaci. a Delta je podsmevajući se izvikivao: „Stvarnosti! Mamo sveta! Za tebe je pauke ubijati jedno te isto!" I bio je u pravu kad je govorio: „Oslonjen 0 vaterman" .Narodna zabava .tragičan pesnik. Fašisti i komunisti u Deltinim pesmama s oduševljenjem su se međusobno ubijali.ma: u jednom od sanatorijuma . kao glumci u Gran-ginjol-u". Iz njegovih pesama probi­ jala se strašna vizija . jurih su jedni za drugima poput brzog voza. kanarinci 1 mačke bivaju najzad počišćeni kosmičkom katastrofom . Delta je bio istaknut i . Madona.na način koji je tajna Deltinog maj­ storstva . tolika da su lekari i pacijenti.postoje vrteške.i odjednom se nebo naoblači. Šarlatan. U drugoj njegovoj poemi . Kraj sveta .a sve je opisano perom koje se zabavlja. Zastoje kralj Solomon priredio bal? Zašto kralj Solomon živi u dvadesetom veku? " Grand Gidgnol . katastrofe.Večne sumnje". prev.povezuje se s Vergilijevom tužnom eklogom i sa zveckanjem mitraljeza.takav naslov nosila je njegova poema u kojoj naučnici i političari.Odlazim u bezdan .vvaterman (franc) . podjednako pijani. Najneobičnija Deltina poema bila je Bal kod Solomona. parovi na travi. ali nisu mogli da predstavljaju nikakav oslonac.njegova pobeda bila je potpuna. Prim. Pojmovi i slike koje je upotrebljavao Delta bili su kao snoviđenja. Prim. mnogo godina pre nego što je u stvarnosti izgubljeno i Evropa je utonula u mrak i svirepost. ljubavnici i pijanci. nije bila madona pobožnih.sve je to uticalo na karakter njegovog stvaralaštva.pariško pozori. organi­ zovali na biciklima trke po hodnicima.za one koji su umeh da je primete. prev. kiša počinje da pada i to oblačno nebo .šte koje neguje uzbudljive i nastrane pozorišne komade.dubinski bager. alkohohčar. u njima su se vraćali užas i lepota prošlih vekova. koja se često pojavljivala u Deltinim pesmama.kraja civilizacije. 140 .na zado­ voljstvo pesnika i da bi se ostvarila „ispraznost nad ispraznostima" Eklezijasta . opšta beznadežnost. zaprljani praznim bocama. A ipak. ne dozvo­ ljavajući da ih zavedu spoljašnje lakrdijaštvo . Vaterman .kako su kolale glasine . Svoj književni rad započeo je u godinama velike ekonomske krize. Ijuljaške . sve je izgledalo izgubljeno. Nezaposlenost. sve bližeg „gvozdenog doba". članovi revolucionarnih partija. Delta je ispravno nazivan „kraljem besmisla". već stilski ornament.

Urednik velikog desničarskog nedeljnika dugo je pokušavao da pridobije Deltu. Svoje podsmehe delio je podjednako grupacijama koje su se međusobno borile. iz nje je izbijala snažna afir­ macija života. ženu.Možda. Slični „pokreti" pojavljivali su se tada u svim zemljama Evrope. težnji.u ekstremno desničarski nacionalizam. Delta nikad nije ispoljavao političke sklonosd. mačke koje spavaju na prozorskim daskama. reči i borbi. Bio je sposoban da stvara pesme i himne na svaku temu. ispunjene mnoštvom sveta u nedeljna jutra. Bio je pristalica entuzijazma i radosti samih po sebi. Zato je s izvesnim čuđenjem prihvaćeno Deidno obraćanje .u predeo priviđanja i „večne sumnje". A ipak.pisao je Т. „pokreta" koji je nalazio pristalice posebno među mladima. Njegov veliki tiraž bio je rezultat širenja nacionalističkih raspoloženja u našoj zemlji.takva dela su se pojavila. Eliot.to se dogodilo valjda 1937. liberale i levicu. njegova poe­ zija . proricao je u pesmama i člancima „noć dugih noževa" .novu Vartolomejsku noć za Jevreje. Postoji posebna logika sna i samo takav pesnik kao Delta u stanju je da je slobodno upotrebljava. ružičnjaku? Odakle se naglo pojavljuju horde poli­ cajaca i počinju da plešu divlje plesove? Ne vredi lupati glavu zbog sUčnih pitanja. Liberalna publika je s nevericom prihvatala novu fazu Deltinih izgreda: obožavao je kolone „falangi". „The women come and go talking about Michelangelo " . godine . pret­ varalo se u spektakl pun pokreta. šta god je dotakao. želeći da izrazi besmisao. boja i muzike. primer Italije i Nemačke bio je zarazan. Može se reći da su teme za Deltu bile samo pretekst. Ciganke koje plešu. A ipak. bila su pot­ pisana Deltinim imenom i nosila sve odlike njegovog talenta. Izvlačio je iz sebe nit kao svilena buba i obavijao njome sve na šta god je naišao na svome putu. Svakom svojom reči Delta je hvalio svet takav. jabuke u cvatu. kojoj je pisao ode. S. Kod Delte su razgovori koji se vode na Solomonovom balu podignuti stepen više . uostalom. Voleo je svoju fantazmagoriju. 141 . nego jednostavno Solomon? Zašto u salu ulaze besposličari koji prodaju leptire? Ko peva persijske pesme o dulistanu. Ovaj časopis bio je antisemitski usmeren. Naprotiv. to nije kralj Solomon. Voleo je vrteške. kakvim ga je video: klupko apsurdnih zabava. brodove na Visli. Tematika Deltine poezije bila je deprimirajuća. činjenica je bila očigledna .i tu je još jedna od unutrašnjih protivurečnosti ovog fenomena bila je oslobođena tuge i očajanja. Najzad mu je to pošlo za rukom i Deltine pesme su počele da se pojavljuju na stranica­ ma časopisa koji ga je na neki način kupio kao isključivu svojinu.

Osim toga.mecena je morao da ga primorava na pisanje. Najzad. Masa je mahala štapovima: zdravlje.da vrši kontrolu i staranje nad njim.to je bilo važno. odnosio se prezrivo. uzmimo u obzir to da je Delti za život bio potreban mecena . bez nade da će naći čitaoce. Njegova jedinica u kojoj je bio redov. Prema ezo­ teričnim književnim školama. Razloge ove veze s desnicom ne treba tražiti u njegovim političkim sklonostima. Izbio je rat.eto. Delta nije bio lišen profesionalnih načela. Imao je mnogo prijatelja medu Jevrejima i istog dana kad su se pojavljivale njegove rasističke izjave dolazio je tim prijateljima (naravno. bio pobornik entuzijazma. Delta je mobilisan. jednom rečju . patio bi isto koliko i Delta. Njegovo nepri­ jateljstvo prema Jevrejima (jer nije ga bio oslobođen) nije imalo uopšte rasnu osnovu: ograničavao ga je na Jevreje-pisce koji su posebno bili skloni ka slavljenju književnih „vrednosti" i „neobičnosti". Lakrdijaš i trubadur. na granici sa Sovjetskim Savezom.tvrdio je Delta svakom svojom pesmom. primitivnost. Svoju profesiju pesnika tretirao je s poštovanjem . Izvestan broj razoružanih poljskih vojni142 . kojom su se interesovali samo malobrojni. izjavljivao im svoju ljubav i molio ih da mu oproste. kao što su želeli stari pevači i pesnici. Masa je marširala. Ismevao je pesnike. Tražio je da pobegne iz te kafane. Delta je želeo da ide zajedno s masom. nije raspolagala tako širokom skalom umetničkih sredstava kao Delta. Pošto je nacionalistički „pokret" počeo da dobija masovne razmere. Lauta u ruci i masa obožavalaca . Kuda idu moji čitaoci.Zašto je Delta tako pisao? Prema rasnim pitanjima bio je sasvim rav­ nodušan. šta je želeo. da se bori s njegovim pijanstvom. tamo idem i ja. čije su pesme bile razumljive samo malobrojnim intelektualcima. koji bi se našao na pustom ostrvu. za koje se interesovao samo mali krug sladokusaca. Delta je. veli­ ka narodna zabava. Bio je to Deltin konflikt s književnom kafanom. Kad je Crvena armija krenula u prijateljski susret s nemačkom armijom. nije bilo za njega.to poštovanje nije se ipak protezalo na ono o čemu je pisao i što je proklamovao. Njegov ponos nije bio neopravdan: „avangarda". u četiri zida. to im dajem . Kako i za koga . Teško bi se od Delte mogao naći bolji primer pisca koji se buni protiv izolacije intelektualca u dvadesetom veku. S ponosom je pričao o hiljadama mladih ljudi koji znaju napamet njegove pesme. Tenor. bila je stacionirana u istočnoj Poljskoj. kako bi se reklo. snaga. što žele moji čitaoci. tada je obično bio pijan) i padajući pred njima na kolena. Delta je dospeo u rusko ropstvo. Usamljeno razmišljanje s perom u ruci. ako bi morao da objavljuje u malim magazinima koje čitaju samo snobovi.

iz stisnutih usta razlegale su se reči poziva na neodložne akcije. godine. uzbuđena gomila! Izgubljeni rat 1939. pre nego što ga kamion. kao i drugi zarobljenici. Mislim da mu je donekle pomoglo to što je tečno go­ vorio nemački. nije odveo u poslednju šetnju. ali ne više kao bojkot jevrejskih prodavnica ili uznemiravanje "Štalag . Gore bi bilo daje ured­ nik podelio sudbinu tromilionske jevrejske mase u Poljskoj. Ostao mi je u sećanju onakav kakvog sam ga video poslednji put u kafani. koji je istupao kao Delfin mecena. Teško je čak i zamislifi čoveka manje pripremljenog za način života. poslali u gasnu komoru. Njegovo mršavo jevrejsko lice bilo je naelektrisano žestinom (kao mnogi antisemiti u našoj zemlji bio je polu-Jevrejin).preživeo je . Našao bi se u getu.ratni zarobljenici bili su pozajmljivani nemačkim seljacima. borovi i reči komande. postao je jedan od najvećih aktivista podzemlja. u koju je kao polu-Jevrejin mogao da bude uvršćen. sam urednik je prilično dugo proveo u zatvoru u Varšavi. u gorku uspomenu na ljudsko ludilo. pretežno poljoprivredne . godine je sve to pretvorio u prah i pepeo.zarobljenički logor za redove i podoficire u N e m a č k o j za vreme D r a g o g svetskog rata. 143 .ka Crvena armija je predala Nemcima. pun žandarma naoružanih do zuba. Nacisti su sprovodih u delo antisemitski pro­ gram. DeUine kvalifikacije za fizički posao bile su sum­ njive. prev. Streljan je u šumi kraj Varšave: pesak. Ipak .čudna dvorska budala u dronjama. kolone koje marširaju. Urednik desničarskog časopisa. po naređenju okupacijskih vlasti. Nacionalistički „pokret". ginuli su pred egzekutivnim plotunima i u koncentracionim logorima. za razne poslove. kao druge. koja recituje Horacija. bila je to blaga forma smrti. u jedan od štalaga. koji je stvoren u Varšavi 1940. Upotrebljavan je. Ubrzo posle toga Gestapo je ušao u trag njegove organizacije. Oni koji su još nedavno skloni bili da gledaju Nemačku kao uzor sada su postali progonjena divljač. Uostalom. Bio je fanatični patriota.) .skraćenica od Stammlager (nem. Odande bi ga sigurno." Proveo je tamo pet i po godina. u kome je najvažniji i skoro nerešiv problem bilo punjenje želuca. Čitav personal kafane koji se sastojao od njegovih najbližih saradnika je uhapšen. U isto vreme u Varšavi je vladao teror: tužni su bili plodovi naciona­ lističke groznice u Evropi. Prim. oči su mu vatreno gorele. Tako je Delta postao nemački ratni zarobljenik i bio poslat u dubinu Rajha. koja je istovremeno bila sedište njegove tajne grupe i tajnog časopisa koji je izdavao. s lopatom.

uništenih smrću. ramena. pozdravljao britanske odrede. O tragediji varšavskog geta. nikakvu pripremu u njenom telu. čiji sam bio očevidac. Na terenu. zajedno s masama takvim kao on. ne priziva ona jevrejska devojka kao j e ­ d n a od n j i h . Gledam žene koje prolaze: bujne kose. kao istovetna i stalno prisutna. sa grudima isturenim napred. sedeći na terasi pariške kafane ili idući ulicama velikog grada.niti kao Deltine književne sporove. O jednome bih samo hteo ovde da ispričam. ruku. ponosno podignute brade. divno. Pošto je isušio tamošnje izvore novca i alkohola. koji će esesovac šutnuti nogom. trenutak je začuđenosti organiz­ ma. to je osnova ljubavi prema ljudskoj vrsti: tu ljubav je verovatno nemoguće shvatiti ako se. I to je erotska pesma: Venecijanka se pojavljuje u njoj ne kao individua. u koju spadaju kolektivne sek­ sualne orgije primitivnih plemena: pitanje zamenljivosti predmeta žudnje ili osećanja zajedništva. uhapšene i deportovane u Rajh. Delta je 1945. Ipak. kukova. Taj trenutak kad meci tonu u telo.jevrejskih preprodavača . Jedna od najlepših Deltinih pesama napisanih o njegovom boravku u Nemačkoj je pesma o smrti mlade Venecijanke.i uvek onda kad sam osećam u sebi opijenost lepotom boravljenja medu ljudima . godine. vikala je krikom koji razdire srce: „Ne! Ne! Ne!" Nužnost umiranja bila joj je neshvatljiva: ta nužnost umiranja koja je dolazila spolja.i tada mi se uvek pred očima javlja ona ista jevrejska devojka. Pisao sam o njoj onda kad se odigravala. koja nije imala ničeg zajedničkog s njom. kao upravo ta devojka. Za trenutak traju život i smrt istovremeno. Delta je krenuo u Francusku. Slika geta koji gori suviše je srasla sa svim doživljajima mog zrelog doba da bih mogao o tome da govorim mirno. upomost s kojom se ova slika vraća . Bio je to period 144 . u fazi procvata životnih snaga. Telo joj je bilo bujno. pijančenje. pre nego što na kaldrmi ostane krvavi dronjak u agoniji. Trčala je ulicom podignutih ruku. već kao mladalačka lepota. pesme. čije linije izazivaju oduševljenje i žudnju . gledajući masu nasmejanih žena. kome monogamija ne može dati oduška. Imala je sigurno dvadesetak godina. Meci automatskog pištolja SS pogodih su je u tom protestnom kriku. Drugim recima.navodi na izvesna razmatranja. podležem poseb­ noj opsesiji. istovetnosti svih žena i muškaraca. Često mi se događa da. gde je boravio. dejstvovale su i jedinice lon­ donske poljske armije: susret. vitki vratovi. To je verovatno pitanje koje seže do same sfere. stvorenom za ljubav. kao lepota grudi. radosno. teško mije da pišem. Devojka nije bila prva i nije bila poslednja medu milionima ljudskih bića čiji je život naglo prekinut.

Poticala je iz porodice gruzijskih emigranata. mržnja prema Nemcima. pa čak podsticati šovinizam. poveći nos. iz svake železničke stanice slao je telegrame ženi. pustoš i ukus poraza. Od najrazličitijih emigranstkih komiteta izvlačio je novac. Kad se najzad pojavio u Krakovu (gde se žena preselila posle uništenja Varšave) u društvu prijateljice koju je doveo iz Brisela. nacionalne zastave. mršava i cmokosa. 145 .to je povećalo njegovu vred­ nost. volela je da na lepim rukama nosi sjajne narukvice. ličila je na kavkavsku Madonu. Deltin povratak bio je povoljan za one koji su vladali književnošću . zatvorenika i ratnih zarobljenika vraćali su se u svoje zemlje. Sumoma. Delta je svuda sretao veliki broj Poljaka. „su­ verenitet". milioni prinudnih radnika. Pisao je patriotske i antiruske pesme koje su odgovarale opštim strastima. Takav pesnik je za vladina glasila predstavljao veću dobit od mnogih suviše revnosnih levičara. Cela Evropa bila je na putu.više niko ne obraća pažnju. cme oči.opštih potucanja . drugi mihoni su bežali ili bili izbacivani iz svoje rodne zemlje. Čitajući štampu koja je stizala iz Poljske. Gde je bila ljudska masa. Njegovi predrat­ ni obožavaoci radovali su se stoje preživeo i starali se da učine za njega sve što je bilo moguće.i u ponašanju i u pesmama . Izaslanici vlade u Varšavi ubeđivali su ga da će biti dobro prihvaćen i da će mu zaboraviti njegove predratne desničarske greške. Deltina žena bila je sitna. Delta se uveravao da je tamo kurs bio liberalan i da se tek tamo pred njim otvaralo polje rada. Bila je pasivna i privlačna. imala je orijentalni tip lepote: malo grbav. Trebalo je u tom periodu koristiti patriotska osećanja. u kontaktu s kojom je mogao da se povrati entu­ zijazam marša? Ta masa bila je u rodnoj zemlji. ali ne bez smisla za poslove i dara za držanje muža u šaci. Postepeno je ipak boravak u Parizu i Briselu prestao da mu se dopada. Delta je bio popu­ laran pesnik. Mogućnosti štampanja bile su male. žena je smesta primenila oštre represije i prijateljicu isterala iz kuće. gorka emigracija. novca je takode bilo sve manje. publika rasuta po raznim zemljama. godine. Tamo je takode bila Deltina žena koja je preživela pet i po godina nemačke okupacije.ponovo kao svojevremeno u Poljskoj 1939.i propagandom. Delta je osećao da se pretvara u običnog siromašnog izbeglicu na čije bufonerije . bila je to jaka karta za pobedu: oslobođenje. Njegov povratak u Poljsku odvijao se uz pratnju svih propisnih skan­ dala: Delta je od luke (doputovao je brodom) bio u stanju alkoholičarske i patriotske euforije. radeći kao kelnerica u varšavskim lokalima. poznat kao pristalica desnice .

koju su svi hvalili. životinje i predmeti. humoristička prozna dela. Zar to nije odvratno? Iskusni članovi Partije umirivali su uzbuđene puritance. Entuzijazam reči.tom lakrdijašu takvi skandali. On ima mnogo sledbenika. Jedan nedeljnik otvorio je za njega stalnu rubriku u kojoj je redovno objavljivao „pozorišne komade": bile su to kratke scene „najmanjeg pozorišta na svetu". Šta god bi sada napisao. Uz to. bez kojeg je Delti teško bilo da živi. To je već bilo dobro. Već je počela obnova zemlje. odnoseći se prema njihovoj naivnosti s blagim osmehom. Te elemente trebalo je upotrebiti u propagandi.govorili su . suzbijajući pomoću njih opštu mržnju prema vladi nametnutoj spolja.povećavalo mu je. omogućavati mu karijeru? Ali svako se seća njegove prošlosti kad je bio antisemit i kad je svojim kolegama iz levice pretio „noću dugih noževa"! Sada nikome nije tako izvrsno kao njemu. Oni koji su želeli da ih smatraju „sigurnima" i oni koji su se ozbiljno odnosili prema svom marksizmu. donosilo mu je bogate prihode. Štampajući ga svuda. Deltine pesme su po prirodi bile uvek vedre. niti mase raspaljene protiv nacionalnih manjina. Punio ih je sada optimističkom sadržinom: slikama obnove i srećne budućnosti . Štampati njegove poeme na prvim stranicama časopisa i novina. Našao je zaista izdašnog mecenu: državu. asistira­ jući svake nedelje tim predstavama. Delta je ludeo: poeme. satirične pesme. junaci „Zelene guske" bili su ljudi. stvara se patriotska atmosfera . Ni najed­ nom drugom jeziku nije mi se dogodilo da čitam čist apsurd.pogledajte. Nije bilo više „falange". ali nedeljnik su revnosno kupovali. Pošto nije imao nikakvih proble­ ma s nalaženjem dobro plaćenih glasila. takođe je sada nalazio dobru primenu.to je bilo još bolje. dijalozi izlazili su iz njegove radionice kao neprekidni potok. više nego bilo kada ranije. ravan ovome. koje je nazvao „Zelena guska". čak su desnica i katolici s nama. i bilo je zadovoljenje nacionalne gordosti zbog dobijanja na Zapadu teritorija koje su prethodno pripadale Namačkoj. čitaoci Deltinog kabarea stideli su se pomalo tog uživanja koje su nalazili u ovim nastranostima. Njegova delatnost predstavljala je predmet sporova. koristi. su negodovali: kako se mogu dozvoljavati .Delta je pisao velikim ukrasnim slovima na dugim rolnama papira . oni još nisu pripremljeni za 146 . čije bi mesto pre bilo u kafani egzistencijalista u Parizu? To je poludeli malograđanin.Delti je uvek bio potreban mecena. bez obzira na to šta je opisivao. Njegovo pero bilo je zaista zlatno: svaki pokret perom na papiru . zadovoljavaju se želje čitalaca. Delta je potreban i koristan -u o v o j e t a p i .

Delta. dokazivali su da se ceo njegov odnos prema svetu zasniva na zabavljanju. zatraži od njega usluge. Bio je i te kako „na liniji". Delta je umeo da piše o svakoj temi . Mogao se uporediti s mađioničarem koji će svakog trenutka iz svog cilindra izvući bilo koji broj kunića. U odgo­ varajućem trenutku Delti će zavrnuti šiju. o Moskvi. to je osnovni zahtev socijalističkog realizma. Šta god je pisao pretvaralo se u operu bufo. koji ga je izdržavao. i to kunića proizvoljne boje. o komsomolskoj omladini. sigurne već sada da će moći da mu vrate milo za drago. pristalice ozbiljnosti započele su akciju protiv Delte. Odande je slao entuzijastička pisma u stihu i prozi. Dovoljno je bilo da knez. Nije lako ipak bilo odgonetnuti kakve su zaista bile njegove namere. razumnu književnost. a on. Kad je u Poljskoj nastao prelaz s uzdržanog divljenja Rusiji na javno idolopoklonstvo. o Lenjinu. Taj spoljašnji podsticaj ipak nije 147 . na kojima su kompetentni faktori proklamovali socijahstički reaUzam kao jedino dozvoljeni stvaralački metod. Sada se sam našao pod točkovima automobila. Oni su znah da je Moskva. Normalni kriterijumi prema njemu bili su bespomoćni. Sve je to igra za izvesno vreme. Posle kongresa pisaca. niti je govorio istinu: pravio je trikove. napisao Elegiju o smrti leptira koga je pregazio kamion. bavio se umetnošću radi umetnosti. Delta nikad nije bio „ozbiljan". samo joj jedno zamera: suviše je slična Taormini jer se u njoj jedu isto tako mnogo pomorandže kao na Siciliji. stalna preteranost kao umetničko sredstvo oduzimala je ozbiljnost temama. Izgledalo je kao da ona go­ vore: „traži se od mene da hvalim. Zbog pisama iz Moskve puritanci su proključali. Počinjalo je vreme stro­ gosti i preciznosti. o maršu nacionalista. odvratan i mračan grad. I pored dugog naslova. Pisao je 0 junaštvu sovjetskih vojnika.ozbiljnu. o zahvalnosti koju prema Rusima treba da oseća svaki Poljak. Kretao se u drugoj dimenziji. hvaliću tako da će vam na nos izaći". Niti se podrugivao. pomorandže ne voli. Delta je jednom. tačnije rečeno. Kao cenjeni pisac dobio je sovjetsku vizu i proveo izvesno vreme u Moskvi. dobro. Nije brinuo o podudarnosti svojih fantazija sa stvamošću. U jednome od njih je konstatovao da je u Moskvi sve izvrsno. Delta nije dozvoljavao nikome da ga pretekne. Podvrgavajući analizi njegovu poeziju. o Lenjinu. elegija se sastojala od četiri reda i završavala zaključkom da je takva sudbina pravedno zadesila leptira zbog njegove lakomislenosti. Kao što je poznato. Nije spadao u ljude kod kojih je moguće utvrditi da И lažu ili govore istinu.o Madoni. pre rata. Deltina oduševljenja imala su sve odlike lukavog podrugivanja.

Knez je Ijutito mrštio obrve kad su Deltine pesme prestale da budu unosne. kako je rekao jedan od činovnika.mada treba priznati. Međutim. kao što je lako pogoditi. tolerisao ga je izvesno vreme ne zato što su mu se dopadale njegove pesme. ponovo samo do izvesnog vremena. ponovo je na površini . Knez. u predeo živih senki. Oni koji su odigrali svoje uloge naći će dovoljno posla zavisno od svojih sposobnosti. ali . Dakle. Da bi postojao kao pesnik. i Moskva postajali su u njima nešto posebno i malo real­ no. Uredništva su dobi­ la instrukcije da štampaju samo one Deltine pesme u kojima pokaže izra­ zito poboljšanje.bio presudan za nedostatak spontanosti u Deltinim pesmama.nije mogao da se popravi. Delta je trebalo sada da pokaže na delu da li je sazreo za konačno poboljšanje. U socijalističkoj privredi ništa ne treba da propada. unapred doneta.i sigurno. Takvih kneževa već odavno nema. Lišene nekadašnje bujnosti. 148 . u čijoj je moći bio Delta. i Lenjin. neka vrsta pozorišta u oblacima. Presuda ovog suda o greškama bila je. Ušao je. Dve-tri godine posle ovoga pada Delta je ponovo doživeo priznanje. Delti je osigurana egzistencija: državna izdavačka kuća naručila je kod njega prevod Sekspirovih komada. i nacionalistički mi­ tinzi. bio mu je potreban dobroćudni knez koji se zabavlja i razume da ni njegova vlast.što je značilo da više nije bilo dovoljno pisati na preporučene teme. kao prethodno. I Delta je smesta objavio nekoliko vatrenih.znali su to . Puritanci su zadovoljno trljali ruke: najzad je Delti zavr­ nuta šija. takav „gejzir poezije" ne treba da ostane neiskorišćen. dakle. sada je jasno postavljena parola „borbe sa spontanošču stvaralačkog procesa" .poluozbiljna. njegove pesme se ni po čemu više nisu razlikovale od desetina pisanija drugorazrednih pesnika. i Madona. trebalo je pisati na pre­ poručeni način. koje su upotrebljavane do vre­ mena dok su bile potrebne. Delta je hteo da služi knezu. polupodsmešljiva . niti bilo šta na nebu i na zemlji ne zaslužuje da se zbog toga suviše uzbuđuje i da je pesma . pesma je samo sredstvo za postizanje cilja. Mogao je da pokušava još. Odlikovala ih je velika bujnost .važnija. U Varšavi je organizovana diskusija o njegovom stvaralaštvu jer. „ozbiljnih" poema.

Njihov broj je neznatan. U svakoj prestonici Srednje i Istočne Evrope osvetljeni su dugo noću prozori zgrade Centralnog komiteta. Ko su neprijatelji novoga sistema? To su oni koji ne razumeju. Tek što se likvidiraju u nekom gradu ili kvartu privatne prodavnice i privatne zanatske radnje. Oni ne predstavljaju problem. manje ili više svesni toga.VIII NEPRIJATELJ REDA . njihov način razmišljanja komično starovremenski. Vesti iz raznih zemalja služe glavnoj komandi u Moskvi za određivanje opšte strategije. Još je moja generacija učila u školi da razum služi za sticanje slobode. Lenjina i Staljina. Kad bude razumeo. Ne razumeju ili zato što njihov um radi slabo ili zato što radi loše. armijski štab ubada nove zastavice u mapu borbenog terena. rudnika i agrarnom reformom lišeni imovine.nije za potcenjivanje. tajni restorani. duboko ukorenjena u masi. Bete. To je ogromna sila. Ona im može u najboljem slučaju osigurad uživanje u ketmanu. Svest im ne pomaže da se oslobode okova. Najmanje je važna klasa posednika koji su nacionalizacijom fabrika. Treba dovesti čoveka dotle da razume. Engelsa. Oni su žrtve istorijske situacije.sitni trgovci i zanatlije . smesta se pojavljuju ilegalna trgovina. Dosta važan deo nji­ hovog rada predstavlja određivanje protivnikovog položaja.ČOVEK Ko god pročita javne iskaze Alfe. Nikada se dosad nije dogodilo takvo ropstvo svešću kao u dvadesetom veku. reči če: evo veraika. Promenom situacije. U narodnim demokratijama borba se vodi za duhovnu vlast. Osuđeni su na izumiranje. Istina je ipak složenija. Sede tamo za pisaćim stolovima ljudi upućeni u dela Marksa. ona upravo stvara okove. skriveni iza pokretnog zida 149 . Sitna buržoazija . Naprodv. prihvatiće. Predmet proučavanja su razne grupe stanovništva. Game ili Delte. U slučaju potrebe može se tom izumiranju pomoći.

koji ilegalno prodaje alko­ hol ljudima željnim intimnosti. Neće kolektivizaciju. Kad se ne bi suzbijale ove pojave ljudske snalažljivosti. To su takođe sitni buržuji. Ona je špekulantkinja. nabavlja tamo konce i igle. sve se to naziva krivičnim delom špekulacije.privatnog stana. treba da se pomirite s mišlju da će ga zanatska zadruga držati pola godine. Gore je što se to pitanje povezuje sa seljačkim pitanjem. moći će da kupi sebi košulju: preporod kapitalizma. za kojim sede nepoznati ljudi i dugo čekati. obućari i krojači. lako se može pogoditi do čega bi to dovelo. ponekad čitav sat. kupila tri. koristeći veliku snalažljivost i svoje pri­ jateljstvo s prodavačicom. To što tamo zarađuje nije joj ipak dovoljno za izdržavanje troje malih dece. jednom rečju. Sada prodaje to s malim profitom. ali najčešće ne onih dimenzija koje su potreb­ ne i lošeg kvahteta. Leti se mogu tamo mogu kupi­ ti zimska odela. Žena radnika ide u susedni grad. Njegov sused. I eto sitne buržoazije kao političke sile. Seljaci čine većinu stanovništva u zemlji. Radnik radi po ceo dan i nema vremena da stoji u redu u državnoj prodavnici onog dana kad u radnju stiže novi transport robe. politička policija ga je odvela iz nepoznatih razloga. Kad hoćete da date odelo da vam zakrpe. Radi kao čistačica u lokalnom uredu. Radnik bi otvorio radnju za popravku vodovodnih uređaja. Sam radnik u slobodna poslepodneva ide kod poznanika koji pola godine uzaludno čekaju da državno preduzeće pošalje nekoga ko bi popravio puknutu cev u kupatilu. Čistačica bi se bavila raznosačkom trgovinom. Zelja da se popije nešto sa pri­ jateljima prolazi kad se zna da u prepunoj narodnoj krčmi („punkt kolek­ tivne ishrane") treba šesti za sto. da se pojavi kelner. koji iz straha od represije rade samo za poznanike. Još polovinom devetnaestog veka živeli su u kmetskoj zavisnosti. Postoji ponuda privatnih usluga. Kupovina klupčeta konca ih igle je vehki problem. skakati ujutru na zvuk gonga dvorskog ekonoma ili na sig150 . smatrajući je povratkom na stanje nepodnošljivo za nji­ hove pretke. pripijeni za svoje njivice od po nekoliko hektara jače nego dućandžije za svoje dućane. jer jedina državna prodavnica u gradiću godinu dana ih nema u skladištu. Košulju kupuje od svoje poznanice koja ih je. a njen muž je nestao pre godinu dana. Dobija za to malo novca. okačio bi firmu restorana. Širili bi polako svoja preduzeća i opet bi se pojavila malograđani kao klasa. Ne treba se čuditi se što se tako događa. Može li se još uvesti sloboda štampe i okupljanja? Kao pečurke izrastali bi listovi zasnovani na toj klijenteli. zimi letnja. donosi ih i prodaje: zametak kapitalizma. U državnim i gradskim pro­ davnicama nedostaje najneophodnija roba.

zato su stalno tako popularne šaptane parole „nacionalnih komunista". Parola „radničke solidarnosti" ne znači da se može tolerisati solidarnost kolektiva u fabrici. Mogu da istuku nekog činovnika Partije ih da ga u nastupu očajanja ubiju.podjednako je teško.oni se obavezuju da će 151 . Vođe. ništa više. u kome je svaki korak njegovih članova lak za praćenje. Snaga seljaka je samo u njihovom broju: to je samo onda snaga kad dolazi takav čovek kao Lenjin koji taj broj baca na kocku događaja. Kad je država jedini kupac nji­ hovih plodova. razrađuju planove delovanja. To je razumljivo: ne dopadaju im se norme koje moraju da ispu­ njavaju. Dok postoji privatno seosko gazdinstvo.nal činovnika koliioza ili sovhoza . a na visinu razrezanih dažbina ne mogu da udču. Kriterijum za ubrajanje u kategoriju seoskih bogataša nije količina posedovane zeml­ je . kako se hrani. Ali Centar zahteva tempo.prosuđuje se „odoka". solidarnost je razbijana zahvaljujući instituciji „udarnika" . seljak napušta gazdinstvo i beži u grad ili se trudi da gaji što manje konja. kako se oblači. U seoskoj kući snabdevaju se hra­ nom. Seljaci ipak nisu opasni. seljaci su u stanju da stvore brige u trenuci­ ma potresa. ono predstavlja prirodnu bazu partizana. prema tome kohko ko ima konja. Znatno važniji od seljaka su radnici. Seljačke pobune su gotovo uvek služile kao instrument. Nervozniji aktivisti krišom pristaju na ustupke: smatraju da kolektivizaciji treba da prethodi zajedničko koriščenje mašina na privatnim njivama i da to može da nas­ tane samo posle dugog pripremnog vaspitnog perioda. Proces asimilacije strukture zemalja. Otuda nevolje. Naravno. „srednje" i „kulake". jer samo koristeći međusobne antagonizme i slamajući solidarnost sela može se postići cilj. Potajna mržnja seljaka dovodi partijski aparat do razdraženosti. na primer. upotreb­ ljavale su ih za svoje ciljeve. S nepokornima će se obračunati organi bezbednosd koji se ne mogu žaliti na nedostatak dostava od vremena kad je dostava na suseda jedini način zaštite. Kontrola koju obezbeduje kolhoz. krava i svinja i da bude smatran siromahom. kako stanuje. ako se želi preduhitrid podzemna akdvnost protivnika je neophodna. zavisnih od strukture Rusije da se izvrši što je moguće brže. Većina njih je neprijateljski raspo­ ložena. Teškoće se pojavljuju i za gradove. najčešće neseljačkog porekla. raspoređenog možda na desetine godina. Seljaci su inertna masa. onda su nemoćni. U istoriji je poznato malo primera da su ozbiljno ugrozih vladajuće. krava i svin­ ja. te norme su stalno podizane. spavaju. usled toga tфi snabdevanje gradova. Bojeći se da će bid uvršćen u nezgodnu kategoriju. rata. Seljaci se dele na „bezemljaše".

takođe u državnim grosističkim magacinima i državnim prodavnicama na malo. Radnici nemaju nikakav uticaj na planove proizvodnje. Ima mogućnost da se obrazuje na bezbrojnim večernjim kursevima. Besposlica pripada prošlosti. kroz čije je ruke prošla. radnicima se naređuje da ih remontuju svojim domaćim sredstvima: proizvodnja pre svega. Ovakvo objašnjenje nema suviše uverljivu snagu. Naprodv. To se događa pod uticajem dva sredstva: apelovanja na ambiciju i pritiska aparata. Ako bude ispoljavao znake nezadovoljst152 . Ipak. odnosno države. zaposlenje nalaze i drugi članovi porodice. Radnička deca imaju mogućnost da lako društveno napreduju. leti može da dobije besplatan odlazak na odmor u neko od odmarališta. zapisuju. instrumenti su Partije) i fabrička uprava predstavljaju tim koji vodi računa pre svega o povećanju produktivnosti. Radna disciplina je stroga. Državni ciljevi nisu identični s ciljevima radnika koji ne smeju da kažu glasno šta u stvari hoće. ne može da se brani od eksploatacije poslodavca. svaki proizvod radničkih ruku je predmet knjigovodstvenih operacija. kumulacija zarada čini da porodica može da se hrani (u periodima kad su pro­ davnice bolje snabdevene) bolje nego ranije. oni se ne razrađuju prema potrebama građana. vode statistike. čak po cenu potpunog habanja mašina. Radnicima se objašnjava da je štrajk zločin: protiv koga treba da štrajkuju? Protiv sebe? Jer sredstva za proizvodnju pripadaju njima. Osim toga. U umovima radnika mogu se zapaziti razdvojenost. nedostaju stalno ruke za rad. oseća se suvla­ snikom fabrike. nedostaju neophod­ ni rezervni delovi. kao i sve drugo u državi. oni popunjavaju radna mesta u aparatu. on može govoriti samo „tako je". Nije samo glava porodice zaposlena. za sporost na poslu prete visoke kazne. Radnik (u nekim industrijskim granama) oseća profesionalni ponos. oni cene korisd koje im obezbeduje sistem. U fabrici sede čitavi štabovi činovnika koji broje. Ako je dobro viđen od strane Partije. Za kašnjenje od nekoliko minuta. U fabrici su mašine zastarele.ispunjavati norme koje ne mogu da dosdgnu njihove kolege. isto se događa na svim nivoima državne hijerarhije . S druge strane. veoma je skupa: u njenu cenu se uračunava cena troškova plata mase činovnika. S jedne strane. Države Srednje i Istočne Evrope proizvode da bi povećale moć Imperije i nadoknadile industrijsku zaostalost Rusije. Zato nije uopšte čudno što u umu radnika loše strane sistema imaju prevagu nad dobrim. Većina proizvedene robe odlazi na Istok. od njih se regrutuje kadar nove inteligencije. ambivalentnost. država pripada njima. Ako najzad roba stigne do potrošača. Predstavnici sindikata (znači.

pa zato kod partijskih dijalektičara ništa ne izaziva toliki nemir. Nova i nečuveno narasla birokratija regrutuje se iz omladine radničkog porekla. u svakoj kancelariji. slikarstvo. sve se svodi na vladanje umovima. njihove starešine brzo će uveriti da treba da usmere privrženost vladajućim božanstvima 153 . Spontani štrajkovi koji povremeno izbijaju opasni su sami po sebi jer posle masovnih hapšenja učesnika mir se brzo uspostavlja. Put je otvoren. ali vršenje javnih bogosluženja izgleda da je jedina trajna osnova religijskih osećanja naroda koja svoju snagu crpu iz podražavanja i navikavanja. Upražnjavanja kolektivnih verskih obreda neprimetno uvode u stanje vere. on postoji u svakoj fabrici. književnost. Oni su ipak opasni kao znaci da je nezadovoljstvo dostiglo napetost koja može nači oduška u očajničkim činovima. ali čuvan: njihovo mišljenje trebalo bi da se zasniva na nenarušivim načelima dijalektičkog materijalizma. a ne samo psihička pojava. pevanje pesmi p r e t ­ h o d e veri . Prekidanje ovih javnih obreda može da se izvrši tokom malog broja godina. film i pozorište. Treba takođe pomenuti značaj jedne nove institucije: ono stoje u srednjem veku bila kapela. čije umove i dalje pokreću slepe nade i sujeverni strahovi. gest ruku sklopljenih za molitvu. meditaciji i studijama. sada je klub. Neobrazovane mase. hramova i knjiga. štampa. u njemu se sva­ kih nekoliko dana održavaju sastanci s propisanim referatima. to jest razumeju istorijsku nužnost procesa.va. važnog dela nacionalne revolucije.ovo Marksovo načelo nije zaboravljeno. Edvard Gibon {The Decline and Fali of the Roman Empire. Štrajk zahteva izvestan minimum organi­ zacije. Dakle. XXVIII) kaže: „Religiozna osećanja pesnika ili filozofa mogu biti održana zah­ valjujući molitvi. Put pred njima je otvoren.ona je psihofizička. nijedna akcija nije moguča bez lidera. Ipak. klečanje. Samo su radnici klasa sposobna za organizovanje akcije . Pamćenje teoloških mišljenja ne može se dugo sačuvati bez veštačke pomoći sveštenika. Opisujući posledice Teodosijevih dekreta koji su zabranjivali paganske obdrede. Tome služe: škola. za njega c'e se pobrinuti politička policija čiji su tajni agenti njegove kolege. radnička masa neče se odvažiti ni na kakve proteste. Uticaj ovih skupova je sličan uticaju crkvenih obreda: mudra Katolička crkva znala je da je vera više pitanje kolektivne sugestije nego individualnog uverenja. Ako lideri ispravno rezonuju. na zidovima vise portreti vođa dekorisani crvenom bojom. Treba dati sve mogućnosti za školovanje i napredovanje najenergičnijim i najpreduzimljivijim jedinkama iz radničke sredine. a neretko i prijatelji. u svakoj školi.

pojavile su se brošure koje su popularisale naučne teorije. i pored racionalističkih privida. Na časovima matematike. na primer Hider. nasleđenom iz devetnaestog veka. Ovo povezivanje racionalizma doktrine s magijom nastaje eliminisanjem slobodne diskusije koja uostalom gubi smisao: ako je to što propoveda doktrina jednako istini kao stoje dva puta dva četiri.veka: one će iskrenom vatrenošću. Lideri dvadesetog veka. Na primer. to jest od one škole u koju sam išao u pred­ ratnoj Poljskoj. crpli su svoje znanje isključivo iz popularnih brošurica. U narodnim demokratijama materijalistički pogled na svet devetnaestog veka dosledno je protegnut na sve izučavane predmete. usled pojave ogromnog broja čitalaca. ali izgovaraju propisane rečenice i pevaju propisane pesme. tolerisanje mišljenja da je dva puta dva pet bilo bi prosto nepristojno. Bez obzira na vrednost tih teorija treba konstatovati da su u trenutku kad su one dobijale popu­ larnu formu postajale n e š t o d r u g o nego dok su pripadale oblasti naučnih proučavanja. dobija emocionalnu obojenost. neprimetao usvojiU novu doktrinu na čije ih je prihvatnje u početku prisilila duhovna glad. Vulgarizovana nauka odlikuje se time što daje osećanje da je s v e razumljivo i objašnjeno. postupajući tako stvaraju kolektivnu atmosferu kojoj i sami podležu. a da ne govorim 0 istoriji Katoličke crkve i apologetici. U devetnaestom veku. čime se objašnjava neverovatna zbrka u njihovim glavama. Ovim naučnim zako­ nima nisu bili podvrgnute istorija i istorija književnosti. koje su često na naivan način dovodile u sumnju ono čemu su nas učile fizika i biologija. Ona se pretvara u važan sociološki elemenat. Mladi građanin od prvog dana boravka u školi dobija obrazovanje zas­ novano na toj istini. podržavajući i propagirajući. Uticaj kluba spada u red pojava kolektivne magije. fizike i biologije učili su nas naučnim zakonima i usađivali nam poštovanje prema materijalističkom pogledu na svet. Škola u narodnim demokratijama ozbiljno se raz­ likuje od škole na Zapadu. I ja i moji drugovi bili smo podvrgavani dvostrukom sis­ temu vrednosti. uprošćena i vulgarizovana Darvinova teorija o poreklu vrsta i borbi za opstanak nije isto što je bila za Darvina i naučnike koji su se sporili s njim." Ova lekcija iz drevne prošlosti dostojna je oponašanja. Ljudi koji ispu­ njavaju klub predaju se izvesnom kolektivnom ritmu: misliti drugačije nego što misli kolektiv izgleda apsurdno. 154 . Kolektiv se sastoji od jedinki koje sumnjaju. istorija i istorija svih oblasti ljudskog stvaralaštva predstavljene su kao rezultat delovanja nesalomivih 1 v e ć o t k r i v e n i h zakona.

Nekada je za prirodne nauke šuma predstavljala skup drveća podvrgavanog izvesnim malobrojnim elemen­ tarnim zakonima. Metod u svojoj postavci naučan .Ona podseća na sistem mostova sagradeniii nad provalijama. 155 .zatvaraju pred čovečanstvom mogućnost sticanja znanja o samima sebi. zasniva se pretežno na njihovom proizvoljnom menjanju u vaspitne priče. podležući iluziji da nikakvih provalija nema. nažalost. Nesumnjivo. tokom određenog broja godina. ne menja činjenicu da postoje.jer takva proučavanja su oprečna ortodoksiji . Tome treba dodati povezanost prirodnih i humanističkih nauka pomoću materijalizma (na primer. U trenutku kad su u isečenoj šumi te mahovine i rastinja uništeni poremećeno je načelo simbioze vrsta i nova šuma biće već sasvim drugačiji organizam nego što bi to mogao da pretpostavlja neko ko oma­ lovažava sociologiju biljaka. nema više mesta. Vekovi ljudske Istorije. analiza stare i savremene istorije kao izraza borbe klasa bliža je istini nego predstav­ ljanje Istorije kao privatnih skandala kneževa i kraljeva. dobiti nova. Danas je poznato da nije tako: šuma je organizam koji nastaje kao posledica komplikovanih veza međusobnog uticanja mahovine. Dijalektički materijalizam u ruskoj preradi nije ništa drugo do vulgarizacija nauke podignuta na kvadrat. drveća i trava. a ti odgovori su u stvari stalno ponav­ ljanje u krug nekoliko formula i ne objašnjavaju ništa. prila­ gođene potrebama trenutka. obezbedujući pri­ vidnu satisfakciju.a uništavajući istraživanja u tom pravcu za koja bi bili sposobni naučnici i pisci . Upravo zato što je ipak bliža istini. ona je opasnija: ona daje iluziju o p o t p u n o m znanju. Izgledalo je da će se sečenjera šume i rasipanjem semena drveća na tom mestu. teorija „večne materije"). zemljišta. svedeni su na nekoliko najopštijih termina. Po tim provalijama može se ići smelo napred. U provalije se ne sme zagledati . zavisno od izabranog metoda i upotrebljenih simbola. Za to neće ni da čuju . pruža odgovor na svako pitanje.što. slična staroj šumi. Nema ipak bekstva s trenutkom kad čovek stupa na mostove koji predstavljaju izvrsna olakšanja u kretanju.primenjen na humanističke discipline. Za skromne primedbe pravih naučnika koji konstatuju da su naučni zakoni hipotetični. Staljinistima je strano znanje o uslovima koji su potrebni za postojanje ljudskog rastinja. lišajeva. pa ćemo zapaziti da je krug izvrsno i logično zatvoren sve do Staljina kao vrhunske tačke istorije od početka života na našoj planeti. ispunjeni hiljadama nejasnih stvari. prilagođena ljudskim planovima. Emocionalni i didaktički element doktrine je tako jak da menja sve proporcije.

Takođe su slikarstvo. Oni su potpuno otporni na uticaje filozofije koja potiče od Hegela. čak detalj odeće . Njihova krivica ima o b j e k t i v n i karakter Mentalitet neprijatelja je predmet proučavanja dijalektičara. makar bio obrazovan čovek.Radnički sin podvrgnut takvom obrazovanju ne može misliti drugačije nego onako kako zahteva škola. posećuje pozorišta i izložbe. uče da rezonuju. slično kao što se ne mogu uveriti ljudi opterećeni pripadnošću grupama osuđenim na uništenje. to jest takvi koji rezonuju previše slabo. Kokoška se ne može naučiti da pliva. Na primer. U pomoć škoh dolaze štampa i književnost. nije sposoban da prihvati međuzavisnost pojava .o uzrocima pojava i njihovim posledicama. film i pozorište ilustracija lenjinizmastaljinizma. Razvijmo čitavo rezonovanje. Postoje ipak ljudi koji čak. time se povećava obim doktrine i time manja opasnost preti vladanju filo­ zofa. njegova politička mašta je ograničena. Svet mu izgleda kao niz naporednih. on shvata da u okviru izvesne civilizacije nema slučajnosti. Sto više ljudi „učestvuje u kulturi". Pokažite mu pesmu pesnika iz neke zemlje. to jest prolazi kroz škole. jasno je da traže intelektualna izvrdavanja. ona je i l u s t r a c i j a toga što mladi uče u škoh. makar privremeno bilo loše. On postupa kao paleon­ tolog koji iz okamenotine odgoneta formaciju koja ju je dala. re156 . dakle. Sociološki vaspitan čovek iz svake pojave uspeva smesta da izvuče tokove rasuđiva­ nja .bio je samo rezultat delatnosti Hitlera i njegovih drugova. međusobno nepovezanih događaja.odmah će to smestiti u istorijski kontekst. Proučava se reakcionar kao društveni tip . retko kad može da izdrži konkurenciju tamo gde je reč o racionahzaciji pobuda. nepripremljeni umovi. Dva puta dva je četiri. slično kao što su živoU svetaca i mučenika služili za ilustraciju teologije. Reakcionar. Trebalo bi da budu uklonjeni na marginu društva ne zato što razvijaju nekakvu aktivnost: za to š t a su. pa ipak. Pošto operiše izolovanim konceptima. Bila bi neprecizna tvrdnja da i dalje ne postoji dvojnost vred­ nosti: suprotstavljanje je ipak emotivno. Reakcionar nije za to sposoban. Njegovi tokovi rezonovaanja mogu biti lažni. loše rezonuju. ovako izdresirani ljudi dobijaju uverenje da je to što se događa u narodnim demokratijama. Jasno uviđanje situacije oduzimalo bi tim ljudima svaku nadu. Ovi ljudi su neprijatelji.tu tekovinu dvadesetog veka. čita knjige i časopise. nužno. Postoje izvesne odlike po kojima se može prepoznati.i evo kako se definiše. Zahvaljujući izvrsnom sredstvu vulgarizacije. imajući prihčno dobro obrazovanje. nacizam po njemu . sliku. raz­ matra sve kao pojave.

svode . Reakcionar ne obuhvata kretanje.) . "Armistice (engl. U metežu Armistice-a. Prim. bez njih se oseća izgubljen. Posmatrajući kako njegovi poznanici polako postaju pristalice sistema. neko ko želi da primenjuje staru logiku mora se osećati potpuno izbačen iz ravnoteže. Dijalektičar zna daje intelektualni i emotivni život čoveka u stalnom pokretu.volucionarni pokreti nastaju usled mahinacija Moskve i tome slično. 157 . sedeo je kraj puškomitraljeza i pucao kad je preletao nad njim avion vazdušne linije. medu kojima boravi su nepromenljivi. da tretiranje pojedinaca kao karaktera koji čuvaju nepromenljivost u svim okolnostima nema smisla. Reakcionar s čuđenjem gleda promene koje se vrše u ljudima.^.primirje. „kukavičlukom". Pošto je njegovo rezonovanje zasno­ vano na načelu „ili-ili".na nasilje: ako nekakav čudni slučaj ukloni to nasilje. koje se javljaju u narodnim demokratijama. obara drveće. mada u narodnim demokratijama takvo razhkovanje postaje potpuno neosnovano: tamo gde dijalektika oblikuje život. On podseća na čoveka kome je popla­ va burne reke potopila vrt i koji se nadao da će posle njenog povlačenja naći stare leje. ne podležu obnavljanju usled po­ smatranja. valja kamenje . Bio je jedan film s Lorelom i Hardijem. zasnovan na zabavnoj ideji: Lorel kao američki vojnik u Prvom svetskom ratu ostao je po naređenju komandanta u šancu kraj puškomitraljeza kad je četa krenula u napad. ne shvata šta predstavlja njegovu suštinu: nedostaje mu neka vijuga u glavi. kraj rova podizalo se brdo konzervi kojima se hranio. Ozbiljne posledice proizlaze zato na primer u njegovoj oceni psihologije ljudi. „izdajom". zaboravljen je i pronađen dvadeset godina kasnije. Sam jezik koji upotrebljava čini ga nesposobnim za to.po nje­ govom mišljenju .i nekadašnji vrt znači već malo više od izvesne količine kvadratnih metara potpuno promenjene površine. pokušava da deli svoju okolinu na „komuniste" i „nekomuniste". pojmovi. Reakcionar. čak i čitajući mnoge knjige o dijalektičkom metodu. Menjajući uslove života menjaju se ljudska verovanja i impulsi. Zato se promene. sve če se vratiti u „normalno stanje". prev. Reakcionar se ponaša slično kao Lorel: zna da treba pucati u avion i ne može da shvati da je avion postao nešto drugo nego što je bio onda kad je izdato naređenje. To se događalo pre samog Annistice-a. a voda izlivene reke ne samo da postoji: ona čupa i odnosi čitave delove zemlje. pokušava da to tumači na svoj nevešt način „oportunizmom". mora da ima takve etikete. ostavlja naslage mulja.

Nova inteligencija nema više sa starom zajednički jezik. Dakle.Reakcionaru se stalno dešava jedna ista zgoda: ima pojmove i naglo iz tih pojmova ističe sva sadržina. „otadžbina". ostaju mu prazne reči i fraze. vlast nad umovima masa nije ugrožena. Njegovi poznanici. posle likvidacije posedničke klase. pojavljuje se instinktivno: postoji u njoj nešto poput nejasnog osećanja zbunjenosti. superiornost rezonovanja dijalektičara. a ostatak pada intelektualno i društveno sve niže uko­ liko nisu u stanju da „prate" promene koje se javljaju oko njih. Druga je ipak stvar kad se posmatra emotivni život masa. ne mogavši ni na koji način da se privikne na činjenicu da za ljude koji žive u promenjenoj situaciji (i koja se svakoga dana menja) te apstrakcije dobijaju konkretno i sasvim drugačije od ranijeg značenja. ne predstavlja veliku teškoću: njeni vitalniji predstavnici prelaze na nove ideološke pozicije. uvek pri­ lagođenog aktualnosti. Reakcionarne tenden­ cije postoje u masama seljaštva i nekadašnje sitne buržoazije. Njihovi apeli i govori na radiju podsećaju na pucnje jadnog Lorela na avione. okreću se od njih kao od previše opštih. Zahvaljujući upravo tome. primaju njihove psovke na račun omrznute vlade. ne mogu ipak te formulacije da tretiraju ozbiljno. u tom smislu. gde god se pojavljuje. svakoga meseca povećava se intelektualna distanca između njih i programskih reak­ cionara. „sloboda". Reakcionar s očajanjem po­ navlja: „čast". Te mase su vaspitavane (stvara­ njem novih uslova života) i mada su nezadovoljne. Ozbiljan faktor koji olakšava vladanje zemljom su politički emi­ granti. dragih Um pohtičarima i iskustva je suviše velika. ogromna napetost mržnje koja u 158 . nepovoljna za reakcionare. Slušaoci koji. stida da joj oni koji nastupaju protiv dik­ tature intelektualno ne dorastaju. može da nađe samo jedan izlaz. Ocena ovakve vrste. Zahvaljujući takvim odlikama dijalektičari smatraju reakcionara čovekom intelektualno od njih nižim i zato malo opasnim. uzimanje inteligencije čvrsto u svoje ruke. „narod". Prema prethodno datoj definiciji. suviše očigledna. Nesrazmera koja postoji između reči. bili su posednička klasa i većina nekadašnje inteligencije. Intelektualna energija. ipak su to tendencije lišene intelektualnog izraza. koji su još pre godinu dana s dopadanjem ponavljah te reči i fraze. Reakcionari. ne bez zadovoljstva. To nije ravno­ pravni partner. Otuda se javlja odbojnost prema solidarisanju s reakcionarima (instinkt koji oseća slabost svojstven je ljud­ skim masama) i produbljuje se osećanje fatalnosti. devedeset procenata njih su reak­ cionari. premalo određenih i nemogućih za primenjivanje na stvarnost.

Šta se događalo u glavi pro­ fesora Pavlova. pošto je bio istaknut naučnik i star čovek. s tačke gledišta Partije. kapitalizam je stvorio naučno mišljenje koje je u Evropi zadalo udarac religiji jer je uklonilo najbolje umove iz oblasti teologije. Nije bez razloga Katolička crkva na početku reformacije žestoko branila feudalnu struktu­ ru od kapitalizma koji se rađao. religijske potrebe u masama postoje i bilo bi pogrešno. Tako je slaba logička naoružanost hrišćanstva dvadesetog veka i tako snažno dete u školi upija nov način mišljenja. To što je u nekom trenutku na površini (na primer. Ipak. tvorac teorije uslovnih reflekasa. u Moskvi mu nisu zbog toga pravili neprijatnosti. Branioci religije pozivaju se na tu „ljudsku prirodu". unutrašnji otpor koji čovek ispoljava prema razumnom tumačenju pojava tajanstven je. problem religije. Partija oseća da se u toj oblasti. koju je marksizam najmanje proučio. mogle uništiti iste te potrebe.naučni i religijski . koja je izgubila svoj prvorazredni položaj.njima postoji. U suštini. pored mnogih slabih tačaka hrišćanstva koje se mogu uspešno napadati. Tu su u pitanju nepredvidljivi elementi. ako su dva sistema pojmova . jako dugo još preživljava kao drugorzredna i trećerazredna sfera (iako su mogući preporodi). neki književni stilovi). pa i pored toga još uvek postoji sfera mraka. Profesor Pavlov. ustupa mesto novim elemen­ tima. da bi se znalo kako će razvoj društva napredovati. Stalno nailazimo na zagonetke. Tvorac teorije reflekasa! Upravo te teorije koja predstavlja jedan od najjačih argumenata protiv postojanja neke stalne „ljudske prirode".a to su dve grupe kojima Partija pridaje poseban značaj. kriju iznenađenja i istinske opasnosti. pretvarajući čitavo čovečanstvo u radnike. negirati ih.bora­ vili tamo istovremeno? 159 . Ova mržnja ne može se objasniti samo ekonomskim razlo­ zima. ali nije sasvim sigurno kada će do toga doći. Crkva je izgubila intelektualce i nije pridobila novonastalu radničku klasu . Pre svega. nedostupna svetlu razuma. Dogodilo se to u Evropi takode s teologijom. može se isto očekivati u budućnosti. On još uvek traje. išao je svake nedelje u crkvu. Intelektualni život hrišćanstva razvija se danas na margini Crkve . Možda bi se.u malim grupama koje pokušavaju da prilagode hrišćansku fdozofiju novim potrebama veka. tvrdeći daje nemoguće potpuno je promeniti i pošto su se hiljadama godina u raznim civilizacijama pojavljivali božanstva i crkve. ponekad je dovoljno pratiti kuda smera misao malobrojnih najosetljivijih jedinki. U savremenom društvu može se zapaziti brzo širenje ideja koje su na početku svojina samo šačice umova.

Partija zna da je ona sama Crkva.nema većeg značaja: sklonosti postoje. istina svirepe. nije dovoljno uveriti ljude ispravnim rezonovanjem. on izvršava zakon Istorije. Obnova čovečanstva moguća je samo na način primenjen na prostorima Rusije. isto kao što se trebalo poz­ vati na nacionalistička osećanja. roman. U stvari. ovi hrišćani (izuzimajući obične izvršioce poput Marine) čine 160 . Čovek pada s promišljeno postavljenih mostova u provaliju i više voli da se preda ma­ giji ikone. odnosno deluje po volji Boga i treba da mu bude poslušan. Hristos je sovjetski čovek!" . I ne treba tolerisati drugu crkvu: hrišćansku. istorijski razvoj odvija se prema nesalomivim zakonima koji postoje po volji Boga. takvih kao Lenjin i Staljin. verujući u korekciju Boga koja će biti sprovođena posle izvršenja krvavih presuda opunomoćenika Istorije. postoje voda Komunističke partije Staljin. Obred u klubu. film toliko su važni jer sežu dublje. Za vreme rata Sovjetskog Saveza protiv Hitlera trebalo je izvući iz zaborava popove. Francuza i Španaca . zato hrišćanin ne može da istupa protiv jedine.koji su u političkoj oblasti bili sledbenici stroge staljinističke ortodoksije. tamo gde vreba emocionalni otpor. poezija. zadržavajući unutrašnje ograde. Od toga u kojoj meri će uspeti da kanališe iracionalne ljudske sklonosti i upotrebi ih za svoje ciljeve zavisi njena diktatura nad zemaljskom loptom i promena ljudske vrste.dijalektički mate­ rijalizam naglo pokazuje svoju matematičku strukturu. Ako se prema Jevandelju ne smeju činiti nepravde bližnjima. dvadeseti vek je vek pobedničke borbe proletarijata koji u tu borbu vodi Komunistička partija. možda su obredi u čast genija. „Hristos je nov čovek.Da li su ipak sklonosti koje su gurale ljude ka religiji rezultat „ljudske prirode" ili uslovnih reflekasa koji deluju vekovima . U svom rezonovanju oni su išli veoma daleko: po njihovom mišljenju. Dakle. Takvo rezonovanje često javno upotrebljavaju oni duhovnici koji su instrumenti u rukama Partije. Novi čovek je sovjetski čovek. To je neprijatelj broj jedan: u njemu nalazi oslonac svaki skepticizam masa kad je u pitanju radikalna promena čoveka.rekao je rumunski patrijarh Justinijan Marina. ideje koja će stvoriti na čitavoj planeti novu vrstu čoveka. jedan od tih zakona jeste borba klasa. Ako ljudima ne pripada najviša čast. Ne. idolopoklonstvo? Poznavao sam i imao među svojim prijateljima mnogo hrišćana Poljaka. Kad pred licem smrti dolazi taj trenutak apsurdnog otkrića da s v e to n e m a s m i s l a . onda se ne smeju takođe iskorenjivati „kulaci".

To ne znači da se iz problema isto­ rijske krivice može izvući banalnim frazama. kukavica i lakeja svih vrsta. ko lažno vidi svet. To krivotvorenje zasniva se na s r a m n o m odricanju od sopstvene vere. Glupost. služi se ovom posebnom smicalicom kakva je teza da reakcionar ne može biti dobar čovek. Hrišćanin koji odbacuje individualnu zaslugu i krivicu samim tim briše Isusov čin. to jest politici Politbiroa. gledajući je. ocenjuje je prema interesima one klase koja je pokretač napretka. Teza o „grehu reakcionara" je opširno obrazlagana neobično vesto smišljenim argumentima: svaka spoznaja je „usmeravajuća". to jest nesposobnost shvatanja mehanizma događaja može biti uzrok ogromnih patnji koje 161 . pret­ vara se lagano u Istoriju. Ko je reakcionar po definiciji prilagođenoj za privremenu upotre­ bu? Svako ko se protivi neizbežnim istorijskim procesima. videti istinski stvarnost može samo onaj ko. ko radi loše. zao je čovek. kakvi su interesi proletarijata . dok Nova vera zamenjuje taj pojam pojmom i s t o ­ r i j s k e zasluge i krivice. a Bog. Između hrišćanstva i staljinističke filozofije javlja se suprotnost koju je nemoguće pomiriti: hrišćanstvo se zasniva na pojmu i n d i v i d u a 1n e zasluge i krivice. Sa društvene tačke gledišta.jedno od većih iaivotvorenja kakva su se mogla posmatrati tokom veko­ va. Jer pritisak svemoćne totalitarističke države stvara u građanima emotivne napetosti koje odlučuju o njihovim delima. zar može ravnodušno da posmatra patnje ljud­ skih bića čiji je jedini zločin bilo to što su ona predstavljala smetnju u ostvarivanju „istorijskih procesa"? Da bi uspavao savest. vidi je lažno. dakle. dok se među „zločincima" nalazi posebno visok procenat ljudi.o tome nas uče dela Lenjina i Staljina. mora da radi loše. prostih. oni nemaju druge krivice na savesti osim prezira koji su ispoljavali prema Caru ili neodgovarajuću ocenu njegove moći. to jest proletarijata. Međutim. ako prihvata da postoji samo indivi­ dualna zasluga i krivica. ti ljudi bili bi najbolja garancija za razvoj društvenog organizma. ko pos­ matra stvamost drugačije.a zbog toga svesno (ili pak nesves­ no) odlučuju se na eskapizam. iskrenih i vernih samima sebi. S hrišćanske tačke gledišta. Podela na „lojalne" i „zločince" vrši se uz nagrađivanje komformista. osuđene na potiskivanje s istorijske pozornice . Reakcionar je dakle zao čovek i ne treba ga žahti. Tvrdnja da je istorijska krivica automatski individualna krivica ne može biti tretirana drugačije nego kao izvrdavanje osetljive ali lažne savesti. na koga se još poziva.ima samo jednu manu: u suprotnosti je s posmatranjem činjenica. Prethodno obrazloženje je veoma interesantno . to znači njegova slika stvarnosti je deformisana pritiskom interesa klasa koje su nazadne.

piscima i umetniciraa koji su sezali pogledom u budućnost i čija su dela bila malo razumljiva za njihove savremenike. Mogao sam da zapazim da od njihove hrišćanske metafizike ostaje postepeno samo frazeologija. Hrišćani u službi istočne Imperije rešavaju na poseban način problem postavljen Isusovim recima: „Podajte dakle. Ako. a njihoVa krivica je individualnog karktera. I od tada suprotnost između ljudske jedinke i Cara nikada nije odstranje­ na. Nije se ona pojavila u Rusiji. različitu (ili pak uporednu) od istori­ je društvene grupe kojoj je pripadao. stvara za Imperiju mogućnost izbegavanja jednog od najopasnijih konflikata. Ovaj psihički proces poznaju mnogi hrišćani u narodnim demokratijama. ali svojom glupošću uvlačio je u bedu ili izlagao proganjanju ljude neuporedivo vrednije od sebe. postojanje velikog broja lojalnih poluhrišćana u pokorenom delu Evrope može da ima ogromne posledice kad je reč o ostvarenju političkih ciljeva Imperije. kako ih nazivaju.međutim. Primer krivice zbog gluposd jeste odnos raznih društava prema onim misliocima. Misa koju bi takav papa služio u bazilici sv. Petra u Rimu. međutim. ili naroda.ne zbog gluposti.bila bi jedan od najvećih koraka za konsolidovanje svetske Imperije. Specifičnost zalaganja hrišćanastaljinista zasniva se na stapanju u jedno istorijske i individualne krivice. istorija svakog čoveka nije ništa 162 . koji su izdali naređenje za početak Varšavskog ustanka 1944. kao što se uči danas u školama od Labe do Vladivostoka. drugačija indi­ vidualna krivica tereti komandu Crvene armije koja nije došla da pomogne ustanak . U tom smislu poljski komandanti. Najveći uspeh Imperije bilo bi nesumnjivo ustoličenje u Vatikanu pape vernog partijskoj liniji. Kritičar koji poriče sve vrednosd takvim delima mogao je da radi u dobroj nameri.čovek nanosi bližnjima. Prelazak s hrišćanstva na kult Istorije odigrava se neprimetno. caru carevo. uz učešće ličnosti onih pokorenih zemalja u kojima je većina stanovništva katohčke veroispovesd . gde je Crkva uništena rani­ je i uglavnom uspešno . Po njemu je svaki čovek imao svoju sopstvenu istoriju. Ipak. i Božje Bogu". zbog potpunog razumevanja „istorijskih procesa" (to jest jednostavno zbog prave ocene sile). suprotno. prava sadržina postaje Metod (Bog se pretvara u Istoriju). Prateći evoluciju svojih prijatelj a-katohka koji su prihvadli partijsku liniju. Garancija za održanje te podele bilo je hrišćanstvo. Tolerisanje. a čak podržavanje tih „hrišćana-patriota". godine. To je nesumnjivo nova i posebna tekovina dvadesetog veka. ah b i v a j u i s a m o slučajevi kad se ovi pojmovi podudaraju. krivi su zbog glu­ posti.

To je dalek i častan cilj. Ne samo zato što ne mogu ništa da 163 . kao član društva treba da se pokori utvrđenom poretku stvari. Uništavajući u čoveku dualizam i rastapajući ga potpuno u socijalnom elementu . Hrišćani koji na to pristaju dokazuju da više ne veruju u ocenu dela svakog čoveka od strane Boga: na pokornost ih navodi strah od večne osude Istorije. Takva Crkva se može održati decenijama sve do trenutka kad će se ugasiti pirodnom smrću usled nedostatka pristalica. ali pod uslovom da mu taj poredak ne smeta u radu na spasenju duše. Ona teži najvišem cilju koji je ljudska vrsta postavila tokom svoga postojanja: uklanjanja „eksploatacije čoveka od strane čoveka". Tehnika . Trebalo bi pre težiti razbijanju Crkve na dve frakcije: jedan deo klera treba iskompromitovad kao reakcionare i „strane agente" . slično kao Crkva u Rusiji. Pa ipak.uči Partija . Sjedinjene Države ih Francuska . Takvo neoprezno postupanje bilo bi na primer naglo zatvaranje crkava i izdavanje zabrane religijskih obreda. Međutim. Konflikt između hrišćanstva i Revolucije je osnovni i Partija je svesna toga. Ovaj proces ozbiljno je napredovao. u Srednjoj i Istočnoj Evropi.jedino je moguće osloboditi se mržnje potrebne za realizaciju novoga sveta. a klasa nalazi svoje otelovljenje u Caru jasno je da čovek koji nastupa protiv Cara nastupa protiv samoga sebe. Dakle. na to mesto stavlja se motiv obaveze prema kolektivu. Drugi deo treba moćno vezaU s državom.takvim kao Engleska. to znači uništavanju u čoveku želje za profitom kao motivom rada.gube autoritet u očima vernika. tako da crkva bude koristan instrument u ruci države.mase su se u ozbiljnom procentu udaljile od religije.što pri stvarnim reakcionarnim raspoloženjima mnogih sveštenika nije naročito teško.koji u nekim slučajevima postaju saradnici poli­ cije . Suština problema zasniva se na tome da se hrišćanstvo ne galvanizuje neopreznim postupanjem. i za religiju postoje sredstva tog poslednjeg oslonca otpora. mase u narodnim demokratijama ponašaju se kao čovek koji hoće u snu da viče i ne može da ispusti glas. verovatno ga je nemoguće brzo dostići i tokom dužeg perioda neće moći da se usadi osećanje obaveze drugačije nego održavanjem trajnog terora. Potpuno potčinjeni sveštenici . u hrišćanstvu postoji duahzam ocene: čovek je po njemu i „dete Božje" i član društva.drugo do refleks klasne istorije.i način života koji nastaje usled nje uništava hrišćanstvo uspešnije od nasilnih sredstava: nastaje erozija religijskih verovanja. U visokoindustrijalizovanim zemljama .

mađarskog profesora Lukača. Najveća opasnost je j e r e s. Slično odstupanje od linije u oblasti ocene nekog umetničkog dela može da postane zametak političkih prevrata. to znači. koji su izazivali njegovi radovi među marksistima narodnih demokratija. odgovarala je opštoj veri u prvim godinama posle Drugog svetskog rata. Samo glupa buržoazija smatra da iz nijansi misli ništa ne proizlazi. imajući time šansu da podigne mase. Ljudska jedinka se pita nije li njeno protivljenje pogrešno: čitavom propagandnom aparatu može da suprotstavi samo ira­ cionalne želje. sve je kako treba da bude. Nisu reakcija i Crkva najveća opasnost. Logično gledajući. Profesor fdozofije koji je sledbenik zastarelih „idealističkih" koncepcija nije naročito štetan: oduzeće mu se katedra. Međutim. uverljivo sačinjenu piramidu. profesor koji. da će u narodnim demokratijama učenje Marksa i Engelsa ući na nove koloseke. Lukač je izražavao ovu veru u svojim knjigama. istorija umetnosti i književna kritika. Odbojnost prema umetnosti socijali­ stičkog realizma. dozvoli sebi odstupanje od ortodoksije. Najneuralgičnije tačke doktrine su: filozofija. upotrebljavajući imena Marksa i Engelsa.oni bi morali da budu što brže učinjeni bezopasnim.nacionalnih i slobodarskih . Partija je pravilno i dosledno žigosala najistaknutijeg marksističkog proučavaoca književnos­ ti dvadesetog veka . jasno je da ne može bid drugačije: od filozofskih osnova do kolektivizacije sela sve predstavlja jednu čvrstu celinu. Partija zna da proizlazi veoma mnogo: bilo je vreme kad Revolucija nije bila ništa drugo do nijansa misli grupice teoretičara pod vodstvom Lenjina koji su se svađali u Svajcarskoj za kafanskim stolom. ionako se zna da je samo muzejski primerak.u novu formulaciju. Zar ih se ne treba sdded? Partija budno nadgleda da ne nastupi t r a n s m u t a c i j a tih želja . nepoznate u Rusiji. različite od književnosti Sovjetskog Saveza. zato je zvanično žigosan. sasvim sigurno entu­ zijazam.kažu: ne znaju š t a da kažu. odnosno prilagođenu novim uslovima. obdarenu vitalnom snagom. 164 . neka živi. seje zrna iz kojih mogu da izrastu nepredviđeni plodovi. književnost. Ako se pojavljuju ljudi upućeni u dijalektiku i sposobni da predstave dijalektički materijalizam u novom svedu . vidljiva u njegovim delima. Razlika za delić u premisama jednačina daje preterano velike razlike posle izvršene operacije. nije ostao bez dubljih i skrivenih razloga: u njemu se video vesnik filozofskog preporoda i vesnik nove književnosti. čovek u svojoj složenosti. ali daće mu se posao na obradi tekstova. tamo gde je predmet razmatranja. nažalost.

jedini izlaz iz toga je bezrezervno pokoravanje vodstvu. prinudno podnošenje normi koje radnici postižu kao dobrovoljne i spontane radnje. Neprijatelj će u potencijalnom stanju postojati uvek. Da bi sprečila sumnje. bez ikakvog jasnog razloga ih beži u inos­ transtvo? Nije li to jedna od onih provalija nad kojima se podižu vesto konstruisani mostovi? Ljudi koji beže iz narodnih demokratija kao glavni razlog navode obično to da se tamo ne može psihički izdržati. upravo istorijski razvoj razara formule smatrane važećim. Kad je ne bi bili svesni. prinudno glasanje za jednu hstu. Ove suprotnosti su svesni na Istoku. Nemoguć za definisanje užas potpune racionalizacije čoveka ne može se preneti nji­ hovim ljudima koji to nisu doživeh. jeresi bi se širile kao vatra. Tumačenje. Partija na tačan način interpretira devizu: „Ко nije s nama. ne bi moglo čak da ukloni pobedu u svetskim razmerama. ali s novonastalim nužnostima moraće da modifikuju doktrinu. pošto ne razmatra stvar logično. naročito u književnosti i umetnosti. „imao sam osećanje da se pretvaram u mašinu". protiv nas je": ko se ne slaže u najsitnijoj pojedinosti. ne bi treba­ lo predstavljati prinudno učešće na mitinzima i povorkama. Partija se bori protiv bilo kakvog vida poseza­ nja u dubinu ljudskog bića. Ipak. posta­ je neprijatelj i biva g u r n u t u spoljni mrak. Njihovi pokušaji objašnjenja su obično nerazgovetne rečenice: „život je tamo strašno tužan". Ako bi ovaj monopol bio prekršen. Onaj ko pri­ hvata u devedeset devet procenata biće već pritajeni neprijatelj jer od jednog procenta razlike može izrasti nova Crkva. Ovde je nejasna. Nijedan novi intelektualni i politički ferment ne treba da nastane izvan ortodoksnog staljinizma koji nastoji da po svaku cenu sačuva monopol na „progres" i „demokratiju". sadrži u sebi protivurečnost: pojam e t a p a pret­ postavlja planiranje odozgo. odnosno potpunu kontrolu sada i bilo kada. neprijatna tačka čak za najrevnosnije vernike. Sudovi poje­ dinačnog čoveka mogu da budu uvek pogrešni. Intelektualni teror je načelo koje. U takvom postavljanju stvari krije se ludost doktrine. „Čovek" 165 .Pokušaji izlaska izvan kruga koji je zacrtao Politbiro u Moskvi završavaju se neuspehom. Partijski dijalek­ tičari znaju da su se slični pokušaji raznih ortodoksija uvek završavali neuspehom. koje često primenjuju staljinisti daje to samo e t a p a koja proizlazi iz „kapitahstičkog okruženja". šta učiniti s neformulisanim željama ljudi? Zašto dobri komu­ nista naglo puca sebi u glavu. prijatelj će biti samo onaj ko prihvata sve stoprocentno. Ovog puta u Centru ipak upravljaju ljudi koji vladaju dijalektikom.

zvanog „kritičkim"). za čiju je gradnju potrebno prema­ lo napora da bi se. čak ni mačka. To je društveni majmun. Mogao sam na njoj da ispitujem gde prolazi linija iza koje neistinitost tona dokazuje neistinitost stava . Shvatajući da je stvamost u pokretu i da u svakoj pojavi postoji istovremeno to što se rađa i to što umire (to znači dijalektička borba „novoga" sa „starim"). nažalost. Š t o n i j e i z r a ž e n o .i da se trudim da tu hniju ne prekoračim. ko god je video milionski grad pretvoren u prah. dakle.on se s ironijom prisećao opisa velegradskog pakla kod savremenih pesnika u stvari. osećalo prema sebi poštovanje. Moram ovde da sprečim mogućnost nesporazuma. Ko god razmišlja o njegovim unutrašnjim potrebama i čežnjama. čak ni pas lutahca . Ništa ne treba da izlazi izvan opisa njegovog ponašanja kao člana društvene grupe. izvodeći sličnu radnju. Iskustva ratnih godina naučila su me da ne treba uzimati pero u ruku samo zato da bi se drugima saopštavalo svoje očajanje i svoj unutrašnji rascep . kakvu sliku stvara o sebi. pakla njihove duše. On pokazuje primerne 166 . Moja poezija bila je za mene sredstvo samokontrole. Cilj književnosti je. zato. biče optužen za buržujske tendencije. kao rezultat dobija se književnost pedagoškog karaktera: jer s a m o staljinisti imaju pravo da reprezentuju proletarijat (progresivnu klasu).kao pojam vrste nije rado viđen. što počinje da se razvija i osuđuje sve što postaje prošlost. automatski se uništava sklonost prema takvim istraživanjima.jer to je jeftina roba.ne p o s t o j i . koris­ na samo za Partiju. Ona treba da predstavlja stvarnost ne onako kao što je čovek v i d i (to je bila odhka nekadašnjeg realizma.protiv sopstvenih nemara i sopstvenog egoizma. već onako kako je r a z u m e . To je potrebno. jer Partija tretira čoveka isključivo kao rezultantu društvenih sila. uklanjajući mogućnost izvesne vrste istraživanja. Niko ko nije boravio usred užasa rata i terora ne zna koUko je u svedoku i učesniku jak protest protiv samoga sebe . Nisam pristalica suviše subjektivne umetnosti. stvaranje modela postupanja za čitaoce da smeraju u pravcu koji Partija preporučuje.ali. smatra da on postaje onakav tip. Rezonujući tako dalje. kilometre ulica na kojima se nije sačuvan nikakav trag života. autor bi trebalo da hvali sve stoje progresivno. Književnost socijalističkog realizma je veoma korisna . „novo" i dostojno hvale je samo to što nastaje kao rezultat strategije i taktike Partije. Socijalistički reahzam zasniva se na identifikaciji „novoga" s proletarijatom i proletarijata s Partijom. Ovo načelo primenjivano u praksi znači daje autor u svakoj pojavi dužan da vidi elemente klasne borbe. Ruševina i patnja su škola društvene misli. Prava „pusta zemlja" je mnogo strasnija od izmišljene.

shod­ no tome koje če se sklonosti pokazati u njima jače . jer stvaralački čin prati osećanje slobode. književnost. Taj unuhrašnji imperativ je apsurd ako nije oslonjen na veru u poredak vre­ dnosti. Ovaj način tretiranja književnosti (i uopšte umetnosti) je lekcija apsolutnog komformizma. film i pozorište preuveličavaju ta stvarna dostignuća. ocenjivao razne zemlje na osnovu opisa u časopisima i knjigama koji tamo izlaze. sve više je ljudi koji postaju državni funkcioneri i stiču izvestan minimum „političkog obra­ zovanja". To su okviri u kojima se razvija život u narodnim demokratijama. a Zapad kepeci i degenerici. To je život grozničavog tempa. Nije uopšte čudno da do sličnog zaključka dolaze mnogi inteligentni stanovnici Zapada kojima Sovjetski Savez i zemlje koje zavise od njega izgledaju kao legendama ostrva sreće. Ko zaista stvara. osim slikanja već gotovih likova prijatelja i neprijatelja. penje se krivulja proizvodnje. rastu nove fabrike. to jest komuniste (partijske ili nepartijske) i klasne neprijatelje. A kad uspe da stvori.da se nadu u jednom ili drugom taboru. Proces ovih promena. a ono opet nastaje iz prevazilaženja otpora koji se predstavlja kao apsolutni otpor. ne znajući ništa o pitanjima Zemlje. to je građenje u doslovnom značenju te reči. Između njihovog nepostojanja i posto­ janja nalazi se stvaralački čin koji je nemoguće razumeti kao podleganje „istorijskom talasu". Nema drugog puta za čoveka osim da poveruje unutrašnjem impera­ tivu i baci sve na kocku zato da bi izražavao to što mu se čini da je istina. trezveno misleća bića. „Građenje socijalizma" nije samo slogan.sumnjivo je. Mikelandelove skulpture su ostvareno delo koje traje. nesumnjivo bi došao do zaključka da Istok nastanjuju razumna. Da h ovakav komformizam pogoduje ozbiljnom umetničkom radu? Najblaže rečeno . ispostavlja se takođe da delo potvrđuje nekakav „istorijski talas". Između ove dve vrste ljudi su oni koji se kolebaju. Bio je trenutak kad nisu postojale.građane. sam je.predstavlja. Za ostale ostaje tužna laž sigumog mesta na „istorijskom talasu". Danas mogu da stvaraju samo oni koji još imaju tu veru (medu njima je izvestan broj staljinista koji praktikuju ketman) ih oni koji stoje na stanovištu laičkog sto­ icizma (koji je sigurno takođe oblik vere). Pogled prolaznika nailazi svuda na skele. nove zgrade kancelarija i ureda. Kad bi stanovnik Marsa. 167 . jedinu književnu temu. pojavljuje se mnoštvo imitatora i sledbenika. koje su krunisane ili poptpunim poboljšanjem ili potpunim padom . Štampa. to jest na metafizičku veru. ipak oni moraju . ljudske mase menjaju se nečuvenom brzinom. koji postoji izvan promenljivosti ljudskih stvari. U tome se sadrži tragedija dvadesetog veka.

društvo mu određuje izvesne granice koje ne treba da pređe. život u velikim masama proizveo je ipak nove bolesti. svemoćna je i drži mač nad glavom svakog građanina. Čovek izložen njegovom uticaju bespomoćno se koprca: to je kao borba protiv matematičke igre simbola. Nikad nije sam. nažalost. dosad nepoznate vrste.čak pod pretpostavkom da im se dozvoli praksa . pre svega. kažnjavajući ga za neopreznu reč. Nešto shčno dogodilo se i ruskim revolu­ cionarima. usamljenosti čoveka. mada su para168 . Njegov poraz ili pobeda je javna stvar. okreće se protiv dijalektike koju primenjuje Centar: utoliko gore za unutrašnje suprotnosti pojava. više nego u fantastičnim narkoticima. kaže se da je sam sebi kriv.Građanin narodnih demol<Tadja nema nervozu. nisu ni na čemu zasnovana: ortodoksija ne može da oslabi priti­ sak pod pretnjom da će prestati da bude ortodoksija. Neko je rekao da je dvadeseti vek vek sintetičkih proizvoda sintetičkog kaučuka. Kao što je poznato. Igra svoju ličnu igru. to jest unutrašnje suprotnosti pojava. u narodnim demokratijama psihoanalitičari . Obećanja davana s vremena na vreme građanima da će država početi da odumire u trenutku kad se postigne vladanje nad čitavom zemaljskom kuglom. tifusa i sifihsa. koja je samo naizgled slična Hegelovoj filozofiji. Na Zapadu čovek stoji pred društvom koje podsvesno smatra nečim nevezanim s njim. što je bilo san teoretičara nije ostvareno i ne može biti ostvareno ako postoji strah svih od sviju. sintetičkog benzina . dakle. propada zbog ravnodušnosti okoline: zato što ga. tako operisane gusenice žive i dalje. Patnje čoveka u narodnim demokratijama su nove. okoli­ na posmatra s preteranom pažnjom. Država. Najzad se predaje . Na Istoku nema suprotstavljanja. Neka mu pomaže psi­ hoanaliza. Ako gubi.ne bi zaradili ni paru. Oni su pronašli navodno efikasna sredstva za ovladavanje silama Istorije i realizovanje ideahiog društva. Dijalektika. Osnovni cilj: otklanjanje borbe za život. Čovečanstvo je pronašlo uspešna sredstva protiv boginja.i isto tako stvorena je veštačka dijalektika. Ako propada.i u tome leži tajna prave vlasti. koja dobija tako različite oblike u kapitalističkim zemljama. česte neuroze na Zapadu su rezultat. niti granice između čoveka i društva. o kojima se priča. utoliko gore za stvarnost. koja je po Lenjinu trebalo postepeno da odumre. Postoje vrste insekata koji ubadaju gusenice drugih insekata i ubriz­ gavaju u njih otrov. Metod je ipak efikasan kad je reč o borbi s neprijateljima. I Istorija hn uzvraća podsmehom. u zamenu za to on dobija garanciju da se niko neće previše mešad u njegovu sferu rada. koji su nekada dobijah karakter masovnih pošasti.

kaže se pacijentu . Naredbe koje padaju iz njegovih usta.1944. Ne uzimaju u obzir činjenicu da sami istorijski do'gadaji vode ljude ka tome što je predmet tih dela. a takođe napada se iznutra: kaže se da je njen otpor izazvan klasnom svešću. Samo slepi mogu da ne vide tragičnu situaciju u kojoj se našla ljudska vrsta kad je poželela da uzme svoju sudbinu u sopstvene ruke i odstrani slučaj. ko neće da je prizna. ne znajući da je njegov dalji život odmeren i upisan u opšti račun. Naivni neprijatelji otrova mogu smatrati da če se. sve više se širi crvena boja koja se na početku . zatvarajući dela Marksa i Englelsa u sefove i ne pokazujući ih nikome. samo starci kojima je ostalo malo dana do smrti mogu s izvesnim pravom smatrati da su se već skoro istrgli iz njegove vlasti.) A nije teško zamisliti dan u kome bi se milioni ljudi. koja bi bila pobeđena stvamošću. Pokorila se Istoriji . Oni koji nikada nisu iskusili na sebi njihovu magnetsku moć mogu se smatrati srećnima . (Shčno onaj. Slično se u ljudski um u narodnim demokratijama ubrizgava anesteUčko sredstvo. poslušni toj filo­ zofiji. od njega se nije moguće skloniti. ne samo zato što bi tada iščezao strah od vojne sile. Oči božanstva su tako konstruisana da gledaju svuda kud god se uputi čovek. Sve veći uspesi. može biti optužen za to da namerava da na taj način štiti svoje komplekse. i 1945. Kad je um već pripremljen. u njega se polažu jaja staljinističke inteфretacije.lisane.ali ne zna se da lije to razlog za ponos.ograničavala na malu grupicu vernih 169 . poraz bi otkrio pogrešnost veštačke dijalektike. pre svega zato što je u toj filozofiji uspeh integralni deo rezonovanja. pošto si već marksista . Građani Istočne Imperije ništa toliko ne žele kao oslobođenje od terora koji vrši njihova sopstvena misao.m o r a š biti staljinista jer izvan staljinizma nema marksizma. ona preo­ bražava mase. U zgradi Centralnog komiteta stratezi pomeraju zastavice na mapi borbe za vladanje umovima. . istupa satiruća moć države. Filozofija Istorije koja emanira iz Moskve je filozofija-sila. u njihovo telo insekti-trovači polažu jaja i telo gusenica služi kao živa ostava mladom pokolenju. raspolaže tenkovima i avionima. Ljubavnici u krevetu obav­ ljaju svoje ljubavne obrede pod njegovim ironičnim pogledom.a Istorija je svirepo božanstvo. ko ne žeh da se podvrgne psihoanalitičkim intervencijama. glas su vešdh žreca skrivenih u njegovoj praznoj nutrini. Protiv nekoga. naglo okrenuli protiv nje. otkloniti opasnost. dete se igra u pesku. to je dijalektički materi­ jalizam. Takav dan bi došao ako bi Centar izgu­ bio materijalnu moć.

slušajući Jevandelje emitovano preko radija. dugo ne bi bilo ničega osim krvi i haosa. 170 . Tamo gde je stajala. piramida misli bi se stropoštala. i mudraci su ljudi. „Oni su umeli da vrše propagandu! Daleko smo mi od njih!" . a pohod Nove vere na planeti s pohodom hrišćanstva u Rimu koji se raspada. Ipak.pridošlica s Istoka.uzviknuo je s tugom jedan partij­ ski dostojanstvenik. I njih spopadaju nemiri i strahovi. zavide Apostohma na nji­ hovom daru za posezanje u dubinu ljudskih srca. Nova (anti)religija čini čuda: pokazuje sumnjičavima nove građevine i nove tenkove. Poredeći sebe s prvim hrišćanima. A kad bi čuda ponestalo? U rukama koje aplaudiraju pojavili bi se noževi i pištolji.

a što je još gore. što je možda ispravno.upitao me je u Varšavi moj prijatelj koji odskora bezrezervno obožava dijalektičku mudrost Centra. čija je tela pogazio slon Istorije. oceniće ove činove kao male prestupe u poređenju s veličinom ostvarenog dela. a on će pružiti na tebe prst . otre­ sajući prašinu i paučinu.s tim mogu da se složim. posegne za tim tomovima.poznato je istoričarima. nazivana hrišćanskom. znaš li šta će se dogoditi?" . koje gone u Kordiljerima vitezi koji se bore verom i mačem. Da je teri­ torija.tu je moj prijatelj napravio preteći pokret kažiprstom . Zaborav pokriva pobeđene i neko ko bi se suviše revnosno udubljivao u registar proteklih zločina. Bavljenje sudbinom naroda. nije lišena farisejstva. u kojima autori . nazivana Istočna Pruska. Plemenita ogorčenost na one koji danas pokušavaju da stvore drugačiju civilizaciju.IX BALTI „Ako budeš stalno mislio na te svoje Balte i logore. izgrađena je na krvi nevinih.pretežno sveštenici . dokazuje sentimentalnu prirodu i uglavnom ne vodi ničemu . osedeo bi od užasa ili bi postao sasvim ravnodušan. Civilizacija. Kartoteke zločina biće čuvane na mestu udaljenom od ljudi i sigurnom.i viknuti: Idiote! Upropastio si život baveći se glu­ postima!" Istina je da mi je teško da se oslobodim razmišljanja o Baltima. davno bila nastanjena pruskim narodom. a kad naučnik budućeg vremena. koji su doživeli istu sudbinu kao Karibi od ruku obožavalaca Isusa koji govore nemački . ali u recima istoričara nema očaja majki i patnje dece. te zločine zamislio u pojedi­ nostima. niti će dati pregršt hrane beguncima iz zemlje Inka. Verovatnije 171 . služeći se sličnim sredstvima. beskoristan je. On neće vaskrsnuti Karibe koje je poubi­ jao gubernator Ponse de Leon. Ponešto ipak mogu da kažem kao svoje opravdanje. Bes koji se oseća kad se čitaju memoari iz šesnaestog veka.beleže neizmerna zverstva koja su počinili španski konkistadori u Americi. „Provešćeš svoj život i staćeš pred Zevsa.

jer onaj ko ga je ubio ili izdao naređenje da se ubije sedi na nekoj tački zemaljske kugle za stolom. pisao bih sada odu Generalisimusu. Baltičke zemlje . na ivici velikog kontinentalnog masiva. današnji vladari su izvukli zaključak iz jednostavne istine da ono što ne postoji na papiru. kao što je poznato. Narodi koji ih nastanjuju nisu sloven­ ski. od trenutka kad je stanovništvo primilo hrišćanstvo. Ako je podvrgavan torturama. Kad ne bih pristajao na rizik. Zna se samo da su se potamanjeni Prusi služili sličnim jezikom. Postoji verovatno neka mera koje se ne smemo lišiti jer u protivnom ispostaviće se da su plodovi sutrašnjice koji dozrevaju truli. Međusobno bliski. A ako čak taj čovek više nije živ. teror revolucija. ne postoji u stvarnosti. posmatraju kroz istorijski teleskop plodovi sutrašnjice kako dozrevaju stu'ov je zahtev.prostiru se. na stolu su hleb. Živi čovek. Činjenica da tako mislim rezultat je toga što su poslednje dve hiljade go­ dina videle. Jezik Estonaca je srodan finskom. Od ta tri naroda samo su Litvanci uspeli da u prošlosti stvore veliku državu čije su granice dosezale do Dnjepra i održe je izvesno vreme. Pretpostavimo da će se tako dogoditi. bolje branim plodove sutrašnjice nego moj prijatelj koji odobrava. Zaliv ih odvaja od Finske.smatrao to neko manom ili vrlinom. ludilo za zlatom. konkistadore i dželate. ne samo razbojnike. Pa ipak. jezici Litvanaca i Letonaca dosad su zagonetka za naučnike: ne zna se odakle su stigla ova plemena da bi se nastanila u donjem toku Njemena i Dvine.Estonija. ne može biti tako lako izbrisan iz sećanja. nje­ gov glas stiže bar do onih koji (što za njih nije uopšte ugodno) imaju bujnu maštu. ritmičke počasti ličnosti istaknutog državnika nije naročito teško (ova vrsta rada podseća na prevodilački rad). Uzimam na sebe rizik da grešim i plaćam. ne želeći da odobravam. umesto ovoga što pišem. to je još uvek sadašnjost. kako kaže moj prijatelj.je da tih kartoteka neće uopšte biti jer. Slabo nastanjena teritorija tri zemlje. Meni se čini da. suvo meso i čaj. Baltičko more od Švedske. makar bio udaljen hiljadu kilometara. Zahtev da se to stoje sadašnje gleda kao prošlost i bez uzbuđivanja glupostima. Uz ovladavanje pesničkom tehnikom. beda radničkih klasa da. bila je 172 . sastavljanje zvučne. već i da su živeli i radili ljudi za koje je zlo bilo zlo i kao takvo moralo je biti imenovano. naš odnos prema stvamosti razlikuje se od našeg odnosa prema prošlosti . u skladu s napretkom. Letonija i Litvanija . Masovna klanja. a njegova deca raduju se poklonu koji im je on doneo. ali ko zna koje bi razmere dostigli ti porazi kad bi svako smatrao da treba ćutati i odobravati.

s izuzetkom možda Čehoslovačke. Crvena armija prešla je granice Letonije. U tom pogledu podsećale su na Dansku. a književnost i školstvo nadovezali se na narodne tradicije. delimično zato što su lokalni rodovi prihvatih jezik i običaje došljaka. Sudbina tri zemlje rešavala se u razgovorima između Molotova i Ribentropa.bih su svetlost. njihovom načinu ishrane. Standard stanovnika. po izgledu nji­ hovih kuća. delimično zato što su došljaci doneli sa sobom svoj jezik i običaje. dakle. bio je viši nego u drugim državama Istočne Evrope. Usled ko­ lonizacije nastala je dvojezičnost: stvarni vladari .pretežno nemačkoj i poljskoj. Litvanci . Sva tri naroda odlikovao je žestoki patriotizam koji je često prelazio u šovinizam . Godine 1939. jaja. stanovništvo tri zemlje brojalo je oko šest miliona stanovnika.što nalazi objašnjenje u prošlosti. Nacionalni jezici postah su jezici novih država. Ti događaji su za 173 . U vojnom pogledu sve tri zemlje su bile nenaoružane. Estonci i Letonci bili su u pretežnoj većini protestanti. Litvanije i Estonije. međutim. Ko poznaje životni stil farmera. lako će dobiti sliku egzistencije u ovim pribaltičkim teritorijama. Dobro razvijeno zadrugarstvo olakšavalo je seljaku prodaju njegovih proizvoda. pod pretekstom da vlade ne obezbeduju valjanu sigurnost sovjetskim vojnicima stacioniranim u bazama. maslaca. ne samo u tom pogledu. Posle Prvog svetskog rata tri zemlje su prestale da budu provincije ruske carevine i stekle su nezavis­ nost. u porodici koja je govorila poljski. malo više od stanovništva Čilea. na obali reke s litvanskim imenom.govorili su nemački (Estonija i Letonija) i poljski (Litvanija). a dotadašnji državni aparat prestao da postoji. jer rodio sam se tamo. sudeći po njima. Vlade baltičkih zemalja revnosno su dale svoju saglasnost (štampa je posvetila tada mnoštvo članaka trajnom. Radikalna agrarna reforma otklonila je uticaje zemljoposednika. Juna 1940. žitarica i živine u Zapadnu Evropu.a to su bili vlasnici zemaljskih dobara . malo manje od stanovništva Švedske. Prva svetlost koju sam video u životu.podvrgnuta jakoj kolonizaciji . narod se služio domačim jezikom i sačuvao posebnu kulturu koja potiče iz drevnih vremena. NKVD preuzeo je vlast. surovoj za te narode. godine.katolici. nesalomivom prijateljstvu s moćnim i dobrim istočnim susedom). godine Molotov je zatražio vojne baze. Bile su to poljoprivredne zemlje koje su održavale ravnotežu budžeta zahvaljujući dobro organizovanom izvozu bekona. Uostalom. Moj izveštaj o baltičkim zemljama nije uzet iz knjiga ili časopisa. Ujesen 1939. prvo drvo . prvi miris zemlje. miris i drvo tih krajeva.

Prvi čin tako izabrane skupštine bila je molba za uključenje republika u Sovjetski Savez. Ovoj molbi je udovoljeno. Postojala je samo jedna lista kandidata koju su vlasti istakle. stariji ljudi su pamdh sumorna vremena carizma .prema načelima organizacije društava koja nikad u Evropi nisu bila poznata. Najezda Spanaca morala je biti grozno iskustvo za Asteke. lutali nepristupačnim planinskim stazama.naivno .ipak. Trebalo je otići: posle davanja glasa dobijao se u pasošu pečat.staralo se da preda iscepane. stanovništvo . a pošto se isticanje kandidature izjednačavalo s izborom. kao što je živo samo ono.da je pokazao zlu volju. ona se nije približila Evropi već se udaljila od nje . Zatraženi su izbori za parlament. Isdna. koji su značili „da". čemu kamioni dekorisani portretima.mene tako živi. čemu onda pro­ paganda? Stanovništvo ništa nije razumelo. bilo je sto puta gore. Zašto su onda gradovi i sela bili zasud propagandnim lecima i brošurama. Misli i reakcije osvajača bile su podjednako strane za pokorene kao tajne katoličke teologije i pojam kasdljske časti za Asteke. poznatu dode pod tim imenom. nije hteo da glasa. zašto su zvučnici pozivali danju i noću. postao je poslanik. čemu venci. Običaji osvajača bili su neshvatljivi. njegova kandidatura je istaknu­ ta (zbog neznatnog broja komunista u tim zemljama svaki je bio rado korišćen). topili smo se u vodopadima. Letonce i Litvance nije bila manji šok. Mora da je bio to čudan doživljaj za njega: glasati za 174 . mitinzi i tribine? Ako postoji jedna lista i nema nikakvog izbora. Rezultat je bio impozantan. ploveći kanuom raznim rekama Evrope. Nekoliko godina pre izbijanja Drugog svetskog rata postao je staljinista. verski obredi nerazumljivi. putevi kojima se kretala njihova misao neispitani. ižvrljane listiće. Na dan izbora otišlo je ipak masovno da glasa. Ovi izbori nisu ipak ni po čemu podsečali na instituciju. kako bi glasovi bili nevažeći. zajedno smo pozdravljali izlaske sunca u dolinama Švarcvalda i među zamcima Rajnske oblasti. Tokom godina koje su Rusiju delile od pada carstva. Jedan od novoizabranih poslanika za litvanski parlament bio je moj drug iz rane mladosti. Mnogo desetina kilometara prešao sam s njim. Invazija Crvene armije za Estonce. Istina. Priznati su ipak kao važeći. Nepostojanje takvog pečata u pasošu značdo je daje njegov vlasnik neprijatelj naroda . Mada je podcao iz Varšave i njegovo prisustvo na terenu litvanske države na početku rata bilo manje-više slučajno. što se čita s lica i očiju dobro nam poznatih ljudi. to ni po čemu nije podsećalo na carizam.

Godine 1944. Seljaci su bežali u šume i tamo formirali naoružane odrede.rekao je On kad je bio već siguran u pobedu nad Nemacima. u skladu sa svojom doktrinom. I tako su stanovnici baltičkih zemalja postali sovjetski građani i morali da se podrede propisima koji su važih za druge. tovarenju u vagone i odvoženju u nenastanjene oblasti Evroazije. To je samo pojačavalo otpor jer često je čitavo stanovništvo okolnih sela. rudnike i kolhoze u daleke krajeve Sovjetskog Saveza. bila su prazna i opljačkana. „Hitleri dolaze i odlaze. Istovremeno su odvodili u Rajh veliki broj prinudno najmljenih radnika. Godine. u kojima je Zapadna Evropa počela da uživa u nesigumom i trenucima panike prekidanom miru nisu bile mime za baltičke zemlje. davala je slabe rezultate. zasnovane na imućnim seoskim domaćinstvima. U odnosu na manje grupe stanovništva 175 . više volelo da se priključi par­ tizanima nego da se izlaže sigumoj propasti. to jest iskorišćavanja antagonizama između siromašnih i bogatih seljaka. S tačke gledišta novih vlasti. živela na nivou. s kojom ga ništa nije vezivalo. to jest sve Jevreje. Metoda „produbljivanja klasne borbe u selu". mada se od tada u Istočnoj Evropi trebalo privići na slično reprezentovanje pojedinih zemalja strancima koji su u slučaju potrebe menjali čak imena. Tokom 1941. vetar je fijukao u izbijenim prozorima i izvaljenim vra­ tima. starost i pol. pred­ stavljala je na neki način skandal. bili pobijeni ili deportovani.priključenje države. Nacisti su pak počeh da ubi­ jaju kategoriju stanovništva koju su. spomenik drevne prošlosti. u poređenju s kojom je životni standard drugih građana Sovjetskog Saveza bio sirotinjski. velika količina oružja ostalog posle ratnih operacija i izvežbanost u partizanskom ratu podsticah su na otpor. čiji su stanovnici pobegh. ah narodi ostaju" . smatrali nepoželjnom. pozna­ toj mu samo iz propagandne literature i zvaničnih statistika. Kaznene ekspedicije su opkoljavale sela i ubijale one koji su ostali u kući. s decom i ženama. to jest masov­ nim racijama. Kolektivizacija je ipak naišla na znatne smetnje. Najhitniji zadatak bio je uništenje dotadašnje agrarne strukture. Zbog neprijateljskih raspo­ loženja stanovništva trebalo je pribeći radikalnom sredstvu. ovu teritoriju zauzela je nemačka armija. ta masa ljudi koja je. bez obzira na njihovu klasnu pripadnost. Bila je to novost. Trebalo ju je podvrgnuti vaspitanju. drugoj državi. Sela. baltičke zemlje je ponovo zauzela Crvena armija i Centar je pristupio asi­ milaciji ove teritorije s drugim teritorijama države. a ubrzo su počele masovne deportacije nekih kategorija stanovnika u logore rada. pretežno u polama područja. Ovaj zadatak su obavili s velikom preciznošću. uostalom. Zatvori su se napunili.

u razgovoru visoki funcioner Centra.nije mi poz­ nato i verovatno niko ne zna statistiku. skin uo ga sa zida i postaviv. s. treba da bude čvrsto zatvoren. Knjige takođe. Stanovništvo Sovjetskog Saveza treba da bude izmešano: samo rastapanjem pojedinih nacionalnosti u „ruskom moru". tamošnji veći grad Kenigzberg. br 4. Jer nije cilj uništavanje stanovništva. br 7 . U sela su dovođeni kolhoznici. Ali svakom s v o j o m rečju. ali zemlje ostaju". preimenovan je u Kaljinjingrad i više se ne razlikuje od Tule ili Samare. u kome se kuvaju baltički na­ rodi. 5 2 . Šta treba da učinim? Vođino lice. Kada mladi nauče na litvanskom.ši n a sto. Koliko su stanovništva izgubile ove zemlje pre nego što je njihova ekonomska struktura prilagođena. N e w York. draže Staljine. u čijim se zidinama rodio i proveo ceo svoj život Kant. „Ljitva to budjet. postići će se cilj . godine .to jest jedna kultura. tako mirno. po naredbi upućivanih na mesto koje su oslobodili domoroci. jedan univerzalni jezik. Šta treba da učinim? „Sovjetska vlada o d l u č n o se obračunava s narodnim neprijateljima . Škole i univerziteti svakako upotrebljavaju domaće jezike. Sada znam kako ću postupiti".1 2 ) .ova rečenica bi pre trebalo da bude zamenjena drugom: „Narodi dolaze i odlaze. Među partijskim vlastima i visokim činovnicima preovlađuju ruska imena. Činilo mi se da ovaj pronicljivi p o g l e d probija z i d o v e m o j e male sobe i izleče u prostranstvo da obuhvati čitavu zemaljsku kuglu. u gradove administrativni kadrovi i njihove porodice. estonskom ili letonskom kako da budu dobri patrioti Sovjetskog Saveza i kako treba da cene sve što potiče iz Centra. n j e g o v e oči koje tako jasno gledaju dalekosežnim p o g l e d o m . g l e d a o sam i razmi. a od lokalnih imena jedan deo su pseudonimi uzeti za privremenu upotrebu. svakim s v o j i m g e s t o m . april 1 9 5 0 . cit.Pгišao sam Staljin ovom portretu. . Ne znam šta bi p o m i s l i o neko ko bi me v i d e o tog trenutka. Čvrsto im venijem. to jest do 1950. organ S a v e z a književnika Litvanske Sovjetske Socijalističke Republike. " To su tvoje reči. Pokazatelj bi mogao da bude broj došljaka iz udaljenih krajeva Sovjetskog Saveza. U gradovima se čuje više ruski nego estonski. Teritorija koja je nekada povezivala baltičke države s Nemačkom. kao i uvek. . 176 . ruski jezik će izaći kao pobednik u konkurenciji i preći u višu fazu svesti". „Lithuanian Bulletin". to jest pogranični pojas Istočne Pruske nastanjena je čisto ruskim stanov­ ništvom. s licem u šakama. Kotao. („Pergale" „Pobeda"). Sa ostrva koja se nalaze uz obale Estonije estonski ribari više ne odlaze u lov. no Ljitovcov nje budjet" rekao je 1946.šljao. Proces nije završen. Cilj je uništavanje klasnog neprijatelja. v o l j e n o g lica. letonski ili lit­ vanski jezik. s v a k o m kaplju krvi o s e ć a o sam da tog trenutka za m e n e na ć e l o m svetu ne postoji ništa o s i m tog najdražeg. •^^.

Poticalo je od porodice.Gde je tu razlog za ljutnju? Mali svet baltičkih zemalja bio je svet poz­ nat iz Brojgelovih seoskih slika. Ruke koje stežu kriglu. a ne kaznene ekspedicije. Ljudi su to izvršili s potpunim uverenjem da izvršavaju istorijsku dužnost. i bilo upućeno rođacima u Poljskoj. Ovde isto tako nema nikoga. Ako je takvo pismo slučajno stiglo do mene (posetio sam čoveka koji gaje dobio. A ipak. Majka će umreti. higijeni i čak najpovršnijim obeležjima civilizacije. medveđa otežala dobrodušnost. a standard snižen da bi se tako izjednačio sa standardom stanovništva u ostalim delovima Sovjetskog Saveza. koliko takvih pisama je osta­ lo nenapisano i koliko je samo bilo onih koji su mogli da ih napisu umrlo u nepovoljnim oblastima severa od gladi i preteranog rada. dobijale su se reči „večne ropkinje". Moraće da se udaju i zatvore u sebi nešto što je ne177 . A procenjujući matematički. Konstatuje se katastrofa. bilo je mučno. ako su žive. Oni koji su bili tamo. osećao bi se otprihke tako kao Balt preko Urala: takva je razlika u čistoći.koliko li je onda drugih. preseljen u selo u Kongu. svako mora jednom umreti. potvrdiće da ne lažem. agrarna reforma podelila je veće poljoprivredno vlasništvo seljacima. nasmejana crve­ na usta. Pretpostavimo daje znatan procenat stanovništva uništila kuga. slično maski­ ranih znakova očajanja stiglo do osoba koje ga nisu. konačno. deportovane marta 1949. čitajući vertikalno. odlažu novine i mirno se dalje doručkuje. seljačke vrline: vrednoča. Možda je spopada takode briga za budućnost ćerki. ni za šta upotrebile. Sto se tiče drastičnih metoda. U trenutku kada kugu prihvatimo kao istorijsku nužnost. Pismo je suvo i sažeto opisivalo poslove koje su obavljale u kolhozu iza Urala. pismo koje sam imao u ruci. Porodica se sastojala od majke i dve ćerke. Stanovnik Njujorka. marljivost. škrtost. prestaćemo da ronimo suze nad sudbinom žrtava. štedljivost. Proletarijat je bio malobrojan. nose ovoga trenutka vodu iz bunara i majka brine zbog nedovoljne porcije hleba koje one dobijaju od nje kao platu. stalna briga za budućnost. jer nisu mogle. godine iz baltičkih zemalja u Sibir. Jer može se buniti samo protiv n e k o g a . ali ćerke moraju ostati zauvek. Poslednja slova pojedinačnih redova bila su blago zade­ bljana i. jer sa takvih deportacija nema povratka. ne znajući ipak ništa o pismu) . ponavljajući ove beznadežne reči: „rob zauvek"? Majka i dve ćerke. i seljačke mane: gramzivost. Kuga ih zemljotres uglavnom ne izazivaju negodovanje. privreda slabo razvijena. Zašto bi to trebalo da traje? Neoprostivi anahronizam kulaštva morao je biti uništen.

koje koriste murti-bingisti u svojoj pro­ pagandi upućenoj širokim masama. Ni jedni ni drugi nisu sasvim dosledni. Verujem mu kad piše o siromaštvu svoga naroda i cenim ga što ima veliko srce. Na dnu njihovih emocionalnih slogana uvek se nalazi apelovanje na moralnu pobunu. ni prstom neće maći da pomognu. Neruda mish na svoju braću. poziva se na ljudsku nepravdu. Postavlja se pitanje: da li je dopušteno ih nije dopušteno da se unište tri takva bića u ime viših ciljeva? Murti-bingisti odgovaraju daje dopušteno. to je razlika između sledbenika sa Istoka i sledbenika sa Zapada. bila je minimalna. Verujem mu dok piše o onome što zna. jer svaki čovek je dragocen. strana su im bila imena Platona i Hegela. Radovao sam se kad je uspeo da pobegne iz svoje otadžbine od hapšenja. Pablo Neruda je komunista. potiče iz Čilea. nešto što neće biti u stanju da prenesu svojoj deci koja govore ruski. Nisu čitale nikakvu ozbiljniju knjigu. Na primer. kao nagra­ da data mu je moć reči. ni ćerke nisu odlikovale posebnim vrlinama. Niko 178 . Marksa i Darvina. pišući. Njihova farma imala je tridesetak hektara zemlje. Hrišćani tvrde da ne treba nikome nanositi nepravdu. Ćerkama su bile u glavi samo lopice i subotnji plesovi na travi. a uveče su osuđene na trovanje bioskopom i televizijom smatraju nečim sasvim normalnim. Preveo sam mnoge njegove pesme na poljski. Korist za čovečanstvo od njihovog mirnog života u seoskom domaćinstvu. Ipak. a ne na sebe. radostan život ljudi Sovjetskog Saveza. Njegovo rezonovanje je ispravno. duhovnu smrt širokih masa koje danju teško rade. Pablo Neruda. Eto. Komunisti sa Zapada potrebna je vizija zlatnog veka koji se v e ć ostvaruje na zemlji. omiljeni u njihovim zavičajima. Možda se ni majka. Deportovane su tri žene jer su bile kulakinje. ali pošto izreknu tako lepo mišljenje. Pošto. Prestajem da verujem kad počinje da piše o tome što ja znam. izuzev izvesnog broja kilograma proizvedenog sira i maslaca. Majka je svake nedelje odlazila s debelim molitvenikom u crkvu. ali kod kuće je bila rospija i ispoljavala bolesnu škrtost. kad ludilu kapitalističkog sveta suprotstav­ lja srećan. ali ne zaboravlja daje to korisna laž. Murti-bingista sa Istoka nastoji svim silama da tu viziju u umovima učvrsti. prestajem da mu veru­ jem. veliki pesnik Latinske Amerike.razumljivo za okolinu. Devedeset procenata argumenata. Razne revolucije su poz­ navale trenutke terora primenjenog na protivnicima novog poretka. Ne samo da ih ne interesuje sudbina Balta. Hrišćani i pseudohrišćani da nije dopušteno. poput racija i prinudnih deportacija. već su rav­ nodušni i prema drugim vrstama uništavanja.

od 1917. a broj od dvesta ili trista miliona žrtava neće izazvati veće interesovanje od bogzna koliko francuskih aristokrata. Dosadašnje revolucije bile su ipak sitni događaji u poredenju s revoluci­ jom koja se danas vrši. koje uživa medu kolegama u Partiji. Zna on da je zemlja. Jedan od njih potiče sa Istoka. nepokornost njihove psihe koja koristi svaku priliku za oživljava­ nje starih oblika privrede. Tome treba dodati da je revolucija pobedUa u zaostaloj zemlji i da svakoga trenutka. koju je dobro upoznao preko mašinerije skrivene iza scene. i da manji ili veći procenat nevinih medu njegovim drugovima iz logora ne dokazuje ništa: bolje je osuditi dvadesetoro nevinih. Mada je nevin. kao što nam izgledaju godine terora Francuske re­ volucije. dakle. nego pustiti jednog štetočinu. očekivati novu etapu. razumljivo je što se trenutak terora starih revolucija razvlači u Najvećoj revoluciji na duge decenije. to jest komunizmu. izgledaće podjednako kratak. godine. smatrao je gde drva seku. preti regres. na koju može da se oslanja klasni neprijatelj. zahteva odlučna sredstva.danas ne plače za francuskim aristokratama čije su glave pale na giljotini. bilo u vidu unutrašnjeg raspada ili oružane interven­ cije spolja. Pun je plemenitog negodovanja i čežnje za realizacijom koja se odvija tamo odakle dolazi njegov drug. Centar je objavio da je već na etapi realizovanog socijalizma i da teži sledećoj etapi. A gde su teror i siromaštvo nikome ne može biti dobro. Ima za sobom tri godine provedene iza kapija zatvora i logora prinudnog rada t a m o . One su smerale ka rušenju malobrojne klase koja stoji na putu stvaralačkim težnjama i veštački zaustavljanim snagama. Stalni otpor tih masa. godine. Njegova pažnja je usmerena pre svega prema bezakonjima sistema u kome živi. Sadašnji trenutak. Klasna borba traje dok ekonomska osnova. Zlatni vek pripada budućnosti. Dakle. npr. posmatran sa distance. Drugi je zapadni komunista. Nije pokleknuo i nije promenio svoja uverenja. Današnja revolucija ne može se zadovoljiti trenutkom terora potrebnim za učvršćivanje nove vlasti. Drug ga gleda blagonaklono i reči koje 179 . to jest seljaka i zanatlija. ne bude uklonjena: predmet revolucionarnih dejstava su mnogomilionske mase sitnih proizvođača. Treba. Zamishmo susret dvojice ubeđenih sledbenika Centra (opis zasnivam na brižljivom posmatranju sličnih susreta). sigurnost istorijske nužnosti i vizija dalekih plodova sutrašnjice čine da mu se stvamost koja postoji tokom nekohko decenija ne čini toliko važnom. kao i privatnih prodavača usluga. Ipak. tu iverje leti. iz 2950. Pobedničko izdržavanje ovog iskušenja je izvor moralne snage za njega i poštovanja. dolina siromaštva i škrgutanja zubima.

Pesnik se mnogo bojao jer su u gradu izvršena brojna hapšenja i stalno je nestajao neko od njegovih prijatelja i poznanika. njihove unutrašnje sumnje više neće naneti štetu Velikoj stvari. Humor je blago začinjen zavišću. Moralna pobuna i entuzi­ jazam drugoga su za njega već samo nedostižan l u k s u z moralnog komoditeta. Mogu biti veoma korisni kao misionari medu paganima. ustajući. Pitanje Balta je deset puta važnije za svakog savremenog pesnika od pitanja stila. to jest takvo eksploatisanje osećanja da ona postaju cilj sama sebi. u kojoj je hvalio „srećne. da bi odobravanje bilo uspešno. Zapamtio sam pesmu. Poznat mi je pesnik koji se posle pakta Molotov-Ribentrop i izbijanja Drugog svetskog rata našao u jednom gradu koji je zauzela Crvena armija. metrike i metafore. Poezija revolucionara. ah onda kad je njihova zemlja zauzeta oslobodilačkom armijom. danas je eshatološka poezija. odvojena od predmeta koji ih je izazvao. opet padajući i ponovo se dižući. uglavnom stoji više od poezije kamemih umetnika jer sadržina.neće uspeti da se odupre opštem očekivanju i tražiće . Smišljeni načini potpune izolacije od stvarnosti koju praktikuju pisci murti-bingisti su začuđujući. u umetničkom pogledu. Čitalac traži nadu i ne tiče ga se poezija koja shvata to što ga okružuje kao s t a l n o . Jedina poezija. Doza je za njih prejaka. To je ljudski. kako bi izgledala njegova vera? Iskustvo je pokazalo da većina tih zapadnjaka nervno ne izdržava duži boravak u Centru. Slabost fevolucioname poezije pojavljuje se tamo gde ona počinje da slavi željenu budućnost već kao ostvarenu ili koja se ostvaruje na delu zemaljske lopte. Ponekad se samo u očima pojavi jedva primetna iskrica humora. ne može mu se zbog toga zameriti. jer zna da je to njegova obaveza. Kad bi čovek koji s njim razgovara z n a o . Teškoća odobravanja se ne sastoji u tome što su „pozitivne" vrednosti protivurečne samom načelu književnosti.prevrćući se. Teškoća odobravanja je u tome što. imućne kolhoze" sov180 .izgovara tačno odgovaraju očekivanjima. ne vodi dobrom pisanju. U panici je sedao da radi i ispod njegovog pera izlazile su vedre poeme koje su predstavljale blagodat mira i oduševljenje socijalističkom gradnjom. bliska ljudskim željama. oslobađa reči iz povoja prolazne književne mode. mora biti zasnovano na istini. Pomenuo sam Nerudu. dostojna tog imena. Sentimentahzam. Stvarnost proverava književnost pre ili kasnije. to jest takva koja poriče današnji neljudski svet u ime velike promene. kad bi preživeo isto što i on. Ako je neko obdaren tim bliže neistraženim unutrašnjim nabojem koji nosi ime poezije . Nepodudarnost reči sa stvarnošću sveti se čak ako autor radi u dobroj nameri. Kad nema odstu­ panja.

Osećanja. Godina i decenija se ne izjednačuju. Pa ipak. Najplemenitije reči imaju tada mrtvilo ornamenta. Međutim. Nekoliko meseci kasnije. ali umetnost ne nasta­ je iz dijalektičkog rezonovanja: ona сфе iz znatno dubljih i starijih nasla­ ga. ono što nagrađuju kao književnost samo je njen privid. stanovništvo „srečnih. praktikovana tokom nekoliko decenija. od kojih je stvorena radna snaga kolhoza. posmatrajuči iz hiljadugodišnje perspektive događaje našega veka. kao antirevolucionama grupa. Porodice rođaka su nesiguran elemenat i mogu se održati u pokornosti samo pomoću straha da će ih snaći slična sudbina. deset hiljada je moglo da strahuje zbog nezaposlenosti ili mogućnosti da izgubi posao. primenjivanih na to što se događa izvan Imperije i u njenim granicama. U liberalno-kapitalističkoj privredi strah od nedostatka novca. što nije nikakav argument protiv sistema: dve-tri deceni­ je su suviše kratak vaspitni period. truju čitavo delo i daju mu sjaj fabrikata. improvizovani teror s dugotrajnim terorom. U kapitalističkom gradu. Deportovani mogu da požele da beže. Rođaci deportovanih nisu uopšte oduševljeni i uputno je i njih staviti na sledeću listu. identičnim pojavama. na primer. serijska proizvodnja. imučnih kolhoza" pozdravljalo je Nemce kao oslobodioce jarma i tek nerazumna svirepost osvajača uverila gaje da je bilo u zabludi. Pretpostavimo da priznajemo nužnost terora u periodima revolucija i da bi Balti. Ovde se ipak pojavljuje g o l i strah. trebalo da budu u neophodnoj meri uništeni. od pada na niži stepen društvenih lestvica gurao je čoveka na napor. primenjivan dugo. od gubitka posla. Dijalektičko rezonovanje može biti sasvim u redu. Elemenat vremena menja kvalitet dela. kad je nemačka armija započela invaziju. koja se hrani razumevanjem istorijskih procesa. onemogućava poštenu književnost. odmah se javlja sumnja može li se izjednačavati trenumi. Teror. zahteva stalni aparat i dobija trajnost institucije. to je argument protiv pesnikovih pesama. skupljanih u čoveku pokolenjima. koji ima sto hiljada stanovnika. silom utis­ nuta na površinu. smatrati giljotinu i deportovanja čitavih nacionalnih grupa. tragična zbog ravnodušnosti 181 . Ovaj sjaj upo­ zorava čitaoca: pažnja. podsticaj može biti samo strah. Ova činjenica možda neće ići u prilog vladarima-fdozofima koji bi želeli da vide čisto dijalektičku književnost. Ipak. rade bez volje i dosta su nezainteresovani za dobit koji ne ide u njihove džepove. Strah je uostalom odavno poznat cement društava. Ne zna se da li će neko.jetske Ukrajine. Dvojnost etičkih mera. Pošto seljaci. Taj strah im se predstavlja kao individualna situacija.

biće isto tako malo sklon dobrovoljnoj abdikaciji kao Kapital. jer je sredstva primenjivana prema njemu i njemu sličnima smatrao racionalnim i nužnim.tada je novo slobodno društvo moguće u budućnosti. Mladi čovek u Moskvi. Da h će se roditi uz upotrebu primenjivanih metoda. bio slobodan. U tom značenju su u pravu pisci narodnih demokratija kada tvrde da se slobodan čovek v e ć rodio. S vremenom kako čovek bude dobrovoljno i s radošću učio da izvršava svoje obaveze prema društvu. knjige.i neosetljivosti okoline. s tačke gledišta vladajućih filozofa. Njihova sudbina je potpuno ista kao sudbina drugih naroda koji žive u granicama Sovjetskog Saveza. pošto nisu Sloveni. a čak znatno efikasnije. koji je proveo tri godine u zatvorima i logorima prinudnog rada. ako je čovek sposoban da postigne punu svest. Međutim. rođen i vaspitan u novom sistemu. za koju je to što je nužno i to što bi trebalo želeti. tako i buđenje mržnje prema neprijateljima koji bi tu promenu hteli da onemoguće. Postupanje prema njima nije uopšte nepromišljena glupa svirepost. a to je sovjet­ ski čovek. otuđuje čoveka ništa manje. Časopisi. koji je sličnu dilemu rešavao pesimistički. radio imaju za temu kako tu promenu čoveka. u civilizacijskom pogledu bih su na znatno višem nivou od ostalih građana i. za koga bi rad prestao da bude Adamovo prokletstvo i postao radost i ponos. Goli strah. postoji ipak pitanje Balta. imaju teškoće s učenjem ruskog jezika 182 . pretiće prevratom. uvek će izvestan broj ljudi napraviti pogrešan izbor. ako sto hiljada ljudi živi stalno u strahu. postavljen umesto kapitala. a slabljenje napetosti straha. Ne vide se razlozi zbog čega bi ih trebalo tretirati drugačije. U tom značenju je komunista. Jasnost slučaja sastoji se u tome što su oni naglo uključeni i uopšte nisu bili pripremljeni za nove uslove jer nisu prošli ni kroz kakve prelazne stadijume. jedno te isto . Ako je sve na svetu podvrgnuto zakonima koji se mogu razumski upoz­ nati. Ako ipak božanska svest (za božanstvo ne postoji izbor jer onome ko vidi jasno nije potrebno da bira) nije čoveku dostupna. dakle. Protiv vlasti straha predviđena su sredstva: vaspitavanje novog čoveka. ako sloboda nije ništa više od razumevanja te opšte racionalne nužnosti. film. Zlato otuđuje čoveka od njega samoga. nalazi se na lošem putu kada vrši izbor i poseže za Dostojevskim. oni proizvode kolektivnu atmosferu koja pritiska grad kao veliki oblak. Tako će se najzad roditi slo­ bodan čovek. Ipak. Goli strah. čini ga kepecem. doze straha će se smanjivati. pitanje je vere. Ogromna literatura služi tom cilju. Osim toga.

U naučnoj oblasti mogu se čak podsticati narodi na takmičenje. međutim. nacionalizam se može kratko defini­ sati kao suprotstavljanje svemu što je rusko. neće biti ni ruski. pa ipak. Sto se tiče većih naroda. Manje nacionalne grupe. njen izgovor je bio veoma smešan). Stalno treba imati pred očima daleki cilj. na znatnim prostranstvima zemaljske kugle biti pri­ hvaćen ruski jezik koji će. stvoriče se jedan univerzalni jezik koji. Ukrajinski pesnici i kritičari. Može se pretpostaviti da će. uostalom. Сфес1 iz svojih dostignuća. ni engleski. ne žive više. to jest stapanje naroda u jednu celinu. ako boluju od antiruskog nacionalizma. Sve više ukrajinskih mladih pisaca prelazi u Moskvu i piše na ruskom. Uputno je podržavanje razvoja nacionalnih kul­ tura. proces borbe s mržnjom prema svemu što je rusko razvučen je na duge etape. s Krimskog ostrva uspešno je deportovan ceo narod krimskih Tatara). pre nego što se to dogodi. koji bi hteh da stvaraju p o s e b n u ukra­ jinsku književnost. ni nemački. U Ukrajini se mogu zabeležiti značajni uspe­ si. Sve što u kultumom pogledu zbližava dati narod s ruskim narodom vredno je zaštite. engle­ ski jezik kapitalizma. socijalistička po sadržini". Ne žive ni glumci koji su bih ponosni na nacionalno pozorište i otišli suviše daleko. a poznato je da je sadržina nacionalnih kultura bila dosad uvek klasna. Zbog toga nacionalizam zaslužuje apsolutno iskorenjivanje. Postojanje naroda nije moguće racionalno obrazložiti. U trenutku postizanja pobede i stadijuma socijalizma na čitavoj zemaljskoj kugli narodi če postepeno prestati da postoje.(video sam u sovjetskom fdmu malu Estonku kako recituje Puškinove sti­ hove. nacionalne razlike su ovde ozbiljan problem. u sadašnjoj fazi treba na njega računati kao na činjenicu. a pošto je ruski narod izvršio revoluciju i odredio modele socijalističke kulture. kako kaže On. Takođe je vredno staranja sve što učvršćuje sistem. već pre legura raznih jezika. a ruski je jezik socijalizma). Nacionalizam se može definisati kao uverenje da se nacionalna kultura zasniva na „nacionalnoj sadržini u nacionalnoj formi". mogu se likvidirati u celini (npr. samo u onoj meri u kojoj to priprema prelazak u sledeću fazu. Nesumnjivo. želeći da se takmiče s ruskim 183 . pod uslovom da poštovanje primata ruske nauke bude sačuvano (u jednoj od narodnih demokratija delikatno je odvraćana grupa naučnika od objavlji­ vanja rezultata njihovih naučnih radova jer su ovi rezultati bili suviše dobri i to bi moglo da ostavi utisak konkurencije s ruskom naukom na tom polju). Suprotnost naciona­ lizmu je formula „nacionalna kultura po formi. kasnije predstavljati osnovu novog univerzalnog jezika (kaže se da je francuski bio jezik feudahzma.

bangav. adminis­ tracija logora je pokrade. deportuju se grupe koje treba deportovati. Tada će i zatvorenicima biti bolje. Teško je negirati ispravnost velikog plana. Flober u Madam Bovari opisuje operaciju „pied boi^". verovatno ne bi zadržalo da ščepaju jedan drugog za gušu kad bi nestala kontrola Centra). Danas vide kohko je to bilo nerazumno (što ih. muče se oni od kojih treba dobiti priznanja. samo da bi osvojiU od svog suseda parče teritorije. 184 . Ovaj provin­ cijski lekar. on je nosio u svojoj nutrini revoluciju. odlučio je da izleči slugu iz mesne krčme. Nikakve svireposti se ne čine. Sve će se promeniti kad se životni standard poveća. opterećenu najvećim dostignućima u istoriji.a to se ne može menjati u sadašnjoj etapi.kulturu svojih kulaka. Njegovu prošlost. Ako lako ginu preseljeni u strane im uslove. Suprotstavljaju tu kulturu ruskoj kulturi. Kako se ipak može porediti! Ruski narod je veli­ ki narod. na primer. Česi i Mađari više nemaju pretenzije prema Zakaфatskoj Ukrajini. Teško je zahtevati da zemlja. baltički narodi . ali njihov rad bi prestao da se isplati. samo bogohulnik će hteti da poredi s prošlošću naroda koje je ruski narod oslo­ bodio. Prim. uortačen s apotekarom Omeom. koji je bio hrom. dostojne divljenja. sve one prihvataju jedinstven privredni i kulturni model iz Centra i ono što ih još razlikuje je jezik.kulturu posedničkih klasa. Nemci su prihvatili liniju OdraNisa. uostalom. Zadatak je težak jer pojedini narodi su opterećeni sopstvenom prošlošću i skloni da smatraju svojom kulturom .) . snabdeva svoje zatvorenike onako kao što Engleska snabdeva svoje vojnike. Jedini problem je pacijent koji se otima i viče. primenjena šema je drugačija i dugoročni program. predstavlja modifikaciju ranije stvorenih iskustava. Posle mnogo napora uspeli su da ga " P i e d bot (franc. U republikama iščezava problem manjine. Ubijaju se oni koje treba ubiti. Prethodno izlaganje nije lišeno dalekovidosti.pozorištem. pre nego što hrana stigne do zatvorenika. Uostalom. Pod vlašću Centra prihvataju međusobne ustupke: Poljaci su ustupili svoje istočne teritorije. koju je izvršio doktor Bovari. uspešno realizovan. koja nosi na sebi tako veliki zadatak. prev. težak posao i nedovoljna ishrana . za to su krivi klima. kao što majka nosi plod. Narodi Srednje i Istočne Evrope bili su do ludila nacionalistički i sprem­ ni da se međusobno masakriraju. U baltičkim zemljama stvar je na najboljem putu. Što se tiče narodnih demokratija. Možda onda ne bi umirali tako brzo. Ruski narod je izbavitelj sveta.

. Nacionalni ponos može biti apsurdno osećanje. Razumevanju psiholoških motiva treba pripisati sredstva koja utiču na mase. Parlamentarni sistem može biti u mnogim slučajevima fikcija koja osigurava vlast uvek istim društvenim grupama. zavrtnje i kožne remene. Pa ipak. pozvan iz susedne varošice. verovatno veoma potrebnih. A ipak. Etape su unapred odmerene i slede jedna za drugom s matematičkom tačnošću. koja primenjuje vladajući Centar. ­ Video sam ga još u R usiji. konstatovao je gangrenu i ampudrao nogu.Ovo je prilika da se vikne da će slepi progledati. Otvoren je sandučić i konstatovano da je noga otečena i prekrivena čirevima. ništa manje apsurdan. pacijent se osećao sve gore. Urlao je od bola. manifestacije mržnje prema neprijateljima. to nauka danas osigurava svim ljudima!" Nažalost. istina. Dva prijatelja su odlučila da je očigledno bio slabo zašrafljen. koja je unutra imala gvozdene kuke. Pritegnud su šrafovi. mogućnost odlaska do glasačkih kutija i davanja svog glasa protiv nekoga ima vrednost osvežavajućeg tonika. portreti vođa. Takođe učešće u demonstraciji uperenoj protiv nekog ministra. Flober je očigledno bio pakosnik i ismevao kult napretka gospodina Omea. ono što je nekada fanadzam obećavao svojim izabranicima. Osećanje da se treba potpuno pokoriti merama određenim u Centru i osloboditi se bilo kakvog uticaja na promene.nagovore da se podvrgne hirurškom zahvatu.izvikivao je lokalni dnevnik. biološki je koristan. a hromi prohodati! Ali. To uopšte ne znači da operacije koje vrše dobri lekari ne mogu da uspeju. propaganda za vreme izbora. Ogromne povorke. Operacija je izvrsno izvedena.za ljudski materijal je teško podnošljivo. uvek ostaje sumnja da li je lekar. zas­ tave. posle pet dana s pacijentom je počelo da se događa nešto loše. koja je s tačke gledišta zdravog razuma bacanje novca jer postoji jedna lista i rezultat je unapred predviđen. „То je sve u stvari dosadno ­ rekao mi je visoki funkcioner iz zemalja narodne demokratije. ali uvek iznenađujuće . Lekar. Ipak. posle čega je noga zašrafljena zavrtnjem u sandučić. Jedino je interesantno kako reaguje ljudski materijal. Nacionalni ponos 185 . ali ponos petla koji šeta po svom dvorištu među kokoškama. lake za logično tumačenje ех post. Doktor Bovari se zatrpao medicinskim priručnicima i po njegovom nalogu konstruisana je drvena kutija težine osam fund." Ljudski materijal izgleda da ima posebnu odliku: ne voli kad ga sma­ traju samo ljudskim materijalom. štrajkačka akcija ili čitanje opozicione štampe daju trenutke emocionalnog pražnjenja. „Hvala! Tri puta vam hvala! . s kojim imamo posla dobar lekar.

zadržava samo strah. onda treba očekivati masovne deportacije i naseljavanje gradova i sela došljacima iz dalekih krajeva evroazijskog kontinenta. Delovanje je uspešno zahvaljujući ponavljanju istih parola. novim zgradama. kao Strašni sud. Nedostaje ipak nekakav neuhvatljiv elemenat i ljudski materijal je mučen osećanjem f i k c i j e . i može se smatrati da se ni partijski kadrovi ovih zemalja ne bi odrekli tako velikog zadovoljstva. Što je još gore. putevima. Ceha. Može se žaliti zbog zaostalosti tih naroda i izražavati nada da će socijalističko vaspitanje to promeniti. Priključivanje baltičkih zemalja postalo je važan psihološki faktor. može biti doneta odluka koja uklanja čitavu vladu. negde gore. Litvanaca. Letonaca. koji im padne u ruke. onda jednom mora doći red na druge zemlje. Ako to što se tamo dogodilo posle priključivanja treba da bude p r e f i g u r a c i j a stvari koje će nastati. sve je unapred određeno. Poljaka. U svom profesional­ nom radu može se steći opravdani ponos. o kojima propaganda voli da go­ vori kao o suverenim. pošto duhovno stanje Estonaca. ne treba zatvarati oči pred neprijatnom stvarnošću. Drugačiji je slučaj s mnogomilionskim masama stanovništva narodnih demokratija. štampanih u Moskvi. Ipak. Pripajanje baltičkih zemalja za stanovnika Čilea ili Meksika izgledaće kao beznačajan incident. pomera granice zemlje . nezavisno od drhtanja ljudskog materijala. železnicama i uspešnom ostvarenju proizvodnih planova. Mađara.ili pak da se pojavi naredba da treba mrzeti one koji su do juče smatrani prijateljima. slične pretpostavke mogle bi se izvlačiti o na­ rodima koji su stфljivo i nmogo ranije bili vaspitavani. Rumuna i Bugara opravdava pretpostavku da ih od klanja svakog Rusa. Pa ipak. i pored svega. 186 . Ako je veliki Sovjetski Savez federacija i može da apsorbuje neograničen broj republika. koliko time kako će se na njih gledati u budućnosti. onog odlučujućeg dana. svakodnevno saopštavane vesti o privrednim ili kulturnim dostignućima zemlje. građanin ih možda ne meri toliko njihovom privremenom korisnošću. Godinama one u mislima razmatraju taj. Praveći svoj svakodnevni proračun reči i dela. Takav trenutak predstavlja se u svesti građana zemalja. Provodi život među knjigama i zna da mu. Izražavanje nacionalnog ponosa je očigledno nedovoljno. neće ponestafi lepih izdanja Lukrecija. Prijatelj koji me je upozoravao na Zevsov gnev je filozof. Ništa nije s p o n t a n o . neobični postupak moćne velike države koja nalazi analogiju samo u politici kolonijalnih država. Već sutradan. kad se ide dalje.takođe je uzet u obzir: treba da mu služe nacionalne zastave.

To su susreti naučnika društvene građevine. srećan je i slobodan jer. Zar samim tim nisam pripadao novim graditeljima sveta koji imaju viziju čoveka nadljudske čistoće? Bio sam sigurno „dobar paganin". u poredenju s kojima su predsednici. s neizbežnom nužnošću stvorio jedino ispra­ van metod dijalektičkog materijalizma. Moj prijatelj me je voleo. Susreti tih ljudi nemaju u sebi ništa od jalovih i neobaveznih intelektualnih divagacija. Pobeda Sovjetskog Saveza je podjednako sigurna kao stoje sigurno to da drveće ispušta lišće u proleće. U stvari. sakupiće uvek mnogo slasti iz istorije fdozofije. Ljudi koji su predmet hapšenja i deportacija su glupači i ne treba ih žaliti. 187 . Svuda izvan zemalja koje realizuju novoga čoveka morao sam se osetiti beskućnikom.što više bude rasla Velika Građevina. što nije dostojno ljubavi. Uvek sam čeznuo za čovekom koji bi bio čvrst. Čovek je društvena životinja. osim razumeva­ nja nužnosti. ali interesantnih studija dijalektičkog materijalizma. To su reakcionari. osećaju bol zbog nečega što je nedostojno bola. utoliko više dostojni prezira što pokušavaju da osporavaju daje to što misle samo odraz istorij­ skih procesa. Tragaoci za istinom su pajaci. izražavanih u njihovim pokretima. jer je video u meni veliku odvratnost prema buržoaziji. svaka druga sloboda je iluzija. ništa loše im se ne bi desilo i njihov život bio bi stvaralački i vedar. prezir prema sebi i drugima. Čovek. jer moja ogorčenost bila je ogorčenost boljševika. zna da su to naučnici koji ne trače vreme i kao on crpu znanja iz dijalektičkog izvora. Moj prijatelj smatra da su oni koji pate u novom sistemu sami sebi krivi. Sva moja poezija bila je o d b a c i v a n j e . jer služe interesima neprijateljskim pro­ letarijatu koji je. sa stidom sam skretao pogled sa sebe. a gledajući čoveka kakav je. iz starih pisaca i iz komplikovanih. koji prezire bednu savremenu književnost. to će se više pojavljivati izdanja klasičara i mudri čovek. Njihova opterećenost prošlošću tako je velika da nisu sposobni da razumeju zakone razvoja. Moj prijatelj ne veruje u „filo­ zofiranje". a njegovo razmišljanje je odraz kretanja materije. za koji ne pos­ toje oštre slike pojava. jer bio sam mu sličan. Nije se varao. kraljevi i premijeri protekle ere bili jedva improvizatori. svetao i čist. pripisujući mi unutrašnji plamen koji je čitavog mog života bio razlog mojih patnji. zato što se raduju tome. koji je razumeo nužnost. za filozofa ne može postojati ništa bolje od zemlje kojom upravljaju ljudi. to jest prema tupom i maglovitom mentalitetu. Kad bi razumeli. podižući se. Svaki dan protiče mu u napornom intelektualnom radu. a kad se sretne s ljudima sebi shčnim.

bio bih mudrac i mogao bih s pravom da postanem učitelj filozofa. Gledao sam ih dugo i odjednom sam osetio da mi suze teku niz obraze. Žena je hranila mlađe dete. Prolazeći. Kad bih to umeo da uradim. obnovljenoj posle ratnih razaranja. Pokret ruke koja sipa čaj. kao ostrvo u masi. da budem u Sovjetskom Savezu. sežući pogledom u daleku budućnost. Na mermernim stepenicama bilo je mnoštvo siromaha koji su spavah. sipao je čaj iz čajnika u solju i pružao je sta­ rijem sinu. zvučnici su urlali propagandne parole. naborane kože. pažljivo. njihova privatnost u masi . nežno pružanje šolje detetu. Kraj zida smestila se seljačka porodica: muž. Bila je to ogromna zgrada. Baveći se dijalektikom i boraveći u krugovima filozofa. naglo sam se zaustavio. brižljive reči. sa spuštenim crnim brkovima. Bila je to ljudska porodica. dirnut nečim. Zbijena svetina u kožusima. Sedeli su na кофата i zavežljajima. muž . Slušao bih Baha i čitao Svifta ili Flobera. Odozgo. Razgovarali su tihim glasovima na poljskom. Tada sam za trenutak shvatio nešto što je ponovo odmah nestalo.tamne.Imao sam izglede za pravu sreću. malu ljudskost. U mojim putovanjima na početku Drugog svetskog rata dogodilo mi se.eto šta me je potreslo. razočarao sam svoga prijatelja. Prevodio bih Sekspira . Čekao sara voz na stanici jednog od velikih gradova Ukrajine. iznad njih. U Varšavi. žena i dvoje dece. Zidovi su bili prekriveni portretima i transparentima neizrecive ružnoće. mada je bila zima. S vremena na vreme objavlji­ vao bih pesme koje dokazuju moju privrženost Revoluciji i njenim tvorcima. muzičara i slikara.kakvo uživanje je savlađivati otpor jezika i pronalaziti rečenice isto tako sažete kao rečenice originala! Izvršio bih marksistička proučavanja istorije Engleske šesnaestog veka. Ono što me je na to navelo teško mi je da objasnim samome sebi. mogao bih uostalom s velikom dozom omalovažavanja da se odnosim prema naporima književnika. radio bih u skladu sa zakonima Istorije. Mislim da moji podvesni motivi idu daleko unazad. njihovo izdvajanje. Postao bih možda univerzitetski profesor. 188 . kojoj je nešto nedostajalo za običnu. ispunjavala je svaki slobodan prostor i gnječila debeli sloj blata na podovima. A ipak. do jednog događaja koji ću opisati. I to što sam upra­ vo na njih skrenuo pažnju u masi. kojih sam se više dosećao po pokretima usta. istina veoma kratko. i moje naglo uzbuđenje bili su izazvani njihovom potpunom r a z l i č i t o š ć u . znajući da je umetnost koju su stvorili loša i da za to nema spasa. njihove gole noge virile su iz dronja. uniformama. s kapama s naušnica­ ma i vunenim maramama.

Za krugove. uz svu svoju savršenost. bila bi mi data izvrsna proteza dijalektike. a ne ljudi. Ali. i uvek uz zvuke orkestara. žele da isklešu novog čoveka iz kamenog masiva. dajući joj različita imena. Nisam siguran da li su nežnost s kakvom su baltičke žene negovale svoje vrtove. nalazeći se na strani mrmljanja i gunđanja kojima se izražavaju bespomoćne i potresne ljudske čežnje. koje drže u svojim rukama. nedovoljno i da je pravo na život i smrt.Poljski seljaci sigurno nisu stajali na vrhovima civihzacijskog razvoja. A. u kojima boravi moj pri­ jatelj. Znajući daje u čoveku zločin. ostavljanje praznog tanjira za putnika za badnju večeru . Čini mi se da se varaju. Zaćutimo. Ne tiče me se da li sam se našao na strani budućih pobednika ili pobeđenih. da koračam po mekom tepihu svoga stana. Moj prijatelj bi sigurno rekao da su to odvratni smrdljivi glupači koje treba naučiti da misle. eto. vike zvučnika i deklamacija optimističkih poema. Treba se učiti opraštanju. ili u Česima sačuvalo moglo je da se sačuva zato što nikada nisu izvrgavani lečenju metodom gospodina Omea. sujeverje poljskih seljanki koje su sakupljale razne vrste trava čudotvorne moči. zrno koje se u njima ili u Baltima. Ipak. dečacima koji izbegavaju društveni rad i kulacima. koje izdaje državna izdavačka kuća. i uživam u Šekspiru? Umesto ruke. I uvek u ime novog. odvaljujući ono što je suvišno. pretpostavka da je čovek tajna zvuči kao najgora uvreda. kao što veruje moj prijatelj. stotine hiljada deportovanih Poljaka u perio­ du 1940-1941. nikada ne bih mogao da za tim svetlom posegnem jer to svetio nije. uzurpacija. divnog čoveka. one koji su ubijeni iU potopljeni u barkama Ledenog okeana. kao što verujem. istoznačno sa socijalističkom svešću i nalazi se i u glupacima. Rastali smo se. i ne vodi li posipanje zrnevlja kamenjem rezultatima. Sada sam beskućnik. odričem se toga što je možda jedi­ ni poziv pesnika? Moj prijatelj prihvata nagu silu. kojom vrela krv teče od srca do prstiju koja drže pero. Znam jedno: ako moj prijatelj bude jeo 189 . Pravedna kazna. uz pesme. za koje treba pitati nemačke žene koje su preživele 1945. godinu u Berlinu.klice dobrih sila koje mogu biti razvijene. pošto ne možemo da zaboravimo prošle zločine. Da je njihovo znanje. Da li sam mogao. možda sam se rodio za to da bi mojim ustima progovorili „robovi zauvek"? Zašto bi trebalo da sebe previše štedim i da bih se našao u antologijama klasičara poljske poezije. on je delo Istorije. Možda su d koje sam posmatrao bili analfabete. Videći da je u čoveku svetio. ne bih mogao da na njega pokažem prstom jer. u kvartu privilegovanih. Mishm na zločine koji postoje i kojih će biti. monasima.

a slava mrska. ali teško onima koji to dozive. smatrao simptomima davnih nacionalizama i jadikovkom ponižene reakcije. to ču manje-više moći da dam kao svoje opravdanje. Neka dozvoli nekim drugim piscima Srednje i Istočne Evrope da se pozabave problemima koie su daleko od toga što ga boli. antičkog novca ili u uzgajanju retkih vrsta lala. makar to bile interesantne i beskorisne sklonosti. Osećao sam da. ruke. nije bila nužnost. oprostiti. 190 . naša planeta neće ući u period strašnih ratova i krvavih revolucija. Reći ću mu: „Nisam ja kriv što si me stvorio pesnikom i dao mi dar da istovremeno vidim šta se događa u Nebraski i u Pragu. ako nešto s tim darom ne učinim.slatke plodove pobede. Oči koje su videle ne treba da budu zatvorene. u baltičkim zemljama i na obalama Ledenog okeana. Siguran sam da bi. ne treba da zaborave kad drže pero. Mnogi ljudi su pro­ veli svoj život u sakupljanju poštanskih maraka. Sada spavaju u svojim krevetima ili predaju se kretenskim zabavama i zaista svakim svojim delom nastoje da zasluže uništenje. I možda će mi Zevs. ako su u ta svoja zanimanja unosili svu svoju strast. Samo što to što će ih uništiti neće stvoriti u njima slobodnog čoveka. Neka se veliki pesnik Latinske Amerike Pablo Neruda bori za svoj narod. stanem pred Zevsa (bez obzi­ ra na to da li ću umreti prirodnom smrću ili će me stići presuda Istorije). zemaljska planeta biće planski uređena za duga stoleća. Kada. moje pesme će biti za mene bez ukusa. ali traganje se neće završiti i nada će ostati sačuvana. Zevs bio prema njima laskav. Oprosti mi". Ako moj prijatelj bude imao mogućnost da se uveri da sila. Loše bi ipak bilo kad bi sve glasove. kako kaže moj prijatelj iz Varšave. koju je obožavao. koje su dotakle. koji stižu do njega iz Srednje i Istočne Evrope. koji nije nazvao idiotima kolekcionare starih moneta i odgajivače lala.

a nikada romanopiscem. u strašnom ideološkom pritisku vlasti da bi stvorile „novog čoveka". ne može se dopadati ljudima Onaj ko poseže za zabranjenim. naime. W y d a w n i c t w o Literackie.8 .Galimara' iskočio sam na površinu""). U eseju je. .ska. postao je poznat kad mu je objavljena knjiga eseja Zarobljeni um. Dugo je bio smatran političkim piscem i velikim antistaljinistom. Uostalom. Najveće zlo totalitarističkog sistema on je video u porobljavanju umova. Krakovv.. kako je više puta isticao. kako je moguće da već formirani..tek kad je Zarobljeni um izašao kod . (SveLski putnik).s.. da se prilagode uslovima koji su im sasvim strani. i to hermetičnim pesnikom za malobrojne čitaoce. reč je o nekoj vrsti antropološke ili soci­ ološke studije'*. Podroiny . intro­ spekcije i duboke refleksije. pa esejistom. Warikowicz-Miio. 7 7 . To je primer originalne esejistike s elementima autobiografije. zreli ljudi postanu pristalice staljinizma. u svetu poznata kao knjiga o komunističkom totalitarizmu.šwiata 1988. Česlav Miloš TO Česlav Miloš je uvek sebe smatrao pesnikom. Prihvatanjem prvog on podleže „zarob" U knjizi razgovora s '^Korespondencja Renatom Gorčinjskom: Renata Gorczyri. Povod za to su dve njegove knjige: roman Osvajanje vlasti i knjiga eseja Zarobljeni um." koja pokazuje ponašanje intelektualaca u totalitarističkom sistemu. Krakovi^ 191 .108.K (1952-1956).Zdanie". („. .GLAS SAVESTI ZA O D B R A N U M O R A L N I H V R E D N O S T I Pisanje je bilo za mene zaštitna strategija Brisanja tragova. Miloš predstavlja dva mehanizma koja čoveku iz zemalja Centra služe za prilagodavanje novoj situaciji koja ugrožava njegov identitet. Jer. sam Miloš je rekao daje „pohtički aspekt samo spoljašnji. rekao sve ono što nije mogao da kaže u poez­ iji. s. Ipak.. 1992. a drugi „ketman". Prvi je „Murti-Bing". Jedno od glavnih pitanja u ovom složenom delu je pitanje kon­ verzije. u stvari. nr 7 .

Na. kod nas je prevedeno j o š nekoliko njegovih knjiga: Tama skri­ va zemlju. Uz to. Začarana kočija. Osuđivan je onaj ko nije umeo vesto da se služi maskom. I svi su znali za to.ljavanju" uma. „ketman". po k o m e je snimljen film. odnosno prakukovali neku vrstu igre.Ježi Andžejev.u za vreme rata. Svoje lirske d o ž i v ­ ljaje u p e s m a m a izražavao je najčešće uz p o d s m e h . 1 9 0 9 .Kameni svet. Dela: Stvarnost. Zdruzgotina. g o d i n e objavio tri knjige pesama. pozajmljen je iz lit­ erature.1 9 5 1 ) debitovao je kao pesnik za v r e m e rata. Bete'". Pored o v o g romana. Game"' i Delte''^ čiji su portreti po nuiogo " A l f a . P o s l e izlaska iz logora napisao je zbirku pripovedaka Oproštaj s Marijom i nešto kasnije . Dejstvovanje ovih sila („Murti-Binga" i „ketmana"). On je nesumnjivo bio najpopularniji poljski p e s ­ nik k o d nas tokom šezdesetih i sedamdesetih godina {Servus. •"Gama . Boldin. Najpopularniji njegov roman.ski (Konstanty Ildefons G a i c z y n s k i . 1 9 0 5 . ovoga puta iz knjige Zozefa Artura Gobinoa Religije i filozofije u Centralnoj Aziji. »druge avangarde«.Tadeuš Borovski (Tadeusz Borowski. Miloš je pokazao na primeru četiri poljska pisca: Alfe".. i vladari. čovek se osečao moralno čist.široke poljske čitalačke publike. On je tipični predstavnik »ratnog pokolenja«. 192 . poslanik u Sejmu. radio je u diplomatskoj službi.1 9 5 3 ) dugo je b i o jedan od najomiljenijih pesnika . I drugi termin. K a o pesnik debitovao je za v r e m e studija u Vilnu i do 1944.ski.. 1 9 1 0 . Termin „Murd-Bing" Miloš je pozajmio iz romana Stanislava Ignacija Vitkjeviča Nenasitost da bi ilustrovao povodljivost intelektuala­ ca za lepotama Nove vere. u kojoj su se svi maskirah. Ide skačući po gorama.mvski vetar. Nioha.šoj čitlačkoj publici bio je nepoznat sve do 2 0 0 2 . književnik. N a d o v e z i v a o se na katastrofizam tzv. Vrata raja. nje­ g o v u poeziju krasi sočan i jedar humor.1 9 8 3 ) jedan od najvećih poljskih pisaca XX veka.. Posle toga pisao je isključivo prozna dela. nastale krajem devetnaestog veka. dok se prihvatanjem drugoga bori pro­ tiv toga.Konstanti Ildefons Galčinj. ""Beta . Madotm. Pepeo i dijamant ( 1 9 4 8 ) odigrao je posebnu ulogu u prvim posleratnim godinama. kao poslanik Poljske u Svajcarskoj. o kojima je Andžejevski i pisao. a potom ambasador u Francuskoj. 1 9 2 2 . pomoću kojih Nova vera porobljava ljudske umove. i oni koji su im podređeni. Iz nje je uzeo „priču" kojom je hteo da pokaže da ljudi o kojima piše Novu veru nisu prihvatali bezrezervno. B i o je jedan od organizatora Prve poljske armije u S S S R . Septembar.. kroz grotesku i fantastiku.1 9 8 6 ) .1 9 5 0 .. I tu dolazi do vrednosnog pomeranja.. •"Delta .ski (Jerzy Andrzejew. g o d i n e kad su o v e d v e zbirke pripovedaka objavljene zajedno u knjizi Oproštaj s Marijom. Var. važno je da je bio „lojalan" vlasti. Praktikujuči ketman. publicista i političar. Maloverni. Pedesetih godina bio je general­ ni sekretar i zamenik predsednika S a v e z a poljskih pisaca. Glumili su. U periodu 1 9 4 5 . član Centralne komisije partijske kontrole.).Ježi Putrament (Jerzy Putrament. menjanju ličnosti. dovodeči u zabludu predstavnike vlasti. Niko nije osuđivao takvog čoveka.

„Dobrotvor".. Više od trideset godina njegove knjige iz političkih razloga u Poljskoj nisu objavljivane. što odgovara orvelovskom novogovoru: „Okeanija".. Staljin. Svoj prvi članak u emigraciji.štvena i politička zbivanja. Miloševim junacima dovoljno je da prihvate Novu veru i budu lojalni prema Centru. Učinio sam to u trenutku kad je oponašanje sovjetskih uzora u Poljskoj postalo obavezno za pisce.čemu paradigmatični. a od 1947. Počinje ga recima: „То što ću vam ispričati može se nazvati istorijom jednog samoubistva. godine. koja je pretekla istoriju. Poznavaocima poljske književnosti neće biti teško da pogode ko su oni. Miloš govori: „Centar".. 193 . da napusti zemlju i ostane na Zapadu. Veći deo svog života Česlav Miloš je proveo u emigraciji. ako je već tako. naglo sam presekao svoje veze s poljskom narodnom demokratijom i postao emigrant. ili pak Zamjatinovom: „Jedinstvena Država". Njegova dela su dugo bila nedostupna široj čitalačkoj publici. Miloš je o komunističkom totalitarizmu pisao u vreme njegovog najvećeg razvoja na istoku Evrope. „brojevi" („unifi"). svestan šta to znači... „Veliki brat". „Nova vera". „proli". „On".emigrantski časopis za kulturna. zastrašujuće vizije u 1984. Tokom pet godi­ na lojalno sam služio svojoj socijalističkoj otadžbini. Smatrao je da gubljenje otadžbine za pes­ nika znači kraj književne karijere. komu­ nizam.. Ni posle dobijanja Nobelove nagrade za književnost (1980) on u Poljskoj nije bio potpuno prihvaćen.. Umesto reči: Rusija. dru. Moskva. „Pohcija mish". a književna karijera bila osigurana. pod naslovom Ne. u majskom broju časopisa „Kultura"'^ U njemu piše zašto i u kakavim okolnostima je doneo odluku.. „Čuvari". koji je najpre izlazio u Rimu ( 1 9 4 5 ^ 7 ) . u Parizu. važno je samo da dobro „igraju".. kako kaže. trudeći se da što bolje •"„Kultura" .. za koga se verovalo da se može preobratiti. da mu je ime izgovarano s poštovanjem. Čak ne moraju da čine to iskreno. Miloš je objavio 1951." Priznaje daje bio cenjen poljski pesnik i prevodilac. pa ipak kaže: „Boraveći u Parizu.. Ali. kada je komunizam na Zapadu u nekim krugovima izazivao divljenje. Bio je „dobar paganin". zašto Miloš nije dao njihova prava imena? Da h je možda time želeo da naglasi njihovu paradigmatičnost ili pak da pokaže da su oni do te mere obezličeni da im čak ni ime nije potrebno? Zato oni donekle podsećaju na „brojeve" ili „unife" iz Zamjatinovog romana Mi. Stvarnost koju nam je Miloš pokazao možda je manje strašna od Orvelove imaginativne apokalipse. veoma bolnu i tešku.

iz poljoprivredne. nastaje „casus Miloš" na stranicama emigrantske štampe. a Poljska. onda ja. pisce pokrste. kao i druge. ako se pokaje. što su univerziteti puni radničke i seljačke omladine. bedni crv. poznata po svojim neslaganjima. ima pravo na rehabilitaci­ ju. glavni urednik nedeljnika „Vjadomošći"'": „Ako je posle šest godina verne " „ V j a d o m o š ć i " „Ve. Mada s distancom prema Miloševoj diplomatskoj službi. za druge čak i najveći kolaborant. sporovi stranaka od po nekoliko ljudi ostavljali su utisak nekorisne zabave. koji se teško rastajao od svoje zemlje. sukobima i konkurenciji. veoma su različito reagovala na Milošev članak. Dok je za prve kolaboracija teška bolest. londonski i pariški. društvenim i kulturnim pitanjima. i kao ataše za kultura u Sjedinjenim Američkim Državama i u Francuskoj. oni su cenili njegovu želju da se vrati na pravi put i verovali u njegovu iskrenost. Nijednu od ovih mogućnosti on nije mogao da prihvati. B a v i o se političkim. a same ličnosd tih pohdčara hčile na figure iz vodvilja. meni slične. moj odnos prema poljskoj emigraciji bio je u najmanju ruku ironičan: na nekoga ko je razumeo dinamiku promena koje se odvijaju u Poljskoj.ispunjavam svoje obaveze i kao pisac. imao sam razloga da se držim nove Poljske koja se kretala ka socijalizmu i tako je bilo do trenutka kad su odlučih da me. To mi je bilo utoliko lakše jer sam se radovao što je polufedualna struktura Poljske srušena. pretvorena u industrijskopoljoprivrednu zemlju. Jedni su postajali „simpatični cinici". 194 . Osim toga. Od tada. Prvi se oglasio Mječislav Gridzevski.one u Poljskoj. a treći da se. kao i .nedeljnik poljske emigracije u Londonu.1 9 8 1 . i ne tiče me se što ću bid nazvan robom svojih predrasuda i nasledenih navika. Nove vere. Londonska emigracija veoma je oštro reagovala.u znat­ no manjoj meri .sti" . uz tutnjavu tenkova i lepršanje zastava." Neke misli iz članka Ne Miloš je kasnije razvio u Zarobljenom umu. Izlazio je od 1 9 4 6 . Dakle. godine. Na ovu dramadčnu ispovest pesnika-emigranta. stajem na put kojim će proći Istorija. Organizovana je prava hajka na Miloša. obrate u Novu veru. odričući se isdne. Odgovarao je „vernicima": „Ako sloboda treba da se sastoji samo u shvatanju nužnosti. Dva najjača kulturna centra poljske emigracije. Tada sam rekao: Ne!" Miloš govori i o poljskim piscima koji su razhčito reagovaU na zahteve tzv. burno je reagovala poljska emigracija. što je izvršena agrarna reforma. posle koje bolesnik mora provesti izvesno vreme u karantinu. drugi se trudili da uguše sve sumnje. u stvari.

Jedan od njih bio je Juzef Mackjevič.'"' Dve emigrantske sredine (londonska i pariška) vodile su žestoku borbu oko samog Miloševog čina . kao i šta se događa s ljudima u „trenutku preobraćaja. " Karl Jaspers. Paryž 1953. I opet su najotrovnije strele odapinjane iz Londona. npr. nr 4. od njega se očekivalo potpuno ocrnjivanje svega što se događalo iza gvozdene zavese i prikazivanje isključivo terora i nasilja nad poljskim narodom.'" Najviše pohvala o Zarobljenom umu izrekao je Vitold Gombrovič. kasnije u Engleskoj i Nemačkoj. Paryž 1 9 5 4 . koju bi even­ tualno mogla da prihvati.. već i drugih. Juzef Mackjevič ( 1 9 0 2 ." Pariška emigracija bila je mnogo umerenija. Pa ipak. Miloševo delo nije odgovaralo njihovim očekivanjima. a ubrzo i na svim svetskim jezicima.službe ropstvu gospodin Miloš izabrao slobodu. pisac i publicista. čak i uz saznanje da je Miloš imao pogrešan odnos prema situaciji u Poljskoj. Francuski komu­ nisti smatrali su da je Miloš verovatno psihički bolestan kad se odrekao mesta kakvo mu je obezbedila narodna demokratija. Pošto je Miloševo delo objavljeno istovremeno na francuskom i poljskom. 1953. List do Redakcji (Pi. kritike nisu dolazile samo iz krugova poljske emigracije. Kad već nije dobila u Zarobljenom umu crno-belu sliku. U svom Dnevniku zapisao je: „Miloš je prvorazredna snaga.napuštanja otadžbine koja se još žešće rasplamsala posle objavljivanja Zarobljenog uma. ž i v e o je u Vilnu. Do 1945.1 9 8 5 ) . morao je zajedno s tom slobodom da izabere bar šestogodišnje ćutanje. objavljivanih uporedo s tekstovima u londonskoj štampi. konzervativna londonska emigracija sasula je vatru na njenog autora. inače veliki antikomunista. razbijenosti čoveka na dve hčnosti". On ima nešto "•'Jozef M a c k i e w i c z . francuske levice..smo Redakciji). Poznati nemački filozof Karl Jaspers naziva ovu knjigu „dokumentacijom i interpretacijom najvišeg reda". U pariškoj „Kulturi" povodom Miloševe knjige preovladuju uglavnom pozitivna mišljenja. samo malobrojni su ga branili. novog emigranta treba primiti raširenih ruku jer koristi koje je donela njegova pronicljiva „analiza boljševizacije zemlje" daleko nadmašuju štetu koju je prethodno napravio. što se može videti iz teksto­ va. „Kultura". Smatrao je da. O ksiqice Milosza (O M i l o š e v o j knjizi). a njenu glavnu vrednost vidi u predstavljanju ljudi i njihovih sudbina kada su izloženi ogromnom pritisku. „Kultura". nr 6. 195 . a pre toga je radio u diplomatskoj službi nove Poljske. Ako je Miloš već napustio zemlju.

R Vujičić. objavljenje opširan izveštaj o njegovom slučaju u nedeljniku „Nova kul­ tura". pokazala je daje Miloš u Poljskoj sve vreme ipak bio prisutan. ah s kišobrani­ ma. njegove kolege. 196 . Beograd 1985. Tek nakon dobijanja Nobelove nagrade Miloš je doputovao u Poljsku. u socijalističkoj Poljskoj Zarobljeni um zvanično nikada nije objavljen. Tek nakon jednog sastanka Saveza poljskih pisaca.vratio se nag. Zamerali su mu da je bio kukavica. Prev. od kojih su mu neki bih i prijatelji. Nekoliko meseci posle Miloševog odlaska u emigraciju svi su ćutah. Posle 1956.. Njegov stav prema poljskom narodu ocenjen je kao „izdajnički". da bi za izvesno vreme Miloševo ime na orvelovski način bilo gurnuto u zaborav. godine opet dugo ništa nije pisano o Milošu i njegovom delu. u centru pažnje su dva problema: ocena Miloševe ličnosti u moralnom pogledu i ocena njegovog dela. posle promene političkog sis­ tema u ovoj zemlji. Već ova činjenica dovoljno govori s kakvim su je nestфljenjem p oljski čitaoci čekali. on je nazivan „renegatom" i „nezahvalnikom". 179. osećanje za drasdčne tačke naše krize. shčno kao i u onim na Zapadu. Presveta. U ovim diskusijama. Druge nije. Za poljske publiciste on je čovek koji je iskoristio sve privilegije. što bih nazvao 'voljom za stvarnost' i. „koja je s teškoćom gradila socijalizam". Žestoko su ga napali poznati pisci. Istina. krajem 1951. u periodu 1955-1956. zahvaljujući odličnom " V i t o l d G o m b r o v i č . Kao čovek.zlata vredno. Dnevnik i ( 1 9 5 3 . Miloš je promočen do gole kože. Bili su doduše na kiši. Miloš je u svojoj zemlji bio anatemisan. godine. nije mogla obezbediti. a onda „ispljuvao i ocrnio" svoj narod u Zarobljenom umu.'"" Hajka na Miloša u Poljskoj dobro je organizovana. Spada u malobrojne čije reči imaju značenje. a na kraju mu je uragan strgao s tela odeću . Međutim. diskusija vođena na stranicama poljske štampe. istovremeno. Jedini od pisaca u emigraciji koga je ta bura zaista promočila. Pa ipak. gde su ga primili predstavnici najviših državnih i kulturnih vlasti. Tiraž od sto hiljada primeraka odmah je rasprodat. sedamdesetih godina.. Ispostavilo se da je zvanično nepostojeća knjiga Zarobljeni um u užim intelektualnim krugovima bila dobro poznata i analizirana. Uzroci njegovih postupaka traženi su u njegovoj sklonosti ka lagodnom i bogatom životu koji mu zemlja. Tada su usledili brojni napadi. da se pasivno držao za vreme rata. To je učinjeno prvi put tek 1989. Miloš je za mene doživljaj. str.1 9 5 6 ) .

U razgovoru s poznatom novinarkom Renatom Gorčinjskom kaže da je ova knjiga daleko od njegovih pravih intereso­ vanja. u stvari. Miloš nikada nije skrivao svoje levičarsko opredeljenje. 2 2 . čak i '"'Stani. Zvanična kritika u Poljskoj odnosila se prilično uzdržano prema svom nobelovcu.predmet mog napada je Nova vera. Op. i branio se da ga ne uvuku u 'antikomunizam' koji „vodi pravo u maniju i ludilo. Renata Gorczynska. „Polityka". Mindzj wieszczami (Među bardima).stew Barariczak. hegelijanizmom. Poznati pesnik Stanislav Baranjčak u članku „Ко je za nas Miloš"."* ističe da je Miloš jedan od malobrojnih koji su bili svesni na čemu je. Još 1959. 197 . Neke kritike podsećale su na one iz 1956.. Kim jest dla nas Milosz. Posle 1989. u borbi sa samim sobom" jer je bio „dirnut tom istorijskom nužnošću. iz pera Miloševih protivnika. neki čitaoci imali su priliku da je i ranije upoznaju. poput pesnika Zbignjeva Herberta*".funkcionisanju „samizdata". staljinizam. N e w York." Zanimljivo je Miloševo viđenje Zarobljenog uma sa izvesne vre­ menske distance. a prema njegovom delu nimalo naklonjeno. govoreći o Zarobljenom umu. rekao je: „. a tada će svaki saveznik biti dobar. XI 1980. cit. zas­ novana katastrofa naše civilizacije: „čak ne toliko na masovnom uništenju tela. п г З . „Tydzien Polski". a ne 'komunizam'. sve više su objavljivane i pozitivne kritike. zamerio je Milošu što je bio levičar. kao i da ju je pisao „u periodu velikog unutrašnjeg konflikta. socrealizam. u stvari. ima dva džaka i mora sve da strpa u jedan od njih. kohko na masovnom zarobljavanju duša. Warszawa 1995. napisanom odmah posle dobijanja Nobelove nagrade. Izgledalo je da je spor oko Miloša i njegovog Zarobljenog uma u novoj Poljskoj konačno bio završen.. koji se u evropskoj književnosti pojavljuje još u XVI veku. 77. Smatrao je da je komunizam veoma širok pojam. izrazito desničarske orijantacije. u uverenju da je to jedini put spasa i sigurnosti. O tome u: Tadeusz Komendant. devedesetih godina ponovo su se oglašavali. Herbert. s. Njihovi autori bih su najčešće kritičari i recenzenti srednjeg i mlađeg pokolenja. neki od njegovih kolega.2 3 . Pa ipak. Zarobljavanju koje uz to zarobljenik vrši na samome sebi i na svojim bhskima.""' Mogli bismo navesti veliki broj autora koji se bave analizom Miloševog dela i o njemu uglavnom govore pozitivno. godine.

biti u diplomatskoj " C z e s f a w Mitosz."*' Bio je to odgovor Gustavu-Herlingu Grudinjskom. želeo bih ovde da podsetim na periode u mom životu kad sam se 'bavio prostitucijom'. Jedinstven odgovor na ključno pitanje Zarobljenog uma. Gruđinjski je uporno tvrdio da komunizam u Poljskoj nije imao moć zarobljavanja umova.. a da on nije tako plemenit kao što ga predstavljaju. A kako nema prave ocene polidčke prošlosti u Poljskoj. Andrzej Walicki. dok se jednostavno radilo o običnom strahu i oportunizmu". koga Herbert naziva svojim „idejnim saveznikom". P o s l e rata ž i v e o je u emigraciji. s. U razgovoru sa Aleksanderom Fjutom kaže daje slika koju je opozicija stvorila o njemu „suviše plemenita". Zniewolony umysl po latach (Zarobljeni um posle više godiim). osnivač i urednik pariške „Kulture". Pre svega. Autohiografia na cztery тсе (Aut obiografija na četiri ruke). Najpre je opozicija stvorila sliku totahtamog demona. da li je staljinizam bio zasnovan isključivo na teroru i strahu ih i na manipulaciji. a da su Miloševe tvrdnje samo ulepšavanje stvarnosti. 163. Ako u posleratnoj Poljskoj nije bilo komunista. 198 . ali je kasnije s tim istim demonom razgovarala za okruglim stolom. u Napulju. Paryž 1959. Warszawa 1993. ali smatra ga „lažnom knjigom" zato što je „kreirala mit ketmana. 34. „Kultura". 3. Czytelnik. nr 4.Gebels. već samo prećutkivan. „Veoma je neprijatno biti takav prime­ rak nesalomljivog.2 0 0 0 ) . Jerzy Giedroyc. Czytelnik. " Gustaw Herling-Grudzinski. Paryž 1959. Odpowiedzi (Odgovori). Warszawa 1994." Miloš nikada nije priznao ispravnost ovih argumenata. s. ne može se jasno videti ni problem oslobađanja od komunizma. nr. a tek na drugo fizičku prinudu. ističe da je Zarobljeni um „značajno" delo. izgleda. s. da se njegova moć zasnivala isključivo na teroru i strahu. Zarobljeni um upravo zato i nije kritikovan.'^ Ježi Gjedrojć. Komentarz thiinacza (Komentar prevodioca). poznati prozni pisac. Odbačena je Miloševa definicija totalitarizma kao efikasnog zarobljavanja umova. Nije im odgovaralo to što je Miloš na prvo mesto stavljao problem intelektualnog zarobljavanja. kritičar i publicista. ironično konstatuje poljski fdozof Andžej Valicki**.. ali Miloš je slavljen kao nacionalni bard i idol. Jer. nije bio mnogo zadovoljan. Odnos „Solidarnosti" prema Zarobljenom umu uglavnom je bio nega­ tivan. Ulogom koju mu je dodelila „Sohdarnost" Miloš. Poljaci su se onda borih sa izmišljenim. 3 4 6 . a ne stvarnim protivnikom. Gustav-Herling Gruđinjski ( 1 9 1 9 . ne postoji. „Kultura".

jer ništa tako strašno nisam radio. Czedawa Milosza autoportret przekorny (Autoportret prkosnog Cesla- va Miloša). kad je Miloš dobio Nobelovu nagradu. mada ne uvek s razumevanjem."" Za razliku od Poljske.da li smo umeli i hteli da iskoristimo tu slobodu? Jedan od poznavalaca Miloševog proznog opusa kod nas jednom prilikom rekao je kako se „zalagao za prevođenje njegove knjige Zarobljeni um na srpski jezik"'*. 3 3 9 . onda je jasno da ona zbog nečega nije odgovarala ondašnjem establišmentu. 17. Knjiga veka. prikazi i kritike. J . jednoj od sto koje su „izvršile najveći uticaj na kulturu i civilizaciju Evrope"" bilo potrebno „zalaga­ nje". godine preveden je najveći broj njegovih eseja i pesama. Zarobljena istina. 199 . Ne zbog toga što sam radio tamo. u zemljama Varšavskog pakta proskribovanih pisaca. postavlja se pitanje . str.Vv'ydawnictwo Literackie. Ako je bilo zaista tako. 2 3 . Zinovjeva. 07. Kestlera. „Nin". Ljubica Rosić " Aleksander Fiut. već zbog same činjenice. XII 1995. Godine 1985. Beograd. a očigledno jeste. str. Verovali smo da živimo u otvorenom. Zamjatina i mnogih drugih. možda treba podsetiti da su kod nas pre Zarobljenog uma objavljena dela Orvela. Beograd. Ako je posle trideset i dve godine od njenog objavljivanja u Parizu. str 38. M . Krak6w 1994. njegov autor je bio u zenitu popularnosti kod nas. tada jedna od najčitanijih knjiga. Od 1980. . a o njima i njihovom autoru napisani su brojni članci. knjizi. Solženjicina. " N i k o l a M i l o š e v i ć . 2 2 . Na kraju. Od šest knjiga Miloševih eseja najveću pažnju privukao je Zarobljeni um. kada se pojavilo ovo delo. slobodourrmom društvu. Zarobljeni um je u Srbiji primljen bezrezervno i neosporno. Te i sledeće godine posetio je Beograd i tada je primljen u SANU.. Štajnera. Logičan odgovor na postavljeno pitanje bio bi . Politika. do 1987. 1994.. " M . Nisam uopšte bio svestan đavolske situacije u koju sam bio upleten" ..priznaje i konstatuje da je kasnije „veoma strogo osudio te svoje manevre.ili nije bilo dovoljno slobode ili ljudi koji bi mogli da je koriste.službi Narodne Republike Poljske neposredno posle rata bilo je nesum­ njivo sraman posao.

čovek IX Balti 7 11 27 48 69 90 108 137 149 1'71 Glas savesd za odbranu moralnih vrednosti (pogovor Ljubice Rosić) .191 201 .SADRŽAJ Predgovor autora I Murti-Bing II Zapad III Ketman IV Alfa ili moralista V Beta di nesrećni ljubavnik VI Gama ili rob istorije VII Delta ili trubadur VIII Neprijatelj reda .

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful